zivanje koje v r s imo i ne moze u temel j i t i? Mozda smo na-prosto uvek u k r u g u postavljanja (koje tezi da se pro§i-r i u sistem) i njegove razgradnje, pretpostavl janja i op-robavanja p r inc ipa povezivanja i nj ihove dekons t rukc i je / napustanja? Mozda je nesvodivost onoga po sebi (zar takvoga uopste ima?) na postavku neprevladiva u saz-nanju?

Ako se iz perspektive ovakvog razmisl janja zapitamo o , , to ta l i te tu" , onda bismo mogl i da u t v r d i m o da taj po-j a m — pored one uozitivne regulativne upotrebe za sin-tezu saznanja, koja m u je dodeljena u Kritici cistog uma — ima jos jednu , negativnu regula t ivnu upotrebu, c i ja b i se transcendentalna dedukci ja mozda sa uspehom mogla izvrs i t i .

Tc ta l i t e t je , naime, regulativni princip kritike svake postavke, svakog sistema k o j i prete'nduje na sve-obuhvat-nost. Takva k r i t i k a je, svakako, imanentna. Ona preme-rava postavku u odnosu na njen sopstveni zahtev, zahtev za totalnoscu — pokazujuci njenu nedovoljnost, pokazu-iuc i da je ncsto ipak ostalo izvan, netematizovano i za-boravljeno, nesto sto vec samim svo j im postojanjem, svo-j o m neuklopljenoscu u hor izont postavke (sistema) do-vodi u pi tanje njegovu sveobuhvatnost, a l i i same pr in -cipe sinteze. Preuzimanje to ta l i te ta kao pretpostavke po­stavke preduzima se u k r i t i c i (obl ikuje u sopstvenu pret-pcstavku) samo da b i se postavka razo tkr i l a kao nedo-vo l jno obuhvatno top icko mesto, da b i se u odnosu na zahtevanu totalnost pokazala njena par t iku la rnos t .

Tako se u transcendentalno-fi lozofskom hor izontu b ina rnom re lac i jom pozitivne i negativne upotrebe poj -ma tota l i te ta kao regulat ivnog pr inc ipa sinteze i k r i t i k e mogu obnov i t i t emel jn i p r i n c i p i kretanja Hegelovog poj-ma: (1) nuznost postavljanja i (2) nesvodivost onoga po sebi na postavku. Sukob dve koncepcije to ta l i te ta mozda se tako razresava: preuzimanjem n j i h o v i h p r inc ipa i od-bacivaniem rezultata, naglasavanjem neodvojivost i saz-najne sinteze i razgradnje — nemogucnosti sveobuhvatne rekonst rukci je .

318

JUGOSLAVIJA — K A K O J E VIDEO SIMA MARKOViC

B02IDAR JAKSIC (fi/r^'Tj, t>. ,,,, . > ! i q j K

Ritualno-ideoloski p r i s tup i s t o r i j i radnickog pokreta u Jugoslavij i , u p r a v i l u prigodno-svecarskog karaktera, posebno naglasava uglavnom dva momenta . Prvo, ko l iko je nek i pojedinac i l i dogadaj doprineo savremenoj ideo-losko-ikonografskoj s l ic i blize proslost i i , drugo, k o l i k o moze da posluzi l eg i t imac i j i n o v i j i h stanja, ideja i moc-nika. T a k v o m p r i s tupu odgovara povrsna deskr ipci ja i egzegeza stavova, a o z b i l j n i j i k r i t i c k i u v i d i i analize uglav­nom se izbegavaju kao „ s u v i s a n is t razivacki balast". Sve ono sto b i dopr ine lo k r i s t a l i zac i j i k r i t i c k e is tor i jske sve-st i b iva odbaceno kao suvisan , , is toricizam". To prigodno--svecarsko suocavanje sa n o v i j o m i s t o r i j o m daje vise-s t ruko stetne rezultate, naroci to o tkako je postalo deo sistema obrazovanja. Jos uvek, na p r imer , nisu uc in jeni ozb i l jn i pokusaj i da se i s to r i j a jugoslovenskog radnickog pokreta — ako i sam taj p o j a m ni je ideoloski sumnj iv — s i tu i ra u cel inu socijalne, po l i t i cke i ku l tu rne is tor i je jugoslovenskog drustva i da se njegovo znacenje oceni u torn svetlu. Stavise, zahval jujuci t o m ideoloskom i p o l i t i -c k o m manipul i san ju n o v i j o m i s t o r i j o m , jos uvek nema ni celovit i je , s in te t icki pisane, i s tor i je samog radnickog pokreta, kao sto nema n i o z b i l j n i j i h s tudi ja o po jed in im delatnicima, rukovod ioc ima i teoret icar ima pokreta . Ha-giografi je i z i t i j a svetaca nisu samo deo nase k u l t u m e is tor i je nego i f o l k l o r nase svakidasnjice. Nis ta manje stetna posledica n i je n i to sto mesto radnickog pokreta medu d r u g i m soc i ja ln im pok re t ima na t l u novostvorene

319

jugoslovenske drzave nije precizno odredeno, a sinteticke studije novije socijalne i kulturne istorije jos uvek su zadatak koji tek treba ostvariti. U celini posmatrano, istoriografski pristup koji ne bi robovao stereotipnoj, iko-nografskoj predstavi o blizoj proslosti, jos uvek je pi­tanje neizvesne buducnosti, a kriticki, analiticki precizan i objektivan prikaz delatnosti ne samo onih licnosti koje se nalaze na ikonostasu partijske istorije, nego i onih koje su sa njega prebrisane ili grubo strgnute, kao sto je slucaj sa Simom Markovicem, uglavnom biva doceki-van kao grubo narusavanje ustaljenog reda stvari i goto­vo redovno biva oznacen kao „neprijateljski akt", cime se a priori ukida mogucnost bilo kakvog javnog, kul-turnog ili naucnog dijaloga. A osnovni preduslov za takav dijalog je odbacivanje vizije istorije u kojoj su bilo kakvi i bilo koji ikonostasi moguci osim kao umetnicke tvo­revine.

Sima Markovic je jedna od onih lic'nosti ciji su do-. prinosi komunistickom pokretu i organizaciji u obrnuto j

srazmeri s onim sto je i koliko je o njoj govoreno i pi-sano od 1945 — od dolaska na vlast Partije na cijem j,e celu bio u njenom formativnom periodu — do danas. Bio je darovit matematicar koji je gradanskoj karijeri univerzitetskog nastavnika pretpostavio istrajan politicki i revolucionarni rad u okvirima jedne, boljsevicke, vizije revolucije, kojoj se svim svojim snagama predao, ali koja — danas je to ocigledno — nije mogla da do kraj a i bez ostatka bude njegova. Stoga je dosta logicno da oni koji su noseni tom vizijom osvojili vlast, jednostavno nisu mogli, a mozda nisu ni hteli, da preciziraju njegovo me­sto u istoriji KPJ.

Njegovog anarhosindikalistickog opredeljenja za re-voluciju u prvoj deceniji ovog veka retko se prisecaju i profesionalni istrazivaCi, a njegovo odusevljenje boljse-vickom revolucijom, jedna od glavnih uloga na II, vuko-varskom kongresu 1920. godine, delatnost kao rukovodi-oca Partije, proces odbacivanja njegovih stavova i uticaja unutar strategije o razbijanju Jugoslavije, pominju se — ako se uopste pominju — krajnje povrsno, kao „desno skretanje" u Partiji. U senci nekih kasnijih izjava pred sudovima za zastitu drzave ostala je njegova izjava data

320

decembra 1922. godine, kada ponosno priznaje da je naj-lepse godine svog zivota posvetio radu u duhu komunis­tickog programa i kaze: „I ako je, gospodo sudije, komu-nizam zlocin, ja sam zlocinac. Ako je socijalna revolucija veleizdaja, ja sam veleizdajnik. Izvolite, sudite mi. Ni-kakva kazna nece mi biti velika i nikakva zrtva teska kad su u pitanju moji ideali."" Isticuci svoje komunisticke ideale, Sima Markovic upozorava sudije da se od njih zahteva da osude ideju i taj zahtev komentarise na sledeci nacin: „Ako smo dosli dotle da se ideje osuduju, onda se mi vracamo, gospodo, u najcmje doba srednjeg veka, jer su se u srednjem veku ideje osudivale najstras-nijim kaznama. Vi znate kakvim je sve mucenjima bio izlozen jedan od najvecih ljudi u istoriji nauke Galilej zato sto je propovedao da se Zemlja okrece. Dordano Bruno je spaljen na lomaci zbog toga sto je bio pristalica teorije o okretanju Zemlje oko Sunca. Ideje kojesu danas opsta svojina i koje vec nasa deca uce po osnovnim sko-lama, onda su bile revolucioname, jer su bile u suprot­nosti sa interesima vladajuce klase, diji je gro sacinjavala popovstina, posto su dolazile u sukob sa mnogim stavo-vima iz Svetog pisma. Zbog toga su sudije onog vremena u ime zakona — ad majorem Dei gloriam! doneli pre­sudu i Dordana Bruna, jednog od najvecih ljudi, spalili. Svakako da se i vi, gospodo sudije, zajedno s nama gnu-sate toga ziocina. Ali kao sto se ni spaljivanjem na lomaci nije moglo spreciti okretanje Zemlje oko Sunca, isto tako nikakve presude protiv komunista nece spreciti nemino-vni dolazak socijalne revolucije."^'

Niti je to sudenje, danas vec daleke 1922. godine, bilo organizovano samo Simi Markovicu, u to vreme verovatno intelektualno najznacajnijem i u siroj javnosti najuglednijem komunisti Jugoslavije, niti je on branio

1) D-r Sima Markovic pred sudom, 11. decembar 1922. god. (Stenografske beleske, Jugoslavenska radnicka knjizara, 1113 W. Washington St., Chicago, 111., str. 53. U svojoj odbrani Markovic ce naglasiti: „Mi komunisti ne dolazimo na sud nikada kao po-kajnici skrusena lica, koji mole da im se udeli neka pravda, jer ne verujemo u vasu pravdu, jer znamo da je pravda relativna ' klasna. Sudovi su klasne institucije burzoazije, i mi ne trazi-Tio od suda da se izdigne iznad klasnih interesa, ali mozemo traziti da se izdigne iznad rezimskih interesa" (Ibid., str. 15).

2' Ibid., str. 46—47.

321

samo svoje licno uverenje. U pitanju je bilo dostojanstvo Partije na cijem je celu stajao i pokreta kome je pripa-dao, kao sto je na suprotnoj strani stajala politicka po­treba da se s komunizmom — ne birajuci sredstva, uklju-cujuci i ona najbrutalnija — obracuna jedna mlada gra-danska, nedovoljno stabilizovana vlast, koja ce time, kako je dalekovido primetio sam Sima Markovic, „ . . . otvoriti vrata jednom beskrajnom nizu nasilja, koje ce danasnja rezimska policija vrsiti prema politickim pro-tivnicima danasnjeg rezima".^'

Sve ce to, kao i niz drugih doprinosa pokretu, na primer onaj cije ce se vrednosti pokazati u punom svetlu nakon kasnijih gluposti pisanih na istu temu, da je Ajnstajnovu teoriju relativiteta ocenio kao epohalno re-volucionarno otkrice koje ne stoji nasuprot nego je kom-plementarno marksizmu, biti zaboravljeno. A u partijskoj istoriji ce ostati zabelezen jedan od izuzetno rogobatnih, obilno koriscenih, stvaranih i preuzimanih rusizama — „simamarkovicevstin a". Napokon, ostace zabe-lezena i cinjenica da u jeku najzescih sukoba sa Stalji-nom, krajem cetrdesetih i pocetkom pedesetih godina, publikujuci arhivsku gradu, Partija objavljuje Staljinov napad na Simu Markovica, ali ne i radove svog bivseg politickog sekretara Sime Markovica koji su bill predmet spora, niti odgovor te najvidenije „Staljinove zrtve"."' ~ 3) Ibid.,'Str. 15.

4) Ova cinjenica je dovoljno reCita da bi je trebalo posebne komentarisati. Mada izlazi izvan okvira teme, liCna tragiCna sud-bina Sime Markovica nagoni na razmisljanje. Prvo, dao je zivot za revoluciju, ali nije stradao od ruke onih protiv kojih se borio, nego je postao zrtva onih kojima je sluzio, kao i mnogi drugi jugoslovenski komunisti. Drugo, bilo bi neophodno razmisliti o cinjenici da je u Sovjetskom Savezu, u tzv. staljinskim cistkama, stradalo vise jugoslovenskih komunista nego francuskih, engles-kih, italijanskih. a da se o svajcarskim i ne govori. Ante Ciliga je, na primer, spasao glavu iz Sibira kao drzavljanin Musolinije-ve Italije, buduci da je rodom iz Istre. Ne govori li to o izvesnoj komplementarnosti u delovanju „.Staljinovih dzelata" i policije meduratnog jugoslovenskog politickog rezima? Napokon, trece, da li uCesce intelektualca u revolucionarnom pokretu mora uvek za njega liCno da bude tragiCno, ili samo ako je ret o izvesnom tipu pokreta, kakav je boljseviCki? Ovo pitanje je tim znacaj­nije sto tzv. male drzave i nacije, za razliku od velikih i mocnih, ne mogu sebi dozvoliti taj luksuz da ih kroz istoriju vode osred-nji ljudi. U tim drzavama i nacijama susret intelektualca sa po­Utikom je neizbezan — da li je nuzno i tragican?

322

Ma koliko da je danas u Jugoslaviji uobicajeno da se, bilo s idejom afirmacije ciljeva pojedine nacije, bilo pod vidom borbe protiv „nabujalog nacionalizma", cesto i uporno manipulise nacionalnim osecanjima kao moti-vacionom snagom politickog aktivizma, nije rec ni o sko-rasnjem ni o domacem izumu. Zapravo, vec je lenjinisti-cka strategija koriscenja medunarodnih i unutrasnjih gradanskih sukoba isla na radikalizaciju nacionalnog pi­tanja i na koriscenje nacionalnog vrenja u revolucioname svrhe, koje su se u prvom redu iskazivale u borbi za osva­janje vlasti. Otuda je razumljivo sto je odusevljenje Oktobarskom revolucijom i boljsevicima koje je zahva-tilo jugoslovenske komuniste, rezultiralo prihvatanjem uslova za prijem u Komunisticku internacionalu i sta­vova te Internacionale o novoformiranoj jugoslovenskoj drzavi kao „slaboj karici" u lancu kapitalistickih zema­lja, u ,,sanitarnom kordonu" oko mlade sovjetske drzave koji upravo na toj karici treba razbiti. Istini za volju, treba posebno naglasiti da su jugoslovenski komunisti formiranje jugoslovenske drzave pozdravili kao progre-sivan cin koji ce omoguciti ujedinjenje revolucionarnog radnickog pokreta juznoslovenskih zemalja i uspesniju borbu radnika za svoja prava i istorijske ciljeve. Tako je Sima Markovic u vec pomenutoj izjavi pred sudom re-kao: „Mi smo od prvih dana pozdravili i cin narodnog ujedinjenja kao jedan progresivan cin u istorijskome smislu."^' Tek ce kasnije, pod uticajem direktiva iz Komu­nisticke internacionale, jugoslovenski komunisti to svoje stanoviste promeniti i zauzeti stav da Jugoslaviju kao „vestacku versajsku tvorevinu" treba razbiti. To ce im, a ne samo snage represije, donetj potiskivanje na mar-ginu i van margine javnog i politickog zivota meduratne Jugoslavije.

Premda je i sam bio ubedeni boljsevik i borio se za drukciju Jugoslaviju, Sima Markovic nije mogao da pri-hvati ideju o razbija'nju Jugoslavije, da nacionalne sukobe treba iskoriscavati u revolucioname svrhe, pa i u tome treba traziti uzroke njegovog partijskog pada. Iako se cesto govori o pogresnom shvatanju nacionalnog pitanja

D-r Sima Markovic pred sudom, str. 46.

323

u radovima Sime Markovica i to se istice kao njegov osnovni politicki i partijski greh, cini se da bi taj problem bilo dobro osvetliti raspravljajuci pitanje kako je Sima Markovic video Jugoslaviju. Pretpostavka je da taj ana­liticki pristup moze biti utoliko plodonosniji ukoliko je rasprava o tome da li su neciji pogledi na nacionalno pitanje vise ili manje ispravni (nejasno je prema cemu) dcktrinarne prirode. Stavise, moguce je da nas traganje za odgovorom na to pitanje priblizi sustini spora izmedu Sime Markovica, s jedne, i njegovih partijskih drugova i Staljina, s druge strane.

Nacelno posmatrano, stanoviste Sime Markovica raz­likuje se od strategije boljsevika i Kominterne, kao i od pristupa savremenih nacionalnih ideologa u Jugoslaviji, u jednom bitnom momentu. Dok on zastupa ideju da se nacionalno pitanje moze resiti radnickom borbom, inter-nacionalnom socijalistickom revolucijom, dotle zastupni-ci „dijalektike" klasnog i nacionalnog smatraju da nacio­nalne borbe mogu dovesti do oslobodenja radnicke klase i do socijalizma. Koje druge razlike proizlaze iz ove na-celne, moze se pokazati ako se u srediste analize stavi odnos Sime Markovica prema Jugoslaviji. Za njega je, kao sto je pokazano, stvaranje jugoslovenske drzave pro­gresivan istorijski cin, ali nije rezultat jednog istorijskog procesa razvitka nacionalne svesti niti je delo „nacio-nalne revolucije".®' Stvaranje jugoslovenske drzave je, po

6) U brosuri Nacionalno pitanje u svetlosti marksizma Sima Marltovic ce u jednoj primedbi zabeleziti: „Cuje se l^atkad iz re-dova nacionalista da je Jugoslavija delo nacionalne revolucije. U stvari, poznato je da je nacionalna burzoazija u bivsim austrij-skim pokrajinama, organizovana u Narodna veca, nakon pre-vrata brze-bolje pozvala srpsku i francusku vojsku da odrze red, tj. da spreCe eventualnu revoluciju. I tako su Narodna veca odi-grala u stvari jednu kontrarevolucionarnu ulogu. Umesto da se stave na felo pokreta narodnih seljaCkih masa koje su trazile zemlju i siobodu, Narodna veca su se, uz pomoc srpske i fran-cuske vojske, stavila na branik interesa velikih poseda i sveti-nje privatne svojine uopste. Takvo drzanje Narodnih veca omo­gucile je imperijalistickoj srpskoj burzoaziji dominantan polo-zaj u celoj zemlji jos od prvih dana ujedinjenja. Napominjemo da su se u tim znaCajnim trenuclma socijaldemokratske vode^ na­rocito u glavnim centrima kao sto su Zagreb i Ljubljana, bili potpuno identifikovali sa burzoazijom." (Cit. prema izdanju: Si­ma Markovic, Tragizam malih naroda, Biblioteka „Stremljenja", „Filip Visnjic", Beograd, 1985, str. 76).

324

njemu, uzgredni proizvod procesa raspada imperijalizma centralnih sila nakon I svetskog rata. Markovic, dakle, nastanak jugoslovenske drzave ne posmatra sa stanovi­sta nacionalnog romantizma niti kao rezultat pravnog akta, nego se postavlja na istorijsko stanoviste koje odre-duje na sledeci nacin: „ .. . kad se s tog stanovista posma-traju stvari, onda se pre svega mora utvrditi fakt da su Srbi, Hrvati i Slovenci vekovima ziveli na razdvoj-nici i da su vekovi razdvojenog zivota pod sasvim razli­citim politickim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim prilikama ostavili dubokog traga i kod Srba, i kod Hrvata, i kod Slovenaca. Vekovi razdvojenog zivota pod najrazli-citijim prilikama povukli su, gospodo, izvesne razlike iz­medu Srba, Hrvata i Slovenaca, o kojima se mora voditi racuna. Iako se ne moze sporiti da su Srbi, Hrvati i Slo­venci etnografski jedan narod, van svake je diskusije, gos­podo, u tome se ne treba varati, da se Srbi. Hrvati i Slo­venci u sirim masama jos ne osecaju kao jedan narod. I sto je to tako, jedan veliki deo odgovornosti, gospodo, pada i na srpsku, i na hrvatsku, i na slovenacku burzo-aziju, koja nije duhovno pripremila ujedinjenje Srba. Hr­vata i Slovenaca u jednu drzavu. Ni Srbi, ni Hrvati, ni Slovenci nisu bili duhovno pripremljeni za ujedinjenje u jednu drzavu. I sto se u tome pogledu nije vise uradilo kod Slovenaca i kod Hrvata, mozda je razlog u strasnom rezimu pod kojim su ziveli, ali sta je smetalo srbijanskoj burzoaziji, koja je zivela u retko slobodoumnom rezimu, kao sto je bio onaj za kojim svi zalimo, srbijanski re-zim pre svetskog rata, sta je smetalo da bar nas koji smo prolazili kroz skole ne ostave bez ijedne ideje o Sloven-cima. Mi smo prosli kroz skole i nismo imali pojma o tome ko su i sta su Slovenci. Kad sam svrsio skolu, znao sam da Slovenija postoji kao geografski pojam, a o Slo-vencima u nasoj istoriji i u nasim skolama nista se nije govorilo. I to se stanje, gospodo, zadrzalo i do danasnjeg dana skoro nepromenjeno."''

Moze se reci da za Simu Makrovica kljuc^no pitanje i nije kako je stvorena jugoslovenska drzava, nego kakva

7) „[Diskusija dr Sime Markovica] u nacelnoj debati o nacrtu Ustava u Ustavnom odboru Ustavotvorne skupstine 8. februara 1921. godine", u: Tragizam malih naroda, str. 15—16.

32S:

je i kakva bi mogla da bude. U tom pravcu posmatrano, Markovic pre svega zapaza da je prvobitno odusevljenje Hrvata i Slovenaca novom drzavom, nastalo kao rezultat cinjenice da su se oslobodili ,,njima mrske, despotske i reakcionarne Austro-Ugarske monarhije", zbog politike razjedinjavanja, odvajanja i cepanja, veoma brzo bilo za-menjeno razocarenjem. On zapravo vise oseca nego sto naglasava nepripremljenost i nezrelost nacija za zivot u zajednickoj drzavi, pa je otuda svestan opasnosti koju za demokratski razvoj nove drzave mogu da imaju nacio­nalni sukobi. S druge strane, on u pristupu tom pitanju unosi jednu novinu u dotadasnja shvatanja KPJ, isticuci da Srbi, Hrvati i Slovenci nisu jedan narod, mada bi to pod odredenim uslovima istorijskog razvitka mogli da postanu. On, dakle, odbacuje koncepciju nacionalnog ju-goslovenstva, popularnu u razlicitim politickim grupama neposredno nakon stvaranja Jugoslavije. Zamenjuje je trezvenijom, politicki i istorijski realnijom koncepcijom o jugoslovenskoj drzavi kao visenacionalnoj zajednici.*' Stavise, smatra da pitanje da li su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan ili tri naroda nema nikakvu prakticnu vrednost i da moze biti samo od izvesnog teorijskog interesa.

Sva tri naroda koja su stupila u zajednicku jugoslo-vensku drzavu su vec u svom prethodnom istorijskom razvoju dostigla stupanj istorijske zrelosti razvojem u naciju. Oni su, dakle, tri nacije koje su imale svoj auto-nomni i nezavisni put do nacija u modernom smislu reci. Nikada nisu ziveli zajedno na jednoj drzavnoj teritoriji, niti je medu njima ikada bilo saobracajnih i ekonomskih veza koje bi ih spajale u jednu celinu. Faktor tudinske vlasti jos ih je vise razdvajao, kao sto ih je i civilizacijska

8) Markovic ce u govoru povodom nacrta Ustava ustati u zastitu nacionalnih manjina: ,„Ima jos jedan veliki nedostatak u ovome danasnjem Ustavu: u njemu se uopste ne govori o zastiti nacionalnih manjina. Gospodo, mi u nasoj zemlji imamo vise od jednog miliona stanovnika drugih, neslovenskih narodnosti . . . .Jedna drzava mora sama svojim zakonodavstvom da regulise od­nose koji se ticu njenih podanika, a ne da ostavi to medunarod-nom zakonodavstvu... Po nekoliko stotina hiljada Madzara, Ne-maca, Bugara, Arnauta itd. zive kod nas i njima se mora, gos­podo, zagarantovati najpunija sloboda nacionalnog i kulturnog razvitka" (Ibid., str. 19—20).

326

razlika podvajala na Istok i Zapad. Ako se za Srbe i Hr-vate moze reel da govore jednim jezikom, Slovenci imaju svoj vlastiti jezik koji se nikako ne moze degradirati na dijalekt srpskohrvatskog. Napokon, klerikalni faktor je veoma uticajan, bilo da otezava ili pospesuje nacionalno identifikovanje. Za razliku od starog anacionalnog i kos-mopolitskog klerikalizma, noviji je veoma nacionalno uticajan, tako da su mase stanovnistva intenzivnije ose-cale crkvenu nego drzavnu orijentaciju.^'

Nacionalne burzoazije, jedna je od osnovnih Marko-vicevih teza, podsticu nacionalne sukobe i raspaljuju na­cionalne strasti, a nacionalni pokreti stvaraju se i raz-vijaju u interesu burzoazije. Teorija o narodnom jedin­stvu Srba, Hrvata i Slovenaca je stvorena u interesu srp­ske burzoazije, koja je u ratu pretrpela velike materijal­ne stete, pa u miru nastoji, buduci ekonomski slabija od hrvatske i slovenacke, da u konkurentskoj borbi za trzi-ste obezbedi svoju hegemoniju politickim sredstvima. Na ekonomski pritisak hrvatske i slovenacke burzoazije ona odgovara politickim pritiskom, zahvaljujuci cinjenici da je Srbija posluzila kao politicki temelji nove drzave. Sus-tinu srpsko-hrvatsko-slovenackog spora Markovic vidi na sledeci nacin: ,,Hrvatska i slovenacka burzoazija imale bi interesa da Srbija ostane cisto agrarna zemlja sa indu-strijom u povoju, kao sto su bile pre rata, jer bi, po jed­nom zakonu kapitalisticke proizvodnje, sujirotnost izme­du naprednije i industrijski razvijenije Hrvatske i Slo­venacke, s jedne, i kapitalisticki zaostale Srbije, s druge

9) O religiji kao snaznom faktoru u kultivisanju nacionalnih osecanja Markovic govori na sledeci nadin: „Medutim, zivi pri­mer bosansko-hercegovackih muslimana najjasnije pokazuje ka­ko je religija, u prvom redu,, bila u stanju da nacionalno otudi znatan deo naseg naroda. Religija je uopste u ranijim periodima drustvenog razvitka igrala prvoklasnu ulogu u zivotu naroda. Mase naroda su, na primer, mnogo jace osecale versku, crkvenu zajednicu nego drzavnu zajednicu. Drzave su dolazile i prolazile, a crkvene zajednice su se neverovatnom zilavoscu, cesto sa div-Ijim fanatizmom, trajno odrzavale. Bilo je vreme kad se moglo reci: Cuius religio, eius natio (cija religija, njegova i nacija). Pa je tako jos uvek i sa bosansko-hercegovackim muslimanskim masama. Za njih je religija jedini kriterij nacije. One sebe sma­traju Turcima, iako ne znaju ni reci turske, niti imaju ma kakvih drugih veza s Turcima osim — vere" (Ibid., str. 78).

327

strane, znacila jedno nesumnjivo preimucstvo hrvatske i sloyenacke burzoazije nad sprskom. Ali se srpska burzo-azija nije htela zadovoljiti tim inferiornim polozajem, ko-ji bi joj, po prirodi stvari, pripao. / upravo zato da bi sprecila da ne dode u takav polozaj, srpska burzoazija je svim sredstvima koja joj autokratska vladavina stavlja na raspolaganje, na sve moguce nacine favorizovala raz-vitak srpskog kapitala i industrijalizaciju srpskih oblasti. Citava drzavna politika bila je upucena u tome pravcu. Celokupna drzavna vlast stavljena je u sluzbu srpske bur­zoazije. I u valutnoj, i u carinskoj, i u poreskoj, i u trgo-vinskoj, i u industrijskoj, i u saobracajnoj, pa i u pros-vetnoj politici: svuda, u svima oblastima drzavne politi-ke, hegemonisticke teznje srpske burzoazije dobile su najpotpunijeg izraza. Istu politiku nam pruza i kreditna politika Narodne banke, bas kao i kreditna politika Drza­vne hipotekarne banke (prede Uprave fondova).

Kao sto je bilo i ocekivati, protiv politike favorizo-vanja srpskog kapitala, koja je tako osetno pogadala hr-vatski i slovenacki kapital, najodlucnije je ustala hrvat-ska i slovenacka burzoazija. I tako se jaz izmedu Srba, s jedne, i Hrvata i Slovenaca, s druge strane, stalno prosi-rivao i udubljivao, preteci da jednog dana postane ne-premostiv."^"'

Tesko da je moguce, izuzev teorijske ortodoksije u razmatranju nacionalnog pitanja, naci tacku u kojoj je Sima Markovic tako dosledan sledbenik teza i linije Ko­minterne kao sto je ova o hegemonizmu srpske burzoa­zije. Istina, njegov naglasak je na ekonomskoj osnovi su­koba, a ne na politickim pojavnim oblicima. Njegova po-enta je u tome da jugoslovenske burzoazije u konkuren-tskoj borbi za trziste svoje ekonomske interese uzdizu na visinu nacionalnih, a ekonomsku borbu pretvaraju u poli-ticku. Ali je to i tacka razlaza sa stavovima Kominterne i rnnogih njegovih partijskih drugova. Dok Kominterna insistira na revolucionarnom naboju nacionalnih sukoba, Markovic je misljenja da su proletarijatu za uspeh nje-gove borbe neophodni nacionalni mir i demokratsko dr-zavno uredenje. Simi Markovicu uopste nije bilo svejed-no kakva ce drzava biti Jugoslavija. Na vise mesta on na-

10) Ihid., str. 81—82. 'W\ ^'•^•''iu\», i '-""A}v'y-']:Z'>l'j^'A.

glasava da Jugoslavija kao visenacionalna drzava mora biti demokratska, ili je nece biti. Ako je stvaranje sov-jetske republike revolucionarni cilj buducnosti, proleta­rijatu ne sme biti svejedno u kakvoj drzavi zivi i bori se. Zato on odlucno naglasava: „ . . . dok zivimo u okviru burzoaske drzave, nama ne sme biti svejedno u kakvoj drzavi zivimo, kakvu formu i kakav ustav ima ta dr­zava. Politicke borbe medusobno suprotstavljenih i zava-denih burzoazija, narocito ostre kada je u pitanju karak-ter drzavnog uredenja, ne treba mesati sa idejom narod-nog jedinstva. Markovic principijelno ne iskljucuje misao narodnog jedinstva, pa cak ne previda ni moguc'nost stvaranja jedinstvene jugoslovenske nacije, ali su to za njega pitanja buduceg istorijskog razvoja, kada budu pre-vladani egoizmi pojedinih burzoazija i kada radnicki po-kret toliko ojaca da moze predstavljati podlogu tog je­dinstva. Iz toga se ne bi smelo zakljuciti da je Markovic principijelni centralist. Daleko od toga! Odnos izmedu centralizma i federalizma on jednostavno relativizuje, ali isto tako ne vidi nacelnu prednost federalizma nad cen-tralizmom. Pristupivsi tom pitanju imajuci u vidu kon-kretne istorijske jugoslovenske prilike, Markovic u cen-tralizmu vidi reakcionarnu ideologiju imperijalisticke srpske burzoazije, a federalisticke zahteve razume kao reakciju protiv te ideologije.^^i gtavise, federalizam ne smatra iskljucivim sredstvom zastite pojedinog nacional­nog interesa. Pravo naroda na samoopredeljenje do ot-cepljenja ne smatra obavezujucim, nego pitanjem svrsi-shodnosti. Perspektivu jugoslovenskog drustva Marko­vic, dakle, vidi u stvaranju demokratske Jugoslavije u kojoj gradanska diktatura i nacionalni sukobi nece opte-recivati realne drustvene tokove. Neophodno je repub-likansko, demokratsko drustveno uredenje koje ce oslo-boditi prostore za revolucionarnu borbu radnicke klase.

Ibid., str. 131. 12) „Federalisticki zahtevi su danas", pise Markovic, „_razum-

Ijivi kao reakcija protiv hegemonisticke politike vladajuce srp­ske burzoazije, kao brana protiv srpskog imperijalizma All u jeo-noj demoKratkoj Jugoslaviji - a mi pod torn Pretpostavkom uopste i diskutujemo - federalizam ne bi imao, sa gledista prole tarijata, nikakvo narocito opravdanje (Ihui., str. ao).

329

Nasuprot politici burzoazije, koju razmatra u svim njenim tokovima, od najreakcionarnijih do naprednih i humanistickih, Markovic nastoji da utemelji stanoviste proletarijata prema Jugoslaviji. Dve osnovne pretpostav-ke tog stanovista su vec istaknute: jedinstvo radnickog pokreta, kao podloga narodnog jedinstva, i demokratija. Politicko resenje drzavnog uredenja koje bi tu demokra-tsku Jugoslaviju omogucilo Markovic vidi u najsire shva-cenim ookrajinskim autonomijama. Samo Dod uslovom da je vecina svih nacija za zajednicku drzavu, dakle da se vecina svake pojedine nacije prethodno nacelno opre-delila za zajednicu, nacionalno pitanje se resava ustavnim putem. Autonomije za sve nacije, delove nacija i nacio-nalne manjine koje ne bi bile samo kulturne nego i po­liticke, predstavljale bi resenje veoma slicno federalisti-ckom resenju. Otuda Markovic u naknadno iskrslim spo-rovima naglasava da je razlika izmedu njegovog autono-mistickog i federalistickog resenia graduelna, a ne orin-cipijelna. Napokon, Markovic takode naglasava, i u tome sledi lenjinisticko-staljinisticku liniju u resavanju nacio­nalnog pitanja, da se putem plebiscita ustavom garantu-je pravo nacija na istupanje iz jugoslovenske drzave. No to pitanje je za njega krajnje hipoteticko, s obzirom da je verovao da bi se vecina svih nacija izjasnila za jugoslo-venski drzavni okvir. Samo u tom slucaju, sto su nena-merno ili namerno previdali njegovi kriticari, on je na­cionalno pitanje svodio na ustavno. Time bi bile stvorene ustavne pretpostavke koje bi Hrvatima i Slovencima pru-zale dovoljnu garanciju protiv srpske hegemonije, pod uslovom da se uspostavi rezim pune demokratije i nacio-nalne ravnopravnosti. Pod tim uslovima ne bi bilo bojaz-ni ni od unutrasnjeg nacionalnog trvenja niti od ire-dente.^3) , _ , _

13) Raspravljajuci o tom problemu, Markovid pKsstavlja jedno zanimljivo pitanje: ,„Zasto u Svajcarskoj, na primer, nema ni unutarnjeg nacionalnog trvenja, niti pak nemacke, francuske Hi italijanske iredente? Tako dolazimo do zakljucka da bi, i sa gle­dista radnicke klase, pokrajinske autonomije, na podlozi najpunije demokratije, bile najbolje resenje ustavnog pitanja, resenje koje bi potpuno moglo zadovoljiti sve nacije i nacionalne manjine koje su izjavile zelju da ostanu u drzavnoj zajednici" (Ibid., str. 86).

330

Proletarijatu je, dakle, neophodan nacionalni mir, a ne nacionalni sukobi. Klasnosvesni proletarijat mora da se bori za ciljeve koji najbolje odgovaraju interesima pro­letarijata cele zemlje. Zato se Markovic izjasnjava za tak-vo resenje ustavnog pitanja kojim bi bili: „ .. . stvoreni svi potrebni uslovi za nacionalni mir u zemlji, gnipisanje po nacijama postalo bi bespredmetno; klasna borha do-bila bi slobodno polje. Tako bi se ubrzalo klasno dife-renciranje u okviru svake nacije i omogucilo bi se brze oslobodenje seljackih i radnickih masa od uticaja bur­zoaske ideologije uopste; a narocito od nacionalizma i klerikalizma (verskog fanatizma). Takvim resenjem us­tavnog pitanja ubrzao bi se razvitak produktivnih snaga u celoj zemlji i stvorili bi se najpovoljniji uslovi za vo- . denje internacionalne klasne borbe za socijalizam.'"'*^

Osnovne Markoviceve teze izazvale su bume reak-cije njegovih partijskih drugova, a nakon njegove bro-sure Ustavno pitanje i radnicka klasa Jugoslavije, pisane u Pozarevackom zatvoru krajem 1923. godine, rasprava ce se preneti i u Kominternu, i u njoj ce ucestvovati Staljin, Zinovjev, Dimitrov, Kolarov, Manuilski i Skripnik. Ako se radovi Sime Markovica o nacionalnom pitanju i njegova polemika s partijskim drugovima mogu smatrati prvim cinom njegove licne drame, nesumnjivo je da se rasprava u Kominterni, koja ce rezultirati Rezolucijom V prosi-renog plenuma Izvrsnog komiteta Kominterne, aprila 1925. godine, moze smatrati njenim drugim cinom. Treci cin, koji ce dramu dovesti do tragicnog finala, a Simu Markovica na stratiste po nalogu njegovih „teorijskih" cponenata, pocece njegovim odlaskom u „prvu zemlju socijalizma" 1935. godine, mukama da sacuva svoje uve-renje i ljudsko dostojanstvo u nemogucim okolnostima pisanja izjava pokajanja pred bivsim i buducim partij­skim drugovima (bice, naime, nakon iskljucenja 1929. vracen u Partiju), koje u tri navrata nisu bile dovoljno ..pokajnicke", odnosno ponizavajuce, pa su stoga bile od-bacivane. Kompromisa, naravno, nije ni moglo biti, bez obzira na sva Markoviceva nastojanja da dokaze svoju

14) Ibid., str. 86—87.

331

pravovernost. Poraz intelekta pred organizacijskim umom morao je biti potpun i definitivan.

Nema nikakve potrebe u ovoj prilici pratiti sve me-andre Markoviceve tragicne licne sudbine, njegova razo-carenja, zablude, pre svega iluziju da moze da dokazuje svoju pravovernost ponavljanjem dogmi i shema nasta-lih u Komintemi. Medutim, ima neke unutrasnje nape-tosti u cinjenici da jedan komunisticki prvak koji se za-laze za boljsevizaciju Partije i nastoji da dokaze svoju ideolosku ispravnost zastupa ideju demokratije. To je jedan od bitnih momenata koji prevazilaze Mar-kovicev licni stav bar iz dva razloga. Prvo, to je do-kaz — ma koliko njeni ondasnji i danasnji protivnici tvr-dili suprotno — da je i u tradiciji KPJ postojala jedna demokratska linija koja, u svakom slucaju, s obzirom na intelektualni autoritet i politicki ugled Sime Marko-vica, nije bila beznacajna. Drugo, principijelni znacaj te demokratske linije u KPJ postaje jos ocigledniji ako se ima u vidu da su nacionalisticki pokreti na jugosloven-skom tlu bili antiliberalisticki i antidemokratski, pa je is-torijski pokusaj da se na tlu meduratne Jugoslavije kon-stituise gradansko drustvo bio osuden na veoma skromne rezultate, ne samo zbog tesnog vremenskog perioda za njegovu realizaciju od dve decenije, nego i zbog nedemo-kratskog^ karaktera drustvenih snaga koje su bile njegovi nosioci. Naravno, i pitanje sta se desavalo sa demokrat-s skom linijom u KPJ je krajnje indikativno, a u posled-njih cetrdeset godina i odlucujuce za sudbinu drustva.

Napokon, trebalo bi temeljno promisliti nije li Sima Markovic svojom vizijom demokratske Jugoslavije do-sao u sukob sa drzavnim interesima Sovjetskog Saveza i ne kriju li se iza ideoloskih i doktrinarnih rasprava o pogreskama druga Sime Markovica, „druga br. 1", „druga br. 10", „Simica" (ili, kako pogresno stoji u Istorijskom arhivu KPJ, tom II, iz 1949. godine, „Semica"), u nacio-nalnom pitanju obezbedivanja drzavnog interesa jedne velike sile na balkanskom prostoru. U tom pravcu valjalo bi kriticki analizirati shvatanje proleterskog intemacio­nalizma razvijeno u Kominterni. Ako je, naime, kriteri-jum proleterskog intemacionalizma za clanove komunis-

332

tickih partija u svetu odnos prema „prvoj zemlji socija-lizma", prema Sovjetskom Savezu, sta je kriterijum tog intemacionalizma za ruske i ostale sovjetske komuniste? Ne pojavljuje li se za njih taj „probni kamen" proleter­skog intemacionalizma kao borba za doslednu realizaci­ju sovjetskog drzavnog interesa? Nije li za njih proleter-ski internacionalizam sovjetska d r z a v n a, pa i n a-cionalna stvar? Pitanje je, onda, nije li Sima Marko­vic svojom vizijom demokratske Jugoslavije dosao u su­kob zapravo sa drzavnim interesom Sovjetskog Saveza koji se sastojao u nastojanju da se razbije jugoslovenska drzava, kao „slaba karika u lancu .. ." Neophodno je ov-de naglasiti da nije u pitanju samo ,,teorija o socijalizmu u jednoj drzavi", ni sasvim realni politicki interes za raz-bijanje „sanitarnog kordona" oko Sovjetskog Saveza, ne­go i cinjenica da je meduratna Jugoslavija predstavljala jedno od glavnih stecista antisovjetske emigracije u Ev-ropi. U Beogradu je, na primer, ziveo i sahranjen je gene­ral Vrangel, jedan od simbola kontrarevolucije i strane intervencije u Sovjetskom Savezu! Kao da staljinisticka fraza: „Nije to, drugovi, slucajno!" pokazuje svoju de-lotvornost kada je u pitanju strategija razbijanja jugos-lovenske drzavne tvorevine. A sta je ta strategija znacila za Jugoslaviju i njene narode, najbolje se pokazuje ako se u svetlu tragedije Jugoslavije 1941. godine, narocito ge-nocida nad Srbima, Ciganima i Jevrejima, razmotri stav iz pomenute Rezolucije Izvrsnog komiteta Kominte-rne od aprila 1925. godine: „Nikakva bojaznost od ras-plamcenja nacionalnih strasti ne sme Partiju da zadrzi od toga da u tome najvaznijem pitanju (nacionalnom — B. J.) svim svojim silama apelira na mase. Bude li se ona plasila plamenih elemenata nacionalnih pokreta, onda ona nece nikada postati pobedonosnim vodom velikog revolucionamog narodnog pokreta, koji ce u Jugoslaviji nastati iz revolucioname kombinacije radnickog, seljac-kih i nacionalnooslobodilackih pokreta."^5'

15) „Rezoluci3a Egzekutive Komunisticke internacionale o ju-goslovenskom pitanju", Peti prosireni plenum EK KI, apnl 1925, navedeno prema: Tragizam mahh naroda, str.

333

Sima Markovic je znao da to nije tako. Znao je da se iz rasplamsavanja nacionalnih strasti na balkanskom tlu ne moze rodit i socijalizam. Znao je da je rodno mesto socijalizma demokratija, da radnicki pokret samo na pod-lozi visokorazvijene demokratije moze da realizuje svoje emancipatorske potencijale. Tako je bilo onda, a tako je

i danaS. .^ j , . , .̂ , ,„ f i . ' . ' ; ' n i ^ ,;;A5,

• - ' , U • . -Bi'}! . , , ' V f , j i - ;

. r .

1 • r • •

334

S A D R 2 A J M I H A I L O M A R K O V I C 7 Biografija i objavljeni radovi

William Leon McBride

M A R K O V I C E V J E Z I K I D U H Z A J E D N I C E _ — _ _ 33

Zagorka Golubovic P R E I S P I T I V A N J E M A R X O V E I D E J E S O C I J A L I Z M A U S V E T L O S T I M O D E R N O G S H V A T A N J A S U B J E K T I V N O S T I 45 Richard Bernstein

F I L O Z O F I J A : I S T O R I J S K A D I S C I P L I N A ? — — — — 69

Ljubomir Tadic

S O C I J A L I Z A M I P L E B I S C I T A R N I C E Z A R I Z A M — — — 87

Albrecht Wellmer

J E Z I K I I N T E R S U B J E K T I V N O S T — — — — — — i l l

Dragoljub Micunovic

P O L I S — I Z M E B U Z A J E D N I C E I DR2AVE — — — — 127 Svetlana Knjazeva

C O V E K K A O P R I R O D N O B I C E — — — — — — — 147

Svetozar Stojanovic

Z A T V O R E N A I L I O T V O R E N A D I J A L E K T I K A ? — — — 161

Aleksandar Kron T E M P O R A L N E M O D A L N O S T I I M O D A L N I

V R E M E N S K I O P E R A T O R I — — — — — — — — 171

Nebojsa Popov

U N U T A R N J A I S P O L J N A S L O B O D A — — — — — 185

Vojislav Kostunica N A C E L O J E D N O G L A S N O S T I I J U G O S L O V E N S K I f ^ E D E R A L I Z A M — — — — — — — — _ _ _ 209

335

Zoran Dindic ZAJEDNICA, PRIRODA, GRADANSKI RAT — HOBBES I M A R X _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 227

Milan Subotic BAKUNJ IN I SRPSKI SOCIJALISTI SEDAMDESETIH GODINA PROSLOG VEKA — — — — — — 259

Laslo Sekel)

LENJINOVO SHVATANJE DIKTATURE PROLETARIJATA 279

Slobodan Simovic

PROBLEM TCTALITETA — — — 303

Bozidar Jaksic JUGOSLAVIJA — K A K O JE VIDEO SIMA MARKOVIC — 319

(•'• - - — I 1 1 1 *n ,!,(

n' - • ... '!•:,. , ; : v r r7 , . 'v.i i :i:x::U.

T M ••, — • ; i U ' , , , A M 3 ' . - < r \

J V I 'UJ U ' i 3 ' - 'iw:jirf

- M.u.iC':>^'^-'^ •muy-'.:'''. • / i / r ; • i ;

336