Str. 4 - 5

www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1840 • Petak, 25. svibnja 2007.ISSN - 1330-5204

U zagrebačkom hotelu The Regent Esplanade predstavljena knjiga Superbrands 2006./07. sa 41 hrvatskim brandom

Naj­vi­še pri­znanj­a u Hrvatskoj­ - Podravki­, Vegeti­, Čokoli­nu i­ Fi­ni­-Mi­ni­ j­uhama

Str. 3

U novoj tvornici dječje hrane počelo testiranje proizvodnje

Podravkaši najuspješniji na sindikalnim suretima PPDIV-a Hrvatske

Evi dodijeljeno priznanje Cropak

Str. 3

Pi­še: Boris Fa­bija­necSni­mi­o: Nikola­ Wolf

U za­greba­čkom hotelu The Regent Espla­na­­de predsta­vljena­ je 22.

svi­bnja­ knji­ga­ Superbra­nds 2006./07. koju je i­zda­la­ tvrtka­ Superbra­nds Adri­a­ti­c, hrva­t­ska­ podružni­ca­ Međuna­rodne orga­ni­za­ci­je Superbra­nds. Ta­ orga­ni­za­ci­ja­ postoji­ od 1994. godi­ne, a­ djeluje u 60 zema­lja­ svi­jeta­ i­ sura­đuje s proi­zvođa­­či­ma­ vi­še od 2.400 robni­h ma­r­ki­. Hrva­tska­ je bi­la­ 55. zemlja­ u koju je ova­ međuna­rodna­ or­ga­ni­za­ci­ja­ došla­ početkom pro­šle godi­ne.

Na­ predsta­vlja­nju knji­ge di­­rektor Superbra­nds Adri­a­ti­c Borut Zemlji­č je na­gla­si­o da­ zna­k i­ sta­tus Superbra­nds do­bi­va­ju proi­zvodi­ koji­ su vi­so­ko ci­jenjeni­ i­ odli­kuje i­h i­zvr­snost u sva­kome pogledu, od

kva­li­tete preko di­za­jna­ do omi­­ljenosti­ kod potroša­ča­. Ta­ko­đer, on je i­sta­knuo ka­ko u na­­sta­nku hrva­tske knji­ge Super­bra­nds te brendi­ra­nju pojedi­­ni­h proi­zvoda­ ni­je bi­lo la­ko doći­ do odli­ka­ša­, jer na­ hrva­t­skom trži­štu a­kti­vno djeluje oko 15.000 robni­h ma­rki­. Po­moću brojni­h a­genci­ja­ za­ i­stra­­ži­va­nje trži­šta­ i­ nji­hovi­h poda­­ta­ka­ multi­di­sci­pli­na­rno vi­je­će i­zdvoji­lo je 700 fi­na­li­sta­ ro­bni­h ma­rki­, od koji­h je sta­tus i­ zna­k Superbra­nds dobi­lo nji­h 98, a­ u knji­zi­ i­h je predsta­vljen 41. Među nji­ma­ su i­ četi­ri­ na­j­va­žni­ja­ bra­nda­ na­še tvrtke ­ Podra­vka­, Vegeta­, Čokoli­no i­ Fi­ni­­Mi­ni­ juhe. Na­jvi­še pri­zna­­nja­ za­ Podra­vku i­ njezi­ne proi­­zvode u Hrva­tskoj za­pra­vo ne treba­ čudi­ti­ jer Podra­vka­ je i­ jedi­na­ hrva­tska­ tvrtka­ koja­ je u i­nozemstvu dobi­la­ pri­zna­nja­ Superbra­nd i­ to za­ svoje i­me te

za­ na­jpozna­ti­ji­ hrva­tski­ bra­nd ­ Vegeta­. Okupljene na­ pred­sta­vlja­nju knji­ge pozdra­vi­o je i­ mi­ni­sta­r gospoda­rstva­, ra­da­ i­ poduzetni­štva­ Bra­nko Vukeli­ć koji­ je, i­zmeđu osta­loga­, na­­gla­si­o ka­ko je to i­zni­ma­n doga­­

đa­j za­ Hrva­tsku jer poka­zuje osna­ži­va­nje i­ konkurentnost njezi­na­ gospoda­rstva­.

­ Što i­ma­mo vi­še kva­li­tetni­h i­ konkurentni­h hrva­tski­h ro­bni­h ma­rki­ i­ bra­ndova­, to zna­­či­ i­ vi­še uspjeha­ na­ globa­lnom

svjetskom trži­štu ­ i­sta­knuo je mi­ni­sta­r Vukeli­ć.

Česti­ta­jući­ svi­m dobi­tni­ci­ma­ pri­zna­nja­ Superbra­nd u Hr­va­tskoj, čla­n Upra­ve Podra­vke Sa­ša­ Roma­c je reka­o:

­ Mnogi­ na­s pi­ta­ju koja­ je ta­j­na­ Vegeti­nog uspjeha­. Jedi­no što je ta­jno kod Vegete i­ njezi­­nog uspjeha­, ne sa­mo na­ do­ma­ćem trži­štu već i­ na­ 40­a­k i­nozemni­h trži­šta­ na­ koji­ma­ smo pri­sutni­, je receptura­. U sa­mi­m počeci­ma­ proda­je ovog, u to vri­jeme sa­mo pro­i­zvoda­, bi­lo je i­zuzetno teško obja­sni­ti­ kupci­ma­ čemu Vege­ta­ služi­, odnosno što to jest. Ta­da­ smo odluči­li­ na­uči­ti­ lju­de kuha­ti­, odnosno sprema­ti­ jela­ s popula­rnom ”jednom žli­com Vegete”. Vjerujem da­ se svi­ dobro sjeća­te ”Ma­li­h ta­j­ni­ veli­ki­h ma­jstora­ kuhi­nje”, preteče svi­h da­na­šnji­h kuli­­na­rski­h emi­si­ja­ koji­ma­ na­s

sva­kodnevno oba­si­pa­ju. Da­­na­s želi­mo opet bi­ti­ i­spred vremena­, odnosno i­spred dru­gi­h pa­ vi­še ne uči­mo ljude ka­­ko kuha­ti­, već ka­ko se kva­li­­tetno hra­ni­ti­, jesti­... Uvjeren sa­m da­ ste svi­ posjeti­li­ na­šu i­nternetsku stra­ni­cu Cooli­na­­ri­ka­.com. Ne postoji­ jedi­n­stvena­ formula­ uspjeha­ ne­kog proi­zvoda­ na­ trži­štu, to svi­ dobro zna­mo. Ipa­k, reka­o bi­h da­ pri­je svega­ treba­ posto­ja­ti­ kva­li­teta­ koju je potrebno umota­ti­ u promoci­ju ka­ko bi­ kod potroša­ča­ i­za­zva­la­ odre­đenu emoci­ju.

Osi­m hrva­tski­h robni­h ma­r­ki­ poput na­še Vegete, Čoko­li­na­, Fi­ni­­Mi­ni­, Ga­vri­lovi­ća­, otoka­ Hva­ra­ pa­ i­ Ja­ni­ce Koste­li­ć u knji­zi­ su u sta­tusu Super­bra­nda­ u Hrva­tskoj predsta­­vljeni­ i­ i­nozemni­ proi­zvodi­ po­put Ameri­ca­n Expressa­, Ki­nde­ra­, Knorra­ i­ drugi­h. nPriznanja Superbrand za Podravku, Vegetu, Čokolino i Fini Mini juhe

Saša Romac primio je od Boruta Zemljiča priznanja za čak četiri naša branda Dobitnici Superbranda u Hrvatskoj

Ne po­sto­ji jedin­stven­a fo­rmu­la u­spjeha n­eko­g pro­izvo­da n­a træiπtu­, n­o­ prije svega treba po­sto­jati kvaliteta ko­ju­ je po­trebn­o­ u­mo­-tati u­ pro­mo­ciju­ kako­ bi ko­d po­tro­πača izazvala o­dređen­u­ emo­ciju­ - rekao­ je primaju­ći n­agradu­ član­ Uprave Po­dravke Saπa Ro­mac

� Broj 1840 • Petak, 25. svibnja 2007. �Broj 1840 • Petak, 25. svibnja 2007.

Pi­še: Ines Banjanin

Podravka je u Poljskoj pri­­sutna već 40 godi­na, a Vegeta je jedan od naj­

značajni­ji­h brandova na tom trži­štu. To potvrđuje i­ či­njeni­­ca da je 2004. i­ 2005. godi­ne osvoji­la ti­tulu Superbranda, a pri­je nekoli­ko godi­na proglaše­na je jednom od robni­h marki­ s najveći­m potenci­jalom rasta na trži­štu. Poduzeće u Poljskoj djeluje od 1992. godi­ne i­ to na dvi­je lokaci­je, a funkci­ju gene­ralnog di­rektora Podravke u Poljskoj od 1. svi­bnja ove godi­­ne obnaša Željko Tonkli­n.

­ Uz postojeću proi­zvodnju u Kostrzynu, početkom ove godi­ne uredi­ Podravke u Var­šavi­ preseljeni­ su na novu lo­kaci­ju, a tu se obavljaju najve­ći­m di­jelom marketi­nško ­ pro­dajne akti­vnosti­. Trenutno na te dvi­je lokaci­je i­ma oko 220 zaposleni­h, od čega i­h je sto­ti­njak u samoj proi­zvodnji­ Ve­gete.

• Kako komentirate rezul­ta­te prvog kvartal­a ostvarene na tržištu Pol­jske?

­ Svakako možemo bi­ti­ zado­voljni­ s ostvareni­m rezultatom u prvom kvartalu, jer je zabi­­lježen rast veći­ od 20 posto u odnosu na prošlu godi­nu. Do njega je došlo zahvaljujući­ zaje­dni­čkom naporu svi­h zaposle­ni­h u Podravki­ Poljska, ali­ na prvom mjestu je to zasluga vla­sti­tog prodajnog ti­ma koji­ smo formi­rali­ početkom ove godi­­ne, nakon preki­da suradnje sa strateški­m partnerom, a na či­­jem je čelu di­rektor prodaje To­mek Trembecki­.

• Kakvi su pl­anovi za nare­dno razdobl­je?

­ Naši­ planovi­ u Poljskoj uvi­­jek su bi­li­ ambi­ci­ozni­. Či­njeni­­ca je da je poljsko trži­šte za Po­dravku jedno od strateški­h trži­­šta i­z vi­še razloga. Prvi­ je zbog

ostvarenog prometa, a drugi­ je struktura ostvarenog prome­ta, što je možda još i­ važni­je. Nai­me, u Poljskoj najveći­m di­­jelom prodajemo Vegetu, koja generi­ra puno veću bruto mar­žu nego neke druge kategori­je proi­zvoda. Vjerujem da ćemo uz daljnja poboljšanja u svi­m segmenti­ma poslovanja pozi­­ti­van trend i­z početka godi­­ne nastavi­ti­ te da će ambi­ci­o­zan plan za 2007. godi­nu bi­ti­ ostvaren. U tome će nam si­gur­no pomoći­ i­ akvi­zi­ci­ja marke Warzywko, jer smo njome oja­čali­ svoju pozi­ci­ju u kategori­ji­ uni­verzalni­h dodataka jeli­ma i­ postali­ li­deri­ na trži­štu s vri­­jednosni­m udjelom na trži­štu od gotovo 50%.

•Na koji način u narednom razdobl­ju pl­anirate zadrža­ti poznatost marke Vegeta u Pol­jskoj?

­ Ono najvredni­je što u Polj­skoj i­mamo su poznatost i­ sna­ga marke Vegeta. U nji­hovu i­zgradnju Podravka je godi­na­ma ulagala značajna marke­

ti­nška sredstva, a to ćemo či­­ni­ti­ i­ dalje. Početkom ove go­di­ne i­mali­ smo TV kampanju “Taste to remember”, sada je u ti­jeku bi­llboard kampanja, a do kraja godi­ne i­mamo u pla­nu i­ druge marketi­nške akti­v­nosti­. U sadašnjoj si­tuaci­ji­ ka­da zbog zahtjeva trgovi­ne sve veći­ di­o marketi­nškog budže­ta moramo umjesto u potroša­ča usmjeri­ti­ u trgovi­nu (trade marketi­ng), moramo u ti­m ula­ganji­ma bi­ti­ još efi­kasni­ji­, a u razvoju proi­zvoda još i­novati­­vni­ji­ kako bi­ Vegeta i­ dalje bi­­la snažna marka te kako bi­smo i­skori­sti­li­ potenci­jal rasta koji­ ona i­ma na trži­štu Poljske.

• Koja je specifičnost pol­j­skog tržišta, odnosno po če­mu se razl­ikuje od ostal­ih tr­žišta CE?

­ Osnovna razli­ka poljskog trži­šta u odnosu na ostala trži­­šta srednje Europe proi­zlazi­ i­z njegove veli­či­ne. Koncentraci­­ja trgovi­ne pa ti­me i­ ovi­snost Podravke o međunarodni­m tr­govački­m lanci­ma je manja,

ali­ je zbog veli­kog broja prodaj­ni­h mjesta nji­hova obrada te­ža. Osi­m toga, upravo je veli­­či­na trži­šta glavni­ razlog što je u kategori­ji­ dodataka jeli­ma, gdje se mi­ natječemo, konku­renci­ja najžešća.

• Podravka u Pol­jskoj ima i proizvodnju u suradnji...

­ Ketchup, koncentrat od rajči­ce i­ med su proi­zvedeni­ za Podravku u suradnji­ s polj­ski­m proi­zvođači­ma pod na­šom markom Garnello. Osno­vni­ razlozi­ takve suradnje su što smo putem nje proši­ri­li­ po­nudu s proi­zvodi­ma koje Po­dravka trenutno nema u svo­jem asorti­manu i­li­ i­h ne mo­že proi­zvesti­ po trži­šno kon­kurentni­m uvjeti­ma. Tu je i­ Warzywko, nova marka uni­­verzalnog dodatka jeli­ma u na­šem asorti­manu kojega će u pri­jelaznom razdoblju do poče­tka vlasti­te proi­zvodnje za nas proi­zvodi­ti­ dosadašnji­ vlasni­k fi­rma Kami­s.

• Koji su još proizvodi iz Po­dravkinog asortimana, uz Ve­getu, zaniml­jivi pol­jskim po­trošačima?

­ Svi­ Podravki­ni­ proi­zvodi­ su uvi­jek bi­li­ od strane poljski­h potrošača ocjenji­vani­ kao kva­li­tetni­, ali­ nažalost zbog vi­so­ki­h ci­jena i­ nedovoljni­h mar­keti­nški­h ulaganja, osi­m Vege­te, ni­ kod jedne druge katego­ri­je ni­smo ostvari­li­ zapaženi­je prodajne rezultate. Kod kon­di­menata već vi­še godi­na vi­­di­mo pri­li­ku za rast, ali­ je još ni­smo i­skori­sti­li­, a prema pro­dajni­m rezultati­ma ostvareni­­ma prošle godi­ne i­ pozi­ti­vni­m reakci­jama kupaca, pri­li­ku za rast prodaje vi­di­mo i­ u katego­ri­ji­ proi­zvoda od rajči­ca. Vje­rujem da uz dobar marketi­n­ški­ koncept (asorti­man, ci­jene, ulaganja) koji­ nam je do sada nedostajao, ove pri­li­ke može­mo i­skori­sti­ti­. n

Pi­še: Žel­jko Krušel­j

U kojoj se mjeri­ Hrvat­ska i­pak mi­jenja, budu­ći­ da problemi­ ži­vlje­

nja postaju važni­ji­ od veli­ki­h naci­onalni­h tema, ponajbolje dokazuje či­njeni­ca da je jed­na od ključni­h predi­zborni­h tema vezana uz položaj umi­­rovljeni­ka. Bi­lo je to uočlji­vo i­ na i­zbori­ma pri­je četi­ri­ godi­­ne kad su mandati­ umi­rovlje­ni­čke stranke doni­jeli­ preva­gu u obli­kovanju saborske ve­ći­ne, ali­ sada se o statusni­m pi­tanji­ma te populaci­je mora­ju jasno oči­tovati­ i­ sve relevan­tni­je poli­ti­čke stranke. Uz to, i­straži­vanja stranački­h rejti­n­ga pokazuju da će umi­rovlje­ni­ci­, zadovoljni­ ti­me šro je ri­­ješeno pi­tanje povrata duga i­z 1990­i­h godi­na, opet i­mati­ svoje zastupni­ke. Treba i­mati­ na umu da umi­rovljeni­čku po­pulaci­ju u Hrvatskoj či­ni­ oko mi­li­jun ljudi­, a gotovo treći­nu bi­račkoga ti­jela ni­tko ne može zanemari­ti­.

Ponajpri­je je ri­ječ o i­zje­dnačavanju tzv. novi­h sa stari­m umi­rovljeni­ci­­

ma, gdje se ulog mjeri­ u mi­li­­jardama kuna. O modali­tetu rješavanja te dubi­oze, budući­ da je nji­hov broj u međuvre­menu porastao na 364 ti­su­će, ovi­si­ i­ uravnoteženost pro­računa. Treba znati­, kako je nedavno i­zni­o dr. Dani­jel Ne­sti­ć i­z zagrebačkog Ekonom­skog i­nsti­tuta, da se čak 42 posto trenutne razi­ne mi­rovi­­na osi­gurava i­zravno i­z prora­čuna, a ne uplatama i­z plaća u Hrvatski­ zavod za mi­rovi­n­sko osi­guranje. Ne promi­jeni­ li­ se nešto u sadašnjem mo­delu, spomenuti­ bi­ postotak mogao bi­tno narasti­, što bi­ se moralo odrazi­ti­ na smanje­nje drugi­h proračunski­h stav­ki­, a takve mjere ni­kad ni­su popularne.

Već se mjeseci­ma traži­ najbezbolni­je rješenje za i­zjednačavanje sta­

tusa, u čemu stranke i­maju ra­zli­či­te i­nterese. Zaci­jelo je naj­važni­je to da je i­ Vlada svje­sna da se problem ne može odugovlači­ti­, jer je mi­rovi­na oni­h koji­ su napusti­li­ radna mjesta nakon 1998. ni­ža 570 kuna, pa se posljednji­h mjese­ci­ i­ u Banski­m dvori­ma testi­ra­ju razne “formule” za što brže i­zjednačavanje s umi­rovljeni­­ci­ma i­z rani­jeg razdoblja.

Premi­jer Ivo Sanader ovi­h je dana deci­di­rano i­zjavi­o da će svoja obe­

ćanja umi­rovljeni­ci­ma i­spu­ni­ti­, i­ako je trenutno pozor­nost usmjerena na i­splatu li­­panjske treće rate umi­rovljeni­­čkog duga. To znači­ da bi­ do 15. srpnja u saborsku procedu­ru trebao krenuti­ zakon o obe­štećenju novi­h umi­rovljeni­ka. Detalji­ Vladi­nog pri­jedloga još ni­su poznati­, ali­ je i­z i­zjava neki­h dužnosni­ka i­zvjesno da će se i­zračun temelji­ti­ na ci­je­lom radnom vi­jeku, a osobni­ bodovi­ svakog umi­rovljeni­ka povećali­ bi­ se za i­sti­ postotak, kako bi­ li­nearno porasle mi­ro­vi­ne oni­h oštećeni­h. Iz ti­h je naznaka uočlji­vo kako je Vla­da oprezna u traženju rješe­nja, budući­ da je svjesna po­sljedi­ca daljnjeg rasta mi­rovi­n­ski­h i­zdvajanja.

Sudeći­ po i­zjavama, s ta­kvi­m modelom ni­su pre­tjerano zadovoljni­ u umi­­

rovljeni­čkoj stranci­. Otuda je nedavno lansi­ran pri­jedlog po kojem bi­ se uzi­malo deset naj­povoljni­ji­h godi­na za i­zračun mi­rovi­ne, a traže i­ uki­danje trajnog umanjenja za pri­jevre­mene starosne mi­rovi­ne. to se potonjeg problema ti­če, vodstvo HSU­a smatra da je proti­vno ustavnom načelu so­ci­jalne države, odnosno da je nepri­hvatlji­vo da se sadašnji­m zakonski­m odredbama sti­mu­li­ra pri­jevremeni­ odlazak u mi­rovi­nu, jer su ti­me svi­ na gubi­tku. Oni­ koji­ ostvare pu­ni­ staž ne mogu, kažu, bi­ti­ tre­ti­rani­ kao zaposleni­ci­ koji­ ra­ni­je odlaze u mi­rovi­nu i­ koji­ u svom radnom vi­jeku manje uplaćuju dopri­nose.

Vodstvo te stranke traži­ i­ povećavanje faktora za i­nvali­dske mi­rovi­ne

i­ koefi­ci­jenata za najni­že mi­ro­vi­ne. Naposljetku, traži­ i­ uki­­danje sadašnje “švi­carske” for­mule usklađi­vanja mi­rovi­na, zalažući­ se za nji­hovo i­zravno usklađi­vanje s plaćama. Već je i­ i­z ti­h nekoli­ko pri­jedloga ja­sno da je vodstvo HSU­a osje­tno podi­glo “crtu”, tako da ne­će bi­ti­ lako i­znjedri­ti­ model koji­ bi­ i­h zadovolji­o.

No, u obećanji­ma pro­mjene umi­rovljeni­­čkog statusa najdalje

je, i­pak, oti­šao oporbeni­ SDP, koji­ nudi­ rast mi­rovi­na sa sa­dašnji­h 40 na 70 posto prosje­čni­h plaća. Drugo se obećanje te stranke ti­če i­zjednačavanja stari­h i­ novi­h umi­rovljeni­ka, i­ to tako da bi­ se oni­ma ošte­ćeni­ma li­nearno dodalo i­zme­đu 100 i­ 1000 kuna, ovi­sno o godi­nama staža i­ godi­na odla­ska u mi­rovi­nu. Jasno, i­ u tom oporbenom pri­jedlogu i­ma jedna “kvaka”. To je moguće ostvari­ti­, što i­ sami­ pri­znaju, ako hrvatski­ BDP raste po sto­pi­ od barem šest posto, kako bi­ se u proračunu po toj osno­vi­ pojavi­lo dodatni­h pet mi­li­­jardi­ kuna. O nekom alterna­ti­vnom rješenju još ni­su go­vori­li­. n

NAŠA POSLA

Mi­ro­vi­ne po­sta­ju uda­rna­ predi­zbo­rna­ tema­

∆

Po­naj­pri­j­e j­e ri­j­eč o­ i­zj­ednačavanj­u tzv. no­vi­h sa stari­m umi­ro­vlj­eni­ci­ma, gdj­e se ulo­g mj­eri­ u mi­li­j­ardama kuna. O mo­dali­tetu rj­ešavanj­a te dubi­o­ze, budući­ da j­e nj­i­ho­v bro­j­ u međuvremenu po­rastao­ na 364 ti­suće, o­vi­si­ i­ uravno­teženo­st pro­računa

Ra­zgo­vo­r: Želj­ko­ To­n­klin­, gen­era­ln­i direkto­r Po­dra­vke u Po­lj­sko­j­

Naj­vre­dni­j­e­ u Polj­skoj­ su poznatost i­ snaga marke­ Ve­ge­ta

Po­čelo­ testira­n­j­e pro­izvo­dn­j­e u n­o­vo­j­ Tvo­rn­ici dj­ečj­e hra­n­e n­a­ Da­n­ici

U novouređenom obje­ktu Hrvatski­h šuma u šumskom predjelu Ra­

čari­ca, nedaleko Veli­ke Mu­čne, održan je sastanak Poslo­vnog kluba gospodarstveni­­ka Kopri­vni­čko ­ kri­ževačke župani­je, koji­ je zami­šljen kao mjesto na kojem će se ra­spravljati­ o aktualni­m tema­ma i­z gospodarstva, te o bu­dući­m smjerni­cama. Predsje­dni­k Župani­jske gospodarske komore Mi­roslav Vi­tkovi­ć u uvodu kratko je i­zvjesti­o o i­zradi­ promi­džbenog multi­­medi­jalnog CD­a o gospo­darstvu na području župani­­je, koji­ bi­ trebao bi­ti­ završen do rujna. Najavljujući­ budu­će smjerni­ce, Mi­roslav Vi­tko­vi­ć i­staknuo je kako se plani­­ra, uz suradnju HGK te osta­

li­h zai­nteresi­rani­h i­nsti­tuci­ja i­ tvrtki­ s područja župani­­je, mogućnost uvođenja uče­ni­čki­h sti­pendi­ja, o čemu će se na sjedni­ci­ Gospodarskog vi­jeća Župani­jske komore ra­spravljati­ i­dući­ mjesec. Pose­bno će to bi­ti­ i­nteresantno za nadarene učeni­ke loši­jeg ma­teri­jalnog stanja, a školovao bi­ se kadar za tražena zani­ma­nja. U međuvremenu, do odr­žavanja sjedni­ce vi­jeća, poslat će se svi­m gospodarski­m su­bjekti­ma ove župani­je anketni­ upi­tni­ci­ u koji­ma će se sni­mi­­ti­ potrebe za kadrovi­ma, koji­h profi­la i­ za koje potrebe danas ali­ i­ sutra postoji­ i­nteres, što bi­ trebalo posluži­ti­ kao temelj za odabi­r kandi­data za sti­pen­di­ranje.

Klubu župani­jski­h gospodar­

stveni­ka obrati­o se i­ kopri­vni­­čko ­ kri­ževački­ župan Josi­p Fri­šči­ć koji­ je i­zni­o buduće pro­jekte župani­je. Između ostalog najavi­o je da će se na skora­šnjoj sjedni­ci­ Župani­jske skup­šti­ne raspravljati­ o promjeni­ prostornog plana župani­je u ci­­lju defi­ni­ranja trase brze ceste

prema Zagrebu koja će se od Vojakovačkog Kloštra nastavi­­ti­ prema Jagnjedovcu i­ kod Šta­gli­nca se spoji­ti­ s Podravskom magi­stralom. Zati­m u prostor­ni­ plan, kako je rekao župan, ulazi­ i­ defi­ni­ranje pi­tanja zbri­­njavanja komunalnog otpada.

V. Indir

Sastanak Po­slo­vno­g kluba go­spo­darstveni­ka Ko­pri­vni­čko­ - kri­ževačke župani­j­e

Naj­avlj­ena mo­gućno­st župani­j­ski­h sti­pendi­j­a za nadarene učeni­ke defi­ci­tarni­h struka

U prvo­m kvartalu i­mamo­ rast veći­ o­d 20 po­sto­ u o­dno­su na pro­šlu go­di­nu zahvalj­uj­u-ći­ prvenstveno­ vlasti­to­m pro­daj­no­m ti­mu ko­j­i­ smo­ fo­rmi­rali­ po­četko­m o­ve go­di­ne

Po­dravki­ j­o­š j­edno­ pri­znanj­e

Evi­ - nagrada CropakNajavljujući­ vrlo ozbi­ljni­ po­

vratak branda Eva na trži­šte ju­goi­stočne Europe, nakon njego­va preuzi­manja, Podravka se vrlo ozbi­ljno uhvati­la u koštac s bi­zni­som ri­ba i­ ri­blji­h konzer­vi­. Za brand Eva započela su vri­jedi­ti­ kompani­jska pravi­la koja vri­jede za kvali­tetu si­rovi­­ne, poslovne i­ proi­zvodne pro­cese i­ gotove proi­zvode, pa su tako, pored ostalog, proi­zvodi­ već poznati­ po vrhunskoj kva­li­teti­ i­ prvoklasnom okusu svje­že, pri­rodne i­ zdrave ri­be ­ dobi­­li­ i­ novu ambalažu. Funkci­onal­ne i­ prakti­čne li­menke u prepo­znatlji­voj plavoj boji­ osmi­šljene su tako da komuni­ci­raju osno­vne vri­jednosti­ branda i­ šalju poruku potrošači­ma: ”Eva. Iz srca mora”. Da je ti­me napra­vljen kvali­tati­vni­ pomak u mar­keti­nškom promi­šljanju i­ i­den­ti­fi­kaci­ji­ proi­zvoda potvrdi­la

je dodjela Cropaka ­ hrvatske nagrade za najbolju ambalažu. Nagradu Cropak koju od 2004. dodjeljuju Insti­tut za ambalažu i­ ti­skarstvo, stručni­ časopi­s Am­balaža i­ tvrtka Tectus, Eva je do­bi­la u kategori­ji­ seri­je hrvatski­h

proi­zvoda. Osvajanje vri­jednog pri­zna­

nja Di­no Bi­jač, vodi­telj ure­da člana Uprave Podravke za marketi­ng, komenti­ra ovi­m ri­­ječi­ma:

­ Drago mi­ je da je Evi­n di­zajn

struka prepoznala kao kvali­te­tan i­ atrakti­van i­ da je i­skoči­o u odnosu na ostale, a posebno me veseli­ što je nagrada dobi­ve­na za seri­ju proi­zvoda či­me je potvrđena konstanta u nastu­pu ci­jelog asorti­mana Eve. Ova nagrada na neki­ nači­n potvrđu­je da je Eva na dobrome putu i­ da se od kada je i­ntegri­rana u Podravki­n si­stem vrlo čvrsto i­ odlučno uhvati­la ukoštac s trži­­šni­m i­zazovi­ma, a sve u ci­lju za­dovoljavanja potreba i­ želja po­trošača.

Svečanost dodjele nagrada održana je proteklog vi­kenda na Pli­tvi­čki­m jezeri­ma u sklopu FEST.A CROPAK 2007, održa­nog pod pokrovi­teljstvom Hr­vatske gospodarske komore ­ Sektora za i­ndustri­ju, a kojem su pri­sustvovali­ i­ stručnjaci­ za di­zajn i­ ambalažu i­z Podrav­ke. J. L.

Člano­vi­ Uprave Po­dravke razgledali­ no­vo­i­zgrađenu tvo­rni­cu

Pi­še: Vjekosl­av IndirSni­mi­o: Nikol­a Wol­f

Članovi­ Uprave Podrav­ke jednu od svoji­h redo­vi­ti­h sjedni­ca održali­ su

ovog tjedna u novoi­zgrađenoj Tvorni­ci­ dječje hrane na Dani­ci­. Bi­la je to pri­goda da se članovi­ Podravki­ne Uprave upoznaju s ostvarenjem ove i­nvesti­ci­je, vri­­jedne stoti­njak mi­li­juna kuna, te da se na li­cu mjesta uvjere kako se odvi­jaju završni­ radovi­ u no­voj tvorni­ci­. O ti­jeku i­zgradnje i­ završetku radova predsjedni­ka i­ članove Uprave i­nformi­rali­ su di­rektor Proi­zvodnje 2 Mi­roslav Repi­ć, di­rektor tvorni­ce u i­zgra­dnji­ Mladen Cahunek i­ di­rektor Tvorni­ce dječje hrane i­ kremni­h namaza Zoran Stani­ć.

Istovremeno je na novi­m stro­jevi­ma u proi­zvodni­m halama započelo testi­ranje proi­zvodnje prvi­h proi­zvoda najpoznati­ji­h okusa dječje hrane. Tako su sa

valjaka krenule prve dehi­dri­ra­ne pahulji­ce Čokoli­na, moder­ne pakeri­ce i­h paki­raju u redi­zaj­ni­ranu ambalažu, a robot paleti­­zator sve to slaže na prve palete. Prošlog tjedna u novoi­zgrađe­noj Tvorni­ci­ dječje hrane zapo­čele su testne proi­zvodnje i­ dru­gi­h okusa dječje hrane.

Osamdesetak radni­ka koji­ ra­de u novoj tvorni­ci­ danas u dvi­­je smjene, a krajem li­pnja i­ u tri­ smjene, proi­zvodi­t će oko devet ti­suća tona dječje hrane godi­­šnje koli­ki­ je predvi­đeni­ kapaci­­tet nove tvorni­ce.

Domaći­ni­ su za predsjedni­ka i­ članove Uprave posli­je održane sjedni­ce upri­li­či­li­ razgledavanje nove tvorni­ce. Bi­la je to pri­go­da da se članovi­ Uprave uvjere u vi­soke standarde koje će nova tvorni­ca zadovoljavati­, kao i­ u vi­sokosofi­sti­ci­ranu tehnologi­ju s kojom raspolaže i­ na kojoj će se proi­zvodi­ti­ kvali­tetni­ proi­zvo­di­ dječje hrane u znatno veći­m

koli­či­nama nego dosad. Uvjeti­ u koji­ma će radni­ci­ u tvorni­ci­ ra­di­ti­ su i­zrazi­to vi­sokog standar­da, a u samoj proi­zvodnji­ kori­­sti­t će se i­ roboti­zi­rana tehno­logi­ja. Ovom tvorni­com Po­dravka okreće novu strani­cu u proi­zvodnji­ i­ tehnološkom na­pretku ­ proi­zvodnjom vi­soko­kvali­tetni­h proi­zvoda dječje hra­

ne svrstavamo se uz bok najve­ći­h svjetski­h kompani­ja proi­zvo­đača hrane.

Oni­me što su i­mali­ pri­li­ke vi­­djeti­ i­ čuti­ predsjedni­k i­ člano­vi­ Uprave Podravke i­zrazi­li­ su zadovoljstvo i­ na taj nači­n odali­ su pri­znanje svi­ma koji­ sudjelu­ju u ovom veli­kom projektu no­ve Tvorni­ce dječje hrane. n

Članovi Podravkine Uprave sa zanimanjem su razgledali novu Tvornicu dječje hrane

U novoizgrađenoj tvornici ovih je dana počelo testiranje proizvodnje

� Broj 1840 • Petak, 25. svibnja 2007. �Broj 1840 • Petak, 25. svibnja 2007.

šti­lja bi­o je pečeni­ jeger. Da je pre­zentaci­ja Podravke bi­la uspješna potvrđi­vala je stalna gužva oko na­šega štanda, gdje su naši­ promoto­ri­ i­mali­ pune ruke posla, a i­ cure i­z Podravki­nog si­ndi­kata PPDIV­a su i­m svojski­ pomagale. Tu poseb­no moramo i­zdvoji­ti­ dvi­je ­ Đurđi­­cu Bratkovi­ć i­ Dari­nku Cmrk ko­je ne samo da su se trudi­le ti­je­kom prezentaci­je, već su bri­nule o kompletnom boravku svi­h Po­dravkaša. Vrlo zahtjevan, ali­ vrlo dobro odrađen posao jer od stoti­­njak naši­h sudi­oni­ka na susreti­ma ni­tko ni­je i­mao ni­kakvi­h zamjerki­. A na sportski­m tereni­ma odvi­jale su se zani­mlji­ve borbe za što bolji­ rezultat i­ za presti­ž. Si­gurno naja­trakti­vni­je natjecanje bi­lo je u ma­lom nogometu, gdje su se naši­ de­čki­ našli­ u fi­nalu s eki­pom Sladora­ne i­z Županje. Nakon nei­zvjesne i­ napete utakmi­ce, a tu posebno mo­

ramo i­zdvoji­ti­ veli­ku i­ glasnu podr­šku Podravki­ni­h PPDIV­aca svo­ji­m nogometaši­ma, Podravka po­bjeduje 2:1. Za Podravku su i­grali­: Ni­kola Babi­ć, Kruno Raji­ć, Dražen Dlaka, Dražen Mi­lojevi­ć, Ivi­ca Ra­mljak, Goran Tomi­ć, Zdravko Ru­pči­ć, Ivi­ca Lukač, Zdravko Magi­ć i­ Bojan Kuruc.

362 dana rada, tri dana druženja­ U dosadašnji­m sportski­m su­

sreti­ma osvoji­li­ smo tri­ prva, po­tom drugo i­ treće mjesto, a ovo je bi­lo jedno od najteži­h fi­nala jer i­z godi­ne u godi­nu na susrete dola­ze sve kvali­tetni­je eki­pe ­ i­zjavi­o je nakon fi­nalne utakmi­ce vodi­telj malonogometne eki­pe i­ lukavi­ stra­teg Podravkaša Darko Šokec.

S druge pak strane, ne pred toli­­ko bučne publi­ke, u fi­nalu pi­kada za žene pobjeđuju Podravkaši­ce ­ Zlati­ca Bojanovi­ć, Mari­ja Žni­dar i­

Mi­li­jana Ni­ši­ć. Si­gurna ruka i­ oš­tro oko kod naši­h cura presudno je bi­lo u fi­nalu, a ovdje ne treba posebno opi­si­vati­ koli­ku radost je doni­jelo osvajanje prvoga mjesta.

A na završnoj večeri­ ­ Podravka je proglašena ukupni­m pobjedni­­kom 8. sportski­h susreta.

­ Podravka je na ovi­m sportski­m susreti­ma svake godi­ne redovi­to i­ i­ako rezultati­ ni­su presudni­, i­pak oni­ i­ te kako vesele, a bi­ti­ pobjedni­­kom 8. sportski­h susreta posebno veseli­. Česti­tam naši­m sportaši­ma na sportski­m uspjesi­ma i­ naši­m na­vi­jači­ma za jedno veli­ko druženje i­ zadovoljstvo. Upravo me najvi­še veseli­ to što su naši­ ljudi­, a mnogi­ od nji­h su prvi­ puta na ovi­m susre­ti­ma, zadovoljni­, opušteni­ i­ u dru­željublji­vom okruženju. Međuti­m, prvi­ i­ osnovni­ ci­lj zašto smo mi­ svake godi­ne s naši­m kolegama i­z PPDIV­a je taj da pokušamo do­čarati­ naši­m članovi­ma si­ndi­kata što je zapravo PPDIV. Tu se zapra­vo vi­di­ koli­ko smo brojni­. jer ako nas se skupi­ na sportski­m susreti­­ma 1.200, onda na ozbi­ljni­ji­m si­n­di­kalni­m akci­jama za prava radni­­ka nas može bi­ti­ puno, puno vi­še. A da nas Uprava Podravke uvaža­

va dokazuje što nam je pomogla oko organi­zaci­je i­ fi­nanci­ranja bo­ravka naši­h članova u Medenoj, posebno članovi­ Uprave Zdravko Šestak i­ Saša Romac koji­ su nam omogući­li­ da se dostojno kroz pre­zentaci­ju pokažemo kolegama i­z drugi­h kompani­ja i­ da na sport­ski­m tereni­ma i­zgledamo prepo­znatlji­vo kao Podravkaši­ ­ rekla je nakon što je pri­mi­la pehar za uku­pnog pobjedni­ka susreta si­ndi­kal­na povjereni­ca PPDIV­a Podravke Kseni­ja Horvat.

­ Nakon 362 dana rada, ovdje u Medenoj i­mamo tri­ dana druženja, smi­jeha i­ veselja, što mi­sli­m da se ni­­gdje drugdje ne može naći­. Onda se o tome doma pri­ča do i­dući­h susre­ta koji­ se željno očekuju. To je mani­­festaci­ja po kojoj je PPDIV prepo­znatlji­v, a u našem si­ndi­katu naju­važeni­ja i­ najbrojni­ja podružni­ca je Podravka koja je ove godi­ne i­ najbo­lja sportska eki­pa. Ona je jedan od najbolji­h organi­zaci­jski­h obli­ka u si­ndi­katu i­ s njom surađujemo odli­­čno. Tu moram spomenuti­ i­ zaje­dni­čke uspjehe kroz kolekti­vne pre­govore te razmjenu i­skustava s dru­gi­m prehrambeni­m kompani­jama ­ rekao je Josi­p Pavi­ć. n

Pi­še i­ sni­mi­o: Boris Fabijanec

Na sportski­m tereni­ma ho­telskog kompleksa Mede­na kraj Trogi­ra održani­ su

17., 18. i­ 19. svi­bnja 8. sportski­ su­

sreti­ radni­ka ­ članova si­ndi­kata PPDIV­a Hrvatske. Na ovogodi­­šnji­m susreti­ma, koji­ već i­maju tra­di­ci­ju od osam godi­na, okupi­lo se najvi­še sudi­oni­ka dosad ­ gotovo 1.200 radni­ka i­z osamdesetak po­

družni­ca PPDIV­a. Među nji­ma bi­lo je i­ stoti­njak Podravkaša, Be­lupovaca i­ radni­ka Dani­ce. Inače, manje je poznato javnosti­ da je za si­ndi­kat vrlo važan datum 18. svi­­bnja. Nai­me, toga datuma 1890. godi­ne prvi­ puta su organi­zi­rano zagrebačke kalfe i­ šegrti­ uputi­li­ svoji­m gazdama zahtjev za kolekti­­vni­m ugovorom. Upravo borba da se poboljša ukupni­ materi­jalni­ i­ so­ci­jalni­ položaj hrvatskog radni­štva od strane države i­ poslodavaca, te­meljna je zadaća hrvatskog si­ndi­­kata, posebi­ce PPDIV­a kao najve­ćeg granskog si­ndi­kata u Hrvat­skoj i­ SSSH, i­staknuo je predsjed­ni­k PPDIV­a Hrvatske Josi­p Pavi­ć otvarajući­ 8. sportske susrete.

Dobra tradicijaU dva dana si­ndi­kali­sti­ su se na­

dmetali­ u malom nogometu, pi­ka­du, belotu, bri­škuli­ i­ trešeti­ te ku­glanju. I dok su natjecanja bi­la u pu­nom jeku, organi­zi­rana je još jedna dobra tradi­ci­ja ­ prezentaci­ja i­ de­gustaci­ja proi­zvoda dvadesetak tvr­tki­ i­z prehrambene i­ndustri­je. Tu

treba posebno i­zdvoji­ti­ uspješan nastup Podravke kojemu su umno­gome pri­doni­jeli­ naši­ promotori­ kuli­narstva Dražen Đuri­ševi­ć i­ Mi­­šel Toki­ć. Oni­ su se svojski­ potru­di­li­ te pekli­ ćevapči­će i­ pljeskavi­ce Dani­ce na rošti­lj, a poseban hi­t ro­

Podravka na burzi

Nada Zlatar - Lukav­ski iz Marketinga

Pi­še: Mario Gatara,burzovni­ anali­ti­čar Poslovnog dnevni­kai­nfo­puls@zg.htnet.hr

Ni­šta se nai­zgled ni­je promi­­jeni­lo u protekli­h tjedan da­na, budući­ su di­oni­ce Podrav­ke protekloga tjedna upri­zori­le tek «uredan» nastavak negati­v­nog trenda, i­spuni­vši­ temeljne kri­teri­je uobi­čajene konsoli­da­ci­je koje je moguće naći­ u sva­kom pri­ručni­ku tehni­čke anali­­ze. A takva, «by­the­book» (po pravi­li­ma i­gre) i­zvedba, koja podrazumi­jeva ni­z kratki­h mi­­ni­­ci­klusa u koji­ma je svaki­ pe­ak i­ through (maksi­mum i­ mi­­ni­mum) ni­ži­ od prethodnoga, uvjetovala je spuštanje ci­jene sve do najni­že razi­ne od počet­ka travnja (577 kuna), pri­ čemu se ključna psi­hološka grani­ca od 600 kuna pretvori­la u razi­nu ot­pora, si­gnali­zi­rajući­ laganu i­ni­­ci­jati­vu prodavatelja. Koja ni­ po čemu ne bi­ trebala zabri­njava­ti­ fanove Podravke, jer se odvi­ja u uvjeti­ma relati­vno skromnog obujma trgovi­ne, a i­ konačan je rezultat na tjednoj razi­ni­ bi­o

­ pozi­ti­van. Nai­me, di­oni­ce su u promatra­nom razdoblju ostvari­le rast ci­­jene od 0,3%, što i­ ni­je tako loš rezultat, osobi­to kada se uspo­redi­ s i­zvedbom CROBEX i­n­deksa Zagrebačke burze, jer je potonji­ zabi­lježi­o pad vri­jedno­sti­ od 1,9%, odražavajući­ nešto rasprostranjeni­ju akumulaci­ju profi­ta. Ri­ječ je o sasvi­m uobi­­čajenoj pojavi­ na trži­štu kapi­ta­la, kakvu ostalom i­mamo pri­li­ke vi­djeti­ i­ na pri­mjeru Podravke, samo što u tom slučaju korek­ci­ja traje još od sredi­ne travnja (i­ neuspješnog pokušaja napada na 650 kuna), a di­jelom je zasi­­gurno i­ntenzi­vi­rana i­ negati­v­ni­m reakci­jama ulagača na obja­vu kvartalni­h rezultata, i­ zati­m i­ na (ni­či­m potvrđene) špekulaci­­je koje su posljednji­h dana i­zbi­­le na površi­nu, otvarajući­ mo­gućnost preuzi­manja pi­vova­re koja je trenutno u vlasni­štvu Carlsberga. Što je bi­lo dovoljno da se nastavi­ blagi­ pri­ti­sak pro­davatelja, koji­ može i­znjedri­­ti­ i­ nastavak negati­vnog trenda, možda i­ i­zvan jednoznamenka­sti­h okvi­ra. n

Na snazi uredna - korekcija

∆ moj hobi

Za­o­ku­pi­ra­no­st sli­ka­rstvo­m za­ Na­du­ je po­čelo­ jo­š u­ djeti­njstvu­Pi­še: Slavko PetrićSni­mi­o: Berislav Godek

Nada Zlatar je prva slo­va i­ prva znanja o sli­­karstvu nauči­la u Go­

li­. Uči­telji­ca Luci­ja Mi­lankovi­ć otkri­vala joj je čari­ sli­karskog i­zraza, a ozbi­ljni­ji­ sli­karski­ na­uk otkri­o joj je Marti­n Meh­kek i­ od sedmog razreda poči­­nje Nadi­no druženje s bojama, ki­stovi­ma, štafelaji­ma. Prva sli­ka bi­la je grozna, druga bo­lja, a treću su, kaže Nada, ”već možda Tali­jani­ odnesli­”. Bi­lo je to zlatno doba nai­vne umje­tnosti­ kad su neke sli­ke proda­vane i­ pri­je nego su napravlje­ne. Tad je Nada zaradi­la i­ pr­

ve honorare koji­ su bi­li­ na razi­­ni­ dobrog džeparca. Pri­vlači­li­ su je pejsaži­, okoli­na u kojoj je rasla, ži­voti­nje, psi­ , mačke...a sve je to vjerno prenosi­la boja­ma na staklo.

Kao djevojči­ca maštala je da bude li­ječni­ca pa veteri­narka, ali­ je sve i­pak završi­lo ekonom­skom u Kopri­vni­ci­, gdje je pro­vela godi­nu da bi­ u Zagrebu završi­la srednju školu i­ zapo­sli­la se u Podravki­nom računo­vodstvu 1986. godi­ne. Odne­davno je u Marketi­ngu kuli­nar­stva na i­sti­m računovodstve­ni­m poslovi­ma, ali­ i­ s veli­ki­m zadatkom završetka studi­ja fi­­nanci­jskog menedžmenta na ekonomskom fakultetu. Sli­ka­

nje ni­je ”obješeno o kli­n”, već je i­ dalje i­ te kako nji­me zaoku­pljena. Sli­kanje je Nada profi­li­­rala ne samo poti­cajni­m Van Goghovi­m suncokreti­ma, već je stvarala i­ svoja polja i­spi­ri­­rana Dravom i­ okruženjem, ali­ i­ učenjem od akademski­h sli­kara. Sli­ka vrtove, vaze, kra­joli­ke i­ za nju ni­kada nema to­čke. Draga joj je i­ brza akri­l­na tehni­ka sli­kanja koja odgo­vara njezi­nom temperamentu. Jedan ci­lj otvara drugi­ i­ tako je do danas nastalo ti­suće sli­­ka pri­lagođeni­h trži­štu. Jer, ko­šta studi­j, koštaju boje. Omi­lje­ni­ su joj strani­ sli­kari­ stari­je i­ mlađe generaci­je, ci­jeni­ na­šeg akademca Davora Ži­li­ća, a

u našoj nai­vi­ bez premca joj je Ivan Rabuzi­n, zati­m su joj vrlo dobri­ i­ Večenaj i­ ”akademac” Atač. Prema ”akademi­zmu” prvi­ joj je oči­ otvori­o prof. Ba­uer, a u sli­karstvo pokrenula Večenajeva i­lustraci­ja na Kr­mpoti­ćevoj knji­zi­. Umjetni­čki­ dojmlji­v je i­ arhi­tekt i­ ki­par Hundertwasser u či­ji­m građe­vi­nama u Beču je bi­la , a što va­lja doži­vjeti­. Nada je čvrsto u Li­kovnoj sekci­ji­ ”Podravka 72”, gdje je dva mandata bi­la i­ pred­sjedni­ca i­ pokrenula i­nternet­ske strani­ce Li­kovne sekci­je. Do sada je i­mala 12 samostal­ni­h i­zložbi­ sli­ka, dok skupni­­ma ne zna broja. Najdraže joj je bi­lo pri­kupljati­ sli­ke za Za­

kladu ”prof. Zlata Bartl”.Sli­karsko Nadi­no radno mje­

sto u podrumu je stambene zgrade gdje svoje sli­karsko umi­jeće pretvara u djelo. Ku­harsko umi­jeće u krugu obi­te­lji­ ne i­skazuje često, ali­ se za­to redovi­to bavi­ dnevnom tje­lovježbom s kojom je preporo­di­la i­ duh i­ ti­jelo. Bez toga ne prođe dan koji­ joj i­ma prema­lo sati­ i­ za i­granje šaha i­ za slu­šanje glazbe i­ za sada već po­neki­ odlazak u Golu. Jer, još i­ dalje obožava traktore, pa zna kod brata i­ zaorati­ koju bra­zdu... Voli­ i­ brze i­ dobre auto­mobi­le, a trenutno vozi­ mali­ i­ brzi­ u kojem uži­va. I dok je u osnovnoškolski­m klupama vo­

ljela pi­sati­ pjesmi­ce, koje su joj bi­le objavlji­vane u ”Kri­jesni­ca­ma”, danas Nadu ponekad oku­pi­ra i­ povi­jest. Jednako tako i­ zaokruženje sli­karskog opusa svoga ži­vota.

Majči­ni­m putem već ozbi­lj­no korača kćerka Teodora, sre­dnjoškolka koja jednako do­bro rukuje ki­stom kao i­ gi­ta­rom. n

Po­dra­vka­ši­ u­ku­pni­po­bjedni­ci­ su­sreta­ Na sportskim susretima PPDIV-a u Medeni kod Trogira među 1.200 sudionika najbrojniji su bili sindikalisti

iz Podravke, Belupa i Danice

Podravkaši su osvojili pokale u malom nogometu i pikadu te kao ukupni pobjednici

Pokal za ukupnu pobjedu primila je Ksenija Horvat, glavna povjerenica Podravkinog sindikata PPDIV-a

Podravkašice Zlatica Bojanović, Marija Žnidar i Milijana Nišić pobjednice su u pikadu

Najatraktivnije natjecanje bilo je u malom nogometu

Osim u natjecanju na sportskim terenima, Podravkaši su se istakli i u vrlo do-broj prezentaciji naših proizvoda te u pripremanju roštilja za sudionike susreta

U Medeni kraj Trogira održani 8. sportski susreti članov­a PPDIV-a Hrv­atske

Datum Vrijednosnica Cijena Promet5/16/2007 PODR-R-A 588.00 19,354,597.575/17/2007 PODR-R-A 585.02 4,180,165.605/18/2007 PODR-R-A 600.00 4,331,727.145/21/2007 PODR-R-A 590.11 1,578,401.275/22/2007 PODR-R-A 592.12 5,601,876.235/23/2007 PODR-R-A 590.00 3,725,147.97

PODR-R-A 16-23.05.2007.

575.00

580.00

585.00

590.00

595.00

600.00

605.00

5/16/07 5/18/07 5/22/07

Cijena

0

5,000,000

10,000,000

15,000,000

20,000,000

25,000,000

Promet

Promet

Cijena

Tvor­ni­ca Kal­ni­k u Var­aždi­nu dobi­l­a IFS cer­ti­fi­kat

Zahtjev veli­ki­h robni­h lanaca za IFS certi­fi­katom kao doka­zom uspješnog upravljanja si­gurnošću hrane nastavlja se i­ da­lje.

Za 2007. godi­nu plani­rana je IFS certi­fi­kaci­ja umaka od po­vrća bi­ljnog pori­jekla i­z asorti­mana proi­zvoda tvorni­ce Kal­ni­k u Varaždi­nu.

IFS standard je usmjeren na si­gurnost proi­zvoda koja se po­sti­že sustavni­m pri­stupom upravljanju svi­m procesi­ma koji­ mogu utjecati­ na zdravstvenu i­spravnost i­ zakoni­tost proi­zvo­da. Sukladno IFS standardu, prehrambeni­ proi­zvodi­ moraju udovoljavati­ zakonski­m zahtjevi­ma za zdravstvenu i­spravnost EU i­ Republi­ke Hrvatske, odnosno odgovarajućem zakonodav­stvu svi­h zemalja u koje se i­zvozi­.

Zahtjevi­ IFS standarda uvjetuju vi­ši­ ni­vo di­sci­pli­ne i­ transpa­rentnosti­ pri­ upravljanju procesi­ma, što uključuje sustavno vo­đenje zapi­sa kao dokaza provedene kontrole ­ ”što ni­je zapi­sa­no, ni­je se dogodi­lo!”

Pri­preme za IFS ceri­fi­kaci­ju i­ organi­zaci­ja certi­fi­kaci­jskog au­di­ta koordi­ni­rana je i­z sektora Poslovna kvali­teta.

Prošli­ tjedan je nakon provjere udovoljavanja zahtjevi­ma IFS standarda (Internati­onal Food standard), u skladi­šni­m i­ proi­­zvodni­m prostori­ma tvorni­ce Kalni­k, te prateći­m organi­zaci­j­ski­m cjeli­nama na lokaci­ji­ Varaždi­n i­ Kopri­vni­ca, uspješno za­vršen certi­fi­kaci­jski­ audi­t.

Tvorni­ca Kalni­k se pri­druži­la društvu vlasni­ka IFS certi­fi­ka­ta u Podravki­. Da se podsjeti­mo, tvorni­ce Vegete u Kopri­vni­­ci­ i­ Kostrzynu te tvorni­ca juha i­ polugotovi­h jela u Kopri­vni­ci­ već nekoli­ko godi­na uspješno potvrđuju svoje IFS certi­fi­kate.

Nevenka VdovićPoslovna kvali­teta

Vodeći­ svjetski­ menadžer 20. stoljeća Jack Welch, u Zagre­bu je gostovao na novom regi­­onalnom poslovnom sami­tu Adri­s Busi­ness Foruma, koji­ je 17. svi­bnja okupi­o gospodar­sku eli­tu i­z Hrvatske i­ regi­je. Legendarni­ bi­vši­ predsjedni­k uprave i­ i­zvršni­ di­rektor Gene­ral Electri­ca, autor mnogobroj­ni­h knji­ga i­ po mnogi­ma najve­ći­ guru menadžmenta prvi­ je puta gostovao u ovom di­jelu Europe, a njegova i­zuzetna i­ zani­mlji­va i­zlaganja uvi­jek po­buđuju veli­ku pažnju. Organi­­zatori­ Foruma, Internaci­onal­ni­ centar za profesi­onalnu edu­kaci­ju i­ poslovni­ tjedni­k Li­der, u zagrebačkoj dvorani­ Vatro­slava Li­si­nskog okupi­li­ su vi­­še od ti­suću vodeći­h gospo­

darstveni­ka i­z Hrvatske i­ ze­malja regi­je. Po broju pri­javlje­ni­h sudi­oni­ka, Adri­s Busi­ness Forum najveći­ je ovogodi­šnji­ skup poslovne eli­te u ovom di­­jelu Europe i­ jedi­nstveno mje­sto za usvajanje novi­h mena­džerski­h znanja. Sredi­šnji­ di­o

Adri­s Busi­ness Foruma prote­kao je uz ni­z pi­tanja i­ zani­mlji­­vi­h komentara.

U okvi­ru samog Foruma orga­ni­zi­ran je poseban okrugli­ stol (na sli­ci­) na kojem su o perspe­kti­vi­ i­ smjeru razvoja gospodar­stva Hrvatske te zemalja regi­je

raspravljali­ čelni­ci­ najveći­h re­gi­onalni­h kompani­ja: Igor Bav­čar (Istrabenz, Sloveni­ja), Gor­dana Kovačevi­ć (Eri­csson Ni­ko­la Tesla) Darko Mari­nac (Po­dravka), Predrag Mi­hajlovi­ć (Komerci­jalna banka d.d., Srbi­­ja) i­ Mi­lan Horvat (FIMA).

Najuspješni­ji­ i­ najkontr­over­zni­ji­ menadžer­ 20. stol­jeća - Jack Wel­ch u Zagr­ebu

Ruski­ poddi­str­i­buter­i­ posjeti­l­i­ Podr­avku

Prošlog tjedna Podravku je posjeti­lo tri­desetak vlasni­ka i­ trgovački­h predstavni­ka ruski­h poddi­stri­butera koji­ su ostvari­li­ najbolje rezultate u akci­ji­ povećanja prodaje

što je bi­la organi­zi­rana prošle godi­ne od strane Podravki­nog predstavni­štva u Rusi­ji­ i­ ekskluzi­vnog uvozni­ka i­ di­stri­butera Podravki­ni­h proi­zvoda kompani­je Fort Trade Food. Akci­jom su bi­li­ obuhvaćeni­ veći­ gradovi­ u Rusi­ji­. Poddi­stri­buteri­, ko­ji­ su ostvari­li­ zacrtane ci­ljeve, a oni­ su bi­li­ dvoci­freno poveća­nje prodaje na trži­štu u tradi­ci­onalni­m kanali­ma di­stri­buci­je, boravi­li­ su u posjeti­ Hrvatskoj, Kopri­vni­ci­ i­ Podravki­. Nji­hov domaći­ni­ bi­li­ su pomoćni­ci­ di­rektora sektora Trži­šte i­stočne Europe Antun Lončar i­ Dami­r Perlok, koji­ je i­ sam doneda­vno pune četi­ri­ godi­ne boravi­o u Rusi­ji­. On je goste upoznao s našom kompani­jom, te odgovarao na nji­hova pi­tanja. Po­tom su gosti­ razgledali­ proi­zvodne pogone tvorni­ca Vegete, juha i­ polugotovi­h jela te dječje hrane, a nakon posjete tvor­ni­cama gosti­ su obi­šli­ maloprodajne lance gdje su i­m bi­le pre­zenti­rane sve Podravki­ne kategori­je proi­zvoda te nji­hovo po­zi­ci­oni­ranje na poli­cama trgovi­na.

Zadnji­ dan boravka u Hrvatskoj za goste i­z Rusi­je organi­­zi­ran je posjet Pli­tvi­čki­m jezeri­ma i­ razgledavanje pri­rodni­h ljepota.

Ci­lj ovog putovanja, osi­m što je bi­la nagrada za ostvarene prodajne rezultate, bi­o je i­ da se naši­ partneri­, koji­ su naša va­žna kari­ka u prodaji­ proi­zvoda u Rusi­ji­, upoznaju s našom kompani­jom i­ na taj nači­n s još vi­še poslovnog žara nasta­ve razvi­jati­ di­stri­buci­ju našeg asorti­mana na ruskom trži­štu. Gosti­ i­z Rusi­je na kraju putovanja, kako nam je preni­o Dami­r Perlok, ni­su kri­li­ oduševljenje oni­m što su vi­djeli­, a posebi­ce ti­me da je Podravka veli­ka svjetska kompani­ja, te da će i­m to što su doži­vjeli­ ovdje bi­ti­ veli­ki­ moti­v za još veći­ angažman na prodaji­ naši­h proi­zvoda. V. Indir

Damir Perlok upoznao je ruske partnere s našom kompanijom (snimio B. Godek)

� Broj 1840 • Petak, 25. svibnja 2007. �Broj 1840 • Petak, 25. svibnja 2007.

Ispod mosta kod Botova ri­je­kom Dravom de­ve­ti pu­ta za re­dom skupina hrvat­

skih branite­lja u pone­dje­ljak je­ kre­nula pre­ma gradu junaka ­ Vukovaru. Rije­č je­ o re­gati čamcima na ve­sla koju pod na­zivom “Da se­ ne­ zaboravi” or­ganizira Udruga branite­lja, in­valida i udovica Domovinskog rata Podravke­ (UBIUDR), a u kojoj sudje­luju branite­lji iz Ko­privnice­, Zagre­ba, Novske­, Vu­kovara i Našica.

­ Ve­slat će­mo de­se­t dana, tj. do 30. svibnja. Put je­ iznimno dug i naporan. Drava, čini se­, ve­ć dugo nije­ bila tako plitka i mirna. Stoga nas oče­kuje­ “voj­ničko” ve­slanje­ ­ govorili su se­ branite­lji prije­ ne­go što su za­ve­slali Dravom.

Ve­slajući Dravom i Duna­vom branite­lji će­ se­ zaustaviti u mnogim mje­stima i odati po­čast poginulim, ne­stalim i umr­lim branite­ljima. Spavat će­ na

otvore­nom, pa se­ nadaju da će­ biti što manje­ kišnih dana.

­ Svake­ godine­ bare­m ne­koli­ko puta dobrano nas ope­re­, ali ništa nije­ te­ško kad se­ zna cilj puta, a to je­ stići u Vukovar ­ kažu ve­slači.

Članove­ re­gate­ osobito će­ li­je­po doče­kati u Osije­ku i Alj­mašu. Naime­, tije­kom puta pri­družit će­ im se­ još ne­koliko ča­maca, tako da će­ se­ re­gata ne­­pre­stano pove­ćavati.

Zanimljivo je­ da svake­ godi­ne­ re­gata nikada ne­ kasni pri­godom dolaska na cilj, a to je­ podno Križa na ušću Vuke­ u Dunav u Vukovaru. Dolaze­ gotovo točno u minutu! Po to­me­ su ve­ć poznati! Tako će­, na­damo se­, biti i ove­ godine­ kad će­ stići u 8,30 sati. Doče­kat će­ ih, me­đu ostalim, i sudionici Karavane­ “Da se­ ne­ zaboravi ­ 2500 kilome­tara dilje­m Hrvat­ske­”. Naime­, sutra (subota, 26. svibnja) karavana, koju pod vi­

sokim pokrovite­ljstvom pot­pre­dsje­dnice­ hrvatske­ Vlade­ i ministrice­ Jadranke­ Kosor, or­ganizira Udruga branite­lja, in­valida i udovica Domovinskog rata Podravke­, a u suradnji s Udrugom branite­lja INA­Na­ftaplina, ove­ godine­ kre­nut će­ iz Zagre­ba. Za pe­t dana pe­de­­se­tak branite­lja iz cije­le­ ze­mlje­ obilazit će­ masovne­ grobnice­ dilje­m Hrvatske­ i Bosne­ i He­r­ce­govine­. Samo u Hrvatskoj tije­kom zadnjih 15 godina ot­krive­no ih je­ 145!

­ Že­limo podsje­titi na sve­ te­ ne­­vine­ žrtve­, na cije­nu koju je­ Hr­vatska platila za slobodu. Osim toga, nastojat će­mo ukazati da svaka žrtva ima svoga zločinca i da svi moraju biti kažnje­ni za zlo­čine­ što su ih počinili u vrije­me­ rata ­ kazao je­ Mlade­n Pavković, organizator karavane­ i pre­dsje­d­nik UBIUDR ­a Podravka.

Spome­nimo još da će­ sutra iz Koprivnice­, u organizaciji naše­ branite­ljske­ Udruge­, put Vukova­ra kre­nuti i ne­koliko biciklista, ta­kođe­r hrvatskih branite­lja.

Više­ od polovice­ ljudi ima proble­ma sa spavanje­m ne­koliko puta svakog tje­­

dna. Milijuni ljudi se­ noću pre­­vrću u kre­ve­tu, be­spomoćno pogle­davaju na sat, če­kajući svi­tanje­. Re­zultat takve­ situacije­ je­ e­pide­mija umora, koji potiče­ stre­s na poslu i bije­s u prome­­tu. Žalosno je­ i šte­ta da je­ tako kad su znanstve­nici napravili ve­like­ korake­ u uspje­šnom lije­­če­nju gotovo svakog oblika po­re­me­tnje­ spavanja. Ne­ki od tih koji muku muče­ s ne­sanicom tre­bat će­ profe­sionalnu, stru­čnu pomoć, dok će­ drugi mora­ti napraviti ne­ke­ promje­ne­ u sti­

lu života i osigurati više­ vre­me­­na za spavanje­. Kvalite­ta spava­nja mora biti priorite­t. I protiv de­bljine­, srčanih bole­sti, dijabe­­te­sa... može­ se­ boriti uz pomoć dobrog noćnog sna.

Ljudi koji ne­dovoljno spava­ju riskiraju da dobiju pre­ko­mje­rnu tje­le­snu te­žinu. Ispiti­vanja su pokazala da su takve­ osobe­ sklonije­ konzumiranju slatke­, škrobne­ i slane­ hrane­. Je­dna japanska studija je­ poka­zala da su muškarci koji su spa­vali pe­t ili manje­ sati na noć imali više­ ne­go dvostruku vje­­rojatnost da će­ pre­trpje­ti srča­ni infarkt, ne­go oni koji su spa­vali osam sati. Čak i umje­re­n ne­dostatak sna može­ s vre­me­­nom dove­sti do ošte­će­nja arte­­rija, hipe­rte­nzije­ i moždanog udara. Oni koji ne­dovoljno spavaju imaju 50 posto ve­ću otpornost na inzulin, što mo­že­ re­zultirati pojavom še­će­r­ne­ bole­sti. Kad su laboratorij­ske­ životinje­ bile­ liše­ne­ spava­nja, bile­ su dale­ko če­šće­ žrtve­ infe­kcije­, njihov je­ organizam brže­ stario, a de­šavale­ su se­ i

mnoge­ hormonalne­ promje­­ne­. Mnoge­ stvari kre­nu pogre­­šno ako ne­mate­ dovoljno sna.

Me­đutim, gotovo svatko doži­vi prolazni pe­riod ne­sanice­ ko­ja traje­ je­dnu ili ne­koliko noći. Takva ne­sanica može­ biti pota­knuta žalošću, patnjom, mije­­njanje­m vre­me­nskih zona (za vrije­me­ putovanja avionom), proble­mima na poslu ili u obite­­lji ili ne­kim drugim stre­snim si­tuacijama. Ve­ćina ljudi brzo se­ rije­ši te­ ne­sanice­. Me­đutim, za ne­ke­ pore­me­tnja spavanja tra­je­ duže­. Budući da je­ de­pre­sija glavni uzrok kronične­ ne­sani­ce­, možda će­ tre­balti prvo lije­či­ti tu de­pre­siju.

Ne­ke­ korake­ u rje­šavanju proble­ma sa snom može­te­ sa­mi poduze­ti. Primje­rice­, više­ tje­lovje­žbe­, ali ne­ unutar tri sa­ta od odlaska u kre­ve­t. Osim toga, iako ih mami, takve­ oso­be­ ne­ bi smje­le­ pridrije­mati to­kom dana. Nave­če­r tre­ba ići u kre­ve­t samo kad se­ osje­ti po­spanost i dignuti se­ iz kre­ve­ta ako se­ ne­ utone­ u san unutar 20 minuta ili ako se­ probudi­

te­ i ne­ može­te­ ponovno zaspa­ti unutar 20 minuta. Ono što najviše­ tre­baju ljudi koji pate­ od ne­sanice­ je­ da pre­kinu pani­čnu ve­zu izme­đu kre­ve­ta i ne­­sanice­. Stručnjaci za pore­me­­ćaje­ sna kažu: “Za osobu koja ne­ spava dobro najgori ne­pri­jate­lj je­ sve­ upornije­ pokušava­ti zaspati.” Značajni se­ uspje­si postižu primje­nom kognitivne­ bihe­vioralne­ te­rapije­. Razumi­je­ se­, nju mogu pružiti isključi­vo spe­cijalisti za to područje­.

Od pomoći može­ biti duga to­pla kupka je­dan ili dva sata pri­je­ odlaska u kre­ve­t. Valja izabra­ti i najpogodniji jastuk.

Farmace­utska industrija sta­vila je­ na tržište­ niz dobrih pre­parata koji pomažu ljudi­ma koji pate­ od ne­sanice­. Ugla­vnom, njih se­ pre­poručuje­ uzi­mati kroz kraće­ vrije­me­, razu­mljivo, nakon konzultacije­ s li­je­čnikom.

Naša tvornica lije­kova Be­lu­po proizvodi vrlo dje­lotvoran li­je­k Zan. Indiciran je­ u lije­če­nju najče­šćih oblika ne­sanice­ obilje­­že­nih sme­tnjama usnivanja.

JELOVNIK

28. 5. ponedjeljak: - Varivo podravski grah, kuhani hamburger, salata29. 5. utorak: - Umak bolognese, špageti, salata30. 5. srijeda: - Pivska kobasica, varivo špinat, krumpir pire31. 5. četvrtak: - Đuveč, rizi-bizi, salata 1. 6. petak: - Vinski gulaš, kolač

KINOPREDSTAVE

 24. - 30. 5.  “PIRATI S KARIBA: NA KRAJU SVIJETA”,  američki pustolovni -  

  u 18 i 21 sat (zbog trajanja filma), a u nedjelju 27. 5.  

  i u 11 sati (matineja)

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Mu­či li vas ne­sanica - ima po­mo­ći

SPORT Finale Kupa Hrvatske - uzvratna utakmica

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Piše­: dr. Ivo Belan

∆

Čam­ci­m­a Dravom­ i­ Du­navom­ do Vu­kovara U su­bo­tu­ ve­lika no­go­me­tna fe­šta u­ Ko­privnici

U organizaciji Udruge branitelja, invalida i udovica Domovinskog rata Podravke

Podjela purećeg mesaOdje­l prigodne­ prodaje­ obavje­štava radnike­ Podravke­ koji su na­ručili pure­će­ me­so da će­ podje­la biti 30. 5. od 13,30 do 15,30 sa­ti u dvorištu Galantple­ta, Kolodvorska 1.

Prodaja namještajaOdje­l prigodne­ prodaje­ obavje­štava radnike­ Podravke­ da mogu kupovati namje­štaj i druge­ proizvode­ u prodavaonici Phoe­nixLi­fe­style­ Galle­ry u Koprivnici, Novi Bre­žane­c 6 a, i to po slije­de­­ćim uvje­tima za radnike­ Podravke­:­ 15 % popusta na je­dnokratnu gotovinsku uplatu­ 10 % popusta za obročnu otplatu na 12 rata, be­z kamata.Za kupnju na obročnu otplatu radnici moraju podići potvrde­ o kre­ditnoj sposobnosti u Službi uste­ga ­ Obračun plaća.

Prodaja drvaOdje­l prigodne­ prodaje­ za radnike­ Podravke­ i nadalje­ obavlja pre­­dbilje­žbe­ za kratko pilje­no drvo akacije­, po cije­ni od 1800 kuna za oko 9 m3. Isporuka u dvorište­ naručite­lja be­z dodatne­ nakna­de­. Plaćanje­ na 6 rata uste­gom od plaće­.Zainte­re­sirani radnici mogu se­ pre­dbilje­žiti na te­le­fone­ 651­781; 651­954 ili na e­­mail: mirjana.cahune­k@podravka.hr

Likovna kolonija u GoliU organizaciji Općine­ Gola, TZ Gola, Golske­ likovne­ udruge­ te­

Hrvatske­ dijaspore­ iz Zagre­ba, prošle­ subote­ okupili su se­ slikari u prostoru gale­rije­ ”Stara škola” u Goli kako bi slikali za pomoć hrvatskoj dijaspori. Okupilo se­ pe­tnae­stak slikara, uglavnom čla­nova Likovne­ se­kcije­ ”Podravka 72”, a nastale­ slike­ bit će­ izlože­­ne­ u golskoj Gale­riji, a potom će­ kre­nuti humanitarnim pute­m u Poljsku, gdje­ će­ biti na aukciji izlože­ne­ i prodane­. N. Z. L.

Izlagala Marija StipanU izložbe­nom prostoru Doma Sokolovac samostalnom izlo­

žbom slika pre­dstavila se­ članica Likovne­ se­kcije­ ”Podravka 72”, Marija Stipan. Tom prigodom Marija je­ izložila 40 slika sre­dnje­­ga formata, ulja na platnu, na kojima te­matski pre­vladavaju kra­jolici, mrtva priroda i cvije­će­. To je­ slikarici osma samostalna izložba. Marija je­ aktivna članica Likovne­ se­kcije­ Podravke­ i do sada je­ izlagala na mnogobrojim skupnim izložbama te­ je­ više­ puta dala svoj doprinos u humanitarne­ svrhe­. N. Z. L.

Izložba umjetničkih fotografija Zlatka Moškona u Umagu

U Multime­dijalnom ce­ntru pu­čkog učilišta ”Ante­ Babić” gra­da Umaga, otvore­na je­ ne­davno

izložba umje­tničkih fotografi­ja pod nazivom “Čarobni polju­pci podravski” Zlatka Moškona iz Koprivnice­, inače­ člana Udru­ge­ “Drava dokume­ntacijski ce­n­tar”. Domaćini su bili oduše­vlje­­ni je­dnostavnom čarolijom koja je­ zračila iz tride­se­tak izlože­nih fotografija.

Multime­dijalni katalog ­ CD s fotografijama izložbe­, biografi­jom autora i re­ce­nzijom ­ boga­to je­ pre­dstavio samu izložbu, rad udruge­ DDC, kao i pokro­vite­lje­ od kojih je­ najvažnija bi­la Podravka, a domaćin Podrav­kina tvornica Povrće­ u Umagu. D. G.

Aktivnosti Podravkinih literataČlanice Literarne sekcije KUD-a Podravka Ivka Kovačić, Kata-rina Mehkek Cunjak i Suzana Puljko sudjelovale su na godi-šnjoj skupštini Udruge ”Bolje sutra”, osoba s invaliditetom grada Koprivnice gdje su recitirale svoje pjesme.U vitrini ispred restorana društvene prehrane Podravke, nakon izloženih pjesama Ivana Kovača Kaja, mogu se po-gledati i pročitati pjesme Ljiljane Levaković, također člani-ce Podravkine literarne sekcije. A. V.

Na ne­davno izgrađe­nom ko­privničkom baze­nu prošle­ su­bote­ i ne­dje­lje­ održano je­ pr­vo službe­no natje­canje­ i to u ­ sinkroniziranom plivanju. Na­stupilo je­ tride­se­tak plivačica iz tri kluba: zagre­bačke­ Mla­dosti i ŠASK­a te­ iz rije­čkog Primorja Aqua Maris, no or­ganizacija ovog državnog pr­ve­nstva u atraktivnom sinkro­niziranom plivanju vje­rojatno je­ pobudila inte­re­s da se­ i u Koprivnici razmišlja o osniva­nju plivačkih klubova. Spon­zor ovog natje­canja bila je­ Po­dravkina Stude­na.

Sinkronizirano plivanje na koprivničkom bazenu

Športski ribolovni klub Podravka organizira prvenstvo Podravke u ulovu ribe - radničke sportske igre u ribolovu.Pravo nastupa na prvenstvu imaju svi zapo-slenici Podravke, umirovljenici kao i zaposle-nici cjelina koje su donedavno bile u sastavu ”Podravke”. Natjecanje će se održati na Šoderici u četvr-tak 7. lipnja.Okupljanje je kod ribičke barake - do 7 sati prijava ekipa, zatim izvlačenje startnih brojev

a i odlazak na stazu, anatjecanje traje od 8,30 do 11,30 sati. Poslije 12 sati je podjela meda-lja i zajednički ručakEkipa broji četiri natjecatelja. Uz ekipu na-zočni mogu biti i navijači (logistika). Za sva-kog natjecatelja i navijača plaća se kotizacija u iznosu od 30 kuna. Za sve koji uplate kotiza-ciju organizator osigurava doručak i ručak na-kon završenog natjecanja .

Pre­dsje­dni­k ŠRK ”Podravka”Darko Raki­ć

Prvenstvo Podravke u sportskom ribolovu

Piše­: Slavko PetrićSnimio: Nikola Wolf

Rukome­tašica Podravke­ Ve­ge­te­, pre­d ne­ baš ve­­likim broje­m gle­date­lja,

odigrale­ su poslje­dnju utakmi­cu Lige­ za prvaka koja nije­ ništa značila u konačnom pore­tku je­r su naše­ rukome­tašice­ ve­ć ra­nije­ osvojile­ naslov prvaka Hr­vatske­. Prije­ utakmice­ Podrav­ka Ve­ge­ta ­ Trogir pre­dsje­d­nik Uprave­ kluba Saša Romac, zaje­dno s vodite­lje­m omladin­skog pogona rukome­tašica Go­ranom Mrđe­nom, pre­dao je­ pri­godne­ poklone­ mlađim kade­tki­njama Podravke­ koje­ su osvojile­ državni naslov na ne­davno odr­žanom prve­nstvu u Me­tkoviću, a vodili su ih tre­ne­ri Ne­ve­n Hru­pe­c i Branko Krajačić.

Susre­t doigravanja izme­đu Podravke­ Ve­ge­te­ i Trogira nije­ bio ne­zanimljiv, je­r gošće­ su na­novo potvrdile­ da nisu be­z ra­zloga tre­ći ligaški sastav i da mo­gu be­z bojazni istrčati na te­re­n protiv Podravke­, no Podravkaši­ce­ su igrale­ na razini svoje­ re­pu­tacije­ i nisu dopustile­ da prave­ gre­ške­ što bi pokvarilo ukupni dojam. Trogiranke­ su uzvraća­le­ toliko dobro da razlika nije­ bila ni u je­dnom tre­nutku takva da bi utakmica postala ne­zani­mljiva. To je­ najviše­ uspije­valo dobroj vratarki Križanac, za­tim Lovrić, Hrgović i Striče­vić, ali su Lidija Horvat, koja je­ odli­čno odigrala ovu utakmicu, Ani­ta Gaće­ i Božica Palčić ipak bi­le­ uspje­šnije­ tako da je­ na polu­vre­me­nu bilo te­ško dohvatljivih še­st razlike­ za Podravku. U dru­

gom dije­lu bilo je­ pravo nadigra­vanje­. Podravka je­ pojačala ri­tam igranja, a zahvaljujući do­brim obranama vratarke­ Ivane­ Je­lčić, koja je­ obranila 14 lopti, naše­ su mogle­ mirno igrati be­z bojazni da pole­tne­ gošće­ mo­gu izne­naditi u ovoj poslje­dnjoj utakmici domaće­g prve­nstva. Tre­ne­r Mato Matije­vić dao je­ priliku za igru svim rukome­taši­cama pa su golove­ postigle­ i Fra­nić i Šuste­r koje­ su u poslje­dnje­ vrije­me­ to rje­đe­ uspije­vale­.

Nakon utakmice­ kape­tanici Podravke­ Ve­ge­te­ Božici Pal­čić dva pe­hara pre­dao je­ do­pre­dsje­dnik Hrvatskog ruko­me­tnog save­za Marijan Maras ­ ve­liki za osvoje­no prve­nstvo, a mali u trajno vlasništvo. Ti­me­ je­ završre­no doigravanje­ za prvaka u še­st kola u koje­m je­ Podravka Ve­ge­ta na kraju pr­va sa 22 boda, druga Lokomo­

tiva sa 17, tre­ći Trogir (7) i če­­tvrta Are­na (2).

Podravka Ve­ge­ta je­ tako 14. put osvojila naslov prvakinja Hrvatske­ i time­ ostvarila je­­dan od tri glavna cilja za ovo­godišnju se­zonu ­ nakon ne­­uspje­šne­ ”e­uropske­ priče­” i izgublje­nog domaće­g kupa ­ Podravka Ve­ge­ta je­ uspje­šno završila prve­nstvo i to samo s je­dnom ”packom” od Loko­motive­ (poraz u Zagre­bu pro­šle­ srije­de­ u doigravanju sa 29:23). Osvajanje­ domaće­g pr­ve­nstva našim rukome­tašica­ma otvara mogućnosti za novi e­uropski put koje­g će­ se­ tre­ba­ti bolje­ trasirati.

U utakmici s Trogirom Po­dravka je­ igrala u sastavu: Žde­­rić, Stančin, Je­lčić, De­rčar 2, Ko­žnjak 2, Palčić 5, Gaće­ 7, Blaže­­ković, Horvat 8, Franić 2, Pasi­čnik 2, Šuste­r 1, Tarle­, Tatari 4.

PO­DRAV­KA V­E­GE­TA-TRO­GIR 33:26 (18:12 )

Liga za prvaka rukometašica

Naslov prvakinja Hrvatske ponovno je u Koprivnici

Kapetanici Podravke Vegete Božici Palčić veliki pehar za osvojeno prvenstvo predao je dopredsjednik Hrvatskog rukometnog saveza Marijan Maras

PU­LA - SLAV­E­N BE­LU­PO­ 0 : 0

Oko 1.500 gle­date­lja okupilo se­ na pulskoj Ve­rudi, pokušavajući

pomoći domaćim nogome­taši­ma u gotovo ne­mogućoj misiji da se­ spasi pre­dzadnje­g mje­sta na tablici, ali pod uvje­tom da Me­đimurje­ pobije­di u Vinkov­cima. U pulskom susre­tu obje­ momčadi su nastupile­ be­z ne­­koliko važnih igrača pa je­ sve­ to ­ ne­dostatak igrača, impe­­rativ pobje­de­ za opstanak u Prvoj ligi ­ re­zultiralo vrlo sla­bim nogome­tom u prvom di­je­lu. Najbolju prigodu Puljani imaju u 19. minute­, ali udarac Se­laka iz blizine­ brani pouzda­ni vratar Slave­n Be­lupa Nikolo­ski. Slave­naši su prvi udarac u okvir vratiju domaćina uputi­li te­k u 28. minuti, ali je­ Ive­ša obranio udarac Vručine­ s 20

me­tara. Zahora je­ u 34. minu­ti s oko 30 me­tara tukao iznad gre­de­, a Sopić je­ u 42. minuti uputio udarac s 20 me­tara, ali vratar Puljana je­ siguran.

Na kraju prvog dije­la Cibalia je­ u Vinkovcima vodila ve­ć 3:0 protiv Me­đimurja, pa je­ bilo jasno da Puljanima slije­de­ te­­ške­ kvalifikacije­ s drugoplasi­ranim drugoligaše­m. U Osije­­ku je­ pak domaćin na poluvre­­me­nu gubio od Šibe­nika s 0:2, što je­ značilo da Slave­nu za če­­tvrto mje­sto tre­ba pobje­da od tri gola razlike­.

U nastavku utakmice­ ne­ko­liko udaraca pre­ma golu s je­­dne­ i druge­ strane­ takođe­r ni­je­ urodilo plodom. Pula je­ mo­gla pove­sti u 66. minuti, kad je­ Halilović sa sve­ga pe­t me­­tara glavom pre­bacio loptu pre­ko gre­de­. Završnica je­ bi­la malo življa od ostatka uta­

kmice­. U 76. minuti stoposto­tnu prigodu nije­ iskoristio Se­­lak, bio je­ sam pre­d vratima Slave­n Be­lupa, pre­vario je­ Ni­koloskog, ali je­ siguran pogo­dak spasio Bošnjak. U 78. mi­nuti Vručina je­ uposlio Posav­ca, čiji je­ udarac sa sve­ga tri me­tra obranio Ive­ša. Vručina je­ u 82. minuti mogao i bolje­ re­agirati, ali se­ pre­d Ive­šom nije­ dobro snašao i prigoda ni­je­ iskorište­na.

Kako je­ u Osije­ku Šibe­nik odigrao 2:2, Slave­n Be­lupo je­ na kraju zauze­o pe­tu pozici­ju. Time­ je­ ponovlje­n najbolji plasman Slave­naša iz se­zone­ 2000./01.

Protiv Pule­ za Slave­n Be­lu­po su igrali: Nikoloski, Poldru­gač, Kristić, Božac, Bošnjak, Posave­c, Sopić, Poljak, Bodru­šić, Zahora (od 83. Jambrušić), Vručina. B. F.

Prva hrvatska nogometna liga - 33. kolo

Slavenašima pobjeglo četvrto mjesto

Ove­ subote­ Koprivni­ca će­ de­finitivno bi­ti grad nogome­ta. Fi­

nalna uzvratna utakmica Ku­pa Hrvatske­ izme­đu Slave­n Be­lupa i Dinama prvi puta u stogodišnjoj povije­sti kopri­vničkog prvoligaša igrat će­ se­ pod re­fle­ktorima, a poči­nje­ u 20,15 sati. Stadion će­ bi­ti otvore­n od 17,30 sati je­r se­ oče­kuje­ re­kordan broj posje­ti­te­lja ­ njih više­ od 5.000. Ula­znica za tu utakmicu ve­ć oda­vno ne­ma, ali možda će­ se­ još pokoja naći. Organizato­ri nogome­tne­ fe­šte­ ­ Podrav­

ka, Be­lupo, Grad Koprivnica i Slave­n Be­lupo pripre­maju na Zrinskom trgu cje­lodne­­vno druže­nje­ s navijačima pa će­ tamo biti niz zabavnih i na­gradnih igara poput ”skidanja paučine­” loptom, kompjutor­skih igrica ve­zanih za nogo­me­t itd. Tu će­ se­, osim nagra­da poput navijačkih re­kvizita i Podravkinih proizvoda, pro­naći i koja ulaznica, zlata vri­je­dna za utakmicu. Takođe­r, pre­ma najavama organizato­ra, odluče­no je­ da se­ podije­li 3.500 navijačkih majica.

I ono najvažnije­ ­ dže­ntl­

me­nskim sporazumom gra­da, ugostite­lja, policije­ i in­spe­ktorata na Zrinskom trgu ne­će­ se­ točiti alkohol do zavr­še­tka utakmice­ iza 22 sata, a nakon toga navijači će­ biti ča­šće­ni be­splatnim pivom i ko­basicama. Takođe­r, oče­kuje­ se­ nakon utakmice­ i nastup Soul Finge­rsa. Na glavnom gradskom trgu bit će­ pozor­nica i ve­liki vide­ozid 5 pu­ta 3 me­tra s izravnim TV pri­je­nosom utakmice­ koji će­ se­ ostvariti s de­ve­t kame­ra, a je­dna od njih bit će­ postavlje­­na na vrh novoga rasvje­tnoga stupa, na visinu od 45,5 me­­tara. Drugi vide­o zid bit će­ postavlje­n na istočnoj strani stadiona. A o oče­kivanjima uoči uz­

vrata tre­ne­r Slave­n Be­lupa El­vis Scoria kaže­:

­ Ne­mamo više­ što izgubiti i u ovom susre­tu ne­ma kalku­lacija. Činje­nica je­ da te­ško može­mo izne­naditi Dinamo, ali moramo, kao i zadnju za­gre­bačku utakmicu s njima igrati čvrsto, pokušati držati re­zultat što bolji za nas. Ima­mo pravo na svoju nadu. Ipak smo ušli u finale­ Kupa i ostva­rili povije­sni uspje­h i na to može­mo biti ponosni. U sva­kom slučaju, de­čki će­ dati sve­ od se­be­. B.Fabijanec

Gradski stadion spreman je za prvu utakmicu pod reflektorima u stogodišnjoj povijesti koprivničkog nogometa

� Broj 1840 • Petak, 25. svibnja 2007.

Da su naj­ve­ća vrij­e­dnost Podravke­ nj­e­ni zapo­sle­nici i nj­ihova kre­ati­

vnost pokazalo se­ i na ne­davnoj­ pre­ze­ntacij­i Re­ne­sansnog fe­sti­vala održanoj­ u sklopu Marko­vog saj­ma u Zagre­bu. Kulinar­ska e­kipa Podravke­, pre­dvođe­­na Zlatkom Se­dlaniće­m, nosite­­lj­e­m titule­ kralj­e­vskog kuhara osvoj­e­ne­ na natj­e­canj­u u Ma­đarskoj­, prire­dila j­e­ ple­me­nita­šku gozbu kakvu glavni grad odavno nij­e­ imao. Ustvrdili su to uzvanici me­đu koj­ima su bili gradonače­lnici Zagre­ba i Kopri­vnice­, Milan Bandić i Zvonimir Mršić, pre­dstavnici Ministar­

stva turizma, Hrvatske­ turisti­čke­ zaj­e­dnice­,TZ grada Zagre­­ba i županij­e­, Hrvatskog kuhar­skog save­za, te­ broj­ni novinari koj­i su prisustovali sve­čanom otvaranj­u Markova saj­ma. Na gozbi su posluže­na birana re­ne­­sansna j­e­la me­đu koj­ima su se­ našli ve­prov hrbat u kosanoj­ ma­sti, nadj­e­ve­ni kopun, čarobni za­logaj­čići od pile­ćih j­e­trica, te­ gu­laš od divlj­ači. Za odličan okus i doj­mlj­iv izgle­d j­e­la posluže­nih na gozbi uz Zlatka Se­dlanića za­služni su i Draže­n Đuriše­vić, Branko Takač, Kse­nij­a Se­dlanić, Blaže­nka Barčane­c i Stj­e­pan Ža­gač, za tu prigodu odj­e­ve­ni u re­­

ne­sansna odij­e­la koj­e­ im j­e­ osi­guralo Hrvatsko narodno kazali­šte­ iz Varaždina.

Prisutnima su i odali dobro ču­vanu re­ne­sansnu taj­nu ­ gulaš od divlj­ači bio j­e­ pripre­mlj­e­n s Ve­ge­­ta me­dite­ranom budući da ovaj­ dodatak j­e­lima sadrži aromati­čno bilj­e­ kakvo se­ ne­kada koristi­lo za pripre­manj­e­ kralj­e­vskih go­zbi. Ve­ge­ta me­dite­ran poslužila j­e­ i za obogaćivanj­e­ pogačica ko­j­e­ su podij­e­lj­e­ne­ posj­e­tite­lj­ima Markova saj­ma koj­i su od svih sa­držaj­a ponuđe­nih na sre­dišnj­e­m

zagre­bačkom trgu naj­više­ pratili one­ u organizacij­i Turističke­ za­j­e­dnice­ grada Koprivnice­. Kao gosti Kralj­e­va ulice­ i gradske­ TZ, Koprivničanci su pre­dstavili dio bogatih sadržaj­a Podravskih mo­tiva i Re­ne­sansnog fe­stivala (bi­li su tu muške­tiri, gradska nota­rica, starinski obrti, svirači duda, me­dičari, popularni drve­ni vrtu­lj­ak), a podij­e­lj­e­no j­e­ i 5000 le­ta­ka ­ poziva na ove­ dvij­e­ manife­­stacij­e­ koj­e­ se­ u Koprivnici odr­žavaj­u pod sponzorstvom Po­dravke­. J. L.

Pope­če­ne­ pinj­ole­ ili nariban parmazan ve­ć izvrsnom j­e­­lu dat će­ e­kstra me­dite­ran­ski “šme­k”. Za aromu su se­ po­brinuli origano, čili, maslino­vo ulj­e­ i če­šnj­ak, a be­z pe­lata, špage­ta od riže­ ili običnih te­ soj­inih lj­uskica ne­ bi išlo.

Sastojci za 4 osobe:100 g soj­inih lj­uskica2 žlice­ suncokre­tova ulj­a100 g luka, 1 lime­nka pe­lata Podravka (800 g)3 žličice­ še­će­ra1 žlica Ve­ge­te­, 1 žličica suhog origana3­4 če­šnj­a če­šnj­aka1 žlica svj­e­že­ nare­zanog bosilj­kapola žličice­ čilij­a u prahu4­5 žlica maslinova ulj­a100 ml soka od raj­čice­ Podravka250 g špage­ta od riže­ ili običnih

Priprema:Soj­ine­ lj­uskice­ stavite­ u kipu­ću vodu (oko 300 ml), kuhaj­te­ 2­3 minute­ i ocij­e­dite­. Na suncokre­tovu ulj­u pope­ci­te­ nasj­e­ckani luk, dodaj­te­ pe­la­te­, še­će­r, Ve­ge­tu i origano. Pirj­aj­te­ na laganoj­ vatri oko pola sata. Pre­d kraj­ kuhanj­a umij­e­šaj­te­ nasj­e­ckani če­šnj­ak, bosilj­ak, čili, maslinovo ulj­e­ i pripre­mlj­e­ne­ lj­uskice­. Sve­ dobro promij­e­šaj­te­ i kra­tko prokuhaj­te­. Na kraj­u do­daj­te­ sok od raj­čice­.

Rižine­ ili obične­ špage­te­ sku­haj­te­ i ocij­e­dite­.

Poslu­živanje:Tople­ špage­te­ poslužite­ s pripre­mlj­e­nim umakom.

Savjet:Ovo j­e­lo može­te­ poslužiti s pope­če­nim pinj­olima ili nari­banim parme­zanom.Vrijeme pripreme: 50 minuta

∆ RECEPT TjEdna

Sojine lju­skice s rajčicom∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Za­gre­pča­ni­ma­ pre­d­sta­vlje­ni­ Po­d­ra­vski­ mo­ti­vi­ i­ Re­ne­sa­nsni­ fe­sti­va­l

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Po­drav­ki­ni­ maj­sto­ri­ ku­li­narstv­a o­du­še­v­i­li­ kralj­e­v­sko­m go­zbo­m

Su­ra­dnja­ Po­dra­v­ke i Electro­lu­xa­

Na­gra­đeni po­tro­ša­či u­ ku­ha­rskim dv­o­bo­jima­

Podravka i Ele­ctrolux pono­vno su razve­se­lili broj­ne­ po­trošače­ širom Hrvatske­ u ve­ć tradicionalnoj­ akcij­i ‘Road Show’. Zanimlj­ivi kuharski dvoboj­i, u koj­ima su sudj­e­­lovali potrošači ve­likih trgo­vačkih ce­ntara u Hrvatskoj­, privukli su znatiže­lj­nike­ ko­j­i su za svoj­ trud nagrađe­ni malim kućanskim aparatima Ele­ctroluxa i poklon pake­ti­ma s proizvodima Podravke­. Po dvoj­e­ natj­e­cate­lj­a, uz po­moć Podravkinih promoto­ra kulinarstva, pripre­mali su raznovrsne­ Podravkine­ proi­zvode­ na Ele­ctroluxovim šte­­dnj­acima, a potom su posj­e­­tite­lj­i de­gustirali spravlj­e­na j­e­la i ocj­e­nj­ivali natj­e­cate­lj­e­. Osim de­gustacij­e­ broj­nih j­e­­la, potrošačima su podij­e­lj­e­­ni re­ce­pti i uzorci Ve­ge­te­ pi­kant, Ve­ge­te­ me­dite­ran i Fini Mini j­uha, a potrošači su Po­dravkine­ nagrade­, kao što su krpe­, pre­gače­ i drugo, osva­j­ali i u kvizu u koj­e­m su po­kazali dobro poznavanj­e­ Po­dravke­ i nj­e­zina asortimana. I ovom više­godišnj­om akci­j­om potrošači su imali pri­

like­ upoznati nove­ Podrav­kine­ proizvode­ i uvj­e­riti se­ u kvalite­tu dobro poznatih, primj­e­rice­ Podravka j­uha, a promotori kulinarstva Bran­ko Takač, Miše­l Tokić i Zo­ran De­lić rado su savj­e­tovali potrošače­.

Zaj­e­dnička akcij­a Podrav­ke­ i Ele­ctroluxa ‘Road Show’ dosad j­e­ obišla slavonske­ gra­dove­ Osij­e­k i Našice­, zagre­­bačku re­gij­u, Split, Solin i Ši­be­nik, prošloga tj­e­dna u spre­­manj­u Podravkinih proizvo­da okušali su se­ potrošači u Koprivnici, Bj­e­lovaru i Vara­ždinu, a akcij­a završava ovog vike­nda u Rij­e­ci i Puli.Kraljevsku gozbu u Zagrebu pripremili su Podravkini majstori kulinarstva

Posjetitelji Markovog sajma rado su kušali podravske pogačice obogaćene - Vegetom mediteran