1

2

ИМПРЕСУМ

3

4

ZAŠTO I KAKO?

Vrijeme tranzicije na Balkanu traje isuviše dugo, a svi narodi koji

ţive na ovoj nakrivljenoj barci koja polako tone, traţe ruku spasenja

da ih odvede ako ne naprijed, onda bar na onaj isti poĉetak sa koga

krenuše unazad. Vjerujem da će i do tada proteći još mnogo mutne

vode, tamni virovi će i dalje vući sebi, a mi pokušavajući da se

domognemo obale spasa, biti oĉajni i ogorĉeni.

Pišući pjesmu – pismo, ţeljela sam da saznam kako se ţivi u drugim

dijelovima Balkana i na to moje pismo dobih mnogo odgovora.

Pokazalo se da se svugdje sliĉno ţivi, a sve one

razliĉitosti koje se godinama koriste za podjele meĊu narodima su, u

stvari, maska za lakše obmanjivanje manjih grupa ljudi. Moje sestre

po peru su to shvatile i spremno doĉekale da o tome pjevaju. Ako ne

moţemo ništa da promijenimo, onda bar moţemo da govorimo, jer na

ćutanje nemamo pravo. TakoĎe sam ţeljela da dokaţemo kako je

poloţaj ţene isti kao i ranije i da će trebati još mnogo snage i

istrajnosti da se to promijeni.

Sva pisma su napisana u desetercu jer je njegova ljepota u

jednostavnosti, ali i izazov za svakog ko piše zbog ograniĉenosti da se

sloţe misli u toj strogo-rimovanoj formi, a da se pri tom bude i

duhovito. U poĉetku nisam ni pomišljala da će ovo naše pisanje izrasti

u velik Balkanski ep, ali kako se broj pisama povećavao, shvatila sam

da je ovo djelo jedinstveno na ovim našim prostorima i kao takvo

zasluţuje da se naĊe u knjizi. A sa tim saĉuvano od zaborava.

Moje pismo je bilo samo jedan mali potoĉić koji je idući niz sivu

Balkansku planinu nailazio na iste takve ţuborave potoke, pa tako

zdruţeni napraviše rijeku, koja nabujala i

snaţna poruši pred sobom sve brane nerazuma i izli se u ovu knjigu.

Ţelim da se zahvalim svim autorkama na njihovom sjajnom doprinosu

jer bez njih ova knjiga ne bi ni postojala.

Branka Vojinović

Jegdić

5

Branka Vojinović-Jegdić, Podgorica

Reci, sele, da li kod vas laţu,

koje boje koriste kad maţu

i kakvo vam odijelo kroje

je li ono ruţiĉaste boje,

jel’ tijesno i kratkih rukava

boli li vas zbog tog ĉesto glava?

Mi navikli na sve ove šare

godinama u dţepu ni pare,

s mrtve taĉke nismo se pomakli

čini mi se da smo dno dotakli.

Branka Vojinović Jegdić, roĊena u Pljevljima, ţivi u

Podgorici. Piše savremenu poeziju, djeĉiju, haiku,

satiru, prozu, prikaze knjiga… Za svoje stvaralaštvo

nagraĊivana više puta.Zastupljena u mnogim

časopisa, zbornicima, almanasima, panoramama,

sajtovima... a haiku poezijom i u antologijama.

U štampi joj je druga zbirka.

Član je Knjiţevnog kluba

„Stihom govorim” iz Bijelog

Polja, kao i Knjiţevnog kluba

„Dalma” iz Pljevalja.

6

ĐurĎa Vukelić-Rožić, Ivanić-Grad

Ajme meni, i laţu i kradu

tuţna djeca ţele ĉokoladu

na nama je sramota od prnja

manji smo od makova mi zrnja.

Uz kredite uţasa i jeze

obećali nove nam poreze

sve se moţe kupiti na rate

nema onih koji bi da plate.

Padamo mi u sve veće muke

demokratske svezane nam ruke.

ĐurĎa Vukelić-Roţić je spisateljica i prevoditeljica

koja objavljuje kratke priĉe, poeziju, haiku, aforiz-

me i humoreske. Do sada objavila 11 knjiga. Glavna

i odgovorna urednica ĉasopisa za haiku IRIS (Ivanić

Grad, Hrvatska). U Diogen pro cultura magazinu

(Sarajevo, Bosna i Hercegovina) vodi kolumnu za

haiku poeziju. Primila nagradu Zagrebaĉke ţupanije

za doprinos ugledu i promociji

Zagrebaĉke ţupanije u zemlji i

svijetu (2012.).

7

Vida Nenadić, Bela Zemlja

I kod nas niko ništa ne kaţe

a da pri tom debelo ne slaţe.

Kod nas je svaka laţ na izvoli.

Laţu nas obuĉeni i goli.

A tada oni mirno svi spavaju

i raĉune na Kipru sanjaju

takmiĉe se ko sad ima više

na sirotinju svako kidiše

a savesti, ne da je nemaju

nego o njoj ništa i ne znaju.

Vida Nenadić, roĊena u Uţicu.Diplomirala je na

Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Zastupljena je u više novina, ĉasopisa, zbornika,

antologija i elektronskih medija na srpskom i

engleskom, a neke pesme su joj prevedene na

bugarski, makedonski i nemaĉki

jezik. Do sada je objavila sedam

knjiga. Dobitnik nagrade

„Miroslav Dereta” za roman kao i

„Zavetina“ za dvojezičnu knjigu

poezije. Prevela knjigu Peni

Feguson sa engleskog jezika. Ĉlan

je UKS.

8

Jasmina Hanjalić, Sarajevo

Laţu, sele, noge dobro drţe

trkaju se k'o će bolje, brţe

lako maţu obećanja pusta

do izbora zinula im usta

u tri boje šaraju hajvane

raja z'jeva u troglave ale.

I On nas je, seko, napustio

vukovima gladnim ostavio

doĊe vakat najgrdnije fele

ni strane aţdahe nas ne ţele.

Jasmina Hanjalić (Peć), doktorica medicine iz

Sarajeva, piše poeziju, kratke priĉe, prikaze

recenzije. Objavljuje u elektronskim i štampanim

časopisima u regionu. Djela su

joj prevoĊena na engleski, makedonski i italijanski.

Uĉesnica je knjiţevnih skupova u zemlji i

inostranstvu, zastupljena u preko

dvadeset zbornika i antologija.

Urednica je blogova:

Knjiţevni kutak, PRIMPO, BH

fantasy, Zone Sf. U pripremi druga

knjiga.

9

Сњежaна Јокановић Савановић, Приједор

Селе мила, бригу ми зададе.

код нас слично великани раде.

Ил' још горе, да горе не може,

деру са нас све до голе коже.

А одјела покрпана, стара,

как' ко хоће с нас дере и пара.

Џепови нам шупљи већ одавно,

преживјети, е то нам је главно.

Таква ти је наше слике боја,

чини ми се иста к’о и твоја.

Сњежана Јокановић, рођена у Горњој Требеуши

код Травника. Објавила је збирку пјесама

„Шапат дубине" у издању књижевног клуба

„Милош Црњански" из Бјељине.

Члан је Друштва књижевника „Снага Ријечи"

Приједор из Приједора. Објављиване су јој

пјесме у зборницима

књижевног клуба „Душко

Трифуновић" из Кикинде као

и у

електронским часописима.

Живи у Приједору.

10

Љиљана Браловић, Прњани

Отписујем, селе, ситну књигу

да ублажим несрећу и бригу.

Код нас ти је мало горе стање

на добош нам отишло имање.

Банке су нам запржиле чорбу

на срамоту и тешку грдобу.

Стојимо у реду пред казаном

у стиду речима неискaзаном,

још ме само мисао покреће:

Љиљана се сагињати неће!

Љиљана Браловић, рођена у Чачку. Живи у селу

Прањани. Објавила до сада седам књига. Две

монодраме „Кад умрех ономад“ и „Улица

црвених вењера“, игране у неколико градова у

Србији. Заступљена у зборницима, антологијама

и часописима. Песме су јој

превођене на пољски, шведски

и француски језик. Добитник

награде ,,Вуко Безаревић“ за

сатиру у Пљевљима. Члан КД

„Запис“ из Горњег Милановца и

УКС.

11

Sofija Sonja Perović, Nikšić

Laţu, sele, ni grane ne drţi

laţima pustim ĉorbu zaprţi.

Odijelo k’o u golog cara

stid poštena, diĉi se fukara.

Glavu nam na ramenima drţe

da bi nam je savijali brţe.

Navikli smo na sve osim dobra

moţeš zato pitat' moga pobra

Koji Ċeci ni mlijeka nema,

sustigla ih naša anatema!

Sofija Sonja Perović, roĊena u Nikšiću, gdje i sad

ţivi.

Svojim najvećim ţivotnim uspjehom smatra to što je

roditelj jednoj djevojĉici. Poeziju piše od malena.U

zbirci poezije, grupe utora sa

prostora bivše Jugoslavije

„Dajem riječ za osmijeh", dala

je svoje uĉešće. Objavljivala

na društvenim mreţama,

sajtovima, elektronskim

novinama… Ĉlan je

meĊunarodnog pjesniĉkog

udruţenja „Stihom govorim".

12

Duška Dunja Gievska, Kumanovo

Laţu, laţu, laţu sve što kaţu

pa i sami vjeruju svom laţu,

zatvorili na sve oĉi svoje

misle, sele, zatvoriće moje.

Ni ja nisam od neki ĉas, juĉe

teško doĊe i proĊe ko tuĉe,

ruke mi se od rada protegle

plata mi je samo za dve tegle.

Zato srce još radosno bije

kada uĊe u svet poezije.

Duška Dunja Gievska, roĊena i ţivi u Kumanovu.

Piše od rane mladosti, poeziju i poneku priĉu, sada

završava svoj prvi roman. Izdala zbirke poezije:

Svetlost duše i Priĉa sa ove strane ljubavi.

Objavljuje u zbornicima, almanasima i drugim

vrstama zajedniĉkih knjiga na srpskom i

makedonskom jeziku. Ĉlan je MeĊunarodnog

udruţenja Stihom govorim.

Član je Društva pisaca u

svom gradu, Savezu pesnika

Republike Makedonije.

13

Štefica Vanjek, Ivanić Grad

Kod nas, sele, istinu ne vele

a boje im svakojake fele,

indijansko odijelo nama oni kroje

rese vise a perjanice stoje.

Široko je ali nema gaća

odnio ih sobom, neki bogat ćaća.

Na odijelo mi navikli nismo

Europi poslali smo pismo

da nas uzme moţda će pomoći

da po trnju ne moramo proći.

Štefica Vanjek-Štefi, odgajatelj po zanimanju, bavi

se pisanjem poezije od rane mladosti. Svoj

prvijenac, zbirku poezije „Prozor s pogledom u

dušu", objavila 2012 godine. U štampi je nova

zbirka poezije „Stihom ljubim". Mnoge pjesme su

joj uvrštene u zajedniĉke zbirke

više autora kao i u meĊunarodne

zbirke poezije.

14

Мирјана Јовичић, Сремски Карловци

Селе моја, лажу на фатове,

шаренилом надмаше сватове.

Кроје нама грдно одијело,

шта их брига за наше тијело.

Себи кроје одјело по мери,

не би л' прошли и као швалери.

У глобалу не боли нас глава,

депресија добро нас успава.

Забуњени због свих, злијех шара,

живот троше живећи без пара.

Мирјана Јовичић, рођена у Сремским Карловцима.

Дипломирала на Факултету физичке културе, смер

Спортска рекреација у Новом Саду.

Радни век је провела у три школе, а најдуже у свом

месту. Објавила 2011. своју прву збирку поезије

„Просути

бисери”. Песме објављује у часопису

„Светосавско звонце“ које је одлуком Светог

Архијерејског Синода СПЦ

проглашено помоћним

средством у настави

веронауке.

15

Zdravka Babić, Bileća

Sele moja, odgovor slijedi

srca moga slani ispovjedi.

Kad me ĉuješ, biće tebi ţao

i moj ţivot u uzdah je stao,

kaput mi je od pelina skrojen

cio ţivot u maglu obojen.

Navikli smo na dva zrna sreće

da nam drugi nevolje nameće,

al’ se ne dam, biće boljih dana

preţivjeće ţene sa Balkana.

Zdravka Babić, roĊena u Bileći.U svijetu poezije od

školskih dana. Piše...diše, mašta i voli, zajedno sa

svojim najdraţim prijateljima i pjesnicima koji su

joj inspiracija. Poeziju

objavljuje kroz druţenja na internetu i na fb

mreţama ...knjiţevnim udruţenjima i zbornicima.

Vukovi Lastari , Stihom govorim, More na dlanu...

U pripremi prva knjiga:

Razglednice iz Bileće.

16

Suada Kovačević, Brčko

Kad me pitaš, reći ću ti pravo,

kod nas stanje isto nije zdravo!

Niko dosad nije ovo pit'o,

prošli smo ti rešeto i sito.

Propadosmo mi mali i sitni,

za vlast nismo apsolutno bitni!

U crno su zavili nas, seko,

sirotan je samo infarkt stek'o.

Ne ĉešu se za narod po...glavi,

preţivjeti, to je horor pravi!

Suada Malkoĉ Kovaĉević, roĊena u Dubravama,

Bos. Gradiška, BiH. Pisanjem se bavi duţi niz

godina. Piše poeziju za djecu i odrasle.Objavljivala

radove u brojnim BH ĉasopisima, raznim

elektronskim novinama, kao i putem svije fb

stranice. Ima jednu samostalnu zbirku poezije i

četiri zajedničke. Ţivi u

Brĉkom.

17

Slavica Jovanović Mače, Niš

Odgovaram, sele, tebi hitno

sve šaljivo a i dinamitno.

Ne da nas, sele, već dugo laţu

i svim bojama po nama maţu.

Odelo nam više tesno nije

kost i koţu lako svu prekrije,

a te rite što vise na nama

sad su dokaz da je svuda tama.

Stali u mesto, ni makac više

svuda na kontejnere miriše.

Slavica Jovanović Maĉe, roĊena u Nišu, bliznakinja.

Osnovnu školu završila u Doljevcu.

Srednju tehniĉku završila u Nišu.Radila u Doljevcu,

u organu uprave. Obolela od cancera 2009, a 2010.

otišla u invalidsku penziju. Bolest savladala. Imala 7

operacija i 3 kliniĉke smrti.

Pronašla sebe i tvrdim da

sam ja ja, bez obzira kako

se zvala, Slavica, Maĉe ili

Tea.

18

Alma Tijanić, Karlovac

Godine kao strijela lete,

iz usta izroda nema svéte.

Sebi grabe, nama bljuju laţu...

Kako da se preţivi ne kaţu.

Sve lijepo brzo je propalo,

u dţepove sve im se strpalo.

Bojama se sluţe vrlo vješto,

prekrajaju da odrţe mjesto.

Prazan ţivot i duša nam prazna,

rĊoljudi najveća su kazna!

Alma Tijanić, roĊena u Ivangradu (Berane), Crna

Gora. Diplomirani je ing. elektrotehnike.

Svoje stvaralaštvo objavljuje u mnogim zbornicima,

almanasima i zajedniĉkim knjigama kao i u

elekronskim objavama. Ĉlan je MeĊunarodnog

knjiţevnog udruţenja Stihom

govorim.

Ţivi i stvara u Karlovcu,

Hrvatska.

19

Мирјана Маринковић, Београд

Лажу, сејо, па се не смирују,

свим бојама народ премазују,

вазда нам га потијесно скроје,

неважно је од које су боје.

Скроје нам га да заболи глава,

скусе нам га скоро до рукава.

Од бриге се прошараше главе

како паре брзо да направе.

Ал' какви смо, ни Запад нас неће,

с мртве тачке ништа нам не креће.

Мирјана Маринковић, професор руског језика и

књижевности, оснивач и диригент дечијег Руског

хора, пише песме, хаику и прозу, пева,

компонује, слика, организује концерте и поетске

вечери.Oбјавила је четири збирке поезије. Аутор

је пројекта Поетско ћоше - вечери које су

заживеле у Београду, Бања Луци, Прњавору и

Чачку а помаже младим ауторима.Своје радове

објављује у многим

часописима и порталима.

20

Nataša Ţurić ex Rakočević, Mojkovac

Laţu, sele, laţ im smjelo rovi

niz ramena pucaju šavovi.

Odijelo htješe da mi skroje

al' ne nosim te njihove boje.

Misle guje da smo dno dotakli,

u brojanju para se spotakli

mrtva taĉka sada na njih spava

od razvrata nek' ih boli glava

dok dţepovi naši ponos nose

njine mrtve duše sram pronose.

Nataša Ţurić, roĊena u Mojkovcu, gdje je završila

osnovnu i dio srednje škole, a medicinsku školu

završila u Podgorici. Nosilac Luĉe. Piše od ranih

dana, u školi prezentovana na raznim takmiĉenjima,

ureĊenjem školskih novina i sl. Objavljuje na

sajtovima, u mnogim knjiţevnim grupama,...

Objavljena u zajedniĉkoj knjizi „Stihom govorim“,

uĉesnik u internet knjizi „Ţene

Balkana“, a u pripremi je i

zbirka pjesama, koja će ubrzo

ugledati svjetlost dana.

21

Biljana Kitić-Čakar, Prnjavor

Sele moja, odakle da krenem

bojim ti se, s uma ću da skrenem.

Laţu, mila, i to na vagone

lopovluka svud, tone i tone.

Kroje nam odela, kratka, uska

sve se plašim, postala sam guska

šara mutna k’o faca njihova

nigde ĉoveka, ni od korova.

Putem idem, ne znam kud sam pošla

voda svima do grla je došla.

Biljana Kitić Ĉakar, roĊena u Sarajevu, a od kraja

1995. godine nastanjena u Prnjavoru.

Po zanimanju inţinjer organizacije i menadţmenta.

Radovi su joj, do sada, objavljeni u jedanaest

zajedniĉkih zbirki i zbornika poezije, ĉasopisima, a

u pripremi je i prva samostalna zbirka poezije.

22

Dragica Gajić, Pomoravlje

Kod nas laţu i nikad ne maţu

opravdano sve je, oni kaţu.

Odelo nam više ţute boje

stesne nam ga jer ga brzo kroje.

Od toga nas zabolela glava

noćima se ne moţe da spava.

A u dţepu male stisli pare

većih nema da nas ne pokvare.

Sa taĉke se na taĉku miĉemo

sporo je to, ali ne tonemo.

Dragica Gajić slika od 1972. godine. Izlagala na

grupnim a imala više desetina samostalnih izloţbi.

Uporedo sa slikarstvom piše poeziju koju objavljuje

u lokalnim novinama kao i na fejsbuku. Zastupljena

u knjizi Levaĉki pesnici: „Tovar pera”. Njen moto

je: „Uspeh je kada od zrna peska napraviš stenu”.

23

Saša Vaţić, Batajnica

Rasanit se ĉo’ek ne moga

kad eto ti za miloga boga

onaj reţi, onaj striţe, preti

ma, ĉuj ba, sad ćeš ti odapeti.

S milim bogom daj Velika brata,

ne dolaz’ ti viš’ pred moja vrata.

Drma mi se ozdo, spred i gori

tebe, huljo, ta muka ne mori,

još bi tija djecu da mi buniš

da ćup zlata puniš i prepuniš.

Saša Vaţić je slobodan novinar, ĉlan UNS-a, ĉlan

UKPS, pisac proze i poezije, urednik dvojeziĉnog

časopisa za haiku (Haiku Reality/Stvarnost), sa

Robertom D. Wilsonom, urednik meĊunarodnog

časopisa za haiku (Simply Haiku), esejista i

knjiţevni kritiĉar. Dobitnik je 47 nagrada za haiku

na meĊunarodnim konkursima.

Prevedena na 18 stranih jezika.

Uvrštena u brojnim ĉasopisima,

antologijama, zbirkama i

zbornicima širom sveta. Prevela

35 knjiga.

24

Željka Čakan, Vukovar

Sestro slatka, k` o robinja ja sam

perem, peglam, a usput i glasam.

Od zla, gore nije izbor neki,

kao sud ili usud prijeki

pa, gledamo, k`o da je sitnica

u njihova našminkana lica.

A njima, med i mlijeko teĉe,

oni za nas, ni pitati neće.

Hoće li to povjesniĉar znati,

kad se jednom pisanja uhvati.

Ţeljka Čakan, roĎena u Vukovaru, ţivi u Zagrebu.

Piše kratke priĉe, crtice, minijature, poeziju i haiku.

Objavljivana mnogim u zbirkama, ĉasopisima,

zbornicima...

Haiku

objavljuje u svjetskim

časopisima. Dječja pjesma

„Kaplja i kamen“, skladana i

aranţirana od strane Nevena

Duţević, registrirana u ZAMP-u,

a nalazi se na stranicama You

tube. Ĉlan Udruge „Jutro

poezije" u Zagrebu.

25

Biljana Gajić, Banja Luka

Sestro l’jepa, ovdje ista priĉa,

i nama se laţ vjeĉito priĉa,

ispali smo odavno iz forme

skrojiše nam roza uniforme.

Al' dţepova za sitniš nemaše

a rukave poduge srezaše.

Da se ne bi spleli, tad kazaše,

pa na leĊa mašne nam vezaše,

sad u mraku ruţiĉaste boje

ţute jame grlimo k’o svoje.

Biljana Gajić, ţivi i stvara u Banjaluci. Piše poeziju,

prozu, a napisala i jednu dramu. Objavljivala u

mnogobrojnim knjiţevnim ĉasopisima, zbornicima,

na raznim portalima, ali i u 2 antologije.

NagraĊivana ... Izdala zbirku poezije "Snovi na

dlanovima" u izdanju izdavaĉke

kuće ARTE Beograd, a jedan je od

koautora i haiku zbirke "Biću hain “

Piše recenzije za druge autore.

Amaterski se bavi slikanjem i

fotografijom.U pripremi dva

romana.

26

Milena Mrkela, Pančevo

Laţu, laţu, meštri od zanata

muka naša krvava im plata.

Svoj su zanat kod Drakule pekli

Luciferu zavjet svoj su rekli.

Da se ne bi podizala larma

staraju se Big brother i Farma.

Od laţi im usta ruţne njuške

je li ovaj narod pao s kruške,

što s’ ne diţe kuka i motika

otkud ruglo da postane dika.

Milena Burĉul Mrkela, roĊena i odrasla u Zadru.

Ţivi i radi kao profesor u Pančevu. Piše poeziju,

haiku, pomalo poeziju za djecu.

Pjesme su joj objavljene u više zbornika i ĉasopisa u

našoj zemlji i inostranstvu.

27

Sneţana Jovanovic, Kalamata Greece

Sele moja, i nas stalno laţu,

iste boje koriste kad maţu.

I odela nama sliĉna kroje

od ljubiĉaste i bele boje.

Ljubiĉasta za samoubice,

a, bela za ostale psihice.

Rukavi im kratki, ona tesna

dţepovi bušni, a kola besna.

Čudan paradoks u vremena zlo

ništa nas nije dobro zapalo.

Sneţana Jovanović roĊena u Kragujevcu. Završila

srednju medicinsku školu i 1994 godine otišla u

Grĉku. Od tada ţivi i radi u gradu Kalamati na

Peloponezu. Udata je za Grka i ima

dvoje dece. U slobodno vreme se amaterski bavi

pisanjem. Objavljuje na fejsbuku i nekim sajtovima.

28

Tatjana Debeljački, Uţice

Istina i laţ se udruţile

purpurno plavo sve namnoţile

veĉernja haljina im od svile

ruţĉaste leptir mašne se krive.

U roju sad prebiram sećanja

kilometarska kolona laganja

navika se ogleda opreĉno

ne jadikuj samotno i veĉno.

Hitrim pogledom kipeće strasti

na planeti buĊenja svi će pasti.

Tatjana Debeljaĉki, roĊena u Uţicu. Piše poeziju,

kratku prozu i haiku.Ĉlan UKS, HDS, HUSCG i

HDPR.

Član udruţenja pisaca „Poeta" iz Beograda.Član HKD

od Croatia 2009.

Član Društva pesnika „Antun Ivanošić" Osijek,

SKOR-Beograd, KK Jesenjin-Beograd.

Izdala ĉetri knjige: „KUĆA OD

STAKLA”, „TVOJA”, „NARODNA

KNJIGA”, „VULKAN” .CD

Knjiga „KUĆA OD STAKLA“

SR-EN sa muzikom. Poezija i haiku

prevedeni na više jezika.

29

Zlata Bogović, Varaţdin

Šta vam je ţene, oni ne laţu

već vrludaju, oĉi nam maţu.

Što govore istina je, kaţu

meĊu redke skrivaju blamaţu.

Da se otkrije veo sa lica

iz oĉiju leti crna ptica.

Šta ćemo, ljudi, svjetlosti nema

poštenje i pravda sad drijema.

Mora se novi "spasitelj" naći

a do tada - mi ćemo se snaći.

Zlata Bogović roĊena u Varaţdinu, gdje i sad ţivi.

Po zanimanju je ekonomistica. Objavljuje poeziju,

priĉe, aforizme, poeziju i prozu za djecu i mladeţ.

TakoĊer antologijska je haiku pjesnikinja; haiku piše

na hrvatskom knjiţevnom jeziku i kajkavskom

narjeĉju a za svoje haiku je nagraĊivana u zemlji i

Japanu. Ĉlanica je Varaţdinskog knjiţevnog društva.

Pjesme su joj uglazbljene i izvoĊene

na festivalima. Objavljuje u

zbornicima, ĉasopisima i internetu.

30

Светлана Биорац-Матић, Алексинац

Сестре моје, сестре са Балкана,

дошло време, јао, куку нама,

на све стрaне лаж су и проблеми,

ево нешто на ум паде мени,

док нам нису задњу макли банку

ај’мо сестре да правимо странку,

удружене жене са Балкана

да се боре против овог шљама

што нас мучи на све четри стране

нека једном и Балкану сване.

Светлана Биорац-Матић рођена у Рашки .

Правни факлутет завршила у Нишу.

Објављује песме, приче и новинске чланке у

многобројим часописима. Добитник је стотинак

награда, похвала и признања.Члан је КК

„Велимир Рајић" из Алексинца, где живи и

ствара.Објавила је књиге: „Камене стопе" и

„Тетоваже душе", а

заступљена је и

у низу зборника и антологија

поезије. Песме су јој

превођене на више светских

језика.

31

Marica Radić Vidić, Adaševci

Evo i ja još koju da kaţem

oni laţu, ali ja ne laţem

i ovde se bez posla ostaje

ali srce još se ne predaje

delićemo i koricu hleba

izdrţati baš koliko treba.

Ne kleĉimo pa kako nam bude

dušmani će postat carske lude

ponosni smo pa neka smo golje

jednog dana mora biti bolje.

Marica Radić Vidić, roĊena u Ivancima , opština

Vinkovci. Ţivi u Adaševcima kod Šida.

Zastupljena je u mnogim ĉasopisima, zbirkama i

zbornicima, kao i na sajtovima. NagraĊivana i

pohvaljivana. Ĉlan Knjiţevnog kluba „Blagoje

Jastrebić“ iz Vašice, „Miroslav Mika Antić“ iz InĊije

kao i MeĊunarodnog udruţenja knjiţevnika i slikara

„Stihom govorim“ Bijelo Polje.

32

Slobodanka Vučenović-Đukanović, Banja Luka

Draga sestro, doĊoše vremena

da i ţena nije više ţena

na ekranu zagraĉu k'o vrane

ulizice i duše prodane

uz odijela demode kravate

od ovaca poslaše ih tate.

Suknjice mi od pokojnog Tite

i vremenom prešla je u rite

aj' se snaĊi u takvoj prilici

sejo moja, mi smo umjetnici.

Slobodanka Vuĉenović Đukanović, roĊena u

Javoranima pored Kneţeva u Republici Srpskoj.

Srednja škola Gimnazija u Banjaluci. Objavila

knjige poezije „Osjećanja i sjećanja“ i „Tragovima

raskršća“, a objavljuje i u zajedniĉkim zbornicima

kao „Stihom govorim“ i dr. Ţivi

i stvara u Banjaluci, Republika

Srpska, BiH.

33

Dušanka Milatović, Sombor

I kod nas se lagat dobro znade,

sestro draga šta nam sve ne rade.

Vlada grabeţ a glad svuda hara

jadna kuća s mnogo gospodara.

Kod nas evo ovo ĉudo vaţi

što više laţu sve su nam draţi.

Balkanko, zasuĉimo rukave

rasterajmo sve laţljive brave.

Po onoj: šta košta neka košta

laganja je, sestro, bilo dosta.

Dušanka Milatović iz Sombora. Piše poeziju, prozu,

aforizme. Objavila sledeće zbirke poezije: „Suzama

ću napraviti reku", „Kamena molitva", „Plava

kazna". Zastupljena u mnogim ĉasopisima,

zbirkama i zbornicima kao i na internetu.

34

Sanja Petrov, Oprtalj

Kad bi zemljom ţene zavladale

riješile bi probleme male.

Znadu riješit teškoće veće

poĉistiti ispred kuće smeće.

Al’ dok ţene k pameti ne doĊu

jedna protiv druge u rat poĊu

svijet će biti kakav je sada

ruţno mjesto gdje umire nada.

Zato neka nama vlada sloga

ţivot je vrijedan svega toga.

Sanja Petrov, roĊena u Zagrebu. Završila Filozofski

fakultet, smjer jugoslavistika, danas kroatistika.

Zadnjih dvadeset godina ţivi i radi u Oprtlju, u

OŠ ,,Milana Šorga’’. Piše poeziju i igrokaze, vodi

dramsku grupu i aktivna je u MH Umag. Objavljuje

na mnogim sajtovima.

Prakticira pozitivno mišljenje.

35

Lidija Brezavšček, Radovoljica

Tudi tukaj, sestre, je enako

laţejo nam, ja, sekundo vsako.

Ni Slovenija deţela zlata,

ni bilo še pravega obrata!

Janeza smo se, ţe res, znebili,

a niĉesar nismo pridobili.

Lopovi so isti, desni, levi,

mi pa blodno sanjamo podnevi ...

Tu je bedna godlja sakramenska,

niĉ ni bolje zdaj, ko vlada ţenska.

Lidija Brezavšĉek, roĊena u Ljubljani, ţivi u

Radovljici. Profesorica fiziĉkog odgoja, trkaĉica.

Piše pjesme, jer joj je to nešto, što dolazi samo.

Urednica pjesniškog portala

pesem.si. Za njom je pjesniĉka zbirka Niĉ ali

skrivnost pesmi (zaloţba Maks Viktor, 2012).

36

Rabija Mameledţija, Travnik

Bona ţeno, u nas je još gore

našu zemlju niko viš’ ne ore

prodali su i šumu i njivu

da bi sveli svojtu u ĉaršiju

skelarina više se ne plaća

u gradu su sva njihova braća

sm’ještaju ih oni u fotelje

zaposjeli kvartove cijele.

Kad je tako, pomozi nam Boţe,

da se više skotovi ne mnoţe.

Rabija Mameledţija roĊena u Jajcu. Uĉiteljica u

penziji. Ţivi u Travniku. Sa odlaskom u penziju

poĉela aktivno pisati. Objavila roman - Gašinci,

Zbirka pjesama za djecu - Školska

torba, pjesme i pripovijetke o Vlašiću - Starac

Vlašić i Njegova Djeca i Zbirku pripovijetki - Ulica

Jorgovana. Objavljena pripovijetka Lašva u knjizi

Mostovi Djetinjstva i pripovijetka - Srebronja u

Antologiji - Slavin Poj. Pisala za ĉasopis - Aura i

Divan.

37

Slavka Klikovac, Mojanovići

Ţalim redom sve takve jadnike

ubrajam ih ja u muĉenike,

sami sebe oni otrovali

sna nemaju ni kad su zaspali.

Doprinos je i pismo od mene

da drugĉije r’ješimo probleme

Evropa je zakon propisala

brani one sumnjivog morala,

prodaje nam maglu na veliko

da l’ će tamo progledati iko.

Slavka Klikovac, rodjena Đuretić, Mojanovići-

Podgorica. Objavila šest knjiga. Zastupljena u

čitanci za osnovnu školu. Bavi se lutkarskom u

obrazovanju, kao i pozorišnim predstavama za

djecu. Dobitnik je mnogih nagrada: Branko

Miljković i Statue Ćele Kula, III nagrada na

International Kusamakura Japan.

Zastupljena u grĉkoj anologiji haiku poezije, ja-

panskom zborniku, mnogim

antologijama, zbornicim i

časopisima. PrevoĎena na

mnoge jezike.

38

Оливера Цупаћ, Чачак

Сејо мила, мало мање драми

наћи ћемо пут у овој тами,

Од кукњаве нема више вајде,

утихнуше и звона и гајде.

Излечимо, најзад,наше мане

не чекајмо помоћи са стране.

Окренимо себи своје лице

вратимо се са те стрампутице.

Биће боље кад битанге плате

што покраше народу да врате.

Оливера - Оља Цупаћ, девој. Башић, рођена у

Лесковцу. Студије Дефектологије завршила у

Београду. Пише поезију, прозу, драмске текстове,

игроказе за децу, новеле, сатиру, есеје,

рецензентска мишљења. Радови су јој

објављивани у многим

дневним и књижевним

часописима, зборницима,

алманасима, антологијама...

Добитник је многих награда.

Члан УКС, УСКОР, као и више

КК. До сада објавила шест

књига.

39

Milena Drpa, Modriča

Ista ih je pravila mašina,

svi lišeni svjetla i visina,

mutnom vodom nama doplivali,

svoje nisko kolo zaigrali!

Sivom bojom peĉate nam dane,

za vrline proglasili mane,

u novĉanik svaku ţelju slaţu,

rijeĉ sahrane, a laţ glasno kaţu.

Još ne znaju da mi sve ohole

jednog dana pošaljemo dole.

Milena Drpa, roĊena u Gornjoj Slatini kod Šamca.

Završila Pedagošku akademiju u Tuzli

( srpskohrvatski jezik i knjiţevnost). Vodi

Omladinski KK „Mladost''. Piše pjesme za djecu i

odrasle, pripovijetke, kratke priĉe i haiku. Objavila

tri knjige pjesama i jednu pripovjedaka.

Kao predsjednica KK priredila tri zbornika radova.

Zastupljena u brojnim zbornicima i dobitnik više

nagrada a najdraţa joj je

priznanje Najdraţi uĉitelj.

Član UK Republike Srpske.

40

Evica Kraljić, Nova Gradiška

Kiša vani izlijeva svoj oĉaj,

kao da će svijetu biti kraj!

Mene glava tako silno boli,

srce moje dragog Boga moli:

O, Boţe, Boţe dragi, premili,

ne daj srcu da ţalosno cvili!

Zaogrni dobrotom sve ljude,

neka sa kišom i pjesma bude.

Neka se svi poštuju i ljube,

neka se sretni sutra probude.

Evica Kraljić roĊena je u Novoj Gradiški. Piše prozu

i poeziju bavi dugi niz godina. Pjesme su joj

uglazbljene i izvoĊene na Poţeškom festivalu.Ĉetiri

samostalne zbirke poezije i zbirka

ratnih priĉa.NagraĊivana je brojnim nagradama i

priznanjima, a najdraţa joj je Medalja grada Nove

Gradiške koju je dobila 2001.

godine. Ĉlanica KLU Petrović iz

Rešetara,

NGLU „Vladimir Nikolić”, kao i

MH u NG.Piše i haiku, bavi se i

slikarstvom.

41

Alenka Kveder, Celje

Drage sestre, evo povabila:

Jaz bom lutke iz krpic naredila,

v njih vse slabe duše bom zašila,

Nato dobimo se na ĉrno noĉ,

še zvezde vzamemo si za pomoĉ,

iz isker drobnih vzklije naša moĉ.

V kres mogoĉni bomo jih zmetale,

jih preklinjale in se smejale

in okoli celo noĉ plesale.

Kar ostane, bomo zakopale.

Alenka Kveder, iz Celja, piše preteţno poeziju.

Objavljena joj je samostalna zbirka pjesama „

Lunini o(d)pilki", 2012. Uĉesnica je više poetskih

susreta u zemlji I

inostranstvu, zastupljena u

mnogim ĉasopisima i

slovenaĉkim i regionalnim

knjiţevnim zbornicima.

42

Zorica Tijanić, Beograd

Laţu, sele, istinu ne kaţu,

reĉenice u ţuto nam maţu,

odijelo nama loše skroje

i to, sele, ruţiĉaste boje.

Rukavi mu uski, okraćali

boli glava jer sve nešto fali.

A odelu dţepovi su prazni,

dinar grca u poslednjoj fazi.

Batrgamo se takvim beznaĊem,

sele moja, kako da se snaĊem?

Zorica Tijanić, roĊena u Đakovu, odrasla u Splitu.

Prekida studije prava i zbog rata se seli u Herceg

Novi, gde je provela šest godina i najviše se

posvetila pisanju. Nakon toga u Beogradu završava

Višu pedagošku školu, potom Uĉiteljski fakultet i

master na istom fakultetu. Uĉestvovala u više

meĊunarodnih zajedniĉkih zbirki poezije, objavljuje

na raznim blogovima svoje pesme. U pripremi je

prva zbirka pjesama.

43

Ljudmila Milena Mršić, Ivanić Grad

Od jutra do sutra mi smo vukle

kuća, djeca, samo dvije ruke

trk na pos'o, trĉi kući, sele,

bolovanje nismo nikad srele,

slane suze bez mora nas guše

mirovine proraĉune ruše.

Krasne smo mi ţene sa Balkana

nek je kruha, juha, obećanja

nema srama lopova i tata

rešetke su njihove od zlata.

Ljudmila Milena Mršić roĊena u Ivanić Gradu,

Hrvatska gdje i ţivi. Аngaţirana u kulturi i javnom

ţivotu svoga grada. Poeziju i haiku biljeţi na

hrvatskom standardu i kajkavskom

narjeĉju. Оbjavila zbirku haiku poezije na

hrvatskom i engleskom jeziku „Malo vjetra u kosi”.

Za svoje haiku primila

nekoliko priznanja u zemlji i

svijetu. Njena najveća i

najvaţnija okupacija je obitelji

kojoj se posvetila, a njene

umirovljeniĉke dane obogaćuje

troje unuĉadi.

44

Смиља Арсић, Нови Сад

Сестре моје, балканске фемине,

лонац нам је заједничко име

око нас све слатка обећања

давно знана - лудом радовања!

Наивност је болест нелечива

она нас је стопут оборила.

Све мислимо да смо мудре, јаке

а у исте улећемо замке.

Лаж царује и интерес лични -

Очигледно да смо много слични!

Смиља Арсић, рођена у Горњем Романовцу.

Дипломирала на Правном факултету у Нишу.

Живи у Новом Саду. Објавила пет књига поезије.

Хаику су јој објављени у Италији, Хрватској и

Румунији, превођена на више језика. Награђена

на међународном конкурсу WINTER HAIKU

2012 Диоген. Награђена за

песму Слапови Вучјанке

2011, похваљена на

конкурсу КК „Рујно“ у

Ужицу 2011. године.

Објављена у више

зборника.

45

Malvina Mileta, Labin

Drage moje, u mojoj su Istri

ofarbane ruţiĉasto misli

hvale sv'jetom našu zemlju rajsku

laţu, sele, svu kuglu zemaljsku.

Nema više smijeha ni šale

dţepovi nam bez ijedne pare

oko smeća k'o na kolodvoru

guţva veća nego li na moru

ambicija duše zarobila

sirotinjom mnoge uĉinila.

Malvina Mileta roĊena u Vineţu, ţivi u Ţupanićima,

Istra. Piše na standardu i ĉakavici.

Članica je HDK Rijeka. Izdala je dvije knjige na

labinskoj ĉakavici, zbirku poezije „ZAD NAŠ

PORTON” i roman „CRNI SNIH’’. NagraĊivana i

zastpljena u mnogimzbornicima.

Autorica je dviju kazališnih

predstava koje su i izvedene. Piše

haiku poeziju za koju je dobila

mnoge nagrade širom

svijeta. Dva puta izabrana u TOP

100 najboljih

Haiku pjesnika Evrope.

46

Jovanka Boţić, Valjevo

Niko ne laţe – istinu zbore

onu ljudsku što ljubavlju tvore

sve boje duge dušom slikaju

blago ljudima - zemlju imaju.

Visina ĉoveštva nedostiţna

veliĉina odela - ni pribliţna.

Pre svih u nama istina spava

lepo i dobro iz nas isijava.

Svi novci sveta sreću ne plode

sa suncem, beba – sleteše rode.

Jovаnkа Boţić, Vrelo Ub.Diplomirаlа i magistrirala

Politiĉke nаuke u Beogrаdu. Od 1976. profesor

sociologije u Vаljevskoj gimnаziji, a od 2009. nа

Visokoj poslovnoj školi strukovnih studijа u

Vаljevu, gde ţivi. Slika i piše. Za haiku prva, senrju

druga i kratku priĉu druga nagrada. Objavila hаiku

(srpsko-rumunsko) izdanje „Prozirаn oblаk“.

PrevoĊenаnа frаncuski, nemаčki,

engleski, jаpаnski, poljski,

mаkedonski. Objavila nekoliko

struĉnih knjiga.

47

Andrea Knapić, Gradec

Kabanica mi kineska kroja

a prazan novĉanik turskih boja,

avaj, tamo kune više nema

strane banke kaţu - no problema,

kune daju, a švicarce pišu

kabanica već propušta kišu.

Na putu iz njemaĉka dućana

ne tješi me ni ameriĉka hrana,

kaţu danas u Europskoj uniji

kabanicu na uvid komisiji.

Kreativka, idealistica, vegetarijanka. Samohrana

majka i samostalna umjetnica. Voljela bi imati više

vremena za odmor. Ţivi na selu, okruţena drvećem.

48

Iva Pejković, Zadar

Alo ţeno, ovdi ništa manje

jadi i malograĊansko sranje.

Betonizacija je hit, Forum

stiga’ prirez i nama na moru.

Orgulje morske u teškoj gripi

njivas gleda što će lako zdipit’

kumĉe vlasti posta otpadak svak’

na Pozdrav suncu pao njihov mrak.

Njušku bi mu ja rado pljunija

a projekte će platit’ Unija.

Iva Pejković, roĊena u Zadru. Diplomirala 2009. na

Odjelu za izobrazbu uĉitelja Sveuĉilišta u Zadru.

Objavila roman '„Maĉka u ĉizmama'' u ediciji

Katapult, Rijeka, 2007. Vodi

Klub ĉitatelja za mlade u

Gradskoj knjiţnici Zadar.

Urednica je portala

ezadar i piše za blogosferu

Veĉernjeg lista. Kratke priĉe

objavila u Zarezu, Slijepom

putniku, zbirci Rukopisi 33,

zbirci „Samo ti priĉaj''.

49

Marina Bulajić, Drvar

Sele moja, davno nas slagaše,

sve boje se redom otkrivaše.

A od’jela koja nama kroje

najĉešće su prefarbane boje,

šavovi im prekratkoga v’jeka

glavobolji ovoj nema l’jeka,

te svikosmo na sve ove šare

i da za nas baš oni ne mare,

mrtva trka ide bez sudije -

ko će koga pretrĉati prije.

Marina Bulajić, roĊena u Drvaru, gdje i sad ţivi...

Završila gimnaziju, piše od malih nogu...Izdala tri

zbirke poezije: Tuga nema prijatelje, AnĊeo smjeli,

Nevjesta gromova... Zastupljena u obje knjige

Stihom govorim.....U pripremi ĉetvrta

zbirka poezije.

Član MeĎunarodnog udruţenja Sti-

hom govorim, KK Poeta, KK Miloš

Crnjanski. Drugo mjesto na konkursu

Čukarica 2012.

50

Tanja Petrović, Novi Sad

Ne laţu nas, već laţemo sebe,

duša se pita zalud da l’ zebe.

Nema goreg od straha i ćutnje,

glave u pesku, jalove slutnje.

Kratkovidost slepilom se leĉi,

pred glupošću pamet, bedna, kleĉi.

Golog svlaĉi, bogatog odevaj,

ţivot bolji, goljo, samo snevaj.

Piši, sestro, pero nek svest budi,

nismo gluvi, slepi, ima još ljudi.

Tatjana Petrović, roĊena u Novom Sadu. Profesor

matematike u istom gradu, posvećena šahu i pisanju

za svoju dušu. Ti zapisu su se sluĉajno našli kod

našeg poznatog pesnika Pere Zupca, i tako je nastala

knjiga, kojoj je bio i recenzent „Na postavi

nebeskog kaputa”.

Objavljivala u zbornicima: „Tragovi na pesku” i u

knjizi „Stihom govorim” ĉije je promocije u

Novom Sadu, bila i jedan od organizatora. Objavila

drugu knjigu ,,Provetravanje srca”.

51

Nerina Kramar, Ljubljana

Odkud vam samo takva ideja

EU kroji najbolja odela.

Zastava njena zvezdice ima,

preko dana sunce sjaji svima.

Od mora, planina i nizina,

sveg’ kod nas u izobilju ima.

Na sonĉni strani Alp je Deţela,

EU ţivot naš na šerbet svela.

Prema vama ona sada hrli.

a radosti vaše kad vas zagrli.

Nerina Kramar, roĊena u Postojni. Završila srednju

medicinsku školu. Radi kao projektni saradnik za

razliĉite projekte. Piše za svoju dušu a objavljuje na

fejsbuku. Pisanje joj pomаţe da se oslobodi pritiska.

Majka je dvoje djece. Ţivi u Ljubljani.

52

Jelica Ivanović, Paraćin

Odavno smo mi u dance pali,

od udarca ĉvonte mi po glavi!

Moja sele, i dalje nas laţu,

ţuto crnim laţama nas maţu.

Obećaju na svim izborima,

daće pare za odela nova.

Bos iz Amerike udeliće

ordenja na kaput okaĉiće.

Avion dolara za nas, sestro,

kaţu biće na kukovo leto.

Jelica Ivanоvić, roĊena u Titovom Uţicu. U rodnom

gradu završila uĉiteljsku školu. U Beogradu

studirala i diplomirala na Filozofskom fakultetu

filozofiju. Svoj radni vek zapoĉela

u gimnaziji u Bajinoj Bašti. Potom se udala i

preselila u Paraćin gde je radila do penzije. Pre

godinu dana poĉela je malo da „piskara", više za

svoju dušu, nego iz drugih pobuda.

53

Jasminka Predojević, Zagreb

Pozdrav šaljem, sestre svih nacija

ubi li vas oholokracija.

Sami menadţeri i tajkuni

jaĉi nego li svi tajfuni.

Oderaše koţu našoj dici

ne dopiru do njih ljudski krici.

Sirotinjo, ti šuti i radi

i sa plaćom skapavaš od gladi.

Lipo ţivi lopovska manjina

na ljubav se svela domovina.

Јasminka Predojević, roĊena Đerek u Imotskom,

gdje je završila gimnaziju. Studirala na

Interfakultetskom studiju za socijalni rad u Zagrebu

gdje ţivi i radi kao bankarska djelatnica.

Haiku piše desetak godina, objavljuje u ĉasopisu

Haiku, ludbreškom i kloštranskom zborniku te

sudjeluje na susretima haiku pjesnika. Za svoje

haikue primila nagrade i pohvale

u zemlji i Japanu.

54

Gordana Glišić, Beograd

Laţu sele, laţu nas i maţu

a i boje sve po redu slaţu

odelo nam već odavno tesno

nije ĉudo što je društvo besno.

Ruţiĉasto odelo i lice

dok slušamo njine besmislice

para nema, dţepovi nam prazni

sudbinu nam kroje ljudi razni.

S mrtve taĉke dići se moramo

da se na dno ne orkotrljamo.

Gordana Glišić, roĊena u Borovu. Piše od najranije

mladosti. Objavila tri zbirke pesama: „Oĉaj i malo

nade", „Memoari kolibrija", „Makovi pored puta".

Četvrta knjiga u pripremi.

Objavljivala (i objavljuje) u više ĉasopisa, zbirki

pesama, antologija, almanaha. Predsednik

Knjizevnog kluba „Miroslav Antić" u Novom

Beogradu. Ţivjela u mnogim mjestima što je

obogatilo njen ţivot i pisanje.

Ţivi i stvara u Beogradu.

55

Jovanka Babić Jelovac, Zagreb

Sve je ludo, sele moja mila,

gdje je ljubav, kamo se je skrila?

Sm’ješe nam se i debelo laţu,

sramota me što nam mladi kaţu.

Ne vjeruju da će biti bolje,

pitaju se što li će im škole?

O ljubavi ne govore više

jer novac novu povijest piše.

Sele draga, uzvikujmo svima:

„Bit će bolje dok ovakvih ima!“

Jovanka Babić Jelovac, Karlovac. Završila

Filozofski fakultet u Zagrebu. Radila kao profesor

hrvatskog jezika i knjiţevnosti. Objavila zbirku

pjesama „S ljubavlju na usnama“, Društvo

Karlovĉana u Zagrebu objavilo njene pjesme u

knjizi „Zašto volim Karlovac". Sudjelovala na

domaćim i meĊunarodnim susretima pjesnika.

Objavljena u raznim ĉasopisima i zbornicima.

Članica KK Karlovac. PrevoĎena na

više jezika. Piše recenzije i lektorira.

Ţivi u Zagrebu.

56

Anica Prekajski, Ada

Laţ (na) reĉ, duboka kao rana,

krvari polako svakog dana.

U satima prodatim za siću

u bescenju naše zore sviću.

Laţ (na) reĉ, istog smo peha

sa gorĉinom iznuĊenog smeha,

uskogruda, okuplja gluposti,

u vremenu ove bezdušnosti.

Okrećemo novi list na knjizi

ne vjerujemo njihovoj brizi.

Anica Filipović Prekajski, roĊena u Senti, Srbija. Po

zanimanju tehniĉar pravne struke. Svoje radove

objavila u antologijama, zbornicima i zajedniĉkim

zbirkama: „Deca starog Bakunjina” Ivana Glišića,

„Naša knjiga”- Saveza književnih

stvaralaca Zapadnog Balkana,

„Dajem riječ

za osmijeh”, „Almanahu br.1", i

„Stihom Govorim”. Objavila svoju

prvu zbirku „Koraci Tišine”.

Zastupljena u elektronskom

časopisu Argus Books Online

Magazine. Ţivi u Adi.

57

Мирјана Бурник, Битола

Лажат сестро, со лаги не гушат

се пред себе безмилосно рушат,

ниту милост, ниту срам имаат

што можат со две раце земаат.

Не отруја со зборови лажни,

останавме и неми и тажни.

Дечината се голи и гладни

а што скривиле, пак тие јадни

нема пари сестро, ниту за лек

се живее бедно, се’ е на почек.

Мирјана Бурник е родена во Битола.

Дипломирала на Правниот факултет во Скопје.

Првата нејзина збирка песни ја доби како

Подарок, објавена во Битола.Во нејзината втора

стихозбирка со наслов Прозорец кон душата,

објавена во Битола, се појавуваат извонредно

добри поетски приказни за кои не може со

сигурност да се каже оваа е прва, а

оваа е десетта. Во 2012. година ја

издава трета стихозбирка Рането

срце.

58

Nada Petrović, Kragujevac

Došlo vreme da se progovori

gde nas svrbi, onde nas i boli

duša rušna kuka nam iznutra

oteše nam i juĉe i sutra.

Kako ćemo decu mi u zoru

da šaljemo u visoku školu

da nauĉe kako da se kleĉi

da oćute kad trebaju reĉi...

Nemam reĉi da ti tugu kaţem

zato ćutim da te ćutnjom blaţem.

Nada Petrović, ţivi i radi u Kragujevcu...Od 1993.

prisutna u mnogim poznatim i priznatim knjiţevnim

časopisima...Piše i objavljuje: poeziju, kratku prozu,

romane, haiku, kritiku,

aforizme... Objavila do sada 5 knjiga poezije (od

kojih je jedna imala nominaciju za nagradu Meše

Selimovića). Zastupljena u

antologijama: Pevaĉi

usnule prestonice, Lirski bruj

Šumadije, Srce otkucava.

NagraĊivana.Primljena u

UKS 2004.godine.

59

Mladenka Hudi, Supetar

Što da kaţem, draga sele moja,

zbog njih me je prošla dobra volja,

obećavaju, a ništa ne daju,

kradu,laţu, sve nas zafrkavaju,

zasjeli su u fotelje svoje

pa nam stalno krvna zrnca broje.

Dobro im je a i dobro jedu

oko sebe ne vide bijedu,

zato, sele, neka ĉuju i nas

za bolje sutra podignimo glas.

HEDRA-Mladenka Hudi, roĊena u Trogiru.

Piše od školskih dana, zaljubljenik u poeziju i rijeĉi.

Objavljuje na sajtovima I

fejsbuku. Zastupljena u

zbornicima. U pripremi prva

knjiga poezije.

Ţivi u Supetru, na otoku Braču.

60

Maja Đurić, Beograd

Posestrime ţene sa Balkana,

evo mene usred Srbistana,

gdje ne cvatu ni lale ni ruţe,

gladan narod ulicama puţe,

nad nama se diţe piramida

bogataša bez srama i stida,

koţu su nam s leĊa oderali,

svoje duše profitu prodali,

zaprţiše svom narodu puru

kunući se u demokraturu!

Maja Đurić, roĊena u Sarajevu, gdje je završila

Filozofski fakultet. Objavila dva romana i scenario

za TV seriju. Poĉetkom rata odlazi u Beograd gdje

nastupa veoma muĉan period njenog ţivota. Ipak i

dalje piše i postaje ĉlan UKS. Objavljuje dvije

knjige. Ţivi spokojnim ţivotom od kad je uspjela da

povrati stan. I piše.

61

Вера Коропкин Ратковац, Дервента

Драга моја, по пјесми сестрице,

од живота још имам пјесмице.

Кад ми тешко, ја стихове слажем,

не црвеним и никог' не лажем.

На терет смо и ми се навикли,

чини ми се на све смо обикли.

Плате касне, а пензије мале,

све покрали, с њима нема шале.

Поздрављам те, а боље ће бити...

ваљда ће се једном заситити.

Вера Коропкин Ратковац, рођена у Бања Луци.

Живи у Дервенти. Члан је Српског књижевног

клуба „Вихор” из Дервенте. Објавила збирку

поезије „Кап росе на длану”,

а у припреми је друга збирка „Ми у вјечности -

вјечност у нама". Заступљена у

зборницима „Гарави сокак” и

„Видовданске бесједе”. Добитник

је награда за друго и

треће мјесто на Међународним

пјесничким сусретима Прљача

2012 и 2011.

62

Милијана-Мика Голубовић, Ужице

Селе моја, рингишпил лопова

масте, лажу а одела нова

продадоше све што имадосмо,

да ни сами не знадосмо ко смо.

Мало одеће, од Тита оста,

превелико од силнога поста.

Неистином бију децу, старе

не бирају средства, боле главе.

Испиран мозак, ђепови празни

голи, боси и намети разни.

Милијана Мика Голубовић, рођена је у

Дреновцима код Ражане. Пише дечију, љубавну

поезију, прозу, а бави се и хуманитарним радом.

Члан је СКОР-а, Вукове задужбине, KК „Рујно“ у

Ужицу, чији је и председник, удружења писаца

„Чегар“ Ниш, Kњижевне заједнице Југославије и

Групе Арте-Београд. Објавила је две збирке

поезије и књигу дечије поезије, а у припреми је и

нова књига. Заступљена је у више антологиjа

поезије.

63

Vesna Radić, G.Vakuf-Uskoplje

Laţu nas, sestro, i to baš jako

što je dobro sad je naopako.

Izvore zamutiše pa toĉe

uvoze nam GMO povrće i voće

strpani smo u tor kao ovce

šišajuć nas zaraĊuju novce.

Postah bijesna i jako ljuta

na rijeĉ POLITIKA - bumbuta

i sve volim s kim me zavaĊaju

ne kupujem što reklamiraju.

Vesna Radić, roĊena u Bugojnu. Ţivi u G.Vakuf-

Uskoplje. Udata, majka ĉetvoro djece.

Prije rata radila – UNIS - Tehniĉka kontrola. Poslije

rata, što stigne.... U zadnje vrijeme

pokušava pisati pjesme koje

objavljuje na fejsbuku i nekim

sajtovima. Voli djecu, ĉitanje i

prirodu.

64

Suzana Dragić Stupar, Prijedor

Ništa sveto više nikom nije

uzeše nam što je najmilije:

zemlju, ponos, pravdu i istinu

kako iz mutljaga u bistrinu?

S osmijehom noţ u leĊa riju

dok se braća meĊusobno biju.

U Evropi znaju šta da rade

šalju banke da kapital vade.

Isisaće svaku kaplju krvi

nismo im, ni posljednji ni prvi.

Suzana Dragić Stupar, roĊena u Prijedoru.

Diplomirala novinarstvo u Banjoj Luci. Piše na

srpskom i njemaĉkom. Objavila tri zbirke pjesama i

četvrtu poezije i kratke proze. Uštampi knjiga

novinarsko-knjiţevne satire.Zastupljena u mnogim

časopisima, zbornicima,...Uvrštena u antologiju

Augsburško sjemenje mira i zbornik umjetnosti 39

godina za razmišljanje (srpski i

njemaĉki).NagraĊivana.Predsjednik DK SNAGA

RIJEĈI Prijedor i ĉlan UK Srpske.

65

Radica Milošević, Pančevo

Pored vaših iznetih problema

ovde ĉistog ni vazduha nema,

buvljak cveta kao nikad prije

čovek proda što mislio nije.

S besparicom isto stoje stvari

narod vuĉe k’o volovi stari.

Dosta nam je politiĉke bruke

uzimajte stvar u svoje ruke.

Nedajte se biće boljih dana,

nek Bog ĉuva ţene sa Balkan

Radica Milošević, roĊena u Panĉevu, gradu koji

izlazi na dve reke,Tamiš i Dunav. Srednju školu

završila u Panĉevu. Ljubav prema pоeziji se rodila u

srednjoškolskim danima. Majka dvoje odrasle dece,

radila 18 god. Trenutno ne radi, ali joj poezija i

druţenje sa pesnicima ulepšava

ţivot. Priprema rukopis za

knjigu . Uĉesnik mnogih

knjiţevnih manifestacija.

Poezija i knjiga su njeno drugo

ja.

66

Ranka Grbić, Brčko

Mi nešto za neljude imamo

pjesmom NJIMA lekciju da damo,

ako shvate naše dobre duše

dok nam snove o ljubavi ruše.

TuĊa suza, sele, njih ne boli,

djeĉja ruka koja hljeba moli.

Podignimo u molitvi ruke,

za sve tuĊe nesreće i muke,

zaštitimo stihom makar, gladne,

prozivajuć' lopovĉine jadne!!!

Ranka Grbić roĊena u Sarajevu, gdje je ţivjela do

1996. Trenutno nastanjena u Brĉkom.

Izdala jednu zbirku poezije pod nazivom Igra

leptira, tri zajedniĉke zbirke. U pripremi nova zbirka

koja će izaći ove godine iz štampe. Ĉlan knjiţevnog

kluba „Miloš Crnjanski”- Bijeljina.

67

Vesna Mandrapa, Podgorica

Ne vrijedi trošiti rijeĉi

svaka priĉa jedna drugoj liĉi.

Kad o ovoj govorimo temi

ne smijemo podleći dilemi.

Ne brine me što to oni ĉine

i nas griju zraci mjeseĉine.

Kako došli tako će i poći

doţivotno niko neće moći.

Sunce neće samo njih da grije

je l' vidite i nama se smije.

Vesna Mandrapa, roĊena Obradović, u

Brezojevicama, Plav. Piše poeziju i prozu za djecu i

odrasle. Objavila zbirku poezije "Mjeseca ima više"

u izdanju KP Zajednice Podgorice.

Zastupljena u antologijama, zbornicima i

zajedniĉkim knjigama, ĉasopisima

kao i na internet- stranama. U

pripremi su joj tri knjige poezije:

"Ĉekajući mene", „Bijeli san” i

„Kosmička rapsodija”. Više puta

nagraĊivana. Ĉlan MUK “Stihom

govorim”. Ţivi i stvara u Podgorici.

68

Mirjana Djapo, Brčko

I ja ţelim da nešto poruĉim,

već se dugo ovom mišlju muĉim:

Mi smo ţene krive za nevolje,

moţda nismo zasluţile bolje.

Svaka muţa za Boga proglasi,

pa se, onda, muĉi da ga skrasi.

Klanja mu se i peva mu ode,

odriĉe se vlastite slobode...

Nije ĉudo što je stalno gazi

kad ga sama paţnjama razmazi!

Mirjana Djapo, roĊena u Smederevu. Studije

srpskog jezika i knjiţevnosti završila u Beogradu.

Piše savremenu i djeĉiju poeziju, eseje, pripovetke,

romane. Objavila pet knjiga.

Za svoje stvaralaštvo dobila je više prestiţnih

priznanja od kojih je najvrednije -

Zlatna znaĉka Kulturno prosvetne

zajednice Srbije i Knjiga godine

za 2012.- Izdavaĉke kuće Arte.

PrevoĊena na više jezika,

zastupljena u mnogim

antologijama, zbornicima... Ĉlan

je UKS-a.

69

Љиљана Милосављевић, Смедеревска

Паланка

К’о да сам мртва али без знања

сита трајања, за(мај)авања,

партија, председника, слабића

лажова и лезилебовића,

сецикеса, ала, гуликожа,

граничара, рата,бљеска ножа.

Заменити ова слова нећу,

продали су снове ми и срећу,

иде доба када ћемо бити

више гладни него што смо сити.

Љиљана Милосављевић, живи и ради у

Смедеревској Паланци. Поезијом заступљена у

разним листовима, зборницима, сајтовима,

домаћим и страним.Заступљена у Antologija

slavenskih umjetnosti (Krosno 2011. Poljska)

и ,,Aquillrelle“ – Антологија сто песника (F.A.Q.

2011). Објавила књигу поезије. Прва награда на

конкурсу за најлепшу љубавну

песму Ивањица 2003. Оснивач и

председница Књижевног клуба

21 из Смедеревске Паланке.

70

Keti Radevska, Bitola

(umjesto pjesme šalje karikaturu)

Keti Radevska, roĊena i ţivi u selu Bukovo-Bitola,

Makedonija. Završila srednju rudarsku školu, a dugo

godina bavi se slikarstvom i karikaturom.Uĉestvuje

na festivalima karikature u Makedonii i inostranstvu

na meĊunarodnim konkursima

karikature. Ima iza sebe dve

izloţbe karikatura.

71

Бранка Војиновић-Јегдић, Подгорица

Сестре миле, велико вам хвала

Све почесмо као да је шала

Мало шала, али збиља више

Свако перо из срца ми пише

Осмјех ми се повратио сада

И нова се ево рађа нада

Покренусмо лавину да иде

Па ће моћи многи да је виде

Нека крила ову пјесму свету

Лако носе по далеком свијету.

72

DEPEŠE PODRŠKE:

„Satira, sarkazam ili zbilja?“

Ne pišem za sadrţaj pisama, nego za našu stvarnost

koju su pjesnikinje opisale epskim desetercem jer

naša tragikomedija poprima epski karakter.

Raslojavanje i polarizacija na bijedu i bogatstvo,

potpuni sunovrat obiĉnog ĉovjeka i njegove sudbine,

uz krizu morala i pretvaranje svih univerzalnih ideja

u njihove karikature i suprotnosti, oĉito su centralni

motiv pisama koje doţivljavam pobunom

pjesnikinja i nemirenjem ţene "stuba kuće i

porodice" sa stvarnošću koja prijeti temeljima

sretnog i normalnog društva.

Valjalo bi kad bi ova pisma bila dostavljena na

adrese ljudi koji odluĉuju o sudbinama naroda na

ovim prostorima. Pisana iskreno iz srca i duše, vapaj

majki i sestara da se probudi savjest i da se ljudi

trgnu iz uĉmalosti. Ovo je ujedno i poziv da se

preduzme nešto za bolje sjutra našoj djeci. Pisma su

opomena danas, ali i svjedoĉanstvo za sjutra.

Neuruĉeno pismo isto kao da nije napisano, ova

pisma koja piše narod perom svojih pjesnikinja

neophodno je "uruĉiti".

Milka Obradović

73

SADRŢAJ:

5.Branka Vojinović-Jegdić, Podgorica

6.ĐurĎa Vukelić-Roţić, Ivanić-Grad

7.Vida Nenadić, Bela Zemlja

8.Jasmina Hanjalić, Sarajevo

9.Сњежена Јокановић Савановић,

Приједор

10.Љиљана Браловић, Прњани

11.Sofija Sonja Perović, Nikšić

12.Duška Dunja Gievska, Kumanovo

13.Štefica Vanjek, Ivanić Grad

14.Мирјана Јовичић, Сремски

Карловци

15.Zdravka Babić, Bileća

16.Suada Kovačević, Brčko

17.Slavica Jovanović -Mače, Niš

18.Alma Tijanić, Karlovac

19.Мирјана Маринковић, Београд

20.Nataša Ţurić ex Rakoĉević,

Mojkovac

21.Biljana Kitić-Čakar, Prnjavor

22.Dragica Gajić, Pomoravlje

23.Saša Vaţić, Batajnica

24.Ţeljka Čakan, Vukovar

25.Biljana Gajić, Banja Luka

26.Milena Mrkela, Pančevo

27.Sneţana Jovanovic, Kalamata

Greece

28.Tatjana Debeljački, Uţice

29.Zlata Bogović, Varaţdin

30.Светлана Биорац-Матић,

Алексинац

31.Marica Radić Vidić, Adaševci

32.Slobodanka Đukanović, Banja Luka

33.Dušanka Milatović, Sombor

34.Sanja Petrov, Oprtalj

35.Lidija Brezavšček, Radovoljica

36.Rabija Mameledţija, Travnik

37.Slavka Klikovac, Mojanovići

38.Оливера Цупаћ, Чачак

39.Milena Drpa, Modriča

40.Evica Kraljić, Nova Gradiška

41.Alenka Kveder, Celje

42.Zorica Tijanić, Beograd

43.Ljudmila Milena Mršić, Ivanić

Grad

44.Смиља Арсић, Нови Сад

45.Malvina Mileta, Labin

46.Jovanka Boţić, Valjevo

47.Andrea Knapić, Gradec

48.Iva Pejković, Zadar

49.Marina Bulajić, Drvar

50.Tanja Petrović, Novi Sad

51.Nerina Kramar, Ljubljana

52.Jelica Ivanović, Paraćin

53.Jasminka Predojević, Zagreb

54.Gordana Glišić, Beograd

55.Jovanka Babić Jelovac, Zagreb

56.Anica Prekajski, Ada

57.Мирјана Бурник, Битола

58.Nada Petrović, Kragujevac

59.Mladenka Hudi, Supetar

60.Maja Đurić, Beograd

61.Вера Коропкин Ратковац,

Дервента

62.Милијана-Мика Голубовић,

Ужице

63.Vesna Radić, G.Vakuf-Uskoplje

64.Suzana Dragić Stupar, Prijedor

65.Radica Milošević, Panĉevo

66.Ranka Grbić, Brčko

67.Vesna Mandrapa, Podgorica

68.Mirjana Djapo, Brčko

69.Љиљана Милосављевић,

Смедеревска Паланка

70.Keti Radevska, Bitola

71.Бранка Војиновић Јегдић,

Подгорица

74

www.sipaknovine.blogspot.com