Poglavlje 5..........................................................................................

Raspoloživost faktora iHekšer–Olinova teorija

Svrha učenja: Posle čitanja ovog poglavlja bićete u stanju da:

Objasnite na koji način su komparativne prednosti zemalja zasnovane na razlikama u faktorskim raspoloživostima

Objasnite na koji način trgovina utiče na relativne cene faktora unutar svake zemlje i između njih

Objasnite zbog čega je trgovina verovatno samo mali razlog nejednakosti u nadnicama za visokokvalifikovan i nekvalifikovan rad

4.1 Uvod

U ovom poglavlju proširićemo naš model trgovine u dva važna pravca. Prvo, objasnićemo osnovu (tj., šta ih određuje) komparativnih prednosti. U prethodnim poglavljima videli smo da razlika u relativnim cenama proizvoda u dve zemlje svedoči o njihovim komparativnim

prednostima i daje osnovu za uzajamno korisnu trgovinu. Sada idemo korak dalje i objašnjavamo razlog, ili uzrok, razlika u relativnim cenama proizvoda i komparativnih prednosti između zemalja. Drugi pravac proširenja našeg modela trgovine jeste analiza efekata međunarodne trgovine na zarade faktora proizvodnje u zemljama koje trguju. Drugim rečima, želimo da ispitamo efekat koji međunarodna trgovina ima na zarade rada kao i na međunarodne razlike u zaradama.

Ova dva važna pitanja ostala su uglavnom bez odgovora u radovima Smita, Rikarda i Mila. Prema klasičnim ekonomistima, komparativne prednosti bile su zasnovane na razlikama u produktivnosti rada (jedini faktor proizvodnje koji su oni eksplicitno uzimali u obzir) između zemalja, ali oni nisu dali objašnjenje ovakvih razlika u produktivnosti, ako izuzmemo moguće razlike u klimatskim uslovima. Hekšer–Olinova teorija ide mnogo dalje od toga proširujući model trgovine iz prethodna dva poglavlja ispitivanjem osnove za komparativne prednosti i efekte koje trgovina proizvodi na zarade faktora u različitim zemljama.

Odeljak 5.2 bavi se pretpostavkama teorije. Odeljak 5.3 razjašnjava značenje faktorske intenzivnosti i obilnosti faktora, objašnjava u kakvom su odnosu faktorska obilnost i cene faktora kao i oblik granice mogućnosti proizvodnje u svakoj zemlji. U Odeljku 5.4 predstavljen je Hekšer–Olinov model u užem smislu i data je njegova grafička ilustracija. U Odeljku 5.5 ispituje se efekat međunarodne trgovine na zarade faktora i raspodelu dohotka u svakoj zemlji. Poglavlje se završava Odeljkom 5.6 u kome je dat pregled empirijskih testova Hekšer–Olinovog modela trgovine. U dodatku je dato formalno izvođenje teoreme o izjednačavanju cena faktora kao i uvod u naprednije alate za empirijsko testiranje Hekšer Olinovog modela trgovine.

5.2 Pretpostavke teorije

Hekšer–Olinova teorija zasnovana je na određenom broju pojednostavljujućih pretpostavki (od kojih su neke samo implicitno date kod Hekšera i Olina). Umesto da ih samo spominjemo kada su neophodne u toku analize, logično je i zgodno da ih sada navedemo zajedno i objasnimo njihovo značenje. To će nam dozvoliti ne samo da sagledamo teoriju koja će se izložiti u boljoj perspektivi, već i da njeno predstavljanje bude pitkije i direktnije. Da bi teoriju učinili bližom realnosti, u sledećem poglavlju ćemo oslabiti ove pretpostavke i ispitaćemo koji je efekat ovog slabljenja na zaključke koje smo dobili u ovom poglavlju.

5.2A Pretpostavke

Hekšer–Olinova teorija zasnovana je na sledećim pretpostavkama:

1. Postoje dve zemlje (Zemlja 1 i Zemlja 2), dva proizvoda (proizvod X i proizvod Y), i dva faktora proizvodnje (rad i kapital).

2. Obe zemlje koriste istu tehnologiju u proizvodnji.

122

3. Proizvod X je radno intenzivan, a proizvod Y je kapitalno intenzivan proizvod u obe zemlje.

4. Oba proizvoda proizvode se uz konstantnu ekonomiju obima u obe zemlje.5. U obe zemlje postoji nepotpuna specijalizacija u proizvodnji.6. Ukusi su identični u obe zemlje.7. U obe zemlje postoji savršena konkurencija na tržištima proizvoda i tržištima faktora.8. Postoji savršena mobilnost faktora unutar svake zemlje, ali nema faktorske mobilnosti

između zemalja.9. Ne postoje transportni troškovi, carine, ili druge barijere slobodnom odvijanju

međunarodne trgovine.10. Svi resursi su potpuno uposleni u obe zemlje.11. Međunarodna trgovina između dve zemlje je uravnotežena.

5.2B Značenje pretpostavki

Značenje pretpostavke 1 (dve zemlje, dva proizvoda, dva faktora proizvodnje) je jasno i ona je učinjena sa ciljem da dozvoli grafičku interpretaciju teorije pomoću dvodimenzionalne slike. Ova pretpostavka je učinjena sa znanjem (koje će se razmatrati u sledećem poglavlju) da njeno slabljenje (tako da se bavimo slučajem u kome ima više od dve zemlje, više od dva proizvoda i više od dva proizvodna faktora) ostavlja fundamentalno nepromenjenim teorijske zaključke.

Pretpostavka 2 (po kojoj obe zemlje koriste istu tehnologiju) znači da obe zemlje imaju pristup istim proizvodnim tehnikama i da taj pristup koriste. Prema tome, ako su cene faktora iste u obe zemlje, proizvođači u obe zemlje koristiće tačno istu količinu rada i kapitala u proizvodnji za svaki proizvod. Pošto se cene faktora po pravilu razlikuju, proizvođači u svakoj zemlji koristiće više relativno jeftinijeg faktora sa ciljem minimiziranja svojih troškova proizvodnje.

Pretpostavka 3 (da je proizvod X radno intenzivan, a proizvod Y kapitalno intenzivan) znači da u obe zemlje proizvodnja X zahteva relativno više rada nego proizvodnja Y. Rečeno na tehnički i precizniji način, to znači da je koeficijent rad/kapital (R/K) veći za proizvod X nego za proizvod Y u obe zemlje za iste relativne cene faktora. To je ekvivalentno izrazu da je koeficijent kapital/rad (K/R) niži za X nego za Y. Ali to ne znači da je koeficijent K/R isti za X i u Zemlji 1 i u Zemlji 2, već samo da je u obe zemlje K/R niže za X nego za Y. Ova poenta je toliko važna da ćemo je posebno razjasniti u Odeljku 5.3A.

Pretpostavka 4 (konstantna ekonomija obima u proizvodnji oba proizvoda u obe zemlje) znači da je rastuća količina rada i kapitala koji su upotrebljeni u proizvodnji bilo kog proizvoda dovela do porasta autputa tog proizvoda u istoj proporciji. Na primer, ako je Zemlja 1 u proizvodnji X povećala količinu rada i količinu kapitala za 10 procenata, njen autput

123

proizvoda X takođe će porasti za 10 procenata. Ukoliko udvostruči količine rada i kapitala koje koristi, njen autput X takođe će se udvostručiti. Isto važi za proizvod X i za Zemlju 2.

Pretpostavka 5 (nepotpuna specijalizacija u proizvodnji kod obe zemlje) znači da čak i uz slobodnu trgovinu obe zemlje nastavljaju da proizvode oba proizvoda. Ovo implicira da nijedna od dve zemlje nije “veoma mala.”

Pretpostavka 6 (identični ukusi u obe zemlje) znači da su preferencije tražnje, koje svoj izraz imaju u obliku i položaju krivih indiferentnosti, identične u obe zemlje. Prema tome, kada su relativne cene proizvoda jednake u dve zemlje (što je, na primer, slučaj u uslovima slobodne trgovine), obe zemlje će trošiti X i Y u istoj proporciji. Ovo ćemo ilustrovati u Odeljku 5.4C.

Pretpostavka 7 (savršena konkurencija i na tržištima proizvoda i na tržištima faktora) znači da su proizvođači, potrošači i trgovci proizvoda X i proizvoda Y u obe zemlje suviše mali da bi uticali na cene ovih proizvoda. Isto važi i za korisnike i ponuđače rada i kapitala. Savršena konkurencija takođe znači da su, u dugom roku, cene proizvoda jednake njihovim troškovima proizvodnje ne ostavljajući mesta za (ekonomski) profit nakon što su obračunati svi troškovi (uključujući i implicitne troškove). Na kraju, savršena konkurencija znači da svi proizvođači, potrošači i vlasnici faktora proizvodnje poseduju savršeno poznavanje cena proizvoda i zarada faktora u svim delovima zemlje i u svim granama proizvodnje.

Pretpostavka 8 ( savršena interna mobilnost faktora, ali ne i međunarodna) znači da su rad i kapital slobodni u svom kretanju, da se mogu pomerati brzo iz oblasti i industrija sa nižim zaradama u oblasti i industrije sa višim zaradama sve dok se zarade iste vrste rada i kapitala ne izjednače u svim oblastima, upotrebama i industrijama jedne zemlje. Sa druge strane, postoji nulta međunarodna pokretljivost faktora (tj., nema mobilnosti faktora između zemalja), pa će međunarodne razlike u zaradama faktora neograničeno opstajati ukoliko nije moguća međunarodna trgovina.

Pretpostavka 9 (ne postoje transportni troškovi, carine, ili druge barijere slobodnom odvijanju međunarodne trgovine) znači da se specijalizacija za proizvodnju proizvoda odvija sve dok se, u uslovima postojanja trgovine, ne izjednače relativne (i apsolutne) cene proizvoda u obe zemlje. Ako bi bile dopuštene carine i transportni troškovi, specijalizacija bi se odvijala samo dotle kada se relativne (i apsolutne) cene proizvoda razlikuju za iznos transportnih troškova i carina po jedinici proizvoda kojima se trguje.

Pretpostavka 10 (u obe zemlje svi resursi su potpuno uposleni) znači da u obe zemlje nema neuposlenih resursa ili faktora proizvodnje.

Pretpostavka 11 (međunarodna trgovina između dve zemlje je uravnotežena) znači da je kod svake zemlje ukupna vrednost izvoza jednaka ukupnoj vrednosti uvoza.

5.3 Faktorska intenzivnost, faktorska raspoloživost i oblik granice proizvodnje

Pošto je Hekšer–Olinova teorija, izložena u Odeljku 5.4, izražena u terminima faktorske intenzivnosti i faktorske raspoloživosti, od ključnog je značaja da značenje tih termina bude

124

sasvim jasno i precizno. Dakle, značenje faktorske intenzivnosti objašnjeno je u Odeljku 5.3A. U Odeljku 5.3B ispitujemo značenje faktorske raspoloživosti i njen odnos sa faktorskim cenama. Na kraju, u Odeljku 5.3C ispitujemo vezu između faktorske raspoloživosti i oblika granice proizvodnje u svakoj zemlji.

5.3A Faktorska intenzivnost

U svetu u kome postoje dva dobra (X i Y) i dva faktora (rad i kapital), kažemo da je dobro Y kapitalno intenzivno ukoliko je koeficijent kapital/rad (K/R) koji je upotrebljen u proizvodnji Y veći od K/R koji je upotrebljen u proizvodnji X.

Na primer, ukoliko je za proizvodnju jedinice proizvoda Y potrebno dve jedinice kapitala (2K) i dve jedinice rada (2/R), koeficijent kapital/rad je jedan. Drugim rečima, u proizvodnji Y on je 2/2. Ukoliko je u isto vreme potrebno 1K i 4R za proizvodnju jedinice X, onda je u proizvodnji X K/R = ¼. Pošto je za Y K/R = 1 dok je za X K/R = ¼, kažemo da je Y K intenzivan proizvod a X R intenzivan proizvod.

Primetimo da nije važna apsolutna količina kapitala i rada koja se koristi u proizvodnji Y i X, već je važna količina kapitala po jedinici rada (tj., K/R). Na primer, pretpostavimo da se za proizvodnju 1X zahteva 3K i 12R (umesto 1K i 4R), dok se za proizvodnju 1Y zahteva 2K i 2R (kao što je ranije naznačeno). Mada proizvodnja 1X zahteva 3K , dok proizvodnja 1X zahteva svega 2K , proizvod Y biće i dalje K intenzivan proizvod jer je K/R veće za Y nego za X. Drugim rečima, K/R = 2/2 za Y, ali K/R = 3/12 = ¼ za X.

Ukoliko unesemo podatke za kapital (K/R) na vertikalnoj osi grafika, a za rad (R) na horizontalnoj osi, proizvodnja će se odvijati duž prave linije koja polazi iz koordinatnog početka čiji nagib meri koeficijent kapital/rad u proizvodnji datog proizvoda. Ovo je pokazano na Slici 5.1.

Slika 5.1 prikazuje da Zemlja 1 može da proizvede 1Y upotrebljavajući 2K i 2R. Sa 4K i 4R Zemlja 1 može da proizvede 2Y zbog konstantnosti ekonomije obima (pretpostavka 4). Prema tome, K/R = 2/2 = 4/4 = 1 za Y. Ovo daje jedinični nagib prave koja polazi iz koordinatnog početka za proizvod Y u Zemlji 1 (videti sliku). Sa druge strane, u Zemlji 1 za proizvodnju 1X potrebno je 1K i 4R, za proizvodnju 2X potrebno je 2K i 8R. Prema tome, K/R = ¼ u Zemlji 1. To je dato nagibom od ¼ prave koja polazi iz koordinatnog početka za proizvod X u Zemlji 1. Pošto je K/R, ili nagib prave koja polazi iz koordinatnog početka, veći za proizvod Y nego za proizvod X, kažemo da je u Zemlji 1 proizvod Y K intenzivan a proizvod X R intenzivan.

U Zemlji 2, K/R (ili nagib zraka) je 4 za Y i 1 za X (videti Sliku 5.1). Zbog toga kažemo da je i u Zemlji 2 Y K intenzivan proizvod, a X R intenzivan proizvod. Ovo je ilustrovano činjenicom da je u obe zemlje zrak koji polazi iz koordinatnog početka strmiji (tj., ima veći nagib) za proizvod Y od zraka za proizvod X.

Iako je kod obe zemlje proizvod Y K intenzivan u poređenju sa proizvodom X, Zemlja 2 ima veći koeficijent K/L i u proizvodnji Y i u proizvodnji X od Zemlje 1. Za X, K/R

125

Slika 5.1. Faktorske intenzivnosti za proizvode X i Y u zemljama 1 i 2. U Zemlji 1 koeficijent K/R jednak je 1 za proizvod Y i K/R = ¼ za proizvod X. Za Zemlju 1 to je dato nagibom zraka iz koordinatnog početka za svaki proizvod. Prema tome, u Zemlji 1 Y je K intenzivan proizvod. U Zemlji 2, K/R = 4 za Y i K/R = 1 za X. Prema tome, u obe zemlje proizvod Y je K intenzivan dok je proizvod X R intenzivan. Zemlja 2 koristi veći koeficijent K/R od Zemlje 1 u proizvodnji oba proizvoda jer je relativna cena kapitala (r/w) niža u Zemlji 2. Ukoliko r/w opada, proizvođači će zamenjivati R sa K u proizvodnji oba proizvoda u cilju minimiziranja njihovih troškova proizvodnje. Kao rezultat toga porašće koeficijent K/R kod proizvodnje oba proizvoda.

= 1 u Zemlji 2, ali K/R = ¼ u Zemlji 1. Očigledno je da se nameće pitanje: zašto bi Zemlja 2 koristila K intenzivnije proizvodne tehnike u proizvodnji oba proizvoda od Zemlje 1? Odgovor je da kapital mora biti relativno jeftiniji u Zemlji 2 nego u Zemlji 1, pa Zemlja 2 koristi relativno više kapitala u proizvodnji oba proizvoda u cilju minimiziranja njihovih troškova proizvodnje. Ali, zbog čega je kapital relativno jeftiniji u Zemlji 2? Da bi odgovorili na ovo pitanje, prvo moramo da definišemo faktorsku raspoloživost i da ispitamo njenu vezu sa faktorskim cenama.

Međutim, pre nego što to uradimo, moramo da istaknemo još jednu stvar koja je od ključnog značaja. Ona se odnosi na pitanje šta će se dogoditi ako, iz bilo kojih razloga, relativna cena kapitala opadne. Proizvođači će zamenjivati rad sa kapitalom u proizvodnji oba proizvoda u cilju minimiziranja njihovih troškova proizvodnje. Kao rezultat toga porašće K intenzivnost kod oba proizvoda. Međutim, jedino ukoliko za sve moguće relativne cene faktora K/R u proizvodnji Y premašuje K/R u proizvodnji X možemo nedvosmisleno reći da je proizvod Y K intenzivan proizvod. Ovo je u osnovi empirijsko pitanje i mi ćemo ga istražiti u Odeljku 5.6. Za sada ćemo pretpostaviti da je to tačno (tj., da je tačno da proizvod Y ostaje K intenzivan proizvod za sve moguće relativne cene faktora).

Da rezimiramo, kažemo da je proizvod Y nedvosmisleno K intenzivan proizvod ako je K/R veće za proizvod Y nego za proizvod X za sve moguće relativne cene faktora. Zemlja 2 ima veći koeficijent K/R u proizvodnji Y nego u proizvodnji X za sve moguće relativne cene faktora. Zemlja 2 ima višu vrednost K/R u proizvodnji oba proizvoda zato što je relativna

126

cena kapitala niža u Zemlji 2 nego u Zemlji 1. Ukoliko relativna cena kapitala opadne, proizvođači će zamenjivati R sa K u proizvodnji oba proizvoda sa ciljem da minimiziraju njihove troškove proizvodnje. Prema tome, K/R će porasti za oba proizvoda, ali Y je i dalje K intenzivan proizvod.

5.3A Faktorska obilnost

Postoje dva načina da se definiše faktorska obilnost. Jedan način je u izrazima fizičkih jedinica (tj., u izrazima ukupne količine kapitala i rada koje svakoj zemlji stoje na raspolaganju). Drugi način da se definiše faktorska obilnost jeste u izrazima relativnih cena faktora (tj., u izrazima cene rentiranja kapitala i cene radnog vremena u svakoj zemlji).

Prema definiciji u izrazima fizičkih jedinica, Zemlja 2 ima obilje kapitala ako je odnos ukupne količine kapitala prema ukupnoj količini rada (TK/TR) koji su raspoloživi u Zemlji 2 veći nego isti odnos u Zemlji 1 (tj., ukoliko TK/TR u Zemlji 2 premašuje TK/TR u Zemlji 1). Primetimo da ono što je važno nije apsolutna količina kapitala i rada kojima svaka zemlja raspolaže, već odnos ukupne količine kapitala prema ukupnoj količini rada. Prema tome, Zemlja 2 može imati manje kapitala od Zemlje 1 a da ipak bude zemlja sa obiljem kapitala ako je TK/TR za Zemlju 2 veće od TK/TR za Zemlju 1.

Prema definiciji u izrazima cena faktora, Zemlja 2 ima relativno obilje kapitala ukoliko je odnos cene rentiranja kapitala i cene radnog vremena (PK/PR) u Zemlji 2 niži nego u Zemlji 1 (tj., PK/PR u Zemlji 2 je manje nego PK/PR u Zemlji 1). Pošto se za cenu rentiranja kapitala obično uzima kamatna stopa (r) dok se za cenu radnog vremena obično uzima stopa nadnica (w), PK/PR = r/w. Da ponovimo, ono što određuje da li je jedna zemlja K obilna ili ne, nisu apsolutne vrednosti r, već je to r/w.. Na primer, r može biti veće u Zemlji 2 nego u Zemlji 1, ali Zemlja 2 će još uvek biti K obilna zemlja ako ima nižu stopu r/w od Zemlje 1.

Odnos između dve definicije faktorske obilnosti je jasan. Definicija faktorske obilnosti u izrazima fizičkih jedinica uzima u obzir samo ponudu faktora. Definicija u izrazima relativnih cena faktora uzima u obzir i tražnju i ponudu (pošto iz principa ekonomike znamo da je cena proizvoda ili proizvodnog faktora, u uslovima savršene konkurencije, određena i uslovima tražnje i uslovima ponude). Takođe iz principa ekonomike znamo da je tražnja za faktorima proizvodnje izvedena tražnja – izvedena iz tražnje za finalnim proizvodom za čiju proizvodnju je neophodna upotreba tog faktora.

Pošto smo pretpostavili da su ukusi, ili preferencije tražnje, identični u dve zemlje, dve definicije faktorske obilnosti dovode u našem slučaju do istih zaključaka. Drugim rečima, uz TK/TR veće u Zemlji 2 nego u Zemlji 1, i s obzirom na iste uslove tražnje (i tehnologije), PK/PR će biti manje u Zemlji 2. Prema tome, Zemlja 2 je K obilna u izrazima obe definicije.

Ovo nije uvek slučaj. Na primer, može se zamisliti da tražnja za dobrom Y (K intenzivan proizvod), pa zbog toga i tražnja za kapitalom, bude toliko veća u Zemlji 2 nego u Zemlji 1 da relativna cena kapitala bude veća u Zemlji 2 nego u Zemlji 1 (uprkos relativno

127

većoj ponudi kapitala u Zemlji 2). U tom slučaju će se Zemlja 2 smatrati K obilna prema definiciji u izrazima fizičkih jedinica a L obilna prema definiciji u izrazima relativnih cena faktora.

U takvim situacijama koristiće se definicija u izrazima relativne cene faktora. Drugim rečima, zemlja je K obilna ukoliko je relativna cena kapitala niža nego u slučaju druge zemlje. U našem slučaju, između dve definicije ne postoji takva kontradikcija. Zemlja 2 je K obilna, a Zemlja 1 je R obilna u izrazima obe definicije. Mi ćemo pretpostavljati da je to slučaj u celom tekstu do kraja poglavlja, sem ako nije eksplicitno ukazano na suprotan slučaj.

Faktorska obilnost i oblik granice proizvodnje

Pošto je Zemlja 2 K obilna zemlja i pošto je proizvod Y K intenzivan proizvod, Zemlja 2 može da proizvede relativno više proizvoda Y u odnosu na Zemlju 1. Sa druge strane, pošto je Zemlja 1 R obilna zemlja i pošto je X R intenzivan proizvod, Zemlja 1 može da proizvede relativno više proizvoda X u odnosu na Zemlju 2. To nam daje granicu proizvodnje Zemlje 1 koja je relativno više ravna i šira od granice proizvodnje Zemlje 2 (ukoliko merimo X na horizontalnoj osi).

Slika 5.2 Oblik granica proizvodnje u Zemlji 1 i Zemlji 2. Granica proizvodnje u Zemlji 1 je položenija i šira u odnosu na granicu proizvodnje u Zemlji 2. To ukazuje da Zemlja 1 može da proizvede relativno više proizvoda X od Zemlje 2. Razlog tome je taj da je Zemlja 1 R obilna zemlja, a proizvod X je R intenzivan proizvod

128

Na Slici 5.2 nacrtali smo granice proizvodnje Zemlje 1 i Zemlje 2 u istom koordinatnom sistemu. (To su iste one granice proizvodnje koje smo uveli na Slici 3.1 i koristili u Poglavlju 3 i Poglavlju 4). Pošto je Zemlja 1 R obilna zemlja, a proizvod X je R intenzivan, granica proizvodnje Zemlje 1 je iskošena tako da se nalazi bliže horizontalnoj osi, koja meri proizvod X. Sa druge strane, pošto je Zemlja 2 K obilna zemlja, a proizvod Y je K intenzivan proizvod, granica proizvodnje Zemlje 2 iskošena je vertikalnoj osi koja meri proizvod Y. Granice proizvodnje nacrtane su u istom koordinatnom sistemu zbog toga što je razlika u njihovom obliku jasnije uočljiva i zato što će to olakšati prikazivanje Hekšer–Olinovog modela u Odeljku 5.4C. Studija slučaja 5 – 1 daje relativnu raspoloživost resursa u različitim zemljama i regionima, dok Studija slučaja 5 – 2 daje podatke o kapitalnom stoku po radniku u većem broju vodećih razvijenih zemalja i zemalja u razvoju.

Studija slučaja 5 – 1 Relativna raspoloživost resursa u različitim zemljama i regionima

Tabela 5.1 daje udele u svetskom kapitalu, kvalifikovanoj i nekvalifikovanoj radnoj snazi različitih zemalja i regiona u 1993. Tabela pokazuje da su Sjedinjene Države imale 20,8 procenata svetskog kapitala, 19,4 procenata kvalifikovane radne snage i 2,6 procenata nekvalifikovane radne snage. Ovo se svodi na 5,6 procenata svetskih resursa ovih faktora. Pošto Sjedinjene Države imaju veći relativni udeo u svetskim resursima kapitala i kvalifikovanog rada (20,8 procenata i 19,4 procenata, respektivno, u poređenju sa 5,6 procenata svih svetskih resursa kapitala, kvalifikovanog i nekvalifikovanog rada posmatranih zajedno), možemo očekivati da Sjedinjene Države imaju komparativnu prednost u kapitalno intenzivnim proizvodima i proizvodima koji su intenzivni po kvalifikacijama radnika, dok komparativno zaostaju u proizvodima za koje se koristi nekvalifikovan rad. Slična je situacija i u drugim industrijalizovanim zemljama.

Suprotan slučaj imamo za Kinu, Indiju, ostatak Azije, Istočnu Evropu (uključujući Rusiju), OPEC, kao i za ostatak sveta. Meksiko i ostatak Latinske Amerike izgleda da imaju komparativne prednosti za kapitalno intenzivne proizvode, komparativno zaostaju u proizvodnji proizvoda koji zahtevaju kvalifikovani rad, dok za proizvode koji zahtevaju nekvalifikovan rad Meksiko nema ni komparativne prednosti niti komparativno zaostajanje, dok ostali deo Latinske Amerike ima komparativne prednosti. Hong Kong, Južna Koreja, Tajvan i Singapur izgleda da imaju komparativnu prednost u kapitalno intenzivnim proizvodima i proizvodima koji zahtevaju kvalifikovani rad. Kao što ćemo videti u Studiji slučaja 5 – 3, relativna raspoloživost faktora izgleda da predstavlja veoma dobru osnovu za predviđanje otkrivenih komparativnih prednosti različitih zemalja i regiona.

129

___________________________________________________________________________

Studija slučaja 5 – 1 (nastavak)

Tabela 5.1. Raspoloživost faktora različitih zemalja i regiona (u procentima)Kvalifikovan Nekvalifikovan Svi

Zemlja/region Kapital rad radresursi

Sjedinjene Države 20,8% 19,4% 2,6% 5,6%Evropska Unija 20,7 13,3 5,3 6,9Japan 10,5 8,2 1,6 2,9Kanada 2,0 1,7 0,4 0,6ostatak OECDa 5,0 2,6 2,0 2,2Meksiko 2,3 1,2 1,4 1,4ostatak Latinske Amerike 6,4 3,7 5,3 5,1Hong Kong, Južna Koreja,Tajvan, Singapur 2,8 3,7 0,9 1,4ostatak Azije 3,4 5,3 9,5 8,7Istočna Evropa i Rusija 6,2 3,8 8,4 6,7OPECb 6,2 3,8 8,4 7,6ostatak sveta 2,5 4,0 10,0 8,9

Ukupno 100% 100% 100% 100%aOECD = Organization for Economic Cooperation and Development, koja uključuje sve preostale razvijene privrede.bOPEC = Organization of Petroleum Exporting Countries.Izvor: Obrađeno iz W.R.Cline, Trade and Income Distribution (Washington, D.C.: Institute for International Economics, 1997), pp. 183–185.

Studija slučaja 5 – 2 Koeficijent kapital/rad u izabranim zemljama

Tabela 5.2 daje podatke o visini kapitalnog stoka po radniku u više razvijenih i zemalja u razvoju u 1997. Kapitalni stok izmeren je po međunarodnim dolarskim cenama 1990. da bi odrazio stvarnu kupovnu moć dolara u svakoj zemlji i tako omogućio smisleno međunarodno poređenje. Tabela pokazuje da Sjedinjene Države imaju niži kapitalni stok po radniku u odnosu na mnoge druge industrijske ili razvijene zemlje (levi deo tabele), ali mnogo viši kapitalni stok po radniku u odnosu na zemlje u razvoju (desna strana tabele). Iz Tabele 5.2 tako možemo zaključiti da Sjedinjene Države imaju komparativnu prednost u proizvodnji kapitalno intenzivnih proizvoda u odnosu na zemlje u razvoju, ali da prednost ne postoji u odnosu na mnoge druge razvijene ili industrijske zemlje. Ovo je u širokom smislu u skladu sa podacima koji su dati u Tabeli 5.1.

130

___________________________________________________________________________Studija slučaja 5 – 2 (nastavak)

Tabela 5.2 Kapitalni stok po radniku u izabranim zemljama u 1997. (u međunarodnim dolarskim cenama 1990)Razvijene zemlje 1997 Zemlje u razvoju 1997

Japan 77429 Koreja 26635Nemačka 61673 Čile 17699Kanada 61274 Meksiko 14030Francuska 59602 Turska 10780Sjedinjene Države 50233 Tajland 8106Italija 48943 Filipini 6095Španija 38897 Indija 3094Ujedinjeno Kraljevstvo 30226 Kenija 1412Izvor: A.Haston, R.Summers, B.Aten, Penn World Table Version 6.1, October 2002. Proračun autora na osnovu preliminarnih rezultata; ne uključuje kapital u stanogradnji.

5.6 Raspoloživost faktora i Hekšer–Olinova teorija

Godine 1919. Eli Hekšer (Eli Heckscher), švedski ekonomista, objavio je članak pod naslovom “The Effect of Foreign Trade on the Distribution of Income” (“Efekat spoljne trgovine na raspodelu dohotka”) u kome je dao skicu onoga što je danas postalo “savremena teorija spoljne trgovine”. Tokom više od deset godina ovaj članak je ostao nezapažen sve dok ga nije istakao Bertil Olin (Bertil Ohlin), još jedan švedski ekonomista i ranije Hekšerov student, dogradio ga, razjasnio ga, da bi 1933. objavio svoju čuvenu knjigu Interregional and International Trade (Međuregionalna i međunarodna trgovina).

Mi ćemo razmatrati samo Olinov rad jer on sadrži sve što je Hekšer već rekao u svom članku ali i mnogo više od toga. Međutim, pošto je srž modela bila po prvi put objavljena u Hekšerovom radu, on je dobio zasluženo priznanje time što je teorija nazvana Hekšer Olinova teorija. Sa svoje strane, Olin je podelio Nobelovu nagradu (Sa Džejmsom Midom) za ekonomiju za svoj rad u domenu međunarodne trgovine.

Hekšer–Olinova (H–O) teorija može se izložiti u vidu dve teoreme: takozvane H–O teoreme (koja se bavi i predviđa obrasce trgovine) i teoreme o izjednačavanju cena faktora (koja se bavi dejstvom međunarodne trgovine na cene faktora proizvodnje). Teoremu o izjednačavanju cena faktora razmotrićemo u Odeljku 5.5. U ovom odeljku predstavljamo i razmatramo H–O teoremu. Počinjemo sa iskazom teoreme i ukratko objašnjavamo njeno značenje. Zatim ispitujemo prirodu H–O teorije sa gledišta opšte ravnoteže da bi na kraju dali geometrijsku interpretaciju modela.

5.4A Hekšer–Olinova teorema

Polazeći od pretpostavki koje smo izložili u Odeljku 5.2, možemo reći da Hekšer–Olinova teorema glasi: Zemlja će izvoziti proizvod čija proizvodnja zahteva intenzivnu upotrebu

131

relativno obilnog i jeftinog faktora proizvodnje u toj zemlji, a uvoziće proizvod čija proizvodnja zahteva intenzivnu upotrebu relativno oskudnog i skupog faktora proizvodnje u toj zemlji. Ukratko, zemlja relativno bogata radom izvozi relativno radno intenzivan proizvod, a uvozi relativno kapitalno intenzivan proizvod.

U izrazima naše prethodne diskusije to znači da Zemlja 1 izvozi proizvod X jer je proizvod X R intenzivan proizvod, a R je relativno obilan i jeftin faktor u Zemlji 1. Sa druge strane, Zemlja 2 izvozi proizvod Y jer je proizvod Y K intenzivan proizvod i K je relativno obilan i jeftin faktor u Zemlji 2 (tj., r/w je niže u Zemlji 2 nego u Zemlji 1.

Od svih mogućih razloga za razlike u relativnim cenama proizvoda i komparativnih prednosti zemalja, H–O teorema izdvaja razlike između zemalja u relativnoj obilnosti faktora, ili u faktorskoj raspoloživosti, kao osnovni uzrok ili determinantu komparativnih prednosti i međunarodne trgovine. To je razlog zbog koga se na H–O model često poziva kao na teoriju faktorskih proporcija ili teoriju faktorske raspoloživosti. Drugom rečima, svaka zemlja specijalizuje se za proizvodnju i izvoz proizvoda koji je intenzivan po faktoru koji je relativno obilan i jeftin, a uvozi proizvod koji je intenzivan po faktoru koji je relativno oskudan i skup.

Prema tome, H–O teorija pre objašnjava komparativne prednosti nego što (kao što je to bio slučaj sa klasičnim ekonomistima) pretpostavlja njihovo postojanje. Drugim rečima, H–O teorema postulira da su razlike u relativnoj faktorskoj obilnosti i cenama uzrok razlika u relativnim cenama proizvoda između dve zemlje pre otvaranja trgovine. Ova razlika u relativnim cenama proizvoda i relativnim cenama faktora zatim se prevodi u razlike apsolutnih cena proizvoda i faktora između dve zemlje (kao što je skicirano u Odeljku 2.4D). Upravo je ova razlika u apsolutnim cenama proizvoda u dve zemlje ono što predstavlja neposredan uzrok trgovine.

5.4B Okvir opšte ravnoteže u Hekšer–Olinovoj teoriji

Okvir opšte ravnoteže u Hekšer–Olinovoj teoriji može biti predstavljen i sažet upotrebom Slike 5.3. Polazeći iz donjeg desnog ugla dijagrama vidimo da ukusi i raspodela vlasništva nad faktorima proizvodnje (tj., raspodela dohotka) zajedno određuju tražnju za proizvodima. Tražnja za proizvodima određuje izvedenu tražnju za faktorima koji su neophodni za njihovu proizvodnju. Tražnja za faktorima proizvodnje, zajedno sa ponudom faktora, određuje cene faktora proizvodnje u uslovima savršene konkurencije. Cene faktora proizvodnje, zajedno sa tehnologijom, određuju cenu finalnih proizvoda. Razlika u relativnim cenama proizvoda između zemalja određuju komparativne prednosti i obrazac trgovine (tj., koja zemlja šta izvozi).

Slika 5.3 jasno prikazuje način na koji sve ekonomske snage zajednički određuju cenu finalnih proizvoda. To je ono na šta se mislilo kada kažemo da je H–O model opšte ravnoteže.

Međutim, iz skupa svih ovih snaga koje zajednički deluju, H–O teorema izdvaja razliku između zemalja u fizičkoj raspoloživosti, ili ponudi, faktora proizvodnje (uz jednake ukuse i iste tehnologije) da bi objasnila razlike u relativnim cenama proizvoda i trgovinu između zemalja. Olin je izričito pretpostavio jednake ukuse (i distribuciju dohotka) u

132

Slika 5.3. Okvir opšte ravnoteže u Hekšer–Olinovoj teoriji. Polazeći iz donjeg desnog ugla dijagrama, vidimo da raspodela vlasništva nad proizvodnim faktorima, dohodak i ukusi određuju tražnju za proizvodima. Zatim se izvodi tražnja za faktorima proizvodnje iz tražnje za finalnim proizvodima. Tražnja i ponuda faktora određuje cenu faktora. Cena faktora i tehnologija određuju cenu finalnih proizvoda. Zatim razlike u relativnim cenama proizvoda između zemalja određuju komparativne prednosti i obrazac trgovine

različitim zemljama. To je dovelo do sličnosti tražnji za finalnim proizvodima i faktorima proizvodnje u različitim zemljama. Na taj način je razlika u ponudi faktora proizvodnje u različitim zemljama onaj uzrok koji dovodi do razlika u relativnim cenama faktora u različitim zemljama. Na kraju, iste tehnologije uz različite cene faktora dovode do razlika u relativnim cenama proizvoda i do međusobne trgovine. Zato je razlika u relativnoj ponudi faktora koja dovodi do razlike u relativnim cenama faktora i cenama proizvoda prikazana duplom linijom na Slici 5.3.

Primetimo da H–O model ne zahteva, da bi važili rezultati koji iz njega slede, da ukusi, raspodela dohotka i tehnologija budu potpuno isti u dve zemlje. Sve što se traži jeste da oni budu slični u najširem smislu. Pretpostavke o jednakim ukusima, raspodeli dohotka i tehnologiji pojednostavljuju izlaganje i grafičku ilustraciju teorije. One će biti oslabljene u Odeljku 6.2.

5.4C Ilustracija Hekšer–Olinove teorije

H–O teorija je ilustrovana na Slici 5.4. Na levom delu slike pokazane su granice proizvodnje za Zemlju 1 i Zemlju 2, iste kao na Slici 5.2. Kao što je ukazano u Odeljku 5.3C, granica

133

Slika 5.4. Hekšer–Olinov model. Kriva indiferentnosti I zajednička je za obe zemlje jer, po pretpostavci, imaju iste ukuse. Kriva indiferentnosti I je tangentna na granicu proizvodnje Zemlje 1 u tački A i tangentna je na granicu proizvodnje Zemlje 2 u tački A'.Ovo određuje ravnotežne relativne cene proizvoda u stanju autarkije, PA za Zemlju 1 i PA' za Zemlju 2 (videti levi deo slike). Pošto je PA < PA', Zemlja 1 ima komparativnu prednost za proizvod X, a Zemlja 2 za proizvod Y. Uz postojanje trgovine (videti desni deo slike), Zemlja 1 proizvodi u tački B i razmenjujući X za Y dostiže tačku E u potrošnji (videti ugao trgovine BCE). Zemlja 2 proizvodi u tački B' i razmenjujući Y za X dostiže tačku E' (koja se poklapa sa E). Obe zemlje imaju dobitke od trgovine jer troše na višoj krivi indiferentnosti II.

proizvodnje Zemlje 1 je iskošena prema X osi jer je proizvod X R intenzivan proizvod, Zemlja 1 je R obilna, a obe zemlje koriste istu tehnologiju. Osim toga, pošto dve zemlje imaju iste ukuse, one imaju iste mape indiferentnosti. Kriva indiferentnosti I (koja je zajednička za obe zemlje) je tangenta na granicu proizvodnje Zemlje 1 u tački A, a na granicu proizvodnje Zemlje 2 u tački A'. Kriva indiferentnosti I je najviša kriva indiferentnosti koju Zemlja 1 i Zemlja 2 mogu da dostignu u izolaciji, a tačke A i A' predstavljaju njihove tačke ravnoteže proizvodnje i potrošnje u odsustvu trgovine. Primetimo da, mada smo pretpostavili da dve zemlje imaju identične ukuse (mape indiferentnosti), dve zemlje u izolaciji ne moraju da budu na istoj krivoj indiferentnosti, ali uz trgovinu završavaju na istoj krivoj indiferentnosti. Mi smo tako postupili samo da bi pojednostavili sliku.

Tangentnost krive indiferentnosti u tačkama A i A' određuje u odsustvu trgovine, ili u autarkiji, ravnotežne relativne cene PA u Zemlji 1 i PA' u Zemlji 2 (videti sliku). Pošto je PA < PA', Zemlja 1 ima komparativnu prednost za proizvod X dok Zemlja 2 ima komparativnu prednost za proizvod Y.

134

Desni deo slike pokazuje da se, uz postojanje trgovine, Zemlja 1 specijalizuje za proizvodnju X, a Zemlja 2 za proizvodnju Y (videti pravac strelica na granicama proizvodnje dve zemlje). Specijalizacija proizvodnje odvija se sve dok Zemlja 1 ne dostigne tačku B, a Zemlja 2 ne dostigne tačku B’, kada su transformacione krive dve zemlje tangentne na zajedničku liniju relativnih cena PB. Zemlja 1 će tada izvoziti proizvod X u zamenu za proizvod Y i trošiće u tački E na krivoj indiferentnosti II (videti trougao trgovine BCE). Sa druge strane, Zemlja 2 će izvoziti Y u zamenu za X i trošiće u tački E’, koja se poklapa sa tačkom E (videti trougao trgovine B’C’E’).

Primetimo da je izvoz proizvoda X iz Zemlje 1 jednak uvozu proizvoda X u Zemlju 2 (tj., BC = C’E’). Za PX/PY > PB, Zemlja 1 želi da izveze više proizvoda X nego što Zemlja 2 želi da uveze po ovoj relativno visokoj ceni X, pa PX/PY opada ka PB. Sa druge strane, za PX/PY

< PB, Zemlja 1 želi da izveze manje proizvoda X nego što Zemlja 2 želi da uveze po ovoj relativno niskoj ceni X, pa PX/PY raste prema PB. Ovakva tendencija PX/PY može takođe biti objašnjena u izrazima proizvoda Y.

Takođe treba primetiti da tačka E sadrži više Y a manje X nego tačka A. Uprkos tome, Zemlja 1 dobija u trgovini jer se tačka E nalazi na višoj krivoj indiferentnosti II. Slično, uprkos tome što tačka E’ sadrži više X ali manje Y nego tačka A’, Zemlja 2 je takođe na boljitku jer se tačka E’ nalazi na višoj krivoj indiferentnosti II. Obrasci specijalizacije proizvodnje, trgovine i potrošnja ostaće isti sve dok se ne izmene uslovi tražnje i ponude na tržištima proizvoda i faktora u jednoj ili obe zemlje.

Sada je uputno ukratko uporediti Sliku 5.4 sa Slikom 3.4. Na Slici 3.4 razlika u granicama proizvodnje dve zemlje pojačana je razlikama u njihovim ukusima, pa se relativne cene proizvoda u autarkiji još više razlikuju od onih na Slici 5.4. Sa druge strane, ukusi u dve zemlje mogu se razlikovati na takav način da učine da uzajamno korisna trgovina bude nemoguća. To će se dogoditi ako različite krive indiferentnosti u dve zemlje bivaju tangentne na odgovarajućim, i različitim, granicama proizvodnje na takvim mestima da su relativne cene proizvoda u autarkiji međusobno jednake. Ovome je posvećen Problem 4 na kraju poglavlja, uz odgovor na kraju knjige.

Takođe primetimo da H–O teorija ne zahteva identičnost ukusa (tj., identične krive indiferentnosti) u dve zemlje. Ona samo zahteva da ukoliko se ukusi razlikuju, oni se ne razlikuju toliko da neutrališu tendenciju da razlike u faktorskim raspoloživostima i granicama mogućnosti proizvodnje dovode do razlika u relativnim cenama proizvoda i do komparativnih prednosti dve zemlje. Prema tome, Slika 3.4 može se posmatrati, u izvesnom smislu, kao opštija ilustracija H–O modela nego što je to Slika 5.4. Studija slučaja 5 – 3 ispituje obrasce otkrivenih komparativnih prednosti i zaostajanja različitih zemalja i regiona, dok Studija slučaja 5 – 4 identifikuje faktorsku intenzivnost i komparativnu prednost i zaostajanje različitih industrija u SAD.

135

___________________________________________________________________________Studija slučaja 5 – 3 Otkrivene komparativne prednosti različitih zemalja i regiona

Tabela 5.3 daje otkrivene komparativne prednosti ili zaostajanja kapitalno intenzivnih, intenzivnih po kvalifikovanoj radnoj snazi i intenzivnih po nekvalifikovanoj radnoj snazi industrijskih prerađevina različitih zemalja, grupa zemalja ili regiona za 1993. godinu. Otkrivena komparativna prednost, ili zaostajanje, merena je kao izvoz minus uvoz za svaku kategoriju proizvoda, kao procenat od ukupnog izvoza prerađevina zemlje ili regiona. Ocenjeni koeficijenti mogu se kretati od +1 do -1. Pozitivan koeficijent ukazuje na otkrivenu komparativnu prednost, dok negativan koeficijent ukazuje na otkriveno komparativno zaostajanje. Apsolutna vrednost (tj., vrednost uz zanemarivanje znaka) ocenjenih koeficijenata ukazuje na stepen ili snagu komparativne prednosti ili zaostajanja.

Tabela 5.3 pokazuje da Sjedinjene Države, Evropska Unija i Japan imaju komparativnu prednost kod kapitalno intenzivnih proizvoda, intenzivnih po kvalifikovanoj radnoj snazi, ali komparativno zaostajanje kod proizvoda koji su intenzivni po nekvalifikovanoj radnoj snazi – baš kao što i predviđa relativna raspoloživost faktora koja je prikazana u Tabeli 5.1. Kanada ima komparativnu prednost kod kapitalno intenzivnih proizvoda, ali ima komparativno zaostajanje kod proizvoda koji su intenzivni po kvalifikovanoj i nekvalifikovanoj radnoj snazi. U stvari, Kanada ima jaku komparativnu prednost kod proizvoda koji su bogati prirodnim resursima (nisu prikazani u Tabeli 5.3), što iskrivljuje analizu. Sve druge zemlje ili regioni imaju komparativnu prednost u proizvodima koji su intenzivni po nekvalifikovanoj radnoj snazi (koja je veoma visoka, izuzimajući Meksiko) i komparativno zaostajanje kod kapitalno intenzivnih proizvoda i proizvoda koji su intenzivni po kvalifikovanoj radnoj snazi (izuzimajući komparativnu prednost Meksika kod proizvoda koji su intenzivni po kvalifikovanoj radnoj snazi). Rigorozniji testovi H–O modela biće razmatrani i Odeljku 5.6. Promene komparativnih prednosti sa protokom vremena prikazane su u Tabeli 7.3 i u Studiji slučaja 7 – 3.

Tabela 5.3. Otkrivene komparativne prednosti različitih zemalja i regiona

zemlja/region kapital kvalifikovan nekvalifikovanSjedinjene Države 0,11 0,06 -0,30Evropska Unija 0.03 0,01 -0,06Japan 0,07 0,15 -0,50Kanada 0,19 -0,25 -0,03ostatak OECDa 0,00 -0,01 0,01Meksiko -0,05 0,02 0,01ostatak Latinske Amerike -0,16 -0,23 0,47Kina -0,24 -0,25 0,44Indija -0,04 -0,64 0,37Hong Kong, Južna Koreja, Tajvan, Singapur -0,11 -0,03 0,14ostatak Azije -0,33 -0,05 0,40Istočna Evropa (sa Rusijom) -0,08 -0,31 0,36OPECb -0,09 -0,29 0,45ostatak Sveta -0,17 -0,18 0,40aOECD = Organization for Economic Cooperation and Development, koja uključuje sve preostale razvijene privrede.bOPEC = Organization of Petroleum Exporting Countries.Izvor: Obrađeno iz W.R.Cline, Trade and Income Distribution, op. cit., p. 192.

136

__________________________________________________________________________________Studija slučaja 5 – 4 Faktorska intenzivnost i komparativne prednosti i zaostajanja u industrijama SAD

U Tabeli 5.4 identifikuje se deset kapitalno najintenzivnijih industrija i deset najintenzivnijih industrija po kvalifikovanoj radnoj snazi u SAD na osnovu Popisa proizvođača u SAD za 1992. godinu. Ovo su industrije u kojima SAD verovatno imaju najjaču komparativnu prednost. U Tabeli 5.4 takođe se identifikuje 10 najintenzivnijih industrija po nekvalifikovanoj radnoj snazi za koje se očekuje da SAD imaju najveće komparativno zaostajanje.

Tabela 5.4 Kapitalna intenzivnost različitih industrija u SADDeset kapitalno Deset najintenzivnijih Deset najintenzivnijihnajintenzivnijih industrija po kvalifikovanoj indus. po nekvalifikovanojindustrija radnoj snazi radnoj snazicigarete

gasIzvor: J.Romalis, ˝Factor Proportions and the Strukture of Commodity Trade,˝ American Economic Review, March 2004, pp. 67–97.

5.4 Izjednačavanje cena faktora i raspodela dohotka

U ovom odeljku ćemo razmatrati teoremu o izjednačavanju cena faktora koja predstavlja posledicu H–O teoreme jer iz nje direktno sledi i važi samo tada ako važi H–O teorema. Pol Semjuelson (Paul Samuelson), dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju za 1970. godinu, dokazao je ovu teoremu (posledicu) na rigorozan način. Iz tog razloga ona se ponekad naziva i Hekšer – Olin – Semjuelsonova teorema (ili skraćeno, H–O–S teorema).

U Odeljku 5.5A iznećemo teoremu i objasnićemo njeno značenje. U Odeljku 5.5B daje se intuitivan dokaz teoreme o izjednačavanju cena faktora. U Odeljku 5.5C razmatramo srodno pitanje o uticaju međunarodne trgovine na raspodelu dohotka unutar svake zemlje koja učestvuje u trgovini. Odeljak 5.5D proširuje analizu na slučaj kada jedan ili više faktora proizvodnje nisu mobilni, ali su specifični za neku industriju. Na kraju, u Odeljku 5.5E, ukratko razmatramo empirijsku relevantnost teoreme o izjednačavanju cena faktora. Rigorozan dokaz teoreme o izjednačavanju cena faktora i modela sa specifičnim faktorima

137

dajemo u dodatku ovom poglavlju za šta su neophodni alati analize mikroekonomske teorije čiji je pregled dat u dodatku Poglavlju 3.

5.5A Teorema o izjednačavanju cena faktora

Polazeći od pretpostavki koje su navedene u Odeljku 5.2A, teoremu o izjednačavanju cena faktora (H–O–S) možemo formulisati na sledeći način: Međunarodna trgovina dovešće do izjednačavanja relativnih i apsolutnih prinosa na homogene faktore proizvodnje u različitim zemljama. Na taj način međunarodna trgovina predstavlja supstitut međunarodne mobilnosti faktora.

Ovo znači da će međunarodna trgovina dovesti do toga da nadnice za homogeni rad (tj., rad iste obuke, kvalifikacija i produktivnosti) budu iste u svim zemljama koje trguju (ukoliko važe sve pretpostavke iz Odeljka 5.2A). Analogno, međunarodna trgovina će dovesti da prinosi na homogeni kapital (tj., kapital iste produktivnosti i rizika) budu isti u svim zemljama koje su uključene u trgovinu. Drugim rečima, međunarodna trgovina će dovesti do jednakosti w u Zemlji 1 i Zemlji 2; analogno, ona će dovesti i do jednakosti r u obe zemlje. I relativne i apsolutne cene faktora će se izjednačiti.

Iz Odeljka 5.4 znamo da je, uz odsustvo trgovine, relativna cena proizvoda X niža u Zemlji 1 nego u Zemlji 2 jer je relativna cena rada, ili stopa nadnica, niža u Zemlji 1. Kada se Zemlja 1 specijalizuje za proizvodnju proizvoda X (R intenzivan proizvod) i smanji svoju proizvodnju proizvoda Y (K intenzivan proizvod), relativna tražnja za radom raste dovodeći do porasta nadnica (w), dok se relativna tražnja za kapitalom smanjuje, dovodeći do pada kamatne stope (r). Tačno suprotno dešava se u Zemlji 2. Drugim rečima, uz postojanje trgovine, sa specijalizacijom Zemlje 2 za proizvodnju Y i opadanjem proizvodnje X, njena tražnja za R opada, što dovodi do pada w, dok tražnja za K raste, što dovodi do porasta r.

Da rezimiramo, međunarodna trgovina dovodi do porasta w u Zemlji 1 (zemlja sa niskim nadnicama) i do pada w u Zemlji 2 (zemlja sa jeftinim K), smanjujući na taj način razlike u r između zemalja, koje su postojale pre trgovine. Ovo dokazuje da međunarodna trgovina teži da smanji razlike u w i u r između zemalja, koje postoje pre njenog otvaranja.

Možemo poći korak dalje da bi pokazali da međunarodna trgovina ne samo da teži da smanji međunarodne razlike u prinosima homogenih faktora, već da će, u stvari, dovesti do potpunog izjednačavanja relativnih cena faktora kada su zadovoljene sve učinjene pretpostavke. Ovo je tako jer sve dok se relativne cene faktora razlikuju, razlikuju se i relativne cene proizvoda i trgovina nastavlja da se širi. Ali širenje trgovine smanjuje međunarodne razlike u faktorskim cenama. Dakle, međunarodna trgovina nastavlja da se širi sve dok se relativne cene proizvoda potpuno ne izjednače, što znači da su relativne cene faktora takođe postale jednake u dve zemlje.

5.5B Relativno i apsolutno izjednačavanje cena faktora

Možemo da prikažemo grafičkim putem da se u dve zemlje, posredstvom trgovine, izjednačavaju relativne cene faktora (ukoliko važe sve pretpostavke iz Odeljka 5.2A). Na

138

Slika 5.5. Izjednačavanje relativnih cena faktora. Na horizontalno osi meri se w/r, a navertikalnoj osi PX/PY. Pre trgovine, Zemlja 1 je u tački A, sa w/r =(w/r)1 i PX/PY = PA dok je Zemlja 2 u tački A’, sa w/r =(w/r)2 i PX/PY = PA’. Pošto je w/r niže u Zemlji 1 nego u Zemlji 2, PA je niže od PA’ pa Zemlja 1 ima komparativnu prednost u proizvodnji X. Uz otvaranje trgovine, Zemlja 1 se specijalizuje za proizvodnju proizvoda X, povećava tražnju za radom u odnosu na kapital, pa w/r raste. Sa specijalizacijom Zemlje 2 za proizvodnju Y ona povećava relativnu tražnju za kapitalom, pa r/w raste (tj., w/r opada). Ovo će se nastaviti do tačke B = B’, u kojoj je PB = PB’ i w/r = (w/r)* u obe zemlje.

Slici 5.5, relativna cena rada (w/r) meri se na horizontalnoj osi, a relativna cena proizvoda X (PX/PY) meri se na vertikalnoj osi. Pošto u obe zemlje vlada savršena konkurencija i upotrebljava se ista tehnologija, postoji jedan-prema-jedan odnos između w/r i PX/PY. Drugim rečima, svakoj stopi w/r odgovara samo jedna stopa PX/PY.

Pre trgovine, Zemlja 1 je u tački A, sa w/r =(w/r)1 i PX/PY = PA, dok je Zemlji 2 u tački A’, sa w/r =(w/r)2 i PX/PY = PA’. Uz w/r koja je, uz odsustvo trgovine, niža u Zemlji 1 nego u Zemlji 2, PA je niže nego PA’ pa Zemlja 1 ima komparativnu prednost za proizvod X.

Sa specijalizacijom Zemlje 1 (to je zemlja koja je R obilna) za proizvodnju X (R intenzivan proizvod) i smanjivanjem proizvodnje Y, tražnja za radom raste u odnosu na tražnju kapitala pa w/r raste u Zemlji 1. Ovo dovodi do porasta PX/PY u Zemlji 1. Sa druge strane, sa specijalizacijom Zemlje 2 (to je zemlja koja je K obilna) za proizvodnju Y (K intenzivan proizvod) i smanjivanjem proizvodnje X, tražnja za kapitalom raste u odnosu na tražnju rada pa r/w raste (tj., w/r opada) u Zemlji 2. Ovo dovodi do porasta PY/PX (tj., do pada PX/PY) u Zemlji 2. Ovaj proces će se nastaviti sve do tačke B = B’, za koju je PB = PB’ i w/r = (w/r)* u obe zemlje (videti Sliku 5.5). Primetimo da je PB = PB’ samo kada je w/r identično u dve zemlje, pošto u obe zemlje vlada savršena konkurencija i pošto se upotrebljava ista tehnologija (po važećim pretpostavkama). Primetimo da PB = PB’ leži između PA i PA’, i da

139

(w/r)* leži između (w/r)1 i (w/r)2. Da rezimiramo, PX/PY će se izjednačiti kao posledica trgovine i do ovog izjednačavanja će doći kada w/r takođe postane jednako u dve zemlje (sve dok obe zemlje proizvode oba proizvoda). Rigorozniji i teži dokaz teoreme o izjednačavanju cena faktora dat je u dodatku ovom poglavlju.

U prethodnom pasusu prikazan je proces izjednačavanja relativnih, a ne apsolutnih, cena faktora. Izjednačavanje apsolutnih cena faktora znači da slobodna međunarodna trgovina takođe izjednačava realne nadnice za istu vrstu rada i realnu kamatnu stopu za istu vrstu kapitala u različitim zemljama. Međutim, s obzirom da trgovina izjednačava relativne cene faktora, da postoji savršena konkurencija na svim robnim i faktorskim tržištima i da obe zemlje koriste istu tehnologiju i da su suočene sa konstantnom ekonomijom obima u proizvodnji oba proizvoda, sledi da trgovina takođe izjednačava apsolutne prinose za svaki faktor proizvodnje. Rigorozan i težak dokaz o izjednačavanju apsolutnih cena faktora dat je u dodatku ovom poglavlju, posle dokaza o izjednačavanju relativnih cena faktora.

Primetimo da trgovina, po uticaju na cene faktora, deluje kao supstitut međunarodne mobilnosti faktora proizvodnje. Uz savršenu mobilnost (tj., u uslovima potpune informisanosti i nepostojanja pravnih restrikcija i troškova transporta), rad bi migrirao iz zemlje sa niskim nadnicama u zemlju sa visokim nadnicama sve dok se nadnice u dve zemlje ne bi izjednačile. Slično, kapital bi se kretao iz zemlje sa nižom kamatnom stopom u zemlju sa visokom kamatnom stopom sve dok se kamatne stope u dve zemlje ne izjednače. Dok trgovina deluje na faktore tražnje, mobilnost deluje na faktore ponude. U oba slučaja rezultat je potpuno izjednačavanje apsolutnih prinosa homogenih faktora. Uz delimičnu (pre nego savršenu) međunarodnu mobilnost faktora, biće potreban izvestan obim trgovine da bi došlo do izjednačavanja u prinosima faktora u dve zemlje.

5.5C Dejstvo trgovine na raspodelu dohotka

Dok smo u prethodnom odeljku ispitivali uticaj međunarodne trgovine na razlike u cenama faktora između zemalja, u ovom odeljku analiziramo dejstvo međunarodne trgovine na relativne cene faktora i dohodak unutar svake zemlje. Ova dva pitanja sigurno jesu povezana, ali nisu ista.

Konkretno, u Odeljku 5.5A videli smo da međunarodna trgovina teži da izjednači w u dve zemlje i, takođe, da izjednači r u dve zemlje. Sada želimo da ispitamo na koji način međunarodna trgovina utiče na realne nadnice i realni dohodak vlasnika kapitala unutar svake zemlje. Da li, kao rezultat međunarodne trgovine, realne nadnice i dohoci od rada rastu ili padaju u odnosu na realnu kamatnu stopu i zarade vlasnika kapitala unutar iste zemlje?

Na osnovu naših razmatranja u Odeljku 5.5A znamo da trgovina povećava cenu obilnog i jeftinog faktora proizvodnje u jednoj zemlji i da obara cenu njenog relativno oskudnog i skupog faktora. Ako se vratimo na naš primer, w raste dok r opada u Zemlji 1, dok w opada a r raste u Zemlji 2. Pošto rad i kapital po pretpostavci ostaju potpuno uposleni pre i posle otvaranja trgovine, realan dohodak rada i realan dohodak vlasnika kapitala kreću se u

140

istom pravcu kao i kretanje cena faktora. Na taj način, u Zemlji 1 (zemlja sa jeftinim radom i skupim kapitalom), trgovina dovodi do porasta realnog dohotka rada i do pada realnog dohotka vlasnika kapitala. Sa druge strane, u Zemlji 2 (zemlja sa skupim radom i jeftinim kapitalom) međunarodna trgovina dovodi do pada realnog dohotka rada i porasta realnog dohotka vlasnika kapitala. Ovo je rezultat Stolper–Semjuelsonove teoreme koju ćemo detaljno razmotriti u Odeljku 8.4C.

Pošto je u razvijenim zemljama (npr., Sjedinjenim Državama, Nemačkoj, Japanu, Francuskoj, Britaniji, Italiji, Kanadi) kapital relativno obilan faktor (kao i u našoj Zemlji 2), međunarodna trgovina ima tendenciju smanjivanja realnog dohotka rada i povećanja realnog dohotka vlasnika kapitala. To je razlog zašto sindikati u razvijenim zemljama, u opštem slučaju, zagovaraju ograničavanje trgovine. Sa druge strane, u manje razvijenim zemljama (npr., Indiji, Egiptu, Koreji, Meksiku) rad je relativno obilan faktor i međunarodna trgovina povećava realan dohodak rada i smanjuje realan dohodak vlasnika kapitala.

Pošto, saglasno Hekšer–Olinovoj teoriji, međunarodna trgovina dovodi do pada realnih nadnica i realnog dohotka rada u kapitalno obilnim i radno oskudnim državama, poput Sjedinjenih Država, zar vlada SAD ne bi trebalo da ograničava trgovinu? Odgovor je, skoro bez izuzetka, ne. Razlog je taj da je gubitak nanet radu (naročito u industrijama u kojima dominira nekvalifikovan rad) do koga dolazi usled trgovine, manji od dobitaka koji ostvaruju vlasnici kapitala. Odgovarajućom politikom preraspodele, preko oporezivanja vlasnika kapitala i subvencija rada, obe velike klase faktora proizvodnje mogu biti na dobitku od međunarodne trgovine. Ovakva politika preraspodele može da se ispoljava na samo u obliku prekvalifikacija rada koji je istisnut uvozom, već i u obliku poreskih olakšica za rad i davanja određenih društvenih usluga. Na ovo važno pitanje vratićemo se prilikom razmatranja trgovinskih ograničenja u Odeljcima 8 i 9.

5.5D Model sa specifičnim faktorima

Dejstvo međunarodne trgovine na raspodelu dohotka koje je razmatrano u prethodnom odeljku zasnovano je na pretpostavci da su faktori proizvodnje savršeno pokretljivi unutar zemlje između različitih industrijskih sektora. Mada je ovo verovatno istina na dug rok, na kratak rok to ne mora da bude tako, kada neki faktori, na primer kapital, mogu da budu nepokretljivi u nekom sektoru ili industriji. U ovom slučaju se zaključci o uticaju međunarodne trgovine na raspodelu, dobijeni na osnovu Hekšer–Olinovog modela, moraju modifikovati i objasniti na osnovu modela specifičnih faktora.

Da bi ispitali model specifičnih faktora, pretpostavimo da zemlja, koja je relativno obilna radom, proizvodi dva proizvoda, proizvod X koji je R intenzivan i proizvod Y koji je K intenzivan. Oba proizvoda dobijaju se upotrebom rada i kapitala, ali je rad pokretljiv između dve industrije dok je kapital specifičan za svaku industriju. Drugim rečima, kapital upotrebljen u proizvodnji X (recimo, hrana) ne može biti upotrebljen u proizvodnji Y (recimo, odeća), i obratno. Ovo je kao da imamo tri faktora proizvodnje: rad (koji se upotrebljava u proizvodnji X i Y i koji je pokretan između njih), prirodne resurse (obradivo zemljište) koje se koristi samo u proizvodnji X, i kapital koji se koristi samo u proizvodnji Y.

Sa otvaranjem trgovine, zemlja će se specijalizovati za proizvodnju i izvoz proizvoda X (radno intenzivan proizvod) i uvoziće Y (specifičan kapitalno intenzivan proizvod). To će

141

___________________________________________________________________________Studija Slučaja 5 – 5 Da li je međunarodna trgovina povećala nejednakost nadnica u SAD?

Da li je međunarodna trgovina povećala nejednakost nadnica između kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika u Sjedinjenim Državama i drugim industrijskim zemljama tokom dve poslednje dekade? Odgovor je potvrdan, ali ona verovatno nije glavni uzrok. Kao prvo, nekoliko činjenica. Između 1973. i 1993, prosečna realna nadnica za radnike sa srednjom stručnom spremom opala je za više od 20 procenata dok je za radnike sa visokom stručnom spremom porasla za 11 procenata, što je za rezultat imalo veliki porast nejednakosti realnih nadnica na relaciji kvalifikovan – nekvalifikovan rad. Prema jednoj drugoj studiji, u SAD je razlika u realnim nadnicama između onih koji su završili koledže i onih koji su stekli visoko obrazovanje povećana za 63 procenata u periodu od 1973. do 1996. Pitanje je: koliko je međunarodna trgovina doprinela ovom porastu razlika?

Po ovom pitanju postoji široko razmimoilaženje. Neki ekonomisti, kao što su Wood (1994, 1995, 1998), Bajros i Ramey (1994), Sachs i Shatz (1994, 1996, 2001), Rodrik (1997), Feenstra i Hanson (2001) tvrde da je rast izvoza prerađevina iz novoindustrijalizovanih privreda (NIE) bio glavni uzrok naraslih nejednakosti u nadnicama u SAD i nezaposlenosti u Zapadnoj Evropi u toku poslednje dve decenije. Međutim, drugi ekonomisti, kao što su Krugmand i Lawrence (1994), Bhagwati i Kosters (1994), Krugman (1995, 2000), Slaughter i Wagel (1997) i OECD (1998), ističu da je uvoz (bez nafte) iz zemalja sa niskim nadnicama predstavljao svega 3 procenta GDP industrijskih zemalja i da zato nije mogao da bude glavni uzrok velikog pada realnih nadnica nekvalifikovanih radnika u SAD i velikog porasta nezaposlenosti (zbog veće rigidnosti nadnica) u Zapadnoj Evropi u protekle dve decenije. Oni priznaju da je međunarodna trgovina sigurno doprinela problemu nekvalifikovane radne snage u industrijskim zemljama, ali da je igrala samo malu ulogu (tj., da je doprinela najviše 10 do 15 posto) u ukupnom porastu nejednakosti realnih nadnica na relaciji kvalifikovan – nekvalifikovan rad u SAD. Veći deo porasta nejednakosti realnih nadnica na relaciji kvalifikovan – nekvalifikovan rad verovatno treba pripisati tehnološkom promenama, kao što su automatizacija i kompjuterizacija mnogih poslova koja je oštro smanjila tražnju za nekvalifikovanim radom u SAD i Evropi.

Izgleda da težina evidencije ide u prilog drugom stanovištu: možda je međunarodna trgovina ubrzala uvođenje radno štednih inovacija, ali u toku dve poslednje decenije ona je imala samo mali direktan uticaj na nadnice i tražnju za nekvalifikovanim radom u industrijskim zemljama. Tabela 5.5 pokazuje da je doprinos različitih faktora nejednakosti u nadnicama u SAD u 1995. (u procentima) bio sledeći: tehnološke promene 37,7, trgovina 10,1, stagnantna minimalna nadnica 7,2, slabljenje sindikata 4,4, imigracija 2,9, dok je neobjašnjeno 37,7 ukupnih varijacija.

Tabela 5.5. Izvori nejednakosti u nadnicama u Sjedinjenim Državama Izvor nejednakosti u nadnicama Doprinos (u procentima)Tehnološke promene 37,7Trgovina 10,1Stagnantna minimalna nadnica 7,2Slabljenje sindikata 4,4Imigracija 2,9Neobjašnjeno 37,7Izvor: “At the Heart of the Trade Debate: Inequity,” The Wall Street Journal, October 31, 1977, p. A2.

142

povećati relativnu cenu X (tj., PX/PY) i tražnju i nominalnu stopu nadnica za radom u toj zemlji. Deo rada će se iz proizvodnje Y prebaciti u proizvodnju X. Pošto je rad mobilan između dve industrije, industrija Y moraće da plati višu važeću nominalnu stopu nadnica za rad čak i kada je suočena sa smanjenjem PY/PX i transferom izvesne količine rada u proizvodnju X.

Uticaj ovoga na stopu realnih nadnica u zemlji je nejasan. Razlog je u tome što će porast PX/PY i izvedena tražnja za radom biti veća nego što je porast nominalne stope nadnica (pošto ponuda rada nije vertikalna – ovo je objašnjeno i pokazano na Slici 5.9 u dodatku), pa realna stopa nadnica rada pada u izrazima proizvoda X. Sa druge strane, pošto je nominalna stopa nadnica porasla ali je cena proizvoda Y (proizvod iz konkurentskog uvoza) u zemlji opala, realna nadnica je porasla u izrazima proizvoda Y. Prema tome, u zemlji realna nadnica opada u izrazima X ali raste u izrazima Y. Zbog toga je dejstvo na realnu nadnicu rada nejasno. Realna nadnica i dohodak će opasti za one radnike koji pretežno troše proizvod X, a porašće za one radnike koji pretežno troše proizvod Y.

Rezultat za specifični kapital je jasan. Pošto je kapital specifičan za svaku industriju, otvaranje trgovine u zemlji ne dovodi do bilo kakvog transfera kapitala iz proizvodnje Y u proizvodnju X. Uz više rada koji je upotrebljen sa datim specifičnim kapitalom u proizvodnji X (izvozni proizvod zemlje), realni prinos kapitala u proizvodnji X raste. Sa druge strane, uz manje rada koji je upotrebljen sa istom količinom specifičnog kapitala u proizvodnji Y (proizvod iz konkurentskog uvoza zemlje), realni prinos specifičnog kapitala upotrebljenog u proizvodnji Y opada.

Zaključak koji je dobijen na osnovu modela specifičnih faktora je da će trgovina imati nejasan uticaj na mobilne faktore jedne zemlje, da će pogodovati nepokretnim faktorima koji su specifični za izvozne proizvode ili sektore te zemlje, i da će nauditi nepokretnim specifičnim faktorima koji su angažovani u proizvodnji proizvoda ili sektora sa uvoznom konkurencijom. U prethodno spomenutom primeru, otvaranje trgovine imaće nejasan uticaj na realnu nadnicu i na dohodak rada (pokretan faktor te zemlje), povećaće realan prinos specifičnog kapitala koji je upotrebljen za proizvodnju X (izvozni proizvod te zemlje), i samanjiće realan prinos na drugi specifičan faktor upotrebljen za proizvodnju Y (proizvod iz konkurentskog uvoza u tu zemlju). Ukoliko je specifičan faktor koji je upotrebljen za proizvodnju X prirodni resurs, onda će otvaranje trgovine povećati realan prinos ili rentu zemlje, smanjiti realan prinos kapitala koji je upotrebljen u proizvodnji Y, i imaće nejasan efekat na rad (videti Dodatak A5.4 za rigorozan dokaz ove teoreme).

5.5E Empirijski značaj

Da li je u stvarnom svetu međunarodna trgovina izjednačila prinose homogenih faktora u različitim zemljama? Čak i površna opservacija jasno ukazuje da nije. Na primer, nadnice doktora, inženjera, tehničara, mehaničara, sekretarica i radnika znatno su veće u Sjedinjenim Državama i Nemačkoj nego u Koreji i Meksiku.

Razlog ovome je u tome što mnoge pojednostavljujuće pretpostavke na kojima počiva H–O–S teorija ne važe u stvarnom svetu. Na primer, zemlje ne koriste sasvim istu

143

tehnologiju, a transportni troškovi i barijere trgovini sprečavaju izjednačavanje relativnih cena dobara u različitim zemljama. Osim toga, mnoge industrije deluju u uslovima nesavršene konkurencije i ekonomije obima koja nije konstantna. Zbog toga ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje da međunarodna trgovina nije dovela do izjednačavanja nadnica i stopa prinosa homogenih faktora proizvodnje u različitim zemljama.

U ovim okolnostima, bliže je realnosti reći da je međunarodna trgovina smanjila, a ne potpuno eliminisala, međunarodne razlike u prinosima homogenih faktora. Dok je međunarodna trgovina, izgleda, smanjila razlike u realnim nadnicama u prerađivačkim sektorima između vodećih industrijskih zemalja (videti Studiju slučaja 5 – 6), to ne može da se posmatra kao “dokaz” teorije, a čak je još teže dati sasvim jasan odgovor za druge zemlje i ostale faktore.

Razlog ovome je taj, čak iako međunarodna trgovina deluje tako da smanjuje apsolutne razlike u prinosima faktora između zemalja, što u isto vreme deluju brojne druge snage koje sprečavaju da bilo kakva slična veza postane jasno uočljiva. Na primer, dok je

Studija slučaja 5 – 6 Konvergencija realnih nadnica između industrijskih zemalja

U Tabeli 5.6 prikazana je konvergencija realnih satnica u prerađivačkim industrijama vodećih industrijskih zemalja i nadnica u SAD. Konkretno, prosečne nadnice u inostranstvu porasle su sa 27 posto nadnica u SAD u 1959. na 43 procenta u 1970, 65 procenta u 1983, 90 procenata u 1990, i 97 procenata u 2000. Mada je brza ekspanzija međunarodne trgovine u ovom periodu verovatno bila važan razlog za konvergenciju nadnica, takođe su delovale i druge važne snage kao što je smanjenje tehnološkog jaza između Sjedinjenih Država i ostalih vodećih industrijskih zemalja, sporiji rast radne snage u ovim drugim u odnosu na SAD kao i povećana međunarodna mobilnost radne snage.

Tabela 5.6. Realne satnice u prerađivačkoj industriji u vodećim industrijskim zemljama kao procenat nadnica u SADZemlja 1959 1970 1983 1990 2000___________________________________________________________________________

Japan 11 24 51 86 111Italija 23 42 62 79 85Francuska 27 41 62 102 91Ujedinjeno Kraljevstvo 29 35 53 85 84Nemačka 29 56 84 103 121Kanada 42 57 75 84 90

neponderisani prosek 27 43 65 90 97Sjedinjene Države 100 100 100 100 100Izvor: Indeksi izračunati na osnovu: International Monetary Fund, International Financial Statistics; Organization for Economic Cooperation and Development, Economic Outlok; United Nations, Monthly Bulletin of Statistics; U.S. Bureau of Labor Statistics, Bulletin.

144

međunarodna trgovina možda imala tendenciju da smanjuje razlike u realnim nadnicama i dohocima za određene kategorije rada između Sjedinjenih Država i Egipta, do tehnoloških pomaka dolazilo je mnoga brže u Sjedinjenim Državama nego u Egiptu pa se razlika u zaradama u stvari povećala. To je, izgleda, doista bio slučaj između razvijenih zemalja kao grupe i većine zemalja u razvoju posle Drugog svetskog rata.

Da ponovimo, ovo ne opovrgava teoremu o izjednačavanju cena faktora pošto bi u odsustvu trgovine ove međunarodne razlike mogle biti mnogo veće nego što su sada. U svakom slučaju, teorema o izjednačavanju cena faktora je korisna jer ona identifikuje ključne snage koje utiču na faktorske cene i daje važan uvid u naš model trgovine kao model opšte ravnoteže kao i u opštu prirodu ekonomike.

Jedna stvar o kojoj teorema o izjednačavanju cena faktora ne govori jeste da će međunarodna trgovina eliminisati ili smanjiti međunarodne razlike dohocima per capita. Ona samo predviđa da će međunarodna trgovina eliminisati ili smanjiti međunarodne razlike u prinosima homogenih faktora. Čak i kada bi realne nadnice bile izjednačene u različitim zemljama, njihovi per capita dohoci mogli bi da ostanu bitno različiti. Dohodak po stanovniku zavisi od brojnih drugih faktora koji nisu u direktnoj vezi sa teoremom o izjednačavanju faktorskih cena. Među ove druge faktore spada odnos udela kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage, stopa participacije radno sposobnog stanovništva the participation rate in the labor force, stopa izdržavanog stanovništva, vrsta napora zaposlenih, i tako dalje. Na primer, Japan ima veću stopu odnosa kvalifikovanog i nekvalifikovanog rada od Indije, veću stopu participacije i nižu stopu izdržavanog stanovništva, a japanski radnici izgleda da su posebno odani poslu i preciznosti. Prema tome, čak i kada bi nadnice za istu vrstu rada bile potpuno iste u Japanu i Indiji, Japan bi na kraju imao mnogo veći dohodak po stanovniku nego Indija.

5.5 Empirijski test Hekšer–Olinovog modela

U ovom odeljku predstavljaju se rezultati empirijskih testova Hekšer–Olinovog modela i daje se njihova ocena. Pre nego što se prihvati kao teorija, model mora biti uspešno empirijski testiran. Ukoliko je model u suprotnosti sa empirijskom evidencijom on mora biti odbačen i mora se skicirati alternativni model.

U Odeljku 5.6A dajemo rezultate prvobitnog empirijskog testa Hekšer–Olinovog modela koji je sproveo Vasilij Leontijev (Wassily Leontief). Pošto se činilo da ovi rezultati protivureče modelu, učinjeni su brojni pokušaji da se oni pomire sa modelom. Ovo se razmatra u Odeljku 5.6B. U Odeljku 6.6C razmatramo situaciju koja se naziva reverzibilnost faktorske intenzivnosti koja, ukoliko bi bila preovlađujuća, takođe dovodi do odbacivanja Hekšer–Olinovog modela. Međutim, empirijski testovi ukazuju da ovo nije vrlo česta pojava u stvarnom svetu.

5.6A Empirijski rezultati – paradoks Leontijeva

Prvi empirijski test Hekšer–Olinovog modela sproveo je Vasilij Leontijev 1951. godine koristeći podatke za SAD za 1947. godinu. Pošto su u tadašnjem svetu SAD bile zemlja koja

145

je izrazito K – obilna, Leontijev je očekivao da će dobiti rezultat da ona izvozi proizvode koji su K – intenzivni, a da uvozi proizvode koji su R – intenzivni.

Za ovaj test Leontijev je koristio input – autput tabele privrede SAD da bi izračunao količinu rada i kapitala unutar “reprezentativne korpe” izvoza u uvoznih supstituta SAD koja je vredela 1 milion dolara u 1947. godini. (Input–autput tabela pokazuje poreklo i namenu svakog proizvoda u privredi. Sam je Leontijev značajno doprineo razvoju ove nove tehnike analize za šta je dobio Nobelovu nagradu 1973. godine.)

Treba primetiti da je Leontijev ocenjivao K/R za uvozne supstitute privrede SAD, a ne za njen uvoz. Uvozni supstituti su proizvodi, kao što su automobili, koji Sjedinjene Države proizvode kod kuće, ali ih i uvoze iz inostranstva (zbog nepotpune specijalizacije proizvodnje). Leontijev je bio prinuđen da koristi podatke SAD za uvozne supstitute zato što mu nisu bili na raspolaganju proizvodni podaci o inostranstvu. Međutim, Leontijev je ispravno rezonovao da čak i ako su uvozni supstituti u SAD veće K – intenzivnosti od stvarnog uvoza (zato što je u SAD K bio relativno jeftiniji nego u inostranstvu), oni bi još uvek morali biti manje K – intenzivni od izvoza SAD ukoliko je Hekšer–Olinovog model istinit. Naravno, upotreba podataka za uvozne supstitute SAD, umesto inostranih podataka za stvarni uvoz SAD, takođe iz obračuna eliminiše proizvode, poput kafe i banana, koji se uopšte ne proizvode u Sjedinjenim Državama.

Rezultati Leontijevljevog testa bili su zapanjujući. Uvozni supstituti SAD bili su za oko 30 procenata K – intenzivniji od izvoza SAD. Drugim rečima, izgleda da su Sjedinjene Države izvozile R – intenzivne proizvode, a uvozile K – intenzivne proizvode. To je suprotno onome šta predviđa Hekšer–Olinov model i postalo je poznato kao paradoks Leontijeva (videti Studiju slučaja 5 – 7).

U istoj studiji Leontijev je pokušao da objasni svoje rezultate, a ne odbacujući H–O model. On je tvrdio da ono što je dobio predstavlja optičku iluziju: pošto je u 1947. rad u SAD bio oko tri puta produktivniji od rada u inostranstvu, Sjedinjene Države su stvarno bile R – obilna zemlja što bi se videlo ako bi pomnožili radnu snagu SAD sa tri i uporedili dobijenu cifru sa raspoloživim kapitalom zemlje. Zbog toga je jedini odgovarajući nalaz da izvoz SAD bude R – intenzivan u poređenju sa uvoznim supstitutima SAD. Objašnjenje nije prihvatljivo i kasnije je sam Leontijev od njega odustao. Razlog je u tome da dok je rad u SAD definitivno bio produktivniji od rada u inostranstvu (mada je množenje sa tri koje je upotrebio Leontijev bilo u mnogo čemu arbitrarno), isto važi i za kapital u SAD. Zbog toga je i rad u SAD i kapital u SAD trebalo pomnožiti sa istim koeficijentom pa bi relativna obilnost kapitala u Sjedinjenim Državama ostala na manje više istom nivou.

Na sličan način je netačno drugo objašnjenje koje je polazilo od pretpostavke da su ukusi u SAD bili toliko pristrasni u prilog K – intenzivnim proizvodima da je to za rezultat imalo više relativne cene tih proizvoda u Sjedinjenim Državama. Zbog toga je trebalo da SAD izvoze relativno R – intenzivne proizvode. Razlog zašto ovo objašnjenje nije prihvatljivo je u činjenici da je poznato da su ukusi slični u različitim zemljama. Studija koju je izveo Hotaker (Houthakker) 1957. o obrascima potrošnje domaćinstava u mnogim zemljama dala je rezultat da je dohodovna elastičnost tražnje za hranom, odećom, stanovanjem i ostalim klasama dobara upadljivo slična u različitim zemljama. Kao posledica toga ovo objašnjenje paradoksa Leontijeva koje je zasnovano na razlikama u ukusima takođe je neprihvatljivo.

146

___________________________________________________________________________Studija slučaja 5 – 7 Zahtevi za kapitalom i radom u trgovini SAD

Tabela 5.7 prikazuje zahteve za kapitalom i radom u milionima dolara izvoza i uvoznih supstituta privrede SAD, kao i kapital/rad za uvoz u odnosu na izvoz. Na primer, deleći Leontijevljev kapital/rad od 18.180 $ za uvozne supstitute u SAD podeljeno sa kapital/rad od 14.010 $ za izvoz, koristeći podatke za 1947. (videti treći red tabele), Leontijev je dobio da je kapital/rad za uvoz u odnosu na izvoz jednak 1,30. Pošto su Sjedinjene Države zemlja koja je relativno obilna sa kapitalom i pošto su uvozni supstituti SAD kapitalno intenzivniji od izvoza SAD, imamo paradoks. Koristeći podatke za 1951, odnos K/R za uvoz/izvoz opao je na 1,06 i, kada se isključe industrije prirodnih resursa, odnos je opao na 0,88 (eliminišući tako paradoks). Koristeći zahteve za inputima u 1958. i podatke za trgovinu iz 1962, Boldvin (Baldwin) je dobio da je odnos K/R za uvoz/izvoz jednak 1,27. Posle eliminacija industrija prirodnih resursa stopa je opala na 1,04, a kada je uključen i ljudski kapital, ona je opala na 0,92 (još jedanput eliminišući paradoks).

Tabela 5.7. Zahtevi za kapitalom i radom za milion dolara izvoza i uvoznih supstituta privrede SAD

uvozni uvozizvoz supstituti izvoz

Leontijev(1947. zahtevi inputa, 1947. trgovina)

kapital 2.550.780 $ 3.091.339rad 182 170kapital/rad 14.010 $ 18.180 $ 1,30

Leontijev(1947. zahtevi inputa, 1951. trgovina)

kapital 2.256.800 $ 2.303.404 $rad 174 168kapital/rad 12.977 $ 13.726 $ 1,06

kapital/rad, bez prirodnih 0,88 resursa

Boldvin(1947. zahtevi inputa, 1951. trgovina)

kapital 1.876.000 $ 2.132.000 $rad 131 119kapital/rad 14.200 $ 18.000 $ 1,27

kapital/rad, bez prirodnih 1,04resursa

kapital/rad, bez prirodnih resursa, uključujući ljudski kapital 0,92

_______________________________________________________________________________Izvor: Leontief (1951, 1956), Baldwin (1971). Videti Izabranu bibliografiju na kraju ovog poglavlja.

147

5.6B Objašnjenje paradoksa Leontijeva i drugih empirijskih testova H–O modela

Jedno od mogućih objašnjenja paradoksa je to što je 1947. godina, koju je Leontijev koristio u svom testu, bila isuviše blizu Drugom svetskom ratu da bi bila reprezentativna. Sam Leontijev je odgovorio na ovu kritiku ponavljajući svoju studiju 1956. koristeći input–autput tabelu za privredu SAD iz 1947. ali sa podacima o trgovini iz 1951. (1951. obično se uzima kao godina kojom se obeležava posleratna rekonstrukcija privrede.) Ova analiza je pokazala da je izvoz SAD bio za samo 6 procenata R – intenzivniji od uvoznih supstituta SAD. Leontijev je smanjio paradoks, ali ga nije eliminisao (vidi Studiju slučaja 5 – 6).

Opštiji izvor pristrasnosti je taj što je Leontijev upotrebio dvofaktorski model (R i K), apstrahujući od drugih činilaca kao što su prirodni resursi (zemlja, klima, mineralna ležišta, šume, itd.). Međutim, proizvodi mogu biti intenzivni po prirodnim resursima pa je klasifikacija po tome da li su K ili R intenzivni (sa dvofaktorskim modelom), sasvim je jasno, neodgovarajuća. Osim toga, mnogi proizvodni procesi u kojima se koriste prirodni resursi – kao što je dobijanje uglja, proizvodnja čelika i poljoprivredna proizvodnja – takođe zahtevaju veliku količinu fizičkog kapitala. Zbog toga zavisnost SAD od uvoza brojnih prirodnih resursa može da pomogne kod objašnjavanja velike kapitalne intenzivnosti u industrije sa konkurentskim uvozom.

Carinska politika SAD predstavlja još jedan izvor pristrasnosti u studiji Leontijeva. Carina nije ništa drugo do porez na uvoz. Kao takva, ona smanjuje uvoz i stimuliše domaću proizvodnju uvoznih supstituta. U studiji iz 1956, Kravis je pronašao da su industrije SAD koje su bile pod najvećom zaštitom bile R – intenzivne industrije. Ovo je obrasce trgovine činilo pristrasnim i smanjivalo je radnu intenzivnost uvoznih supstituta u SAD, doprinoseći na taj način postojanju paradoksa Leontijeva.

Verovatno je najznačajniji izvor pristrasnosti bila činjenica da je u svom merenju kapitala Leontijev uključio samo fizički kapital (kao što su mašine, ostala oprema, zgrade, i tako dalje) potpuno ignorišući ljudski kapital. Ljudski kapital odnosi se na obrazovanje, treninge za posao, zdravlje koje imaju radnici, na sve ono što povećava njihovu produktivnost. Implikacija je ta da, pošto je u SAD u radnicima ovaploćeno više ljudskog kapitala nego što je to slučaj u inostranstvu, dodajući komponentu ljudskog kapitala fizičkom kapitalu, izvoz SAD postaje K – intenzivniji u odnosu na uvozne supstitute SAD. (Radi pravednosti prema Leontijevu, moramo reći da je analiza ljudskog kapitala postala u potpunosti razvijena i moderna tek nakon radova Shultza 1961. i Beckera 1964.)

Donekle srodan ljudskom kapitalu je i uticaj istraživanja i razvoja (I&R, R&D) na izvoz SAD. Kapital “znanja” koji je rezultat I&R dovodi do porasta vrednosti autputa koji je dobijen iz datog stoka kapitalnih i ljudskih resursa. Čak i površna zapažanja pokazuju da je veći deo izvoza SAD I&R intenzivan i intenzivan prema kvalifikacijama rada. Prema tome, ljudski kapital i kapital znanja važni su prilikom razmatranja determinanti obrazaca trgovine privrede SAD. To nije razmatrano od strane Leontijeva u njegovoj studiji.

Najvažnija među brojnim empirijskim studijama, koje su sledile pristup preko ljudskog kapitala, bila je ona koju su preduzeli Kravis, Kreesing, Kenen i Boldvina. U dve studije koje su objavljene 1956, Kravis je dobio rezultat da su nadnice u izvoznim industrijama SAD u 1947. i 1951. bile oko 15 procenata više nego nadnice u industrijama sa konkurentskim uvozom u SAD. Kravis je ispravno tvrdio da su više nadnice u izvoznim industrijama SAD predstavljale odraz veće produktivnosti i ljudskog kapitala koji je ovaploćen u izvozu SAD u odnosu na uvozne supstitute SAD.

U studiji iz 1966, Keesing je dobio rezultat da je u 1957. izvoz SAD bio intenzivniji po kvalifikacijama od izvoza devet drugih industrijskih zemalja. Ovo je odražavalo činjenicu da su Sjedinjene Države imale najuvežbaniju radnu snagu u kojoj je ovaploćeno više ljudskog kapitala nego u drugim zemljama.

148

Ostalo je na Kenen-u da u studiji iz 1965. dā stvarne procene ljudskog kapitala koji sadrži izvoz SAD i proizvodi kojima konkuriše uvoz, doda ove procene zahtevima za fizičkim kapitalom, a zatim da ponovo izračuna K/R za izvoz SAD i uvozne supstitute SAD. Koristeći podatke za 1947. i ne isključujući proizvode sa značajnim sadržajem prirodnih resursa (poput prvobitne studije Leontijeva), Kenen je uspeo da eliminiše paradoks Leontijeva.

U studiji iz 1971. godine, Boldvin je ažurirao studiju Leontijeva tako što je upotrebio input–autput tabelu SAD za 1958. i upotrebio podatke o trgovini za 1962. Boldvin je pronašao da isključenje industrija prirodnih resursa nije dovoljno za eliminaciju paradoksa sve dok se ne uključi i ljudski kapital (videti Studiju slučaja 5 – 7). Međutim, paradoks ostaje za zemlje u razvoju i Kanadu. Slični paradoksalni rezultati nastaju i ukoliko se upotrebe podaci za druge zemlje. U studiji iz 1977. Branson i Monoyios takođe pokreću neka pitanja o svrsishodnosti kombinovanja ljudskog i fizičkog kapitala u jedinstvenu meru sa ciljem testiranja H–O modela.

U radovima objavljenim 1980. i 1984. godine, Leamer tvrdi da u multifaktorskom svetu treba da poredimo stopu K/R u proizvodnji nasuprot potrošnji pre nego li izvoz nasuprot uvozu. Uzimajući ovakav pristup prema podacima Leontijeva za 1947, Leamer (1984) je pronašao da je stopa K/R sadržana u proizvodnji SAD zaista bila veća od one koju sadrži potrošnja SAD, pa tako paradoks nestaje. Ovo je bilo potvrđeno studijama Sterna za 1981. i Maskusa za 1972. kao i studijom Salvatore-a i Barazeh-a za svaku godinu od 1958. do 1981, pod uslovom da se isključe industrije prirodnih resursa.

Međutim, u studiji iz 1987. godine, Bowen, Leamer i Sveikauskas, upotrebljavajući kompletniji model sa cross-section podacima o trgovini, zahtevima za faktorskim inputima i faktorskoj raspoloživosti za 27 zemalja, 12 faktora (resursa) i brojnim proizvodima našli su da je H–O model trgovine bio podržan samo u, otprilike, polovini slučajeva. Činilo se da je zadat razoran udarac valjanosti H–O modela. Međutim, istraživanja koja su usledila dala su podršku nekim ograničenim oblicima H–O modela trgovine. U studiji iz 1993, Brecher i Choudhri pronašli su proizvodnju koja svedoči u prilog H–O modela za slučaj trgovine između SAD i Kanade; u studiji iz 1994. Wood-a daje se podrška za H–O model trgovine između razvijenih i nerazvijenih zemalja zasnovane na razlikama u njihovoj relativnoj raspoloživosti kvalifikacija i zemlje, a isto čini i studija Svetske banke iz 1995. (videti Studiju slučaja 5 – 8). Dodatni dokazi u prilog podršci H–O modelu trgovine prerađevinama između najvećih industrijskih zemalja takođe su dati u studiji iz 1996. od James-a i Elmslie-a, i, nešto šire shvaćeni, ali još uvek kvalifikovani, od strane Leamer-a (1993, 1995) i Wood-a (1997).

Ubedljiviji dokazi u prilog valjanosti uslovnih ili ograničenih oblika H–O teorije dolaze iz radova novijeg datuma. Koristeći podatke na osnovu velikog uzorka razvijenih i nerazvijenih zemalja u periodu 1970–1992. i dozvoljavajući razlike u tehnologijama između zemalja, Harrrigan i Zakrajsek (2000) pokazuju da faktorska raspoloživost zaista objašnjava komparativne prednosti. Shott (2001, p. 686) daje “snažnu podršku za H–O specijalizaciju”

149

___________________________________________________________________________Studija slučaja 5 – 8 H–O model sa kvalifikovanim radom i zemljom

Slika 5.6 prikazuje Afriku (1) sa relativno obilnom zemljom i manje obilnim kvalifikovanim radom koja izvozi pretežno poljoprivredne proizvode dok industrijske tržišne privrede (5) sa relativno obilnim kvalifikovanim radom izvoze industrijske prerađevine. Između Afrike i industrijskih zemalja nalaze se Latinska Amerika (2), Južna Azija (3) i Istočna Azija (4) koje u odnosu na Afriku imaju relativno manje zemlje, a više kvalifikovanog rada, ali manje u odnosu na industrijske zemlje. Prava linija na slici je regresiona linija koja prikazuje opštu relaciju između relativne faktorske raspoloživosti i vrste izvoza. Ona je ocenjena za 1985. godinu na osnovu 126 tačaka (koje na slici nisu prikazane) od kojih se svaka odnosi na neku zemlju, i pokazuje jasnu pozitivnu vezu između raspoloživosti kvalifikovanog rada i izvoza industrijskih prerađevina. Zaokruženi brojevi na slici prikazuju regionalne proseke.

Slika 5.6. Komparativna prednost sa kvalifikovanim radom i zemljom. Regresiona linija pokazuje da Afrika koja, u odnosu na druge regione, ima relativno više zemlje, a manje kvalifikovanog rada izvozi više primarnih proizvoda, a manje industrijskih prerađevina u odnosu na druge regione.

Izvor: World Bank, World Development Report (Washington, D.C., 1995), p. 59.

150

koristeći manje agregirane podatke koji pokazuju da se zemlje specijalizuju za poseban podskup proizvoda koji su najbolje prilagođeni njihovoj faktorskoj raspoloživosti (pokazujući, na primer, da je posmatranje svih električnih mašina kao hi-tech proizvoda, kao što se to činilo u prethodnim studijama, bilo pogrešno jer električne mašine takođe sadrže i portabl radio aparate koji se sklapaju ručno).

Dodatni dokaz daju Davis i Weinstein (2001). Koristeći podatke o trgovini deset zemalja (SAD, Japana, Nemačke, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije, Kanade, Australije, Danske i Holandije) sa ostatkom sveta, posmatrajući 34 proizvodna sektora u periodu 1970–1995. i dopuštajući različite tehnologije i cene faktora u različitim zemljama, postojanje proizvoda kojima se ne trguje (non-traded goods) i transportnih troškova, Davis i Weinstein pokazuju da zemlje izvoze proizvode koji su intenzivni po njihovim relativno obilnim i jeftinim faktorima proizvodnje i da ih izvoze u predviđenoj vrednosti.

Više dokaza dao je Romalis (2004). Koristeći verziju Hekšer–Olinovog modela za više zemalja sa diferenciranim proizvodima i transportnim troškovima kao i podrobne podatke o bilateralnoj trgovini, Romalis (p. 67) zaključuje da “zemlje zahvataju veći udeo svetske proizvodnje i trgovine sa proizvodima koji su više intenzivni po za njih obilnim faktorima. Zemlje koje brzo akumuliraju faktor vide kako se strukture proizvodnje i izvoza sistematski pomeraju ka onim industrijama koje intenzivno koriste taj faktor”. Trefler i Zhu (2005) takođe daju empirijske dokaze o “ulozi raspoloživosti kao izvora komparativnih prednosti” koristeći input–autput tabele za 41 razvijenu zemalju i zemlje u razvoju.

Prema tome, izgleda da možemo zadržati tradicionalni H–O model za objašnjavanje trgovine između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (često nazivana trgovinom Sever–Jug) i ograničenim ili suženim verzijama H–O modela za mnogo veći obim trgovine između razvijenih zemalja (tj., za trgovinu Sever–Sever) ukoliko je model proširen tako da dozvoljava različite tehnologije i cene faktora između zemalja, postojanje proizvoda kojima se ne trguje, ekonomiju obima, diferencijaciju proizvoda i transportne troškove. Međutim, neko bi kazao da nije mnogo toga ostalo od originalnog H–O modela i da je sve što imamo jedan model trgovine sa opštom raspoloživošću faktora. U narednom poglavlju ispitaće se ekonomija obima, diferencija proizvoda, razlike u tehnologijama, sve kao dopunski ili komplementarni faktori koji određuju komparativne prednosti i međunarodnu trgovinu.

5.6C Reverzibilnost faktorske intenzivnosti

Reverzibilnost faktorske intenzivnosti odnosi se na situaciju u kojoj je jedan proizvod R – intenzivan proizvod u R – obilnoj zemlji a K – intenzivan proizvod u K – obilnoj zemlji. Na primer, reverzibilnost faktorske intenzivnosti je prisutna ukoliko je proizvod X R – intenzivan proizvod u Zemlji 1 (zemlja sa niskim nadnicama) i, u isto vreme, K – intenzivan proizvod u Zemlji 2 (zemlja sa visokim nadnicama).

Da bi odredili kada i zašto dolazi do reverzibilnosti faktorske intenzivnosti koristimo koncept elastičnosti supstitucije faktora proizvodnje. Elastičnost supstitucije meri stepen, ili lakoću sa kojom se u proizvodnji jedan faktor može zameniti drugim kada relativna cena

151

faktora opada. Na primer, pretpostavimo da je elastičnost supstitucije R sa K veća u proizvodnji proizvoda X nego u proizvodnji proizvoda Y. To znači da je mnogo lakše zameniti R sa K (i obratno) u proizvodnji X nego u proizvodnji Y.

Verovatnije je da će do reverzibilnosti faktorske intenzivnosti doći ukoliko je veća razlika elastičnosti supstitucije R sa K u proizvodnji dva proizvoda. Uz veliku elastičnost supstitucije R sa K u proizvodnji X, Zemlja 1 će proizvoditi X sa R – intenzivnom tehnikom jer su nadnice u njoj niske. Sa druge strane, Zemlja 2 će proizvoditi proizvod X sa K – intenzivnom tehnikom jer su nadnice u njoj visoke. Ako je istovremeno elastičnost supstitucije R sa K veoma niska u proizvodnji Y, dve zemlje će biti prinuđene da koriste slične tehnike u proizvodnji Y čak i kada se njihove relativne faktorske cene bitno razlikuju. Kao rezultat toga imamo da će proizvod X biti R – intenzivan proizvod u Zemlji 1 i K – intenzivan proizvod u Zemlji 2, pa imamo reverzibilnost faktorske intenzivnosti.

Kada je prisutna reverzibilnost faktorske intenzivnosti, ne važi ni H–O teorema ni teorema o izjednačavanju cena faktora. H–O model zakazuje jer on predviđa da će Zemlja 1 (R – obilna zemlja) izvoziti proizvod X (njen R – intenzivan proizvod) a Zemlja 2 (K – obilna zemlja) će takođe izvoziti proizvod X (njen K – intenzivan proizvod). Pošto dve zemlje ne mogu jedna drugoj izvoziti isti homogeni proizvod, H–O model više ne predviđa obrazac trgovine.

Uz reverzibilnost faktorske intenzivnosti, teorema o izjednačavanju cena faktora takođe više ne važi. Razlog za to je taj što sa specijalizacijom Zemlje 1 za proizvodnju X i porastom tražnje za R, relativna i apsolutna stopa nadnica raste u Zemlji 1 (zemlja sa niskim nadnicama). Sa druge strane, pošto Zemlja 2 ne može da izvozi proizvod X u Zemlju 1, ona će morati da se specijalizuje za proizvodnju i razmenu proizvoda Y. Pošto je proizvod Y R – intenzivan proizvod u Zemlji 2, tražnja za R, pa stoga i nadnice, takođe rastu u Zemlji 2. Šta se događa sa razlikama relativnih i apsolutnih nadnica između Zemlje 1 i Zemlje 2 zavisi od toga koliko brzo rastu nadnice u svakoj zemlji. Usled delovanja trgovine, razlika između dve zemlje u relativnim i apsolutnim nadnicama može opadati, rasti ili ostati nepromenjena, pa teorema o izjednačavanju cena faktora više ne važi.

Van svake je sumnje da do reverzibilnosti faktorske intenzivnosti dolazi u stvarnom svetu. Pitanje je koliko je ona rasprostranjena. Ukoliko je reverzibilnost faktorske intenzivnosti veoma rasprostranjena, onda moramo odbaciti čitavu H–O teoriju. Ukoliko do nje dolazi, ali retko, možemo zadržati H–O model, a reverzibilnost faktora tretirati kao izuzetak. Učestalost reverzibilnosti faktora u stvarnom svetu je empirijsko pitanje.

Prvo empirijsko istraživanje ovog pitanja bila je studija iz 1962. koju je vodio Minhas, u kojoj je dobio nalaz da je reverzibilnost faktora bila prilično rasprostranjena i da se pojavljivala u oko jedne trećine slučajeva koje je proučavao. Međutim, otklanjajući jedan važan izvor pristrasnosti u Minhas-ovoj studiji, Leontjev je 1964. pokazao da je do reverzibilnosti faktora dolazilo samo u 8 procenata proučavanih slučajeva, a posle isključivanja dve industrije koje intenzivno koriste prirodne resurse, reverzibilnost faktora pojavljivala se u samo 1 posto slučajeva.

U studiji Ball-a, koja je objavljena 1966. i u kojoj se testirao jedan drugi aspekt Minhas-ovih rezultata, potvrđeni su zaključci Leontijeva da reverzibilnost faktorskih

152

intenzivnosti po svemu sudeći predstavljaju retku pojavu u stvarnom svetu. Kao rezultat toga imamo da je pretpostavka da je jedan proizvod R – intenzivan, a drugi K – intenzivan (pretpostavka 3 u Odeljku 5.2) za sve relevantne cene faktora u opštem slučaju važeća, pa je važeći i H–O model.

Sažetak

1. Hekšer–Olinova teorija koja je izložena u ovom poglavlju proširuje naš model trgovine iz prethodnih poglavlja da bi se objasnila osnova (tj., šta ih određuje) komparativnih prednosti i da se ispita uticaj međunarodne trgovine na zarade proizvodnih činilaca. Ova dva važna pitanja ostala su bez odgovora od strane klasičnih ekonomista.

2. Hekšer–Olinova teorija zasnovana je na većem broju pojednostavljujućih pretpostavki (od koji su neke samo implicitno date u radovima Hekšera i Olina). One su: (1) dve zemlje, dva proizvoda, dva faktora proizvodnje; (2) obe zemlje upotrebljavaju istu tehnologiju; (3) isti proizvod je radno intenzivan u obe zemlje; (4) konstantna ekonomija obima; (5) nepotpuna specijalizacija proizvodnje; (6) isti ukusi u obe zemlje; (7) savršena konkurencija i na tržištima proizvoda i na tržištima faktora; (8) savršena interna pokretljivost faktora, uz odsustvo njihove međunarodne mobilnosti, (9) ne postoje transportni troškovi, carine ili druge prepreke slobodnom odvijanju međunarodne trgovine; (10) svi resursi su u potpunosti uposleni; (11) trgovina je uravnotežena. Ove pretpostavke biće ublažene u Poglavlju 6.

3. U svetu sa dve zemlje (Zemlja 1 i Zemlja 2), dva proizvoda (X i Y), i dva faktora (rad i kapital), kažemo da je proizvod Y kapitalno intenzivan ako je stopa (K/R) koja se koristi u proizvodnji Y veća od K/R u proizvodnji X u obe zemlje. Takođe kažemo da je Zemlja 2 K – obilna zemlja ako je relativna cena kapitala (r/w) niža nego u Zemlji 1. Prema tome, granica proizvodnje Zemlje 2 je iskrivljena ka Y osi, a Zemlje 1 prema X osi. Pošto je relativna cena kapitala niža u Zemlji 2, proizvođači će upotrebljavati K intenzivnije tehnike u proizvodnji oba proizvoda u poređenju sa Zemljom 1. Proizvođači će takođe vršiti supstituciju R sa K (što dovodi do porasta K/R) u proizvodnji oba proizvoda u slučaju da dođe do pada relativne cene kapitala. Proizvod Y je nedvosmisleno K – intenzivan proizvod ukoliko za sve relativne cene faktora K/R ostaje više za Y nego za X u obe zemlje.

4. Hekšer–Olinova teorija, ili teorija faktorske raspoloživosti, može biti izražena u terminima dve teoreme. Prema Hekšer–Olinovoj (H–O) teoremi, zemlja će izvoziti proizvod koji je intenzivan po njenom relativno obilnom i jeftinom faktoru i uvoziće proizvod koji je intenzivan po njenom relativno oskudnom i skupom faktoru. Prema teoremi o izjednačavanju cena faktora (H–O–S), međunarodna trgovina dovešće do izjednačavanja relativnih i apsolutnih prinosa homogenih faktora u različitim zemljama. Ukoliko su neki faktori specifični (tj., mogu se koristiti samo u nekim industrijama), model specifičnih faktora postulira da će trgovina imati nejasan uticaj na mobilne faktore

153

u zemlji: koristiće nepokretnim faktorima koji su specifični za izvozne sektore u zemlji, i oštetiće nepokretne faktore koji su specifični za sektore sa konkurentskim uvozom.

5. Iz svih mogućih snaga koje mogu da dovedu do razlika između zemalja u relativnim cenama proizvoda, Hekšer i Olin izdvajaju razlike u faktorskim raspoloživostima (uz jednake tehnologije i ukuse) kao osnovnu odrednicu ili uzrok komparativnih prednosti. Međunarodna trgovina može takođe da posluži kao supstitut međunarodne mobilnosti faktora u izjednačavanju relativnih i apsolutnih prinosa homogenih faktora u različitim zemljama. Priroda opšte ravnoteže H–O teorije ogleda se u činjenici da su sva tržišta proizvoda i proizvodnih činilaca komponente jednog objedinjenog sistema tako da promena u bilo kom delu utiče na sve druge delove sistema.

6. Prvi empirijski test H–O modela izvršio je Leontijev koristeći podatke za SAD za 1947. godinu. Leontijev je dobio rezultat da su uvozni supstituti SAD oko 30 procenata K intenzivniji od izvoza SAD. Pošto su SAD bile zemlja sa najobilnijim K, rezultat je bio suprotan onome šta predviđao H–O model i postao je poznat kao paradoks Leontijeva. Ovaj paradoks može se objasniti na osnovu (1) nereprezentativnosti 1947. godine, (2) upotrebe dvofaktorskog (R i K) modela, (3) činjenice da su carine SAD više štitile R – intenzivne industrije, i (4) isključivanja ljudskog kapitala iz proračuna ukupnog kapitala. Međutim, neke empirijske studije daju protivurečne rezultate.

7. Reverzibilnost faktorske intenzivnosti odnosi se na situaciju u kojoj je neki proizvod R – intenzivan u R – obilnoj zemlji i K – intenzivan u K – obilnoj zemlji. Do ovoga može doći kada se elastičnost supstitucije faktora u proizvodnji u velikom stepenu razlikuje kod dva proizvoda. Uz reverzibilnost faktora, ni H–O teorema ni teorema o izjednačavanju cena faktora ne važe. Minhas je 1962. sproveo test koji je pokazao da je reverzibilnost faktora prilično učestana pojava. Međutim, Leontijev i Ball su pokazali da su Minhas-ovi rezultati bili pristrasni i da je reverzibilnost faktora retka pojava. Istraživanja skorijeg datuma daju snažnu podršku ograničenim ili suženim verzijama H–O modela trgovine koji su zasnovani na široko definisanim razlikama u faktorskim raspoloživostima.

Pogled unapred

U Poglavlju 6 oslabićemo pretpostavke Hekšer–Olinovog modela i ispitati nove teorije trgovine koje međunarodnu trgovinu zasnivaju na ekonomiji obima i nesavršenoj konkurenciji, a zatim ćemo oceniti njihov relativan značaj u objašnjavanju današnje međunarodne trgovine. Takođe ćemo ispitati uticaj transportnih troškova i standarda u zaštiti životne sredine na međunarodnu trgovinu kao i vezu između transportnih troškova i standarda u zaštiti životne sredine sa lokacijom neke industrije.

Ključni pojmovi

Ista tehnologija Radno intenzivan proizvod Kapitalno intenzivan proizvod

Stopa rad/kapital (R/K) Stopa kapital/rad (K/R) Konstantna ekonomija obima

154

Savršena konkurencijaInterna mobilnost faktoraMeđunarodna mobilnost faktora Obilnost faktoraRelativne faktorske ceneIzvedena tražnjaHekšer–Olinova (H–O) teorijaHekšer–Olinova teoremaTeorija o faktorskim proporcijama ili o faktorskoj raspoloživosti

Teorema o izjednačavanju cena faktora (H–O – S)Model sa specifičnim faktorima Input–autput tabelaUvozni supstitutiParadoks LeontijevaLjudski kapitalReverzibilnost faktorske intenzivnostiElastičnost supstitucije

Pitanja za obnavljanje gradiva

1. Na koji način Hekšer–Olinova teorija predstavlja proširenje trgovinskog modela koji je izložen u prethodnim poglavljima? Šta su klasični ekonomisti rekli o ovim stvarima?

2. Navedite pretpostavke Hekšer–Olinove teorije. Koje je značenje i važnost svake od ovih pretpostavki?

3. Šta se misli pod radno intenzivnim proizvodom? kapitalno intenzivnim proizvodom? stopom kapital–rad?

4. Šta se misli pod pojmom zemlje koja je obilna kapitalom? Šta određuje oblik granice proizvodnje u svakoj zemlji?

5. Šta određuje stopu kapital–rad u proizvodnji svakog proizvoda u obe zemlje? Za koju od dve zemlje očekujete da će upotrebljavati višu stopu kapital–rad u proizvodnji oba proizvoda? Zašto? Pod kojim okolnostima bi stopa kapital–rad bila ista u proizvodnji oba proizvoda u svakoj zemlji?

6. Ukoliko se rad i kapital mogu međusobno zamenjivati u proizvodnji oba proizvoda, kada možemo reći da je jedan proizvod kapitalno intenzivniji, a drugi radno intenzivniji?

7. Šta tvrdi Hekšer–Olinova teorija? Koji faktor Hekšer i Olin identifikuju kao

osnovnu odrednicu komparativnih prednosti i trgovine?

8. Šta tvrdi teorema o izjednačavanju cena faktora? Koji je njen odnos sa međunarodnom pokretljivošću faktora proizvodnje?

9. Objasnite zašto Hekšer–Olinova teorija predstavlja model opšte ravnoteže.

10. Šta se misli pod paradoksom Leontijeva? Koja su, neka od mogućih, objašnjenja paradoksa? Na koji način ljudski kapital može da doprinese objašnjenju paradoksa?

11. Koji su bili rezultati empirijskih testova veze između ljudskog kapitala i međunarodne trgovine? prirodnih resursa i međunarodne trgovine? Koji je status H–O teorije danas?

12. Šta se misli pod reverzibilnošću faktorske intenzivnosti? Na koji način je ona povezana sa elastičnošću supstitucije faktora u proizvodnji? Zbog čega bi učestalost faktorske reverzibilnosti vodila ka odbacivanju H–O teoreme i teoreme o izjednačavanju cena faktora? Kakvi su bili rezultati empirijskih testova o učestalosti faktorske reverzibilnosti u stvarnom svetu?

13. Da li skorija istraživanja potvrđuju ili odbacuju H–O model?

Problemi

1. Nacrtajte dva kordinatna sistema, jedan za Zemlju 1 i drugi za Zemlju 2, na kojima se

na horizontalnim osama meri rad, a na vertikalnim osama kapital.

155

(a) Prikažite pravim linijama koje polaze iz koordinatnog početka da je, u odsustvu trgovine, K/R veće za proizvod Y nego za proizvod X u obe zemlje i da je K/R veće u Zemlji 2 nego u Zemlji 1 kod oba proizvoda.

(b) Šta se dešava sa nagibom linija koji meri K/R za svaki proizvod u Zemlji 2 ako r/w raste u Zemlji 2 usled međunarodne trgovine?

(c) Šta se dešava sa nagibom linija koji meri K/R u Zemlji 1 ako r/w opada u Zemlji 1 usled međunarodne trgovine?

(d) Uzimajući u obzir rezultate delova b i c, da li međunarodna trgovina povećava ili smanjuje razliku u K/R u proizvodnji svakog proizvoda u dve zemlje u poređenju sa situacijom pre trgovine?

2. Bez gledanja u tekst, (a) Nacrtajte sliku sličnu Slici 5.4 koja

pokazuje tačku ravnoteže u svakoj zemlji u stanju autarkije i tačku proizvodnje i potrošnje u svakoj zemlji u uslovima postojanja trgovine.

(b) Pozivajući se na vašu sliku iz dela a, objasnite šta određuje komparativne prednosti svake zemlje.

(c) Zašto dve zemlje u odsustvu troše različite količine dva proizvoda ali iste količine ukoliko je trgovina prisutna?

3. Polazeći od granica proizvodnje za Zemlju 1 i Zemlju 2 koje su prikazane na Slici 5.4, grafički pokažite da će, čak i uz male razlike u ukusima u dve zemlje, Zemlja 1 nastaviti da ima komparativnu prednost za proizvod X.

4. *Polazeći od granica proizvodnje za Zemlju 1 i Zemlju 2 koje su prikazane na Slici 5.4, pokažite grafički da je za dovoljno različite ukuse u dve zemlje pojmljiva neutralizacija razlika u njihovim faktorskim raspoloživostima i da vodi do jednakih relativnih cena proizvoda u dve zemlje uz odsustvo trgovine.

*=Odgovori su dati na www.wiley.com/college/.salvatore

5. Polazeći od granica proizvodnje za Zemlju 1 i Zemlju 2 koje su prikazane na Slici 5.4, pokažite da bi čak i uz veću razliku u ukusima dve zemlje, Zemlja 1 mogla da prestane sa izvozom kapitalno intenzivnog proizvoda.

6. Razlika u faktorskoj raspoloživosti dovodi do toga da su granice proizvodnje u dve zemlje različitog oblika.(a) Šta još može da dovede do različitih

oblika njihovih granica proizvodnje?(b) Koja pretpostavka koju su napravili

Hekšer i Olin to sprečava u Hekšer–Olinovom modelu?

(c) Koji su drugi mogući uzroci razlika u relativnim cenama proizvoda u dve zemlje u odsustvu trgovine?

7. *Nacrtajte sliku sličnu Slici 5.4 ali tako da pokazuje da Hekšer–Olinov model važi, čak i uz izvesnu razliku u ukusima između Zemlje 1 i Zemlje 2.

8. Ako ste putovali u siromašne zemlje u razvoju, mora da ste primetili da ljudi troše veoma različita dobra i usluge od onih koje troše potrošači u SAD. Da li ovo znači da se ukusi u zemljama u razvoju veoma razlikuju od ukusa u SAD? Objasnite.

9. Polazeći od tačke ravnoteže pre otvaranja trgovine na Slici 5.4. pretpostavite da se ukusi u Zemlji 1 menjaju u korist proizvoda njenog komparativnog zaostajanja (tj., u korist proizvoda Y).(a) Kakav je efekat ove promene u

ukusima na PX/PY Zemlje 1? Kako ste došli do ovog zaključka?

(b) Kakav je efekat ove promene u ukusima na r/w u Zemlji 1?

(c) Kakav je efekat ovoga na obim trgovine i na položaj trgovinskog partnera?

10. Komentarišite sledeći citat: “Pretpostavke koje su neophodne da bi dobili potpunu jednakost prinosa homogenih faktora u različitim zemljama toliko su restriktivne i nereprezentativne s obzirom na stvarnost da se može reći da teorija dokazuje suprotno od onoga što naizgled kaže – naime, da ne postoji nikakva šansa da će

156

cene faktora ikada biti izjednačene putem slobodne trgovine proizvodima.”

11. Zašto se može reći da je međunarodna trgovina doprinela porastu nejednakosti nadnica u Sjedinjenim Državama tokom proteklih 20 godina?

12. (a) Raspravite značenje i važnost paradoksa Leontijeva. (b) Rezimirajte empirijske rezultate koje

su dobili Kravis, Keesing, Kenen i Baldwin o važnosti ljudskog kapitala u pokušaju da se razreši paradoks.

(c) Kako je paradoks prividno rešen u radu čiji su autori Leamer, Stern i Maskus, a kako u radu čiji su autori Slvatore i Barazesh?

(d) Kakav je danas status kontroverze?

13. (a) *Nacrtajte sliku sličnu Slici 5.1 koja prikazuje reverzibilnost faktorske intenzivnosti.

(b) Pozivajući se na vašu sliku, objasnite na koji način dolazi do faktorske reverzibilnosti.(c) Rezimirajte empirijske rezultate o učestalosti faktorske reverzibilnosti u stvarnom svetu a koje su dobili Minhas, Lentijev i Ball.

14. Objasnite zbog čega, uz postojanje reverzibilnosti faktorske intenzivnosti, međunarodne razlike u ceni kapitala mogu da opadaju, rastu ili da ostanu nepromenjene u uslovima postojanja međunarodne trgovine.

15. (a) Objasnite zbog čega su skorašnja istraživanja pokušala da provere H–O model(b) Objasnite rezultate ovih skorašnjih empirijskih testova.(c) Koje opšte zaključke možemo da izvučemo u odnosu na korisnost i prihvatljivost H–O modela?

Dodatak

U ovom dodatku daje se formalan dokaz teoreme o izjednačavanju cena faktora i ispituje slučaj reverzibilnosti faktorske intenzivnosti. U Odeljku A5.1 ponavljaju se (uz neke modifikacije da bi se prilagodili našem sadašnjem zadatku) Edžvortovi boks dijagrami za Zemlju 1 i za Zemlju 2 sa Slika 3.9 i 3.10. Zatim se u Odeljku A5.2 ispituje način na koji međunarodna trgovina dovodi do izjednačavanja relativnih cena faktora u dve zemlje. Odeljak A5.3 pokazuje da se izjednačavaju i apsolutne faktorske cene u različitim zemljama usled delovanja međunarodne trgovine. Odeljak A5.4 ispituje uticaj međunarodne trgovine na kratkoročnu raspodelu dohotka uz korišćenje modela sa specifičnim faktorima.

Zatim se u Odeljcima A5.5 i A5.7 ispituje reverzibilnost faktorske intenzivnosti korišćenjem naprednijih analitičkih tehnika čiji je pregled dat u dodacima Poglavlju 3. Odeljak A5.5 daje dijagramski prikaz reverzibilnosti faktorske intenzivnosti. U Odeljku A5.6 daje se formula za merenje elastičnosti supstitucije R sa K u proizvodnji i ispituje njena veza sa reverzibilnošću faktorske intenzivnosti. Odeljak A5.7 razmatra metod koji je korišćen u sprovođenju empirijskih testova sprovedenih sa ciljem utvrđivanja učestalosti reverzibilnosti faktorske intenzivnosti u stvarnom svetu.

A5.1 Edžvortov boks dijagram za Zemlju 1 i Zemlju 2

Slika 5.7 prikazuje Edžvortov boks dijagram za Zemlju 2 koji je nanet na boks dijagram Zemlje 1 na taj način da su im isti koordinatni počeci za proizvod X. Ishodišne tačke za proizvod Y su različite jer je Zemlja 1 relativno obilna radom dok je Zemlja 2 relativno obilna kapitalom. Boks dijagrami su naneti jedan na drugi da bi se olakšala analiza koja sledi.

Pošto obe zemlje koriste istu tehnologiju, izokvante za proizvod X u dve zemlje su identične (i imaju zajedničku ishodišnu tačku OX). Analogno, izokvante za proizvod Y u dve zemlje takođe su

157

Slika 5.7 Edžvortov boks dijagram za Zemlju 1 i Zemlju 2 – još jedanput. Edžvortov boks dijagram za Zemlju 2 sa Slike 3.10 nanet je na boks dijagram za Zemlju 1 sa Slike 3.9 tako da su im ishodišne tačke za proizvod X identične. Pošto obe zemlje koriste istu tehnologiju, izokvante za proizvod X su identične u dve zemlje. Isto važi i za izokvante za Y. Tačke na ugovornoj krivi u proizvodnji svake zemlje odnose se na korespondentne tačke njihove granice proizvodnje. Ugovorne krive u obe zemlje ispupčene su prema donjem desnom uglu jer je proizvod X R – intenzivan u obe zemlje.

identične (ali su im ishodišne tačke OY za Zemlju 1 i OY’ za Zemlju 2). Izokvante za X koje su udaljenije od OX odnose se na sve veći nivo autputa X, dok su izokvante za Y koje su udaljenije od OY ili OY’ odnose na sve veće autpute Y.

Spajanjem svih tačaka u kojima su izokvante za X tangentne sa izokvantama za Y, dobijamo ugovorne krive u proizvodnji za svaku zemlju. Tačke A, F i B na ugovornoj krivoj Zemlje 1 na Slici 5.7 odnose se na korespondentne tačke granice proizvodnje Zemlje 1 (videti Sliku 3.9). Analogno, tačke A’, F’ i B’ na ugovornoj krivoj Zemlje 2 odnose se na korespondentne tačke granice proizvodnje Zemlje 2. Primetimo da su ugovorne krive obe zemlje ispupčene prema donjem desnom uglu jer je proizvod X R – intenzivan u obe zemlje.

158

A5.2 Izjednačavanje relativnih cena faktora

Slika 5.8 ponavlja Sliku 5.9 ali ispušta (u cilju pojednostavljenja slike) sve izokvante kao i tačke F i F’ (koje nisu potrebne u analizi koja sledi). Tačka ravnoteže u uslovima autarkije je A u Zemlji 1 i A’ u Zemlji 2 (kao na Slikama 3.3 i 3.4). Stopa K/R u proizvodnji X je manja u Zemlji 1 nego u Zemlji 2. To je predstavljeno manjim nagibom linije (koja nije prikazana) iz ishodišne tačke OX do tačke A u poređenju sa tačkom A’. Analogno, stopa K/R u proizvodnji Y takođe je manja u Zemlji 1 nego u Zemlji 2. To je predstavljeno manjim nagibom linije (koja nije prikazana) iz OY do tačke A u poređenju sa nagibom linije (takođe nije prikazana) iz tačke OY’ do tačke A’.

Slika 5.8. Formalan dokaz teoreme o izjednačavanju cena faktora. Za tačku ravnoteže u autarkiji A za Zemlju 1 i A’ za Zemlju 2, K/R je niže u proizvodnji oba proizvoda u Zemlji 1 nego u Zemlji 2. To je predstavljeno nižim nagibima pravih linija (koje nisu prikazane) koje polaze iz OX i OY ili OY’ do tačaka A i A’. Pošto je w/r (apsolutni nagib pune linije koja prolazi kroz tačku A) niže u Zemlji 1 i pošto je proizvod X proizvod R – intenzivan, Zemlja 1 se specijalizuje za proizvodnju proizvoda X sve dok ne dostigne tačku B. Zemlja 2 se specijalizuje za Y sve dok ne dostigne tačku B’. U tačkama B i B’, K/R, pa stoga i w/r, će biti isto u obe zemlje.

159

Pošto Zemlja 1 u proizvodnji oba proizvoda koristi manju količinu kapitala po jedinici rada (K/R) u poređenju sa Zemljom 2, produktivnost rada, pa stoga i stopa nadnica (w) je niža, dok je kamatna stopa (r) viša u Zemlji 1 u poređenju sa Zemljom 2. Ovo je uvek slučaj kada dve zemlje koriste istu proizvodnu funkciju čiji je stepen homogenosti jednak jedinici i koja pokazuje konstantnost ekonomije obima (što se uvek pretpostavlja).

Sa nižom w i višom r, w/r je niža u Zemlji 1 nego u Zemlji 2. Ovo je u skladu sa relativnim fizičkim obiljem rada u Zemlji 1 i kapitala u Zemlji 2. Niža stopa w/r u Zemlji 1 u tački autarkije A ogleda se u manjem (apsolutnom) nagibu (kratkih i punih) pravih linija koje prolaze kroz tačku A u poređenju sa linijom koja prolazi kroz tačku A’. (Prave linije su tangente na izokvante X i Y – koje nisu prikazane na Slici 5.8 – u tački A i tački A’.)

Da rezimiramo, možemo reći da u stanju autarkije u tački ravnoteže A Zemlja 1 koristi manju stopu K/R u proizvodnji oba proizvoda u poređenju sa Zemljom 2. Ovo kao posledicu ima manju produktivnost rada i veću produktivnost kapitala u Zemlji 1 nego u Zemlji 2. Kao posledicu toga imamo da je w/r niže u Zemlji 1 (koja je R – obilna zemlja) nego u Zemlji 2.

Pošto je Zemlja 1 R – obilna zemlja, a proizvod X je R – intenzivan, sa otvaranjem trgovine Zemlja 1 će se specijalizovati za proizvodnju X (tj., kretaće se iz tačke A ka tački OY po svojoj ugovornoj krivoj u proizvodnji). Analogno, Zemlja 2 će se specijalizovati za proizvodnju Y i pomeriti se iz tačke A’ ka tački OX. Specijalizacija u proizvodnji se nastavlja sve dok Zemlja 1 ne dostigne tačku B, a Zemlja 2 ne dostigne tačku B’, kada je K/R isto u proizvodnji svakog proizvoda u obe zemlje. Ovo je predstavljeno nagibom isprekidane linije koja polazi iz OX i dostiže tačke B i B’ za proizvod X, i paralelnim isprekidanim linijama koje polaze iz OY i OY’ dostižući tačke B i B’ za proizvod Y, za Zemlju 1 i Zemlju 2, respektivno.

Primetimo da kako se Zemlja 1 pomera iz tačke A ka tački B, da K/R raste u proizvodnji kod oba proizvoda. To se odražava na strmiji nagib isprekidanih linija iz tačaka OX i OY do tačke B nego do tačke A. Rezultat ovog porasta K/R je da će produktivnost, pa time i nadnice, porasti u Zemlji 1 (zemlja sa niskim nadnicama). Sa druge strane, sa pomeranjem Zemlje 2 iz tačke A’ ka tački B’, dolazi do opadanja K/R u proizvodnji oba proizvoda. To se odražava na manji nagib isprekidanih linija koje povezuju tačke OY’ i OX sa tačkom B’ nego što je to bio slučaj sa tačkom A’. Kao rezultat ovog opadanja K/R, produktivnost, pa time i nadnice, opadaju u Zemlji 2 (zemlja sa visokim nadnicama). Tačno suprotno kretanje imamo za kapital.

U odsustvu trgovine, w/r je bilo niže u Zemlji 1 u poređenju sa Zemljom 2 (videti apsolutne nagibe punih pravih linija koje prolaze kroz tačke A i A’). Sa specijalizacijom Zemlje 1 (zemlja sa niskim nadnicama) za proizvodnju X, K/R i w/r rastu u proizvodnji oba proizvoda u Zemlji 1. Sa specijalizacijom Zemlje 2 (zemlja sa visokim nadnicama) za proizvodnju Y, K/R i w/r opadaju u proizvodnji oba proizvoda. Specijalizacija proizvodnje se odvija sve dok se u dve zemlje ne izjednače K/R i w/r. To nastupa kada, u uslovima trgovine, Zemlja 1 proizvodi u tački B a Zemlja 2 u tački B’. Ovim je završen naš formalni dokaz da međunarodna trgovina izjednačava relativne cene faktora u dve zemlje, pod uslovom da važe sve pretpostavke koje su navedene u Odeljku 5.2A.

Problem Pokažite grafičkim putem da će, uz dovoljnu oskudicu kapitala, Zemlja 1 biti potpuno specijalizovana za proizvodnju X pre nego što se izjednače relativne cene faktora u dve zemlje.

160

A5.3 Apsolutno izjednačavanje cena faktora

Dokaz o apsolutnom izjednačavanju cena faktora je teži od dokaza o relativnom izjednačavanju cena faktora i retko je pokriven kursevima na dodiplomskim studijama, čak i kada su svi studenti koji pohađaju kurs imali i kurseve na srednjem nivou iz mikroekonomije i makroekonomije. Dokaz je uvršćen na ovom mestu samo radi potpunosti izlaganja materije i za naprednije dodiplomce i studente prve godine mastera.

Dokaz koristi Ojlerovu teoremu. Prema Ojlerovoj teoremi, ukoliko u proizvodnji dominiraju konstantni prinosi i ukoliko su svi faktori nagrađeni (plaćeni) prema njihovoj produktivnosti, onda je proizvedeni autput iscrpljen i to tačno iscrpljen. Konkretno, granični fizički proizvod rada (GPR) puta količina rada upotrebljena u proizvodnji (R) plus fizički granični proizvod kapitala (GPK) puta količina kapitala upotrebljena u proizvodnji (K) jednaka je proizvedenom autputu. Isto važi i za proizvod Y. U formi jednačine, Ojlerova teorema u slučaju proizvodnje X može se izraziti kao

(GPR)(R) + (GPK)(K) = X (5A – 1)

Deljenjem obe strane sa R i preuređenjem dobijamo:

X/R = GPR + (GPK)(K)/R (5A – 2)

Stavljajući GPR pred zagradu imamo:

X/R = GPR[(1 + K/R)(GPK/GPR)] (5A – 3)

Uz trgovinu, Zemlja 1 proizvodi u tački B, a Zemlja 2 proizvodi u tački B’ (vidi Sliku 5.8). Pošto u tačkama B i B’ postoji jednakost w/r za obe zemlje, GPK/GPR će takođe biti isto u dve zemlje. Takođe znamo da je u tačkama B i B’ stopa K/R u proizvodnji proizvoda X ista u dve zemlje. Na kraju, X/R predstavlja prosečan proizvod rada u proizvodnji X – i on je takođe identičan u dve zemlje zbog pretpostavke o konstantnosti ekonomije obima i iste tehnologije. Kao posledica toga poslednji član (GPR) jednačine (5A – 3) takođe mora biti isti u proizvodnji proizvoda X kod obe zemlje, ako jednačina (5A – 3) važi.

Pošto je realna nadnica jednaka GPR, jednakost GPR u dve zemlje znači da su realne nadnice jednake u dve zemlje u proizvodnji X. Uz savršenu konkurenciju i savršenu internu mobilnost faktora, realne nadnice u proizvodnji Y takođe su jednake nadnicama u proizvodnji X. Na potpuno analogan način možemo da dokažemo da je stopa interesa ista u dve zemlje u proizvodnji oba proizvoda. Ovim se završava naš dokaz da međunarodna trgovina izjednačava apsolutne cene faktora u proizvodnji oba proizvoda u obe zemlje (pod veoma restriktivnim pretpostavkama). Drugim rečima, dokazali smo da su realne nadnice (w) iste u obe zemlje u proizvodnji oba proizvoda. Analogno, realna stopa interesa (r) je takođe ista u obe zemlje u proizvodnji oba proizvoda.

A5.4 Uticaj trgovine na kratkoročnu raspodelu dohotka: model sa specifičnim faktorima

Pretpostavimo da je u Zemlji 1 (R – obilna zemlja) rad pokretan između industrija, a kapital nije. Pošto je rad pokretan, nadnica će biti ista u proizvodnji X i Y u Zemlji 1. Ravnotežna nadnica i količina rada

161

uposlena u proizvodnji X i Y u Zemlji 1 dati su presekom krivih vrednosti graničnog proizvoda rada u proizvodnji X i u proizvodnji Y. Iz mikroekonomske teorije nam je poznato da je vrednost graničnog proizvoda rada u proizvodnji X jednaka ceni proizvoda X puta fizički granični proizvod rada u proizvodnji X. To jest, (VGPR)X = (PX)(GPR)X. Analogno, (VGPR)Y = (PY)(GPR)Y. Takođe znamo da, ako firma zapošljava više radnika uz datu količinu kapitala, VGPR opada zbog zakona o opadajućim prinosima. Na kraju, da bi maksimizirala profit, firma će zapošljavati radnike sve dok se nadnica koju mora da isplati ne izjednači sa vrednošću graničnog proizvoda rada (tj., sve dok ne bude w = VGPR).

Pomoću Slike 5.9 možemo da prikažemo ravnotežnu nadnicu i zaposlenost rada u stanju autarkije za proizvodnju X i Y u Zemlji 1. Na slici, horizontalna osa meri ukupnu ponudu rada raspoloživog u Zemlji 1, a vertikalna osa meri stopu nadnica. Da bi počeli sa analizom, koncentrišimo se na krivu (VGPR)X (koja se, kao što je uobičajeno, čita s leva nadesno) i na krivu (VGPR)X (koja se čita s desna ulevo). Ravnotežna stopa nadnica je ED i određena je presekom krivih (VGPR)X i (VGPR)Y.

Slika 5.9. Model sa specifičnim faktorima. Rad je pokretljiv između industrija, ali kapital nije. Horizontalna osa meri ukupnu ponudu R koji je raspoloživ u Zemlji 1, a vertikalna osa stopu nadnica (w). U stanju autarkije, presek krivih (VGPR)X i (VGPR)Y određuje w = ED u dve industrije. OD je deo R koji je upotrebljen u proizvodnji X, a deo DO’ je upotrebljen u proizvodnji Y. Uz postojanje trgovine, PX/PY raste i pomera (VGPR)X naviše do (VGPR)X ’, w raste sa ED na E’D’, a DD’ je deo R koji se prebacuje iz Y u X. Pošto w raste manje nego PX, w opada u izrazima X ali raste u izrazima Y (pošto PY ostaje nepromenjena). Uz više R koji je upotrebljen u proizvodnji X i uz fiksiran obim K, (VGPK)X i r rastu i u izrazima X i u izrazima Y. Uz manje R koji je upotrebljen za Y, uz fiksiran obim K, (VGPK)Y i r opadaju i izrazima oba proizvoda.

Stopa nadnica je identična u proizvodnji X i Y zbog savršene pokretljivosti rada između industrija unutar zemlje. Količina rada OD upotrebljena je u proizvodnji X, a preostala količina, DO’, upotrebljena je za proizvodnju Y.

Pošto Zemlja 1 (R – obilna zemlja) ima komparativnu prednost za proizvod X (R – intenzivan proizvod), otvaranje trgovine povećava PX/PY. Pošto je (VGPR)X = (PX)(GPR)X , porast PX pomera proporcionalno krivu (VGPR)X naviše, za EF, na (VGPR)’X. Stopa nadnica raste manje nego proporcionalno, sa ED na E’D’, a DD’ jedinica rada pomera se iz proizvodnje Y u proizvodnju X. Pošto w raste za manji iznos od iznosa porasta PX , w pada u izrazima X, ali raste u izrazima Y (pošto je PX ostala nepromenjena). Na taj način, efekat porasta PX na realan dohodak od rada je dvosmislen i zavisi od obrazaca potrošnje. Radnici koji pretežno troše proizvod X biće u gorem položaju, dok oni koji pretežno troše proizvod Y biće u boljem položaju.

Međutim, nagrada (r) za specifični faktor (kapital) menja se u nedvosmislenom pravcu. Pošto specifični kapital u proizvodnji X upošljava više rada, (VGPK)X i r rastu u izrazima i X i Y. Sa druge

162

strane, pošto je upotrebljeno manje rada, uz fiksiranu količinu kapitala, za proizvodnju Y, (VGPK)X i r opadaju u izrazima proizvoda X, pa zbog toga i u izrazima proizvoda Y.

Na taj način, sa otvaranjem trgovine, realni dohodak nepokretnog kapitala (oskudnog faktora u zemlji) raste u proizvodnji X i opada u proizvodnji Y, dok realna nadnica (koja je jednaka u proizvodnji oba proizvoda) opada u izrazu proizvoda X i raste u izrazu proizvoda Y. Ovo je rezultat koji dobijamo u kratkom roku na osnovu modela sa specifičnim faktorima u kome je kapital specifičan ili nepokretan između industrija jedne zemlje.

Uopštavajući model sa specifičnim faktorima, možemo reći da će trgovina imati nejasan uticaj na mobilne faktore u obe zemlje, koristiće nepokretnim faktorima koji su specifični za izvozne sektore i škodiće nepokretnim faktorima koji su specifični za sektore kojima u zemlji konkuriše uvoz. To je ono što, na kratak rok, možemo očekivati kada su neki faktori specifični ili nepokretni (tj., mogu se koristiti samo u određenim industrijama). Na dug rok, naravno, kada su svi inputi pokretni između svih industrija jedne zemlje, Hekšer–Olinov model tvrdi da će otvaranje trgovine dovesti do porasta realnih dohodaka ili stopa povraćaja inputa koji se intenzivno koriste u izvoznim sektorima zemlje i do smanjenja realnih dohodaka ili stopa povraćaja inputa koji se intenzivno koriste u sektorima kojima konkuriše uvoz.

Problem Kakav će biti uticaj otvaranja trgovine na realne dohotke rada i kapitala u Zemlji 2 (K – obilna zemlja) ako je R pokretan faktor, dok K nije, između dve industrije u Zemlji 2?

A5.5 Ilustracija reverzibilnosti faktorske intenzivnosti

Slika 5.10 prikazuje jednu izokvantu za proizvod X i jednu izokvantu za proizvod Y. Iz Odeljka A3.1 znamo da, uz homogenost proizvodnih funkcija koja je jednaka jedan, pojedinačna izokvanta potpuno opisuje čitavu proizvodnu funkciju za svaki pojedinačan proizvod. Osim toga, pošto se za obe zemlje pretpostavlja da koriste iste tehnologije za svaki proizvod, možemo da koristimo pojedinačne izokvante za proizvod X i proizvod Y da bi opisali proizvodnju u obe zemlje.

163

Slika 5.10 Reverzibilnost faktorske intenzivnosti. Za w/r = 1, X se proizvodi u tački A, uz K/R = 6/18 = 1/3, dok se Y proizvodi u tački B, uz K/R = 9/12 = ¾. Prema tome, proizvod X je R – intenzivan proizvod. Sa druge strane, za w/r = 2, Y se proizvodi u tački C, uz K/R = 12/9 = 4/3, dok se X proizvodi u tački D, uz K/R = 18/6 = 3/1 = 3. Prema tome, X je R – intenzivan proizvod za w/r = ½, a K – intenzivan proizvod za w/r = 2 u poređenju sa proizvodom Y, pa je prisutna reverzibilnost faktorske intenzivnosti.

Slika 5.19 pokazuje da se za w/r = ½, X proizvodi u tački A u kojoj je izokvanta za X tangentna na izotroškovnu liniju čiji je nagib (w/r) jednak ½ i uz K/R = 6/18 = 1/3. Proizvodnja Y je u tački B u kojoj je izokvanta za Y tangentna sa istom izotroškovnom linijom čiji je nagib (w/r) jednak ½, uz K/R = 9/12 = ¾. Dakle, za w/r = ½, stopa K/R je viša za proizvod Y pa je zbog toga proizvod X relativno R – intenzivan proizvod.

Sa druge strane, za w/r = 2, Y se proizvodi u tački C u kojoj je izokvanta za Y tangentna na izotroškovnu liniju čiji je nagib (w/r) jednak 2 i uz K/R = 12/9 = 4/3. Proizvodnja X je u tački D u kojoj je izokvanta za X tangentna sa istom izotroškovnom linijom čiji je nagib (w/r) jednak 2, uz K/R = 18/6 = 3. Stoga je, za w/r = 2, proizvod X relativno K – intenzivan proizvod.

Kao rezultat imamo da je u odnosu na proizvod Y proizvod X R – intenzivan za w/r = ½, a da je K – intenzivan za w/r = 2, pa kažemo da je prisutna reverzibilnost faktorske intenzivnosti.

Uz prisustvo faktorske reverzibilnosti, H–O teorema kao i teorema o izjednačavanju faktorskih cena moraju biti odbačene. Da bi ovo videli, pretpostavimo da je Zemlja 1 relativno R – obilna zemlja sa w/r = ½, dok je Zemlja 2 relativno K – obilna zemlja sa w/r = 2. Uz w/r = ½, Zemlja 1 morala bi da se specijalizuje za proizvodnju i izvoz proizvoda X jer je Zemlja 1 R – obilna zemlja, a proizvod X je u njoj R – intenzivan proizvod. Uz w/r = 2, Zemlja 2 bi morala da se specijalizuje za

164

proizvodnju i izvoz proizvoda X jer je Zemlja 2 K – obilna zemlja, a proizvod X je u njoj K – intenzivan proizvod. Pošto obe zemlje ne mogu međusobno da izvoze isti homogeni proizvod (tj., proizvod X), H–O teorema više ne predviđa obrasce trgovine.

Kada H–O model ne važi, pada i teorema o izjednačavanju faktorskih cena. Da bi to videli, primetimo da kada se Zemlja 1 (zemlja sa niskim nadnicama) specijalizuje za proizvodnju X (R – intenzivan proizvod), tražnja za radom raste pa rastu w/r i w u Zemlji 1. U situaciji kada se Zemlja 1 specijalizuje za proizvodnju i izvoz proizvoda X u Zemlju 2, Zemlja 2 mora da se specijalizuje za proizvodnju i izvoz proizvoda Y u Zemlju 1 (jer nije moguće da dve zemlje jedna drugoj izvoze isti homogeni proizvod). Međutim, pošto je proizvod Y R – intenzivan u Zemlji 2, tražnja za radom takođe raste, pa rastu i w/r i w, i u Zemlji 2 (zemlja sa visokim nadnicama).

Ukoliko nadnice rastu brže u Zemlji 1 nego u Zemlji 2, razlika u nadnicama između dve zemlje će se smanjiti, kao što predviđa teorema o izjednačavanju faktorskih cena. Ukoliko nadnice rastu sporije u Zemlji 1 nego u Zemlji 2, razlika u nadnicama raste. Ukoliko nadnice u obe zemlje rastu za isti iznos, razlika u nadnicama ostaje nepromenjena. Pošto u ovom slučaju ne postoji aprioran način za utvrđivanje efekata međunarodne trgovine na razlike u faktorskim cenama, moramo odbaciti teoremu o izjednačavanju faktorskih cena.

Na Slici 5.10 možemo da vidimo da reverzibilnost faktorske intenzivnosti nastaje zbog toga što je izokvanta za X mnogo slabije zakrivljena od izokvante za Y i što se one seku dva puta unutar linija za dve relativne cene faktora. Kada dve izokvante imaju sličnu zakrivljenost, one će se seći samo jedanput i neće biti reverzibilnosti faktorske intenzivnosti.

Problem Nacrtajte sliku koja je nalik Slici 5.10, sa izokvantom za X i izokvantom za Y koje se seku samo jedanput unutar linija za dve relativne cene faktora u dve zemlje i pokažite da je to slučaj kada nema reverzibilnosti faktorskih intenzivnosti.

A5.6 Elastičnost supstitucije i reverzibilnost faktorske intenzivnosti

Gore smo rekli da je za pojavljivanje reverzibilnosti faktorske intenzivnosti potrebno da izokvanta za X i izokvanta za Y imaju dovoljno različitu zakrivljenost da bi se dva puta sekle unutar linija relativnih faktorskih cena koje preovlađuju u dve zemlje. Zakrivljenost izokvante meri lakoću sa kojom se K zamenjuje sa R kada relativna cena rada( tj., w/r) opada. Kada se smanji w/r, proizvođači će želeti da zamene K sa R u proizvodnji oba proizvoda želeći da minimiziraju svoje troškove proizvodnje.

Što je izokvanta ravnija (tj., što je manja njena zakrivljenost), to je lakše zameniti K sa R (i obratno) u proizvodnji. Mera zakrivljenosti jedne izokvante i lakoće sa kojom se u proizvodnji jedan faktor zamenjuje drugim jeste elastičnost supstitucije. Elastičnost supstitucije K sa R data je sledećom formulom:

Na primer, elastičnost supstitucije K sa R za proizvod X između tačke D i tačke A izračunava se na sledeći način. K/R = 3 u tački D i K/R = 1/3 u tački A na Slici 510. Zbog toga je promena K/R prilikom

165

kretanja iz tačke D u tačku A po izokvanti za X jednaka 3 – 1/3 = 2+2/3 = 8/3. Prema tome, ∆(K/R)/(K/R) = (8/3)/3 = 8/9. Apsolutni nagib izokvante za X u tački D je 2 a u tački A je ½. Zbog toga je ∆(nagib) = 2 – ½ = 1 + ½ = 3/2. Prema tome, ∆(nagib)/(nagib) = (3/2)/2 = ¾. Stavljajući ove vrednosti u formulu dobijamo

Analogno, elastičnost supstitucije R i K između tačke C i tačke B duž izokvante za Y je

Prema tome, izokvanta za X je mnogo manje zakrivljena i ima veću elastičnost supstitucije od izokvante za Y. Upravo je razlika u zakrivljenosti i elastičnosti supstitucije između izokvante za X i izokvante za Y ono što dovodi do njihovog dvostrukog preseka unutar linija relativnih faktorskih cena što daje reverzibilnost faktorske intenzivnosti. Primetimo da razlika u zakrivljenosti izokvanti i elastičnosti supstitucije predstavlja neophodan, ali ne i dovoljan uslov za reverzibilnost faktorske intenzivnosti. Da bi došlo do reverzibilnosti faktorske intenzivnosti, elastičnost supstitucije mora biti dovoljno različita da bi se izokvante dva proizvoda sekle unutar linija relativnih faktorskih cena u dve zemlje.

Problem Izračunajte elastičnost supstitucije R i K za vašu izokvantu za X i izokvantu za Y koje ste nacrtali u prethodnom problemu (kada ne dolazi do reverzibilnosti faktorskih intenzivnosti) i proverite da li se elastičnosti supstitucije neznatno razlikuju zbog slične zakrivljenosti. Pretpostavite da su koordinate A(4,2), B(3,3), C(3,2,5), D(2,4) i da je apsolutan nagib izokvanti jednak 1 u tačkama A i C i 2 u tačkama B i D.

A5.7 Empirijski testovi reverzibilnosti faktorske intenzivnosti

Sve do 1961. godine ekonomisti su u svojim radovima skoro isključivo koristili Kob–Daglasovu proizvodnu funkciju. Ona je implicirala da je elastičnost supstitucije R i K jednaka 1 u proizvodnji oba proizvoda. Posledica toga je da ova proizvodna funkcija nije bila ni od kakve koristi u utvrđivanju učestalosti reverzibilnosti faktorskih intenzivnosti u stvarnom svetu.

Delimično kao odgovor na potrebu utvrđivanja reverzibilnosti faktorske intenzivnosti u međunarodnoj trgovini, 1961. godine razvijena je nova proizvodna funkcija čiji su autori Arrow, Chenery, Minhas i Solow, koja je nazvana proizvodna funkcija sa konstantnom elastičnošću supstitucije (CES). Kao što joj samo ime govori, CES proizvodna funkcija za svaku industriju zadržava konstantnu elastičnost supstitucije između R i K, ali dozvoljava da elastičnost supstitucije varira od industrije do industrije.

166

Upravo je CES proizvodna funkcija bila ta koju je Minhas upotrebio u merenju reverzibilnosti faktorske intenzivnosti. Drugim rečima, Minhas je utvrdio da se elastičnost substitucije R i K razlikovala u šest industrija koje je proučavao i da se reverzibilnost faktorske intenzivnosti pojavila u trećini slučajeva. Ovakva učestalost pojavljivanja bila je isuviše velika da bi se reverzibilnost faktora tretirala kao izuzetak; ukoliko su rezultati bili tačni, onda je H–O model bio ozbiljno oštećen.

Međutim, Leontijev je proračunao elastičnost substitucije za svaku od 21 industrije koje su bile upotrebljene za izvođenje CES proizvodne funkcije (a ne samo šest, koliko je izabrao Minhas) i dobio je da se reverzibilnost faktora pojavljivala u samo 8 procenata posmatranih slučajeva. Osim toga, kada je isključio dve industrije koje su intenzivne po prirodnim resursima, reverzibilnost faktora se svela na 1 procenat slučajeva.

Minhas je sproveo još jedan test u svojoj studiji. On je izračunao K/R za iste industrije u Sjedinjenim Državama i Japanu, rangirao je ove industrije prema K/R u svakoj zemlji, a zatim je dobio koeficijent korelacije ranga između rangiranih industrija u dve zemlje. Pošto su Sjedinjene Države bile K – obilna zemlja, moglo se očekivati da su sve industrije intenzivnije po K u Sjedinjenim Državama nego u Japanu. Međutim, rangiranje industrija prema K – intenzivnosti moralo bi da bude veoma slično u Sjedinjenim Državama i Japanu da bi reverzibilnost faktorske intenzivnosti bila retka pojava. Drugim rečima, industrije koje su kapitalno najintenzivnije u Sjedinjenim Državama trebalo bi da budu kapitalno najintenzivnije industrije i u Japanu. Minhas je dobio rezultat da je koeficijent ranga bio samo 0,34 pa je zaključio da je reverzibilnost faktora prilično opšta pojava.

Međutim, Ball je dobio rezultat da, kada se iz liste isključe poljoprivreda i industrije koje su intenzivne po korišćenju prirodnih resursa, koeficijent ranga je porastao na 0,77, pa je, i ovoga puta, zaključak koji bi se mogao dobiti taj da reverzibilnost faktorske intenzivnosti nije opšta pojava.

Izabrana bibliografija

Za pristup rešavanju problema iz materijala koji je pokriven ovim poglavljem, uz mnoštvo primera i rešenih problema, videti: D. Salvatore, Theory and Problems of

International Economics, 4th ed. (New York: McGraw-Hill, 1996), Poglavlje 4 (odeljci 4.1 i 4.2).

Originalni izvori Hekšer–Olinove teorije su: E. F. Heckscher, "The Effect of Foreign

Trade on the Distribution of Income", Ekonomisk Tidskrift, 1919, pp. 497-512. Preštampano u H. S. Ellis, L.A. Metzler, Readings in the Theory of International Trade (Homewood, Ill.: Irwin, 1950), pp. 272-300.

B. Ohlin, Interregional and International Trade (Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1983).

Originalni dokaz teoreme o izjednačavanju faktorskih cena nalazi se u: P. A. Samuelson, "International Trade and

the Equalization of Factor Prices," Economic Journal, June 1948, pp.165-184.

P. A. Samuelson, "International Factor-Price Equalization Once again," Economic Journal, June 1949, pp. 181-197. Preštampano u J. N. Bhagwati, International Trade: Selected Readings (Cambridge, Mass.: MIT Press, 1981), pp. 3-16.

Za uticaj međunarodne trgovine na raspodelu dohotka, videti: W. F. Stolper and P. A. Samuelson,

"Protection and Real Wages," Review of Economic Studies, November 1941, pp. 58-73. Reprinted in H. S. Ellis and L. M.

167

Metzler, Readings in the Theory of International Trade (Homewood, Ill.:Irwin, 1950), pp. 333-357.

Sjajne sinteze Hekšer–Olinove teorije nalaze se u: R. W. Jones, "Factor Proportions and the

Heckscher-Ohlin Theorem", Review of Economic Studies, January 1956, pp. 1-10.

H. G. Johnson, "Factor Endowments, International Trade and Factor Prices", Manchaster Shool of Economic and Social Studies, September 1957, pp. 270-283. Preštampano u R. E. Caves, H. G. Johnson, Readi in International Economics, (Homewood, Ill.: Irwin, 1968), pp. 78-89.

K. Lancaster, "The Heckscher-Ohlin Trade Model: A Geometric Treatment", Economica, 1965; February 1957, pp. 19-39. Preštampano u J. N. Bhagwati, International Trade: Selected Readings (Baltimore, Md.:Penguin, 1969), pp.49-76.

Za sjajne prikaze Hekšer–Olinove teorije, videti: J.N. Bhagwati, "The Pure Theory of

International Trade: A Survey," Economic Journal, 1964, pp. 1-84.

J.S. Chipman, "A Survey of the Theory ofInternational Trade," Econometrica, 1965; Part I, pp. 477-519, Part II, pp. 685-760.

J. N. Bhagwati, A. Panagariya, T. N.Srinivasan, Lectures on International Trade (Cambridge, Mass.: MIT Press, 1998), Part I (Poglavlja 1-11).

Za model sa specifičnim faktorima, vedeti:

R. W.Jones, "A Three-Factor Model in Theory, Trade, and History", u J. N. Bhagwati et al., eds, Trade, Balance of Payments, and Growth: Essays in Honor of Charles P. Kindelberger (Amsterdam:North-Holland, 1971), pp. 3-22.

M. Mussa, "Tariffs and the Distribution ofIncome: The Importance of Factor Specificity, Substitutability, and Intensity in the Short and Long Run", Journal of Political Economy, November 1974,pp. 1191-1203.

M. Wolfgang, "Short-Run and Long-Run Equilibrium for a Small Open Economy", Journal of Political Economy, September / October 1974, pp. 955-968.

J. P. Neary, CShort-Run Capital Specificity and the Pure Theory of International Trade", Economic Journal, September 1978, pp. 458-510.

Studija o sličnosti ukusa potrošača u mnogim zemljama je: H. Houthakker, "An International

Comparison of Household Expenditure Patterns", Econometrica, October 1957, pp. 532-551.

Za model specifičnih faktora, videti: D. Salvatore, Microekonomic Theory and Applcations, 4th ed. (New York: Oxford University Press. 2001), Poglavlje 3 (Odeljak 3.3).

Pregledi empirijske evidencije o teorijama trgovine nalaze se u: A. Deardorff, "Testing Trade Theories and

Predicting Trade Flows", u R. W. Jones, P. B. Kenen, eds., Handbook of International Economics, Vol. 1, International Trade (Amsterdam: North-Holland, 1984), pp. 467-517.

Prvi empirijski test H-O modela koji je izazvao takozvani paradoks Leontijeva je: W. Leontief, "Domestic Production and

Foreign Trade: The Amemerican Capital Position Reexamined", Economia Internazionale, February 1951, pp. 3-32. Preštampano u R. E. Caves i H. G.Johnson, Readings in International Economics Homewood, Ill.: Irwin, 1968),pp. 503-527.

Pokušaji da se objasni paradoks Leontijeva nalaze se u: W. Leontief, "Factor Proportions and the

Structure of American Trade: Further Theoretical and Empirical Analysis", Review of Economics and Statistics, November 1956. pp. 38()-407.

I. B. Kravis, "Wages and Foreign Trade",Review of Economics and Statistics, February 1956, pp. 14-30.

I. B. Kravis. "Availability and Other Influences on the Commodity Composition of Trade", Journal of Political Economy, April 1956, pp. 143-155.

168

P. Kenen, "Nature, Capital and Trade", Journal of Political Economy, October 1965, pp. 437-460.

D. P. Ball, "Factor Intensity Reversals in International Comparison of Factor Cost and Factor Use", Journal of Political Economy, February 1966, pp. 710-720.

D. B. Keesing, "Labor Skills and Comparative Advantage", American Economic Review, May1966, pp. 249-258.

R. E. Baldwin, "Determinants of the Commodity Structure of U.S. Trade", American Economic Review, March 1971, pp. 126-146.

W. H. Branson, N. Monoyios, "FactorInputs u U.S. Trade", Journal of International Economics, May 1977, pp. 111-131.

E. E. Leamer, "The Leontief Paradox Reconsidered", Journal of Political Economy, June 1980, pp. 495-503.

R. M. Stern, K. E. Maskus, "Determinants of the Structure of U.S. Foreign Trade", Journal of International Economics, May 1981, pp. 207-224.

E. E. Leamer, Sources of International Comparative Advantage (Cambridge, Mass.: MIT Press, 1984).

H.P. Bowen, E.E. Leamer, L. Sveikauskas, "Multicountry, Multifactor Tests of the Factor Abundance Theory", American Economic Review, December 1987, pp. 791-809.

D. Salvatore, R. Barazesh, "The Factor Content of U.S. Foreign Trade and the Heckscher- Ohlin Theory", International Trade Journal, Winter 1990, pp. 149-181.

E. E. Leamer, "Factor-Supply Differences as a Source of Comparative Advantage," American Economic Review, May 1993, pp. 436-439.

R. A. Brecher and E. U. Choudhri, "Some Empirical Support for the Heckscher-Ohlin Model of Production", Canadian Journal of Economics, May 1993, pp. 272-285.

A. Wood, "Give Heckscher and Ohlin a Chance!" Weltwirtschaftliches Archiv, No.1, 1994, pp.20-49.

E. E. Leamer, J. Levinsohn, "International Trade Theory: The Evidence", u G. M. Grossman, K. Rogoff, eds., Handbook of International Economics,Vol. 3 (Amsterdam: North-Holland, 1995), pp. 1339-1394.

A. M. James, B. T. Elmslie, "Testing Heckscher-Ohlin-Vanek in the G-7", Weltwirtschaftliches Archiv, No.1, 1996, pp. 139-159.

A. Wood, "Exporting Manufactures: Human Resources, Natural Resources, and Trade Policy", Journal oj Development Studies, October 1997, pp. 35-59.

Empirijski testovi skorijeg datuma koji se odnose na proširenu verziju Hekšer–Olinove teorije dati su u: J. Harrigan, E. Zakrajsek, "Factor Supplies

and Specialization in the World Economy", NBER WorkingPaper No. 7848, August 2000.

P. K. Schott, "One Size Fit All? Hecksher - Ohlin Specialization in Global Production", American Economic Review, March 2003, pp. 686-708.

D. R. Davis, D. E. Weinstein, "An Account of Global Factor Trade" American Economic Review, December 2001, pp. 1423-1453.

John Romalis, "Factor proportions and the Structure of Commodity Trade", American Economic Review, March 2004, pp. 67-97.

R. C. Feenstra, Advanced Trade Theory (Princeton, NJ.: Princeton University Press, 2004), Poglavlja 2-4.

D.Trefler, S.C. Zhu, "The Structure of Factor Content Predictions", NBER Working Paper No. 11221, March 2005.

Za uticaj međunarodne trgovine na razlike u nadnicama za kvalifikovan i nekvalifikovan rad u SAD, videti: A. Wood, Trade and Wages: Leveling

Wages Down? (New York: Oxford University Press, 1994).

G. Borjas, V. Ramey, "Time Series Evidence on the Sources of Trends in Wage Inequality", American Economic Review, May 1994, pp. 10-16.

P. R. Krugman, R. Z. Lawrence, "Trade, Jobs and Wages", Scientific American, April 1994, pp.44-49.

J. Bhagwati, M. H. Kosters, Trade and Wages: Leveling Wages Down? (Washington, D.c.: AEI Press, 1994).

169

J. Sachs, H. Shatz, "Trade and Jobs in U.S. Manufacturing", Brookillgs Papers on Economic Activity, No.1, 1994, pp. 1-84.

R. B. Freeman, "Are Your Wages Set in Beijing?", Journal of Economic Perspectives, Summer 1995, pp. 15-32.

J. D. Richardson, "Income Inequality and Trade: How to Think, What to Conclude", Joumal of Economic Perspectives, Summer 1995, pp. 33-56.

Wood, "How Trade Hurt Unskilled Workers", Journal of Economic Perspectives, Summer 1995, pp. 57-80.

G. Burtless, "International Trade and Earnings Inequality", Joumal of Economic Literature, June 1995, pp. 800-816.

P. R. Krugman, "Growing World Trade: Causes and Consequences", Brookings Papers on Economic Activity: Macroeconomics, No.1, 1995, pp.327-377.

J. Sachs, H. Shatz, "U.S. Trade with Developing Countries", American Economic Review, May 1996, pp. 234-239.

D. Rodrik, Has Globalization Gone Too Far? (Washington, D.c.: Institute for International Economics, 1997).

M. Slaughter, P. Swagel, "The Effect of Globalization on Wages in the Advanced Economies", u Staff Studies for the World Economic Outlook (Washington, D.c.: IMF, April 1997).

W. Cline, Trade and Income Distribution (Washington, D.c.: Institute for International Economics, 1997).

A. Wood, "Globalization and the Rise in Labor Market Inequalities", The Economic Journal, September 1998, pp. 1463-1481.

OECD, Open Markets Matter: The Benefits of Trade and Investment Liberalization (Paris: OECD, Apri11998).

P. R. Krugman, "Technology, Trade and Factor Prices", Journal of Intenational Economics, February 2000, pp. 51-71.

D. Acemoglu, "Technical Change, Inequality and the Labor Market, NBER Working Paper No. 7800, July 2000.

D. Greenaway, D. R. Nelson, eds.

Globalization and Labor Markets (Willinston, Vt.: Edward Elgar, 2001).

J. Sachs, H. Shatz, "International Trade and Wage Inequality: Some New Results", u D. Greenaway, D. R. Nelson, eds.. Globalization and Labor Markets (Willinston, Vt.: Edward Elgar, 2001).

R. C. Feenstra, G. H. Hanson, "Global Production Sharing and Rising Inequality", NBER Working Paper No. 8372, (July 2001).

Za sjajnu teorijsku prezentaciju reverzibilnosti faktorske intenzivnosti, videti: M. Michaely, "Factor Proportions in

International Trade: Comment on the State of the Theory", Kyklos, June 1964, pp. 529-550.

Izvor na osnovu koga je upotrebljena funkcija sa konstantnom elastičnošću tražnje (CES) u testiranju reverzibilnosti faktorske intenziv-nosti, koja su razmatrana u Odeljku A5.7, je: K. Arrow, H. B. Chenery, B. Minhas, R.M.

Solow, "Capital-Labor Substitution and Economic Efficiency", Review of Economics and Statistics, August 1961, pp. 228-232.

Izvori o empirijskim studijama reverzibilnosti faktorske intenzivnosti koji su razmatrani u tekstu su: S. Minhas, "The Homophypallagic

Production Function, Factor Intensity Reversals and the Heckscher-Ohlin Theorem", Joumal of Political Economy, April 1962, pp. 138-156. Preštampano u J. N. Bhagwati, Interational Trade: Selected Readings (Baltimore, Md.: Penguin, 1969), pp.140-168.

W. Leontief, "An International Comparison of Factor Costs and Factor Use: A Review Article", American Economic Review, June 1964, pp.335-345.

D. P. S. Ball, "Factor Intensity Reversals: An International Comparison of Factor Costs and Factor Use",Journal of Political Economy, February 1966, pp.77-80.

170

InterNetDobar deo statistike o trgovini SAD po zemljama i regionima može se naći na internet stranici U.S. Department of Commerce, International Trade Administration:

http:/ www.ita.doc.gov/td/industry/otea

Bogatstvo detaljnih statistika međunarodne trgovine po zemljama, industrijama i za različita godišta takođe daje International Trade Statistics, Vol. 1, koje su objavile Ujedinjene nacije. Međutim, ova knjiga nije dostupna preko Interneta. Osim toga, svaka knjiga je štampana sa velikim vremenskim zaostatkom. Na primer, knjiga za 2000. objavljena je u decembru 2002. sa podacima iz 1999. Za informacije o ovim i drugim podacima o trgovini koje su objavile Ujedinjene nacije, videti:

http://www.un.org/unsd

IMF objavljuje Direction of Trade Statistics (godišnje i mesečno), koji daje podatke o obimu trgovine za svaku od 156 zemalja članica IMF. Na žalost, IMF ne daje ove podatke preko Interneta, već samo podatke o sadržaju i o tome kako je ih moguće poručiti. Za ove informacije, videti:

http://www.imf.org

Satnice radnika u prerađivačkoj industriji SAD i kako se porede sa nadnicama radnika u inostranstvu nalaze se na stranici Bureau of Labor Statistics, Foreign Labor Statistics, na:

http://www.bls.govidata/home.htm

Kapitalni stok po radniku za brojne zemlje nalaze se na veb sajtu University of Pennsylvania:

http://www.bized.ac.uk/dataserv/penndata/penn.htm

171