1

PISMENA PRIPREMA

ZA ^AS LIKOVNE KULTURE

Jasmina Vasojevi}

2

OP[TI PODACI Naziv {kole: O[ “Sveti Sava” Mesto: Ba~ka Palanka Razred: IV Nastavnik: Jasmina Vasojevi} Mentor: prof. mr Dragan Savi} STRU^NI PODACI Nastavna celina: BOJA, POVR[INA, MASA, VOLUMEN, PROSTOR Nastavni sadr`aj: POVR[INA, BOJA, PROSTOR I Prethodna situacija: na prethodnim ~asovima u~enici su opa`ali

raznovrsne povr{ine organskih materija i koriste}i prirodne linearne elemente, kombinacijom linija gradili nove likovne celine.

Zadaci ~asa: • percepcija boja na prirodnim povr{inama i oblicima; • osposobiti u~enike da shvate ulogu boje kod re{avawa karakteristika povr{ina i prostora kod organskih materija;

• uputiti u~enike na razlikovawe tih povr{ina i prostora; • razvijati li~ni, likovno – estetski senzibilitet; • razvijati tehni~ku spretnost rukovawem sredstvima likovnog rada; • osposobiti u~enike da zauzimaju kriti~ki i samokriti~ki stav prema svom, tu|em i zajedni~kom radu;

• navikavawe na strpqivost i upornost u radu; • razvijati qubav prema likovnoj umetnosti.

Likovni problem: me|usobni odnosi razli~itih bojenih povr{ina organskih

materija u odre|enom prostoru Tema: RIBE Motiv: Na morskom dnu Likovne sposobnosti: opa`awe, stvarala~ka ma{ta, kreativnost. Likovni medij: slikawe

3

Likovna tehnika: tempera boja Likovna oblast rada: tematski rad Tip ~asa: kombinovani (u~ewe, igra,

stvarala{tvo,realizacija verifikacija) Motivacioni sadr`aj:

- opa`awe, uo~avawe uloge boje kao karakteristike povr{ine i prostora kod organskih materija (fotografije biqaka i `ivotiwa) - vo|ena fantazija (put na morsko dno i uo~avawe boja ribqe krqu{ti) - uo~avawe boje kao va`nog elementa likovne kompozicije na umetni~kim reprodukcijama

Nastavni oblici rada: frontalni, individualni Nastavne metode rada: metoda razgovora, metoda pokazivawa i

obja{wavawa, metoda posmatrawa, ilustrativno – demonstrativna metoda, prakti~an rad u~enika na re{avawu zadatog likovnog problema

Likovne metode: Komponovawe, slagawe, varirawe Likovni materijali: tempera boje, ~etkice, podloga za rad Nastavna sredstva: fotografije riba, umetni~ke reprodukcije, audio

CD, CD-ROM Tehni~ka pomagala: projektor, CD plejer Korelacija: poznavawe prirode (biqni i `ivotiwski svet),

srpski jezik (tekst zagonetke, pri~a ), muzi~ka kultura ( slu{awe muzike )

Izbor umetni~kih dela: Bet Miler :”Ribe”

-A. Kokel : “Tropske ribe” -Robert Antel :”Ribe”

Literatura: - D. Savi} Likovna kultura U~iteqski fakultet

2003. - Orijentacioni raspored vaspitno – obrazovnog rada sa didakti~ko – metodi~kim uputstvom za ~etvrti razred osnovne {kole, U~iteqski fakultet Beograd 1995.

4

- Orijentacioni raspored nastavnog gradiva za ~etvrti razred osnovne {kole, ZUNS Beograd 1993. - Kari}, Slijep~evi} : Crtam, slikam, vajam Grafos - Beograd 1971. - Grupa autora: Likovna kultura za peti i {esti razred osnovne {kole, ZUNS Beograd 2004. - Alfred Edmund Brem: @ivot `ivotiwa Zagreb 1983. - Veliki atlas `ivotiwa, Evro Beograd 1991. - Razni sajtovi sa Interneta

Izgled table:

Tema: Ribe Motiv:Na morskom dnu Medij: slikawe Tehnika: tempera boje Zadaci: - izbor oblika, - izbor boja i nijansi, - organizacija kompozicije

5

ARTIKULACIJA ^ASA Uvodni deo: (15 minuta)

- Odgonetawe zagonetke (duga) i ponavqawe znawa o bojama koriste}i slikarski krug

- Bojom izra`avamo ose}awa i ostvarujemo komunikaciju (pro{irujemo znawa o bojama i wihovoj ulozi u duhovnom `ivotu)

- Uloga boje u biqnom i `ivotiwskom svetu (posmatramo fotografije) - Slu{awe muzike: kompozicija “Pod morem” iz filma “Mala sirena” - “Vo|ena fantazija” (putovawem ispod morske povr{ine upoznajemo raznovrsnost boja i oblika najbrojnih stanovnika – riba )

- Posmatrawe fotografija morskih riba i uo~avawe harmonije boja na wihovim krqu{tima

- Riba kao motiv umetnika – posmatrawe reprodukcija umetni~kih dela - Isticawe ciqa ~asa i obja{wavawe zadataka

Radni deo: (65 minuta)

- Samostalni rad u~enika na realizaciji zadate teme - Muzika kao inspiracija - Pra}ewe, podsticawe, usmeravawe i stimulisawe u~enika kroz individualni razgovor

- Izvr{avawe korekture u tri navrata pri obilasku u~enika u toku kojih se daju dodatna obja{wewa , ukazuje na propuste i ispravqaju gre{ke.

Zavr{ni deo: (10 minuta)

- Estetsko procewivawe de~jih likovnih radova po stepenu ostvarenog likovnog problema, originalnosti tehni~ke ume{nosti i individualnih razlika

- Postavqawe najuspelijih radova na odeqenski pano - “Zlatna ribica ispuwava `eqe” - nagrada kao podsticaj na daqi rad i razvijawe i negovawe qubavi prema likovnoj umetnosti.

6

TOK ^ASA

UVODNI DEO ^ASA 1. INFORMATIVNO – TEHNI^KA PRIPREMA � - U~enicima postavqam zagonetku:

Kako je ime {arenom mostu kojim jo{ niko kro~io nije, koji se pojavi posle ki{e, a onda se skrije? (duga) - Razgovor o dugi: [ta je duga? (duga je opti~ka pojava na nebu)

Kako nastaje duga? (duga nastaje kada posle ki{e sun~evi zraci pro|u kroz ki{ne kapi i bela sun~eva svetlost se ralo`i na obojene zrake) U~enici navode boje duge Zakqu~ujemo da je boja svetlost i da nastaje u na{em oku.

- Ponavqawe znawa o bojama, preko kruga boja. (osnovne , izvedene, kontrasne boje) DEMONSTRACIJA;

Prilog br. 1: Krug boja Johanes Iten “Umetnost boje”

� - Pro{irivawe znawa o bojama i wihovoj ulozi u duhovnom `ivotu - Boja je svetlost, ona oboga}uje na{ duhovni `ivot, zaslu`na je za mnoge na{e radosti. - Kada bi hteli da izrazimo neka jaka ose}awa, koje bi boje koristili? za qubav (crvena) za qutwu (zelena – “pozelenimo” kada se naqutimo) za tugu (crna – boja `alosti)…

7

- Uloga boje u biqnom i `ivotiwskom svetu (posmatramo fotografije)

DEMONSTRACIJA:

(cvet svojom jarkom bojom privla~i insekte, kako bi ga oni opra{ili) Prilog br. 2: Cvet na livadi

(bojom se utapa u okolinu (cvetove), prikriva od ptica, neprijateqa) Prilog br. 3: Leptir

(paun se svojim {arenim perjem {epuri i wime privla~i `enke) Prilog br. 4: Indijski paun

8

2. PSIHOLO[KA PRIPREMA � - U~enike daqe uvodim u temu slu{awem muzike (kompozicija “Pod

morem” – iz crtanog filma “Mala sirena”)

- U~enici prepoznaju kompoziciju, izra`avaju svoj do`ivqaj, raspolo`ewe koje je u wima izazvala odslu{ana kompozicija.

- U~enici navode glavne likove ovog popularnog crtanog filma (mala sirena, kraba, ribica), gde oni `ive i kako izgleda wihov podvodni svet.

� - Sad kada ste se oraspolo`ili uz ovu predivnu muziku, ~eka vas iznena|ewe. Hajde, da zajedno krenemo na jedno zami{qeno putovawe pod morem, u kome }u vam ja biti vo|a puta.

Udobno se namestite u va{im stolicama i zauzmite polo`aj koji vam najvi{e odgovara. Po{to ste mali da ronite velikim morskim dubinama, za`murite i zamislite da se nalazimo u mini podmornici kojom }emo ploviti do samog dna mora i upoznavati podvodni svet. (Pu{tam muziku “Akvarijum”, Kami Sen Sans) Na{a mini podmornica se polako i be{umno, da ne bi upla{ila stanovnike mora, kre}e kroz veliko plavo morsko prostranstvo.Polako se spu{tamo i iza sebe ostavqamo stanovnike koji su nam prvi po`eleli dobrodo{licu u wihov svet, a to su ribe koje ~esto vi|amo na povr{ini. One nemaju potrebu da budu {arene, ve} su samo sive i bele boje. Spu{tamo se sve dubqe i dubqe, a svetlosti je sve mawe i mawe. Zbog toga su stanovnici mora, kojima se pribli`avamo, svetlih i jarkih boja. Ispred nas je jato sitnih crvenih ribica- pirki. Mu`jaci jure zavode}i svoje `enke dugim, {irokim, sjajnim repovima. Sa leve strane stidqivo se pomaqaju dve dvota~kaste uswa~e, koje se likom malo razlikuju od re~nih riba, ali su prekrivene okruglastim krqu{tima upadqivih boja. Sa desne strane uo~avamo koralni greben koji se rasko{no, u svoj svojoj lepoti, {epuri na morskom dnu.Okre}emo podmornicu ka wemu i pribli`avamo se, trude}i se da ne uzmemirimo mnogobrojni `ivotiwski svet koralnog grebena. Zadivqeni smo raznovrsno{}u boja i oblika prelepih morskih ribica. U bistroj vodi, ispred crvenog korala, presijavaju se vi{ebojne krqu{ti ribe- leptira. Gle, jato carskih paunki hitro izlete iza korala upu}uju}i se u nepregledna morska prostranstva u potrazi za hranom. Iako se brzo udaqavaju, wihove prugaste {are nas ostavqaju bez daha. Na samom koralnom grebenu sitna crvenkasto – zlatna riba ~ista~ ~isti koral od parazita. nekoliko zelenkasto – plavih quskoperki prole}u tik uz prozor na{e podmornice. Ispod nas, iz zelenih morski trava, izviruje neobi~na riba- klovn. Odjednom, voda se zatalasa i mno{tvo prelepih morskih ribica, {to u jatu, {to svaka za sebe se razbe`alo pred na{im o~ima. To je znak da i

9

mi na{e zami{qeno putovawe privedemo kraju. Polako, puni utisaka o rasko{i morskog sveta, otvaramo o~i i izrawamo u stvarnost, uz zahvalnost na{im malim zami{qenim morskim prijateqima na predivnom do`ivqaju. - Razgovor o do`ivqaju na zami{qenom putovawu - Kako ste se ose}ali na putovawu pod morem? - [ta je ~inilo rasko{nim morsko dno? (. mnogobrojne ribice) - [ta te ribice ~ini posebnim? (wihove boje i oblici) - Koje ste boje zapazili? (u~enici navode mno{tvo boja i wihovih nijansi.)

- Kakvih su oblika ribice? (okruglaste, ovalne, duguqaste) - Gde smo nalazili ve}e ribe? (oko korala). - Gde smo nalazili mawe ribe ? (na koralima i u jatima ) � Projektujem sa CD-a fotografije tropskih ribica. Posmatramo ih i analiziramo wihov izgled, stavqaju}i poseban akcenat na boje, wihovu svetlinu, razlike izme|u tonova iste boje, odnose i kombinacije sa drugim bojama, razli~ite boje istog oblika…

DEMONSTRACIJA:

(nijanse jedne boje na ribqoj krqu{ti) Prilog br. 5: Zlatna ribica

10

(razli~ite boje istih oblika) Prilog br. 6: Jato ribica

(kontrast boja /topla – hladna/ na jednoj povr{ini) Prilog br. 7: Riba Kraqevski an|eo

(vi{e boja na jednoj povr{ini) Prilog br. 8: Riba-klovn

� Riba kao motiv privla~ila je mnoge umetnike. Vide}ete kako su umetnici prikazali karakteristike raznih povr{ina – riba, koriste}i boju i kako su re{ili kompoziciju. Pokaza}u vam nekoliko umetni~kih reprodukcija.

11

DEMONSTRACIJA: Boje me|usobno deluju jedna na drugu i wihov odnos i kombinacije uti~u na na{e do`ivqavawe i razumevawe slike, umetni~kog dela.

Prilog br. 9: Bet Miler “Ribe”

Prilog br. 10: A. Kokel “Tropske ribe”

12

(motiv ribe interesantan je i u primewenoj umetnosti) Prilog br. 11:Robert Antel

3. ISTICAWE CIQA ^ASA

- Va{ zadatak je da slikaju}i do~arate lepotu riba, rasko{nost boja koje odlikuju wihovu krqu{t, prika`ete karakteristike povr{ina i prostora organskih materija, pomo}u boja.

- Prikazujem zapis:

-Obja{wavam svaki deo posebno (temu, medij, tehniku ). � Analiza zadataka koje u radu treba ostvariti: Prvi zadatak: slobodan izbor prirodnih oblika i raznovrsnost povr{ina kod `ivih organizama - riba. Drugi zadatak: izbor boja i nijansi bi trebao da bude {to slo`eniji kako bi se do~arala velika paleta boja koje karakteri{u `ive organizme podvodnog sveta – ribe. Tre}i zadatak: u organizaciji kompozicije treba voditi ra~una o rasporedu oblika u prostoru, kako bi se racionalno iskoristila podloga kao i odabir i raznovrsnost boja, koje }e ista}i povr{inu i prostor. Sve {to se prika`e mora da ~ini jednu skladnu celinu. - Predla`em u~enicima da prvo skiciraju olovkom, da bi im crte` poslu`io kao osnova, a da zatim pre|u na kompletnu realizaciju tempera bojama.

Tema: Ribe Motiv:Na morskom dnu Medij: slikawe Tehnika: tempara boje Zadaci:1. izbor oblika 2. izbor boja i nijansi 3. organizacija kompozicije

13

RADNI DEO ^ASA

U~enici samostalno rade na realizaciji zadate teme. Posmatram na~in na koji u~enici prihvataju rad na ovoj temi, koliko

su zainteresovsni, motivisani. Prilazim u~enicima koji su nesigurni i ne uspevaju da do|u do re{ewa ili ne razumeju zadatak. Ako je potrebno ponavqam zadatke koje treba da urade.Nastojim da podstaknem ma{tu i kreativnost.

U~enici prakti~no realizuju likovno – stvarala~ke ideje postupnim re{avawem likovnog problema.

- Posle ura|ene skice u~enici slikaju kombinuju}i i sjediwuju}i likovne elemente po na~elima komponovawa.

- Obilazim u~enike, posmatram wihov rad i vr{im korekture radova.

Prva korektura:

Poma`em u~enicima koji zaostaju u radu, ili su krenuli pogre{nim putem u re{avawu likovnog problema uz uva`avawe individualnih razlika, mi{qewa i ideja u~enika. Usmeravam ih i ukazujem na likovni problem, a ukoliko ga ne shvate ponovo ga defini{em i otklawam nejasno}e. Nastojim da u~enici izvr{e pravilnu organizaciju oblika u prostoru i da re{aavawem povr{ine uspostave harmoniju boja i oblika,kako bi ostvarili puno}u povr{ine i prostora. Tako|e se trudim da ih podstaknem na slobodno nano{ewe boje, da igraju}i se bojom i slobodnim “ namazima” do~araju karakteristike povr{ine , da u me|usobnim odnosima boja, boja boju istakne, kao i da do~araju nijanse boja.

Obilazim u~enike i uo~avam nedostatke u radu. Nastojim da ih posrednim putem otklonim (kroz razgovor o postavqenom problemu).Navodim u~enike da sami uo~e nepravilnosti u svom radu i da ih otklone,

- U ovom obilasku utvr|ujem da li se u~enici pridr`avaju postavqenih zadataka i na osnovu re{avawa likovnog problema vr{im diferencijaciju u~enika: 1. U~enici koji brzo i lako dolaze do kreativnog re{ewa; 2. U~enici koji imaju ideju o re{ewu likovnog problema, ali ne umeju da je spretno realizuju (pomo} u tehni~kom delu re{ewa problema);

3. Prose~ni u~enici koji se u ve}oj meri pridr`avaju re{ewa drugih u~enika i nedostaje im originalnost (pomo} u idejnom re{ewu);

4. U~enici koji su ispod prose~nih mogu}nosti (lo{a karakterizacija oblika, prazne pvr{ine ili previ{e umrqane povr{ine (pomo} u koncentraciji, strpqewu u radu).

Tre}a korektura: Prilazim u~enicima ukoliko utvrdim da gube motivaciju i rade

povr{no, da su posustali i podsti~em ih na daqi rad, pohvalim, ohrabrim, odr`avam wihovu pa`wu i radnu atmosferu, kako bi svi istrajali u stvarala{tvu.

14

ZAVR[NI DEO ^ASA

Odabiram nekoliko radova u~enika koje, zatim, zajedni~ki svi analiziraju.

Estetsko procewivawe radova vr{i se po stepenu ostvarenog likovnog problema, originalnosti, tehni~ke ume{nosti i individualnih razlika.

Analizira se u kojoj je meri rad odgovorio na: a) kolorit – koje boje najvi{e dominiraju; da li je izra`ena tekstura,da li je uspostavqena harmonija boja, izra`ena tekstura, valer, kontrast.

v) organizacija kompozicije – da li postignut sklad u kompoziciji odnosno da li kompozicija ~ini celinu; kakav je odnos boja na povr{inama i prostoru, kako su ukomponovani oblici. � Izdvajamo radove koji su:

- u potpunosti odgovorili na postavqen likovni problem, ma{toviti, originalni i skladni u svakom smislu;

- radovi koji su delimi~no ispunili postavqen likovni problem; - radovi u kojima je likovni problem zanemaren. - Biramo rad koji je najrealniji – najbli`i stvarnosti. - Biramo rad koji je najma{tovitiji. � Pohvaqujem sve u~enike koji su se trudili i uspeli da uspe{no realizuju svoj rad, a one mawe uspe{ne ohrabrujem da ako se potrude mogu biti boqi na slede}im ~asovima. �

- Najuspe{nije radove izdvajamo na odeqenski pano.

- Kao nagradu, “zlatna ribica” ispuni}e u~enicima tri `eqe: 1. Najboqi radovi bi}e objavqeni u {kolskom ~asopisu 2. Poseta galeriji likovne umetnosti u na{em mestu 3. Gost na slede}em ~asu bi}e akademski slikar iz na{eg grada

15

PRILOG DE^IJI RADOVI

16