Pio je vino celoga dana,spustio roletnei u tami svojih mislirazmiljiao;o sebi,po prvi put u svom ivotu reio je da na papir stavi predstavu o onomeko je, ta nije i ta bi mogao da bude.Pomisao na ispitivanje sebe ga je plaila,zai u podrum svog bia bila je poslednja stvar koju je ikad eleo,pa opet,u tom strahu od nepoznatog nalazio je silnu radost i ushienje.Na svetu se najvie divio dvema stvarima:Pametnim enama i onome to ne razume.Veito se plaei da e ostati uskraen novim saznanjima o sebiDrao je blizu predmete svog divljenja,Forsirao mozak do granica ludila,Do stepena kad je pomiljao da je glup pred onim naspam sebe.Muenje i traenje odgovora postala mu je hrana i smisao svega,Prezirao je trivijalne stvari,Znate, one, Poput,ta obui za posao, da li se plava kravata slae sa crvenom kouljom.

Ispijajui poslednju au vinaZamiljao je kako to vino prolazi put iz njegovih usta do kanalizacijeZadravajui se neko vreme u glavi.Blagi osmeh na licu,Mir u dui koji je prolazan,Kao i sve oko mene, Pomislio je,Ali je dovoljan, O,Sasvim dovoljan razlog da nikada ne stane da se pita,Taj trenutak spokoja kad kad shvatis Da je sve u redu.