PLC najPLC najččeešćšće zauzima centralno mesto u e zauzima centralno mesto u nekom automatizovanom sistemunekom automatizovanom sistemu..

• Kontrola procesaKontrola procesa• Akvizicija podataka i njihova Akvizicija podataka i njihova

obradaobrada• KomunikcijeKomunikcije• Servo-kontrolaServo-kontrola• Udaljena kontrolaUdaljena kontrola• Itd...Itd...

Tip PLC-a se bira tako da zadovolji zahteve Tip PLC-a se bira tako da zadovolji zahteve konkretne makonkretne maššine ili procesa.ine ili procesa.

PLC je u stvari industrijski mikroračunarski sistem, u kome su hardver i softver specifično adaptirani industrijskom okruženju.

PLC nadzire (monitoriše) ulaze, donosi odluke na bazi ugrađenog programa i kontroliše izlaze, a preko njih neki proces ili mašinu.

Namenski elektronski uređaj, zasnovan na mikroprocesoru, koji je u mogućnosti da obavlja brojne tipove upravljačkih funkcija različitog nivoa složenosti.

PROGRAM

•Glavna primena u industriji (proizvodnoj) gde se koristi kao upravljačka jedinica za automatsko upravljanje procesima

•Prati ključne parametre procesa (posredstvom priključenih senzora i davača), i shodno memorisanom programu, generiše pobudu kojom deluje na proces (posredstvom aktuatora)

•Područje primene PLC kontrolera isto je kao i za specijalizovane mikroračunarske kontrolere ili signal procesore•Razlika: PLC-a ne zahteva od korisnika gotovo nikakvo predznanje o arhitekturi mikroračunarskih sistema i programiranju.•Korisnik PLC-a je u najvećoj meri oslobođen rešavanja različitih problema vezanih za čisto računarski aspekt, i može da se u punoj meri skoncentriše na projektovanje same aplikacije

Prednosti PLC-a

• Laka promena programa i korekcija grešaka• Niska cena• Mogućnost vizuelnog praćenja rada• Leder programiranje – lestvičasti logički dijagrami• Pouzdanost i lakoća održavanja

Arhitektura PLC-aArhitektura PLC-a

CPU (Centralna Procesorska Jedinica)Uloge CPU-a kod PLC-a:•mozak PLC-a•16 bitni ili 32 bitni mikrokontroler (nekada 8-bitni)•kontrola komunikacije•kontrola o međusobnoj povezanosti ostalih delova PLC-a•izvršavanje programa•upravljanje memorijom•nadgledanjem ulaza•postavljanjem izlaza

MEMORIJAKod PLC-a memorija je definisana u dve grupe. To su:•Sistemska mamorija

-implementirana u FLASH tehnologiji-koristi se za operativni sistem-u njoj se skladišti i korisnički program (u binarnom obliku)-moguće je brisanje samo korisničkog programa-nekada se koristila EPROM memorija

•Korisnička memorija je podeljena na blokove od kojih svaki ima posebne funkcije:

očuvanje stanja ulaza i izlaza; svaki ulaz i izlaz ima jedan odgovarajući bit u memoriji

očuvanje sadržaja promenljivih (za korisnički program; vrednost tajmera, brojača i td.)

NAPAJANJEVećina PLC kontrolera radi na 24V DC ili 220V

DC. Napajanje može biti i kao odvojeni modul ili direktno implementirano na PLC-u. Razližite vrste modula troše različite količine struje.

Korisnik mora da obezbedi odvojena napajanja za pokretanja ulaza i izlaza PLC-a jer se time osigurava takozvano “čisto” napajanje, gde okolina ne može štetno uticati na rad PLC-a.

ULAZI KOD PLC-A•tasteri, prekidači, tastature•senzori (blizine, fotoelektrični senzori, senzori nivoa, pritiska, itd.)•drugi uređaji (plc, robot, i td.)Ulazni signali mogu biti on/off ili analogni. Analogni signali su najčešće strujni od 4 do 20mA ili milivoltni naponski signal. Između ulaznih linija i CPU-a se postavlja prilagodni stepen koji se češće naziva “interfejs” i njegova uloga je da štiti CPU od nesrazmrnih signala iz spoljnog sveta. Svaki naponski signal stvarne logike (dobijen pritiskon na taster ili od senzra) pretvara se u nivo logike koji odgovara CPU jedinici (napon od 5V DC; većina CPU-a rade na 5V DC pa samim tim i njihova logika) .

Ulazni interfejs

Na slici je prikazan tipičan primer odvajanja putem opto-izolacije. To znači da nema električne veze između spoljnog sveta i CPU-a, oni su odvojeni optički i signal se prenosi svetlošću.

Izlazni interfejs

LINIJE ZA PROŠIRENJESvaki PLC ima ograničen broj

ulazno/izlaznih linija (I/O linije, skraćeno od engleske reči input/output). Broj I/O linija može se proširiti određenim modulima preko linija za proširenje.

Ventilacijau staklenicima

Hodnici u hotelima Svetlosna kontrolau izlozima

Vremenska kontrola mašina za pranje automobila

Jednostavna kontrola masina

Automatskavrata

Ledomati Collect used cans machines

Mesalice

InsertCoin

PLC blok tipa su PLC kontroleri sa integrisanim modulom za napajanje, CPU jedinicom i određenim brojem ulaza i izlaza. Broj ulaznih i izlaznih signala se može povećati dodavanjem ograničenog broja ekstenzija, modula sa određenim tipom i brojem ulaznih i izlaznih signala.

PLC modularnog tipa su kontroleri sa odvojenim modulom za napajanje, CPU jedinicom koja može da ima određeni broj ugrađenih ulaza/izlaza, i modulima opšte ili specijalne namene. Magistrala za komunikaciju i vodovi za napajanje pojedinih modula se formiraju nadovezivanjem modula. Modul za napajanje se bira na osnovu ukupne potrošnje ostalih modula kontrolera.

• PLC rekovskog tipa, odnosno PLC-ovi zasnovani na zadnjoj ploči, su kontroleri sa odvojenim modulom za napajanje, CPU modulom, modulima opšte ili specijalne namene i zadnjom pločom (eng. backplane-om). Magistrala za podatke i vodovi za napajanje se realizuju na ploči koja se naziva zadnja ploča ili bekplejn. Modul za napajanje se bira na osnovu ukupne potrošnje ostalih komponenti kontrolera

Operativni sistem svakog PLC kontrolera je tako napravljen da PLC vrši očitavanje stanja senzora, zatim izvršava određene aritmetičko logičke operacije nad učitanim podacima, nakon toga se obavlja prenos tako obrađenih podataka na aktuatore kako bi se izvšila određena operacija.

Ovakav postupak se periodično ponavlja a svaki pojedinačni prolaz je jedan sken ciklus.

Svaki sken ciklus ima pet koraka: 1.Ulazni sken,2.Programski sken,3.Izlazni sken,4.Komunikacija, i 5.Održavanje.

Za vreme ulaznog skena podaci se očitavaju sa senzora i prenose u deo memorije koji se naziva slika ulaza. Nakon toga započinje programski sken koji izvršava program nad podacima koji su u delu memorije označenom kao slika ulaza. Kada se program izvrši podaci koji se pri tome dobijaju se smeštaju u posebni deo memorije koji se naziva slika izlaza. Tek za vreme izlaznog skena se podaci iz slike izlaza prenose na aktuatore ili indikatore. Zatim se aktivira deo skena pod imenom komunikacija koji služi da se obavi razmena podataka sa drugim uređajima povezanim na PLC. Poslednji deo sken ciklusa PLC-a je održavanje u okviru koga se obavljaju razna ažuriranja registara kao i niz drugih poslova o kojima korisnik ne mora da vodi računa.