1)Mesto i zadaci fonetike i fonologije meu naukama o jeziku.Pitanjima vezanim za osnovne karakteristike i za stvaranje i precipiranje ljudskog glasa, kao i pitanjima vezanih za funkciju fonema u komunikaciji bave se 2 naune grane:-fonetika-fonologijaSintagmama se bavi nauna disciplina-singtagmatika. Pomou sintagmi gradimo reenice kojom se bavisintaksa.Dugo se smatralo da je reenica najvea mogua jedinica. U 2. polovini XX veka najkompleksnija jedinica govora jeiskaz, optenje,a u pisanom oblikutekst.Lingvistika se bavi prouavanjem govora- lingvistikom govora i na pisani tekst koji prouavatekstualna lingvistika.Predmet lingvistikog prouavanja, kako maarskog tako i drugih jezika, mogu biti tekstovi napisani u dananje vreme i davnih vremena. Od pronalaska sredstava koji slue za snimanje, uvanje ivog govora, mogu se prouavati snimci ivog govora minulih decenija. Zbog toga su lingvistika istraivanja usmerena na usmena i pismena optenja sadanjeg vremena i nazivaju sesinhronijskim lingvistikim istraivanjima, naspramdijahronijskim istraivanjimakoji su usmereni ka izuavanju jezika minulih vremena.U osnovi svih lingvisikih disciplina se nalazi ljudski glas (fon), osim oblasti istraivanja samog glasa, fonetika i fonoloka istraivanja obuhvataju sve oblasti koje su predmet lingvistikih istraivanja.Pored iste, empirijske fonetike i fundamentalne fonologije postoje druge fonetske i fonoloke discipline. (fonetika i fonologija, rei, sintagme...)U svim oblastima istraivanja mogu biti i sinhronijska i dijahrona.U zavisnosti da li su fonetika i fonoloka istraivanja usmerena na pojedine jezike ili na sve jezike sveta, fonetika se deli na 2 grane:-Opta fonetika-Posebna fonetikaOpta fonetika se bavi onim domenima koja su u vezi sa stvaranjem glasa i istraivanjima vezanim za artikulisanje pojedinih jezika.Artikulaciona fonetika opte fonetikeotkriva i opisuje pomenuta saznanja da bi se ustanovilo kakve su mogucnosti oveka kao ivog bia u komunikaciji. Ova metoda ispituje karakteristike fonema svih jezika sveta, registruje ih i opisuje.Opta akustina fonetikasve ove pojave analizira i opisuje sredstvima i metodama akustike, aprecepciona opta fonetikaistrauje opte karakteristike precepcije ljudskog govora, i trai odgovore na potekoe precipiranja fonema stranih jezika.Saznanja steena iz opte fonetike su iroko primenjiva ali i kod nastave za strane jezike.Posebna fonetika se bavi istraivanjima sistema 1 jezika. Istraivanja mogu biti usredsreena na ui krug pitanja.Do naunih fonetskih i fonolokih saznanja se dolazi primenom razliitih naunih metoda u koje ubrajamo posmatranje, analizu, definiciju zakonitosti, sprovoenje eksperimenata....Eksperimenti mogu biti razliiti i mogu se koristiti razni instrumenti.Instrumentalna fonetikaMotivi i ciljevi svih naunih, pa tako i lingvistikih istraivanja su sticanje saznanja i potvrivanje injenica. Ali saznanja se mogu usredsrediti i na naine korienja ve steenih znanja. U 1. sluaju govorimo ofundamentalnim fonetskim i funkcionalnim istraivanjima. A u 2. sluaju je re oprimenjenoj fonetici.2)Srodne lingvistike nauke i fonetika.1.Sociolingvistika-inerdisciplinarna nauka koja se bavi konkretnom realizacijom jezika u okviru 1 drutvene zajednice sa nekim varijatetima odreenog jezika.2.Kongitivna lingvistika-ona se osim pitanjima precepcije bavi i pitanjima razumevanja i obrade sadraja, shvatanja poruke.Psiholingvistika-ona se takoe bavi pitanjima kao to su pojave koje utiu na stvaranje iskaza, razumevanje. Najzastupljenija oblast kojom se bavi je dvojezinost.Dvojezinostje osobina da pojedinac koristi 2 jezika. Osoba je dvojezina ukoliko zna da se sporazume na 2. jeziku. Druga krajnost je kada se poseduju 2 jezika sistema na istom nivou. (bilingvizam=dvojezinost)Na teritoriji Evrope je to prirodna pojava. Takva regija u Evropi je i Vojvodina. (oko 30 nacionalnih zajednica)Postojiprirodna dvojezinost i vetaka.Vetaka dvojezinost se stie kada se stie u okviru nastave.Postojirana dvojezinost. Ona se poklapa sa 8. godinom ivota i poklapa se sa prirodnom dvojezinou kada se od roditelja i sredine ui 2. jezik.Dvojezinost deijegdoba traje od poetka kolovanja do zavretka srednje kole.Dvojezinost odraslog doba trajetek kad odrasla osoba naui jezik i povezana je sa vetakom dvojezinou.U Vojvodini je dvojezinost unilateralna (jednosmerna). Nacionalne manjine ue jezik veine- dravni.Bilateralna dvojezinost-u manjim sredinama, homogenijim (Kanjia, Senta, Ada..)Balansna dvojezinost- sluaj kada 1 osoba podjednako govori oba jezika (govori oko 10% dvojezinih osoba)Dominanti-1 jezik dominira. Mogu vremenom da preu u jednojezinu osobu. Zavisi od toga gde ivi, od nacionalne sredine. U Vojvodini zavisi koliko je mesto udaljeno od granice.Uporeivanjem jezika se bavi lingvistika disciplina i deli se na2dela:Komparativna lingvistika (uporedna)-disciplina srodnih jezika uporeivanjem genetski srodnim jezicima.a ona koja se bavi uporeivanjem genetski nesrodnim jezicima se zovekontrastivna lingvistika.Osim univerzalijama, bavi se i razliitostima genetski nesrodnih jezika. (srpski i maarski se i tipoloki razlikuju)Mogu se uporediti svi nivoi jezika poev od leksike, fonetike, morfologije, sintakse.Kod uenje jezika esto dolazi do interferencije. U poetku 1. jezik (maternji) utie na strani, a kasnije strani na maternji.3)Istroijski pregled prouavanja glasova i glasovnih organa.4)Izumi i pronalasci koji pomau prouavanje glasova.Najmanja jezika jedinica jeglas. Ne moe se vie raslanjivati. Glas je fizioloka i akustina pojava i prouavanjem ovih pojava bavi se lingvistika grana nauke-fonetika.Fizioloka pojava prouava stvaranje glasa i funkcionisanja glasovnih organa, karakteristike glasova. Pre nekoliko vekova ovek je poeo izuavati glas i funkcionisanje glasnih organa. Za slikovito prikazivanje pojedinih glasova uzimali su se karakteristini momenti prilikom izgovaranjatih glasova, pa su se ti momenti prikazivali na crteima ili fotografijama (Van Hemlot1667.je grafiki pikazao glas)Kansnije su nastali tzv.platogramikoji prikazuju poloaj jezika prema nepcu pomou vetakog nepca. (1871. je nastao 1.)1855. nastaje prvilabiogramkoji prikazuje karakteristian poloaj usana prilikom stvaranja pojedinih glasova. Prvi prikaz je nastanak samoglasnika. Na prekretnici 19/20 veka bile su rasprostranjene glasovne table koje su prikazivale tanu artikulaciju glasova u pojedinim jezicima. Bile su vrlo korisne u nastavi stranih jezika. Poetkom 20. veka sa razvojem tehnike su se razdvojili i instrumenti i maine za registraciju fiziolokih manifestacija zvuka. Ali je to jo uvek bilo u obliku statinih slika. Meutim, znamo da se govor zasniva na konstantnom pokretanju govornih organa na neprekidnoj artikulaciji.NaunikDemeniprikazuje proces pod nazivomfonoskom.Sastojao se iz jedne okrugle ploe na ije rubove su postavljeni snimci 1 govornika u pojedinim fazama izgovora (stvaranja glasa). Ta ploa se mogla okretati i na taj nain se stvarao privid pokretanja organa. Funkcionie na istom principu kao i tzv.fonoskopkoji je izumioPlatuskoji je delie karakteristinih pokreta glasovnih organa crtao na providne papire krugove izmeu pojedinih slika povlaio je liniju razdvajanja. Krugovi su se mogli okretati oko ose dok su bili osvetljeni, a u ogledalu pored, u zavisnosti od pokretanja, inilo se kao da se glasovni organi okreu. Pojavom fotoaparata moglo se u sitne detalje registrovati promena na glasovnim ogranima i dovoljan je niz od 32 kockice snimka u sekundi da bi se moglo uoiti pokretanje usana. Sledea stepenica u preuzimanju glasa je pronalazak rendgen aparata. Od tog trenutka mogli su se pratiti i glasovni organi koji do tada nisu mogli biti uoeni. Ovim sredstvom se mogu prikazivati fizioloke glasovne promene. Fonetike mnogih jezika koriste ove tehnike. Ovo su strare metode za opisivanje fiziolokih procesa stvaranja glasa.Nasuprot suelektroakustinemetode koje ne treba suprodstaviti predhodnim jer se dopunjuju. Bitna razlika za ispravljanje govornih mana i za uenje pravilne artikulacije, za reavanje problema prenosa zvuka, telefonija. Fonetiaru su obe metode bitne.Prvi aparat se zvaokimograf(1734.) Koristi se za grafiki prikaz vremenskog govora. Ovaj aparat na valjak ili beskrajni papir belei grafikone menjanja glasova. Taj valjak se u poetku runo motao. Bili su potrebni oseteljivi instrumenti i moderni aparati, pa je sve kimografe zemniominografkoji je osim duine treperenja glasova moe pratiti razne glasovne promene. Fonetska istraivanja su potpomognuta razvojem sredstva za beleenje glasa: gramafonske ploe, trake. Bitne su jer su se mogli reprodukovati, ubrzati, usporiti, uvati, koristiti kad god je potrebno Telefonska kompanijabeli elektronska kuakejsu razvilisonagrafkoji glasove direktno izgovorene na mikrofon ili sa trake u trajanju od 2.4 sekunde za 5min predstavlja u 3 dimenzije i to na ekran osciloskopa ili belei na elektro osetljivom papiru, pa se tako i snimci mogu podvrgnuti daljim analizama. Ovaj izum predstavlja evolucionarni razvoj prouavanja fonetike. Po modelu sonagrafa razrijen je tzv.voiceprinterkoji se zasniva na istim principima, ali funkcionie sasvim automatski. Kao rezultat se dobija beleenje duine glasa na horizontalnoj osi i visine glasa na vertikalnoj (linearnoj), a intenzitet glasa moe se oznaiti na osnovu intenziteta koje ostavlja za sobom.Mnoge analize glasa su dovele do mogunosti stvaranja sintetikog govora. Preteu sintetizatora zvuka predstavlja aparat sainjen krajem 18. veka po modelu ljudskih glasovnih organa. Ovaj aparat je sastavljen u Francuskoj.Stvaranjem sistema sintetikog govora razjanjena su mnoga pitanja. Veina ovakvih aparata suanalizatorikojima se prikljuujusintetizatori,zajedno se zovubokoderi. Najtee pri otkrivanju i funkcionisanju glasovnih organa je praenje glasnih ica. Tek pronalaskomstrobioskopase moglo priati o tome. Osim toga rendgen omoguije praenje glasnih ica kao i ultrazvuk.5)Nain stvaranja glasova.6)Glasovni organi.Glasovne organe moemo podeliti u4grupe:Ispadaju organi koji proizvode i sprovode fonacionu (vazdunu) struju: plua i dunikIIspadaju organi koji proizvode pojedine elemente glasova: glasne ice, nepca, jezik, zubi, usneIIIorgani koji pojaavaju te elemente: dreona, usna i nosna dupljaIVspada mozakPlua.-su organi disanja koje stvaraju neophodne uslove za nastanak glasova. Taj uslov je ustvai fonaciona (glasovna) struja. Ta struja polazi iz plua, prolazi kroz dunik i ulazi u 1. pravi govorni organ- grkljan. Levo i desno krilo su 2 samostalna organa. To je sunerasto telo sa sitinim mehuriima smetenim u grudnom kou. Osnovna funkcija je disanje, obezbeivanje ivota, snabdevanje organa kiseonikom, razmena gasova.Disanje je bezuslovni refleks. Udisanje se vri tako to se miii izmeu rebara napnu i podiu korpu rebara, a pomou stomanih miia potiskujemo dijafragmu nadole, plua se ire i vazduh kroz usta, nos i dunik ulazi u plua. Sitni mehurii (alveole) vre razmenu gasova. Broj mehuria iznosi 750 miliona, a povrina 50-60 mm2.Izdisanje je obrnut proces Miii izmeu rebara sputaju korpu rebara i suavaju zapreminu grudnog koa. Zgreni delovi stomanih miia i dijafragme se oputaju. Dijafragma se ponovo die i istiskuje vazduh iz plua- Ovaj proces se zovebeumno disanjei ima samo ivotnu funkciju. Ritam disanja je 1:1 to prati pola minuta pauze. Brzina disanja zavisi od mnogo ega, prvenstveno od doba ivota. ( beba: 62-66 puta u minuti., dete do 1 godine: 44 puta, od 15-20godina: 20 puta, 20-25: 18 puta, od 25-30: 30 puta)Pilikom udisaja u plua ue oko 500cm3 vazduha. Kapacitet plua je mnogo vei (desetostruko). Totalni kapacitet plua se deli u3grupe:I konstantni vazduh(alveolarni)iznosi 2500-3000cm3. On se deli na:zaostali (rezidualni) vazduhkoji iznosi 1250-1300cm3u, a drugi deo jerezervni vazduhod 1250-1500cm3.II respiratorni (disajni) vazduhiznosi 500cm3III komplemetarni vazduhiznosi 2000-2500cm3Od navedenih koliina mi koristimo samo rezervni vazduh 3500-4500cm3 i to jevitalni kapacitet.Beumno disanje je uglavnom kroz nos i ne proizvodi nikakve propratne zvukove. Vazduh se zagreva na telesnu temperaturu i kod ovakvog disanja glasne ice su pod uglom od 30 stepeni. Disanje je praeno proizvodnjom zvuka-fonaciono disanje. Razlikuje se u brzini, ritmu i nainu. Sve zavisi od teme govora, tempa i jaine glasa. Ritam disanja se poveava na 1:5-10. Jedan ritam disanja za udisanje i 5 ili 10 puta za izdisanje zato to proizvodimo glasove. esto udiemo i na usta i na nos, oputenih glasnih ica. Za stvaranje glasova se uglavnom koristi izdisaj i udisaj kad je tempo brz.Grkljan.Na najvioj hrskavici dunika se nalazi hrskaviavi grkljan (lat.larynx). Njegovu strukturu ine5hrskavica:1.prstenasta2.titna3. i 4. sudve priamidalne5.grleni poklopacNajznaajniji deo grkjana su 2 glasne ice koje su sa prednje strane vezane za prednji deo hrskavice, a drugi kraj im je vezan za 2 pokretne piramidalne hrskavice. Glasne ice, u zavisnosti od veliine grkljana, kod odraslih osoba su duine 20mm kod ena, 18-28mm kod mukaraca. Iznad glasnih ica nalazi se tzv.morganijeva upljina, a iznad upljine su lane glasne ice-lezdekoje se staraju o vlanosti glasnih ica. Prvenstvena uloga grlenog poklopca je zatvaranje dunika prilikom gutanja hrane ili pia, ali i uestvuje u stvaranju glasova. Tu se stvara osnovni sastojak glasa-ton, usled delovanja glasnih ica. Piramidalne hrskavice reguliu poloaj glasnih ica stvarajui otvor razliitog oblika i prenika. Od poloaja glasnih ica zavisi i njihovo uee u stvaranju glasova. Postoji6poloaja glasnih ica:1.poloaj jeiroki disajni poloaj- pramidalne hrskavice se okreu na dole, a glasne ice se skoro pripanjaju na str. grkljana. Srednji deo se proiruje, a icesu sasvim oputene. Vazduna struja pri udisanju/izdisanju nema nikakve prepreke-govorno disanje.2.poloaj jeuzan disajni poloaj (poloaj duvanja)-glasne ice su pod uglom od 30 stepeni ali vazduh jo uvek struji kroz otvor bez prepreka. Ovako diemo u mirovnom poloaju, ali i kod stvaranja nekih glasova (s,,t,k)3. poloaj jepoloaj H. Otpor izmeu glasnih ica iznosi oko10 stepeni, a treperenje vazduha koje izdiemo stvara specifinu boju glasa H. (larengalni spiral)4.poloaj jezatvoreni poloaj- glasne ice se zatvaraju usled pripajanja piramidalnih hrskavica, vazduh ne struji, ne nastaje nijedan glas. Vazduh koji se izdie nailazi na prepreku glasnih ica, tu se naglaava, i uklanjanjem prepreke se obino stvaraju praskavi ili larengalni eksplozivi.5. poloaj jezvuni poloaj- piramidalne hrskavice su jo uvek spojene pri emu se glasne ice ine vrlo napregnutu prepreku. Pritisak nagomilanog vazduha rasprava tu prepreku, istovremeno pod uticajem vazdune struje, glasne ice periodino zatrepere i tako se stvaraju tzv.zvukovi. Oni su osnove samoglasnika i zvunih suglasnika.6. poloaj jebezvuni poloaj (poloaj apata)-glasne ice su ponovo potpuno zatvorene. Ne trepere, ali donji uglovi piramidalnih hrskavica su odvojeni i na ovako nastalom uskom otvoru izlazi strujni vazduh. Glasovi koji nastaju usled tog strujanja su bezvuni. Zbog toga se apat moe krivo shvatiti. Rad glasnih ica se moe pratitilaringoskopom, a treperenje glasnih ica samostroboskopom.7)Rezonatori.Postoji 3 rezonatora:drelna, usnainosna duplja.Cev koja se nalazi iznad glasne ice i koja dopire do otvora usana i nosa deli se na 3 dela:Idrelna duplja- povezuje grkljan sa usnama nosnom dupljom. U dreonoj duplji se nalaziglasniki poklopackoji zatvara jednjak prilikom gutanja. Kad gutamo hranu i pie odlazi u jednjak i time se titi dunik. Tokom govora poklopac je otvoren podizanjem i sputanjem grljkana moe se menjati veliina drelne duplje, sa pomeranjem grkljana unapred i pomeranjem nekih nepca i resice unazad, zatvaramo prolaz prema nosnoj duplji pa tako vazduna struja dopire u usnu duplju gde se vri stvaranje glasova.IIusna duplja- ima sledee delove:gornja i donja usna, zubi,iza njih se nalaziusna upljina.Alveolaje organ za stvaranje glasova, iza se nalaze nepca koja razdvajajju usnu i nosnu duplju.Nepcedelimo na 2 dela:prednji, tvrdi deo (palatum) koji dopire do kraja kotanog dela nepca i tu poinje zadnji meki deo. Meko nepce se zavrava resicom (lat. uvula) i slui nam za zatvaranje nosne upljine. U usnoj upljini se nalazi 1 od najvie korienih miia u naem telu-jezik. On lei na korenu jezika i jezikoj kosti. Njime moemo initi razne pokrete. U stvaranju glasova uestvuje najvie vrh ivice i gornji deo jezika. Najmanje je pokretljiv koren, ali je ipak i on pokreljiv (pomou njega podiemo jezik i pritiskamo grkljan).Poto je jezik najaktivniji moe se rei da je kod veine govornih mana uzrok upravo nepravilan poloaj jezika. Inae, veliina usne duplje kod rezonatora se menja pomou donje vilice koja otvara i zatvara usnu duplju. Iznad usne duplje nalaze se 3 rezonatora. Nosna duplja koju jedna hrskavica uzduno deli na 2 polovine. U zavisnosti od toga da li vazduna struja usled nastanka glasova izlazi na usta i nos ili istovremeno i na usta i na nos govorimo ooralnim nazalnim i nazoralnim glasovima.Kada se grkljan u visini resice ispupi napred, a resica zajedno sa mekim nepcem povue unazad nastaje prepreka za vazdunu struju prema nosnoj duplji i tako ona nastavlja svoj put kroz usnu duplju i tu se stvaraju glasovi pomou ostalih glasovnih organa. Mi ih nazivamooralnim glasovima. Ako ne dolazi do stvaranja prepreke pomou resice i nepca nastaje slobodan prolaz vazdunoj struji u nosnu duplju, a istovremeno vazduh prelazi usnu duplju i tako se stvarajunazooralni glasovi. Ukoliko se prepreka uspostavi u usnoj duplji, u tom sluaju fonaciona struja prolazi kroz nosnu duplju izlazei kroz nos i te glasove nazivamonazalnimglasovima. Za maarski jezik je karakteristina oralna artikulacija, ali postoji nekoliko nazalnih glasovaM, N, NY. Dok nazooralna artikulacija nije karakteristina za ma. Jezik i treba je izbegavati. Dunik se moe uveavati, suavati, menjati veliinu i oblik i to pomou razliitih miia. Zidovi u duplji su pbloeni sluzokoom. U drelnoj usnoj i nosnoj duplji se prema aktivnom ueu u stvaranju glasova mogu razlikovati tzv.aktivniipasivni organi.Pasivno u stvaranju glasova uestvuje, osim same drelne i nosne duplje i zubi i tvdro nepce. Iako ih ne zovemo pasivnim organima, svaki ima pozitivnu i veoma znaajnu ulogu u stvaranju glasova: aktivno uestvuju glasniki poklopac, resica, donja vilica, jezik i usne. Iako glasniki poklopac neuestvujevneposredno,njegova uloga je da titi grkljan. Jednjak je veoma znaajan. Pokretanje resice se spolja ne moe pratiti, pa se na osnovu aktivnosti moe rei da je posle jezika na najaktivniji organ u stvaranju glasova. Pomou donje vilice otvaramo i zatvaramo usnu duplju. Pomerajui se iz stanja mirovanja vilica stvara otvore razliite veliine. Zbog toga govorimo o veoma otvorenim, polu-zatvorenim i zatvorenim glasovima. U skladu sa uglom otvaranja vilice, gornji deo jezika zauzima razliiti visinski poloaj kod stvaranja samoglasnika, obezbeujui potrebnu veliinu rezonatorske upljine. Usled toga, jezik se pribliava i zadnjem delu nepca. Poloaj jezika kod stvaranja samoglasnika ima4vertikalna stepena:najnii, niski, srednji i gornji poloaj. I kod stvaranja suglasnika jezik takoe igra znaajnu ulogu pravei prepreku, odnosno stvarajui prolaz vazdunoj struji. Uloga usana je podjednako znaajna i kod stvaranja samoglasnika i suglasnika. Otvor na usnama prilikom stvaranja glasova delimo na: najiri, iroki, ui i najui poloaj. U zavisnosti od kretanja usana moemo govoriti olabijalnim (zaokrugljenim) i ilabijalnim glasovima. 8)Opte karakteristike fonema maarskog jezika.Postoje4karakteristike:1.kvalitet glasa(utie na stvaranje glasova: kar=>kor, kr=> kr, kr, sor=> sr...)2.duina glasa(szel=> szl, trt=>terit, kel=>kell....)3.jaina glasa- neke glasove jae izgovaramo neke slabije.4.visina glasa- posebno je izraena kod samoglasnika.9)Nain tvorbe i aspekti klasifikacije fonema maarskog fonolokog sistema.10) Samoglasnici maarskog jezika.11)Podela samoglasnika.Niski:a, , o, , u, Visoki: e, i, , , , , Jezik tei ka tome da kod dodavanja nastavaka koji sadri samoglasnik koji odgovara rei- harmonija samoglasnika. a, , e, , i, , o, , , , u, , , razlikuju se samo po kvalitetuDelimo ih na osnovuotvorenosti/zatvorenosti usana. O labijalnim i ilabijalnim.Na osnovu otvorenosti vilice imamo4poloaja:najotvoreniji, otvoreni, poluzatvoreni i zatvoreni.Po mestu tvorbe delimo ih naprednjonepane i zadnjonepane(paletralni i veralni)Svi samoglasnici su zvuni. Ne stvara se nikakva prepreka u usnama kod stvaranja samoglasnika. Vaszduh slobodno struji.-najotvoreniji. Niski samoglasnik. Po mestu tvorbe je prednjonepani. Usta su otvorena. Poloaj jezika je donji. Vrh jezika dodiruje donje zube.A-takoe nizak samoglasnik. Velaran. Usne su malo skupljene (labijalan).Vilica uvek otvorena. Jezik se die u srednji poloaj, a vrh jezika jedva da dodiruje zube.O-nizak samoglasnik. Veralan. Usne su skupljene (ilabijalan samogl.) Vilica poluzatvorena. Jezik se die u srednji poloaj i ne dodiruje zube.U-nizak samoglasnik. Mesto tvorbe- zadnjonepani (veralan). Labijalni samoglasnik. Vilica je skoro zatvorena. Jezik je u visokom poloaju, a vrh jezika se jo vie udaljava od zuba.-Jo labilniji, jezik se jo vie podie i povlai unazad.E-visoki samoglasnik prednjeg reda (palatalni). Usne su skroz razvuene u najiri poloaj. (ilabijalni) Vilica je otvorena. Jezik je u niem poloaju i vrih jezika dodiruje zube.-visoki samoglasnik, palatalan, ilabijalan. Vilica poluzatvorena. Jezik je malo vii od srednjeg poloaja. Vrh jezika dodiruje donje zube.I-visoki samoglasnik prednjeg reda, ilabijalan. Vilica je u zatvorenom poloaju. Jezik je podignut, a vrh jezika dodiruje donje zube.-malo zatvoreniji, visoki, ilabijalan samoglasnik. Vilica je zatvorena a jezik je u gornjem poloaju i dodiruje zube.-visoki samoglasnik, palatalni, usne se skupljaju pa je labijalan. Vilica poluzatvorena. Srednji deo jezika se die u srednji poloaj a vrh jezika se odmie od zuba.-vrh jezika se primie zubima a srednji deo jezika se vie podie. Ostalo je isto.-visoki samoglasnik, palatalni. Usne su u najuem poloaju. Labijalan. Vilice su zatvorene. Jezik je u srednjem poloaju, a vrh dodiruje zube.- jo labijalniji od 12) Suglasnici, njihova podela.13)Podela suglanika po nainu tvorbe.14)Podela suglasnika po mestu tvorbe.Imamo suglasnike koji se piu pomou 1 znaka i njih ima 17, suglasnike koji se piu pomou 2 znaka-8 i pomou 3 znaka- 1 (dzs). Ako se piu pomou 2 znaka, na drugom mestu je obino Y (grafema koja nema svoj glas), zatim Z i S.Suglasnike delimo na osnovu4kriterijuma:Ipo nainu tvorbeIIpo mestu tvorbeIIIna osnovu treperenja glasnih icaIVna osnovu vremena realizacije glasaIPo nainu tvorbe suglasnikeu maarskom jeziku delimo u6grupa:1. Explozivni suglasnici- kod ovih suglasnika razlikujemo3faze. Prva faza se zoveimplozija (poetni stadijum) kada vazduh izlazi iz plua i usled neke prepreke poinje da se nagomilava u usnoj duplji. Sledea faza se zoveokluzija-neposredno pre uklanjanja prepreke kada je bazduh ce nakupljen negde u usnoj duplji. Tea faza jeeksplozija- kada se naglo ukloni prepreka.Ovi glasovi se zovupraskavi.U zavisnosti od toga gde se prepreka u usnoj duplji javlja, imamo rezliite eksplozije. Ukoliko prepreku stvaramo pomou usana- suglasniciBiPosim njihDiTiGiK.2.grupu inefrikativi (spiranti)-strujni glasovi, a stvaraju se tako to glasovni organi cine prepreku ili nepotpounu, a ve postoji uzan otvor (prolaz) u sredinu usne duplje i vazduh kroz taj uzan prolaz prolazi tarui o glasovne organe. To suZ, SZ, ZS, S, V, F, J. H.3.grupuine nazali (okluzivni) suglasnici. Kod ovih suglasnika fonaciona struja prolazi kroz nos zbog toga to se u usnoj duplji stvara prepreka, resica ne zatvara prolaz prema nosnoj duplji i tako vazduh izlazi kroz nos. U meuvremenu se ne uklanja prepreka koja nastaje u usnoj duplji. To suM, N, NY.4.grupa su laterali. Uzan prelaz za fonacionu struju se javlja sa strane po obodu jezika i usne duplje. Kod ovih suglasnika se javlja prepreka u usnoj duplji koja se rui i opet se uspostavlja ta prepreka. To suL, LY. 5.grupu ini tzv.vibrant (trenulant).Kod stvaranja ovog suglasnika se nekoliko puta smenjujje uspostavljanje i uklanjanje prepreke. Ovoj je suglasnikR. 6.grupa su afrikti koji se stvaraju tako to govorni organi iz jednog poloaja prelaze u drugi i tokom prelaza se artikulie glas. Pre same eksplozije nastaje kanal kroz koji struji vazduh, znai ne dolazi do naglog uklanjanja. To suDZ, C, CS, DZS, TY, GY. II Po mestu tvorbe(gde se prepreka stvara tu se stvara i glas)1.Labijalni suglasnici- prepreku stvaramo pomou usana (i donje i gornje). To suB, P, M.2. Pomou zuba i usana se stvara glas labijodentalni suglasnik. Gornje zube prislanjamo uz donju usnu:V, F.3.jezik aktivno uestvuje i on je jedan od elemenata za stvaranje glasa- alveolarni suglasnici- jezik se prislanja uz gornju alveoulu. To su:S, SZ, R.4.Zubni suglasnici koje stvaramo pomou jezika i zuba. To su:D,T,Z, SZ,C,N,L.5. Palatalni suglasnici suNY, J, GY, TY.6.Veralni suglasnici se stvaraju kada se jezik pribliava zadnjim nepcima. To su:G i K.7.Jezik ne uestvuje u stvaranju- grelni. Stvara se pozadi. To jeH. Nema prepreke, vazduh jednostavno struji.III Prema treperenju glasnih ica- Da li glasne ice trepere ili ne, razlikujemo zvune i bezvune. Kada su glasne ice razdvojene- bezvuni, a kada su pribliene i napeta- zvuni (+samoglasnici)Nemaju svi suglasnici svoje parove.IVNa osnovu duine vremena realizacije-Postoje dugi i kratki suglasnici. Ako se belei pomou dva glasa (nny= ny+ny) onda je to dugo NY. Dugi suglasnici imaju funkciju da mogu da promene znaenje rei. Ukoliko se neke rei piu sa 1 ili 2 suglasnika oni znae neto sasvim drugo: tol- gurati i toll- pero, perje.Bitno je i kod pisanja i kod izgovora naglasiti dugo slovo.15)Grafeme maarskih glasova.Pojedine znakove koji u pismu obeleavaju foneme nekog jezika, bilo da je re o kineskom, irilinom, latininom i ma kojem drugom pismu, jednostavnim terminom nazivamografemama(rsjegyek). Svaka grafema moe biti sainjena od 1, 2 ili vie znakova, ali skup tih osnovnih dopunskih znakova ini jedinstvenu i nedeljivu celinu u semiotikoj vrednosti znaka, na primer:k, gy, dzsili, , maarskoj azbuci. (navedeni suglasnici se poklapaju sa izgovorim suglasnika koji se u srpskom latininom pismu oblelavaju sa grafemamak, , d, a prvi samoglasnik u navedenom nizu glas lii na glas a u srpskom jeziku, samo to je otvoreniji u dui od njega pa zato ne postoji ni znak za ovaj glas u abecedi ovog jezika.)U azbuci maarskog pisma pomoni znak y (naziva se ipsilon) se obavezno dodaje palatalizovanim (mekim) varijantama odreenih suglasnika, dok crtica nad samoglasnicima uvek oznaava duinu trajanja izgovora datog samoglasnika, a izostanak ovog pomonog znaka, kao i jedna taka ili dve iznad osnovnog znaka znae kratkou tih samoglasnika, tj. krae vremensko trajanje izgovaranja ovih samoglasnika. Grafeme shvaene na ovaj nain su u stvari semiotiki znaci u svim pismima koji se baziraju na latinici i irilici. Na osnovu iznetih, dakle, znakove pomenutih pisama, kao uostalom i znakove svih drugih pisma, moemo opisati iz2aspekta:1.iz aspekta semiotikih karakteristika znakova2.Iz aspekta oznaka za pojedine glasove fonolokog sistema nekog jezika sveta.16)Pismo.17)Istorijski razvoj pisma.Pismo je sistem odreenih znakova pomou kojih se moe zabeleiti svaka ljudska komunikacija te se na ovaj nain reava dugo pamenje raznih dogaaja, otkria, saznanja...vanih za pojedinca, grupu ljudi, naciju ili selo ljudsko drutvo. ivo optenje, koje je po prirodi stvari trenutno, vremenski, i prostorno ogranieno,jer je ujnost ljudskog glasa prostorno odreen. Dogaaj zabeleen pomou pisma preovladava pomenute prepreke i granice- postaje vremenski trajan i geografski dostupan na svim meridijanima sveta. Pismo je postalo dostupno oveku zahvaljujui elementima likovne umetnosti koju poseduje, pa na ovaj nain s jedne strane moe sluiti kao sredstvo umetnikog izraavanja (kaligrafija), ili korieno u raznim granama likovne umetnosri (moda najee u kolau), a poto pismo samo po sebi nije umetnost, u znacima koji se pojavljuju u pismu, naspram umetnike izraajne funkcije, dominira semiotika funkcija. (semiotika= filozofska disciplina za prouavanje sistema znakova)Pojedine znakove koji u pismu obeleavaju foneme nekog jezika, bilo da je re o kineskom, irilinom, latininom i ma kojem drugom pismu, jednostavnim terminom nazivamografemama(rsjegyek).Znakove pomenutih pisama, kao uostalom i znakove svih drugih pisma, moemo opisati iz2aspekta:1.iz aspekta semiotikih karakteristika znakova2.Iz aspekta oznaka za pojedine glasove fonolokog sistema nekog jezika sveta.Putem pisma ovek proiruje dimenzije svog delovanja i uticaja. Putem pisam omogueno je prenoenje nareenja, misli, doivljaja..., bez linog prisustva sagovornika. ovek je poeo upotrebljavati odreene slike kao simbole optenja. Znaci u sklopu prvobitnih pisama, meutim, podseaju naznake koje neki ljudi i dan damas koriste (recimo vor ili vorovi na maramici) dabi se setili: moraju obaviti neki posao, ili izvriti neki zadatak. Moe se slobodno rei da su prvi ematski crtei bi li prvi semiotiki znaci prvih pisama i to od onog trenutka kada si postali simboli, jer su od tog trenutka ovi crtani znaci poeli gubiti karakteristike slika i sve vie poprimati semiotiku funkciju. Npr. O ovome svedoe i pisma i crtei starosedelaca grada Meksika, ili Odibua Indijanci. (poneki znaci su opisivali i itave obrede, obiaje za razne praznike, dogaaje vane za pleme. Ovakva pisma iz vremena nastanka ljudske pismenosti nazivaju sepiktografskim pismom(kpras). Lako se razumeju poruke jer je- usled ikonografskog karaktera- optenje univerzalno, ne vezuje se ni za koji jezik, meutim, nosi u sebi 2 najvea nedostatka ikonografije: tekou pri brzoj upotrebi (zbog sloenosti slika) i mogunost razliitog tumaenja napisane poruke. Svi nedostaci piktografskog pisma su podsticajno delovali na dalje traganje za boljim reenjima. (chippeway indianjanci, XIXv., obratili se Kongresu Sjedinjenih Drava traei dozvolu za ribolov na 4 jezera u blizini njihovog stanovnitva..)Veliki napredak je uinjen nakon otkria rei kao znakova pojmova i kao sekvence u celini optenja. Piktografsko postepeno biva zamenjenoideografskim pismom(ideografus rs, fogalomrs). U ovom pismu se svaki znak jo vie ematizuje i postaje simbol za obeleavanje odreenih pojmova. Znaci dobijaju ua i odreenija znaenja.Oblik pojedinih znakova je u ovim vremenima svakako zavisioi od instrumenta kojim je ono pisano, i od materijala na koje se beleili. (pisano je sredstvom od drveta, metala ili mastila, kasnije i guijeg pera, na vosak, glinu, papirus, pergament, svilu, kamen, metalnu plou, papir)Znaci pisma su mogli biti ideogrami razliitih oblika- pojednostavljene, emantizovane slike graevina, predmeta, stvari, ivih bia, ili klinasti znaci utiskivani u glinu, kou, kamen, metal... Meutim, tokom vremena je ideografsko pismo pokazalo svoje nedostatke. (u Mesopotamiji i Egiptu se brojalo oko 8000-9000 ideograma)Danas, poto nam je u glavnim crtama poznata istorija razvoja pisma, moemo konstatovati sutinski gledano, reavanje pomenutog problema pisma, i moglo je biti reeno na 3 naina:1. Moglo se zadrati usavreno ideografsko pismo, uz sistematizacije znakova (kinesko pismo).2. Moglo se zadrati ideografsko pismo, alikombinovano sa slogovnim pismom uz primene sistematizacije znakova (japansko pismo).3. odustajanjem od ovih reenja i prihvatanjem fonetskog pisma koje se bazira na pojedinanom obeleavanju svakog glasa fonolokog sistema jezika.18)Pismo Maara.Pisci hronika o Maarima spominju da je 1 deo maarskih plemena koji su se zvali sekuljani imali svoje pismo ve u vreme doseljavanja Maara u dananju domovinu. Navodi hroniara i istoriara su to potvrivali, meutim nisu postojali vrsti dokazi koij su ti istoriari i hroniari navodili. Da nije re o hvalisanju, potvrdili su dokumenti koji su kasnije otkriveni. Prva potvrda otkrivena je1553.godine i nazvana jePoruka iz Konstance.Johan Denman, koji je u pratnji deputata austrougarskog kralja Ferdinanda boravio u Konstantinopolju, pored staje na zidu je primetio odlomak nekog nepoznatog pisma. Tu poruku je prepisao i taj dokument je pronaen1913. god. U arhivi fugere. Bila je to vest pisana sekuljanskim pismom o sudbini izaslanika maarskih kralja Hulasla II, a napisao ju jeToma Sekeji- 1 od izaslanika kralja. Turski sultan Selim je ounih 7 godina zadravao deputate maarskog kralja u Stambolu. Zgrada deputata (tur.elihan)je izgorela1865.god. a samim tim je i natpis na njemu uniten.1930.god. je pronaen i 2. dokaz o postojanju pisma- Nikolburka azbuka. Otkrivena je kada je vojvodska biblioteka iz Nikosburga dospela u vajcarsku, i u Lucernu ostavljena na_____. Biblioteka Seenji je otkupila inkonabulu (prvi tampani primerak) u kojoj je na poleini 1 pergamenta, pri kraju, pronaena abeceda. Drugi vredni dokument sekuljanskog pisma nalaze se u crkvama Sekejder begez, Karaon falva, Enlak. Tavanica crkve u Enlaku je obloena drvenim kastama? koje su ukraene narodnim motivima i slikama u boji. Na 1 od njoh se nalaze 2 reda ispisana sekuljanskim pismom. Meutim, najkompletniji tekst napisam ovim pismom je Marsilijev kalendar.Luii Ferdinando Marsili je bio vojni inenjer u austrougarskoj vojsci koji je1690. prekomandovan u Transilvaniju. Njemu je u ruke dospeo udan kalendar napisan sekuljanskim pismom. Znaci kalendara su urezani u sve 4 strane 1 drvene letve, dugake metar i po. Ovi znaci su obeleavali imendane i crkvene praznike, a na kraju dole, je bila i abeceda ovog pisma. Marsili je precrtao kalendar na 9 listova hartije i stavio meu svoje beleke. Nakon njegove smrti 1 italijanski istraitelj, koji je prouavao njegovu zaostavtinu, je pronaao ove listove.Prihvatanjem hrianske vere, Maari, osim to su se prikljuili 1 od najrasprostranjenijoj veri na svetu, ukljuili su se u novu civilizaciju i primili latinicu. Slova latinice su u velikoj meri odgovarali fonemama maarskog jezika. Meutim, postojali su i glasovi za koje nije bilo odgovarajuih slova u abecedi. Ti glasovi dugo nisu dobili svoj definitivni jedinstveni znak. Ve su razliita reenja bila u opticaju, to je priinjavalo dosta tekoa i kod pisanja i kod itanja dokumenata (sz, s, z, gy..)Razvoj i formiranje azbuke maarskog jezika je direktno povezano sa aktivnostima maarske kraljevske kancelarije. Pisari su kraljeve naredbe, i druga dokumenta, pisali na latinici. Ali maarska geografska imena i lina imena morala beleiti na prepoznatljiv nain. U sluaju kada su takva imena sadravala specifine foneme, oni su pribegavali raznim reenjima i pronalazili slova koja nisu postojala. Kralj. Kancelarija se posle smrti Itvana raspala, ali do tog vremena je kralj ve stvorio crkvenu hijerarhiju na ijem elu su se nalazile biskupije kao centri nove kulture i pismenosti. U ovim centrima, kancelarijama kasnijih maarskih kraljeva (Matija Korvin) i dvorovi uglednih plemia, razvila se znaajna pismenost. U to vreme se razvila kodexna knjievnost na latinskom jeziku. Na konano oformljivanje maarske azbuke u velikoj meri je doprinelo deloJana Husa- Ortografika Bohemika. U ovom delu on zastupa stav 1 glas 1 slovo i uveo je neke dopusne znakove za meke glasove, ujedno protivei se beleenju fonema pomou 2-3 znaka. Uticaj ovog dela se u maarskom pismu manifestuje u stabilizaciji fonema. (uvek isti znakovi) Ali se nije moglo izboriti sa brisanjem vie znakova. U 1. spisima napisanim na maarskom jeziku, neke su se rei pisale na razliite naine. Formiranjem tamparija, pravopis maarskog jezika se postepeno stabilizuje, ali se javlja potreba za izborom meu2tipa pisma: antikva ili gotika. Pojavom maarskih tamparija i livenjem slova prema potrebama maarskog fonolokog pisma, razlozi za upotrebu gotike su nestali. (1941.je i zakonom istisnuta)19)Meusobni uticaj samoglasnika u reima:a) zakon harmonije samoglasnika b) samoglasnici za olakavanje izgovoraNiski:a, , o, , u, Visoki: e, i, , , , , Jezik tei ka tome da kod dodavanja nastavaka koji sadri samoglasnik koji odgovara rei- harmonija samoglasnika. a, , e, , i, , o, , , , u, , , razlikuju se samo po kvalitetuu akuzativu se dodaje nastavak t, ukoliko se re zavrava na suglasnik, dodaje se samoglasnik po zakonu harmonije (visoki sa visokim, niski sa niskim)20)Sistem srodnosti suglasnika maarskog jezika.21) Meusobni uticaj suglanika u reima: akomodacija.U toku govornog procesa, izgovoreni glasovi ne ostaju kao izolovane jedinice, ve se stapaju u neprekidne sekvence, nizove razliitih kombinacija i duina koje se izgovaraju u istom dahu. U takvim nizovima susedne jedinice mogu uticati 1 na 2. tako da dolazi do njihove koartikulacije. U koartikulaciji uestvuju samoglasnici i suglasnici koji meusobnim uticajem modifikuju artikulaciona obeleja svojih suseda. Sistem modifikovanja moe biti razliit. Neke promene se mogu ustanoviti samo preciznim merenjima, dok se druge promene mogu i uti. Uticaj vokala na artikulaciju susednih konsonanata je npr. Slobodnim sluhom neprepoznatljiv. Meusobna prilagoavanja suglasnika su naspurot tome prepoznatljivija, a naroito oni uticaji iji su proizvod glasovne promene fonolokog karaktera. Ove promene za rezultat imaju promenjeni fon ili vie promenjenih fona, a manje se mogu razaznati akomodacije iji su rezultati alofoni. Oni naime nisu distinktivnog karaktera i nemaju distinktivnu semantiku vrednosti, ve su samo varijante fona.Suglasnike promene su fonetski merljive zakonitosti govornog procesa. Mogu se analizirati i kao jeziki fenomeni iz aspekta fonologije.Zbog aglutinativne prirode maarskog jezika mora se obratiti naroita panja upravo na jeziku funkciju ovih pojava.Pravopis jezika se samo delimino zasniva na fonetskom principu, amnogo vie je prilagoen morfolokoj strukturi re. Zato ma. pravopis samo u retkim sluajevima belei akomodacione promene u morfolokoj strukturi rei, a u veini sluajeva, nagranici morfema zapisuje one glasove koji su karatkeristini za oblike pre spajanja. (ne belei se promena)Tako nastaje razlika izmeu izgovorenog i napisanog oblika rei. Fonologija ma. Jezika uglavnom posmatra4vrste promena koje se dela na podvrste. To su:-asimilacija (jednaenje)-kolizija (stapanje) kvalitativne-abrevijacija (skraivanje) -elizija (ispadanje)kvantitativne22)Meusobni uticaj suglanika u reima:skraivanje.Do promene dolazi kada se u nizu nalazi dug suglasnik i jo 1 bilo koji suglasnik. Dug suglasnik se skrati. Ova pojava se realizuje samo u izgovoru: hall+gat=> hallgat (halgat); ott+van=> ottvan (otvan)23)Meusobni uticaj suglanika u reima: ispadanje suglasnika.Ona se mahom deava pri gomilanju najee3razliita suglasnika. Tada srednji meu njima, zbog prevelike akumulacione tenzije, ispada.Primer: fogd meg => fog meg (d se ne uje); domb mgt=>t domgtt (b se ne uje)Kod ove promene se mora navesti sloenija morfofonoloka zakonitost tradicionalnog karaktera koji se odnosi na imerativ, suglasniku grupuSZ,TiS,T.U njihovom sluaju, nakon pripajanja znaka za imerativ, glas T na kraju ispada, a znak imerativa stupa u morfoloko potpuno jednaenje sa zadnjim suglasnicima krnje osnove (SiliZ). Ovu promenu belei i pravopis: fest+j => fess (dugo )24)Meusobni uticaj suglanika u reima: stapanje suglasnika.To su suglasnike promene koje su preteno fonolokog karaktera i deavaju se meu susednim suglasnicima, na granici izmeu osnove i nastavka. Sutina promena je da susednom suglasniku stupaju u ravnoravnu akomodaciju, ime nastaje dugaki suglasnik novog kvaliteta. Ove promene su interaktivne, nisu ni progresivne, ni regresivne. Postoje 2 vrste:Afrikacija- kada se osnova zavrava na 1 od alveolarnih eksploziva (D,T), odnosno nazala (N), a nastavak poinje jednim od spiranta (alv.Z, SZ,iliZS,odnosno palatalnog suglasnikaJ) Tada dolazi do stapanja vokala i nastaju odgovarajui, dugaki afrikti. Pravopis ih ne belei.Primeri:TiSZ:jtszik=> jcikTiS:bartsg => bartsg (dugo a?)TiJ: tudja=> tudja (dugo dj)DiZ: bodza=>bodza (dugo dz)Istorijska kolizija se deava u oblicima imperativa, glagola koji se zavravaju na t. Znak za imperativ jeJ, iz istorijskih razloga menja se uS. Stapanjem sa suglasnikomTna kraju osnove nastaje dugoSiliTSkoje se ita kao dugCS.Ovo se belei i u izgovoru i u pisanju.Primer: nyit + j=> nyiss; fs +j =>fss (fcs- dugo cs u izgovoru)Meusobni uticaj suglanika u reima: jednaenje.Asimilacije su glasovne promene kod kojih 1 od susednih suglasnika nekim od svojih artikulacionih obeleja (zvunost, bezvunost, nain/mesto tvorbe) deluje na obeleja svog suseda ime se indukuje njohovo jednaenje. Kada 1. suglasnik indukuje promenu govorimo oprogresivnoj promeni, obrnuto, oregresivnoj.Kada se promenjeni suglasnik i potpunosti izjednai sa onim koji indukuje promenu, jednaenje jepotpuno, a ako se samo neke od oveleja promeni, jednaenje jedelimino.-Jednaenje po zvunosti.To su regresivne promene kod kojih su susedni suglasnici razliiti samo po zvunosti. Sutina ovih promena jeste da 2. suglasnik u nizu menja zvunost svog predhodnika. U ovakvim promenama uestvuju samo dvovarijacioni suglasnici (oni koji imaju svoj zvuni/bezvuni par) Ovi suglasnici samo indukuju promenu, a sam se ne menja. Jednaenje po zvunosti se odvija iskljuivo u govoru, i maarski pravopis ga ne belei. Jednaenja po zvunosti mogu biti delimina ili potpuna. Kod deliminih promena stoje bilo koja 2 suglasnika koja su razliita po zvunosti. Kod potpunog jednaenja u susedstvu se nalaze suglasnici koji ine par po zvunosti. U izgovoru se uje par istog suglasnika poa zvunosti.Potpuno: fogkefe=> fokkefe (samo u izgovori, pie se fogkefe)Delimino: npzene=> nbzene-Jednaenje po mestu tvorbe.Isto regresivne promene koje pravopis ne belei. Susedni suglasnici su oni ije se mesto tvorbe razlikuje. I tu imamo delimino i potpuno jednaenje. Kod deliminog promene alveolarnih suglasnika (u,t,d,z,dzs) se menjaju tako to se njohovo mesto tvorbe pomera prema mestu tvorbe suglasnika koji indukuje promenu. Ostala artikulaciona obeleja ostaju nepromenjena.Primer: sznpad=> szmpad (bilabijalno p)Kod neki alveolarnih suglasnika dolazi do potpunog jednaenja kada im se artikulacija razlikuje od artikulacije susednog suglasnika u 1 obeleju- po mestu tvorbe. Tada se u izgovoru uje duga varijanta suglasnika koji indukuje promenu.Primer: nagyon messze=> nagommessze; egyszsges=> egyssges-Morfoloko potpuno jednaenje.To je skup morfolokih promena kod kojih su fonetski razlozi manje uoljivi. esto se promene zasnivaju na tradiciji, istoriji jezika. Njihovo izgovaranje je bitno zbog aglutinativne prirode ma. jezika. Bez njihovog uoavanje se ne bi mogla izvriti tana analiza morfolokih rei. Postoje progresivna i regresivna jednaenja. Neke pravopis belei neke ne. Zajednika osobina je da se deavaju na granici morfema, na mestu gde se aktuelna osnova spaja sa nastavkom. Imperativni, lini nastavci odreene promene glagola i posesivni lini nastavci. Ova promena ima nekoliko podvrsta.Ako se zavravaju naTY, GY, NYprvi indukuje promenu drugog, a u izgovoru ujemo dugu varijantu suglasnika koji indukuje promenu. Glas J se na poetku nastavka menja samo u izgovoru. Ovu promenu pravopis ne belei.Primer: bty+juk=> bttyukKod glagola koji se zavravajuna Z,SZ, Sglas J se u nastavku takoe progresivno asimiluje, ali ovu promenu pravopis belei.Primer: hoz+ja=> hazzaNasuprot ova 2 sluaja, kod glagola koji se zavravaju naLpri spajanju sa J, asimilacija je regresivna i pravopis je ne belei.Primer: l + j => lj (jj)Drugi sluaj morfoloke asimilacije je na granici padenih nastavaka zainstrumental imenskih rei.Ako se zavrava na suglasnikVse u potpunosti izjednauje i ne belei se u pisanju: asztal+val=> asztallal; jg+ v=> jgg (v je faktiv(pretvaranje))Trei nain je kada imamo asimilaciju na granici imenske pokazne zameniceAz/Ezkojima dodajemo padene nastavke koji poinju na suglasnik. Promena je regresivna, a i pravopis belei promenu: az+nak= annak