Pirotski govor pripada timočko-lužničkoj govornoj zoni. Ona zajedno sa ostalim zonama jugoistočne Srbije, svrljiško-zaplanjskom južnomoravskom, čini sastavni deo prizrensko-timočkih govora, najarhajičnijom govornom skupinom štokavskog dijalekta srpskog područja.

Norveški slavista Olaf Broh, koji je na početku veka proučavao govore jugoistočne Srbije, odvaja »pirotski govor ili govor pirotske doline (Pirot, Bela Palanka)« od »planinskog i zaplenjskog govora«. Broh tu podelu pravi na osnovu toga da se u pirotskom slogotvorno l dosledno čuva (pln), dok u planinskom iza labijala prelazi u u (vuk). Međutim, razlike između pirotskog govora i drugih govora timočko-lužničke zone su ređe ali nedovoljno raščlanjene, jer dosadašnji radovi o dijalektima istočne i južne Srbije ne sadrže podatke o daljoj dijalekatskoj raščlanjenosti ove zone. Pored toga, nasuprot susednim govorima Timoka, Zaglava i bugarskih govora u Zabrđu i Burelu, govori u pirotskoj opštini još uvek ostaju monografski ne opisani. Uprkos odsustvu monografskog opisa pirotskog govora, u srpskoj dijalektologiji je prisutno mišljenje da osobine pirotskog govora nisu nepoznate nauci (Ivić 1991) i da je on istovetan sa govorima oko Timoka i u Zaglavku i deli njihove osobine. Pirotskog govora nema kao posebne lingvističke jedinice, kao što je na primer timočki, kao podvrsta timočko-lužničkog dijalekta.

Govorne prilike na teritoriji opštine Pirot proučavali su T. Teodorov, Olaf Broh, Aleksandar Belić. Kasnijim ispitivanjima došlo se zaključaka da mnoge osobine govora iznete od strane navedenih lingvista nisu mogle biti odlika pirotskog govora. U nekim slučajevima glavni informatori su bili ljudi koji nisu govorili pravim pirotskim jezikom.

Analiza postojeće dijalektološke literature daje mogućnost da se kao najaktuelniji pravac u proučavanju govora u pirotskoj opštini odredi njihov diferencijalni opis u odnosu na okolne dijalekte. Sa ovim ciljem, Andrej N. Soboljev sastavio je poseban upitnik sa kojeg se može prikupljati građa relevantna za mikrodifrerencijaciju u jugoistočnoj Srbiji. On je u svom radu prikazao sledeće razlike u govoru:

1. Vokalno l iza dentalnih, alveolarnih i zadnjonepčanih glasova u slogovima različite strukture2. Vokalno l iza labijalnih glasova različite strukture3. Čuvanje j u oblicima 3. lica jednine prezenta4. Oblici imenice uvo u jednini5. Afrikata S u oblicima množine6. Sudbina suglasničke grupe mlj7. Sudbina suglasničke grupe mn8. Vokalna alternacija e/o u oblicima prisvojnih prideva srednjeg roda9. Rod imenica kao loj , sol i slično10. Množina imenica muškog roda koje znače lica11. Množina imenica muškog roda koje znače neživo12. Množina imenice juže13. Množina imenice pile 14. Množina imenice tele15. Sistem postpozitivnog člana16. Oblik člana kod imenica kao sol, loj, u jednini17. Oblik člana kod imenica muškog roda u množini18. Oblik člana kod prideva muškog roda u jednini19. Enklitički akuzativ jednine lične zamenice 3. lica ženskog roda20. Enklitički dativ jednine lične zamenice 3. lica ženskog roda21. Lična zamenica 1. lica množine22. Lična zamenica 2. lica množine23. Postojanje pokaznih zamenica sa korenskom morfemom ov-24. Nominativ jednine pokazne zamenice ženskog roda25. Nominativ jednine pokazne zamenice srednjeg roda26. Futurska partikula 1. lica jednina27. Lice jednine imperfekta28.Lice množine imperfekta29. Trpni particip prošli.

Celokupnu građu Soboljev je svrstao po manjim etnografskim oblastima gde je sakupljena i tako je nastao tabelarni pregled prikupljenih dijaktoloških podataka u koje ponekad nije uzimana u obzir diferencijacija u okviru samih tih etnografskih oblasti. Pri pogledu na tabelu mogu se posmatrati sličnosti i razlike između pirotskog i drugih govora prizrensko-timočke zone.

R.br. Timok B.Palanka Pirot Visok Zabrđe Burel Lužnica

1. žlt žlt žlt žlt žlt žlt žl..t

2. vlna vlna vlna vlna vlna vlna vuna

3. znaju znaju znaju znaju znaju znaju zna(j)u

4. uvo uvo uvo uo uše uše uo

5. polozi polozi polodzi polodzi polodzi polodzi polodzi

6. zemlja zemlja zemlja zemlja zemlja zemnja zemnja

7. t..vno t..vno t..vno t..vno t..vno t..mno t..mno

8. ovče ovčo ovčo ovčo ovčo ovčo ovčo

9. sol m.r. sol m.r. sol ž.r. sol ž.r. sol ž.r. sol ž.r. sol m.r.

10. ribare ribare ribare ribare ribare ribare ribari

11. rukave/-i rukave rukave rukave rukave rukave rukavi

12. južeta južetina južetina južetina južetina južetina južetija

13. piliči piliči pilišta piliči pilišta pilišta piletija

14. telci telci telčina telci telčina telčina telčina

15. 3.čl. 3.čl. 1.čl. 1.čl. 1.čl. 1.čl. 3.čl.

16. sol..t sol..t solta solta solta solta sol..t

17. mužjeti mužjeti mužjete mužjeti mužjete mužjete mužjeti

18. belijat belijat/-ti belijat belijat belijat belijat beliti

19. ju ju/đu đu ju/đu đu đu ju

20. je voj nju/voj nju nju voj voj

21. mi mi ni mi/ni nije nije mi

22. vi vi vi vi vije vije vi

23. ov- ov- ov- ov- ov- ov- ov-

24. taj taj taja taja taja taja taj

25. toj toj tova tova tova tova toj

26. ču ču če/ču če če če ču

27. beo beo beo beo beo beo/bel beo

28. beoše beoše beoše beoše beoše/-eu beu beoše

29. ženjen ženjen ženjen ženjen ženjen ženjet ženjen

Autor je napisao (što se vidi iz organizacije građe) da je na teritoriji opštine Pirot razlikovao tri govorne oblasti severozapadno Ponišavlje (ovde belopalanačko), jugoistočno Ponišavlje (pirotsko) i Visok, što ne znači da se tu samim tim izdvajaju tri zasebna dijalekta.

Kao govor bez izrazitije lingvističke fizionomije pirotski se sa svoje strane odlikuje samo specifičnom kombinacijom osobina prisutnim u okolnim govorima, stvarajući svojevrstan prelaz od arhajičnog timočkog ka inovacijskom burelskom govornom tipu ne pripadajući u potpunosti ni jednom od njih.

Veze sa lužničkim igraju znatno manju ulogu u oblikovanju pirotskog govora

Pravi pirotski govor odlikuje se sledećom kombinacijom osobina:

1. dosledno čuvanje slogotvornog l;2. dosledno čuvanje intervokalnog j;3. dosledno čuvanje S(dz) u oblicima množine;4. čuvanje konsonantske grupe mlj i prelaz konsonantske grupe mn u vn;5. prelaz e u o iza šuštavih suglasnika u oblicima prisvojnih prideva srednjeg roda;6. ženski rod imenica kao loj i sol;7. pluralski oblici ribare i rukave;

8. pluralski oblik južetina;9. jedan član;10. član –ta u jednini imenica kao sol; 11. član –j..st u jednini prideva;12. enklitički dativ lične zamenice 3. lica jednine ženskog roda nju;13. postojanje pokaznih zamenica sa –ov;14. pokazne zamenice ženskog roda taja i srednjeg roda tova;15. prvo lice jednine imperfekta na –o beo;

16. participni oblik ženjen.

Ono što je takođe karakteristično za pirotski govor jeste akcenat. U pirotskom govoru postoji samo jedan akcenat, ekspiratornog karaktera, pri čemu se akcentovani slogovi izgovaraju kratko bez dužina i melodijskih uzlaznih i silaznih kretanja. Akcentom se mo gu dobijati razlike u značenju reči istog glasovnog sklopa: se dlo (radni glagolski pridev – selo) i sedlo (konjska oprema), za vet (zavetrina) i zave t (zaveštanje), ra na (ozleda) i rana (hrana), sto vne (množina) i stovne (deminutiv), pro leti (u proleće) i proleti (3.l.j. prezenta).

Zanimljivi su i prilozi i predlozi. Prilozi se slažu sa stanjem u knjižvnom jeziku mada ima i oblika koji se koriste samo na ovom području: beli svet (mnogo), dvaš (dva puta), dor (dok), dori(do), knoči (doveče), njeknja (onomad, pre neki dan), nadve-natri (na brzinu), čat-pat (ponekad, s vremena na vreme). Predlozi su u živoj upotrebi jer se njima izražavaju padežne konstrukcije: Vrz (preko – vrz pitu i pogača), s s (sa – s s prs u nos), k mto (prema – idemo k mto Pirot). kao ilustraciju govora zanimljivo je pročitati kratku priču koja je uzeta iz Rečnika pirotskih zanata objavljivanog u Pirotskom zborniku.

Stisnut dva puta plača

Pri nekoga majstora kacara dojde jedan čovek i tražil da mu ovija napraji kacu za zelje. Kacarat ga ispital kakva da bude, kolkava da bude i rekl mu cenu. Ovija se mrštil pa tražil da mu napraji za pomalko pare. Teka u praznu oratu zadržal majstoratoga podlgo vreme. Na kraj se pogodili i na kraj ovija čivijarčovek si otišl.

Posle majstorat uzel da mu praji kacutu i sve si u sebe mislejal kako da prevari čovekatoga. Na kraj mu naprajil kacu, ali teka poretačku, pa poručil na čovekatoga da dojde da si pribere kacutu. Ovija došl, platil na majstoratoga i otkaral si kacutu doma. Ka stigal doma, on đu sturil i počel da sipuje vodu i da tura zelje u nju. Ali kacata nikako ne stela da drži vodu. Sve što sipe vodu ona isteče. I teka posle jedno dva dni, ka ništa neje mogl da napraji sas zeljeto, on nadigne te natovari kacutu na kola volovska i vrne đu pri kacaratoga, pa teka ljutito još odi vrata počne da oka po majstoratoga: »Kakvo si mi bre, majstore, naprajil? Tova neje kaca, ni vodu ne može da drži.« I još mnogo mu nešto rekl. A majstorat če mu tagaj reče: » Nemoj, priće da se ljutiš na mene. Kakvo si tražil takvo sam ti naprajil. Ti si tražil da ti naprajim kacu za zelje, a za vodu da drži neje bilo orata.« I čovekat se tagaj lupnul po čelo i videl deka je pogrešil, pa doplatil na kacaratoga te mu preprajil kacutu – da drži i vodu. I za tova ima reč: Stisnut dva puta plača.