23.02.2016.

1

Pojam Računarska mreža - grupa meĎusobno povezanih

računara i ureĎaja koji dele resurse i informacije.

Topologija - prostorni raspored ili način povezivanja

delova jedne celine.

Komunikacioni kanal - fizički medijum kroz koji se

prenose podaci. Kod žičanih mreža, to su kablovi različitih

tipova. Kod bežičnih mreža, komunikacioni kanal je

vazduh.

Značaj računarskih mreža za pojedince i firme

- deljenje resursa (programa, opreme, podataka),

- visoku pouzdanost sistema (pouzdaniji je sistem sa

više računara nego sa jednim),

- uštedu novca (bolji je odnos cena/performanse sistema

sa više jeftinijih računara od sistema zasnovanog na

superkompjuteru),

- skalabilnost (sistem se lakše proširuje dodavanjem

jednog novog računara, nego zamenom

superkompjutera),

- moćni komunikacioni medijum (udaljeni saradnici

mogu zajedno obavljati neki posao) i

- elektronsko poslovanje.

Za pojedince računarske mreže takođe imaju veliki značaj, i to pre svega za: - pristup udaljenim informacijama, - komunikaciju, - interaktivnu zabavu i

- elektronsku kupovinu.

23.02.2016.

2

Podela prema veličini

- personalne mreže (eng. Personal Area Network - PAN),

- lokalne mreže (eng. Local Area Network - LAN),

- bežične lokalne mreže (eng. Wireless Local Area Network

WLAN)

- mreže širokog područja (eng. Wide Area Network - WAN)

- globalne mreže.

Podela prema značaju pojedinih čvorova u mreži

- klijent-server (eng. client–server) i

- ravnopravne, od-čvor-do-čvora (eng. peer–to–peer).

(odnosno prema prostornom rasporedu i načinu

povezivanje računara)

• mreže sa topologijom magistrale,

• mreže sa topologijom zvezde,

• mreže sa topologijom proširene zvezde,

• mreže sa topologijom prstena,

• potpuno povezane mreže.

Podela prema topologiji Topologija magistrale

23.02.2016.

3

Topologija zvezde

Topologija proširene zvezde

Topologija prstena Kada se govori o topologiji, treba razlikovati fizičku i logičku

topologiju.

Fizička topologija podrazumeva način na koji su čvorovi fizički

povezani, a logička topologija definiše način funkcionisanja mreže.

Na primer, ako su računari povezani preko komponente koje se

naziva hub (čita se „hab“), kažemo da mreža ima fizičku topologiju

zvezde.

MeĎutim, hub je komponenta koja signale pristigle na jednom

priključku prosleĎuje na sve ostale. Zato mreža radi isto kao da su

računari povezani na zajedničku magistralu, pa kažemo da ovakva

mreža imalogičku topologiju magistrale

23.02.2016.

4

Mrežni protokoli

Mrežni protokol definiše zajednički skup

pravila i signala prema kojima se ponašaju

računari koji su umreženi.

Danas najpopularniji protokol za LAN mreže je

Ethernet (koji ujedno definiše i ostale stvari kao

što su signaliranje i formate paketa), i skoro da ima

prevlast u računarstvu.

Za globalnu WAN mrežu Internet se u najvećoj

meri koristi Internet protokol (TCP/IP).

Najpoznatiji protokoli - Bluetooth - Ethernet - FDDI - IEEE 1394 (FireWire, iLink) - Frame relay - IEEE 802.11 - IPX - Point-to-Point - TCP/IP - TCP - Token Ring - UDP

Delovi računarske mreže Da bi računar mogao da razmenjuje podatke sa drugim računarom ili

drugim ureĎajem neophodno je da postoji:

Komunikacioni medijum

Komunikacioni uređaj i

Komunikacioni softver

Komunikacioni medijum • je fizički kanal koji služi za prenos podataka (povezivanje

računara).

• Komunikacioni medijum je fizička sredina kroz koju se

posredstvom signala prenose podaci (kablovi, vazduh...)

• Postoje UTP, STP, koaksijalni, optički

U slučajevima kada računare nije moguće

povezati kablovima koristi se radio veza,

mikrotalasi, infracrveno

zračenje i komunikacioni sateliti.

23.02.2016.

5

Komunikacioni uređaji

Dial-up, ISDN, ADSL modemi

Mrežni adapteri (kartice)

Hub

Switch

Router

Wireless router

Wireless kartice i adapteri

Modem

je uređaj koji omogućuje računarima da komuniciraju preko telefonske linije. On na predajnom kraju pretvara digitalne signale iz računara u analogne koje prenosi preko telefonske linije. Na prijemnom kraju, modem analogne signale ponovo pretvara u digitalne, koje koristi prijemni računar

ADSL

Mrežni adapteri

Mrežni adapteri imaju ulogu fizičke veze izmedu kablova i računara. Omogućavaju prenos signala. Instaliraju se u slotove za proširenje svakog računara i servera u mreži.

Koaksijalni adapter UTP adapter Optički adapter

23.02.2016.

6

Uloga mrežnih adaptera

priprema podatke iz računara za slanje kroz mrežu,

pošalju podatke drugom računaru,

kontrolišu protok podataka iz računara u sistem kablova,

primaju podatke iz kablova i prevode ih u oblik koji procesor (CPU) može da koristi.

Ethernet Hub.

Komutator (Switch)

Princip rada switch-a

Switch je ureĎaj koji upravlja protokom podataka izmeĎu

delova lokalne mreže (LAN). SWITCH

Njegova je uloga da reguliše saobraćaj u lokalnoj

mreži. Možemo sve naše računare povezati na svič, a i svič

na svič te tako proširiti našu mrežu.

Svič vodi računa o tome koji podatak prosleĎuje kom

računaru ili mrežnom ureĎaju. Svič je u stanju da razlikuje

(indentifikuje) ureĎaje (računare) koji su povezani na njega

na osnovu MAC adrese.

Identifikator ureĎaja povezanog na svič je njegova

fizička tzv. MAC (engl. Media Access Control) adresa

(ugraĎena fabrički, ne menja se).

23.02.2016.

7

MAC adresa mrežne kartice (šasije automobila),

mrežnog ureĎaja data je u obliku :

00:1A:4D:7B:FA:84

MAC adresu svoje kartice možete doznati tako što ćete

otići u Command prompt i izdati komandu ipconfig /all.

Dobićete rezultat kao na slici:

ROUTER

Ruter ili mrežni usmerivač (engl. Router) je računarski ureĎaj

koji služi za meĎusobno povezivanje računarskih mreža i

povezivanje mreža sa Internetom. On ima funkciju da za svaki

paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da

ide i da taj isti paket prosledi sledećem ureĎaju u nizu.

ROUTER

Ruter predstavlja i tehnički najsavršenije rešenje na mreži.

On povezuje mreže u različitim zgradama, gradovima i

kontinentima.

Ruteri upravljaju saobraćajem izmeĎu različitih mreža

povezanih različitim prenosnim medijumima.

Ruter možete upotrebiti da spojite dva predstavništva firme

u dva grada preko telefonske iznajmljene linije, bežične veze ili

bilo koje druge.

Ruteri regulišu saobraćaj na osnovu IP adrese računara.

Svaki računar u mreži ima IP i MAC adresu (mrežni

adapter računara).

ruter

svič svič

23.02.2016.

8

Komunikacioni softver

mrezni operativni sistemi

drajveri

aplikacioni softver

Pojam Interneta Internet je globalna računarska mreža, skup svetskih

računarskih mreže, koje za svoje korisnike

obezbeĎuju niz servisa pomoću standardnih

protokola

To je mreža svih mreža, koja se sastoji od miliona

privatnih, javnih, akademskih, poslovnih i vladinih

mreža, od lokalnog do globalnog obima

Počeci Interneta Razvoj Interneta je započet u SAD 1969. godine sa

idejom pravljenja mreže računara koja bi povezala vojne laboratorije, vladine biroe i univerzitete, sve za potrebe američke vojske

Mreža je dobila naziv Arpanet

Godine 1975. Arpanet je u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane pretvorivši je u Defense Data Network

Počeci Interneta Godine 1980. Nacionalna fondacija za nauku (NSF)

osnovala je sa istim principima mrežu, koja je 7

godina kasnije povezana sa Arpanetom

Pojavljuju se i druge mreže

Usenet, za nastavnike i studenta američkih

univerziteta

Janet u Velikoj Britaniji, NORDUnet u Skandinavskim

zemljama...

23.02.2016.

9

Godine 1990. NSF je predstavila projekat

umrežavanja raznih organizacija i mreža na

globalnom nivou

Tako je nastao Internet, mreža svih mreža

osmišljen hipertekst sistem koji će postati osnova www

(World Wide Web).

prvi komercijalni provajder – World (world.std.com).

1991. god. startovan prvi WWW server

(nxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u

info.cern.ch). Zamisljen i razvijen u Cern-u –

Evropska laboratorija za nuklearnu fiziku

1992. god. broj servera na mreži prelazi 1.000.000,

1993. god. pojavio se izraz “surfovati po mreži”.

1996. pojavio se prvi provajder u našoj zemlji

Funkcionisanje Interneta Funkcioniše nalik na poštanski sistem.

Svaki ureĎaj na Internetu ima svoju IP (Internet Protocol) adresu, koja ga jedinstveno definiše.

Svi podaci koji se razmenjuju putem Interneta putuju izmeĎu računara uz pomoć tog istog Internet Protocol-a. On funkcioniše tako što podatke deli u pakete, koji sadrže adrese pošiljaoca i primaoca, kako bi uspešno pronašli svoj put i stigli tamo gde treba.

IP adresa je upravo to što pomaže tom Internet "poštaru" da zakuca baš na vaša vrata i isporuči vam paket.

Funkcionisanje Interneta ”Put” kojim taj poštar mora da proĎe, krcat je

"raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju

poštara gde treba dalje da ide da bi stigao do

svog odredišta. Ta mreža rutera, sa računarima i

drugim mrežnim ureĎajima na krajevima

saobraćajne mreže, zapravo čini Internet.

Pravila po kojima se odvijaju ove aktivnosti

definisane su TCP/IP protokolom.

23.02.2016.

10

IP Adrese − Je registarska tablica svih računara na internetu

− IP adresa se sastoji od 4 broja od kojih svaki može biti u

opsegu od 0 do 255. U stvari, u pitanju je jedan 32-bitni

broj podeljen na 4 dela koji su meĎusobno razdvojeni

tačkama. Na primer validna IP adresa računara bi mogla

biti 192.168.1.10.

− Ovo je verzija IP protokola pod nazivom IPv4. Od

nedavno je uvedena nova verzija IPv6 koja umesto

sadašnjih 32 bita daje cak 128 bitova odnosno

2128 raspoloživih adresa. Ovo je stvarno veliki broj, (broj

veci od broja 3 iza koga ide 38 nula), koji se predstavlja

sa 8 grupa 16 bitnih brojeva koji su prikazani u

heksadecimalnom formatu.

IP Adrese − Svaki računar na internetu, koji je javno dostupan,

(recimo www.microsoft.com) ima svoju javnu i unikatnu

IP adresu. Ta adresa se uparuje sa simboličkim imenom,

jednostavnijim za pamćenje, pa je tako:

www.microsoft.com = 207.46.192.254

− Ovo možete i sami videti tako što odete u command

prompt windowsa i otkucate:

nslookup www.microsoft.com

dobićete 207.46.192.254

DNS (Domain Name System) serveri kada želimo da otvorimo neki Web sajt, nikada u

adresnoj liniji Internet pretraživača ne unosimo

IP adresu, već neki smisleni naziv

DNS je mehanizam koji smislene nazive Web

sajtova (simboličke adrese) prevodi u njihove

numeričke, stvarne IP adrese. To je “telefonski”

imenik interneta (javnih IP adresa).

DNS servis se izvršava na posebnim računarima

koji se zovu DNS serveri

Simboličke adrese imaju hijerarhijsku strukturu

sastoje iz više delova i podela se vrši na sledeći

način:Ime_računara._ime_lokalne_mreže._ime_dom

ena._ime_osnovnog_domena.

U primeru www.matf.bg.ac.rs, domen rs označava da

se server nalazi u Srbiji, da je deo akademske

mreže, da se nalazi u Beogradu i da je na

matematičkom fakultetu.

23.02.2016.

11

Domen je grupa mreža i računara na internetu

Često korišćeni osnovni (generički, top-level) domeni,

osim domena država, su:

.com –za komercijalne prezentacije koje svako može da zakupi

.edu – za prezentacije obrazovnih institucija

.gov – za prezentaciju država

.org – za prezentacije neprofitnih organizacija

.info – domen namenjen za informativne sadržaje…

Upravljenje domenima u Srbiji vrši Registar nacionalnog internet

domena Srbije www.rnids.rs. Domen se može registrovati, tj zakupiti

na odreĎeni vremenski period preko dobavljača interneta

Unos komande nslookup u Command promptu

Pristup Internetu Internet provajder − Dobavljač internet usluga ili internet servis

provajder (engl. Internet service provider, skraćeno ISP)

je kompanija koja svojim korisnicima omogućava uslugu

priključivanja na Internet i povezane servise

23.02.2016.

12

Struktura interneta − je hijerarhijska: hostovi su povezani u mrežu njihovih

lokalnih dobavljača interneta (engl. internet service

provider, ISP), ureĎaji lokalnih dobavljača su povezani u

regionalne mreže, a regionalne mreže su povezane u

nacionalne i internacionalne mreže NSP (Network

Service Providers).

− Najveće mreže povezane su izrazito brzim vezama koje

se nazivaju kičma interneta (engl. internet backbone).

Kičma interneta (backbone) Internet backbone su optički kablovi velikog

kapaciteta koji nose najveći deo protoka informacija

na Internetu. Ime su dobili tako što njihova uloga

podseća na ulogu kičme u ljudskom skeletu.

NSP provajderi naplaćuju lokalnim provajderima

korišćenje njihove mreže.

Protoci koje backbone podržavaju mogu biti u

opsegu od 45Mb/s do 10Gb

Funkcije Interneta Internet kao globalna računarska mreža ima

veliku i značajnu ulogu u savremenom društvu.

Tokom svoje istorije, od početne ideje da služi za razmenu i pronalaženje informacija i omogući globalno umrežavanje, Internet se razvio u važan i uticajan faktor društvenih dešavanja. Većina tih uticaja na savremeno društvo su pozitivni, ali je i sve više negativnih uticaja, naročito na mlaĎoj populaciji.

Pozitivne funkcije Interneta Informativna

Obrazovna

Poslovna (ekonomska)

Komunikaciona

Socijalna

Politička

Zabavna

23.02.2016.

13

Negativne funkcije Interneta Umesto da slobodno vreme provode u druženju, ili

na sportskim terenima, ljudi sve više postaju zavisnici od računara, TV-a, mobilnih telefona i ostalih sprava koje mogu doneti podjednako i štete i koristi.

Virtualni svet ili virtualni život preko interneta ima brojne opasnosti koje stvaraju posledice u stvarnom životu.

Pouzdanost informacija na Internetu Iako je internet nezamenjiv izvor informacija

potrebno napraviti selekciju u moru informacija i razviti kritičko mišljenje prema ovoj vrsti informisanja.

Poslednjih godina dešava se prava “inflacija” informacija na Internet iz svih mogućih oblasti, mnogo polutačnih i netačnih informacija, pa je potrebno pažljivo napraviti izbor potrebnih informacija.

Potrebna je provera i pravilno tumačenje prikupljenih informacija.

World Wide Web Web je najznačajniji internet servis i poslednjih

desetak godina je postao sinonim za internet

zato što u sebi integriše sve druge servise.

Web omogućava razmenu multimedijalnih

informacija posredstvom web sajtova

(prezentacija).

Web omogućava pristup interaktivnom sadržaju,

aplikacijama i drugim uslugama.

Internet prezentacija – (Web site) Web site je skup ureĎenih i povezanih stranica sa

podacima na odreĎenu temu i sadržajem koji može

biti interaktivan (korisnik može uticati na redosled

pregledanja sadržaja).

Web stranice su povezane linkovima i predstavljaju hipertekst

23.02.2016.

14

Web server Računar u mreži sa statičkom IP adresom

Računar na kome su fizički snimljeni web sajtovi

Računar sa softverom koji ume da prihvata

zahteve i šalje odgovore (pruža usluge)

Ime web servera i web sajta Ime servera predstavlja tekstualni ili brojni zapis

po kome se server pronalazi.

Računari komuniciraju preko numeričkih adresa,

a ljudi su, radi lakšeg pamćenja, uveli simboličke

adrese, npr za www.google.com je

72.14.221.104

Domain name servers, ili DNS je servis koji je

zadužen za konverziju iz simboličkih u numeričke

adrese

Web hosting Predstavlja iznajmljivanje prostora na hard disku web

servera nekog provajdera. Web sajtovi se postavljaju i nalaze na web serveru.

Server je stalno konektovan na Internet, a hosting provajder zadržava pravo da u toku godine ovaj pristup bude prekinut na kratko u slučajevima kada je potrebna nadogradnja servera ili softvera.

Uz svaki hosting paket dobija se i administracioni pristup. Putem ovog pristupa bićete u mogućnosti da samostalno dodajete domene i poddomene, kreirate vlastite e-mail adrese, kreirate baze podataka, instalirate specifične aplikacije, otvarate ftp naloge i drugo.

Podela web sajtova prema interaktivnosti sa posetiocima: statički web sajtovi

dinamički web sajtovi

23.02.2016.

15

Statički web sajtovi su najjednostavniji, najbrže se rade, te su obično i

najjeftiniji. Najčešće se rade u HTML-u, odnosno u XHTML-u u

kombinaciji sa CSS-om. Mogu imati animacije i java skripte, ali nemaju interaktivnost sa posetiocima.

Sva aktivnost posetioca svodi se na pregledavanje sadržaja i eventualno korišćenje kontakt forme.

Ne zahtevaju bazu podataka. Celokupan HTML kôd izvršava se u browser-u posetioca. Obično se brže učitavaju i lakše ih je optimizovati za pretraživače. Pogodni su za manje zahtevne web sajtove, sa manje podataka i gde interakcija sa posetiocima nije neophodna.

Dinamički web sajt omogućava manju ili veću interakciju sa posetiocima,

prikuplja podatke o posetiocima i njihovim interesovanjima, omogućava ili onemogućava pristup delovima sajta odreĎenim kategorijama posetioca, automatski šalje obaveštenja ili vesti posetiocima koji to žele, te može da omogućava pronalaženje i sortiranje podataka... Obično se rade u nekom programskom jeziku (php, asp...) i kôd im se izvršava na serveru, pa tek potom šalje browser-u.

Podaci se smeštaju u bazu podataka, odakle se po potrebi "pozivaju". Najčešće se rade zajedno sa CMS-om, kojim se vlasniku web sajta omogućava da vrlo jednostavno i brzo ažurira web sajt, bez ikakvog posebnog znanja o web dizajnu. Komplikovaniji su za izradu i optimizaciju i naravno, znatno skuplji.

Dinamika se veb stranicama dodeljuje posebnim

programima – skriptovima

Razlikuju se

skriptovi koji se izvršavaju na serveru, kada se klijentu

šalju generisane HTML stranice (PHP, ASP.NET, JSP)

Skriptovi koji se izvršavaju na klijentu, kada se klijenru

šlje pogram ubačen u veb-stranicu koji se izvršava u

okviru veb-pregledača(JavaScript)

Elektronska pošta Važan internet servis koli omogućuje brz i efikasan

način slanja poruka internet korisnicima

Uobicajeno je da elektronska adresa sadrzi dva dela.

Prvi deo sami odreĎujete

Drugi deo je odreĎen elektronskim imenom vaseg

Internet provajdera.