petar milosavljevic sterija

8/10/2019 Petar Milosavljevic Sterija

1/12

Petar Milosavqevi}

KWI@EVNOTEORIJSKA MISAO

JOVANA STERIJE POPOVI]A

U radu autor ukazuje na kwièvno-teorijsku dimenziju Sterijinogdela. Ona je utkana u wegovo delo i vredan je doprinos teorijskoj misli

Sterijinog dela.

Kqu~ne re~i: poetika, retorika, ta~ka gledi{ta, uzori, modeli,podraàvawe, polza, zabava, voobraènije, katarza;

1.

O ìvotu, radu i delu Jovana Sterije Popovi}a do sada je objavqenopet kwiga. To su: Jovan Sterija Popovi} Milana Tokina (1956), Savest jedneepohe @ivana Milisavca (1956), Bidermajerski usamqenik Sterija Dragi{e@ivkovi}a (1983), Kvintilijan i Sterija Vojina Jeli}a (1988), Studije o

Steriji Mirona Fla{ara (1988). Objavqeno je i mno{tvo drugih tekstova;neki od wih su sakupqeni u zbornicima radova posve}enim wemu koje suobjavile SKZ 1956, SANU 1974. i Matica srpska 1981. godine. Pa ipak, jednaod dimenzija wegovog dela - wegova kwièvnoteorijska misao - u tomosvetqavawu ostala je zapostavqena. Ona je parcijalno osvetqavana najvi{eu tekstu @arka Ruì}a O Sterijinom slogomerju (1974) i u kwizi VojinaJeli}a posve}enoj odnosu Kvintilijanove i Sterijine retorike (1988).

A da se Sterijina kwièvnoteorijska misao mora osvetqavati kaoposeban problem, najvi{e je shvatio Miron Fla{ar, koji se decenijamaopsesivno bavio Sterijom. U studiji Na~elo mimese i stvarala~ki plagijat (1981) Fla{ar je na vi{e mesta podse}ao da je Sterijina kwièvnoteorijskamisao relevantna i da stoji u osnovi wegovog dela, da se bez uvida u tu misao

ni wegovo delo ne moè u pravom smislu shvatiti.Ciq ovoga rada jeste da Sterijinu kwièvnoteorijsku misao prikaèkao konkretnu celinu.

2.

Ideje i stavovi koji predstavqaju Sterijinu eksplicitnu poetikusaop{teni su u kratkim predgovorima slede}ih wegovih dela: Svetislav iMileva (1828), Boj na Kosovu ili Toplica Milan i Zoraida (1828), @ivot\or|a Kastriota Skenderbega (1828 ), Laà i paralaà (1830), Pokondirenatikva (1830, 1837), Zla èna (1838), Smrt Stefana De~anskog (1849),Rodoqupci (1848). Oni su,tako|e, sadràni i u tekstu koji se zove O teatru i

teatralnim delima (1852)i u polemici pod naslovom Apologija "Zloj èni" (1839). Najzna~ajniji Sterijin kwièvnoteorijski rad je svakako wegovaposmrtno objavqena Retorika (1974). Pitawa kojima se Sterija u timtekstovima bavi, iako su nastala konkretnim povodima, op{ta su; ona se, u


2/12

76 Petar Milosavqevi}

osnovi, ti~u pisca, tekstai primaoca. Prema tome kojoj su od tih kategorijaposve}ena, ta pitawa se mogu i sistematizovati i najpotpunije sagledati.

Mada Sterijini tekstovi teorijske prirode ne zauzimaju mnogoprostora, po predmetu kojim se bave, oni su veoma raznovrsni. Mogu sepodeliti u dve grupe: a) u grupu tekstova posve}enih lepoj kwièvnosti(beletristici) i b) u grupu tekstova posve}enih samom prou~avawubeletistike. Grupa tekstova posve}enih beletristici daleko je brojnija. Onase, tako|e, moè razvrstati: 1. u grupu tekstova koji spadaju u podru~jepoetike i i 2. u grupu tekstova koji spadaju u podru~je retorike.

Pored ovih tekstova, koji na diskurzivan na~in izraàvaju autorovuteorijsku misao, sa kwièvnoteorijske ta~ke gledi{ta relevantan je iSterijin Roman bez romana . To je jedna od najzna~ajnijih parodijskihtvorevina u srpskoj kwièvnosti, a samim time teorijski zna~ajna zbog onoga{to parodira i kako parodira.

3.

Sterija je stvarao u doba klasicizma, predromantizma i romantizma usrpskoj kwièvnosti. Refleksi poetike tih stilskih orijentacija vidni su iu wegovom shvatawu kwièvnosti i u wegovom umetni~kom delu.

Sterija, koji je bio prevashodno klasicista, kao i drugi pripadnici teorijentacije, malo je poklawao pa`we li~nosti autora (tj. pisca); daleko jevi{e bio okrenut problemu publike, tj. primaoca.

U predgovoru Svetislavu i Milevi , na primer, Sterija govori o svom"podraàvawu" autoritetima, pomiwu}i pri tom Jovana Raji}a i wegovuIstoriju , kao i francuskog pisca Floriana. Floriana on posebno opetpomiwe i u predgovoru romanu Boj na Kosovu . I ina~e u ovakvim tekstovimaveoma koncizan, Sterija o pomenutim autorima nije izgovorio mnogo re~i. "G.Florian kom sam ja ponajvi{e pri pisawu ovoga dela podraàvao " kaè onkratko. Sterijin onda{wi srpski ~italac je znao o kojem se piscu radi.Sada{wi ~italac }e o ovom nekad znamenitom francuskom piscu 18. vekanajboqe saznati iz pomenute obimne studije Mirona Fla{ara Na~elo mimezei stavrala~ki plagijat u kojem su detaqno osvetqene intertekstovne vezeSterijinog romana Boj na Kosovu (1828) i Florijanovog romana Gonzalvo odKordove ili ponovo osvojena Grenada (1791). Na sli~an na~in kao i premaFlorijanu Sterija se odnosi i prema Barleciju, " biv{em sve{tenikuskadarskom, rodom Albanezu " prema ~ijim je izvestijama napisao @ivot\or|a Kastriota Skenderbega (1828). Da uzore treba podraàvati - to je bio jedan od op{tih stavova klasicisti~ke poetike. Sterija, koji je tu poetikusledio, u svojim iskazima teorijskog karaktera samo je, na konkretnimprimerima, ponavqao i ilustrovao op{te stavove klasicizma. I ustvarala~koj praksi se pona{ao sli~no. To pogotovo vaì za wegove komedijekoje su pravqene prema modelima prethodnih velikih komediografa (Plaut,Molijer). I pored ovakve programske orijentacije, velika Sterijinastvarala~ka li~nost ipak je davala jasan individulani pe~at wegovim delima.Kratko re~eno, Sterija je na neponovqiv na~in, obra|ivao op{te teme.


3/12

Kwièvnoteorijska misao Jovana Sterije Popovi}a 77

Kao pristalica klasicisti~ke poetike, Sterija je prirodno stavqao

akcenat na potrebe primaoca. Takav odnos prema primaocima, tj. premapublici, on je opravdavao kao . U predgovoru Pokondirenojtikvi , na primer, on kaè: " Ja znam, moja visokopo~itajema gospoè, da bihpet puti vi{e prenumeranata imao, da sam objavqenije na kakav vseob{tibal izdao, nego na Pokondirenu Tikvu, ali {to }u: kad me je stroga sudbinana kwigopisawe opredelila". Pi{~ev usud Sterija pomiwe tako|e jo{potpunije u predgovoru Tvrdice . Tamo kaè: " Poloènije bo Srbaqa zasada jetakovo da, ako bi se koji - izuzimam imu}ne, ili one koji su u prizrenijuna~ina ìvota s druge strane obezbe|eni - iskqu~iteqno na kwigopisaweodvaìo i zvanije svoje prenebregao, lako bi (da ne kaèm "izvesno") do nu`dei hleba èqkati do{ao..." Pisac se, drugim re~ima, na kwigopisaweodvaàva ne zbog svojih li~nih interesa, ve} zbog vi{ih interesa, a to suinteresi publike, interesi naroda koje treba preobraàvati. Ti interesi suugra|eni u wegovu poetiku; oni su i kqu~ za razumevawe wegovih dela,posebno komedija.

Pi{u}i komedije, prikazuju}i u wima kriti~ki i pojedine junake iwihove naravi uzete iz savremenog ìvota, Sterija je imao potrebe da se predpublikom opravda. înio je to naro~ito pred ènskim delom publike, predgospo|ama i gospo|icama. Predgovor Laì i paralaì ("U Vr{cu 1. julija1830") ima oko pola stranice. Glavna re~enica iz toga predgovora glasi:Konac moga pisawa bio je ispravlenije; a misao, da u {ali kazana istina vi{enego suva materija dejstvuje, na ovakovi me predmet navela; niti se ko, po

mneniju mome, lak{e popraviti daje, nego kad se sam svojim budala{tinamasmejati po~ne . U Predisloviju Pokondirenoj tikvi iz iste godine (Vr{ac1830) Starija polemi{e sa nekom imaginarnom gospo|icom, gledateqkom ili~itateqkom wegove komedije pa kaè: Moja lepa frajlice, ào mi je, {to ste

mene radi ta va{a mala ustanca zao{trili. Ja na modu nimalo ne vi~em, negona zloupotrebqenije, na preterivawe, ili kako vi zovete Uibertreibung. To

je, frajlice, ono {to se iskorewivati mora, i {to ja oporo~avam, a ne moda .U istom predgovoru on, tako|e, kaè: Pokondirena tikva, gospodo moja, jesttako zvano veselo pozori{te, koje sam ja dole niàj{i potpisani {~astieimao za va{u, ako izvolite ~itati, kako polzu, tako i zabavu .

Polza i zabava - to su dva osnovna opravdawa Sterijinog kwigopisawa.Ona se na razne na~ine variraju gotovo u svim wegovim predgovorima. UPredisloviju Tvrdice on kaè: Moje je namerenije pri pisawu Tvrdice bilo,

uzimaju}i navlastito na rasu`denije malo, boqe re}i nikakvo ~islokomedija na na{em jeziku, takovo delo napisati, koje bi ~itateqa igledateqa (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na zevawe nenateralo, no pa~e ~asove mu briga i doma{wih nezgoda puno razgalilo, apritom - ako u{i sli{ati ima - nauku ìvqewa pridodalo .

Gotovo u svakom od ovih predgovora komedijama ponavqaju se ta dvazadatka: korist i zabava koju publika od kwièvnosti moè da ima. Istizadaci formulisani su i u wegovom tekstu O teatru i teatralnim delima .Pisac, koji se iz komedije u komediju potvr|ivao u svoj veli~ini, neprekidno je traìo i nalazio vi{i smisao svoga kwièvnog angaòvawa. U tome nijebio originalan: nalazio ih je u osnovnim zahtevima klasicisti~ke poetike. Ipo Steriji, kao i po drugim klasicistima, delo treba da bude korisno ili


4/12


zabavno, a najboqe je ako je i jedno i drugo. Drè}i se tako formulisanihstavova, Sterija je i stvarao svoja dela. U wegovoj stvarala~koj praksi,me|utim, nije bilo uvek jednako odre|ena mera zadovoqewu i jednog i drugogzahteva. Neka od wegovih dela su bila vi{e usmerena ka zabavi a neka vi{e kakoristi. Ka zabavi su bili usmereni wegovi istorijski romani; ka koristi subile usmerene prevashodno wegove komedije.

Kad je Sterija pisao tekstove prevashodno za zabavu, uzimao je teme izdrevnosti , tj. iz istorije. A da bi takav tekst mogao da uspe, Sterija vi{enije insistirao na podraàvawu stvarnosti, ve} je insistirao navoobraèniju . Takav tekst je otuda morao da se osloni na ma{tu koju pisacima i na osnovu koje moè da oìvi doga|aje pro{losti. Na osnovu, Sterija je pisao romane Boj na Kosovu i @ivotSkenderbegov , kao i svoje tragedije. U sastavqawu komedija, s druge strane, onnije insistirao na voobraèniju , ve} je insistirao na kriti~kompredstavqawu stvarnosti. Da bi mogao stvarnost da ispravqa, pisac je moraoda je prikazuje u {to istinitijem vidu. Na istinitosti svoga vi|ewastvarnosti, Sterija je posebno insistirao u predgovorima svojim komedijama.U tekstu Apologija "Zloj èni ", polemi{u}i sa Konstantinom Bogdanovi}em(a to je kriti~ar wegovog vremena dostojan po{tovawa), Sterija je uspe{no, ito sa psiholo{ke ta~ke gledi{ta, opravdavao svoje likove i wihovapona{awa. U osnovi te odbrane jeste te{wa da se dokaè da su i ti likovi injihova pona{awa istiniti. Isto opravdawe za svoj na~in prikazivawaSterija je izrazio i u predgovoru Rodoqupcima. Kratko re~eno: zadatakpisca, koji stvarnost ho}e da ispravqa, jeste da je istinito prikazuje; vi|enou ìvotu samo treba preneti u komediju. Veli Sterija: Nastoje}e pozorjenisam izmislio, nego sve {to se u wemu nahodi, pak i same izraze i re~i,pokupio sam koje iz ìvota, koje iz novina; i ~itateqi }e se iz gdekojihop{tina za~uditi, kad svoje Smrdi}e, [erbuli}e, @utilove, itd. u svojojistovetnosti na|u. Ni{ta mi dakle ne ostaje, nego progovoriti koju re~,za{to takvo delo, s takvim pogre{kama, na svet izdajem; jer napred znam, da}e to svima onima nepravo biti, koji narod ne i ina~e nego kao mati svojedete gledaju, i sve bi èleli da se za wima dobro govori.

Da bi se rodoqupci videli kakvi su bili, oni moraju da budu prikazanikakvi su i postojali u stvarnosti. Takvo kriti~ko prikazivawe treba ipubliku, i rodoqupce u woj, da dovede do katarze. Sterija je tome ciqu teìosvesno i programski, slede}i pre svega Aristotela. Na tragoveAristotelovih shvatawa u wegovim delima, recimo u predgovoru Svetislavui Milevi , ukazivao je i Miron Fla{ar. Funkciju katarze Sterija je, me|utim,odre|ivao ne samo tragediji nego i komediji. Logika Sterijinih stavova oovom pitawu je: da ono {to se na sceni doga|a treba da podseti i na nas same, ato je prvi korak koji vodi ka unutra{woj promeni gledateqa ili ~itateqa.Na taj na~in se i ostvarivala wegova ambicija da u dramskim delima pou~avai ispravqa.

4.

Poetika koja se gradi na voobrèniju, tj. na ma{ti, karakteristi~na jeza romanti~arske periode, pa i za predromantizam u kojem je i Sterija


5/12


delovao. Istori~ari kwièvnosti ~esto isti~u da je predromantizam, ustvari, drugo lice klasicizma, tj. da je sa wim komplementaran. Stavovi kojisu karakteristi~ni za predromanti~arsku poetiku otuda se, u Sterijinimdelima, javqaju kao ne{to sasvim prirodno. Takvi stavovi se ogledaju uwegovim romanima ( Boj na Kosovu ) ili tragedijama ( Stefan De~anski ), kao iu pojedinim pesmama (na primer u onoj duga~koj o boju na Kosovu). Osciliraweizme|u klasicisti~ke i predromati~arske (odnosno romanti~arske) poetike,me|utim, nije samo Sterijina osobenost. I kod drugih pisaca wegovog dobamogu se na}i sli~ne tendencije (na primer kod Jovana Suboti}a). Dragi{a@ivkovi} je s dosta razloga Steriju kao umetni~ku pojavu stavqao ubidermajer, tj. u stilski pravac koji se javqa na prelazu izme|u klasicizma iromantizma. Nalazi iz ovoga teksta unekoliko druga~ije prikazuju Sterijinodelo. To delo nije ni teorijski ni stilski zavr{ena pojava. Neka Sterijinadela zasnovana su na klasicisti~kim osnovama, a neka napredromanti~arskim. Takva kolebawa izme|u dveju dominantnih orijentacijanisu samo li~ne prirode; one su izraz tendencija koje postoje u wegovo vreme.

5.

Iz podru~ja Sterijinog bavqewa retorikom va`na su prevashodno dvarada: Slogomerje i Retorika.

Retorika je Sterijin najobimniji kwièvnoteorijski spis. Ona je prviput objavqena u Zborniku istorije kwièvnosti SANU, 1974, na stranama539-628. zaslugom Ivanke Veselinov. Ovo izdawe Retorike sa~iweno je naosnovu dva sa~uvana prepisa rukopisa iz Sterijine zaostav{tine. Ta dvaprepisa su u uvodnoj bele{ci prire|iva~a opisani. Prema prire|iva~evomnalazu, terijina Retorika nastala je izme|u 1841-42. godine a pisana je kaouxbenik za gimnaziju. Zna se da je, u delovima, ~itana u Dru{tvu srpskeslovesnosti.

[tampanom verzijom i rukopisnim verzijama Sterijine Retorike posebno se bavio Vojin Jeli} u svojoj obimnoj i korektno ra|enoj doktorskojdisertaciji Kvintilijan i Sterija (1988). Iz Jeli}eve disertacije vidi se,kroz mnogo detaqa, i kako je Sterija, u gradwi svoje Retorike , sledionajrelevantniju literaturu iz ove oblasti: najpre i najvi{e Kvintilijana, jednog od najzna~ajnijih rimskih u~iteqa besedni{tva; zatim velikog ruskogu~iteqa besedni{tva Lomonosova iz 18. veka; pa najzna~ajnijeg ma|arskogretori~ara Grigeqa sa po~etka 19. veka (1814), kao i pisca prve srpskeretorike Avrama Mrazovi}a (1821). Jeli} je, u svojoj disertaciji, napregledan na~in, pokazao sli~nosti i razlike u Sterijinim shvatawima ishvatawima pomenutih u~iteqa retorike. Saglasnosti se ti~u osnovnihstavova koji su karakteristi~ni za retoriku kao disciplinu; razlike se ti~ubrojnih detaqa koji su karakteristi~ne za Sterijinu sloènu stvarala~kuli~nost. Deo tih istraìvawa saop{ten je sumarno u kratkim, konciznim ipreciznim Zakqu~cima (325-329). Ti Jeli}evi Zakqu~ci predstavqaju trajandoprinos istraìvawu Sterijine kwièvnoteorijske misli. Po{to se onine mogu ovde pre{tampati u celini, radi ilustracije, nave{}emo samo ta~ku3. u kojoj se precizno nabrajaju Sterijina odstupawa od Kvintilijana.


6/12


3. Za uo~avawe tipskih osobenosti u Sterijinoj op{toj koncepciji i u

pojedinim stavovima wegove Retorike zna~ajnija su odstupawa odKvintilijana (u kategorizacijama, u rukovawu pojmovnim aparatom, uekstenzivnoj obradi nekih celina).a) za Kvintilijana retorika je ars bene discendi , a za Steriju teorija proznihsastava.b) Kvintilijan govori o sudskoj, savetodavnoj i sve~anoj besedi, a Sterija odijalogu, pismu, opisu, istorijskim spisima, u~enim sastavima i besedama(slovima).v) Kvintilijan za tri anti~ke vrste beseda uzima kao model sudsku, a Sterijaiskqu~uje sudsku besedu ~ak i iz pobrajawa vrsta slova.g) Kod Kvintilijana trojna podela beseda uslovqava pojavu trojne sheme naraznim ravnima (namena, predmet, tehnika besede; stilovi), a kod Sterijeanti~ku trojnu shemu potiskuje dvojna svodiva na kategorije logi~kog iemotivno-afektivnog (metodi dokazivawa: uveravaju}i - sovetuju}i; u stilu:ta~nost - lepota). (326)

Sterijina Retorika je jedno od najzna~ajnijih kwièvnoteorijskihdela u Srba u 19. veku. Veliki je dobitak {to je to delo napisano, uprkos~iwenici da je skoro vek i po bilo publici nepoznato. Ona bi, u oblastikwièvnoteorijske misli, trebalo da ima zna~aj sli~an onome {to ga imajuSterijine komedije i pesme u poeziji i dramskoj kwièvnosti.

Sterijina Retorika je originalna u stilu mi{qewa. Prakti~no jesvaka wegova re~enica u tom delu originalna interpretacija op{tih ideja.Ona je izraz ìve misli jednog od najveih srpskih pisaca. Kao {to jeSterija prihvatao op{te teme za svoje komedije, da bi na wima stvarao ìvadela, tako je on prihvatao op{tu nauku retorike, da bi dao izraza svojojteoriji proznog izraàvawa.

6.

Sve je kod Sterije isto kao kod drugih retori~ara, pa opet - sve je kodwega druga~ije nego kod drugih retori~ara. Ovaj stav se posebno moèkomentarisati na ~etiri primera: na formulaciji retorike, na formulacijiinvencije, na obja{wewu pojma stila i na predstavqawu govornih ànrova.

Evo, na primer, kako glase uvodni pasusi u Retorici: ~ovek ima darsaob{tavati svoje misli i svoja ~uvstva drugome. Ovo biva ili dviènijemtela (mimikom) ili re~ima. Sposobnost misli i powatija re~ima u sojuzupredstavqati zove se govor. Od re~ij tako sloèni, da se misli u sojuzuizraàvaju, postaje govor, koji se od jezika po tome razlikuje, {to ovaj zapredmet ima samo glasove po izvesnim pravilima savijati (beseda). Kao {togovorom izraàvati moèmo samo misli na{e, ili ~uvstva, tako je i govordvojak: proza (protoslovije?) i poezija (basni~stvo?). Prva dejstvuje na

razum, i za cel ima pou~avati, a druga obuzima uobraèwe, i èli usa|ati;premda ni u poeziji razum, niti u prozi ~uvstvo sasvim iskquìti se moè.Sposobnost lep prozai~nij govor proizvesti, zove se Krasnore~je, kako god ipoeti`nij govor poezija. Oba pak hudoèstva ova nazivamo op{tim imenomSlovesnost. Re~ je ova slovenska, u istom zna~enju kod Rusa upotrebqena; noi mi kaèmo: sloviti, prosloviti, slovo, i zato }e najprili~nije biti


7/12


zadràvati ju. Nauka koja pravila krasnoreìja izlaè, zove se Retorika (odgr~ke re~i reo koja zna~i govorim) i obkqu~uje sposobnost predstavqenija i

misli izraàvati pravilno, jasno i soobrazno s cequ. Predmet dakleRetorike jesu svi sastavi, koji u krug proze spadaju. (544-545)

U navedenim pasusima Sterija nije saop{tio nove stavove, ali ih jesaop{tio na ìv na~in. Govore}i op{tepoznato i o op{tepoznatom on jegovorio kao autorska li~nost. Nije druga~ije bilo ni u wegovim pesmama ni ukomedijama.

Sli~no kao i u navedenom odlomku, Sterija je ~inio i u poglavquposve}enom onom delu retorike koji ima op{teprihva}en latinski nazivinvencija ( inventio ), a koji se kod wega naziva pron o . Taj deo SterijineRetorike posve}en je ume{nosti pronalaèwa (otuda pron o ) odgovaraju}eteme za prozni sastav, odnosno za slovo (Sterijin izraz). Evo kako Sterijaformuli{e invenciju:& 12. Pronaod jest sposob ne samo predmet govora izabrati, nego i privodeizna}i, t. j. takove misli, koje su za ovaj predmet shodne, i s wim u blizkomotno{eniju stoje. Ona glavna misao, koja besedi za predmet sluì, zove seglavna misao, one pak, kojima se glavna misao rasprostrawava i podupire,zovu se sporedne misli . (547)

Misle}i na srpskom jeziku, i to u terminima koje je tek trebalostvarati, Sterija je svojim individualnim izrazom organizovao ovaj svoj tekstkwièvnoteorijske prirode na deduktivan na~in, obrazlaù}i najpre zadatakglavne misli, pa zatim osobine i zadatke sporednih misli. înio je tokonciznim re~enicama, ilustruju}i ih, zatim, relativno obilatimprimerima. Zahvaquju}i Sterijinom na~inu izlagawa wegova Retorika jelepa misaona gra|evina. Ovaj autor bio je na nivou i kad je pisao pesme ikomedije, ali i kad je pisao uxbenik iz retorike.

Jedno od najlep{ih delova Sterijine Retorike je Glava 2. koja se zoveO lepoti u slogu. Taj deo je, u stvari, posve}en stilu, odnosno stilskimfigurama; to je Sterijina stilistika. Deo poglavqa po~iwe ovako:& 53. Lepota u slogu odnosi se na spoqa{we ~uvstvo, ili na unutra{we. Uprvom slu~aju ukazuje se na blagoglasje, u drugom pak na va`nost i ukra{enije.

575)Deo posve}en ukra{eniju sloga, tj. stilskim figurama, interesantan je

ne samo zbog pi{~evog istinskog razumevawa problema kojima se bavi, ve} izbog wegovog poku{aja da stvori terminologiju u duhu srpskog jezika. Poredniza termina prihva}enih iz gr~kog, kao {to su metafora, metonimija,sinegdoha itd. u Sterijinom tekstu se obra|uje i ~itav niz figura podnovostvornim imenima: olicetvorenije (personifikacija), inoskazanije(alegorija), jednozvu~ije (aliteracija), jednore~ije (anominacija), jednopo~etak (anafora), povtorenije (epizensis), preobraawe (inverzija),postepenost (gradacija), napomiwawe (aluzija), obraawe (apostrofa), uzvik(eksklamacija), preterivawe (hiperbola), razmnoàvawe (amplifikacija,distribucija, kumulacija), besojuz (asidenton) itd. Na àlost, srpskateorijska misao je napustila put stvarawa vlastite terminologije zasnovanena prirodi srpskog jezika, kojim je poku{ao da ide Sterija. Sa prihvatawemnesrpske terminologije za stilske figure, osnaùje se i navika da se onepoimaju kao ne{to neprirodno, {to je do{lo sa strane, a ostalo nesvojstveno


8/12


duhu srpskog jezika. Sterijin poku{aj, s druge strane, bio je da i u imenovawustilskih sredstava na{e logos koji proisti~e iz duha srpskog jezika;terminologija je trebalo samo da potvrdi prirodu toga logosa.

Prave}i svoju retoriku kao disciplinu koja se bavi proznimsastavima, Sterija je posebnu pa`wu posvetio pojedinim govornim oblicimakoji ne spadaju u imaginativnu prozu. Za takve oblike je nekada{wa retorikaimala razumevawa. Wima se, u novije vreme, bavio Mihail Bahtin; on ih jenazivao govornim ànrovima, a wihovo mesto i funkciju nalazio je u podru~ju jezika koje se nalazi izme|u de Sosirovog langue i parole . Retori~ar Sterija se,tako|e, na svoj na~in bavio ovim govornim ànrovima. On je me|u wimarazlikovao: razgovor (dijalog), samogovor (monolog), ustmenij i pismenijrazgovor ili monolog. U Retorici je Sterija posebno obra|ivao razne vrstepisama: a) prijateqska pisma, b) pisma u~tivostna, v) delovna, a me|udelovnim (tj. poslovnim) pismima razlikovao je nezvani~na i razne vrstekancelarijskih pisama. Razlikovao je, zatim, razne vrste opisa, razne vrsteistori~eskih so~inenija, razne vrste u~enih sastava, me|u wima i razne vrstekritika. Kao poseban vid izraàvawa, Sterija je predstavqao i razne vrsteslova (tj. govora), {to zna~i da je imao u vidu razli~ite vrste beseda.

Sterija je bio ne samo jedan od najve}ih srpskih pisaca u prvojpolovini 19. veka, ve} i jedan od najboqih u~itelja pisawa koga smo ikadimali. Vi{e nego Sterijini (kratki) predgovori wegovim umetni~kimdelima, koji spadaju u podru~je poetike, ova Retorika svedo~i o Sterijinojpripremqenosti da se bavi spisateqskim poslom.

U podru~je kojim se bavila stara retorika spada i bavqewe metrikom.Iz te oblasti Sterija je napisao ~lanak pod naslovom O srpskom slogomerju ,koji je objavqen u Sedmici (1854). U istu oblast spada i wegov nedovr{eni ineobjavqeni ~lanak Predgovor o slogomerju srpskom . I jedan i drugi ~lanak(odnosno dve verzije istog ~lanka) bili su predmet ispitivawa. Me|u timispitivawima je najzna~ajnije ono koje je u~inio @arko Ruì} na blizustotinu strana u pomenutom Zborniku istorije kwièvnosti SANU (1974).Rezime Ruì}evog teksta (na ruskom) zavr{ava se slede}om konstatacijom:Sterijin poku{aj da u srpsku poeziju prenese klasi~nu metriku predstavqapo sebi svojevrsni istraìva~ki eksperiment. Wegovi ~lanci o slogomrtju

u to vreme su ozbiqni poku{aji ustanovqivawa i sistematizacijeprozodijskih svojstava srpskog jezika u ciqu uvo|ewa klasi~ne metrike. Nataj na~in je Sterija istraìva~ima svojih stihova olak{ao pristupanalizi u wima utelotvorene klasi~ne metrike . (105)

Kao {to Retorika svedo~i o Sterijinoj dobroj pripremqenosti zanegovawe wegove dramske imaginativne proze, tako i ~lanci o slogomerjupredstavqaju ozbiqan uvod u Sterijinu pripremqenost za metri~kooblikovawe svoje poezije. Sterija je znao svoj zanat.

7.

U duhu mode svoga vremena, Sterija je po~eo kao sentimentalista,odnosno predromanti~ar, u prvim svojim delima koja se zovu Svetislav iMileva, Boj na Kosovu ili Toplica Milan i Zoraida, Skenderbeg (svi


9/12


objavqeni 1827-8. godine). Ali on je veoma brzo prema toj orijentaciji po~eozauzimati kriti~ki stav. U~inio je to u komedijama Laà i paralaà i Zla

èna koje su obe objavqene 1830. U tim komedijama se prikazuju likovi izbivawa iz savremenog ìvota, a odnos prema wima je kriti~ki, tj. satiri~kii humoristi~ki.

Biv{i predromanti~ar i sentimentalista, me|utim, nije stao samo natome. Napisao je i jedno vanserijsko delo: Roman bez romana . To je bilaparodija na romane Vidakovi}eve, ali i na druge romane kakvi su se tadapisali, pa i na onakve kakve je i on sam pisao. Pokazalo se, me|utim, da je on usvome postupku bio blizak na~inu romanesknog pisawa Sterna u Tristamu[endiju , karakteristi~nom po defabulaciji romana. Prirodom ovogSterijinog poduhata bavio se posebno Miron Fla{ar; posvetio mu je obimnueruditsku studiju pod naslovom Na~elo mimezisa i stvarala~ki plagijat . Uwoj je Fla{ar pokazao koliko je Sterija bio zavistan od modela (od uzora)koji je pozajmio od Floriana, ali i koliko je istovremeno bio okrenutdoma}im temama i problemima. Roman bez romana nije obi~na romanesknatvorevina. To je romaneskna tvorevina za koju je intertekstovni odnosnagla{eno karakteristi~an. Temeqno analiziraju}i odnos ovog romana sawegovim predlo{kom Miron Fla{ar je afirmisao stav da se ne samo Romanbez omana , ve} i ukupno Sterijino delo, ne moè razumeti van konteksta. USterijinom slu~aju to je zna~ilo da se on ne moè razumeti van kontekstasrpske, a jo{ vi{e van konteksta svetske literature. Drugim re~ima,Sterijino ukupno delo predstavqa sistem koji se ne moè razumeti van {irihkwièvnih sistema. U principu, nije druga~ije ni kod drugih pisaca. Ukonkretnom slu~aju, kod Sterije, pokazuje se i koliko je on kao pisacuklopqen u {ire kwièvne sisteme.

Sterija se, povremeno, bavio i kritikom i pisao je tekstove posve}eneproblemima kwièvne kritike. Dva od tih tekstova sa kwièvnoteorijskogstanovi{ta posebno su va`na. To su: Ne{to o kritiki i Jo{ ne{to nane{to o kritiki na ne{to na ne{to o kritiki. U prvom od wih Sterijakaè: Zato, dakle, ko ho}e sudijom kwiga da postane, neka se dobro sa

Aristotelom i Horacijem upozna; neka Lesingovu Dramaturgiju naizustnau~i; neka dobro pro~ita {ta Boilo spisateqima nalaè; neka vkus pored

mlogih drugih sa Ksenofontom, [ekspirom, Volterom, Lihtenbergom, Ariostom, Lomonosovom, a i Dositejem izobrazi; neka u VilandovomMerkuru sve kritike od god. 1773. pak do konca prou~i; neka [legeloveVorlesungen ber dramatische Kunst pored sebe nosi. Ovo sve koji je

u~inio i koji pri tom kazati moè: ja imam nepokvareno srce i bistar razum, taj slobodno moè o svakoj kwigi sud izre}i, i ja mu prvi poklon dozemqe odajem . (309)

Smer Sterijinog razmi{qawa o ovom pitawu je jasan. On smatra dadelo treba da se uklopi u postoje}i literarni poredak. Taj smer razmi{qawa je posebno opravdavao i teoreti~ar Eliot u jednom od najzna~ajnijihkwièvnoteorijskih tekstova nastalih u 20. veku: Tradicija i individualnomtalent (1919). Ali je u osnovi iste te stavove na sli~an na~in opravdavao i jedan aktuelni Sterijin savremenik: Konstantin Bogdanovi} (1811-1854). To je bio wegov kriti~ar kome je odgovarao u tekstu Apologija "Zloj èni".


10/12


Smisao zalagawa i jednog i drugog teoreti~ara-kriti~ara bio je: da se delo nemoè razumeti van konteksta, tj. van {irih sistema. Oni su se samorazlikovali u tome kako taj kontekst u kontretnom slu~aju treba shvatiti.

U drugom po redu od navedenih tekstova (koji je pun zanimqivih, ali sdana{weg stanovi{ta i ne ba{ neophodnih referenci), ima jedno mesto koje je, sa kwièvnoteorijskog stanovi{ta, posebno zna~ajno. Ono se nalazi prikraju teksta i glasi: Ja sudim da recenzent jedne kwige nije ni vi{e, ni mawenego kwièvni advokat. Publikum je pravi sudija a vreme, putem apelacijeposledwi sud proiznosi. Kako god {to advokat moè jednu stvar krivo ibezputno ili napasti ili braniti, tako isto moè sudija prvog reda, iliiz li~nog prizrenija ili iz koristi kakve, nepravi sud izre}i. I zato sevoob{te na neumitnog sudiju apelira. [to se mene ti~e, ja sam proces kodprvog suda ve} dobio, jer i sam g. recenzent ve} priznaje da Srbqi i, {to jenajve}eg prime~anija dostojno, i sami u~eni Srbqi moja kwièvna dela radoi s voqom ~itaju. Ako dakle mom, g. recenzentu, kao kwièvnom advokatu,ovaj sud nije povoqan, stoji mu pravo apelirati na vreme, pravednijeg sudijuod kuda se drugoj sentenciji nadati moè. (317-318)

Izraz kritika na gr~kom zna~i su|ewe, a izraz kriti~ar sudija. KarlPoper, jedan od najzna~ajnijih logi~ara 20. veka, proces utvr|ivawa istineporedio je sa sudskim procesom. Sudski proces podrazumeva postojawe jedneinstance koja treba da odredi da li su stavovi izre~eni tokom su|ewaispravni ili neispravni, la`ni ili istiniti. Ta instanca je porota. Istinakoju utvrdi porota vaì}e sve dok se ne{to bitno ne promeni, pa ista ilidruga porota }e utvrdi novu istinu. Sterijin stav o kritici se su{tinskipodudara sa ovim Poperovim stavom; izre~en je skoro ceo vek ranije. Ovompore|ewu ne treba se ~uditi. Tek pre nekoliko godina, kad je prvi put, izrukopisa, objavqena Sterijina kwiga Prirodno pravo (1995) pokazalo se da jeSterija bio i odli~an pravni pisac. Op{ta na~ela su|ewa on je samo preneona op{tekriti~ko su|ewe.

8.

Klasicizam je u srpskoj kwi evnosti potcewena pojava. Olako jeotpisivan Mu{icki, kao i cela srpska poezija. MadaSterija nije tako olako otpisan, on, kao klasicisti~ki pesnik, nije naadekvatan na~in ni vrednovan ni tuma~en. Kad Jovan Hristi} porediSterijine komedije sa Molijerovim komedijama (1981), to je sli~no kao da ga je uvrstio me|u najve}e komediografe svih vremena i naroda. Ni drugihSterijinih dela, pa i drugih dela srpskog klasicizma se ne bi trebalostideti.

Doba klasicizma potceweno je, tako|e, i u oblastikwièvnosteorijske misli. Ne treba smetnuti s uma da je reprezentativniteoreti~ar toga razdobqa, \or|e Maleti}, objavio dva kwièvnoteorijskauxbenika : Teorija poezije (1864) i Ritorika , I,II (1856, 1858). Sve doposledwih godina 20. veka, nijedan srpski teoreti~ar, bar po obimu svojihteorijskih radova, ne bi se mogao meriti sa delima ovoga profesora liceja izdoba klasicima.


11/12


Sterija je odavno bio priznat kao pisac umetni~kih tekstova,

pogotovo komedija.

Ova analiza, me|utim, pokazala je da Sterijino ukupno delo ima jo{ jednu va`nu dimenziju, kwièvnoteorijsku. Wu, me|utim, ne treba shvatitisamo kao neki dodatak Sterjinom opusu, i to kao dodatak koji naknadno trebaotkriti. Sterijina kwièvnoteorijska misao je utkana u wegovo delo; ~iniosnovu i podlogu toga dela; to je temeq na kojem to delo po~iva.Kwièvnoteorijska dimenzija je mawe vidqivi, ali neodvojivi deo wegovogopusa kao celine. Ona predstavqa i vredan doprinos teorijskoj mislirazdobqa u kojem je Sterija ìveo i stvarao.

NAVEDENA LITERATURA:

Jovan Sterija Popovi}. Celokupna dela , I-V. Priredio Uro{ Xoni}. Beograd,bez oznake godine izdawa. Kwige su se pojavile tridesetih godina 20. veka.Svi citati iz predgovora su prema ovom izdawu.

Jovan Sterija Popovi}. Retorika . Priredila Ivanka Veselinov. Zbornikistorije kwièvnosti, kwiga 9. SANU, Beograd, 1974.

Jovan Sterija Popovi}. U kwizi Po~eci srpske kwièvne kritike . PriredioJovan Dereti}. Novi Sad, 1979.

Jovan Sterija Popovi}. Prirodno pravo . Priredila Qiqana Suboti}. NoviSad, 1995.

@ivan Milisavac. Savest jedne epohe . Matica srpska, 1956.

Milan Tokin. Jovan Sterija Popovi} . Matica srpska, 1956.

@arko Ruì}. Sterijino i wegova klasi~na metrika , Zbornikistorije kwièvnosti, kwiga 9. SANU, Beograd 1974.

Miron Fla{ar. Na~elo mimese i stavrala~ki plagijat . Zbornik MS zakwièvnost i jezik, 1981/2.

Jovan Hristi}. Sterijine komedije i wihova dramaturgija . Zbornik MS zakwièvnost i jezik, 1981/2.

Dragi{a @ivkovi}. Bidermajerski usamqenik Sterija . Matica srpska, NoviSad, 1983.

Vojin Jeli}. Sterija i Kvintilijan . Matica srpska, Novi Sad, 1988.

Miron Fla{ar. Studije o Steriji. Srpska kwièvna zadruga.Beograd ,1988.


12/12


SUMMARY

The author is meditating upon Sterias attitudes towards literature in general andupon certain genres. Firstly, he quotes Sterias explicit opinion and shows Sterias specialconsideration for the female audience, which is key tounderstand of his poetics. Steriasopinions are directed towards fashion and the tasks of creating, i.e. towards the joy andmystery of living. From all this we can conclude that Sterija is at the beginning of theSerbian literary thought, and he uses clear Serbian terminology.

petar milosavljevic sterija

Documents