pojam i vrste finansijskih tržišta

5/27/2018 Pojam i vrste finansijskih tr i ta

1/15

UNIVERZITET UNION NIKOLA TESLA U BEOGRADUFakultet za preduzetniki izni!

Predmet: "#!l#$ne %inan!i&e

Se'inar!ki rad

Tema rada: "#&a' i $r!te %inan!i&!ki( tr)i*ta

Mentor: Student:

D#+, dr Ana -#$an#$i. /a&a Brank#$i. 012 3001

Decembar 2011.


2/15

SADRAJ

1. UVOD..................................................................................................... 2

2. Pojam finansijskih trita..................................................................... 33. Elmnti finansijsko! trita ........................33.1. Finansijska tednja ...33.2. Finansijski tokovi .43.3. Finansijski instrumenti .43.4. Finansijske institucije ...53.5. Finansijska trita .6

". #araktristik sa$rmnih trita ...................6%. Vrst trita.............................................................................................7

5.1. 5.1. Trite novca .............................................71.1. 5.2. Trite kapitala ......................

1.1. 5.3. !evi"no trite ..................................#1.1. 5.4. Trite $inansijski% derivata ......................................................1&

&. S!mnta'ija finansijskih trita ( toriji i )raksi..............................11*. +inansijski instr(mnti i ri,ik.............................................................. 11-. -. /in! transak'ij na tritima no$'a i ka)itala....................... 120. aklj(ak................................................................................................131. 4itrat(ra...............................................................................................14

2


3/15

1. UVOD

'rvi istorijski pomeni "a ra"voj trita ve"uje se "a (avilon ())*( p.n.e. +de su postojalitr+ovci koju su skupljali i ,uvali %ranu i davali je u "ajam- +de su "ajmoprimci morali da vraterou sa kamatom. 'otvrde koje su se tada i"davale sluile su kao sredstvo pla/anja i ovde su

prapo,eci ankarstva i %artije od vrednosti.

0 staroj r,koj se sa pojavom "anatstva javlja novac. vaki +rad je io drava "a see i imaoje svoj novac. vde se javljaju prvi po,eci devi"no+ trita- jer da i se tr+ovina odvijala- iloje potreno vriti "amenu novca.

'rvi koreni $inansijsko+ trita javljaju se "a imsko carstvo +de je novac doijao sve ve/i"na,aj. avljaju se posene vrste anaka koje su vrile primanje ulo+a i depo"ita- kao idavanje "ajmova i"meu delova imske drave.

0 srednjem veku imamo ra"vijene $unkcije novca i veliku upotreu imao je metalni novac- itada se "o+ manipulacija sa kovanim novcem po,inju i"davati menice kao prve %artije odvrednosti.

a pojavom prvi% er"i u ( i () veku javljaju se prvi temelji $inansijski% trita- i tootkri/em 8merike nastala je potrea $inansiranja prekookeanski% putovanja i tada nastajuoave"nice-a kasnije i deonice.

9a dalji i ur"ani ra"voj $inansijsko+ trita doprineo je ra"voj industrijske proi"vodnje-tr+ovine i saora/aja i otvaraju se prve centralne anke.

Finasijska trita se mo+u posmatrati u irem i uem smislu.:iri smisao * postoje svuda +de se oavljaju $inansijske transakcije.0i smisao * tranja "a ra"li,itim olicima $inansijski% instrumenata ;aktive


4/15

2. POJA5 +67A7S6JS#6 8R698A

a"voj trine privrede i kreditno+ sistema neprekidno stvara ra"li,ite olike platni% ikreditni% instrumenata kojima se re+istruju- prenose i reali"uju nov,ane oave"e i

potraivanja ra"li,iti% u,esnika u procesu reprodukcije. =a $inansijskom tritu se oavljajura"novrsni poslovi- na kojima se nude i trae supstituti roe i ulu+a- kao to su novac- %artijeod vrednosti i potraivanja.

Finansijsko trite repre"entuje ekonomski or+ani"ovan trini prostor "a oavljanjekupoprodajni% i $inansijski% transakcija- susretanje ponude i tranje "a ra"li,itim olicima$inansijski% instrumenata.

=a $inansijskim tritima se pove"uju sujekti koji raspolau vikovima nov,ni% sredstava isujektima kojima nedostaje novac i tako se pove"uju tednja i investicije.

Funkcije $inansijsko+ trita su>a< 0tvrivanje cena $inansijski% instrumenata

< manjivanje transakcioni% trokovac< 'ruanje in$ormacijama u,esnicima na tritu

3. E4E5E786 +67A7S6JS#6 8R698A

?lementi $inansijsko+ @ trino+ sistema su>1< Finansijska tednja je predmet tj. sadraj trans$erisanja2< lavni tokovi trans$erisanja $inansijske tednje3< Finansijski instrumenti kojima se vri trans$erisanje tednje4< Finansijske institucije koje u,estvuju u trans$erisanju tednje5< Finansijska trita na kojima se ostvaruje promet $inansijski% instrumenata

3.1. Finansijska tednja

:tednja predstavlja deo do%otka ,ija se potronja odlae "a kasnije.na moe iti pod uticajem ra"li,iti% motiva- i jednu +rupu ,ine materijalni motivi;ostvarivanje socijalni%- drutveni% i ekonomski% ciljeva< i nematerijalni ; si+urnost-kolovanje


5/15

:tednja privredni% sujekata moe da se posmatra na dva na,ina i to kao ruto pro$it ; ra"likai"meu pri%oda od prodate roe i i"vreni% uslu+a- i trokova koji su nastali "a te svr%e< iinvesticije u kapitalna dora.!ravni sektor u ve/ini slu,ajeva ostvaruju ne+ativnu $inansijsku tednju- jer ukupni javniras%odi preva"ila"e ukupne javne pri%ode.

3.2. Glavni tokovi transferisanja finansijske tednje

Tokovi $inansijske tednje mo+u iti direktni i indirektni.

!irektni tokovi se odvijaju direktno od su$icitni% ka de$icitnim sektorima e" posredstva$inansijski% institucija. 0 ovom slu,aju su$icitni sektor svoj viak tednje "amenjuje "aodreenu $inansijsku aktivu koja je potrena de$icitnom sektoru.

)ndirektni tokovi se odvijaju posredstvom $inansijski% institucija. 0 ovom slu,aju de$icitnisektor kreira indirektne $inansijske instrumente i prodaje i% $inansijskim institucijama-a onekreiraju svoje $inansijske instrumente i prodaju i% su$icitnom sektoru.

3.3. Finansijski instrumenti tj.aktiva

Finansijska aktiva je svaki imovinski olik koji ima vrednost koja se moe ra"menjivati. naje predmet tr+ovine na $inansijskim tritima i to je plasman "a sujekte koji i% poseduju.

'od $inansijskom aktivom podra"umevamo>

a< Bartije od vrednosti< Ciralni novacc< !evi"na sredstva

Hartije od vrednostisu pisani dokumenti koje svojim vlasnicima daju odreena prava- ali suone danas u elektronskom oliku.0kupna imovina jedno+ sujekta sadrana u %artijama od vrednosti predstavlja port$olio.

'rema prirodi odnosa koje odravaju %artije od vrednosti se dele na>a< snovne @ predstavlaju osnovne odnose i"meu emitenta i vlasnika i tu postoje dve

+rupe> instrumenti du+a i vlasni,ki instrumenti.

Bartije od vrednosti @ instrumenti du+a su kreditni instrumenti koji odravaju duni,kopoverila,ke odnose i ovde spadaju oave"nice- komercijalni "apisi.

Bartije od vrednosti @ vlasni,ki instrumenti koji odravaju vlasni,ke odnose i ovde spadajuakcije.

< )"vedene @ odravaju i"vedene odnose- nji%ova vrednost nije ne"avisna kao kodosnovni% %artija od vrednosti. )"vedene %artije od vrednosti predstavljaju $inansijskeinovacije i tu spadaju terminski u+ovori- svopovi.

'rema roku dospe/a mo+u iti>a< Dratkoro,ne @ rok dospe/a je do +odinu dana i to su instrumenti trita novca.

< rednjoro,ne @ rok dospe/a do 5 +odina

5


6/15

c< !u+oro,ne @ rok dospe/a je dui od 5 +odina i to su instrumenti trita kapitala

Novac se javlja u vie olika kao kovani i papirni novac- a iralni novac se nala"i naposlovnim ra,unima predu"e/a.

Devize su sva potraivanja u stranoj valuti prema inostranstvu. =a $inansijskim tritimatr+uje se i devi"nim kursevima koji predstavlja cenu strane valute i"raene u doma/em novcu.

3.4. Finansijske institucije

Finansijske institucije u,estvuju na $inansijskim tritima i pove"uju ponudu i tranju "a$inansijskom aktivom- i one su posrednici i"meu su$icitni% i de$icitni% sektora.

Finansijske institucije vre slede/e poslove>a< Trans$ormisanje aktive i" jedno+ olika u dru+i

< a"mena $inansijske aktive u korist svoji% klijenatac< 'ruanje pomo/i u kreiranju novi% olika $inansijski% instrumenata i pomo/ pri

nji%ovoj prodajid< 'ruanje savetodavni% i konsaltin+ uslu+ae< (renje poslova u ve"i sa upravljanjem port$oliom $inansijske aktive

Finansijske institucije delimo prema slede/oj kate+oriji>1. :ntralna ;anka@ vri re+ulativnu ulo+u na $inansijskim tritima- na tritu

novca odreuje nivo nov,ane mase i visinu kratkoro,ni% kamatni% stopa.- vrioperaciuje na otvorenom tritu i time doprinosi nje+ovom ra"voju. na svoje

"adatke i $unkcije ostvaruje pomo/u instrumenata monetarno+* kreditno+re+ulisanja u koje spadaju> eskontna stopaA oave"na re"ervaA utvrivanjeminimalne re"erve likvidnostiA kupovina i prodaja %artije od vrednostiA u,e/eu devi"nim transakcijama.9adaci centralne anke su> emisija kvalitetni% %artijaod vrednostiA operacije na otvorenom trituA oavljanje diskontni% poslovaAutvrivanje oave"ne re"erveA utvrivanje eskontni% i dru+i% kamatni% stopaAsamostalno vodi politiku kursa dinara itd...

2. D)o,itn finansijsk instit('ij @ do sredstava dola"e prikupljanjemdepo"ita od ostali% u,esnika na $inansijskim tritima. ) ovde spadaju ankeAtedne i kreditne asocijacijeA tedioniceA kreditne unijeA tedno kreditne"adru+e. Eanke su institucije koje prikuplaju depo"ite- odoravaju kredite i

oe"euju transakcioni novac. o+u iti univerzalne ; tradicionalni olikor+ani"acije anaka koje oavljaju sve osnovne ankarske $unkcije


7/15

investicione $ondove. 0+ovorne $inansijske institucije do sredstava dola"e nau+ovornoj osnovi- preko periodi,ni% uplata u odreenim vremenskimintervalima. To su osiguravajue organizacije ; "a utvrenu naknaduoe"euju isplatu u+ovorene sume- ako se desi osi+urani slu,aj i to je u vidu

polisa ivotno+ osi+uranja< i !enzioni fondovi ; $inansijske institucije koje

oe"euju stanovnitvu si+urnost i stailnost pri%oda posle "avretka radno+veka i imaju veliki "na,aj na $inansijkim tritima- jer raspolau "natnim$inansijskim sredstvima roneA $inansijskeAuniver"alne i specijali"ovane.

". #ARA#8ER6S86#E SAVRE5E76 +67A7S6JS#68R698A

eleje savremeni% $inansijski% trita je stalno kreiranje novi% $inansijski% instrumenata irisanje +ranica i"meu nacionalni% trita.

=astaju novi $inansijski instrumenti- usavravaju se telekomunikacioni sistemi i in$ormacionate%nolo+ija ,ime se omo+u/ava elektronski prenos podataka koji je itan "a usavravanje

postoje/i% i ra"voj novi% institucija na $inansijskom tritu.

Darakteristike su>8. #ontin(itt@ o+leda se u neprekidnosti u radu- i tokom celo+ dana se na $inansijskim

tritima $ormiraju cene- i"vravaju nalo"i kupaca i prodavaca ,ime se pratetransakcije na $inansijskim tritima u ra"li,itim delovima sveta.

E. 6ntrna'ionali,a'ija i !lo;ali,a'ija@ podra"umeva proces inte+racije nacionalni%$inansijski% trita u jedno internacionalno $inansijsko trite.

G. +inansijsk ino$a'ij @ doprinose irenju poslova na $inansijskim tritima i toprocesima +loali"acije i internacionali"acije. ne se javljaju usled nestailnosti

odreeno+ privredno+ sistema- pove/anja u,esnika na $inansijskim tritima-te%ni,ko+ i te%noloko+ ra"voja "emlje. =aj"ana,ajnije inovacije su $ju,ers u+ovori-kreditne kartice i elektronski novac.

7


8/15

!. Dr!(la'ioni toko$i @ ou%vataju smanjenje ulo+e drave i dravni% or+ana-kominacija "akonsko+ re+ulisanja i samore+ulisanja- pove/anje kontrole poslovanjasvi% u,esnika na $inansijskom tritu.

%. VRS8E 8R698A

0 "avisnosti od $inansijski% instrumenata kojima se tr+uje na $inansijskim tritima- moe sei"vriti slede/a podela>

* Trite novca* Trite kapitala* !evi"no trite* Trite $inansijskim derivatima

".1. $r#ite novca

Trite novca je mesto susretanja ponude i tranje kratkoro,ni% nov,ani% sredstava ikratkoro,ni% %artija od vrednosti u $unkciji osi+uranja poslovni% sujekata- potrena$inansijska sredstva "a odravanje lukvidnosti- "a oavljanje prometa i i"vravanja teku/e

proi"vodnje.

vde se tr+uje iralnim novcem- kratkoro,nim %artijama od vrednosti- "latom i plemenitimmetalima- sa ta,no utvrenim u,esnicima- nji%ovim pravima i oave"ama- odreenim

prostorom i vremenom $unkcionisanja.

=a tritu novca oavljaju se slede/i poslovi>a< Transakcije sa iralnim novcem @ kupovina i prodaja iralno+ i depo"itno+ novca u

cilju ostvarivanja ve/e+ stepena pro$itailnosti nov,ane imovine< Dreditno trite @ ponuda i tranja kratkoro,ni% kredita- kao i kori/enje kreditni%

plasmana u procesu standardno+ odvijanja procesa proirene reprodukcijec< Homardno trite @ tr+ovina %artijama od vrednosti u cilju oe"eivanja likvidnosti

privredni% sujekatad< ?skontno trite @ tr+ovina komercijalnim menicima radi oe"eenja optimalne

nov,ane masee< 'rimarno i sekundarno trite kratkoro,ni% %artija od vrednosti @ primarno je mesto

emitovanja i mesto prodaje kratkoro,ni% %arija od vrednosti- dok je sekundarno mestotr+ovine ve/ emitovani% kratkoro,ni% %artija od vrednosti.

a"voj trita novca "apo,eo je pojavom anaka- koja kao posrednik svoji% deponenata moeda prati i anali"ira $inansijske odnose koji nastaju u procesu stvaranja do%otka i akumulacije-kao i nji%ove preraspodele.

Trite novca ojedinjuje ponudu i tranju nov,ani% sredstava- $inansijske instrumente itransakcije koje se oavljaju u odnosima i"meu pravni% i $i"i,ki% lica- kao i odnosimai"meu nji% sa jedne strane i drave i centralne anke sa dru+e strane.


9/15

'ored monetarne $unkcije- trite novca ostvaruje i slede/e $unkcije> moili"acija i alokacijakratkoro,ni% $inansijski% sredstavaA oe"eivanje solventnosti ekonomski% sujekataAutvrivanje cena $inansijski% instrumenata i transmisija monetrne politike.

'oslovanje na tritu novca karakteriu>

* jasna i jednora"na pravila* jedinstveni na,in poslovanja* internacionalnost- potovanje pravila koja su meunarodno pri%va/ena* trino korektno i konkurentno ponaanje u,esnika* e$ikasnost i preci"nost u oavljanju poslova* visoka $inansijska disciplina koja je pra/ena otrim sankcijama "a njeno nepotavanje* kori/enje savremene in$ormati,ke i telekomunikacione opreme* racionalnost i aurnost u poslovanju

)nstrumenti trita novca se klasi$ikuju prema i"davaocu>a< Finansijski instrumenti drave i centralne anke ; kratkoro,ne dravne oave"nice-

oave"nice dravni% a+encija- iralni novac1. !e$icitne ekonomske jedinice koje kao krajnji korisnici $inansijske tednje kreiraju

odreene instrumente i prodaju i% su$icitnim ekonomskim jedinicama2. Finansijske institucije kao to su komercijalne anke- osi+uravaju/a drutva- pen"ioni

$ondovi3. Eer"anski posrednici @ rokeri i dileri4. Eer"e "na,ajna ulo+a na ovom tritu u sekundarnim operacijama5. !rava koja ima ulo+u re+ulatora i kontrolora- a moe iti i investitor

".3.Devizno tr#ite

!evi"no trite je mesto kupovine i prodaje strani% sredstava pla/anja- usklaivanje ponude ipotranje- utvrivanje devi"no+ kursa i upravljanje devi"nim nacionalnim re"ervama.

Funkcionisanje ovo+ trita doprinosi meusonoj pove"anosti nacionalni% $inansijski% tritai devi"no trite ima "a cilj odravanje optimalno+ nivoa likvidnosti sujekata i nacionalneekonomije u nji%ovim poslovnim transakcijama sa inostranstvom.

snovu "a postojanje savremeno+ devi"no+ trita predstavlja meunarodni platni promet.Funkcija u,esnika na devi"nom tritu je da od nosilaca devi"ni% sredstava kupe raspoloivasredstva i da i% prodaju "ainteresovanim kupcima radi pla/anja nji%ovi% oave"a uinostranstvu.

1&


11/15

!evi"no trite ostvaruje slede/e $unkcije>* omo+u/ava vlasnicima devi"a da i% pretvori u nacionalnu valutu* usklauje "a%teve "a prodaju devi"a sa "a%tevima "a nji%ovu kupovinu* usklauje ponudu i tranju posredstvom devi"no+ prometa u "emlji i devi"no+ prometa sainostranstvom

* omo+u/ava oavljanje devi"no+ prometa sa inostranstvom

snovna $unkcija devi"no+ trita sastoji se u $ormiranju devi"no+ kursa- tj.utvrivanjeodnosa vrednosti nacionalne valute prema valutama dru+i% "emalja i $ormira semeuodnosom ponude i tranje "a devi"ama.

Formiranje kursa na devi"nom tritu je pod uticajem centralne anke i ona uti,e na visinukursa- u"imaju/i u o"ir kretanje kurseva na stranim devi"nim tritima i svoju devi"nu

politiku.

)nstrumenti devi"no+ trita su platni instrumenti koji sadre potraivanje i"raeno u stranoj

valuti i to su meunarodni platni instrumenti- trans$eri- menice i ,ekovi.

0,esnici na devi"nom tritu su vlasnici valuta- devi"ni% sredstava i devi"ni% %artija odvrednosti- kao i anke i dru+e er"ansko $inansijske institucije koje je centralna anka "a to

poseno ovlastila.

".4. $r#ite finansijski& derivata

Trita $inansijski% derivata su pekulativna trita na kojima se tr+uje na termin i +de se

usklauje pekulativna tranja $inansijski% derivata. vde kupac i prodavac svoje oave"e iprava ne i"vravaju promptno- ve/ pre ili posle promptno+ termina- tj. na odreeni termin kojije ra"lika i"meu udu/e terminske cene i sadanje promptne cene.

Fju,ers i $orvards su likvidni terminski u+ovori koji repre"entuju i"vedene %artije odvrednosti ; $inansijske derivate< pomo/u koji% se kupuju i prodaju odreene aktive u

udu/nosti.

a"lika i"meu $ju,ersa i $orvardsa je da se kod $orvardsa podra"umeva oave"na isporukaroe- pla/anje je u odreenom roku i to sa $iksnom i unapred utvrenom cenom- a kod$ju,ersa cena se unapred u+ovara i pla/anje se oavlja u momentu isporuke roe.

0,esnici na ovom tritu su klirinke ku/e koje pove"uju kupce i prodavce i javljaju se kao+arant si+urnosti isporuke i pla/anja.

(eliki "na,aj imaju i" ra"lo+a to na er"i tr+uju pekulanti i %ederi.

:pekulanti prodaju i kupuju $ju,erse da i ostvarili pro$it po osnovu ra"like u ceni aktive- a nei da koriste aktivu.

Bederi tee da proi"vode i koriste aktivu kojom se tr+uje na er"ama putem $ju,ersa- i oniele da se osi+uraju od ri"ika koji nastaje usled promena cena aktiva.

11


12/15

&. SE

). Terminske devi"ne transakcije = kupovina jedne valute dru+om od neposredni%u,esnika i to na internacionalnom tritu novca- s tim to je isporuka ta,no utvrendatum i po ceni tj. kursu na dan "aklju,enja u+ovora.

)). vop su poslovne operacije koje repre"entuju inte+ritet promptne i terminske devi"nekupoprodaje

))). (alutne opcije daju pravo- ali e" oave"e da se moe kupiti i prodati odreena stranavaluta po stro+o u+ovorenoj ceni.

)(. Fju,ers u+ovori stvaraju prava i oave"e da se kupljeni instrument isporu,i ta,no nadan koji je o"na,en u u+ovoru- iako moe do/i da oa partnera udu nesolventna.

12


13/15

=a tritu kapitala dominiraju promptni i terminski poslovi.'romptni poslovi su +de se oave"e partnera i" kupoprodajno+ u+ovora reali"uju odma%- anajkasnije od 3 do 5 dana od "aklju,enja u+ovora.Terminski poslovi su oni +de se oave"e prodavca i kupca ne i"vravaju odma%- ve/ u nekomkasnijem roku koji je unapred o"na,en.

Dod terminski% poslova sre/u se $inansijski instrumenti u vidu>). Fju,ersa @ kupovina ili prodaja er"anski% e$ekata i to ta,na odreena koli,ina na

odreeni datum po u+ovorenoj ceni i" u+ovora- i pla/ena je samo mara kao +arancija"a ispunjenje u+ovorni% oave"a i tako se osi+uravaju od kursno+ ri"ika.

)). pcije su kada jedan partner svoja prava i" u+ovora moe da ostvari +otovo svako+radno+ dana do isteka roka opciono+ u+ovora.

))). vop je osi+uranje od ri"ika promene kamatni% stopa i to je "amena $iksne kamatnestope "a varujailnu i ornuto i to je kreditno @ monetarni svop- ili kada se vri"amena jedne valute dru+om to predstavlja kreditno valutni svop.

-. ED67< 8RA7SA#:6JE 7A 8R698U 7OV:A 6#AP68A4A

Damatni i valutni ri"ik uti,u na mo+u,nost +uitka pro$ita i ero"ije ankarsko+ kapitala i to uuslovima $leksiilni% devi"ni% kurseva i varijailni% kamatni% stopa.

)" to+ ra"lo+a anke koriste %edin+ investicio%nu strate+iju "a minimi"iranje ri"ika putemtransakcija na $inansijskim i ronim tritima.

Fa"e odvijanja %edin+a su>a< onitorin+ $a"a

< 'redvianje promena kamatne stope i devi"no+ kursac< dreivanje $inansijski% instrumenata "a minimi"iranje ri"ikad< Dominacija trini% transakcija

9a distriuciju kamatno+ i valutno+ ri"ika koriste se slede/i instrumenti>). Fju,ersi @ na $ju,ers tritima tr+uje se $ju,ers u+ovorima i to "a dravne oave"nice-

depo"itne certi$ikate i "a la+ajni,ke "apise)). Forvardsi @ dva poslovna partnera koji po"ajmljuju ta,no preci"iran i"nos po kamatnoj

stopi koja je u+ovorena i slu,ni su $ju,ersima))). pcije @ jedna strana prodaje pravo kupovine tj. prodaje odreeno+ $inansijsko+

instrumenta po u+ovorenoj ceni dok dru+a strana kupuje to pravo.)(. vopovi @ "amene kamatni% stopa u u+ovorima u" sa+lasnost u+ovorni% strana i jedino

se +lavnice ne "amenjuju.

13


14/15

0. A#4JU>A#

Finansijska trita su naj"na,ajniji i najosetljiviji deo ukupno+ ekonomsko+ i $inansijsko+sistema svake "emlje- i omo+u/avaju normalno i nesmetano $unkcionisanje nacionalne

ekonomije. =a njima se odraavaju sva "ivanja u realnim tokovima drutvene reprodukcije.

=a nji% uti,u promene na tritu proi"voda i promena $aktora proi"vodnje- ali i ona imajupovratni uticaj na nji%. a"vojem $inansijski% trita pove/ana je ponuda $inansijski%instrumenata- ,ime i dru+i olici aktive postaju premet trino+ valori"ovanja.

!ola"i do ra"voja novi% $inansijski% instrumenata- usavravanja in$ormacione te%nolo+ije itelekomunikacioni% sistema ,ime se omo+u/ava elektronski prenos podataka koji je

pretpostavka "a kontinuiranu tr+ovinu i permanentno usavravanje i ra"voj novi% institucijana $inansijskom tritu.

eleje savremeni% $inansijski% trita je stalno kreiranje novi% $inansijski% instrumenata irisanje +ranica i"meu nacionalni% trita.

=aa "emlja spada u red "emalja kod koji% se proces ra"voja $inansijski% trita nala"i tek napo,etku- "o+ ,e+a se kod nas sporo i"+rauje trina privreda.

=era"vijenost $inansijski% trita kod nas je posledica slae pro$itailnosti privrede-nedovoljne sklonosti ka tednji- visoke kamatne stope- "atim i"+uljeno poverenje u$inansijski sistem- nede$inisani% svojinski% odnosa i nedostatak specijali"ovani% kadrova.

14


15/15

0. 468ERA8URA

1. isti/ C.- I loalni $iskalni menadmentJ- avremena adminitracija- Eeo+rad- 2&&&.2. isti/ C.- I Finansijske institucije i tritaJ- (ia poslovna kolaA Eeo+rad- 1##5.

3. isti/ C.- I Finansijska trita i er"eJ- Ki+oja- Eeo+rad- 1##7.4. Duli/ .- I Finansijski menadmentJ- e+atrend univer"itet primenjeni% nauka- Eeo+rad-

2&&4.5. iloevi/ .- I onetarne i javne $inansijeJ- Eeo+radska poslovna kola- Eeo+rad- 2&.6. Duli/ .- iloevi/ .- I Finansijski i monetarni menadmentJ- Eeo+rad- 2&&7.

6ntrnt i,$ori?

7. LLL.crnarupa.sin+idunum.ac.rs. LLL.vps.ns.ac.rs.#. LLL.me+atrend*in$o.com1&. LLL.scridMdocM7324446Mistorijskira"voj.com11. Likipedia.kate+orija>$inansijska tr"ista

15
http://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/http://www.vps.ns.ac.rs/http://www.megatrend-info.com/http://www.scribd/doc/73284446/istorijskirazvoj.comhttp://www.crnarupa.singidunum.ac.rs/http://www.vps.ns.ac.rs/http://www.megatrend-info.com/http://www.scribd/doc/73284446/istorijskirazvoj.com

pojam i vrste finansijskih tržišta

Documents