phylum mesozoa ?

Phylum MesozoaPhylum Mesozoa??• Mesozoa su enigmatska grupa sitnih crvolikih organizama koji parazitiraju marinske beskičmenjake• Ime bukvalno znači “između životinja”.• Telo se sastoji od 20 do 30 ćelija

1) Bilateralna simetrija 2) Nema organa i visoko diferenciranih tkiva3) Najveći deo tela je dvoslojan, cilijatan4) Telo građeno od spoljašnjeg sloja ćelija (somatodermsomatoderm)

koje okružuju jednu ili više reproduktivnih ćelija5) Nemaju telesnu duplju6) Imaju izgled i telesnu organizaciju stereoblastule7) Razmnožavanje, seksualno i aseksualno8) Endoparaziti morskih beskičmenjaka, pre svega u

bubrezima mekušaca.

Karakteristike MesozoaKarakteristike Mesozoa

• Poreklo je nejasno jer je morfologija jako uprošćena usled parazitskog načina života.

• Mesozoa su klasifikovani u jedan filum, ali molekularne analize ukazuju na nj. polifiletsko poreklo; najmanje 2 grupe organizama:

• Rhombozoa i • Orthonectida

Phylum MesozoaPhylum Mesozoa??

• Neki biolozi ih postavljaju između Protozoa i Metazoa kao najprimitivnije (bazalne) višećelijske životinje.

• Druga grupa autora ih smatra degenerisanom linijom nastalom od Platyhelminthes

Phylum MesozoaPhylum Mesozoa??

Dicyema koshidai

Phylum NemertinaPhylum Nemertina

• Parenhimatični crvi sa trepljastim epitelom. • Oko 900 vrsta poznatih uglavnom iz hladnih mora.• Bentosni organizmi, slobodnoživeći. Mali broj vrsta su

komensali, nekoliko planktonskih, kao i slatkovodnih i terestričnih.

• Telo je spljošteno, nesegmentisano i izduženo, veličine od nekoliko milimetara do 20 cm (Lineus longissimus do 30 m).

• Karnivorne – plen love pomoću proboscisa sa razvijenim stiletom i otrovnim žlezdama.

• Hrane se sunđerima, dupljarima i sitnim mekušcima.


Phylum NemertinaPhylum Nemertina• Prvi put u životinjskom svetu postoji euproktno crevo

(zadnje crevo i analni otvor)• Zatvoreni krvni sistem (krv može biti bezbojna, žuta,

crvena, oranž ili zelena)• Ekskretorni sistem je protonefridijalnog tipa.• Nervni sistem je vrpčast, kao i kod pljosnatih crva.• Čulni organi dobro razvijeni. Poseduju 2 ocele.• Većina odvojenih polova, mada

postoje i hermafroditi• Razviće je preko pilidijum larvepilidijum larve• Velika moć regeneracije

Phylum NemertinaPhylum Nemertina - - poprečni presekpoprečni presek

1: proboscis2: rhynchocoel3: dorzalna moždana komisura4: rhynchodeum5: otvor proboscisa 6: ventralna moždana komisura 7: usta8: prednje crevo9: želudac

Uzdužni presek kroz glaveni region NemertinaUzdužni presek kroz glaveni region Nemertina

A – Classis AnoplaA – Classis AnoplaB – ClassisB – Classis EnoplaEnopla

Izbacivanje proboscisaIzbacivanje proboscisa

• Poreklo je nejasno. • Primitivne karakteristike: zajednički predak sa

pljosnatim crvima (cilijatni epidermis, parenhim, protonefridije).

• Progresivne karakteristike: pojava zadnjeg creva, krvni sistem, proboscis.

• Smatraju se prelaznom grupom između Platyhelminthes i Annelida

PorekloPoreklo Nemertina Nemertina

KLASIFIKACIJA NEMERTINAKLASIFIKACIJA NEMERTINAClassis Anopla: nemaju stilet. Classis Enopla:

uglavnom sa stiletom.

Amphiporus sp.

Tubulanus sp.

Pseudocoelomata - Pseudocoelomata - AschelminthesAschelminthesNematoda Nematomorpha Acanthocephala

Gastrotricha Rotatoria

Kinorhyncha Loricifera

Pseudocoelomata - Pseudocoelomata - AschelminthesAschelminthes

Cyliophora Entoprocta

• Heterogena grupa filuma:• Većina filuma ima telesnu duplju -

pseudocelom.• Gastrotricha, Kinorhyncha i većina Nematoda

nema telesnu duplju!• Acanthocephala nemaju blastocel• Parazitske grupe su Nematoda,

Nematomorpha i Acanthocephala


• PseudocelomPseudocelom – primarna telesna duplja. Između creva i telesnog zida. Ispunjen je pseudocelomskom tečnošću (perivisceralna tečnost)

• Funkcija: oslonac muskulature i transportne funkcije.• Ćelijska konstantnost (svaka vrsta ima tačno određen broj ćelija)

ili sincicijelnost• Postoji pseudosegmentisanost koja nema veze sa Annelida

(pijavice) • Rastu presvlačeći se, imaju kutikulu• Sistematski položaj Pseudocoelomata je između acelomatnih i

celomatnih filuma• Filogenija nije razjašnjena.


Šematski prikaz unutrašnje građe Šematski prikaz unutrašnje građe PseudocoelomataPseudocoelomata

Phylum NematodaPhylum Nematoda• Oko 30 000 vrsta valjkastih crva; telo

izduženo i cilindrično, zašiljeno, od 3 mm do 1 m.

• Cefalizacija slabo izražena.• Naseljavaju skoro sve tipove staništa

– od morskih dubina do visokih planina, polarnih i pustinjskih predela; gejziri do 53°C.

• Veoma brojne u svojim staništima – do 10 mil. jedinki u kubnom metru mulja ili zemljišta; 60-90% marinskog bentosa.

• Najveća abundantnost među Animalia, 80%

• Epidermis celularan ili sincicijelan, sa kutikilom različitog reljefa

• Crevni sistem kompletan: prednje, srednje i zadnje crevo

• Vodene i slobodnoživeće vrste sa 6 režnjeva oko usnog otvora, a parazitske sa 3

• Nervni sistem vrpčast: okoloždrelni prsten sa ganglijama od kojih polaze vrpce. Centralni nerv čine 2 ventralne vrpce

Phylum NematodaPhylum Nematoda

• Čula redukovana, skoncentrisana oko usta: amfide – hemoreceptori, fazmide – žlezdano-čulni organi

• Fazmide i amfide su jednoćelijska čula u repnom regionu

• Respiratorni i krvni sistem ne postoje



• Ekskretorni sistem: žlezdani kod slobodnoživećih marinskih

• Kod slatkovodnih slobodnoživećih i parazitskih -žlezdano-cevast (H ili U tip)

• Parazitiraju skoro sve grupe biljaka i životinja, sa veoma raznovrsnim odnosima parazit-domaćin (ekto i endoparaziti biljaka, endoparaziti kičmenjaka i ljudi ili larve parazitiraju insekte, a adulti bilje).

• Medicinski značajne vrste: životni ciklus unutar jednog domaćina; infektivni stadijum jaje ili juvenilne jedinke (L3).

• Ishrana raznovrsna – fitofagne, zoofagne, omnivorne, saprofitske.


AnatomijaAnatomija Nematoda Nematoda• Samo uzdužni mišići razvijeni u telesnom zidu.

Razmnožavanje Razmnožavanje NematodaNematoda

• Neke vrste proizvode i do 30 miliona jaja tokom života, odnosno oko 200 000 dnevno.

• Odvojenih polova sa izraženim polnim dimorfizmom. Mužjaci su mnogo sitniji od ženki sa povijenim repom.

• Spermatozoidi bez bičeva.• Razvijaju se preko stadijuma larve koji je morfološki sličan

adultu.

jaje

Phylum Nematoda

Classis Aphasmidia Classis Phasmidia

Ordo Enoploidea Ordo Rhabditoidea

Ordo Dorylaimoidea Ordo Oxyuroidea

Ordo AscaroideaOrdo Chromadoroidea

Ordo Trichiuroidea Ordo Filaroidea

Ordo Tylenchoidea

Klasifikacija NematodaKlasifikacija Nematoda

Classis AphasmidiaClassis Aphasmidia• Uglavnom slobodnoživeće, marinske, slatkovodne i

terestrične, i manji broj parazitskih formi• Na glavi imaju dobro razvijena taktilna čula u obliku čekinja• Veličina od nekoliko mikrona do 1 mm• Nemaju fazmide na zadnjem kraju tela

Klasifikacija

EnoploideaEnoploidea,, Dorylaimoidea, Chromadoroidea, Dorylaimoidea, Chromadoroidea, TrichiuoroideaTrichiuoroidea,

Ordo Enoploidea = EnoplidaOrdo Enoploidea = Enoplida• Većinom morske i

slobodnoživeće.• Važna komponenta bentosa.• 6 usnih režnjeva.

• Pelagonema spp.

Enoplia sp.

Ordo TrichiuroideaOrdo Trichiuroidea• Većinom paraziti.• Usni režnjevi redukovani.• Ždrelo dugo i uzano; telo suženo u predelu ždrela.• Najbitniji predstavnik je Trichinella spiralis (trihina) iz

familije Trichinelidae.• Parazitira čoveka, za koga je patogena, dok za pacova i

svinju nije.

• Izazivač trihineloze.• Veličina 1,6 mm mužjaci, ženke

od 2,5 do 5 mm. • Larve se učaure u mišićima

domaćina, gde kod ljudi oslobađaju toksine.

• Čovek se zarazi jedući nedovoljno termički obrađeno meso.

• Jedan deo životnog ciklusa T. spirallis provodi u crevu, a drugi deo u mišićima domaćina

Trichinella spiralis Trichinella spiralis

• U mišićima razaraju tkivo kojim se hrane• kasnije se učaure, larve mogu da žive i do 20 godina.•Letalna temperatura za larve je 72˚C .

Trichinella spiralis Trichinella spiralis

Classis PhasmidiaClassis Phasmidia

• Veliki broj parazitskih nematoda; slobodnoživeće vrste su uglavnom terestrične.

• Nemaju čulne organe amfide, ali na zadnjem kraju tela imaju fazmide.

Klasifikacija

TylenchoideaTylenchoidea, Rhabtitida, Strongylida, AscaroideaAscaroidea, OxyuroideaOxyuroidea, Spirurida, FilarioideaFilarioidea i Camallanida.

Ordo TylenchoideaOrdo Tylenchoidea• Veliki broj biljnih endoparazita sa dobro razvijenim stiletom.• Tylenchus (Anguina) triticiTylenchus (Anguina) tritici na Triticum vulgare (pšenica) izaziva

velike štete na mladim zrnima.

Ordo AscaroideaOrdo Ascaroidea• Krupne parazitske nematode

čije ždrelo obično nema bulbus.

• Ascaris spp. Crevni paraziti mnogih kičmenjaka i ljudi, pa čak i drugih krupnijih nematoda

• Proizvode enorman broj jaja (200 000 dnevno) koja preživljavaju i do 10 godina u spoljašnjoj sredini.

Unutrašnja građa Unutrašnja građa Ascaroidea Ascaroidea ((AscarisAscaris sp.) sp.)

• crevni sistem kompletan• zadnje crevo je obloženo kutikulom• pseudocelom• ekskretorni sistem izmenjene protonefridije• nervni sistem vrpčast• respiratorni i cirkulacioni sistem odsutni• gonohoristi

• Parascaris equorum – konj.• Ascaris suum – svinjska glista.• Ascaris lumbricoides – u

crevu čoveka.• L2 larva infektivna i formira se

u jajima 2 nedelje posle njihovog izbacivanja spolja.

• Jaja se prenose ljudskim fecesom, insektima...

• Oko milijardu ljudi se godišnje zarazi.

• Oko 75% u Aziji i po 10% stanovništva Afrike i Južne Amerike.

• Dijareja, alergijske reakcije, astma...

Ordo AscaroideaOrdo Ascaroidea

Ordo OxyuroideaOrdo Oxyuroidea• Predstavnici ovog reda imaju bulbus na zadnjem kraju ždrela, a ženke sa malo proširenim zadnjim krajem tela.• Enterobius vermicularisEnterobius vermicularis – dečija “glista”.

adultadult jajajaja

Enterobius vermicularis Enterobius vermicularis

• Veličina 5-10 mm• Parazitira u crevu čoveka, najčešće kod dece.• Oplođene ženke izlaze kroz analni otvor domaćina i

polažu jaja oko anusa, pri čemu izazivaju jak svrab. • Samozaražavanje se odvija nesvesno noću,

kontaminiranim rukama. • Jaja moraju da prođu kroz prednje crevo domaćina

da bi se ispilile larve.

Enterobius vermicularis - životni ciklus Enterobius vermicularis - životni ciklus

Ordo FilaroideaOrdo Filaroidea• Parazitiraju u krvnom ili

limfnom sistemu kičmenjaka i ljudi i izazivaju filarioze.

• Dolazi do oticanja organa, pre svega ekstremiteta.

• Imaju prelazne domaćine - insekte koji se hrane krvlju (komarci, muve).

• WuchereriaWuchereria bancroftibancrofti izaziva elefentijazis – slonovsku bolest.

Manifestacija filariozaManifestacija filarioza

Prenosilac mikrofilarije Prenosilac mikrofilarije Loa loa je iz fam. Loa loa je iz fam. Tabanidae (Diptera)Tabanidae (Diptera)

Loa loaLoa loa• Mikrofilarioze su poznate u tropima Mansonella streptocerca •i Onchocerca volvulus (uzročnik ‘rečnog slepila’). • Larve se razvijaju u insektima koje ubodom prenose na sisare

Phylum NematomorphaPhylum Nematomorpha

• Telo im je končasto i izduženo veličine 5-10cm.

• Stadijum larve dominantan tokom životnog ciklusa – paraziti telesnih duplji zglavkara; kao adulti žive kratko i ne hrane se. Obično slobodnoživeći

• Oko 320 uglavnom slatkovodnih i terestričnih vrsta.

Phylum NematomorphaPhylum Nematomorpha• Nemaju ekskretorne

organe kao ni kružne mišiće; kreću se vijugavim pokretima.

• Odvojenih polova, ženke krupnije od mužjaka – jaja polažu u vodu ili na vegetaciju.

• Gordius aquaticus – šumski izvori i potoci.

• Nectonema agile – marinske, sa jako redukovanim crevnim sistemom.

Phylum AcanthocephalaPhylum Acanthocephala

• Bodljoglavci; oko 1200 vrsta endoparazita kičmenjaka, najčešće riba

• Nekoliko vrsta parazitira ljude; prelazni domaćini insekti ili rakovi.

• Sitni organizmi, od 1,5 do 2,5 cm• Telo im je izduženo, crvoliko sa

nazubljenim kontraktilnim proboscisom kojim izazivaju oštećenja crevnog zida domaćina

• Anaerobni

• Lakunarni sistem u epidermisu.• Nemaju crevni sistem.• Odvojenih polova; ženka

proizvodi do 10 miliona jaja.• Razviće: • – jaje • – larva acantoracantor • – larva acantellaacantella • – larva cystacantcystacant• – adult

Phylum Phylum AcanthocephalaAcanthocephala

Proboscis

Phylum LoriciferaPhylum Loricifera• Etimologija: - Od Latinskog Loricus za pojas,kaiš ili Lorica

steznik i Ferre nositi.

• Karakteristike Loricifera:1) Bilateralna simetrija. 2) Telo ima više od dva ćelijska sloja i uključuje tkiva i organe. 3) Imaju telesnu duplju, i pravo crevo. 4) Telo ima tri odvojena regiona, glavu, vrat i trup. 5) Imaju jedan par gonada = gonohoristi. 6) Imaju dobro razvijen nervni sitem sa mozgom i ganglijama. 7) Imaju larveni stadijum. 8) Žive u morskoj sredini.

Phylum LoriciferaPhylum Loricifera• Oko 10 vrsta, otkrivenih 1983.

godine.• Intersticijelne, veličine oko

0.5mm.• Usni konus sa skalidima se

kontrahuje u trup zatvoren u loriku.

• Odvojenih polova, – razviće preko Higinsova larve.

Phylum RotatoriaPhylum Rotatoria

• Oko 1500 uglavnom slatkovodnih vrsta, veličine 0,1-1 mm.

• Otporne na sušu i hladnoću-naseljavaju polarne regione.

• Jedna od najvažnijih komponenti planktona slatkih voda.

• Većina vrsta solitarne slobodnoživeće, a manji broj sesilnih, kolonijalnih i parazitskih.

• Glava (kontraktilna), trup i nožica.

kolonijalna vrsta

Phylum RotatoriaPhylum Rotatoria• Na glavi – cilijatni organ –

koronakorona, pomoću koga se kreću i sakupljaju hranu

• karnivorne i omnivorne: fitoplankton, bakterije, protozoe, detritus, kanibalizam.

• Ždrelo ili mastaxmastax jedinstvena struktura Rotatoria za usitnjavanje hrane.


• Očvrsli sincicijelni epidermis trupa formira zaštitnu kućicu – loriku.

• Vrste koje vode sesilan način života poseduju uzanu, kontraktilnu nožicu kojom se pričvršćuju za podlogu.

• Mišići telesnog zida raspoređeni u snopovima.

• Najmanji višećejijski organizmi: Ascomorpha minima. • Mužjak 0,02 mm.

Phylum Rotatoria• Ciklomorfoza – promena

morfološkog izgleda tokom sezone pod uticajem spoljašnjih faktora.

• Primer: Brachionus sp. – ciklomorfoza u funkciji izbegavanja predatora.


• Ekskretorni organi protonefridije; respiratorni i krvni sistem nerazvijeni.

• Neke vrste produkuju jaja otporna na nepovoljne uslove spoljašnje sredine.

• Odvojenih polova ili samo partenogenetske ženke u populacijama.

• Polni dimorfizam – mužjaci sitni i često degenerativni, sa samo razvijenim reproduktivnim organima a javljaju se samo u određeno doba godine. NANIZAM nejednakost polova u veličini.


Phylum Rotatoria

Classis Seisonidea-jedan marinski

ektokomensalni rod

Classis Bdelloidea-Isključivo partenogenetske

ženke u populacijama

Classis Monogononta-Povremeno mužjaci u

-populacijama

Phylum Kinorhyncha• Etimologija:- Od Grčkog Kinema-kretanje i Rhynchos-

njuška. Znači životinje sa pokretnom njuškom.

• Opšte karakteristike Kinorhyncha:

1) Bilateralna simetrija i crvolikost. 2) Telo ima više od dva ćelijska sloja, tkiva i organe. 3) Telesna duplja je pseudocoelom. 4) Poseduju pravo crevo sa anusom.

Phylum Kinorhyncha

5) Kolagenska kutikula i uzdužni mišići. 6) Imaju nervni sistem sa prednjim nervnim prstenom i duplim nervnim vrpcama. 7) Nemaju cirkulatorni sistem (nemaju krvni sistem). 8) Reprodukcija normalna polna i gonohoristička. 9) Hrane se diatomejama i organskim detritusom. 10) Sve vrste žive u morskoj sredini.

Unutrašnja građa

Phylum Kinorhyncha

Poprečni presek kroz Kinorhyncha

Phylum Kinorhyncha

5) Kutikula i uzdužni mišići 6) Nervni sistem sa nervnim prstenom i nervnim vrpcama 7) Bez cirkulacionog i respiratornog sistema 8) Reprodukcija: gonohoristi9) Ishrana: diatomeje i organski detritus10) Marinske vrste

Karacteristics of Kinorhyncha:

1) Bilateralna simetrija, crvolike 2) Telo troslojno, tkiva i organi 3) Telesna duplja pseudocelom4) Kompletno crevo

Phylum Entoprocta Phylum Entoprocta • Etimologija:- Od Grčkog Entos - unutar i proktos – anus.

1) Bilateralna simetrija. Sesilne. 2) Telo ima više od dva ćelijska sloja, tkiva i organe. 3) Telesna duplja je pseudocoelom. 4) Telo poseduje U-oblik creva sa anusom. 5) Nervni sistem sa centralnom ganglijom sa okoloždrelnim

prestenom. 6) Nemaju cirkulatorni sistem ili organe za razmenu gasova. 7) Poseduju protonefridije kao ekskretorni sistem. 8) Imaju lofofor. 9) Razmnožavanje polno ili bespolno 10) Hrane se finim česticama u vodi. 11) Sve vrste žive u vodenoj sredini uglavnom u morskoj.

Entoprocta: Loxosoma agile- kretanje

Phylum Entoprocta

Symbion pandora

Stadijum koji se hrani,sa pupoljcima u sebi imužjakom na sebi.

Phylum Cycliophora

Filogenija Aschelminthes• Veoma heterogena grupa filuma koju vezuje malo zajedničkih

osobina – sincicijelnost, ćelijska konstantnost, pseudocelom?• Nematoda i Nematomorpha povezani sličnim embrionalnim

razvićem, građom kutikule, ždrela i mišićnom inervacijom.• Rotatoria, i Loricifera imaju retraktilni glaveni region.• Rotatoria i Acanthocephala – velika sličnost monoflagelatnih

spermatozoida, epidermisa i embrionalnog razvića.• Tehnikama molekularne filogenije utvrđena velika sličnost ovih

filuma sa zglavkarima.• Pošto svi filumi imaju presvlačeću kutikulu, zajedno sa

zglavkarima formiraju grupu Ecdysozoa (Arthropoda – hitin; Aschelminthes – kolagen).

phylum mesozoa ?

Documents