KVARTALNI BILTENJUL - SEPTEMBAR

2018

PITER KUKIELSKI: „PUNA PODRŠKA PONUDI KOMPANIJE

ZIĐIN MAJNING“STRANA 5

586 DANA BEZ POVREDE NA RADU - BEZBEDNOST NA NAJVIŠEM NIVOU -

STRANA 13

SIMULACIJA PRUŽANJA PRVE POMOĆI

NOVIM SOFTVEROM DO VEĆE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE NA RADU

14

15

PREDSTAVLJAMO: Kris Lupaščuk STRANA 16

SANACIJA REONSKIH PUTEVA U SLATINI

STRANA 20

UDRUŽENE AKTIVNOSTI NA REŠAVANJU PROBLEMA PRENASELJENOSTI PASA LUTALICA

STRANA 21

MEHANIZMI ZA POBOLJŠANJE DRUŠTVENO EKONOMSKIH USLOVA ZA VLASNIKE ZEMLJIŠTA

BUKA SA GRADILIŠTA ISTRAŽNOG NISKOPA U GRANICAMA NORMALE

AKCIJA EDUKACIJE UČENIKA NA TEMU „BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU“

RAKITA – ODGOVORAN PARTNER U ZAJEDNICI: OKONČAN POSTUPAK RETROAKTIVNE ISPLATE BONUSA NA OTKUP ZEMLJIŠTA

PREDSTAVNICI KOMPANIJA ZIĐIN, NEVSUN I RAKITA SA PREDSEDNIKOM

SRBIJE ALEKSANDROM VUČIĆEM

SADRŽAJ

Ÿ Kompanija „Zijin Mining“ (Ziđin Majning) ponudila preuzimanje akcija kompanije Nevsun Resources (Nevsun Risorsiz)

Ÿ Piter Kukielski: „Puna podrška ponudi kompanije Ziđin Majning“Ÿ Predstavnici kompanija Ziđin, Nevsun i Rakita na sastanku sa predsednikom

Aleksandrom Vučićem

Ÿ Četvoromesečni učinak izgradnje istražnog niskopa Ÿ Nastavljen program istražnog bušenja gornje zone ležišta Čukaru Peki

dana bez povreda na radu – bezbednost na najvišem nivou Ÿ

Ÿ Simulacija pružanja prve pomoćiŸ Novim softverom do veće bezbednosti i zaštite na radu

Ÿ Predstavljamo – Kris Lupaščuk (Chris Lupaschuk), viši menadžer za pribavljanje zemljišta u kompaniji Rakita

Ÿ Jačanje saradnje sa lokalnim zajednicamaŸ Reč predstavnika lokalne zajednice: Milovan Matović, predsednik udruženja roditelja

„Bebironče“

INFORMACIJE O KOMPANIJI I AKTIVNOSTIMA MENADŽMENTA

INFORMACIJE SA TERENA

BEZBEDNOST I ZAŠTITA

LJUDSKI RESURSI

KOMUNIKACIJA SA LOKALNOM I ŠIROM ZAJEDNICOM

45

6

812

131415

16

18

19

Ÿ Predavanje za pčelare u Slatini

Ÿ „Milenijalci pišu – uloga mladih u razvoju rudarstva u Boru“

Ÿ Udružene aktivnosti na rešavanju problema prenaseljenosti pasa lutalica Ÿ Sanacija reonskih puteva u Slatini oštećenih bujičnim vodama i mehanizacijom

Ÿ Podrška za „15. Međunarodni omladinski radno istraživački ekološki kamp“

Ÿ Majstori etno hrane iz pet država u Brestovcu

Ÿ Akcija edukacije učenika na temu „Bezbednost u saobraćaju“

Ÿ Rakita – odgovoran partner u zajednici: Okončan postupak retroaktivne isplate bonusa na otkup zemljišta

Ÿ Mehanizmi za poboljšanje društveno – ekonomskih uslova za vlasnike zemljišta

Ÿ Podrška za „26. Sabor igre u Slatini“

Ÿ Buka sa gradilišta istražnog niskopa u granicama normale

DOPRINOSI LOKALNOJ ZAJEDNICI:

PROCES PRIBAVLJANJA ZEMLJIŠTA

OČUVANJE I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

202122

26

29

30

232425

27

28

FOTO GALERIJA 31

INFO

RM

ACI

JE O

KO

MPA

NIJ

I I

AK

TIV

NO

STIM

A M

ENA

DŽM

ENTA

KOMPANIJA „ZIĐIN MAJNING“ PONUDILA PREUZIMANJE AKCIJA KOMPANIJE „NEVSUN RISORSIZ“ ZA 1,41 MILIJARDU AMERIČKIH DOLARA

„Ova premijum transakcija predstavlja odličan ishod za naše akcionare, a rezultat je rigoroznog i konkurentnog globalnog procesa koji ima za cilj stvaranje maksimalne vrednosti za sveukupne deonice u opticaju kompanije Nevsun", rekao je Ijan Pirs (Ian Pearce), predsednik Odbora direk-tora kompanije Nevsun, i dodao: „Gotovinska ponuda od šest kanadskih dolara po deonici bolje odražava osnovnu vrednost rudarskog i razvoj-nog resursa kompanije Nevsun, a istovremeno obezbeđuje našim akcionarima i odgovarajuću promenu kontrolne premije“.

Detalji ponude predstavljeni su u cirkularnom pismu za preuzimanje koje je Ziđin dostavio ak-cionarima kompanije Nevsun koji imaju inici-jalni period od 105 dana da odluče o prodaji deonica. Ponuda podleže odobrenju u skladu sa Investi-cionim zakonom, kao i Zakonom o konkurenciji u Kanadi, odobrenju nadležnih organa u Kini, kao i uobičajenim uslovima zatvaranja. Konačni sporazum, takođe, obezbeđuje kompaniji Ziđin pravo da odgovori bilo kojoj konkurentnoj po-nudi ukoliko je bude.

05. septembar 2018. – Vankuver, Kanada / Fuđen, Kina – Kompanije Nevsun Risorsiz (Nevsun Resources) i Ziđin Majning (Zijin Mining) sklopile su sporazum prema kojem je Ziđin ponudio preuzimanje sveukupnih deo-nica u opticaju kompanije Nevsun za šest ka-nadskih dolara po deonici u gotovini. Ponuda je vredna 1,41 milijardu američkih dolara.

„Ziđin je dokazana rudarska kompanija sa tr-žišnom kapitalizacijom od 10 milijardi američkih dolara i uspešno izvršenim međunarodnim trans-akcijama. Odbor jednoglasno preporučuje da ak-cionari kompanije Nevsun ponude svoje deonice i prihvate ovu ponudu kako bi primili značajnu vrednost koju predstavlja“, rekao je Pirs. Čen Đinghe (Chen Jinghe), predsednik kom-panije Ziđin, dodao je: „Nevsun je izuzetna ru-darska kompanija sa čvrstim fokusom na sigurne, efikasne i održive rudarske prakse. Kao novi vlas-nici, zadržaćemo taj fokus i radujemo se radu sa zainteresovanim stranama u Srbiji i Eritreji i una-pređenju ovih rudarskih i razvojnih resursa. U Srbiji na projektu ležišta Čukaru Peki namera-vamo da brzo razvijamo gornju zonu i u njoj ot-počnemo proizvodnju, kao i da nastavimo da unapređujemo i definišemo prvoklasne poten-cijale donje zone“.

Odbor direktora kompanije Nevsun (matična kompanija firme Rakita

Eksplorejšn) jednoglasno je preporučio svojim akcionarima da prihvate ponudu

kompanije Ziđin. Ponuda treba da bude odobrena od strane kanadskih i kineskih

nadležnih organa i podrazumeva kupovinu najmanje 66%, odnosno dve trećine

Nevsunovih sveukupnih deonica u opticaju.

4

PITER KUKIELSKI: „PUNA PODRŠKA PONUDI KOMPANIJE

ZIĐIN MAJNING“

Naš Odbor direktora podržava ponudu kompa-nije Ziđin Majning da kupi akcije kompanije Nev-sun po ceni od šest kanadskih dolara po deonici. Odbor smatra da ova cena na pravi način odra-žava vrednost imovine Nevsuna u smislu rudar-skih i razvojnih potencijala, za razliku od ranije ponude koju je iznela kompanija Lundin Majning po ceni od 4,75 kanadskih dolara po deonici, što je naš Odbor odbio smatrajući da ne odražava pra-vu vrednost kompanije.

„Ovom prilikom bih želeo da prenesem uvera-vanja svim članovima našeg vrednog Rakita tima da ne očekujemo da će predviđena prijateljska ponuda kompanije Ziđin o preuzimanju Nevsuna značajno uticati na naše poslovanje u Srbiji.

Ponudu Ziđina tek treba da prihvati dve trećine naših akcionara i odobre nadležne institucije u Kanadi i Kini. U toku ove procedure, postoji mo-gućnost da će drugi kupac, ili kompanija Lundin Majning, ponuditi višu cenu. Sa svoje strane, mi smo temeljno sproveli proces identifikovanja po-tencijalnih kupaca na svetskom tržištu, a među svim ponuđačima Ziđin je pokazao najveće inte-resovanje.

Ziđin ima snažan portfolio ruda zlata i teških me-tala širom sveta. Radi se o trećoj najvećoj kompa-niji listiranoj na svetskim berzama koja trguje ru-dama zlata, koja ima izuzetno sposoban rukovo-deći tim i odlične prethodne rezultate u međuna-rodnim transakcijama. Ziđin želi da postane vodeća međunarodna kompanija u rudarskom sektoru i stoga izražava svoju posvećenost cilju da se svrsta rame uz rame sa najvećim svetskim kompanijama u smislu poštovanja najbolje prak-se održivog razvoja. Kupovina Nevsuna bi pred-stavljala najveću transakciju za ovu kompaniju u dosadašnjem poslovanju i stoga smo sigurni da će uspešna realizacija procesa tranzicije pred-stavljati prioritet. Uveren sam da tim Ziđina pose-duje stručnost i resurse kako bi uspešno nastavili razvoj svih projekata Nevsuna“.

Piter Kukielski predsednik i izvršni direktorNevsun Risoursiz Ltd.

Srdačan pozdrav,

INFO

RM

ACI

JE O

KO

MPA

NIJ

I I

AK

TIV

NO

STIM

A M

ENA

DŽM

ENTA

5

INFO

RM

ACI

JE O

KO

MPA

NIJ

I I

AK

TIV

NO

STIM

A M

ENA

DŽM

ENTA

PREDSTAVNICI KOMPANIJA ZIĐIN, NEVSUN I RAKITA NA SASTANKU SA PREDSEDNIKOM SRBIJE ALEKSANDROM VUČIĆEM

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, održao je sastanak sa predstavnicima kompanija Ziđin, Nevsun i Rakita kako bi se sagledali svi aspekti potencijalnih ulaganja u rudarskom sektoru u istočnoj Srbiji. Početnu osnovu ovih ulaganja predstavlja potpisani ugovor o strateškom partnerstvu sa Rudarsko-topioničarskim basenom Bor, a u narednom peri-odu se očekuje odgovor akcionara kompanije Nevsun na po-nudu korporacije Ziđin.

Predstavnici Nevsuna su istakli da je Čukaru Peki je jedna od najvećih grinfild investicija u Srbiji koja predstavlja značajan ekonom-ski podsticaj lokalnoj i nacionalnoj privredi. Planirana kapitalna investicija kompanije Nevsun na projektu Čukaru Peki od 2018. do 2022. g. iznosi 590 miliona USD, uz plani-rano zapošljavanje 600 radnika u okviru kompanije Rakita i dodatnih 300 koje će angažovati izvođači radova na projektu.

Sa druge strane, predstavnici kompanije Nevsun preneli su predsedniku Aleksandru Vučiću stav Odbora direktora ove kompa-nije u kome je jednoglasno preporučeno akcionarima da prihvate aktuelnu ponudu Ziđina. U ovom trenutku Rakita nastavlja realizaciju aktivnosti na projektu Čukaru Peki prema planu i u skladu sa dogovore-nom dinamikom rada.

6

Predstavnici kompanije Ziđin informisali su predsednika Vučića o potencijalima svoje kompanije, istakavši da Ziđin ima snažan portfolio ruda zlata i teških metala širom sveta. Kako se čulo, reč je o trećoj najvećoj kompaniji listiranoj na svetskim berzama koja trguje rudama zlata, sa izuzetno sposobnim rukovodećim timom i odličnim prethodnim rezultatima u međunarodnim transakcijama. Posebno je istaknuto da Ziđin želi da postane vodeća međunarodna kompanija u rudarskom sektoru i stoga izražava svoju posvećenost cilju da se svrsta rame uz rame sa najvećim svetskim kompanijama u smislu poštovanja najbolje prakse održivog razvoja. Kupovina Nevsuna bi predstavljala najveću transakciju za kinesku kompaniju u dosadašnjem poslovanju i stoga će uspešna realizacija procesa tranzicije predstavljati prioritet Ziđina – čulo se u obrazloženju predstavnika ove kompanije predsedniku Vučiću, uz isticanje da tim Ziđina poseduje stručnost i resurse kako bi uspešno nastavili razvoj svih projekata Nevsuna.

Naglašeno je da će Srbija i grad Bor imati di-rektnu korist od projekta Čukaru Peki u iznosu od okvirno 450 miliona USD kroz poreze i rudnu rentu. Posebno je važno da se tempo radova na projektu Čukaru Peki odvija u skladu sa dugo-ročnim planom i strategijom Vlade

Sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vuči-ćem i ministrom rudarstva i energetike Alek-sandrom Antićem prisustvovali su Čen Đinghe (Ziđin), Piter Kukielski (Nevsun), Jirži Orže-kovski (Rakita) i Predrag Lukić (Rakita).

Republike Srbije za poveca nje udela rudarskog sektora u BDP-u na pet odsto.

INFO

RM

ACI

JE O

KO

MPA

NIJ

I I

AK

TIV

NO

STIM

A M

ENA

DŽM

ENTA

7

ČETVOROMESEČNI UČINAK IZGRADNJE

ISTRAŽNOG NISKOPA

NAKON ŠTO JE, POČETKOM JUNA OVE GODINE, SVEČANO OBELEŽEN POČETAK IZGRADNJE ISTRAŽNOG NISKOPA NA POTEZU ČUKARU PEKI, PRISTUPILO SE KOMPLEKSNIM RADOVIMA KOJI VEĆ PUNA ČETIRI MESECA PREDSTAVLJAJU OKOSNICU CELOKUPNOG PROJEKTA.

INFO

RM

ACI

JE S

A T

EREN

A

8

INFO

RM

ACI

JE S

A T

EREN

A

Radovi na ovoj lokaciji se odvijaju pod budnim okom menadžera Dejana Miloševića. „Početne radove na izgradnji istražnog niskopa realizovala je kompanija „Strabag“ koja je kom-pletan zemljišni reljef na površini od devet hek-tara prilagodila projektnim potrebama. To znači da je skinut gornji sloj zemljišta, uklonjeno je ras-tinje, a veoma je bitno da su uspešno urađeni dre-nažni kanali čija je uloga da prikupljaju celokupnu količinu atmosferskih padavina. Sva atmos-ferska voda sa površine od 13 hektara se putem tih drenažnih kanala sliva u taložnik koji je ura-đen po najvišim standardima. Poštujući najviše ekološke standarde, taložnik je obložen poseb-nom folijom kako ne bi bilo propuštanja u zem-ljište“ – ističe Milošević, dodajući da će do kraja oktobra biti završena izrada prelivnog tornja, kao i ispusta iz taložnika.

9

Prema njegovim rečima, aktivno se radi i na for-miranju platoa za administrativnu podršku i mašinsku radionicu i ovi objekti će služiti za po-dršku prilikom izrade istražnih niskopa.

Dalji radovi uključuju izradu 25 metara pod-zemnih prostorija, postavljanje temelja u dužini od ukupno 130 metara za čelične segmente, montažu tih segmenata i njihovo nasipavanje.

„Miniranje za zaseke je završeno i gornje etaže su otkopane i pripremljene za postavljanje osigu-ranja. Nakon toga su planirani radovi koji imaju za cilj povećanje bezbednosti radnika i mehani-zacije“, dodaje Milošević.

„Slobodno mogu reći da završavamo prvu fazu iz-gradnje istražnog niskopa. U toku su i radovi na ukopavanju po trasi niskopa na koji će se postaviti metalna oplata budućih tunela“, zaključio je me-nadžer istražnog niskopa Dejan Milošević.

INFO

RM

ACI

JE S

A T

EREN

A

Paralelno sa ovim radovima, Rakita je orga-nizovala i ugradila oko pet kilometara optičkog kabla koji povezuje sadašnje kancelarije Rakite sa budućim kancelarijama na Portalu, čime će biti omogućena komunikacija.

10

INFO

RM

ACI

JE S

A T

EREN

A

11

NASTAVLJEN PROGRAM ISTRAŽNOG BUŠENJA GORNJE ZONE LEŽIŠTA ČUKARU PEKI

Cilj ovih istražnih aktivnosti je da se ut-vrdi da li postoji mineralizacija na pro-storu ispod planiranih rudarskih objekata i infrastruktura. U ovom periodu je izbu-šeno devet istražnih bušotina, ukupne dužine 5.528 metara.

INFO

RM

ACI

JE S

A T

EREN

A

“Condemnation” istražno bušenje

Bušotina

Dubina

od (m)

Dubina do

(m)

Ukupna

dužina

bušotine

TC180225

663.9

771.3

107.4

TC180229

371.8

700.0

328.2

TC180230

0.0

569.7

569.7

TC180231

0.0

800.0

800.0

TC180232

0.0

735.3

735.3

TC180236

0.0

880.1

880.1

TC180238 0.0 1019.8 1019.8

TC180239

0.0

464.6

464.6

TC180241 0.0 623.8 623.8

UKUPNO 5528.9

Od početka programa bušenja do kra-ja septembra izbušen je 8.161 metar, što predstavlja 78,5 % napredovanja u odnosu na planirani obim od 10.400 metara.

U toku trećeg kvartalnog peri-oda (jul – septembar) 2018. go-dine, geološka služba kompa-nije Rakita nastavila je pro-gram takozvanog “condem-nation” istražnog bušenja.

12

Istražne geološke bušotine, neposredni radovi na izgradnji istražnog niskopa, kao i mašine koje se koriste za sečenje jezgara iz bušotina, nose sa sobom najveći rizik od povreda, tako da je prioritet u pogledu zaštite dat ovim segmen-tima poslovanja. Međutim, ništa manje nisu ugroženi ni ostali radnici u drugim sektorima. Povreda i incident ne biraju ni vreme ni mesto, tako da je budno oko menadžera za bezbednost i zaštitu uvek prisutno na svakom mestu.

„Zadovoljna sam činjenicom što u kontinuitetu od 586 dana nismo imali povredu na radu, ali ne želim da nam to postane podatak koji će nas oduševljavati, već standard i nešto uobičajeno. Verujem da je to moguće. Uvek ističem subjek-tivan doprinos svakog zaposlenog u pogledu bez-bednosti i zaista mogu da pohvalim sve radnike, i Rakite i podizvođačkih kompanija, da se veoma savesno odnose prema svojoj, kao i bezbednosti svojih kolega. To je ono što je najvažnije i zato smo uspešni u ovoj sferi”, ističe Svetlana Stanić, menadžer za bezbednost i zaštitu na radu u kompaniji Rakita, dodajući da su povrede uvek moguće, ali da su preventivni rad, razmišljanje o opasnostima i adekvatna procena rizika ključ-ni segmenti bezbednosti.

„Naravno da postoje oblasti koje možemo pobolj-šati, kao i uslovi i ponašanje koje možemo una-prediti i korigovati, ali na skali od jedan do pet dala bih nam jaku peticu! A njih nema puno u Srbiji! Posebno što se prednost daje suštinskim aktivnostima i ulaganjima, pre svega u ljude, nji-hove kompetencije, a ne u protokolarne izjave i plakate. Na primer, svakog jutra na radilištu is-tražnog niskopa održava se sastanak posvećen bezbednosti na radu, gde se konstatuje stanje od prethodnog dana, potencijalne opasnosti i plan rada za taj dan”, dodaje Stanićeva, ističući da Rakita na ovaj način svakodnevno dokazuje u praksi kako preduzima sve neophodne mere za zaštitu ljudi i životne sredine, u skladu sa prin-cipima i načelima o zaštiti životne sredine i soci-jalne zaštite koji važe u Srbiji i u skladu sa stan-dardima Međunarodne finansijske korporacije (IFC).

586 DANA BEZ POVREDE NA RADU

BEZBEDNOST NA NAJVIŠEM NIVOU

BEZ

BED

NO

ST I

ZA

ŠTIT

A

Upravo je ovo podatak kojim se ponose ne samo nadležni u Službi za bezbednost i zaštitu na radu Rakite, već i apsolutno svi zaposleni u ovoj kompaniji, kao i u firmama koje realizuju podizvođačke radove.

13

Kada se u jednoj kom-paniji koja se bavi geo-loškim istraživanjima i izgradnjom istražnog niskopa u kontinuitetu uspostavi period od 586 dana bez ijedne povrede na radu, onda se sa sigurnošću može zaključiti da je nivo bezbednosti i zaštite na radu veoma visok.

PRVE POMOĆISIMULACIJA PRUŽANJA

“Radnik koji je zaposlen na izgradnji istražnog niskopa kompanije Rakita, postavljajući ogradu iznad gornje ivice ulaza u niskop, pao je sa visine od sedam metara. Nema vidljivih povreda i bez svesti je. Vreme povrede je 11:03:25 h. Kolega koji je radio sa povređenim radnikom pozvao je Hitnu pomoć koja je na mesto incidenta stigla tačno u 11:13:53. Povređenom je ukazana pomoć, izvršena je imobilizacija određenih delova tela i transportovan je u zdravstvenu ustanovu. Ukupno vreme dolaska Hitne pomoći: 10 minuta i 28 sekundi, što je okarakterisano kao „odlično”. Odlično je ocenjeno i zbrinjavanje povređenog. U roku od šest minuta evakuisani su svi prisutni sa poteza gde se dogodila nezgoda”.

14

14. septembar 2018, Bor – Ovo je kompletan scenario uspešne vežbe koja je realizovana u saradnji Hitne pomoći Doma zdravlja u Boru, radnika kompanije Rakita, kao i predstavnika podizvođačkih kompanija na gradilištu istraž-nog niskopa. Cilj vežbe je bio da se proveri ui-granost svih ekipa, da se postigne precizirano vreme dolaska Hitne pomoći, kao i zbrinja-vanje povređenog.

Menadžer bezbednosti i zaštite na radu, Svetlana Stanić, ocenila je da je u svim segmentima postig-nut maksimalan efekat.„Simulacija ovakvih vežbi je u idealnim uslovima, ali moramo biti spremni na sve nepredviđene okolnosti.

Upravo zato vežbamo preventivno, kako bismo adekvatno odgovorili ako se ukaže stvarna potreba. Sada znamo koliko vremena je službi Hitne pomoći potrebno da stigne do radilišta istražnog niskopa, znamo da su zaposleni spremni da ukažu prvu pomoć povređenom, određena su mesta okupljanja u slučaju inci-denta, a povrh svega uvek čujemo nove savete zdravstvenih radnika kod ukazivanja prve po-moći povređenom”, kaže Svetlana Stanić, me-nadžer bezbednosti i zaštite na radu u kompa-niji Rakita.

BEZ

BED

NO

ST I

ZA

ŠTIT

A

NOVIM SOFTVEROM DO VEĆE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE NA RADU

BEZ

BED

NO

ST I

ZA

ŠTIT

A

Služba bezbednosti i zaštite na radu u kom-paniji Rakita nedavno je dobila izuzetno zna-čajnu pomoć u svakodnevnom administra-tivnom radu. Reč je o softveru “OHSIS” (Occupational Health - Safety Information Service) koji predstavlja veb aplikaciju, neza-visnu od uređaja preko kojeg se pristupa, ope-rativnog sistema i veb pregledača. Program je optimizovan za Microsoft IR / Edge, Firefox Mozilla i Google Chrome program. Suštinski, to je baza bezbednosnih podataka o svim zaposlenima, njihovim obukama, dodelje-noj zaštitnoj opremi, lekarskim pregledima i dr. Kako ističu rukovodioci Službe za bezbednost i zaštitu na radu, ovaj program predstavlja veliku pomoć u administriranju informacija. Ranije su, prema njihovim rečima, ovakve aktivnosti odu-zimale i do 30 odsto radnog vremena. Sa ovim softverom, lakše je pretraživanje, brže i jedno-stavnije generisanje zakonom propisanih izveš-taja koji su se do sada radili ručno, a povrh svega program obaveštava nadležne i o isticanju predviđenih rokova za razne aktivnosti. Istim ovim programom služi se još svega pet kom-panija u Srbiji.

Prema planu, do kraja godine će biti održane još dve ovakve vežbe, dok se tokom naredne godine planira po jedna vežba mesečno.

15

LJU

DSK

I R

ESU

RSI

Kris Lupaščuk ,

u kompaniji Rakita

PREDSTAVLJAMO:

viši menadžer za pribavljanje zemljišta

Moj prvi radni dan u Rakiti je bio 1. marta 2017. godine.

Da budem iskren, bio sam malo nervozan kada sam prvi put došao. Ovo je moj prvi posao van Kanade, a trebalo je i da budem razdvojen od porodice prva tri meseca, dok se nismo konač-no preselili. Nikada nisam bio u Srbiji pre pri-hvatanja ove pozicije, tako da sam jedino mo-gao da se informišem putem članaka na Inter-netu i Google Earth (Hvala Google Car-u na vir-tuelnim turama Bora i Beograda). Onog tre-nutka kada sam sleteo, video okruženje i upoz-nao ljude iz Rakite i Nevsuna, osetio sam olak-šanje i uzbuđenje što ću se pridružiti ovakvom timu.

Moja uloga se ogleda u predvođenju tima za pri-bavljanje (otkup) zemljišta, kao i naporima da se reše sva potrebna pitanja imovinskog prava u okviru projekta Čukaru Peki.

Odrastao sam na farmi blizu jednog manjeg sela u severoistočnoj Alberti, u Kanadi. Takođe sam živeo i radio u Saskačevanu, Manitobi i Ontariju.

Što se tiče života, najteže je bilo privići se na saobraćaj u Beogradu. Kada sam uspeo da sav-ladam kružni tok na Slaviji, sve ostalo je bilo lako. Ako pričamo o radnom iskustvu, mnogi izazovi koji se javljaju u okviru procesa pribav-ljanja zemljišta u Srbiji slični su onima u Kanadi. Zemljište je jedna od najvažnijih i najvrednijih stvari koje čovek može da poseduje, tako da su kompleksnosti koje se javljaju kod otkupa go-tovo identične u obe zemlje.

Počeo sam da radim kao agent u konsul-tantskim firmama za pribavljanje zemljišta od 2005. do 2009. godine, mahom na naftnim, gasnim i električnim projektima širom kanad-skih prerija. Potom sam prešao u jednu kom-paniju za cevovode, gde sam bio na različitim pozicijama u vezi pribavljanja zemljišta, kao i odnosa sa zainteresovanim stranama, sve dok nisam prešao u Rakitu 2017. godine.

16

Kada ste počeli da radite uRakiti?

Opišite nam Vašu radnu poziciju.

Kako je bilo na početku uRakiti?

Odakle ste poreklom?

Kakvo je Vaše prethodnoiskustvo vezano za procesepribavljanja zemljišta?

Kako ste se privikli na život uSrbiji i kakvo je poređenje upogledu radnog iskustva sazemljom iz koje dolazite?

LJU

DSK

I R

ESU

RSI

Pozitivan rad koji je Rakitin tim do sada postigao privukao je pažnju svetske industrije, a ta pažnja će i dalje rasti sa savladavanjem svake prekretnice. Kao član Rakita tima, ponosan sam na ono što smo postigli do sada i radujem se sve većem broju dostignuća dok budemo išli napred.

17

VOLONTERSKI DOPRINOS U ČIŠĆENJU BRESTOVAČKE REKEAkcija „Čistije reke, zdravija sela”, koja podrazumeva čišćenje i uređenje korita Brestovačke reke u selima Brestovac i Metovnica, ove godine je poprimila međunarodni karakter. Za međunarodni status ove inicijative, osim Krisa, zaslužne su i Krisova supruga, majka, kao i dve ćerke koje su aktivno učestvovale u akciji uklanjanja smeća.

„Sve su oduševljeno prihvatile ideju da učestvuju u akciji nakon što sam im to predložio. Volonterski smo veoma aktivni i uvek dajemo pun doprinos funkcionisanju zajednice u kojoj živimo, a supruga i ja posebno u tom duhu vaspitavamo decu. Sa žiteljima sela koji su učes-tvovali u akciji čišćenja uspostavili smo dobru komunikaciju jer smo bili na istom zadatku i imali isti cilj. Oni su bili oduševljeni činjenicom da je došao neko iz Kanade da pomogne u čišćenju njihove reke. Srećni smo zbog toga i sigurno ćemo svaki put pomoći koliko god možemo”, ističe Kris Lupaščuk.

Šta biste poručili kolegama koje učestvuju u razvoju projekta Čukaru Peki?

Čukaru Peki je projekat bakra svetske klase koji sa sobom nosi veliki ekonomski potencijal, kao i mogućnosti za zaposlenje, ne samo za borski region, već za celu Srbiju. Kako aktivnosti na-preduju ka izgradnji i eventualnoj eksploataciji, potrebe projekta i ljudi koji rade na njemu će se vremenom razvijati, što će otvoriti nove mogućnosti u godinama pred nama.

KOM

UN

IKA

CIJA

SA

LO

KA

LNO

M I

ŠIR

OM

ZA

JED

NIC

OM

JAČANJE SARADNJE SA LOKALNIM ZAJEDNICAMA

Direktor kompanije Rakita, Jirži Oržekovski, istakao je zadovoljstvo napretkom realizacije radova na radilištu istražnog niskopa i izrazio očekivanje da će se aktivnosti na projektu Ču-karu Peki odvijati prema planiranoj dinamici, uporedo sa jačanjem saradnje sa nadležnim ministarstvima i lokalnom samoupravom kao važnim partnerima u ovom velikom poduhvatu.

Gradonačelnik Bora, Aleksandar Milikić, nakon sastanka u Metov-nici izjavio je za TV Bor da je Čuka-ru Peki projekat od opšteg intere-sa za Republiku Srbiju, ali i grad Bor, iz nekoliko razloga.

„Prvi razlog je ekonomski, jer će se budžet grada Bora uvećati nekoliko puta, povećaće se broj za-poslenih, a drugi, najvažniji, jeste ekološki. Kao grad moramo uz dobar pristup razmatrati i pove-zati ono što se zove ekonomija i ekologija i defi-nisati okvire uticaja projekta na ove tri mesne za-jednice”, precizirao je gradonačelnik Aleksan-dar Milikić u izjavi za TV Bor.

Ovom prilikom su predstavnici Rakite upoznali prisutne sa napretkom planiranih radova na projektu izgradnje istražnog niskopa i razmenili mišljenja sa meštanima i predstavnicima lo-kalne samouprave o otvorenim pitanjima koja su značajna za podršku razvoju ovih seoskih sredina koje su direktno obuhvaćene uticajem projekta. Interesujući se za detalje projekta, a u duhu otvorenog dijaloga i komunikacije, žitelji Metovnice su posebno bili zainteresovani za oblast zaštite životne sredine. Sa druge strane, meštani sela Slatina su akcenat stavili na proces otkupa zemljišta.

Oržekovski je naglasio da će Rakita doprineti razvoju zajednice kroz stvaranje mogućnosti za zapoš-ljavanje i podršku projektima za obuku i prekvalifikaciju lokalnih stanovnika i razvoj preduzet-

ništva. Kompanija pažljivo prati svaki korak na radilištu, a radovi teku prema planu i u skladu sa dozvolom za izvođenje radova na istražnom niskopu. „Rakita preduzima sve neophodne mere u pog-ledu bezbednosti i zaštite životne sredine i želim da istaknem da poštujemo visoke bezbednosne standarde i procedure, kako za svoje zaposlene, tako i za izvođače radova, partnere i lokalno sta-novništvo. Verujem da ćemo nastaviti razvoj pro-jekta u duhu saradnje i jačanja partnerskih od-nosa, na obostrano zadovoljstvo“, istakao je Jirži Oržekovski povodom održanih sastanaka sa žiteljima sela Brestovac, Slatina i Metovnica.

„Želeo bih da izrazim zahvalnost na dosadašnjoj podršci Vladi Republike Srbije, kao i Ministarstvu rudarstva i energetike i Ministarstvu građevine, a posebno gradonačelniku Bora, Aleksandru Mili-kiću i njegovim saradnicima. Drago mi je da smo se susreli sa žiteljima sela Brestovac, Slatina i Metovnica i da smo imali priliku da odgovorimo na njihova pitanja. Mi želimo otvorenu i kons-truktivnu saradnju kako bismo osigurali dugo-ročan pozitivan i održiv uticaj na lokalnu zajed-nicu Bora i okolnih sela, jer ćemo samo na taj način uspešno razvijati ovaj važan projekat”, rekao je Oržekovski.

U okviru zalaganja za jačanje saradnje sa lokalnim zajednicama tokom realizacije projekta na ležištu Čukaru Peki, predstavnici kompanije Rakita, uz podršku gradonačelnika Bora, održali su sredinom avgusta radne sastanke sa meštanima sela Brestovac, Slatina I Metovnica.

18

Koje ste projekte sproveli u saradnji sa Rakitom?

Naši prvi zajednički projekti vezani su za uređenje porodilišta i dečijeg odeljenja Opšte bolnice u Boru. Uz pomoć Rakite smo na taj način opremili porodilište, zamenili sve dušeke, kupili nove sto-ličice za dečju igraonicu u bolnici i oslikali zidove u njoj. Sredstvima Rakite smo opremili vrtić „Crvenkapa" novim nameštajem, a stigla je i do-nacija za kupovinu laminata za rekonstrukciju dečje sale u vrtiću „Boško Buha".Ono što trenutno zajedno planiramo vezano je za izgradnju ograde oko školskog igrališta u selu Sla-tina.

Koliko je za jedno društvo važno da ima aktivnu organizaciju civilnog društva koja rešava pitanje najmlađih sugra-đana?

Udruženje roditelja „Bebironče" jedno je od udru-ženja ovog profila u Boru koje se bavi pitanjima roditeljstva, a ujedno i pitanjima i potrebama na-ših najmlađih sugrađana. Kao deo tzv. nevla-dinog sektora, smatram da je od suštinskog zna-čaja i saradnja koju udruženje „Bebironče" ostva-ruje i sa javnim ustanovama, preduzećima, kao i različitim organizacijama. Iz tog razloga, roditelji koji su naši članovi, ali i oni koji to nisu, rado se odazivaju svim akcijama, ili daju individualni doprinos u nekom projektu. Na taj način dop-rinose kvalitetnijem životu naših najmlađih. Nadam se da će i ubuduće Udruženje roditelja „Bebironče" nastaviti različite aktivnosti za poboljšanje uslova za odrastanje dece, jer su up-ravo oni najveća dragocenost svakog društva.

KOM

UN

IKA

CIJA

SA

LO

KA

LNO

M I

ŠIR

OM

ZA

JED

NIC

OM

REČ PREDSTAVNIKA LOKALNE ZAJEDNICE: Milovan Matović, predsednik Udruženja roditelja „Bebironče“

Ključne aktivnosti udruženja usmerene su na:

Mogu da kažem da, kao jedna od kompanija koja vodi računa o svom društvenom uticaju u lokalnoj zajednici, Rakita učestvuje i doprinosi realizaciji mnogih projekata koji su od značaja za društveni razvoj i funkcionisanje pojedinih ustanova i orga-nizacija u Boru. Prepoznavši značaj i ciljeve Udru-ženja roditelja „Bebironče", Rakita je učestvovala u nekim našim projektima, te je u tom smislu naša međusobna saradnja i te kako značajna i vidljiva u Boru.

Ÿ sređivanje svih vrtića u gradu, pojedinih os-novnih škola, dečijih parkova, odmarališta za decu na Savači u blizini Bora, Borskog je-zera;

Ÿ sređivanje porodilišta i dečijeg odeljenja u borskoj bolnici;

Ÿ zalaganje, zaštitu i promociju prava trud-nica, porodilja i roditelja;

Ÿ podršku samohranim roditeljima i rodite-ljima sa decom sa poteškoćama u razvoju;

Ÿ pomoć žrtvama nasilja, edukacije, humani-tarne akcije, stručna putovanja, izlete i save-tovanja.

Udruženje je uz pomoć donacija lokalnih kom-panija uložilo oko 4,5 miliona dinara u:

Ÿ organizovanje niz edukativnih tribina i radi-onica;

Ÿ humanitarne akcije i pomoć ugroženima.

Kako ocenjujete dosadašnju saradnju sa kompanijom Rakita i kako vidite njeno angažovanje i odgovornost pre-ma lokalnoj zajednici?

Ÿ zaštitu reproduktivnog zdravlja i pomoć osobama koje se bore sa neplodnošću;

Udruženje roditelja „Bebironče“ je osnovano 2014. godine u Boru, sa ciljem unapređenja i poboljšanja kvaliteta porodičnog života, edukacije o roditeljstvu, pomaganja roditeljima u vaspitanju i odgajanju dece, rešavanja problema i iza-zova svakodnevnog života u pravcu podsticaja zdravijeg i kvalitetnijeg života i sve to kroz mrežu podrške i saradnje sa institucijama, organizacijama i udruženjima koji se u okviru svojih delatnosti bave pravima dece I roditelja.

19

SANACIJA REONSKIH PUTEVA U SLATINI OŠTEĆENIH BUJIČNIM VODAMA I MEHANIZACIJOM

DO

PR

INO

SI I

DO

NA

CIJE

LO

KA

LNO

J ZA

JED

NIC

I

Buldožerima su putevi najpre prošireni, zatim očišćeni od obraslog rastinja, a potom i posuti rizlom i „izvaljani”.

Na osnovu dogovora kompanije Rakita i pred-stavnika Mesne zajednice Slatina, tokom jula sanirana su dva kilometra reonskih puteva u ataru ovog sela.

Kako bi se meštanima omogućio lakši i bez-bedniji pristup imanjima i pojatama, sanirani su delovi puteva koje su odnele bujične vode, ali i onih koji su oštećeni upotrebom mehanizacije, kako meštana, tako i kompanije Rakita.

Na ovaj način se izašlo u susret, pre svega, meš-tanima Slatine, ali i svima koji ove puteve ko-riste.

20

UDRUŽENE AKTIVNOSTI NA REŠAVANJU PROBLEMA PRENASELJENOSTI PASA LUTALICA

DO

PR

INO

SI I

DO

NA

CIJE

LO

KA

LNO

J ZA

JED

NIC

I

Menadžer komunikacija u Rakiti, Darko Stojadinović, podsetio je da je ova kom-panija drugu godinu za re-dom odlučila da pomogne „Borskim šapama”, orga-nizaciji koja se volonterski, na human i odgovoran na-

čin, trudi da smanji broj pasa bez vlasnika.

Marija Samardžić iz „Bor-skih šapa“ zahvalila se kom-paniji Rakita što je prepoz-nala koren problema, te je, imajući u vidu veliki broj pa-sa lutalica, ovom donacijom zapravo izašla u susret svim građanima Bora.

„Prioriteti naše kompanije su jačanje dugoročne saradnje sa lokalnom samoupravom i organi-zacijama civilnog društva i zajedničko angažo-vanje na rešavanju potreba građana u cilju kraj-nje dobrobiti za lokalnu zajednicu. Upravo je u tom kontekstu realizovana i ova donacija“, re-kao je Stojadinović.

S obzirom na to da je program sterilizacije od ključne važnosti za smanjenje broja pasa luta-lica, „Borske šape“ će donacijom pokriti troš-kove veterinarske stanice za sterilizaciju i kas-triranje.

Branislav Ivanić, direktor veterinarske stanice „Bor“, rekao je da sa „Borskim ša-pama” sarađuje godinama unazad i pohvalio je njihov volonterski rad na rešava-nju ovog problema.

„Iz gradskog budžeta se svake godine izdvaja novac za sterilizaciju 400 jedinki, a donacija Ra-kite je nešto što će, uz sve mere koje smo i mi pre-duzeli, kao što je izgradnja dva azila za pse, omo-gućiti da se smanji broj pasa lutalica na ulicama Bora“, kazao je gradonačelnik Bora.

G r a d o n a č e l n i k B o r a , Aleksandar Milikić, naz-načio je da se iz budžeta grada odvajaju ozbiljna fi-nansijska sredstva za ste-rilizaciju i kastraciju pasa, ali da je za rešavanje ovog velikog problema svaka

donacija dobrodošla.

Kompanija Rakita Eksplorejšn i Udruženje građana „Borske šape“, potpisali su ugovor kojim će ova kompanija donacijom pružiti podršku projektu sterilizacije i kastracije pasa lutalica u Boru. Na ovaj način će se pomoći da se na human način značajno smanji broj pasa lutalica, a samim tim i poveća bezbednost građana.

21

PODRŠKA ZA „15. MEĐUNARODNI OMLADINSKI RADNO ISTRAŽIVAČKI EKOLOŠKI KAMP“

Kamp, koji je finansijski podržala kom-panija Rakita, imao je ekološki karakter i u njemu je učestvovalo deset volontera iz Španije, Italije, Francuske, Turske, Rusije, Češke i Srbije.

Jubilarni „15. Međunarodni omladinski radno istraživački kamp” (Moriek 2018.), pod nazivom „Mladi su zakon“, održan je tokom avgusta na planini Stol kod Bora.

Volonteri su radili na čišćenju i uređenju zemljišta kraj planinarskog doma i jezera na Stolu, kao i obeležavanju evropskih planinarskih staza.

„Ovaj posao je urađen kroz zabavu, dru-ženje i igru i bilo nam je uživanje da radimo bez prevelikog opterećenja“ rekao je Lukić.

Organizatori ovog kampa, uz pomoć Rakite, bili su Društvo mladih istraživača Bor, Društvo mladih istraživača Srbije i Planinarsko-smučarsko društvo „Crni Vrh“ iz Bora.

Lider MORIEK-a, Miloš Lukić, rekao je da se radilo na površini od 27.000 m2 i da su, između ostalog, obeležene staze na pla-ninama Deli Jovan, Veliki i Mali krš, kao i na Malom Stolu.

On je napomenuo da je mnogim kampe-rima ovo bio prvi boravak u Srbiji i da su veoma zadovoljni gostoprimstvom doma-ćina, kao i komunikacijom sa lokalnim sta-novništvom.

DO

PR

INO

SI I

DO

NA

CIJE

LO

KA

LNO

J ZA

JED

NIC

I

22

„MILENIJALCI PIŠU – ULOGA MLADIH U RAZVOJU RUDARSTVA U BORU“

DO

PR

INO

SI I

DO

NA

CIJE

LO

KA

LNO

J ZA

JED

NIC

I

Obična priča penzionisanog borskog rudara koji je radni vek proveo pod zemljom i detalji njegove svakodnevice na radnom mestu, samo je jedna od priča realizovanih kroz projekat „Milenijalci pišu – Uloga mladih u razvoju rudarstva u Boru“ koje se mogu pročitati na internet stranici inforum.pisiglasno.com.

Zbog sve većeg broja stranaca koji dolaze u Bor, svi tekstovi su prevedeni i na engleski jezik.U septembru je završena i druga faza projekta koji je podržala Rakita, a to je edukacija iz oblasti editovanja audio, video i foto sadržaja i javnog nastupa.

Zaključak je da se društvo nije mnogo menjalo, ali su ranije muška deca odmah posle srednje škole nalazila posao, dok danas svi teže cilju da najpre završe studije.

Projekat je realizovan uz finan-sijsku podršku kompanije Rakita, a sprovele su ga učenice drugog razreda Gimnazije u Boru za omla-dinski informativni sajt „Inforum“. Idejni kreator projekta je Asocijacija za razvoj opštine Bor, a cilj je bio da se doprinese obeležavanju Dana rudara koji se tradicionalno obeležava svakog 6. avgusta.Redakcija INforuma, koju čine tri učenice dru-gog razreda borske Gimnazije, Lenka Begović, Teodora Atanasovski i Jelena Trajković, nap-ravila je vezu između razvoja rudarske indus-trije danas i nekada i uloge mladih kroz taj pe-riod.„Redakcija je naporno radila mesec dana i svi njeni članovi su bili izuzetno posvećeni ovoj te-mi“, pohvalila je učenice Marija Pešić, mena-džer projekta, u ime Asocijacije za razvoj op-štine Bor.

Teodora Atanasovski se odlučila za intervju sa pedagogom borske Tehničke škole Natašom Džaković, a interesovalo ju je koliko su mladi zainteresovani za rudarsko-metalurške profile i kako se to menjalo tokom godina. „Razgovarale smo o budućnosti mladih i kakve su im mogućnosti zaposlenja nakon školovanja. Iznenadlila sam se jer nisam očekivala da je toliko mladih zainteresovano za posao rudarskog tehničara“, kaže Teodora.

Lenka Begović je pisala o isto-rijatu rudarenja u Boru i vodila in-

tervju sa penzionisanim rudarom.„Tema me je privukla zato što mali

broj naših vršnjaka iz Bora zna do-voljno o lokalnoj istoriji, ali sam i sama bila

nedovoljno obaveštena. Zato je ovo bila dobra prilika da se bolje upoznam sa tom temom i pri-bližim je svojim vršnjacima“, rekla nam je Lenka.

Njihova školska drugarica, Jelena Trajković, vo-dila je intervju sa anonimnim sagovornikom ko-ji je uporedio razliku društva i mogućnosti za-poslenja nekada i sada.

23

MAJSTORI ETNO HRANE IZ PET DRŽAVA U BRESTOVCU

„Dobro je što Rakita prepoznaje ovakve mani-festacije, jer Village (Vilaž), kao Pokret za razvoj sela, radi na tome da ruralna područja ostanu autentična, a tome i te kako doprinose druš-tveno odgovorne kompanije“, rekao je pred-sednik udruženja, Vukosav Antonijević.

Majstori kulinarstva koji pripremaju stara, tra-dicionalna jela iz Makedonije, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i Srbije, takmičili su se krajem avgusta u Brestovcu u pripremanju etno jela na 8. Međunarodnom festivalu Folklora „Malinik 2018.“Rakita je kao odgovorna kompanija podržala ovu manifestaciju koja „briše granice“ i koja pesmom, igrom i tradicijom spaja ljude bez ob-zire na međusobne razlike.

DO

PR

INO

SI I

DO

NA

CIJE

LO

KA

LNO

J ZA

JED

NIC

I

24

Tema stručnog predavanja odnosila se na proiz-vodnju matice i razvoj pčelinje zajednice.Koliko je ovo značajna tema, najbolje ilustruje podatak da je u programu rada ovog udruženja upravo edukacija, pa je Rakita donacijom po-mogla održavanje stručnog savetovanja.

PREDAVANJE ZA PČELARE U SLATINI

U okviru tradicionalne, pete po redu pčelinje izložbe, koja je odr-žana u Slatini krajem avgusta, Mladen Krstić, predavač Saveza pčelara Srbije, održao je stručnu edukaciju za pčelare koji se ovim unosnim biznisom bave u tom selu.

„Za nas je edukacija veoma važna jer smo po stažu svi mladi pčelari. Zato nam je izuzetno dra-go što smo naišli na razumevanje kompanije Rakita koja je prošle godine donirala sredstva za poboljšanje pčelinje paše i za edukaciju, a ove go-dine za edukaciju i medonosno drveće“, kaže Ne-bojša Buzej, predsednik pčelarskog udruženja „Slatina“.

Udruženje pčelara u Slatini okuplja oko stotinu pčelara.

25

DO

PR

INO

SI I

DO

NA

CIJE

LO

KA

LNO

J ZA

JED

NIC

I

PODRŠKA ZA „26. SABOR IGRE U SLATINI“

Tradicionalni 26. Sabor igre u Slatini okupio je veliki broj izvođača i kulturno umetničkih društava koja neguju kul-turnu i umetničku narodnu tradiciju.

Slatina je ugostila selo Ražanj, Petrovac na Mlavi i Kučevo, folklorni ansambl iz Rumunije i Kulturno umetničko društvo Šarbanovac, koji je pobednik susreta sela 2018. godine. U revijal-nom delu, nastupilo je kulturno umetničko društvo iz Bora, a organizovan je i turnir u ma-lom fudbalu.

Rakita je, sledeći opredeljenje da je za očuvanje identiteta, jezika i kulture jednog naroda neop-hodno održavanje ovakvih manifestacija, sa zadovoljstvom prihvatila poziv da podrži više-dnevni Sabor, jednu od najstarijih manifestacija na teritoriji Bora.

Tradicionalni 26. Sabor igre u Slatini okupio je veliki broj izvođača i kulturno umetničkih druš-tava koja neguju kulturnu i umetničku narodnu tradiciju.

Domaćin Sabora bio je KUD „Branko Olar“, a predsednik ovog društva, Žika Šutulović, pod-setio je da je folklorna sekcija ovog KUD-a os-novana krajem šezdesetih godina prošlog veka i da je značaj ove manifestacije okupljanje om-ladine i dece.

Pokrovitelj Sabora je bio Grad Bor, a među do-natorima je bila i kompanija Rakita.

Na Saboru igre u Slatini, koji predstavlja kul-turno nematerijalno bogatstvo, okupilo se oko 200 učesnika, a najboljima su podeljene nag-rade.

Zamenik gradonačelnika Bora, Branko Perić, rekao je da je Sabor opravdao očekivanja, a to je druženje kroz očuvanje bogatstva jezika, kul-ture i tradicije i proširenje saradnje.

26

DO

PR

INO

SI I

DO

NA

CIJE

LO

KA

LNO

J ZA

JED

NIC

I

AKCIJA EDUKACIJE UČENIKA NA TEMU „BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU“

DO

PR

INO

SI I

DO

NA

CIJE

LO

KA

LNO

J ZA

JED

NIC

I

Učenici su imali priliku da se upoznaju sa pravilima ponašanja u saobraćaju, a kom-panija Rakita je svakom učeniku donirala bezbednosni set reflektujućih dodataka.

Predavanje o bezbednosti obuhvatilo je 172 učenika iz ova tri sela.

„Imajući u vidu da je bezbednost dece na prvom mestu, svakako da je škola u pot-punosti podržala jednu ovakvu inicijativu koja je potekla iz kompanije Rakita. Bez-bednost učenika u saobraćaju je primarna za škole u ovim selima jer su objekti loci-rani tik uz prometne saobraćajnice. Utoliko je ovo predavanje korisnije i verujemo da će učenici shvatiti da su i oni, kao pešaci, ravnopravni učesnici u saobraćaju i da samim tim imaju određene obaveze i odgovornosti”, izjavio je Aleksandar Vlaho-vić, direktor OŠ “Stanoje Miljković” u Brestovcu.

Povodom početka nove školske godine, na ini-cijativu kompanije Rakita, tokom septembra su održana predavanja o bezbednosti u sao-braćaju za učenike nižih razreda osnovnih ško-la u selima Brestovac, Metovnica i Slatina.

Inicijativa za edukaciju javila se i zbog prisustva povećanog broja putničkih i teretnih vozila, kao i radnih mašina koje rade na izgradnji istražnog niskopa u atarima ovih sela.Kompanija Rakita je posvećena razvoju uspeš-ne i transparentne saradnje sa lokalnom zajed-nicom i nastoji da postigne pozitivan dugoroč-no održivi uticaj u lokalnoj zajednici u kojoj pos-luje kroz otvoreni dijalog i podršku lokalnim projektima. Tokom radova na izgradnji istraž-nog niskopa, Rakita preduzima sve neophodne mere zaštite ljudi i životne sredine u skladu sa standardima Srbije, kao i međunarodnim stan-dardima.

27

ZAVRŠEN POSTUPAK RETROAKTIVNE ISPLATE BONUSA

Tokom 2018. godine, Služba za pribavljanje zemljišta je potpisala anekse ugovora o kuporpodaji zemljišta sa svim vlasnicima koji su u ranijem periodu bili obuhvaćeni ovim aktivnostima, čime je zaokružen celokupni postupak isplate dodatnih bonusa na prodaju zemljišta.

PR

OCE

S P

RIB

AVLJ

AN

JA Z

EMLJ

IŠTA

28

U cilju ispunjenja obaveze isplate dodatnog bonusa, kompanija Rakita je pristupila potpis ivanju aneksa za sve prethodne kupoprodajne ugovore čija je nadoknada garantovana na osnovu ažuriranih odredbi strategije otkupa.

Nakon odluke o povećanju isplate bonusa u okviru Programa pribavljanja zemljišta, a u duhu skladne saradnje, fer i transparentnog poslovanja, kompanija Rakita je kontaktirala i obavestila o ovim novinama sve vlasnike zemljišta sa kojima je ostvaren kontakt u prethodnom periodu.

MEHANIZMI ZA POBOLJŠANJE DRUŠTVENO EKONOMSKIH USLOVA ZA VLASNIKE ZEMLJIŠTA

PR

OCE

S P

RIB

AVLJ

AN

JA Z

EMLJ

IŠTA

1. Obuku finansijskog upravljanja i

Kompanija Rakita je u ovoj godini, u okviru Programa otkupa zemljišta, definisala dva mehanizma za poboljšanje načina života osoba koje su prodale, ili planiraju da prodaju zemljište:

Obuka finansijskog upravljanja je važan deo ublažavanja rizika od ranjivosti koji se javlja tokom procesa otkupa zemljišta kao rezultat novčane nadoknade. Mnogi vlasnici zemljišta su imali niske ili fiksne prihode pre dolaska Pro-jekta, a sada će primiti velike količine novca od prodaje zemljišta. Da bi se ublažio rizik od toga da neki ljudi mogu nepromišljeno potrošiti novac za nadoknadu i da bi im se pomoglo da maksimiziraju prednosti koje bi proizašle iz kompenzacije, u ime Pro-jekta je sklopljen ugovor sa nezavisnom trećom stranom za obavljanje finansijske obuke. Obu-ka nije zasnovana na principu davanja instruk-cija, niti favorizuje određenu vrstu ulaganja u odnosu na neku drugu. Pre svega, kroz ovakvu obuku su pokrivene osnove ulaganja i pregled različitih mogućnosti i rizika. Pohađanje obuke je dobrovoljno i otvoreno je za sve odrasle čla-nove domaćinstava koja su prodala ili im je ponuđeno da prodaju svoju zemlju Rakiti.

2. Mehanizam zakupa zemljišta.

Navedeni programi Rakite su usmereni na dalji razvoj lokalne zajednice, odnosno poboljšanje uslova života i rada stanovnika zajednice u kojoj Rakita posluje.

Ovim programom Rakita još više izlazi u susret vlasnicima zemljišta, maksimalno se trudeći da ostvari pozitivan i održiv uticaj na zajednice u kojima posluje.

Zakup može biti prekinut u roku od mesec dana, pismenim obaveštenjem bilo koje strane. Ako usevi zasađeni na zakupljenoj parceli ne mogu biti prikupljeni u roku od jednog meseca, Rakita će nadoknaditi nakupcu procenjenu vrednost useva. Zakup će omogućiti bilo kom vlasniku zemljišta da preuzme ili nastavi sa poljoprivrednim aktivnostima, ukoliko to želi.

Kada je reč o zakupu poljoprivrednog zemljišta, ova mogućnost se odnosi na osobe koje su prodale svoju zemlju Rakiti. Ugovori o zakupu za ovu kategoriju lica su besplatni i omogu-ćavaju korisnicima da se isključivo bave poljo-privrednim aktivnostima. Na ovim parcelama nije dozvoljena izgradnja objekata, vodovodne ili bilo kakve druge infrastrukture.

29

BUKA SA GRADILIŠTA ISTRAŽNOG NISKOPA U GRANICAMA NORMALE

OČU

VA

NJE

I Z

AŠT

ITA

ŽIV

OTN

E SR

EDIN

E

Merna mesta su postavljena na udaljenosti od 150 do 1.200 metara od samog gradilišta. Prema zaključku izveštaja, nivo buke se na svim mernim mestima kretao u rasponu od 36 do 54 decibela, što je u normalnom opsegu.

Kompanija Rakita je, poštujući zakonsku regulativu i međunarodne standarde u okviru zaštite životne sredine, a pre svega maksi-malno se trudeći da zaštiti lokalnu zajednicu od negativnih uticaja na životnu okolinu, tokom septembra angažovala referentnu agenciju za merenje nivoa buke sa gradilišta istražnog nis-kopa. Cilj je bio da se utvrdi nivo buke koji potiče od radnih mašina, a koji se proširuje na okolinu u kojoj živi nekoliko domaćinstava.

30

31

FOTO

GA

LER

IJA

Kontaktirajte nasRAKITA INFO CENTAR

Ulica: Moše Pijade 46/6, BOR+381 30 215 00 67

info@rakita.net

www.rakita.net