1Veba 1.

1. ta je senzitometrija?

Senzitometrija (latinski sensitus - osetljivost, grki metron - mera) doslovno znai merenje osetljivosti.

2. ime se bavi senzitometrija?

Senzitometrija se bavi merenjem osetljivosti fotografskih slojeva na svetlo, merenjem postojanosti fo-tografskih materijala, odreivanjem gradacije i opte spektralne osetljivosti, merenjem zacrnjenja i uticaja spoljanjih faktora na rezultat razvijanja

3. ta je denzitometar a ta denzitometrija?

Denzitometrija je deo senzitometrije koji se bavi odreivanjem optike gustine. tj zacrnjenja materijala kao to su filmovi, fotoosetljivi papiri i tamparski otisci.Denzitometar je ureaj koji se koristi za razna merenja, izmeu ostalog i za merenje zacrnjenja filma.

4. Koji slojevi ine grafiki film?

Grafiki film ine:zatitni sloj 2m, fotoosetljivi sloj 20m, osnovni(nosei)sloj 150m i anti-halo sloj 20m

5. Od ega se sastoji nosei sloj grafikog film?

Sastoji se od poliestera npr. triacetata.

6. Koju ulogu ima anti-halo sloj?

Anti-halo sloj ima funkciju da sprei refleksiju svetla koje proe kroz fotoosetljivi sloj.

7. ta se dobija ako se deo filma osvetli na razliittim uzastopnim mestima razliitom koliinom svetlosti?

Nakon razvijanja na tim mestima e se dobiti razliite koliine elementarnog srebra.

8. Kako ljudsko oko vidi film nakon razvijanja na mestima gde se dobijaju razliite koliine elementarnog srebra?Ljudsko oko to vidi kao razliita zacrnjenja.

9. Koje fotoosetljivo jedinjenje se najee koristi za stvaranje zacrnjenja?

Koristi se srebro-bromid (AgBr) zbog visoke osetljivosti na svetlost.

10. Na kojem mestu filma je intenzitet proputene svetlosti najmanji?

Intenzitet proputene svetlosti je najmanji na mestu sa najveim zacrnjenjem, jer je zbog velike koliine elementarnog srabra najmanja propusnost svetla.

11. Kako se definie transparentnost ili prozirnost?

Definie se kao odnos izmeu intenziteta proputenog svetla (It) i intanziteta upadnog svetla (Io). Formula: T=It/Io

212. ega je funkcija zacrnjenje filma?

Zacrnjenje filma je funkcija proputene svetlosti kroz film. Formula: D=log 1/T; T-transparencija; D-zacrnjenje

13. Koji su osnovni delovi transmisionog denzitometra i kako on funkcionie?

Transmisioni denzitometar meri film na osnovu proputene svetlosti kroz film. Sastoji se od stabilnog izvora svetla, mernog otvora gde se stavlja film koji se ispituje, fotoelije koja prima proputenu svetlost kroz deo filma koji se meri i pretvara je u foto-struju merne skale.

14. Do ega moe dovesti prekomerna vrednost zacrnjenja?

Prekomerna vrednost zacrnjenja moe dovesti do smanjenja rezolucije.

15. ta pokazuju izmerene vrednosti Dmin i Dmax?

Pokazuju da li je osvetljeni film pogodan za dalju grafiku obradu. Vrednosti moraju biti u dozvoljenim granicama u zavisnosti od vrste tampe.

16. U kojem dijapazonu su vrednosti zacrnjenja (Dmin, Dmax) filma za pripremu ofset tampe a koji za flekso tampu?

ofset tampa Dmin3,5 flekso tampa Dmin4,0

Veba 2.

1. ta je neophodno da se zadovolji tokom reprodukcije vietonskih slika?

Neophodno je da tonske vrednosti originala budu pravilno reprodukovane u tampi.

2. Da li je u ofsetnoj tehnici kao i u tehnici visoke tampe mogue menjati koliinu sloja boje da bi dobili razliite tonske vrednosti?Nije mogue menjati koliinu sloja boje, potrebno je te tonove rastaviti u otro rastavljene delove za tampu.

3. Kako se prvobitno vrilo rastriranje i koji raster je danas u upotrebi?

Ranije se formiranje rasterske strukture kod fotomehanikih reprodukcija izvodilo uz pomo tekstilnih mreica i staklenog raster-stakla sa ugraviranim linijama koje su simulirale rastersku mreicu.Danas je u upotrebi elektronski generisani raster iji se oblik rasterske take razlikuje u zavisnosti od vrste tampe i tonskog opsega.

4. Kako mogu biti rastrirani vietonski originali?

Vietonski originali mogu biti rastrirani rasterom sa distance ili kontaktnim rasterom.

5. Kojom teorijom je opisano formiranje rasterske strukture na filmu?

Opisano je teorijom Camere obscure, difrakcije i polusenke. Nijedna od ovih teorija ne moe u potpunosti dati potpuno objanjenje o formiranju rasterske take.

36. Kako se kod kontaktnog kopiranja formiraju eljene rasterske take?

Kod kontaktnog kopiranja prethodno rastrirani film se postavlja direktno na original u ureaju za reprodukc-iju i sa pravilnom koliinom osvetljenja se formiraju eljene rasterske take.

7. ta je Tonska Vrednost- TV?

TV- tonska vrednost rasterskog polja je procenat zauzetosti odreene povrine rasterskom takom.

8. Kako se mogu iskazati rasterske take?

Mogu se iskazati na dva naina: kao procenat pokrivenosti povrine i kao integralna gustina zacrnjenja.

9. ta oznaava 20% tonska vrednost?

Oznaava takvu veliinu rasterskih taaka da njihova povrina zauzima 20% posmatrane povrine.

10. Kako se definie integralna gustina zacrnjenja?

Definie se jednainom: Di = log

Di- integralna gustina zcrnjenja;S- ukupna povrina koja se meri;Sa- pokrivena povrina (zacrnjena).

11. ime se meri integralna gustina zacrnjenja?

Meri se denzitometrom iji prenik mernog otvora iznosi 2.5 do 3.0mm, a ureaj se podeava na poetnu mernu poziciju na transparentnim delovima filma raster negativa ili pozitiva.

12. ta se meri denzitometrom na transparentnim rasterskim filmovima?

Meri se integralna optika gustina Di.

13. Kako glasi izraz za odreivanje intenziteta proputene svetlosti?

It = [ Itf- (1-TV) ] + [ ITV- TV ]

It- intenzitet proputene svetlosti;TV- tonska vrednost;Itf- intenzitet svetlosti koja prolazi kroz film;ITV- intenzitet svetlosti koja prolazi kroz rasterske take.

14. ta meri transparentni denzitometar?

Transparentni denzitometar meri integralno zacrnjenje.

SS-Sa

415. ijom formulom izmerenu vrednost integralnog zacrnjenja denzitometar preraunava u tonsku vrednost?

Murray/Davies-ovom formulom:

Df- optika gustina;Dtf- optika gustina transparentnog dela filma;T- transparencija;TTV- transparencija rasterskog polja;DTV- optika gustina mernog rasterskog polja.

16. ta se potvruje merenjem tonske vrednosti TV?

Potvruje se da li je film korektno osvetljen i razvijen u rasterskim partijama.(npr. da li je eljeni procenat rastera od 50% posle osvetljavanja na osvetljivau filma i hemijskoj obradi filma zaista 50%)

Veba 3.

1. Kakva je uloga filma u izradi tamparske forme?

On na sebi nosi elemnte slike i teksta.

2. ta predstavlja jednobojni linijski original?

Predstavlja binarni podatak poto su samo crni ili beli elementi slike prisutni. Sivi tonovi ne postoje, tako da nije potrebna rasterska kopija.

3. ime je definisan tonski opseg originalne slike i reprodukcije?

Tonski opseg originalne slike i reprodukcije je definisan poetnom (minimalnom) i krajnjom (maksimalnom) vrednou optike gustine na slici.

4. Kakav mora biti nosilac slike (tamparska forma) kod visoke i duboke tampe?

tamparska forma- nosilac slike mora biti neitljiva. (direktni postupak tampe)

5. Kada su pozitiv ili negativ film itljivi sa strane emulzije?

itljivi su ako je postupak tampe direktan. (tamparska fora/podloga)

6. Kakav je potreban film za kopiranje na sito tamparsku formu?

Za kopiranje na sito tamparsku formu potreban je pozitiv film.

7. Kakav je radni tok od originala do tampe kod direktnog tamparskog procesa?

original/ negativ ili pozitiv film, kopirni sloj itak/ tamparska forma neitka, npr visoka tampa/ tampani otisak

TV = = = 1 - ITV/Io1 - It/Io

1 - TTV1 - T

1 - 10 -( DTV - Df )

1 - 10 -( Dtf - Df )

58. Prikai radni tok od originala do tampe kod indirektnog tamparskog procesa?

original/ pozitiv ili negativ film, kopirni sloj neitak/ ofset ploa, kopirni sloj itak/ ofset guma, neitko/ tampani otisak

9. Kod kog postupka su pozitiv ili negativ film itljivi sa strane emulzije?

Kod postupka direktne tampe- visoka, duboka, sito. (negativ film za flekso klie, pozitiv film za kopiranje na sito tamparsku formu)

10. Kod kog postupka su pozitiv ili negativ film neitki sa strane emulzije?

Kod postupka indirektne tampe- ofset tampa.

11. ta predstavlja reprodukciona kriva?

Reprodukciona kriva predstavlja zavisnost izmeu zadatih i izmerenih tonskih vrednosti odstupanja.

12. Koji filmovi su pogodni za izradu linijskih originala?

Veoma tvrdi filmovi, kao to su line filmovi obezbeuju zahtevane uslove.

13. ta podrazumeva podeavanje tonskog opsega?

Podeavanje tonskog opsega podrazumeva prenos detalja originala na reprodukciju sa minimalnim gubitkom tih detalja. Ova operacija se sastoji od odabira odgovarajueg filma, naina razvijanja i zavisi od tonskog opsega originalne slike i eljenog tonskog opsega reprodukcije.

14. Koja funkcija se bira na displeju pri poetku podeavanja denzitometra za merenje optike gustine nega-tiv filma? Bira se funkcija NEG DOT.

15. Na kakvom filmu se potpuno anulira merni instrument?

Na potpuno transparentnom filmu.

16. U kojem obliku se mogu predstaviti izmerene vrednosti na negativ filmu?

Mogu se predstaviti tabelarno i u obliku reprodukcione krive

Veba 4.

1. ta je postupak razvijanja?

To je proces pri kojem se latentna slika pretvara u vidljivu pomou neke hemijske supstance.

2. Kakav je postupak razvijanja filma i koja se redukcija u nemu odigrava?

To je redukciono hemijski postupak pri emu se srebro halogenid redukuje u elementarno srebro.

63. Koje supstance ine razvija?

Razvija ini: razvijaka supstanca (redukciono sredstvo), aktivator (ubrzava proces razvijanja), konzervans (smanjuje efekte oksidacije sa kiseonikom iz vazduha), usporiva (spreava pojavu mrene- zamuenja zbog formiranja klica srebra na neosvetljenim delovima filma), voda (rastvara hemikalije koje sadre razvija i obezbeuje prodiranje razvijake supstance u elatin fotografskog sloja sloja).

4. Kako se vri podela prema hemijskom sastavu i vrsti filma koji se razvijaju?

Razvijai se mogu podeliti na lith, line, rapid access, hibridne i druge razvijae.

5. Na emu je zasnovan Lith postupak razvijanja filma?

Zasnovan je na hidrohinonskim razvijakim supstancama i kao takav omoguava dobijanje visokog kontras-ta uz pojavu male gustine mrene. (zbog velike osetljivosti na oksidaciju i jo nekih neeljenih efekata u toku procesa razvijanja ovi razvijai nisu vie u upotrebi)

6. Na emu je zasnovan Line postupak razvijanja filma?

Zasnovan je na primeni metol-hidrohinonskih razvijaa koji imaju mogunost viestrukog poveanja osetlji-vosti fotomaterijala u procesu razvijanja. Zbog svog hemijskog sastava imaju veu postojanost prema ok-sidaciji uz pomo kiseonika iz vazduha i zbog toga se i danas koriste u procesu grafike proizvodnje.

7. ta su Rapid Access razvijai i koja im je karakteristika primene?

Novija generacija line razvijaa, obuhvataju sve razvijae koji postiu kratka vremena obrade fotografskog materijala (dry to dry- od suvog do suvog za 90 do 120sec) pri radnoj temperaturi od 30 do 40C. Danas najee korieni, razvoj modernih fotografskih materijala omoguio je da se u jednom istom razvijau razvijaju filmovi za kameru, filmovi za kontaktiranje u mranoj komori i pri dnevnom svetlu, preobratni filmovi, filmovi za skener i laserske osvetljivae. Znai svi filmovi bez obzira na izvor svetla za koji su sen-zibilizirani.

8. ta sadre Rapid Access razvijai?

Sadre fenidon kao katalizator, tako da razvijanje zapoinje istog momenta kada se osvetljeni fotomaterijal izloi njegovom dejstvu.

9. ta se dodaje emulziji Hard Dot filmova?

Dodaju se sloeni molekuli tzv. nukleatori koji ubacuju eletrone u kristalnu reetku srebrohalogenida, i to samo u osvetljenim delovima emulzije. Na ovaj nain se osigurava razvijanje filma uz ostvarenje velike gustie i jasne razlike izmeu oblasti sa slikom i transparentne oblasti.

10. ta je meka taka?

Proizvod osvetljavanja raster tonske vrednosti na rapid access filmovima. Nema ujednaenu gustinu preko cele povrine i moe imati meku ivicu. Formira se generisanjem pomou digitalnih osvetljivaa filma.

711. Koja je razlika izmeu tvrde i meke take?

Meka taka nema ujednaenu gustinu preko cele povrine i moe imati meku ivicu (oreol od refleksije), dok tvrda taka ima ujednaenu gustinu preko cele povrine i ima otre ivice.

12. ta moe eliminisati nejasno podruje i proizvesti tvrdu taku?

Kontakt ekspozicija na drugi film ili kopirni sloj tamparske forme eliminisae nejasno podruje i proizvee tvrdu taku.

13. Da li se oreol oko meke take moe kopirati na plou?

Oreol oko meke take se zbog nedovoljnog zacrnjenja ne moe iskopirati, pa e se taka pri kopiranju na ofset plou smanjiti za ovu vrednost. Ovaj efekat moe kod 50% rasterske take da iznosi 5% pa i vie.

14. Na kakvom filmu se podesi poetna merna pozicija instrumenta?

Ureaj se podesi na poetnu mernu poziciju na potpuno transparentnom filmu.

15. ta je kalibracioni test?

To je uzorak (film) na kome se mere vrednosti u procentima na zadatim poljima.

16. Sa ime se porede izmereni rezultati meke take?

Izmereni rezultati meke take se porede sa izmerenim rezultatima tvrde take. zadatim vrednostima tvrde take.

Veba 5.

1. ta se podrazumeva pod pojmom sposobnosti refleksije?

Sposobnost refleksije podrazumeva mogunost opaanja nejednake gustine obojenja koje razliito reflektuju svetlo kod otisaka koji se posmatraju u reflektovanom svetlu.

2. Kakav je odnos izmeu reflektovane svetlosti i optike gustine nanosa boje?

Vrednosti optike gustie boje se izraavaju u logaritamskim vrednostima. Ako vrednost optike gustine boje raste, procenat reflektovane svetlosti opada. Npr. vrednost optike gustine od D 0.00 ukazuje da je 100% svetlosti koja je pala na uzorak reflektovano, vrednost od D 1.00 ukazuje na 10% reflektovane svet-losti, a D 2.00 na 1% reflektovane svetlosti.

3. ta je refleksija i kako se definie?

Refleksija je odbijanje svetlosti od neku podlogu (u naem sluaju nanos boje), a definie se kao odnos izmeu intenziteta reflektovanog svetla (IR) i intenziteta svetla koje pada na povrinu (IO). R=IR/IO

84. Koji su elementi potrebni da bi imali refleksiju?

Izvor svetla (svetlo koje pada na povrinu i reflektovano svetlo)i uzorak.

5. ta se dogaa sa reflektovanom svetlosti ako vrednost optike gustine boje raste?

Ako vrednost optike gustine boje raste, procenat reflektovane svetlosti opada.

6. ta predstavlja gustina D?

Predstavlja vrednost optike gustine nanosa boje, uvek se izraava u logaritamskim vrednostima.

7. ega je funkcija gustina D?

Funkcija refleksije (kolinika intenziteta reflektovanog i upadnog zraenja). D=log 1/R, R- refleksija; D- gustina8. Kakav ton daje mali nanos boje u tampi?

Mali nanos boje u tampi daje svetliji ton, ima manju apsorpciju i denzitometrijskim merenem pokazuje nie vrednosti optike gustine.

9. Kakav ton daje vei nanos boje u tampi?

Vei nanos boje u tampi daje jai ton, visoku apsorpciju i denzitometrijskim merenem pokazuje vie vred-nosti optike gustine.

10. Za ta se koriste refleksioni denzitometri?

Koristi se za kontrolu kvalieta otiska u tampi, namenjen je za merenje unutar apsorpcionog podruja svake boje, gde su gustina i debljina nanosa boje tesno povezani.

11. Koje elemente sadri refleksioni denzitometar? 1.svetlosni izvor, 2.6.soivo, 3.7.polarizacioni filteri, 4.filter u boji, 5.odtampana boja, 8.fotodioda, 9.elektronika, 10.displej

vipdens 200: dugme za otvaranje i zatvaranje, displej, tasteri A B C, prekida za polarizacioni filter, merni otvor, interfejs RS 232

12. Na ta se prvenstveno odnosi merenje refleksionim denzitometrom?

Merenje se prvenstveno odnosi na osnovne boje cijan, magentu, utu i crnu.

Svetlost koju emituje svetlosni izvor sadri 3 boje svetla: crvenu, zelenu i plavu. Poto je odnos ovih boja jednak, svetlost vidimo kao belu. Koliinu primljene svetlosti fotodioda pretvara u fotostruju. Dobijena raz-lika je osnova raunanja apsorpcionih osobina nanosa boje koja se meri.

IOIR

izvor svetla

913. Koje promene belei denzitometar i sa ime ih poredi?

Belei promene optike gustine i poredi ih sa poznatim kalibrisanim standardnim vrednostima koji oznaavaju specifine nivoe optike gustine. Ureaj se moe porediti sa ljudskim okom.

14. Koja koliina svetlosti je reflektovana kada je vrednost optike gustine nanosa boje D=0.00?

Vrednost optike gustine nanosa boje D 0.00 ukazuje da je 100% svetlosti koja je pala na uzorak reflekto-vano.

15. Od ega zavisi apsorpcija nanosa boje?

Zavisi od tona boje, debljine nanosa i od vrste i koncentracije pigmenata tamparske boje.(poto je ton boje u skali propisan, koncentracija pigmenata u tamparskoj boji nepromenljiva, u procesu tampe preostaje jedino debljina nanosa boje kao promenljiva pomou koje moe da se utie na kvalitet)

16. ta su i kakva je uloga polarizacionih filtera?

Linearni polarizacioni filteri su filteri koji se koriste da bi eliminisali rasipanje odsjaja tj. upad povrinske refleksije u prijemnik (fotodiodu) i omoguili da zraci koji se odbijaju pod uglom od 90 budu izmereni kao realna vrednost nanosa boje.Polarizacioni filter proputa talasne duine emitovane svetlosti samo u odreenom pravcu. Primena ovih filtera u denzitometrijskom merenju eliminie merene razlike u gustini izmeu mokre i suve boje.Primenom polarizacionih filtera i postavljanjem jednog filtera u odnosu na drugi pod uglom od 90 mogue je kontrolisati put svetlosnih zraka.Zaustavljanjem dela reflektovane svetlosti sa vlane boje, dobija se gotovo identino oitavanje kao sa suve boje, jer se korienjem parapolarizacionih filtera odtampana vlana boja, koja je sjajna, meri kao da je suva.

Veba 6.

1. ta je porast tonske vrednosti rasterske take?

Porast tonske vrednosti rasterske take je razlika izmeu vidljive rasterske take merene na filmu transmi-sionim denzitometrom i vidljive rasterske take merene na tampanoj podlozi (ili probnom otisku) merene refleksionim denzitometrom.

2. U funkciji ega je porast rasterske take?

U funkciji gustine (D) i poreenja punog tona i rasterskog polja.

3. Kojom funkcijom se moe predstaviti porast rasterske take?

Moe se predstaviti pomou Murray/Davies-ove formule:

tonska vrednost= x 100%

Dtv- optika gustina rasterskog polja; Dt- optika gustina punog tona; Dp- optika gustina papira/podlge za tampu

1 - 10- [ Dtv - Dp ]

1 - 10- [ Dt - Dp ]

10

4. Koje poraste moe da ima rasterska taka?

Mehaniki i optiki porast.

5. ta je mehaniki porast rasterske take?

To je fiziki porast rasterske take koji dolazi usled mehanikih promena na filmu, tamparskoj formi ili u toku tampe.

6. ta je optiki porast rasterske take?

Optiki porast rasterske take- kako taku primeuje ljudsko oko, usled refleksije svetlosti sa podloge.

7. ime se meri mehaniki porast rasterske take?

Moe se meriti korienjem mikroskopa ili ureaja koji u sebi poseduje kameru koja snima stvarni izgled take.

8. ta ukljuuje merenje denzitometrom vezano za rastersku taku?

Ukljuuje merenje veliine rasterske take i tonskih vrednosti na tamparskim formama.

Ukljuuje polarizacioni filter.(ne znam na ta se odnosi pitanje, nije mi ba najjasnije)

9. Porast tonskih vrednosti u reprodukciji rasterske take je vezan za koje mehanike faktore?

Konvencionalna izrada tamparske forme- slika sa filma se kopira na plou, buduu tamparsku formu, uz pomo svetlosnog izvora. Usled nesavrenosti svetlosti i njenog kretanja kroz prostor pa i kroz vakuum koji se nalazi izmeu grafikog filma i tamparske forme, dolazi do rasipanja svetlosti i tzv. potkopiravanja ton-skih vrednosti rasterskih taaka. Ovako dolazi do redukcije tonskih vrednosti.Proces tampe- pritisak izmeu ploe i ofsetne gume (do deformacije gume) ili materijala za tampu- ovim se vri istiskanje vika boje koja ini rastersku taku veom nego to bi trebalo da bude.

10. Kakva je zavisnost broja taaka na povrini otiska i tonskih vrednosti?

Broj rasterskih taaka po povrini odreuje poveanje tonskih vrednosti. to ima vie rasterskih taaka po odreenoj povrini, vei je porast tonskih vrednosti po tzv. teoriji granine zone.

11. U etvorobojnom tamparskom procesu prekomereni porast take u magnetni prouzrokovae da boja mesa bude kakva?Da boja mesa bude crvenija.

12. Prekomereni porast take u najsvetlijim tonovima kakvim ini pastele?

ini pastele skoro nemoguim za reprodukciju

13. Gde su vee dozvoljene vrednosti odstupanja porasta rasterske take, za premazni papir i bezdrvni papir ako se koristi pozitiv ili negativ?

Vee vrednosti su na negativ oslojenoj ofset ploi.

11

14. ta je finoa rastera?

Finou rastera definie broj individualnih rasterskih linija po jedinici povrine.

15. Od ega zavisi linijatura rastera?

LPI (Lines Per Inch) broj linija po inu oznaava frekvenciju rastera. LPI zavisi od izlaznog ureaja i vrste papira. to je vei broj LPI gua je struktura rastera i to rezultuje finijom rezolucijom tj. otrijom slikom.

16. ta se daje novim revizijama standarda vezano za rastersku reprodukciju na podlozi?

Na osnovu najnovije revizije meunarodnog standarda za ofset tampu ISO 12647-2:2004/Amd 1:2007 date su nove vrednosti za dozvoljen porast tonskih vrednosti koji se javlja pri procesu tampe. Vred-nosti su date na osnovu vrste papira koje se koriste, a razlikuje se 5 kategorija papira:

- Papir Tip 1- sjajni premazni, bezdrvni od 115g/m2

- Papir Tip 2- mat premazni, bezdrvni od 115g/m2

- Papir Tip 3- sjajni premazni za rotacionu tampu (LWC) od 70g/m2

- Papir Tip 4- nepremazni ofsetni beli od 115g/m2

- Papir Tip 5- nepremazni ofsetni uti od 115g/m2

Veba 7.

1. Kako se definie tamparski kontrast?

tamparski kontrast se definie kao relativan odnos razlike optike gustine polja punog tona i polja sa pokrivenou tonskom povrinom od 80%, a u odnosu na optiku gustinu punog tona.

2. Kako se izraunava tamparski kontrast?

Izraunava se pomou formule: K= x 100%

K- tamparski kontrast;Dt- optika gustina punog tona;Dtv- optika gustina tonskog polja (uobiajeno 80%).

3. Za ta je vezan tamparski kontrast?

Vezan je za vizuelne promene u kontrastu izmeu povrina punog tona i tonskih povrina.tamparski kontrast je povezan sa merenjem porasta tonskih vrednosti i rasterske take.

4. ta zahtevaju visoke vrednosti kontrasta?

Zahtevaju velik nanos boje i jaku otrinu tampe, kako bi se odrali detalji u senci.

5. Kada se postie najvea vrednost gustine kontrasta?

Kada puni tonovi imaju visoku optiku gustinu nanosa boje, a tonska polja optimalnu vrednost razlike tonova.

Dt - DtvDt

12

6. Zato se koristi tamparski kontrast?

Da bi se odredio optimalni nanos boje u tampi.

7. Kakva je povezanost optike gustine i razliitih linijatura sa kvalitetom tampe i kako se moe predstaviti?

ne znam

8. Na ta ukazuje kriva debljine nanosa boje?

Kriva koja prikazuje debljinu sloja nanosa boje ukazuje na to da je potrebno naneti izrazito veliku koliinu boje za dobijanje visokih vrednosti optike gustine i da sa debljim slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih povrina.

9. Na ta utie nanos debljeg sloja boje?

Sa debljim slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih povrina.Sa visokom vrednou optike gustine boje zasienje jarkih boja raste do odreene take kao i optika gus-tina etvorobojne crne, dok u isto vreme dolazi do sniavanja vrednosti zasienja i istoe svetlih boja.

10. Na koji nain se moe smanjiti sivilo i da svetle boje postanu istije?

Poveanjem linijature rastera. Sa tim efektom se poveava i otrina detalja i dolazi do smanjivanja vidljivih rasterskih ara.

11. Za ta mogu posluiti vrednosti kontrasta? (Da bi se odredio optimalni nanos boje u tampi)

Mogu ukazati na odreenu greku u procesu tampe. Ako se vrednosti kontrasta pogoraju tokom tampe uprkos stabilnim vrednostima u punom tonu, pojava moe ukazati da je potrebno oprati ofsetnu gumu.Ako su vrednosti optike gustine punog tona tane, vrednosti kontrasta mogu posluiti i za kontrolu razliitih faktora koji utiu na kvalitet tampe kao to su: pritisak cilindra i valjaka, ofsetne gume, vlaenja i tamparskih boja i aditiva.

12. Kakav tamparski kontrast odgovara visokoj gustini nanosa boje? (Tada je kontrast nula, ili se smanjuje)

Poveanjem nanosa boje poveava se kontrast. Najvei kontrast se pojavljuje kod normalnog obojenja. Daljim poveavanjem nanosa boje smanjuje se kontrasr. Kod ekstremno visokih nanosa boje kontrast je 0.

13. Kako se naziva nanos boje kojim je postignut najvei kontrast?

Naziva se optimalni nanos boje.

14. emu odgovara visoki tamparski kontrast?

Odgovara i visokoj gustini i otroj tampi radi dobijanja dealja u senci, visoka vrednost tamparskog kon-trasta predstavlja reprodukcija koja skae sa papira.

15. Kod kojeg obojenja se pojavljuje najvei tamparski kontrast? (ne razumem pitanje)

Optimalnog- postie se maksimalan raspon izmeu svetlih i tamnih partija u tampi.

*(roto asopis-cijan)

13

16. Koliki je kontrast kod ekstremno visokih nanosa boje?

Kod ekstremno visokih nanosa boje kontrast je nula 0.

Veba 8.

1. ta je sivi balans?

Sivi balans je odnos tri procesne boje (CMY) koje tampane jedna preko druge treba da daju utisak sive boje.

2. Da li je mogue dostii neutralan rezultat sivog balansa?

Mogue je dostii neutralan rezultat ukoliko je odnos CMY ispravan.

3. ta dovodi do promena u odtampanom sivom balansu?

Promena obojenja ili porast tonske vrednosti bilo koje boje rezultirae vidljivom i merljivom promenom sive, koja je svojstvena boji koja se menja.

4. Kako su izraena kontrolna polja za merenje sivog balansa?

Izraena su tako da se na jedno te isto polje otisnu tonske vrednosti sve tri osnovne boje u odreenim tons-kim vrednostima tako da zajedno daju ahromatsku sivu boju.

*Tako to se tampaju boje CMY u odreenim RTV na isto polje.*

5. ta je potrebno uraditi za kompenzaciju vika crvene boje?

Potrebno je poveati procenat pokrivenosti cijana. Odnos za odgovarajui sivi balans je C:M:Y=5:4:4.

6. Da li se sivi balans moe dati tano odreenim nizom vrednosti boja?

Ne, poto kombinacije sive koje dobijamo iz tonskih vrednosti CMY zavise od podloge na koju tampamo, karakteristika boja, nanosa boja, porasta tonskih vrednosti, preklapanja.

7. Od kojih faktora zavise kombinacija sive koje dobijamo iz tonskih vrednosti cijana, magente i ute?

Zavise od podloge na koju tampamo, karakteristika boja, nanosa boja, porasta tonskih vrednosti, prekla-panja.

8. ta najvie utie na sivi balans kod svetlih tonova?

Najvie utie neeljena apsorpcija usled propusnosti podloge na koju se tampa.

9. ta najvie utie na sivi balans kod tamnih tonova?

Jaina pigmenata i debljina nanosa boje.

10. Kako se vri odreivanje tanog odnosa sivog balansa za odreeni grafiki sistem?

Vri se probnim otiskivanjem test formi za sivi balans i sa odgovarajuom obradom rezultata.

14

11. Koje su objektivne metode kontrole sivog balansa sainjenog od tri procesne boje?

Denzitometrijska i kolorimitrijska kontrola.

12. ta podrazumeva relativna optika gustina?

Podrazumeva razliku izmerene optike gustine u odnosu na neku referentnu taku (polje sivog balansa).

13. ta se meri kod denzitometrijske kontrole sivog balansa?

Mere se vrednosti relativne optike gustine sivog polja odtampanog od tri procesne boje kroz odgovarajue filtere (crveni, plavi, zeleni).

14. Koji su najpoznatiji heksagoni za kontrolu sivog balansa?

Najpoznatiji heksagoni za kontrolu sivog balansa su oni GATF-a i System Brunner-a.

15. ta je mogue koristiti za procenu promena sivog balansa?

Mogue je koristiti i odgovarajue vizuelne alate heksagone boja.

16. Koji podaci su dati na heksagonu boja za merenje sivog balansa?

Centralna taka unutar estougla je mesto tampe sivog balansa. Kod ispitivanja odreenog otiska razlike optikih gustina merenih kroz filtere su prikazane odgovarajuom strelicom.

Veba 9.

1. Odstupanje nijanse i sivilo su parametri za kakvu kontrolu?

Za kontrolu tri procesne boje CMY.

2. ime je odreen ton boje?

Bojom svetlosti koju ta boja treba da apsorbuje ili reflektuje.

3. Na ta ukazuje sivilo?

Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji.

4. ta se proverava pomou parametara neistoe tona boje i sivila?

Merenjem i izraunavanjem ovih vrednosti se moe kontrolisati koliina kontaminacije u tamparskoj boji.

smer odstupanja

veliina odstupanja

+DG

+DR +DB

15

5. ta podrazumeva pojam kontaminacije boje?

Latinski contaminatio- uprljatiProizvodnja istih tamparskih boja je izuzetno zahtevna i zato je potrebno prihvatiti odreenu koliinu kon-taminacije u procesnim bojama. Kontaminacija nije sama po sebi negativna stvar dokle su njene vrednosti konzistentne.

6. Da li je odstupanje nijanse boje indikator greke?

Nije indikator greke ve ukazuje na razlike odtampane boje u odnosu na idealnu boju iste gustine.

7. Od ega potie odstupanje od nijanse boje?

Potie od neizbalansirane refleksije pojedinih delova spektra, koji bi trebali biti reflektovani u jednakim koliinama i bazira se na razlici neeljenih gustina.

8. Koliko bi idealna procesna boja trebalo da apsorbuje vidljivog dela elektromagnetnog spektra?

Trebalo bi da apsorbuje 1/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra.

9. Koliko bi idealna procesna boja trebalo da reflektuje vidljivog dela elektromagnetnog spektra?

Trebalo bi da reflektuje 2/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra.

10. ta svaka od primarnih procesnih boja sadri?

Sadri i odreeni deo druge dve primarne boje. Cijan sadri velike koliine magente i ute, magenta sadri vee koliine ute i manju koliinu cijana, a uta sadri magentu i cijan.

11. ta se dobija merenjem optikih gustina primarnih boja kroz sva tri filtera?

Dobijaju se analitike vrednosti optike gustine za trobojne komplete tamparskih boja.

12. Kako se izraunava neistoa tona boje?

Izraunava se formulom, kada se mere sve tri vrednosti gustine boja na istom mernom polju:

NTB= x 100(%); NTB- neistoa tona boje; DL- vrednost niske optike gustine; DH- vrednost visoke optike gustine; DM- vrednost srednje optike gustine

13. Kako se izraunava sivilo boje?

S= x 100 (%); S- sivilo

14. Na ta ukazuje sivilo?

Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji i pokazuje koliko tamparska boja izgleda prljavo u odnosu na zasienu istu boju.

15. ta su potencijalni izvori zaprljanja boje?

Potencijalni izvori zaprljanja boje ukljuuju sistem za dotok boje i reverzibilni efekat zaprljanja boje koje su odtampane na prethodnom tamparskom agregatu.

DM - DLDH - DL

DLDH

16

16. Koje merne metode su korisne za otkrivanje zaprljanja boje?

Spektrofotometrijska metoda- uporeivanje spektralnih krivih odtampanih boja.

*redosled boja koje se tampaju e indikovati potencijalni izvor prljanja odreenog tona

Veba 10.

1. ta se podrazumeva pod pojmom preklapanje boja?

Podrazumeva se mogunost pretampavanja jedne boje preko svee odtampane druge boje, s ciljem otklanjanja nedostataka pojedinih elemenata na otisku.

2. Kojom jednainom se moe iskazati preklapanje boje?

Preucilovom jednainom: P = x 100 (%)

P- preklapanjeD

(1+2)- optika gustina dve boje

D1- optika gustina prve tampane bojeD

2- optika gustina druge tampane boje

3. Kad se preporuuje merenje vrednosti preklapanja boje tokom tampe?

Preporuuje se nakon svake promene ofsetne gume, boje, podloge, sredstva za vlaenje ili pritiska.

4. Kako se mere vrednosti gustina preklopljenih boja?

Mere se kroz filter koji odgovara poslednjoj odtampanoj boji.* Mere se denzitometrijski, korienjem komplementarnih filtera u odnosu na drugu tampanu boju. *

5. emu je jednaka vrednost gustine svih odtampanih boja?

Nije jednaka zbiru gustine svake boje zbog: refleksije podloge za tampu izmeu prvog sloja boje i sloja koji se nanosi preko nje, netransparentnosti boja, interne refleksije i rasipanja svetlosti sa papira, ogranienosti mernog instrumenta - denzitometra.(a emu su jednake ne znam)

6. Kako glasi Preucilova jednaina preklapanja za tri boje?

P = x 100 (%); D(1+2+3)

- optika gustina 3 boje

7. ta je Perl faktor?

Metoda A. Ritza se zasniva na pretpostavci da se razlike u preklapanju boja deavaju ne zbog koliine prenete boje, nego zbog neujednaenog rasporeda druge nanete boje. Ta nepravilnost se pojavljuje u obliku formiranih kapi, i ove vrednosti preklapanja se nazivaju Perl faktor.

P = x 100 (%)

D(1+2)

- D1D

2

D3

D(1+2+3)

- D(1+2)

1 - 10- (D12 - D1)

1 - 10-D2

17

8. Kako glasi Brunnerova jednaina preklapanja boja?

P = x 100 (%)

9. Koja metoda prorauna daje najvie a koja najnie vrednosti preklapanja boja?

Najvee izraunate vrednosti daje Brunnerova metoda, a najnie Preucilova.

10. Zato u praksi nisu vrednosti gustine svih odtampanih boja jednake zbiru gustine svake boje posebno?

Zbog: -refleksije podloge za tampu izmeu prvog sloja boje i sloja boje koji se nanosi preko nje -netransparentnosti boja -interne refleksije i rasipanja svetlosti sa papira -ogranienosti mernog instrumenta - denzitometra

11. Kako utie debljina filma boje na preklapanje?

Ako je debljina filma prve nanete boje viestruko vea nego debljina filma sledee boje u nizu, moe doi do smanjenog preklapanja.U praksi bi sve procesne boje trebalo da imaju istu debljinu filma, ali za poboljanje preklapanja debljina sloja bi trebalo da postepeno raste od prve prema poslednjoj tamparskoj jedinici, dok e viskozitet u skladu sa tim da opada prema poslednjoj boji.

12. Koje odnose je vano znati kod odreivanja redosleda procesnih boja u tampi?

Odnose izmeu viskoziteta boja, preklapanja i redosleda boja.

13. Kakav je uticaj viskoziteta procesnih boja pri preklapanju boja?

Prva odtampana boja treba da ima najvei viskozitet, druga neto nii dok trea i etvrta jo niu vrednost. Ako bi prva naneta boja imala manju viskoznost od druge moe doi do reverzibilnog efekta prenosa boje sa podloge na ofsetnu gumu od strane druge nanete boje. Ovaj efekat ima uticaj ne samo na tonsku vrednost boje i smanjivanja opsega boja, nego moe stvoriti i probleme u tampi u formi neujednaeno odtampanih povrina.

14. Koji je redosled boja pri etvorobojnom tampanju (vlano na vlano) propisuje FOGRA?

KCMY

15. Koji redosled boja pri jednobojnom tampanju (vlano na suvo) propisuje FOGRA? CMYK ili KCMY

16. Koji redosled boja pri dvobojnom tampanju (vlano na vlano) propisuje FOGRA?

CMKY

1 - 10-D12

1 - 10-(D1 + D2)

18

Veba 11.

1. Koje psiholoke veliine karakteriu boje??

Ton, zasienje, svetlina.

2. ta predstavlja ton boje?

Ton predstavlja dominantnu talasnu duinu i odreen je talasnom duinom svetlosnog zraka koji u naem oku izaziva oseaj boje (boja koju nae oko opaa).

3. ta predstavlja zasienje boje?

Zasienje je mera istoe hromatske boje u odnosu na primese bel boje.Tako boje koje ne sadre primese bele su zasiene boje. Maksimalno zasienje imaju osnovne spektralne boje, dok su sekundarne boje, nastale meanjem primarnih, uvek manje zasiene od primarnih.

4. ta predstavlja svetlina boje?

Svetlina je karakteristika koja opisuje slinost boje sa nizom hromatinih boja od crne, preko sivih do bele. (odeuje stepen crne boje u nekoj boji)

5. Kako se boja predstavlja u trodimenzionalnom prostoru?

Prikazuje se takom, odreenom sa tri koordinate.Ton boje odreen je amplitudom, odnosno uglom izmeu polarne ose i prenika do take na obimu kruga. Zasienje je prikazano odreenom duinom na tom preniku, a svetlina udaljenou vertikalne projekcije take B na vertikalnoj osi od take 0 koja predstavlja crnu boju.

6. Koje telo je odgovorno za internacionalne preporuke za fotometriju i kolorimetriju?

CIE ili Meunarodna komisija za osvetljenje.

7. ta koriste CIE sistemi boja da odrede boju u prostoru boja?

Koriste tri koordinate. CIE prostor boja ukljuuje CIE XYZ, CIE L*a*b*, CIE L*c*h

8. ta je potrebno da bi se boja videla?

Potrebna su tri elementa: svetlosni izvor, objekat posmatranja i posmatra.

9. ta je i kako se dobija spektralna kriva?

Instrument opaa reflektovanu svtlost odreene talasne duine kao numerike vrednosti. Te vrednosti su zabeleene kao take preseka vidljivog spektra i zovu se spektralni podaci. Ti podaci su predstavljeni kao spektralna kriva.

*Spektralna kriva je kriva koja predstavlja spektralne podatke. Spektralni podaci su vrednosti zabeleene kao take preseka vidljivog spektra. Krive su kao otisci prstiju. Dobijena kriva reflektovane svetlosti izme-rene boje se moe matematiki pretvoriti u koordinate odgovarajueg prostora boja.*

19

10. U kom podruju talasnih duina je vidljivi deo spektra?

Izmeu 380 i 780nm.

11. ta znai pojam standardni posmatra?

Standardni posmatra je osnova prosene ljudske reakcije na talasnu duinu svetlosti.

Standardni posmatra predstavlja kako jedna prosena osoba vidi boju iz vidljivog spektra. im se ove vrednosti izraunaju, podaci se konvertuju u tristimulusne vrednosti XYZ. Te vrednosti predstavljaju boju numeriki.

12. ta je i ta predstavlja trouglasti dijagram CIE XYZ?

To je standardni nain prikazivanja boja i projektovan je u ravni.

13. ta je i ta predstavlja CIE Lab sistem?

Lab se odnosi na 3 vrednosti koje ovaj sistem koristi da bi opisao boju (L-osvetljenje,nivo svetline; a-obojenost zelene u odnosu na crveno; b-obojenost plave u odnosu na uto). Ovaj model ne zavisi ni od svetlosti ni od obojenog pigmenta.

14. ta je i ta predstavlja CIELCH?

To je predstavljanje boje tamo gde su relacije veoma jednostavne kao kod ranih sistema koji su bazirani na fizikim primerima.

15. Na emu se zasnivaju i ime su uslovljena kolorimetrijska merenja?

Zasnivaju se na poreenju uzorka boje sa bojom stvorenom aditivnom ili supstraktivnom sintezom u kol-rimetru. Uslovljena su spektralnim sastavom svetla kojim se osvetljava uzorak, korisnikom i spektralnim karakteristikama filtera koji se koriste za dobijanje osnovnih boja (R-X, G-Y, B-Z).

16. Zato se kod kolorimetrijskog merenja koristi crna podloga?

Zbog iskljuivanja neeljenih faktora kao to je promena rezultata merenja zbog tampe na drugoj strani tabaka ili tabaka koji se nalaze ispod tabaka za merenje.

Veba 12.

1. Koji instrument se koristi za odreivanje stepena razlike boja kod uporeivanja dogovorenih ili standardi-zovanih boja u odnosu na reprodukovanu boju?

Kolorimetar.

2. Za ta se koristi CIE Lab sistem boja?

Koristi se da se porede boje 2 objekta.

20

3. Koja oznaka se koristi za razliku boja i ta je njihova uloga?

Delta E (E), izraunava se kao srednja vrednost razlika izmeu L,a i b vrednosti standarda koji se eli postii i vrednosti izmerene na odreenom odtampanom mernom polju.

Ukupna varijacija E vrednosti je korisna pri ocenjivanju odravanja varijabilnih faktora kod tampe.

4. Kako glasi obrazac za izraunavanje razlike izmeu dve boje?

CIE LAB razlika boja izmeu bilo koje dve boje unutar CIE Lab prostora boja je razdaljina izmeu dve lokacije tih boja. Ova razlika je najee predstavljena jedininom vrednou E* koja je poznata kao apso-lutna razlika bojaE* = L*2 + a*2 + b*2

5. Kako se vri predstavljanje razlike boja u CIE L*a*b* sistemu boja?

Jedininom vrednou E*L*= L*B - L*A razlika izmeu svetlo/tamno +svetlije, -tamnijea*= a*B - a*A razlika po crveno/zelenoj osi +crvenije, -zelenijeb*= b*B - b*A razlika po uto/plavoj osi +ue, -plavlje

totalna razlika boja: E* = L*2 + a*2 + b*2

6. U obliku ega je izraena razlika boja i emu ona odgovara?

E je izraena u obliku broja i odgovara ukupnoj vizuelnoj razlici izmeu dve boje.

7. Koje vrednosti razlike boja nazivamo krupna razlika?

E izmeu 3.5 i 5

8. Koje vrednosti razlike boja nazivamo mala razlika?

Veoma mala razlika E izmeu 1 i 2, moe je primetiti samo iskusno oko.

9. ta se sve moe pratiti preko razlike boja?

Uz pomo E vrednosti razlika boja se moe pratiti ujednaenost obojavanja procesnih boja na istom taba-ku, izmeu razliitih tabaka unutar tiraa i odstupanja izmeane boje u odnosu na neku zadatu boju kao to su Pantone boje.

10. ta se najee koristi kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate parametre simulacije tampe?

Pravilno uraeni probni otisak predstavlja vizuelno potvrivanje pripreme, moe da se koristi kao referentni otisak za tampu ili kao ugovoreni dokument.Kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate parametre simulacije tampe najee se koristi UGRA/FOGRA Media kontrolna merna traka

11. Koja kontrolna merna traka se najee koristi kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate param-etre simulacije tampe?UGRA/FOGRA Media kontrolna merna traka.

21

12. Od ega se sastoji upotrebljavana kontrolna merna traka UGRA/FOGRA?

Sastoji se od 3 reda i postoji nekoliko varijanti sa poljima od 6mm x 6mm do 8.5mm do 12mm u zavisnosti od potreba i naina merenja.(treba da se doda jo ako je ovo uopte dobar odg)

13. Od ega se sastoje kolone od 1 do 15 UGRA/FOGRA kontrolne merne trake?

Dva gornja reda u kolonama od 1 do 15 se sastoje od 100%, 70%, 40%, 20%,, 10% tonskih vrednosti cijana, magente i ute kao primarnih boja, kao i sekundarnih plave, crvene i zelene.

14. Kojeg standarda su primenjene preporuke na kontrolnoj mernoj traci?

ISO standarda (ISO 12647 - 7:2007)

15. emu trebaju odgovarati tonske vrednosti obojenih polja?

Moraju odgovarati ciljnim vrednostima odreenog standarda serija ISO 12647 u zavisnosti od tehnike tampe i vrste podloge.

16. Koliko je maksimalno odstupanje delta E za podlogu (supstrat)?

E 3