Jos u 3. veku je Menandar, retor, razlikovao 2 vrste pohvale: 1. pohvala izgovorena prilikom nedavne smrti 2. cista pohvala koja ima odredjenu strukturu: pocinje uvodom, zavrsava se epilogom, a izmedju je sama pohvala kojoj Menandar daje utvrdjenu komp. shemu. Vestina besednika i pisaca sastoji se u ostvarenju ovih stavova komp. sheme i njihovom jedinstvu sa opstim mestima. Kod Klimenta Ohridskog nailazimo na niz pravih pohvala, dok ce kasnije, u vizantijskoj knj. Doci do promene ovog zanra- priblizice se zitiju. Pocetak pohvale (apostrofa) cini uvod u kojem nam Kliment otkriva kome ce biti posvecena pohvala- Cirilu, novom apostolu i ucitelju svih krajeva, i dalje ga poredi sa suncem koje osvetljava paganski mrak bozanstvenim zracima. Sa uvoda prelazi na narativni deo same pohvale:

1. deo: govori kako Cirilo ostavi slavu, bogatstvo, pa poce pratiti jedan put kojim se uzlazi na nebesa i primi blagodet boziju, nadahnuce kojim zauvek ubi jeres.

2. deo: govori o stanju u vreme cara Teofila (vladala je jeres), navodi promenu vlasti, dolazak cara Mihaila i opisuje kratko njegovu borbu protiv jeresi. Dalje daje malo podataka iz Cirilovog misionarskog rada koj potvrdjuju njega kao borca koji se borio znanjem i otkrivanjem bozije reci uceci ljude hriscanstvu- hazarska i arapska misija.

3. deo: govori o slovenskom narodu, Sloveni su dugo bili u nerazumlju i mraku, pa im on prevede jevandjelja i zatvori usta jereticima koji su smatrali slovenski jezik nedostojnim. Zatim se navodi njegov odlazak u Rim, gde je i preminuo.

4. deo: pisac iskazuje tezinu posla, ne postoji osoba koja bi mogla sastaviti pohvalu tako velikom ucitelju, koji sve prevazilazi, on je taj koji je prosvetio bezbrojni rod koji je lezao u tami neznanja i njegovi podvizi su neiskazivi.

5. (stihovna forma je stvar izdavaca) u ovom delu je ton izuzetno podignut, autor izlazi iz 3. lica i obraca se direktno Cirilu. Sledi opis odozgo nadole gde autor blagosilja prvo njegove usne, pa jezik,zatim lice, oci, zenice, ruke, prste, utrobu, noge, i na kraju se dobija utisak da se tim opisom on sav razliva na samom kraju u tu precasnu crkvu.

6. Uzdignut ton se smiruje i u zakljucku se vracamo istorijskim podacima i njegovoj karakterizaciji.