Pojam i elementi odluivanjaPojam odluivanjaDonoenje odluka ili odluivanje je proces pravljenja izbora izmeu vie mogunosti koje nam stoje na raspolaganju. To je misaoni racionalni proces, koji se sastoji od prepoznavanja i razumevanja mogunosti koje nam se nude, a potom i odabira mogueg reenja koje nam se ini kao najbolje i koje nas vodi ka eljenom stanju. Nakon izvrenog izbora, to jest donesene odluke, sledi aktivnost koja proizlazi iz odluke koju smo doneli, i koja sada treba da zaivi i u praksi kada donesena odluka stupi na snagu.U najirem smislu rei, odluivanje se odnosi na reavanje problema u procesu upravljanja. Naravno, i problem se ovde shvata u najirem smislu rei, on se ne mora odnositi na kriznu alarmantnu situaciju problema sa pretnjom loim ishodom. On moe biti i prilika koja se menaderu ukazuje da ostvari dobit za firmu. U svakom sluaju, situacija reavanja problema podrazumeva proces odluivanja, dakle identifikovanje uzroka problema, moguih alternativa za reavanja akutnog neeljenog stanja ili promenu postojeeg stanja izborom izmeu postojeih alternativa.Slikovito, on se moe odnositi na probleme koji se javljaju, u smislu loeg plasmana proizvoda, loe finansijske konstrukcije i sl. U ovom sluaju govorimo o kriznim problemima. Sa druge strane, moemo govoriti i o situacijama koje nisu akutno krizne, ali postoji odreeni rizik koji je mnogo dugoroniji u smislu potencijalno nepovoljnog trenda, koji takoe zahteva preduzimanje akcije, ali ne postoji akutna pretnja, ve se pre svega dela preventivno. Trei tip problem-situacije, javlja se u vidu prilika za poslodavca da unapredi postojee poslovanje, iskoriavajui priliku koja se nudi, tzv. Opportunity problem. 1.1. Raznovrsnost odlukaU zavisnosti od konteksta, postoje razliiti tipovi odluke i razliiti naini donoenja odluke. Tako, na primer, postoje odluke koje donose rukovodioci, kao i one odluke koje donose zaposleni. Naravno, najee se donoenje odluka ili sintagma donosioci odluka vezuje za rukovodee pozicije i osobe koje imaju mo da odluuju o vanim stvarima. Stoga je odluivanje svakodnevni posao menadera i on se javlja u svim fazama neke aktivnosti. Primarna odgovornost donoenja odluka pre svega lei na menaderu, jer i odluke koje u kasnijim fazama donose njegovi zaposleni trebalo bi da budu unapred planirane od strane menadera. U samoj rukovodeoj funkciji, najtei i najodgovorniji deo jeste upravo donoenje odluka, tu i lei mo i uticaj ovih osoba, jer osim mogunosti da kreira odluke, rukovodilac mora snositi i odgovornost za donesene odluke. Nosilac rukovodee funkcije mora uvek imati na umu organizaciju u celini, kao i potrebe svih zaposlenih. Za razliku od pozicije rukovodioca, zaposleni jednosmerno posmatraju odluku menadera, vodei rauna o tome kako se odluka reflektuje na njih.Zbog svoje teine i zahtevnosti, spremnost na donoenje odluka ne odlikuje svakog pojedinca. Ova osobina uglavnom karakterie osobe liderskog kalibra, koja je svojstvena odreenom broju poslovnih ljudi. Ona podrazumeva sklop karakteristika koje se ne sreu svakodnevno, kao to su inicijativnost, preduzimljivost, spremnost na rizik, odlunost, upornost, istrajnost, sigurnost, visoko samopouzdanje itd.Od tzv. menaderske revolucije do danas razvijale su se brojne teoriji o rukovoenju, analize o efektima razliitih tipova rukovoenja ili o uincima ovako ili onako donetih odluka. Neretko, ove teorije mogu biti potpuno suprotstavljanje i davati potpuno drugaije instrukcije. Sutinske razlike koje karakteriu razliite pristupe polaze od principa na kojima poiva sud o donesenoj odluci. Tako, sa jedne strane imamo odluke zasnovane na moralnim kvalitetima, sa druge strane imamo one koje prosuuju na osnovu strunosti i strunog obrazloenja za datu odluku i tree, ima onih koji smatraju da je najvea dobit dobre odluke, inteligencija ili liderstvo itd. Moda jo jasnija podela sudova jeste podela na racionalno donesene odluke i odluke koje su donesene na intuitivnom nivou.Bez obzira na razlike, kljuno merilo je uvek isto. Ono se ogleda u objektivnom sudu, zasnovanom na poslovnom uinku koji je po odluci u manjoj ili veoj meri doneo poslovnu dobiti ili ne. Dokaz za to je da poslovni uspeh ne zavisi od stepena obrazovanja, strunosti ili poetnog kapitala, ve od sposobnosti da donesu prave odluke u pravom trenutku. Vremenska dimenzija donesene odluke jedna je od kljunih komponenti donoenja odluka, pa moemo rei da sve ostale karakteristike koje se tiu pojedinca (donosioca odluka), kao to su: intuicija, inteligencija ili srea, ne igraju preterano vanu ulogu koliko efekat koji ostvaruju na poslovni uspeh.Donosilac odluka je i osoba koja je odgovorna za sam proces donoenja odluka. Kao lider, rukovodilac je zaduen za oseaj vlasnitva nad donesenom odlukom koju saradnici treba da imaju. U tom smislu, mora se voditi rauna o toku i pravcu kojim tee proces traganja za najboljim reenjem. Ovaj oseaj se zapravo svodi na vladanje situacijom, to ne znai nuno i da znate unapred odgovor koji je najbolji, ve da pre svega znate da ga prepoznate. Rukovodilac, ili onaj koji donosi odluke, pre svega treba biti primer ostalima. Otuda je kljuna kvalifikacija rukovodioca koji treba da donosi odluke sposobnost da razmilja procesno i da prepoznaje kretanja i namere drugih. Na ovaj nain obezbeuje se strukturisan rad i sistematina analiza svih faktora, te tako i najbolja mogua reenja. 1.2. Menaderi prilikom donoenja odlukaPored vremenske dimenzije, donoenje odluka mora sadrati i procenu trokova, jer tek sa trokovnom dimenzijom odluka moe biti valjana. Otuda proces donoenja odluka podrazumeva pre svega dobru pripremnu fazu, koja znai pripremanje svih elemenata neophodnih za donoenje odluka. To mogu biti informacije, struni saradnici, analitiari i sl. U tom smislu, vano je u svom timu, ili meu saradnicima imati ljude koji su dovoljno motivisani i posveeni traenju najboljeg reenja, koji su raznovrsni po svojim znanjima, ali i karakterima i oseanjima, predstavljaju skup neistomiljenika, ali dovoljno otvorenih da uju i uvae drugaije miljenje.Kao i u svakoj problemskoj situaciji, kljuni prvi korak je razumevanje problema, to jest situacije/konteksta u kojoj se nalazimo. Dobro razumevanje problema i svih njegovih aspekata najbolji je put do pravog izbora prave odluke. Sledei korak je nai i jasno odrediti eljeno, novo stanje koje e predstavljati bolju situaciju od one koja je trenutna. Kada smo odredili ta elimo postii, vano je da izmerimo i stepen ostvarivosti tog cilja, te u skladu sa tim pripremimo alternativna reenja, kojima bismo takoe bili zadovoljni.Koliko god da je sastanak sa timom iao kako treba i inilo Vam se da ste nali najbolje mogue reenje, dozvolite sebi da ideja prespava, i da jo jednom, sa novom distancom procenite valjanost odluke.Kvalifikovan lider uspeva da na sastancima pokrene kreativnost u svom timu i postigne sinergiju izmeu lanova, koja uvek rezultira veom produktivnou. Lideri koji ne znaju da rukovode racionalnim procesom donoenja odluka sami reavaju probleme i potom dodeljuju zadatke zaposlenima ne pitajui ih za miljenje i doprinos. Ovakav stil upravljanja se pokazao kao neproduktivan i vodi u siguran gubitak konkurentske prednosti i pad produktivnosti.Elementi procesa donoenja odlukaZa kvalitetno odluivanje najpre je potrebno spoznati potrebu za donoenjem odluke i uvaiti sve kljune elemente koji su potrebni za kvalitetnu odluku. Svaki proces donoenja odluka, strukturisan i definisan pravilima ili bez njih sadri sledee elemente koji se javljaju u procesu izbora odluke:CiljInformacijeDijagnozaAlternativeStanjeMetodologijaVrednostiDonosilac odluke Slika 1.3. Elementi procesa odluivanjaCilj predstavlja eljeno stanje, zadatak koji postavljamo u vidu eljenih rezulta/proizvoda koje bismo da ostvarimo po stupanju odluke na snagu.Informacije se odnose na sve kvalitativne i kvantitativne podatke relevantne za donoenje odluka i one igraju kljunu ulogu u samom procesu.Pod dijagnozom se podrazumeva proces prepoznavanja problema i jasnog definisanja svih njegovih aspekata.Alternative se odnose na osmiljavanje i kreiranje potencijalnih reenja koja e odgovoriti na definisani problem i promeniti neeljeno stanje u eljeno.Stanje Odluke se donose pod odreenim uslovima. Kontekst donoenja odluka gotovo uvek sadri kontinuum u kome se kreemo prilikom razmatranja potencijalnih reenja. To je prostor omeen granicama u okviru kojih moemo da kreiramo eventualna reenja.Metodologija se odnosi na metod koji je potreban kako bi bila doneta valjana odluka. On podrazumeva najpre jasno definisanu strategiju, sa precizno odreenim setom tehnika i metoda koje emo koristiti kako bismo doli do potencijalnih reenja.I poslednji faktor pri donoenju odluka predstavlja sam subjekt donoenja odluke, to jest karakteristike linosti koja treba da donese odluke. Ovo naravno podrazumeva itav set linih osobina, od psiholoko emocionalnih, do onih koje odslikavaju strunost i znanje donosioca odluka.Iako u pozadini samog procesa postoje elementi koji predstavljaju prirodne elemente procesa donoenja odluka, i najdirektnije uslovljavaju valjanost odluke, na prvom mestu je vremenska dimenzija. Ovo znai biti svestan vremenskog limita koji postoji pri odluivanju, kao i trokovne projekcije koja uslovljava nau odluku. Ovo su dva kljuna, logina preduslova za donoenje kvalitetnih odluka. 1.4. Vreme i trokovi kao aspekti donoenja odlukaProces utvrivanja problema i jasno utvrivanje svih njegovih aspekata naziva se: metodologija cilj dijagnoza stanje Elementi koji su ukljueni u donoenje odluka u odreenim su odnosima i javljaju se odreenim fazama procesa donoenja odluka, te se kao takvi mogu grupisati na sledei nain:Identifikacija eljenog cilja Donesenu odluku moe initi jedna od vie moguih alternativa, ili nijedna od njih, ukoliko se pokae kako ishod svih raspoloivih alternativa nee dovesti do postavljenog cilja koji bi omoguio i njegovo ostvarenje. Kao cilj odluivanja, moe se pojaviti donoenje optimalne odluke, odnosno takve odluke koja je u potpunosti u skladu s postavljenim ciljem kao i donoenje odluke koja e, iako ne u potpunosti, u nekoj zadovoljavajuoj meri biti usklaena sa postavljenim ciljem. Usvajanje kriterijuma - Kao kriterijum kvaliteta donoenja odluka mogu se pojaviti dve stvari. Prvo vei ili manji stepen slaganja ishoda/rezultata s postavljanim ciljem, to zavisi od jasno i precizno definisanog cilja i rezultata do kojih elimo da doemo. Ovo se moe meriti i stepenom kompatibilnosti odluke/reenja sa ciljem koji smo postavili, ukoliko unapred definiemo jasnih pravila uporeivanja cilja i ishoda. Drugi vaan kriterijum moe biti brzina donoenja odluka. Brzina zavisi od broja raspoloivih alternativa, sloenosti postavljenih ciljeva, ali i od jasnoe pravila za dostizanje cilja. Traganje za solucijama, reenjima - Proces odluivanja, dakle, zapoinje izborom alternative, a zavrava se odlukom koja predstavlja konkretan rezultat izbora, odnosno ishoda procesa odluivanja.Preduslov svakog procesa donoenja odluka je da postoji poetna distinkcija (razlika) izmeu generalne situacije i jedinstvenosti i posebnosti trenutne situacije u kojoj je potrebno doneti odluku. Za veinu situacija potoji jednostavan proces, esto jasno definisan pravilima i procedurama dolaenja do odluke. Ipak, najea greka menadera lei upravo u tome da na sve situacije aplikuje generalne strategije donoenja odluka. Kako je svaka situacija specifina za sebe, vano je osvestiti eventualnu posebnost date situacije, te u skladu sa tim razmotriti pravu strategiju.Primer: Henri Ford odluio je da udvostrui plate svojih zaposlenih, i ta odluka pokazala se kao veoma isplativa. Zaposleni se ne posmatraju kao radna snaga, ve kao najvrednija imovina. Sa druge strane radnici su sebi mogli da priute proizvode koje su proizvodili i tako, na jo jedan nain, doprinesu ostvarenju profita. Ova odluka imala je veliki znaaj na razvoj poslovanja ove kompanije.