25. april 2019. godine

PLATE ČELNIKA 20 NAJVEĆIH GRADOVA U

SRBIJI Radojičiću najviše, Palminom

gradonačelniku manje od 90.000

Analizirajući plate u 20 najvećih gradova u Srbiji vidi se da najveću zaradu među gradskim čelnicima ima

prvi čovek Beograda Zoran Radojičić koji svakog meseca iz budžetske kase primi po 120.000 dinara.

Najnoviji podaci Agencije za borbu protiv korupcije pokazuju i da šest gradonačelnika, koji vode top 20

gradova, mesečno zarađuju po više od 100.000 dinara, dok je plata 13 gradskih čelnika između 90.000 i

100.000 dinara. Najmanje među njiima zarađuje gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović sa mesečnom

platom od oko 87.000 dinara.

Odmah ispod Radojičića, po visini zarade,

nalazi se prvi čovek Subotice Bogdan Laban

koji ima neto prihod od 115.000 dinara, a uz

to je, kao svoje vlasništvo, prijavio i više

nekretnina, šest livada, ali i motor Harli

Dejvidson. Gradonačelnik Loznice Vidoje

Petrović prima 106.948 dinara, Predrag

Terzić iz Kraljeva ima platu od 103.000

dinara (bez nekretnina na svoje ime), a u Top

6 su i dve "prve dame" - Jasna Avramović u

Smederevu (101.855) i Dušanka Golubović u

Somboru (100.048).

Milun Todorović iz Čačka mesečno prima

91.000 dinara. U prijavi stoji i da ima pet

kuća, zemljište, njive, šume... Miloš Vučević,

gradonačelnik drugog po veličini grada u Srbiji, Novog Sada, ima platu od 92.000 dinara i dva stana u svom

vlasništvu, a isto toliko zarađuje i Nebojša Zelenović, čelnik jednog od retkih opozicionih gradova u Srbiji -

Šapca, u čijoj imovinskoj karti se ne nalazi nijedna nekretnina, niti vozilo registrovano na njegovo ime.

Među zanimljivijim imovinskim kartama su i one gradonačelnika Kragujevca i sina bivšeg predsednika

Srbije, Radomira Nikolića, koji uz platu od skoro 97.000 dinara poseduje i kuću, ali i tri vikendice, pet njiva,

šumu, livadu... Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović ima u vlasništvu i poslovne prostore, a prvi

čovek Pirota Vladan Vasić voćnjake i vinograde.

Zoran Radojičić, Beograd, 120.000

Bogdan Laban, Subotica, 115.000

Vidoje Petrović, Loznica, 106.948

Predrag Terzić, Kraljevo, 103.000

Jasna Avramović, Smederevo, 101.855

Dušanka Golubović, Sombor, 100.048

Vladan Vasić, Pirot, 99.734

Aleksandar Milikić, Bor, 98.700

Goran Cvetanović, Leskovac, 98.000

Darko Bulatović, Niš, 97.201

Slobodan Gvozdenović, Valjevo, 97.100

Radomir Nikolić, Kragujevac, 96.981

Jasmina Palurović, Kruševac, 96.981

Saša Pavlov, Pančevo, 96.750

Boško Ničić, Zaječar, 96.000

Slobodan Milenković, Vranje, 96.000

Miloš Vučević, Novi Sad, 92.000

Nebojša Zelenović, Šabac, 92.000

Milun Todorović, Čačak, 91.000

Ratko Stevanović, Jagodina, 87.646

S druge strane, bivši jagodinski gradonačelnik, a sada predsednik Skupštine grada Jagodine, od početka svog

"stolovanja" odrekao se plate, a ovaj prihod, prema njegovim rečima, usmerio je građanima koji teško žive.

Tako mu i u imovinskoj karti kao iznos mesečne zarade stoji - nula, ali zato u vlasništvu ima dve kuće, kao i

plac, poljoprivredno imanje, stambeni prostor i salu za rekreaciju. Oni koji pamte malo duže setiće se

Palminih predloga da se svi lokalni funkcioneri odreknu dnevnica i plata.

NEMAČKA KOMPANIJA GRADI FABRIKU U

NOVOM SADU Posao za 440 ljudi, u planu i

istraživački RAZVOJNI CENTAR

Nemačka kompanija "Boš" planira da izgradi fabriku u Novom Sadu, najavio je gradonačelnik Miloš

Vučević govoreći o investicijama u tom gradu. Kako je istakao, biće to druga strana investicija u Novom

Sadu, posle dolaska švajcarskog proizvođača čokolade.

"Boš" će fabriku sagraditi u radnoj zoni Sever IV i tu će

posao dobiti 440 radnika. Takođe, biće napravljen i

razvojni istraživački centar za 50 inženjera.

Vučević je rekao i da je javni poziv za izbor privatnog

partnera za Apoteku Novi Sad bio uspešan i da će detalje

saopštiti u četvrtak 25. aprila, dok će ugovor

najverovatnije biti potpisan do juna. On je dodao da je

stigla ponuda i za zakup Galenske laboratorije na pet

godina.

Vučević je istovremeno najavio da će javnosti u četvrtak

saopštiti i rezultate neobavezujućih javnih poziva za

gradnju javnih garaža i rešavanje problema energetske efikasnosti Spensa. Naveo je da su se ovi pozivi

pokazali uspešnim i da ima zainteresovanih privatnih lica.

Vučević je dodao da će istom prilikom saopštiti i detalje u vezi sa dolaskom dve strane investicije u Novi

Sad.

ISTRAŽUJEMO Srbija godišnje PRAVI 7.200

DOLARA po glavi stanovnika, skoro tri puta

MANJE nego u vreme SFRJ

Slovenija je kao najrazvijenija zemlja u bivšoj SFRJ 1989. godine imala BDP po glavi stanovnika od 34.137

američkih dolara. Hrvatska je tada s BDP od 21.567 dolara zaostajala 36,8 odsto za ovom susednom

zemljom. Srbija je sledila znatno iza sa BPD od 19.000 hiljada dolara, a lošije rangirana od naše zemlje bile

su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija.

Danas, 30 godina kasnije, prema poslednjim podacima koje je izneo predsednik Aleksandar Vučić, bruto

domaći proizvod Srbije po glavi stanovnika iznosi 7.207 dolara, što je skoro 3,5 puta manje od Slovenije gde

BDP po glavi stanovnika danas iznosi 24.597 dolara.

U odnosu na Austriju i Nemačku, Srbija je drastično lošije rangirana. Tako je recimo BDP po glavi

Austrijanca 52 hiljade dolara, a Nemačke 51.760 dolara . To je razlika od sedam puta, dok je BDP Srbije po

glavi stanovnika za oko 5,5 puta manji i od Francuske (38.476 dolara). U Hrvatskoj BDP iznosi oko 13.500

dolara po glavi stanovnika, Crnoj Gori 7.800 dolara a u Bosni i Hercegovini oko 5.160 dolara.

Italijanski ekspert Mateo Bonomi, sa Instituta za međunarodne odnose iz Rima, nedavno je rekao da će

zemljama Zapadnog Balkana biti potrebno 60 do 100 godina da dostignu prosečan BDP zemalja Evropske

unije.

On je tada konstatovao da je glavna prepreka za razvoj Zapadnog Balkana manjak demokratije i vladavine

prava, kao i česte političke nestabilnosti i skretanje pažnje sa ekonomskih tema.

"Rezultat je da su zemlje regiona nagomilale trgovinski deficit sa EU od 97 milijardi evra, a paralelno su

rasli njihovi dugovi. Istovremeno, pomoć dolazi iz pristupnih fondova i ona se kreće od 40 miliona evra za

Crnu Goru, do 200 miliona evra za Srbiju, što nije dovoljno da se premosti disbalans i pospeši razvoj

zemalja Zapadnog Balkana", smatra Bonomi.

Tadašnja Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija po ekonomskoj je razvijenosti 1990. zauzimala

31. mesto u svetu, dok su 2007. godine sve države sledbenice, s izuzetkom Slovenije (na 29. mestu), bile

znatno lošije plasirane.

Bonomi upozorava da će u ovom periodu dostizanja standarda EU sve više mladih odlaziti iz zemalja

Zapadnog Balkana.

"Do sredine veka, još dva miliona ljudi će napustiti Zapadni Balkan, što se u ekonomskom pogledu može

odraziti na smanjenje mogućnosti za rast i razvoj", kazao je Bonomi.

Plata od 500 evra – važno je i kako, a ne samo

kada

Od kada je u januaru 2016. tadašnji premijer Srbije izjavio da očekuje da će prosečna plata u 2017.

iznositi 500 evra, povećanje plata u evrima postao je jedan od glavnih ciljeva ekonomske politike.

Budući da prosečna plata nije dostigla 500 evra u 2017, rok za ostvarenje ovog cilja prvo je pomeren

na 2018, zatim na 2019. i kada se eventualno još jednom pomeri na 2020. obećanje bi se napokon

moglo ostvariti.

Ne ulazeći dublje u (ne)kredibilnost

ekonomskih prognoza državnih

zvaničnika i pristrasnih ekonomskih

analitičara koji ovakve prognoze

podržavaju, tema koja je iz ekonomskog

ugla daleko važnija je – da li plate u

evrima u potpunosti rastu na ekonomski

ispravan, tj. održiv način? Analiza koju

smo sproveli u Kvartalnom monitoru

pokazuje da to trenutno nije slučaj i da bi ovaj problem trebalo da dobije veću pažnju javnosti.

Zašto je baš ovo pitanje toliko važno verovatno najbolje ilustruje primer vanrednog povećanja penzija iz

2008. do kog je došlo usled političkih ucena PUPS-a, a ne usled odgovarajućeg kretanja ekonomskih

fundamenata. Te 2008, penzije su imale dve redovne i dve vanredne indeksacije (povećanja) u ukupnom

iznosu od čak 35%, koje ni izbliza nisu bile u skladu sa kretanjem privredne aktivnosti.

Ono što se nedugo zatim desilo pokazalo je da u ekonomiji nema prečica i da se greške surovo kažnjavaju.

Snažan rast ubedljivo najvećeg budžetskog rashoda (penzija) i to na početku svetske ekonomske krize bio je

okidač urušavanja javnih finansija zemlje – koje se završilo tek sa bolnim merama fiskalne konsolidacije iz

2015. godine.

Ni penzioneri nisu imali trajnu korist od vanrednih povećanja penzija, jer je nakon 2008. usledila decenija

njihove niske indeksacije, zamrzavanja, pa čak i privremenog umanjenja. Rast cena od novembra 2008. do

februara 2019. bio je 59%, a penzije su u istom periodu nominalno povećane za svega 28% – što ukazuje da

su vanredna povećanja penzija iz 2008, bez odgovarajućeg ekonomskog utemeljenja, kao krajnju posledicu

zapravo imala njihovo snažno realno smanjenje i dugoročan pad životnog standarda penzionera.

Vratimo se sada na plate. Da bi povećanje plata u evrima bilo ekonomski utemeljeno, ono bi trebalo da

približno prati realni rast produktivnosti privrede. Ukoliko plate u evrima rastu u skladu sa realnim rastom

produktivnosti, zadržava se međunarodna cenovna konkurentnost privrede i ekonomija može da se razvija

na zdrav način, po osnovu rasta investicija i neto izvoza.

Ukoliko je, međutim, ovaj princip narušen, veći rast zarada u evrima od realnog rasta produktivnosti

podstiče rast trgovinskog deficita i smanjuje atraktivnost ulaganja u razmenljive sektore privrede tj.

pojavljuju se opasne makroekonomske neravnoteže koje koče domaću privredu i u krajnjem ishodu mogu da

dovedu do platnobilansne krize.

Od januara 2017. do januara 2019. godine (poslednji dostupan podatak), prosečna plata povećana je

sa 46.700 dinara na 54.500 dinara, a njen rast u evrima bio je još veći – sa oko 375 evra na oko 460

evra, tj. za 22% (jer je prosečan kurs u januaru 2017. bio 123,8 dinara za evro, a u januaru 2019.

godine 118,4 dinara za evro).

S druge strane, realni rast produktivnosti bio je daleko skromniji – iznosio je u istom periodu svega oko

2,5% (kumulativni rast BDP-a od oko 7,5% uz rast zaposlenosti od oko 5%).

Neusklađenost povećanja zarada u evrima i realnog rasta produktivnosti doprinela je snažnom

povećanju deficita u trgovinskoj razmeni sa inostranstvom u prethodne dve godine.

Deficit u razmeni robe i usluga Srbije sa inostranstvom povećan je sa 2,2 mlrd evra iz 2016. na 4,2 mlrd evra

u 2018, a u prva dva meseca 2019. trgovinski deficit nastavlja da se povećava po stopi od oko 20%

godišnje.

Slično kao u prethodno opisanom slučaju neutemeljenog povećanja penzija, povećanje zarada u evrima koje

nije bilo u skladu sa rastom odgovarajućeg ekonomskog fundamenta odrazilo se na produbljivanje

makroekonomskih neravnoteža i smanjilo potencijal zemlje za brz privredni rast i dugoročno osetno

povećanje životnog standarda stanovnika.

Važno je sada istaći to da su na snažno povećanje zarada u evrima u prethodne dve godine znatno uticale

populističke politike Vlade i NBS. U prethodnim izdanjima Kvartalnog monitora ukazali smo na tri politički

popularne mere ekonomske politike koje u kratkom roku povećavaju prosečnu zaradu u evrima i

približavaju je cilju od 500 evra, ali u isto vreme „guše" dugoročni privredni rast. To su: 1) prekomerno

povećanje zarada u javnom sektoru, 2) precenjen kurs dinara i 3) podizanje minimalne zarade iznad

mogućnosti privrede da ih finansira.

Povećanje zarada zaposlenih u opštoj državi moralo bi da bude nešto manje od nominalnog rasta BDP-a i

blisko rastu plata u privatnom sektoru – uzimajući u obzir podatak da su zarade u javnom sektoru i dalje oko

20% veće nego u privatnom, a posao sigurniji. Međutim, to se u Srbiji ne dešava.

Plate zaposlenih u opštoj državi od kraja 2016. do 2019. povećane su za oko 25% (prosečno povećanje od

4,5% u 2017, i od 9% u 2018. i 2019. godini), što je bilo iznad nominalnog rasta BDP-a i skoro dva puta

brže od rasta plata u privatnom sektoru.

Povećanje jaza u zaradama javnog u odnosu na privatni sektor destimuliše zapošljavanje u

(produktivnijem) privatnom sektoru i preko tog dodatnog kanala još više koči privredni rast zemlje.

Vlada bi umesto populističkog (prekomernog i paušalnog) povećanja zarada svojih zaposlenih trebalo za

njih da uvede objektivne, sveobuhvatne i transparentne platne razrede kakvi postoje u većini drugih

evropskih zemalja.

Naime, plate za pojedina zanimanja u javnom sektoru su i pored prethodnih povećanja preniske (lekari

specijalisti, inspekcijske službe), ali takođe postoje veliki delovi javnog sektora u kojima su prosečne plate

neopravdano visoke – npr, prosečna primanja zaposlenih u MUP-u (plate i ostali dodaci na rad) iznose preko

80.000 dinara.

Uvođenje jedinstvenih platnih razreda za sve zaposlene u opštoj državi ovakve nepravičnosti u načelu bi

rešilo. Međutim, i pored brojnih najava da će se takav sistem uvesti, to se odlaže iz godine u godinu što

ukazuje da Vlada nema politički kapacitet da ovu važnu reformu dosledno sprovede.

Kurs dinara je realno ojačao od početka 2017. do februara 2019. za oko 10%, što jeste popularno u

široj javnosti, ali je dugoročno ekonomski štetno.

Za takvo kretanje kursa odgovorna su ne samo tržišna kretanja već i neodgovarajuće politike NBS. Naime,

NBS nije uticala na potrebnu postepenu depresijaciju dinara premda je za to bilo prostora – inflacija je već

duže vreme uglavnom na donjoj granici ciljnog koridora od 3±1,5%.

Tačno je da u su u prethodnim godinama izraženiji bili pritisci na jačanje, nego na slabljenje dinara (povećan

priliv inostranog kapitala), ali to ne može biti opravdanje. NBS je morala da iskoristi povremeno

pojavljivanje depresijacijskih pritisaka za blago i kontrolisano slabljenje dinara – umesto što je i u takvim

slučajevima intervenisala prodajom evra iz deviznih rezervi.

Na kraju, poslednja mera ekonomske politike kojom Vlada netržišnim mehanizmima znatno utiče na rast

zarada u evrima je snažno povećanje minimalne zarade. Minimalna neto cena rada povećana je od kraja

2016. do 2019. za skoro 30%, sa 121 dinar na 155,3 dinara po radnom času – što je daleko brži rast

minimalne zarade od rasta produktivnosti privrede.

Kao posledica ovih povećanja minimalna zarada u 2019. već premašuje 55% prosečne zarade u privatnom

sektoru (u kom plate rastu oko 5% godišnje), pa se ova dva indikatora iz godine u godinu sve više

približavaju, a funkcija minimalne zarade obesmišljava. Iako ove administrativne mere nisu poslodavcima

toliko povećale troškove radne snage jer je u isto vreme sprovedeno i smanjenje fiskalnog opterećenja rada,

ekonomski bi efikasnije bilo da se fiskalno rasterećenje rada (koje smanjuje javne prihode) usmerilo ka

većem profitu i investicijama privatnog sektora, tj. ka podsticanju privrednog rasta.

Nastojanje Vlade da utiče na povećanje prosečnih zarada jeste razumljivo, ali mere koje ona preduzima kako

bi se to postiglo trebalo bi da budu usmerene ka uzroku, a ne ka posledicama – tj. da Vlada svojim

politikama utiče na održivo ubrzanje privrednog rasta i veći rast produktivnosti.

To konkretno znači da bi Vlada prvenstveno trebalo da brine o reformi javnih preduzeća, izgradnji osnovne

infrastrukture, unapređenju vladavine prava, smanjenju korupcije i drugo, a da kretanje prosečnih zarada

prepusti tržišnim mehanizmima i ekonomski objektivnim kriterijumima. U suprotnom, lako bi se mogla

ponoviti priča sa vanrednim povećanjem penzija iz 2008. godine – da prosečna plata u 2020. dostigne

ciljanih 500 evra, ali da pacijent, u ovom slučaju privreda Srbije, tu „uspešnu" operaciju Vlade ne preživi.

Kako naslediti staž

Bračni drug može da ostvari pravo na porodičnu penziju ukoliko je preminuli imao najmanje pet godina

staža osiguranja

Zemljoradnik iz okoline Beočina koji ceo život živi od nadnice našao se ovih dana u neobranom grožđu.

Pošto je ostao udovac i već ima više od 65 godina, shvatio je neće još dugo moći da gura traktor kroz njive,

pa se zabrinuo od čega će živeti.

Ne želi da mu se ime objavljuje, jer će onda svi koji ga

znaju početi da ga sažaljevaju, ali hoće da zna da li bi on

mogao da poveže svoj radni staž s godinama staža pokojne

supruge i da ima poljoprivrednu penziju. Pa, kaže, kolika

bude.

– Supruga je za sebe uplaćivala 13,5 godina doprinose za

penzijsko i invalidsko osiguranje. Ja nisam, jer nismo

imali para za oboje. Ja bih sad da nastavim da uplaćujem

bar još dve godine dok ne napunim 15 godina staža, koliko

mi treba za penziju. Tako ne bi propale ni njene uplate, a i

ja bih imao neka primanja – priča on.

Čuo je kaže od komšija koji su radili u Nemačkoj da ako imaš pet godina staža dobijaš od njihove države par

stotina evra kao neke socijalne penzije. U Austriji već posle dve godine može da se dobije nekih 50 evra

mesečno, a i Severna Makedonija je nedavno uvela socijalne penzije za sve one koji nemaju dovoljno staža,

a imaju godine za penziju, pa ga zanima da li takva mogućnost postoji i u Srbiji.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se poveže staž supružnika, to jest da ovaj Beočinac uplaćuje

doprinose, pa da mu se zbroje s uplatama pokojne supruge, u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje

kažu da zakon tako nešto ne predviđa. Ali, u slučaju smrti supruge, bračni drug može da ostvari pravo na

porodičnu penziju. Uslov je da je preminuli imao najmanje pet godina staža osiguranja. Inače, nema

zakonske mogućnosti da se radni staž supružnika sabira i na taj način ostvari bilo koje pravo iz penzijskog i

invalidskog osiguranja, objašnjavaju nadležni. Da bi se ostvarilo pravo na starosnu penziju kada osiguranik

napuni zakonom propisane godine života, potrebno je najmanje 15 godina staža.

Prema raspoloživim podacima, u Srbiji ima oko 250.000 starijih od 65 godina koji nemaju penziju najčešće

zbog toga što nemaju dovoljno staža osiguranja, to jest nisu imali mogućnosti da sami sebi plaćaju. U čak

18.000 domaćinstava u Srbiji nijedan od supružnika starijih od 65 godina nema nikakva primanja.

U Savezu penzionera Srbije kažu da su odavno predlagali uvođenje socijalnih penzija, ali da je malo

verovatno da to uskoro može da zaživi.

Đuro Perić, predsednik saveza, ističe da je to u Severnoj Makedoniji moglo da prođe, jer tamo ima manje

penzionera. U Srbiji gde ih je skoro dva miliona teško da se mogu naći pare i za one koji nemaju minimum

15 godina staža.

Na pitanje šta da rade oni koji su kao paori uplaćivali doprinose, ali je dokumentacija uništena tokom

poplava u arhivi, a oni imaju samo delimično papire kao dokaz, u PIO kažu da je to pitanje za Poresku

upravu.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisano je da kontrolu obračunavanja i plaćanja

doprinosa obavljaju poreznici. Stoga svi odgovori na pitanja o stopi osnovice doprinosa, obračunavanju

kamata u slučaju kašnjenja uplata, treba da se potraže u Poreskoj upravi. Onaj ko tvrdi da ima uplaćene

doprinose, ali nema dokaz za to, mora od poreznika da zatraži da mu izdaju uverenje o uplatama nakon čega

se to dostavlja PIO fondu.

Nema više M4 obrazaca za poslodavce

Budući da je od 1. januara ove godine ukinuta obaveza poslodavaca da Fondu PIO podnose M4 obrasce za

matičnu evidenciju kojim su potvrđivali da su uplatili doprinose za svoje zaposlene, podatke o stažu

osiguranja ostvarenom u 2018. godini penzijski fond će preuzimati u matičnoj evidenciji. I to na osnovu

podataka o osnovicama i uplatama doprinosa koje dobiju od Centralnog registra obaveznog socijalnog

osiguranja.

Oni, koji, međutim, nisu podneli prijave M4 za 2017. i ranije godine dužni su da podnesu na obrascima koji

su važili do 31. decembra prošle godine, navode u PIO.

Udruženje bivših radnika podnelo tužbu protiv

PKB-a i države

Udruženje bivših radnika Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), prošle godine prodatog arapskoj firmi

Al Dahra, podnelo je tužbu protiv te kompanije i protiv Republike Srbije.

Pozivajući se na "Zakon o privatizaciji", traže da im se isplate naknade za besplatne akcije preduzeća, koje

su im, kako tvrde, nezakonito uskraćene. Ministarstvo privrede negira optužbe, uz obrazloženje da radnici

nemaju prava na akcije, jer PKB ne poseduje takozvani "društveni kapital" i to od 2009. godine - što jeste

tačna, ali ne i potpuna informacija.

"Ja sam počeo karijeru u Titovom vremenu, mi smo radili prekovremeno, subotu, nedelju, državni praznik",

kaže Milinko Miladinović.

"I stvoren je jedan PKB koji je bio peta ili šesta firma u tadašnjoj Jugoslaviji, jedna od najvećih svetskih

firmi u poljoprivrednoj proizvodnji", izjavio je Nikola Milosavljević.

Ljudi su stvarali PKB zato što su PKB voleli.

Jedan od bivših radnika

Put nekadašnjeg giganta, od kombinata do korporacije, završen je septembra 2018. godine kada je PKB od

države kupila arapska Al Dahra.

Al Dahri je tada pripalo i 17.000 hektara plodnih oranica koje su do tada bile u vlasništvu države, tretirane

kao opšte dobro. Ipak, "ne mogu Arapi odleteti sa zemljištem na ćilimu" - to je tada prokomentarisao

predsednik Aleksandar Vučić.

Mada baš kao u bajci, misteriozno su nestale akcije preduzeća koje po slovu zakona - pripadaju radnicima.

"Po samom zakonu o privatizaciji imperativ, znači imperativne norme predviđaju da maksimum 15 odsto od

65 odsto društvenog kapitala pripada malim akcionarima", kaže advokat Saša Gemaljević.

Na PKB se međutim nisu primenjivale odredbe zakona, nego - zaključci vlade, poput onog iz 2009. godine,

kojim je sav društveni kapital bivšeg kombinata pretvoren u državni. Drugim rečima, akcije radnika su

jednim dokumentom i jednim potpisom pretvorene u državno vlasništvo.

"Dakle, 18. juna 2009. se ovim zaključkom stavlja van snage zakon, što je nedopustivo i protivzakonito.

Potpisnik tog zaključka je današnji ministar inostranih poslova", kaže Gemaljević.

N1: Kako je to obrazloženo? Ta odluka?

Gemaljević: Nikako. Nikako.

"Ja sam u penziju otišao 2010. godine i ništa to nisam znao. Međutim na intervenciju mojih kolega nekih

koji su počeli 2017. negde u januaru mesecu smo mi videli da se tu nešto kuva i mi smo podneli ovaj zahtev

Ministarstvu privrede da nam odgovore zašto mi nemamo pravo na besplatne akcije", kaže penzioner PKB-a

Dušan Nikolić.

"Njihovo obrazloženje je vrlo jednostavno - s obzirom da u ovom momentu ne postoji društveni kapital,

radnici znači nemaju pravo na akcije. Zanemarujući hronologiju i genezu ove pismene dokumentacije i

način kako je nastao državni kapital, odnosno kako 65 odsto društvenog kapitala protivzakonito prešlo u

državni kapital", rekao je advokat Gemaljević.

N1 je od Ministarstva privrede zatražila podrobnije obrazloženje - koje do emitovanja ovog priloga nije

stiglo. Odgovaraće se, međutim, pred Privrednim sudom, jer je u februaru, više od 2.500 bivših udarnika

PKB-a, tužilo i PKB i državu.

"Još nešto da Vam kažem šta je mene najviše pogodilo. Pogodilo me je to što su oni milisli da smo mi tolike

neznalice da smo mi toliko glupi da mi nećemo znati uopšte da su nam oni to uzeli", rekao je Nikolić.

Nije za utehu ni to što znaju da njihov slučaj nije usamnjen - kratkih rukava, ili bolje - praznih džepova

ostali bivši radnici Geneksa, Robne kuće Beograd, Goše, Gumoplastike - i tu nije kraj.

Poslodavci ne prepoznaju muke samohranih majki

Kako uskladiti posao i porodične obaveze svakodnevni je izazov porodica, ne samo u Srbiji. Još je teže

samohranim roditeljima. U Srbiji ih, prema nekim procenama, ima oko 130.000, najviše majki. Njihovo

ekonomsko osnaživanje, put je do boljeg života za njih i njihovu decu.

Samohrane majke, vrlo često nemaju svoj krov nad glavom, neretko su bez zaposlenja, a i kada ga imaju, to

su uglavnom lošije plaćeni poslovi.

"Ako je ona materijalno ugrožena, ako je podstanar, ako je nezaposlena, ona vrlo teško dolazi do toga da

nađe jemstvo da bi joj neko potpisao da bi mogla da uđe u program samozapošljavanja", kaže Ljiljana

Petrović iz Uruženja "Laris" iz Čačka.

Zbog toga, pokazuju istraživanja, samohrane majke i njihova deca su među najugroženijima u Srbiji.

"Za rešavanje bilo kojih socijalnih problema, jedan od preduslova je ekonomsko osnaživanje. Zato smo mi

pokrenuli puno raznih projekata na ovu temu. Samo od 2009. smo podržali preko 60 žena preduzetnica da

pokrenu i prošire svoj posao", kaže Ana Košel, direktorka Fondacije "Ana i Vlade Divac".

Nova direktiva EU o usklađivanju rada i roditeljstva, predviđa minimalne standarde u svim zemljama Unije,

kako bi se poboljšao položaj zaposlenih roditelja.

"Nadam se da će neka od tih rešenja biti implementirana i u Strategiju socijalne zaštite u Srbiji 2019-2025.

Nadamo se da će ta strategija biti uskoro usvojena i da će se u 2019. godini EU i Srbija dogovoriti o

akcionom planu za otvaranje Poglavlja 19, koji uključuje socijalnu politiku i zapošljavanje", kaže Leoneta

Pajer, delegacija Evropske unije u Srbiji.

Zakon o radu roditeljima daje mogućnost da u dogovoru sa poslodavcem prilagode radno vreme porodičnim

obavezama i deci. U praksi, međutim, uglavnom nije tako.

"Briga o roditeljima, posebno o samohranim stvara zadovoljne i produktivne radnike, koji beleže najbolje

rezultate u procesu rada, što može ujedno doneti profit i bolji imidž poslodavca. Kad roditelj zarađujući za

sebe brine i o zaradi za dete, on ima najveći moguć stepen odgovornosti prema poslu", kaže Slavica Đukić

Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku.

Gotovo trećina poslodavaca u Srbiji ne zapošljava nijednu od ranjivih grupa. Poslodavce koji uz borbu za

profit, brinu i o zaposlenim roditeljima, država će nagraditi priznanjem "Prijatelj porodice".

"Toza" ne gasi peći

Kikindski proizvođač građevinskog materijala prvi put tokom zime nije prekidao rad. Raste tražnja za

crepom i pločicama. Izvoz u 16 zemalja

PRVI put za poslednjih desetak godina u fabrici "Toza

Marković" u Kikindi proizvodnja tokom zime nije

prekidana, pa radnici nisu privremeno otpuštani i

ponovo vraćani na posao. Tako su obezbeđene zalihe

kako bi se tokom građevinske sezone tržištu 16 zemalja

isporučile potrebne količine, pre svega, crepa velikog

formata. Trenutno se proizvodi punim kapacitetom, jer

je cilj da se ove godine izradi 35 miliona komada crepa i

proda 32 miliona.

- Polovinu proizvodnje crepa čine modeli velikog

formata "klasik" i "velika kikinda", jer za njima raste potražnja. Najviše crepa i pločica izvozimo u

Rumuniju, a rast prodaje beležimo i na tržištu Bugarske. Izvoz na Kosovo i Metohiju je onemogućen, pa

smo zbog toga izgubili dva miliona evra prihoda, jer je trebalo tamo da prodamo 3,5 miliona komada crepa i

100.000 metara kvadratnih keramičkih pločica - predočava Vladimir Ilić, prvi čovek najstarijeg i najvećeg

proizvođača građevinskog materijala od pečene gline u Srbiji.

Ovakvi podaci, ipak, ne znače i da je slika fabrike ružičasta. Jer, "Toza" je avgusta 2016. izašao iz stečaja i

od tada posluje prema unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR). Većinski vlasnik je JP

"Srbijagas" koji je svoja potraživanja od 20 miliona evra pretvorio u udeo u vlasništvu, a to bi trebalo da

uradi i 29. maja, kada bi u udeo trebalo da konvertuje dodatnih 50 miliona evra duga. Ako se u Privrednom

sudu u Zrenjaninu postigne takav dogovor, "Srbijagas" bi postao vlasnik 80 odsto "Toze Markovića". Prema

planu reorganizacije, obaveza fabrike je da u narednih 10 godina vrati dug od oko 25 miliona evra, odnosno

da godišnje poveriocima vraća oko 2,5 miliona evra, što "Toza" ne može da ispunjava.

- Ako "Srbijagas" bude imao 80 odsto udela, to će značiti da fabrika više nema dugova, koji su nastali u

ranijem periodu, tokom pogrešne privatizacije. Tek kada "Srbijagas" preuzme vlasništvo nad većim delom,

može se očekivati nova privatizacija - objašnjava Ilić, i dodaje da ni sadašnje stanje ne bi bilo moguće bez

podrške Vlade Srbije, "Srbijagasa" i angažovanja gradonačelnika Kikinde Pavla Markova.

TEHNOLOŠKE MANE I PREPRODAJA

IAKO je protekle dve godine fabrika unapređivana, jer je oko dva miliona evra uloženo u reparaciju linije za

proizvodnju crepa i 450.000 evra u novu automatsku liniju zadigitalnu štampu keramičkih pločica, istini za

volju, "Toza" još tehnološki zaostaje za konkurencijom.

- Najveći problem fabrike su tehnološke manjkavosti i plan je da dogodine uložimo novac u otklanjanje tih

mana. Tek tada privatizacija može da bude uspešnija - priznaje Ilić.

U predškolskim ustanovama povećanje plata devet

odsto

Plate zaposlenih u predškolskim ustanovama će od maja biti povećane za devet odsto, predviđeno je

dopunama Zakona o budžetskom sistemu koje je Skupština Srbije danas usvojila.

"Plate zaposlenih u predškolskim ustanovama biće povećane za devet odsto u odnosu na platu iz decembra

2018. godine, umesto dosadašnjih sedam odsto, počev od plate za maj 2019. godine", rekao je ranije

ministar finansija Siniša Mali u Skupštini Srbije.

Poslanici glasaju o više zakonskih predloga i sporazuma, među kojima je i Predlog zakona o davanju

garancije Srbije i u korist Sosijete Ženeral banke, Komercijalne banke i Vojvođanske banke za izmirenje

obaveza JP "Srbijagas"

"Reč je o zadužž enju 'Srbijagasa' po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Srbije od

granice s Bugarskom do granice s Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Srbijom, kroz ulaganje u

kapital akcionarskog društva South Stream Serbia iz Švajcarske", rekao je nedavno Mali.

Iznos kredita je 70 miliona evra, a rok vraćanja šest godina, uključujući period počeka od dve godine.