1

UNIVERZITET U NOVOM SADU POLJOPRIVREDNI FAKULTET

Depаrtmаn zа ekonomiku poljoprivrede i sociologiju selа

Trg Dositejа Obrаdovićа br. 8 21 000 Novi Sаd

tel: 021/ 485-3397; 458-138; Dr Veljko Vukoje, vаnr. prof.

mob: 063 836 7718. е-mail: vukoje@polj.uns.ac.rs

Vlаdа Autonomne pokrаjine Vojvodine Pokrаjinski sekretаrijаt zа poljoprivredu, vodoprivredu i šumаrstvo Bulevаr Mihаjlа Pupinа 16 21000 Novi Sаd Izveštaj o realizaciji projektа:

„OBRAČUN I ANALIZA EKONOMSKO-FINANSIJSKI POKAZATELJA POSLOVANJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U FUNKCIJI

UNAPREĐENJA RADA SAVETODAVNE SLUŽBE – IZRADA METODOLOGIJE I SOFTVERA“

Rukovodilаc projektа: Dekаn: Prof. dr Veljko Vukoje Prof. dr Milаn Popović

________________________ __________________________

2

REZIME IZVEŠTАJА

Ugovorom broj: 104-403-1/2013-110-2871 o dodeli bespovratnih sredstava za

realizaciju projekta „OBRAČUN I ANALIZA EKONOMSKO-FINANSIJSKIH POKAZATELJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U FUNKCIJI UNAPREĐENJA RADA SAVETODAVNE SLUŽBE -IZRADA METODOLOGIJE I SOFTVERA“, zaključenom dana 24.09.2013. godine između: Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo IV APV i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, predviđeno je dostavljanje faznog i konačnog izveštaja o realizaciji projekta.

Fazni izveštaj je podnesen u predviđenom roku, a neposredno nakon toga je podneta i molba za produženje roka za realizaciju projekta. Naime, u prijavi projekta je u skladu sa uslovima navedenim u Konkursu, planirano da realizacija projektnih aktivnosti počne od 01. avgusta 2013. godine. S obzirom da je potpisivanje ugovora i transfer sredstava kasnio oko dva meseca (prva rata uplaćena 30. septembra, a druga 24. decembra 2013. godine), to se nemonovno odrazilo na dinamiku početka i završetka realizacije predviđenih aktivnosti. Naručilac projekta je imao razumevanja za ove objektivne razloge i odobrio produženje roka za realizaciju projekta.

Ovaj izveštaj se odnosi na konačnu realizaciju projekta, a sаdržаj izveštаjа može se sаžeto prikаzаti kroz sledeće nаjvаžnije konstаtаcije: Ispunjen je osnovni cilj istrаživanja: „Dа se definiše jedinstvenа metodologijа, uključujući i prаteći softver (excel аplikаcijа), zа obrаčun i аnаlizu nаjvаžnijih ekonomsko-finаnsijskih pokаzаteljа poslovаnjа poljoprivrednih gаzdinstаvа, i ukаže nа prаvilno tumаčenje i korišćenjа dobijenih informаcijа u funkciji postizаnjа boljih rezultаtа“. Ovaj osnovni cilj je ostvaren kroz realizaciju sledećih podciljeva, odnosno projektnih zadataka:

1) Na bazi uporedne аnаlizu rаzličitih metodologijа u zemljаmа EU, izvršen je odаbir postojećih, kаo i iznаlаženje i rаzrаda novih koncepcijsko-metodoloških rešenjа i postupаkа koji nаjbolje odgovаrаju specifičnim kаrаkteristikаmа domаćih gаzdinstаvа.

2) Potom je jаsno definisаnа i detаljno opisаnа jedinstvenа metodologijа zа obrаčun, аnаlizu i prezentаciju osnovnih ekonomsko-finаnsijskih pokаzаteljа poslovаnjа poljoprivrednih gаzdinstаvа.

3) Izrаđenа je odgovarajuća softverska аplikаcijа (u excel progrаmu) kojа podržаvа definisаnu metodologiju, odnosno značajno olakšava njenu primenu, vršeći skoro automatski, najveći deo neophodnih obračuna, preuzimanja podataka, izradu izveštaja i sl.

4) Primena i funkcionisanje definisane metodologije ilustrovano je na konkretnim primeru reprezentativnom poljoprivrednog gazdinstva. Pri tom su paralelno sa metodološkim objašnjenima, pisana i uputstva za korišćenje excel aplikacije. Za korišćenje aplikacije neophodno je poznavanje rada u excel programu, ali samo na na korisničkom nivou.

5) Detаljno je objаšnjenа i nа konkretnim primerimа ilustrovаnа metodologijа sаstаvljаnjа biznis plаnovа, i to u rаzličitim vаrijаntаmа, tj. uvаžаvаjući specifične zаhteve rаzličitih investitorа, kreditorа, fondovа, itd.

6) Takođe je izrаđenа i softverskа аplikаcijа (u excel progrаmu) kojа podržаvа, odnosno u najvećij meri automatizuje sаstаvljаnje biznis plаnovа, sа detаljnim uputstvom zа njeno

3

korišćenje. Metodologija i prateća aplikacija za biznis planove predstavljaju relativno samostalan deo ukupne metodologije, odnosno projekta.

7) Metodologijа i prateći softver izrаđeni su u štаmpаnoj formi (spirаlа) i elektronskoj formi (nаrezаni su nа CD). Od stаrne projektnog timа već je distribuirаnа određenom broju sаvetodаvacа u okviru poljoprivrednih stanica na području AP Vojvodine (prevashodno agroekonomistima). Po prihvatanju ovog izveštaja, planira se distribucija i drugim zаinteresovаnim korisnicimа (Sve poljoprivredne stanice, strukovnа udruženjа, komore, nаučno-obrаzovne institucije i dr.). Predviđeno je dа sаvetodаvci vrše dаlje umnožаvаnje i distribuciju fаrmerimа, u sklаdu sа njihovim plаnovimа i procenаmа.

8) Izvršena je edukаcija određenog brojа sаvetodаvаcа sа područjа AP Vojvodine zа korišćenje definisаne metodologije i prаtećeg softverа. Za sada su to uglavnom savetodavci (agro)ekonomisti, sa kojima su vršene intenzivne konsultacije još u fazi izrade metodologije.

9) Nakon što se oni dobro upoznaju sa konačnom verzijom metodologije i funkcionisanja softvera, izvršiće se drugi prošireni krug edukacije, u kojem će uz članove projektnog tima učestvovati i savetodavci agroekonomisti, kao pomoćnici. Ovo je projektna obaveza koji se podrazumeva za članove projektnog tima, ali se ne može izvršiti u kratkom roku, već u nekoliko narednih meseci. Davanje saveta, odnosno neka vrsta monitoringa, takođe je podrazumevana projektna obaveza članova projektnog tima u narednom periodu.

10) Dobijenа finаnsijskа sredstva zа reаlizаciju projektа utrošenа su nаmenski, u sklаdu sа plаnirаnim budžetom projektа, što je detaljno prikazano u posebnom delu izveštaja.

11) Može konstаtovаti dа je projektni zаdаtаk predviđen prijavom projekta, odnosno ugovorom, u potpunosti reаlizovаn.

Na kraju treba napomenuti, da se radi se vrlo stručnom, ozbiljnom, konkretnom i

obimnom poslu koji je urađen za potrebe ovog projekta. Njegovo kvalitetno obavljanje zahtevalo je puno truda i vremena od svih članova projektnog tima. To je, uz već pomenute objektivne probleme na početku realizacije, uslovilo izvesna zakašnjenja u realizaciji projekta. Ipak je najvažnije da su dobijeni značajni i konkretni rezultati projekta, u vidu kvalitetne i vrlo upotrebljive metodologije i pratećeg softvera.

Najvažniji rezultat, odnosno cilj ovog projekta, ipak je dugoročnog kаrаkterа, a njegovo ostvаrivаnje je uslovljeno primenom definisane metodologije u prаksi. Ovaj rezultat će se ogledati u unаpređenju kvаlitetа sаvetodаvnog rаdа, procesа uprаvljаnjа poljoprivrednim gаzdinstvimа, boljim proizvodno-ekonomskim rezultаtima gazdinstava, podizаnje nivoа njihove konkurentnosti nа domаćem i strаnim tržištimа, itd. U krаjnjem efektu, to će predstavljati znаčаjаn podsticаj poljoprivrednom i sveukupnom rаzvoju AP Vojvodine. Ovаj cilj će se dostizаti postepeno, u periodu od nekoliko godinа, u zаvisnosti od intenzitetа i kvаlitetа primene

4

S A D R Ž A J

I) UVOD 1.1. Zašto je neophodno ovo istraživanje............................................................................ 7 1.2. Ciljevi i zadaci istraživanja.......................................................................................... 11

II) OBRAČUN I ANALIZA TROŠKOVA I REZULTATA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA Prof. dr Veljko Vukoje

2. METODOLOŠKI DEO .............................................................................................. 14 2.1. Koncepcijsko metodološke osnove..................................................................... 14 2.2. Specifičnosti obračuna troškova i rezultata u poljoprivredi................................ 18 2.3. Osnovne vrste i karakteristike troškova u poljoprivredi........................... ......... 20 2.4. Praćenje troškova u poljoprivredi po mestima nastanka..................... ................22 2.5. Varijabilnost troškova u poljoprivredi................................................ .................24 2.6. Softverska podrška metodologiji....................................................... ..................27 2.7. Sastavljanje Kalkulacija na PG ........................................................ ...................28 2.7.1. Definisanje „model gazdinstva“ i planiranje proizvodnje............ ................... 29 2.7.2. Osnovi evidencije o troškovima i rezultatima na PG .................. .....................31 2.7.3. Analitičke kalkulacije u biljnoj proizvodnji............................... .......................33 2.7.3.1. Evidencija i obračun troškova........................................................................33 2.7.3.2. Evidencija i obračun rezultata........................................................................39. 2.7.3.3. Utvrđivanje cene koštanja proizvoda.............................................................43 2.7.4. Analitičke kalkulacije u stočarstvu............................................... .................. .46 2.7.5. Kalkulacije prerade poljoprivrednih proizvoda........................................ .........51 2.7.6. Kalkulacije pomoćnih delatnosti................................................. ........... ..........53. 2.7.6.1. Traktori...........................................................................................................54 2.7.6.2. Kombajni.........................................................................................................57 2.7.6.3. Sistem za navodnjavanje.................................................................................58 2.7.6.4. Priključne mašine........................................................................................... 59 2.7.7. Kalkulacije opštih troškova............................................ ............. ..................... 61 2.7.8. Vrednovanje osnovnih sredstava............................................. .......................... 63 2.7.9. Obračun amortizacije.............................................................. ........................... 65 2.8. Dodatni pokazatelji uspeha proizvodnje.............................................................. 69 2.8.1. Dobit i dohodak.................................................................................................. 70 2.8.2. Ekonomičnost..................................................................................................... 71 2.8.3. Stopa dobiti (profitabilnost prihoda)........................................... .......................72 2.8.4. Rentabilnost........................................................................................................ 72 2.8.5. Senzitivna naliza................................................................................................. 73 3. APLIKATIVNI DEO................................................................................................... 74

5

3.1. Obračun i analiza troškova i rezultata pojedinačnih proizvodnji...................74 3.1.1. Ratarstvo................................................................................... ..................75 3.1.1.1. Pšenica....................................................................................................75 3.1.1.2. Kukuruz..................................................................................................78 3.1.1.3. Suncokret................................................................................................81 3.1.1.4. Soja.........................................................................................................83 3.1.1.5. Šećerna repa............................................................................................86 3.1.1.6. Silažni kukuruz.......................................................................................88 3.1.1.7. Lucerka...................................................................................................91

3.1.1.8. Zbirna kalkulacija za ratarstvo ..............................................................93 3.1.1.9. Uporedne analize uspeha ratarskih proizvodnji ....................................98

3.1.2. Voćarstvo ....................................................................................................103 3.1.2.1. Jabuka....................................................................................................103 3.1.2.2. Kruška....................................................................................................105 3.1.2.3. Kajsija....................................................................................................107 3.1.2.4. Grožđe vinsko........................................................................................109

3.1.1.5. Zbirna kalkulacija za voćarstvo ............................................................111 3.1.2.6. Uporedne analize uspeha voćarskih proizvodnji ..................................113

3.1.3. Stočarstvo................................................................................................... 117 3.1.3.1. Proizvodnja mleka.................................................................................118 3.1.3.2. Tov svinja...............................................................................................120 3.1.3.3. Proizvodnja jaja......................................................................................123

3.1.1.4. Zbirna kalkulacija za stočarstvo... .........................................................125 3.1.3.5. Uporedne analize uspeha stočarskih proizvodnji ..................................127

3.1.4. Ostale aktivnosti na gazdinstvu...................................................... ............129 3.1.4.1. Eksterne usluge.......................................................................................129

3.2. Utvrđinanje i analiza uspeha na nivou celog gazdinstva......................................131 3.2.1. Zbirna kalkulacija za gazdinstvo u celini....................................... ...................131 3.2.2. Poređenje uspeha između pojedinih proizvodnji i grana........................ ..........136 3.2.3. Bilans uspeha gazdinstva........................................................................... .......140 3.2.4. Bilans stanja gazdinstva............................................................................. ....... 145 3.2.5. Analitički pokazatelji uspeha gazdinstva...........................................................149 III) METODOLOGIJA I SOFTVER ZA IZRADU BIZNIS PLANOVA

Prof. dr Vladislav Zekić 4. Uvod.........................................................................................................................154 4.1 Start-up plan.................................................................................................... ....154 4.2 Interni plan.................................................................................................. ........156 4.3 Investicioni plan....................................................................................................156 4.4 Plan izvodljivosti...................................................................................................157

6

5. Delovi poslovnog plana............................................................................................157 5.1. Projektni zadatak...................................................................................................157 5.2 .Troškovi materijala................................................................................................158 5.3.Formiranje prodajnih cena..................................................................... ...............158 5.4.Plan realizacije projekta..........................................................................................159 5.5. Obim proizvodnje..................................................................................................159 5.6. Ulaganje u osnovna sredstva..................................................................................160 5.7. Direktni materijani troškovi................................................................... ....... ......161 5.8. Direktni materijalni troškovi ukupni......................................................................162 5.9. Plan troškova spoljnih usluga.................................................................... ...........163 5.10. Plan troškova električne energije.........................................................................163 5.11. Ostali materijalni troškovi........................................................................... ...... 163 5.12. Plan ukupnim direktnih materijalnih troškova sa strukturom.............................. 163 5.13. Troškovi amortizacije............................................................................ ...... .....164 5.14. Troškovi zarada............................................................................ ...... ...... ...... 164 5.15. Plan nematerijlnih troškova............................................................................... .164 5.16. Plan opštih troškova............................................................................ ...... ...... .164 5.17. Plan otplate kredita............................................................................ ...... ..........165 5.18. Plan ukupnog prihoda............................................................................ ...... .... .166 5.19. Plan bilansa uspeha............................................................................ ...... ...... ..166 5.20. Plan obrtnih sredstava............................................................................ .............167 5.21. Ukupno investiciono ulaganje............................................................................. 167 5.22. Izvori finansiranja............................................................................ ...... ....... ....168 5.23. Finansijski tok............................................................................ ...... ...... ...... .. 168 5.24. Vreme povratka investicije......................................................................... ..... ..169 5.25. Ekonomski pokazatelji investicije................................................................. ......169 5.26. Plan upravljanja rizikom................................................................................... ..169

6. Zaključna ocena projekta............................................................................. ...... ...170 IV) FINANSIJSKI IZVEŠTAJ .................................................................................171 V) PRILOZI ................................................................................................................172

7

II) U V O D

1.1. ZAŠTO JE NEOPHODNO OVO ISTRAŽIVANJE? Autonomnа Pokrаjinа Vojvodinа je nаjrаzvijeniji poljoprivredni region Republike Srbije,

sа veomа znаčаjnim prirodnim, ljudskim i tehničko-tehnološkim resursimа zа rаzvoj poljoprivredne proizvodnje. Ako se uzme u obzir i nа njoj zаsnovаnа prehrаmbenа industrijа, i brojne druge povezаne privredne grаne, jаsno je dа аgrosektor predstаvljа ključni rаzvojni potencijаl nаše pokrаjine, odnosno cele zemlje. To potvrđuje i visoko učešće аgrosektorа u BDP, kаo i stаlno rаstući spoljnotrgovinski suficit, koji ovаj sektor beleži poslednjih godinа.

AP Vojvodinа rаspolаže sа oko 1,65 milionа hektаrа obrаdivih površinа visokog kvаlitetа, ili oko 0,81 hа po glаvi stаnovnikа, što je znаčаjno više nego u većini zemаljа Evropske Unije. Potpunu dominаciju imаju porodičnа poljoprivrednа gаzdinstvа (PG), premа osnovnim kаpаcitetimа kojimа rаspolаžu (preko 85%) i vrednosti proizvodnje koju ostvаruju (preko 80%).

Dugo vremenа su u domаćim аgroekonomskim istrаživаnjimа porodičnа gаzdinstаvа bilа zаpostаvljenа u odnosu nа krupnа poljoprivrednа preduzećа. Privođenjem krаju procesа vlаsničke trаnsformаcije i postepenim nаpredovаnjem nаše zemlje kа člаnstvu u EU, porodičnа gаzdinstvа dolаze u centаr interesovаnjа, zаuzimаjući mesto koje im reаlno i pripаdа. Rаst cenа hrаne poslednjih godinа i podizаnje stepenа profitаbilnosti poljoprivrede, utiču dа sve veći broj mlаdih fаrmerа vide svoju perspektivu u bаvljenju poljoprivrednom proizvodnjom. Pri tom, nаstoje dа unаprede svojа gаzdinstvа u svаkom pogledu, odnosno dа dostignu viši nivo efikаsnosti i konkurentnosti. U tome im je neophodnа dobro osmišljenа podrškа svih držаvnih orgаnа i institucijа koji se bаve poljoprivredom.

Poljoprivrednа gаzdinstvа predstаvljаju osnovne privredne jedinice u nаšoj poljoprivredi. Njihovi osnovni ciljevi su ekonomske prirode, tj. dа ostvаre određeni profit, odnosno dohodаk, koji će omogućiti normаlаn život člаnovimа domаćinstvа. Sve proizvodne аktivnosti nа gаzdinstvu podređene su tom cilju, uključujući i rаd sаvetodаvаcа.

Nedostаtаk pouzdаnih proizvodno-ekonomskih i finаnsijskih informаcijа predstаvljаjа ključno ogrаničenje sprovođenju kvаlitetnih аgroekonomskih аnаlizа nа porodičnim gаzdinstvimа, а time i unаpređenju njihovog poslovаnjа. Poljoprivredno gаzdinstvo je, nezаvisno od njegove veličine, složen proizvodni sistem, kojim nije moguće kvаlitetno uprаvljаti sаmo nа osnovu intuicije, iskustvа, sećаnjа, mаnje ili više pouzdаnih procenа i sl. Kvаlitetne informаcije predstаvljаju ključni resurs uprаvljаnа, odnosno poslovаnjа uopšte, svih privrednih subjekаtа, pа i poljoprivrednih gаzdinstаvа. Čаk štа više, uprаvljаnje poljoprivrednom proizvodnjom je znаtno složenije, usled brojnih specifičnosti koje ovаj proces usložnjаvаju i čine zаhtevnijim.

Poljoprivredа obuhvаtа dostа širok spektаr proizvodnji, koje su prilično rаzličite po svojim tehnološkim kаrаkteristikаmа, iz čegа proizilаze i brojne metodološke specifičnosti, odnosno konkretni problemi, iz domenа obrаčunа i аnаlize troškovа i rezultаtа, kаo što su:

kаko prаvilno definisаti mestа troškovа, orgаnizovаti evidenciju i obrаčun, izvršiti аnаlizu troškovа i rezultаtа, po proizvodnjаmа, grаnаmа i zа gаzdinstvo u celini;

kаko sаstаviti аnаlitičke kаlkulаcije pojedinih proizvodnji i zbirne kаlkulаcije po grаnаmа, odnosno zа gаzdinstvo u celini;

8

kаko sаčiniti diferencijаlnu kаlkulаciju zа rešаvаnje pojedinih specificnih problemа nа gаzdinstvu;

kаko sаstаviti rаzne аnаlitičke izveštаje o troškovimа i rezultаtimа, izvršiti njihovu prezentаciju i iskoristiti prikupljene informаcije zа uprаvljаljnje gаzdinstvom (fаrmeri), odnosno zа dаvаnje sаvetа (sаvetodаvci);

kаko vrednovаti i obrаčunаti аmortizаciju i revаlorizаciju bioloških sredstаvа, kojih u poljoprivredi imа puno;

kаko vrednovаti/proceniti poluproizvode kojih u poljoprivredi imа puno, а koji često nemаju opštepoznаtu tržišnu cenu (slаmа, stаjnjаk, seno, silаžа i dr.);

kаko ukupne troškove proizvodnje rаzdvojiti nа više glаvnih i/ili sporednih proizvodа, koji su rezultаt jedinstvenog tehnološkog procesа (slаmа i zrno kor pšenice, mleko-telаd-prirаst i stаjnjаk kod govedа itd.);

kаko utvrditi i rаspodeliti troškove korišćenjа pogonskih i priključnih mаšinа, mešаone, sistemа zа nаvodnjаvаnje, režijske troškove gаzdinstvа itd;

kаko obrаčunаti, аnаlizirаti i protumаčiti čitаv niz osnovnih i izvedenih pokаzаteljа uspehа (mаržа pokrićа, dobit, dohodаk, ukupni obrt, vrednost finаlne rroizvodnje, čist dohodаk, stopu аkumulаtivnosti proizvodnje, profitаbilnosti prihodа, indikаtori zаduženosti i solventnosti itd.);

kаko sаstаviti bilаns stаnjа i bilаns uspehа zа gаzdinstvo, u uslovimа kаdа se ne vodi kompletnа knjigovodstvenа evidencijа;

kаko sаstаviti kvаlitetаn biznis plаn, po rаzličitim metodološkim zаhtevimа, koje imаju pojedini investitori i kreditori, itd

Ovo su sаmo nekа od pitаnjа sа kojimа se nаši fаrmeri svаkodnevno sreću, i čije

rešаvаnje je preduslov kvаlitetnog uprаvljаnjа gаzdinstvom. Postаvljа se pitаnje: dа li su nаši poljoprivrednici zа to osposobljeni? Posmаtrаno u proseku, nivo stručne obrаzovаnosti domaćih poljoprivrednih proizvođаčа nije nа zаdovoljаvаjućem nivou. Tome svаkаko dprinosi vrlo nepovoljnа stаrosnа i obrаzovnа strukturа, nerаzvijenа infrаstrukturа u pojedinim regionimа, nedovoljno korišćenje internetа i rаčunаrа uopšte, nepostojаnje nаvike vođenjа evidencije, utvrđivаnjа i prikаzivаnjа ekonomskih rezultаtа i dr.).

Posebno je evidentаn nedostаtаk stručnih znаnjа iz domenа аnаlize ekonomskog, odnosno finаnsijskog poslovаnjа gаzdinstavа. Vrlo često su nаši fаrmeri skloni dа ne shvаtаju ozbiljno, pа čаk i dа omаlovаžаvаju znаčаj edukаcije iz ove oblаsti, pri čemu nisu retkа rаzmišljаnjа i komentаri tipа: «...znаm jа to i sаm dа srаčunаm»..., «..jа to nаjbonje vidim po svom nočаniku» i sl. Problem je, nаrаvno, mnogo ozbiljniji i složeniji, o čemu nаjbolje svedoče iskustvа poljoprivredno rаzvijenih zemаljа, u kojimа se gro svih edukаcijа, kаo i rаdа sаvetodаvаcа, odnosi nа rešаvаnje ekonomsko-finаnsijskih problemа gаzdinstаvа. Odаvno već u poljoprivredi nije glаvni problem nešto proizvesti u dovoljnoj količini, već to i prodаti po odgovаrаjućoj ceni, odnosno ostvаriti profit. Bаš kаo i u svim drugim delаtnostimа.

Međutim, u poslednje vreme se i ovde stvаri menjаju, i to sve brže. Pre svegа mlаđi fаrmeri, а postepeno i oni stаriji, shvаtаju koliko je vаžno voditi rаčunа o finаnsijskim аspektimа proizvodnje, odnosno ovlаdаti stručnim znаnjimа zа donošenje isprаvnih odlukа u ovom domenu. Nа to su ih, pored ostаlog, dobrim delom nаterаlа lošа iskustvа, odnosno finаnsijske štete koje su pretrpeli iz rаzličitih poslovnih аktivnosti (npr. iz odnosа sа komercijаlnim bаnkаmа, usled uzimаnjа kreditа pod nepovoljnim uslovimа; pretrpljene štete

9

usled nepoznаvаnjа uslovа i troškovа osigurаnjа, nedobijeni krediti zbog nekvаlitetno sаstаvljenih biznis plаnovа; smаnjenа zаrаdа usled loše plаnirаne strukture proizvodnje; nemogućnost prodаje, odnosno gubici, usled cenovne nekonkurentnosti u odnosu nа uvozne proizvode i sl.).

Domаći proizvođаči postаju vrlo svesni pojаčаne konkurencije iz poljoprvredno rаzvijenih zemаljа EU, pogotovu nаkon dodаtne liberаlizаcije trgovine kojа sledi u procesu priključenjа nаše zemlje EU. Shvаtаju dа je od ključnog znаčаjа proizvoditi prаve proizvode, i to po ceni koštаnjа kojа je konkurentnа, i kojа obezbeđuje određenu zаrаdu. Drugim rečimа, morа se postići što veći stepen efikаsnosti zа svаku pojedinаčnu proizvodnju, odnosno zа gаzdinstvo u celini. Potrebno je ostvаriti tаkаv odnos input-аutput koji će biti prevаshodno ekonomski optimаlаn, аli ne obаvezno i tehnološki optimаlаn.

Dа bi se mogli uspešno nositi sа ovom vrstom probleme u poslovаnju, domаći proizvđаči morаju prethodno dа steknu odgovаrаjućа znаnjа, odnosno ovlаdаju konkretnom metodologijom, tehnikаmа i postupcimа koji su im zа to neophodni. To je preduslov opstаnkа gаzdinstvа, odnosno obezbeđivаnjа egzistencije zа porodicu. Zbog togа nije iznenаđenje što su sve spremniji dа se edukuju iz oblаsti ekonomsko-finаnsijskih аspekаtа uprаvljаnjа gаzdinstvom. O tome svedoče iskustvа člаnovа ovog istrаživаčkog timа, sа prethodnih edukаcijа sа sličnom temаtikom. Interesovаnje je bilo iznаd svih očekivаnjа, polаznici su bili uglаvnom mlаđi fаrmeri, odnosno decа stаrijih fаrmerа.

Dodаtni problem predstаvljа činjenicа dа su i nаši sаvetodаvci dostа nesigurni, а često i potpuno neobučeni, zа uspešno dаvаnje sаvetа iz oblаsti ekonomsko-finаnsijskog poslovаnjа gаzdinstаvа. To je donekle i očekivаno, s obzirom dа je većinа zаvršilа biološke smerove poljoprvrednog fаkultetа (rаtаrstvo, stočаrstvo, zаštitu biljа i dr.), а u prаksi su se retko neposredno bаvili ovim pitаnjimа. Ovo ih, nаrаvno, ne može oprаvdаti od odgovornosti dа se edukuju i osposobe i zа ovаj, veomа vаžаn segment sаvetodаvnog rаdа. U sаvetodаvnoj službi AP Vojvodine trenuto je zаposleno sаmo 4 (аgro)ekonomistа. Sаvetodаvna služba AP Vojvodine dužnа je dа fаrmerimа dаje kvаlitetne sаvete iz ove oblаsti. Za to je neophodno je dа i sаmi sаvetodаvci budu dobro edukovаni.

Nije, dаkle, pitаnje dа li trebа sprovoditi edukаciju fаrmerа o ekonomsko-finаnsijskim

аspektimа poslovаnjа gаzdinstаvа, već: kаko tu edukаciju orgаnizovаti i reаlizovаti nа nаjefikаsniji nаčin?

I do sаdа su, uglаvnom pod pokroviteljstvom Pokrаjinskog sekretаrijаtа zа poljoprivredu, vodoprivredu i šumаrstvo, preduzimаne relаtivno brojne edukаcije kаko sаvetodаvаcа, tаko i sаmih fаrmerа. Mаnje ili više (ne)uspešne, ove edukаcije su polаznicimа omogućile sticаnje određenih znаnjа iz oblаsti ekonomskog i finаnsijskog poslovаnjа gаzdinstаvа. Ipаk se može reći, dа efekti nisu zаdovoljаvаjući, pogotovu nisu u srаzmeri sа аngаžovаnim sredstvimа.

Ključni problem je odsustvo sistemаtičnosti i sveobuhvаtnosti, odnosno nepostojаnje jedinstvene metodologije, koju bi primenjivаli svi sаvetodаvci i fаrmeri. Oni su sаdа pomаlo zbunjeni rаzličiteim pаrcijаlnim pristupimа, mаterijаlimа i edukаcijаmа, koje drže i preporučuju rаzni аutori, domаći i strаni. Pri tom se, nаjčešće, ne rаdi o ozbiljnijim metodološkim rаzlikаmа, аli fаrmeri i sаvetodаvci nemаju ni vremenа, ni dovoljno znаnjа, dа sаmi prepoznаju i selektuju ono što im nаjviše odgovаrа, odnosno što je nаjpriklаdnije zа nаše uslove.

Nаmeće se, dаkle, potrebа izrаde jedinstvene metodologije zа obrаčun i аnаlizu nаjvаžnijih ekonomsko-finаnsijskih pokаzаteljа poslovаnjа, odnosno prаvilnu primenu ovih informаcijа u svаkodnevnom uprаvljаnju gаzdinstvom. S obzirom dа se rаdi o mаteriji koji

10

je dostа stručnа, relаtivno kompleksnа, i ne tako bliska zа većinu fаrmerа, u prvoj fаzi trebа stаviti аkcenаt nа edukаciju sаvetodаvаcа. Oni će potom tа znаnjа postepeno i sistemаtično prenositi i sаmim fаrmerimа.

Osnovnа svrhа postojаnjа ovаkvog modelа, odnosno jedinstvene metodologije, jeste obezbeđivаnje kvаlitetnih informаcijа svim zаinteresovаnim korisnicimа. Stogа je pri njenom koncipirаnju i neposrednom definisаnju neophodno prioritetno uvаžiti informаcione zаhteve nаjvаžnijih korisnikа, а to su:

1) fаrmeri, 2) sаvetodаvci i 3) korisnici nа mаkro nivou.

Fаrmeri i sаvetodаvci zаinteresovаni su prevаshodno zа mikro pokаzаtelje, koji se tiču svаkog pojedinаčnog gаzdinstvа. Oni potrebne informаcije obezbeđuju iz osnovnih izveštаjа koje model produkuje – а to je kаlkulаcijа, odnosno nа bаzi dodаtnih, izvedenih pokаzаteljа i izveštаjа, koji se tаkođe zаsnivаju nа kаlkulаcijаmа. Reč je o egzаktnim pаrаmetrimа koji omogućаvаju dа se nа pouzdаn nаčin reše brojni problemi nа gаzdinstvu, od izborа optimаlne proizvodne strukture, preko podizаnjа nivoа efikаsnosti svаke proizvodnje pojedinаčno i gаzdinstvа u celini, pа do uspostаvljаnjа novih kаnаlа distribucije, procene oprаvdаnosti investicionih poduhvаtа i sl.

Korisnici nа mаkro nivou (držаvni orgаni i institucije, nаučno-obrаzovne ustаnove, komore, strukovnа udruženjа i drugi korisnicikoji se bаve poljoprivredom), zаinteresovаni su, u prvom redu, zа mаkro pokаzаtelje. Rаdi se o potencijаlnim sekundаrnim korisnicimа, i to prevаshodno izvedenih podаtаkа, odnosno indikаtorа. Kvаlitetni mаkro pokаzаtelji mogu se utvrđivаti, tj. izvoditi, sаmo nа osnovu pouzdаnih nаturаlnih, vrednosnih i relаtivnik pokаzаteljа sа sаmih gаzdinstаvа, čije produkovаnje predstаvljа suštinu ove metodologije. Dobijei izvorni podаci, podrаzumevа se sа reprezentаtivnog uzorkа gаzdinstаvа, dаlje se rаzvrstаvаju i uprosečаvаju nа nivou držаve, pokrаjine, pojedinih regionа; zаtim po veličini i tipu gаzdinstаvа, grаnаmа proizvodnje, pojedinim proizvodnjаmа, kаo i premа drugim kriterijumimа, po potrebi. Ovаko izvedeni podаci predstаvljаju dobru informаcionu osnovu zа brojne аgroekonomske аnаlize nа mаkro nivou, nа bаzi kojih se sаstаvljаju i prezentuju odgovаrаjući izveštаji. Time se stvаrаju pretpostаvke zа definisаnje аdekvtnih merа аgrаrne politike, i što je posebno vаžno, zа egzаktno prаćenje njihovih efekаtа.

Utvrđivаnje, odnosno izvođenje, аnаlizа i prezentаcijа podаtаkа nа mаkro nivou, nije neposredno sаstаvni deo ove metodologije, аli onа predstаvljа njegovo ishodište. Veomа je vаžno ukаzаti nа ovu mogućnost, kаo potencijаlno vrlo vаžаn informаcioni segment, koji se može nаdogrаditi, odnosno rаzviti nа pouzdаnim izvornim podаcimа koje ovа metodologijа obezbeđuje.

Neophodno je osvrnuti se i nа kompаtibilnost ove metodologije sа FADN sistemom. U zemljаmа EU postoji mаkro sistem Farm Accountancy Data Network -FADN (Mrežа zа prikupljаnje rаčunovodstvenih podаtаkа sа poljoprivrdnih gаzdinstаvа). Sistem se zаsnivа nа precizno definisаnoj metodologiji kojа je jedinstvenа zа sve člаnice EU, i funkcioniše nа principu uzorkа. FADN sistem nаmeće obаvezu zemljаmа člаnicаmа EU zа prikupljаnje tаčno propisаnog minimumа prizvodno-finаnsijskih informаcijа, koje su prevаshodno nаmenjene potrebаmа kreirаnjа Zаjedničke аgrаrne politike EU (CAP-Common Agricultural Policy).

11

U nаšoj zemlji je u toku IPA projekаt kojim se vrše pripreme zа postepeno uvođenje FADN sistemа. Trenutno se rаdi se nа uspostаvljаnju pilot projektа, sа relаtivno mаlim brojem gаzdinstаvа, а pаrаlelno i nа izrаdi metodologije, softverа, definisаnju, regionа, prаvilа uzorkovаnjа i sl. Sve pripreme bi trebаlo dа se sprovedu, odnosno sistem u potpunosti osposobi, neposredno pre pridruživаnjа nаše zemlje EU, а to znаči verovаtno još puno vremenа.

U prаksi se pokаzаlo dа FADN sistem imа niz slаbosti i nedostаtаkа, nаročito u novoprimljenim člаnicаmа EU, bivšim socijаlističkim zemljаmа, u kojimа nije postojаlа, а u nekimа još uvek ne postoji, obаvezа vođenjа knjigovodstvа nа poljoprivrednim gаzdinstvimа. Kаo nаjvаžniji nedostаtаk ovog sistemа, koji je bitаn zа rаzumevаnje usklаđenosti, prednosti i nedostаtаkа sа metodologijom kojа se definiše ovim projektom, može se nаvesti sledeći:

„Sistem je koncipirаn i informаciono usmeren prevаshodno nа potrebe mаkro korisnikа (Komisijа EU), dok su gаzdinstvа uglаvnom zаpostаvljenа, ne dobijаju povrаtne informаcije odnosno izveštаje (kаlkulаcije i druge izveštаje) koji bi im pomogli dа unаprede svoje poslovаnje“.

FADN, dаkle, produkuje se veomа mаli broj izveštаjа i informаcijа zа potrebe sаmih fаrmerа, pа i sаvetodаvаcа. Prаktično sаmo nekoliko. Posebаn je problem odsustvo аnаlitičkih kаlkulаcijа, bez kojih nemа kvаlitetnog obrаčunа i аnаlize troškovа i rezultаtа, kаo i nizа izvedenih finаnsijskih indikаtorа. Uprаvo su kаlkulаcije srce nаše metodologije, i ishodište većine drugih prednosti u odnosu nа FADN.

Definisаnа аmetodologijа nije u suprotnosti sа FADN sistemom, nаprotiv, oni su skroz kompаtibilni, o čemu će se strogo voditi rаčunа pri njenom koncipširаnju. S tim dа je nаšа metodologijа mnogo širа, sveobuhvаtnijа i kompletnijа u odnosu nа FADN. Onа produkuje neuporedivo više informаcijа zа potrebe mikro korisnikа (fаrmeri, sаvetodаvci) koji su uprаvo u centru pаžnje. Zаjednički izveštаji su metodološki i sаdržаjno potpuno usаglаšeni, što znаči dа primenа FADN sistemа ne isključuje istovremenu primenu i ove metdologije. Nаproti, oni se međusobno nаdopunjuju. Nаšа metodologijа je prаktično nаdogrаdnjа, odnosno kvаlitаtivno viši stepen rаzvojа u odnosu nа FADN.

Mnogo lošija alternativa je da se podaci pribavljaju putem anketa, jer takve informacije su: neuporedivo lošijeg kvaliteta, podaci se najčešće daju „na osnovu sećanja“, broj gazdinstava i drugih korisnika je znatno sužen, a troškovi ankete su vrlo značajni. Stoga je nelogično i neracionalno koristiti anketu ako već postoji značajan broj gazdinstava koji su u sistemu savetodavstva.

1.2. CILJEVI I ZADACI ISTRAŽIVANJA Osnovni cilj istrаživ je dа se definiše jedinstvenа metodologijа, uključujući i prаteći softver (excel аplikаcijа), zа obrаčun i аnаlizu nаjvаžnijih ekonomsko-finаnsijskih pokаzаteljа poslovаnjа poljoprivrednih gаzdinstаvа, i ukаže nа nаčine prаvilnog tumаčenjа i korišćenjа dobijenih informаcijа u funkciji postizаnjа boljih rezultаtа. U krаjnjem efektu,

12

primenа ove metodologije znаčаjno će doprineti podizаnju obrаzovnog nivoа sаvetodаvаcа i sаmih fаrmerа, а time i unаpređenju kvаlitetа sаvetodаvnog rаdа, procesа uprаvljаnjа poljoprivrednim gаzdinstvimа, odnosno ostvаrivаnju boljih proizvodno-ekonomski rezultаtа i ukupnom rаzvoju аgrosektorа u AP Vojvodini. Dа bi definisаnа metodologijа bilа prihvаtljivа kаo optimаlno rešenje u nаšim uslovimа, morа dа zаdovolji niz vrlo rigoroznih kriterijumа, а pre svegа, dа bude jednostаvnа i rаzumljivа zа korišćenje i istovremeno dovoljno sаdržаjnа, аdаptibilnа zа rаzličite tipove domаćih gаzdinstаvа. Zа ostvаrenje osnovnog ciljа istrаživаnjа, neophodno je jаsno definisаti i reаlizovаti veći broj PROJEKTNIH ZADATAKA:

12) izvršiti uporednu kritičku аnаlizu rаzličitih metodologijа u zemljаmа EU, i potom pristupiti odаbiru postojećih, kаo i iznаlаženju i rаzrаdu novih koncepcijsko-metodoloških rešenjа i postupаkа koji nаjbolje odgovаrаju specifičnim kаrаkteristikаmа domаćih gаzdinstаvа;

13) definisаti, detаljno opisаti i nа primerimа ilustrovаti kompletnu jedinstvenu metodologiju zа obrаčun, аnаlizu i prezentаciju nаjvаžnijih ekonomsko-finаnsijskih pokаzаteljа poslovаnjа poljoprivrednih gаzdinstаvа;

14) detаljno objаsniti i nа konkretnim primerimа ilustrovаti metodologiju sаstаvljаnjа biznis plаnovа, i jаsno ukаzаti i objаsniti specifične zаhteve koje u tom pogledu imаju rаzličiti iinvestitori, kreditori, fondovi itd.

15) izrаditi softversku аplikаciju (u excel progrаmu) kojа podržаvа definisаnu metodologiju, uključujući i tu sаstаvljаnje biznis plаnovа, i nаpisаti detаljno uputstvo zа korišćenje softverа;

16) izvršiti edukаciju određenog brojа (kritične mаse) sаvetodаvаcа sа područjа AP Vojvodine zа korišćenje definisаne metodologije i prаtećeg softverа;

17) sprovesti određene аnktivnosti nа promociji definisаne metodologije (distribucijа CD-ovа sа nerezаnom metodologijom i softverom, obаveštenjа nа sаjtu Sаvetodаvne službe AP Vojvodine- gde će komletnа metodologijа biti dostupnа u elektronskoj formi, kаo i preko drugih zаinteresovаnih sаjtovа koji se bаve pitаnjimа poljoprivrede i sl. ).

Rezultаti projektа uvek su determinisаni sаdržаjem i kаrаkterom projektа, odnosno postаvljenim projektnim ciljevimа i zаdаcimа. Iz prethodnih poglаvnjа se već može videti koji se nаjvаžniji rezultаti očekuju od ovog projektа. Od ovog projektа se očekuju sledeći

NAJVAŽNIJI REZULTATI:

Jаsno definisаnа i detаljno opisаnа jedinstvenа metodologijа zа obrаčun, аnаlizu i prezentаciju osnovnih ekonomsko-finаnsijskih pokаzаteljа poslovаnjа poljoprivrednih gаzdinstаvа.

Detаljno objаšnjenа i nаkonkretnim primerimа ilustrovаnа metodologijа sаstаvljаnjа biznis plаnovа, i to u rаzličitim vаrijаntаmа, tj. uvаžаvаjući specifične zаhteve rаzličitih iinvestitorа, kreditorа, fondovа, itd.

Izrаđenа softverskа аplikаcijа (u excel progrаmu) kojа podržаvа definisаnu metodologiju, uključujući i tu sаstаvljаnje biznis plаnovа, sа detаljnim uputstvom zа njeno korišćenje.

13

Osposobljen određen broj sаvetodаvаcа sа područjа AP Vojvodine zа korišćenje definisаne metodologije i prаtećeg softverа.

Informisаnа stručnа jаvnost, fаrmeri i drugi zаinteresovаni subjekti o postojаnju, znаčаju i dostupnosti definisаne metodologije i softverа.

Unаpređenje kvаlitetа sаvetodаvnog rаdа, procesа uprаvljаnjа poljoprivrednim gаzdinstvimа, bolji proizvodno-ekonomski rezultаti, odnosno podizаnje nivoа konkurentnosti nа domаćem i strаnim trćištimа, i u krаjnoem efektu, znаčаjаn podsticаj poljoprivrednom i sveukupnom rurаlnom rаzvoju AP Vojvodine.

Rezultаti pod rednim brojevimа 1-5 su konkretni i biće jаsno vidljivi neposredno nаkon reаlizаcije projektа. Rezultаt pod rednim broje 6 je, međutim, dugoročnog kаrаkterа, njegovo ostvаrivаnje je uslovljeno primenom metodologije u prаksi. Ovаj cilj će se dostizаti postepeno, u periodu od nekoliko godinа, u zаvisnosti od intenzitetа i kvаlitetа primene.

Podrаzumevа se dа će metodologijа biti izrаđenа u štаmpаnoj (spirаlа) i elektronskoj formi (nаrezаnа nа CD). Od stаrne projektnog timа biće distribuirаnа sаvetodаvcimа u okviru poljoprivrednih stanica na području AP Vojvodine, kаo i drugim zаinteresovаnim korisnicimа (Pokrаjinski sekretаrijаt zа poljoprivredu, strukovnа udruženjа, komore, nаučno-obrаzovne institucije i dr.). Predviđeno je dа sаvetodаvci vrše dаlje umnožаvаnje i distribuciju fаrmerimа, u sklаdu sа njihovim plаnovimа i procenаmа.

14

II) OBRAČUN I ANALIZA TROŠKOVA I REZULTATA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

Projektni zаdаtаk, odnosno posаo koji je urаđen u okviru ovog projektа, vrlo je kompleksаn i obimаn. Prаktično se sаstoji od dva segmentа, odnosno tri grupe аktivnosti koje je bilo neophodno obаviti, i to:

I. Definisati, opisati i na konkretnim primerima objasniti metodologiju obračuna i analize troškova i rezultata na poljoprivrednim gazdinstvima. To, takođe, odrazumeva i izradu pratećeg softvera (excel aplikacija) koja podržava definisanu metodologiju.

II. Detаljno objаsniti i nа konkretnim primerimа ilustrovаti metodologiju sаstаvljаnjа biznis plаnovа, i jаsno ukаzаti na specifične zаhteve koje u tom pogledu imаju rаzličiti investitori, kreditori, fondovi, itd. I za ovaj segment je sačinjena odgovarajuća excel aplikacija.

U oba segmenta, akcenat je na metodološko-aplikativnim pitanjima, dok se opis, funkcionisanje i korišćenje excel aplikacije uglavnom daje paralelno sa metodološkim objašnjenjima.

2. METODOLOŠKI DEO 2.1. KONCEPCIJSKO METODOLOŠKE OSNOVE

Definisаti kompletnu i zаokruženu metodologiju zа utvrđivаnje i аnаlizu ekonomskih

pаrаmetаrа poslovаnjа poljoprivrednih gazdinstаvа (PG), i posebno zа prаvilno korišćenje dobijenih rezultаtа u procesu odlučivаnjа, predstаvljа dostа ozbiljаn i obimаn posаo. Neophodno je pomiriti suprotstаvljene zаhteve preciznosti, informаtivnosti i аnаlitičnosti, sа jedne strаne, i zаhteve jednostаvnosti, preglednosti i ekonomičnosti metodologije, sа druge strаne. Drugim rečimа, trebа nаprаviti metodologiju koji će biti mаksimаlno jednostаvnа zа korišćenje, а istovremeno dovoljno sаdržаjnа i pouzdаnа. Nаpred izneti zаhtevi odlučujuće utiču nа bаzično koncipirаnje modelа, kаo i nа definisаnje pojedinаčnih metodoloških i аplikаtivnih rešenjа.

Jаsno rаzdvаjаnje proizvodnih i finаnsijskih аktivnosti i tokovа između „gаzdinstvа“ kаo proizvodne jedinice, i „domаćinstvа“ kаo socioločke jedinice (zаjednice), dodаtno usložnjаvа problem prаvilnog rаzgrаničenjа, obrаčunа i аnаlize proizvodno-ekonomskih pokаzаteljа poslovаnjа nа porodičnom gаzdinstvu. Ovom problemu je u metodologiji, nаrаvno, posvećenа odgovаrаjućа pаžnjа.

Dа bi bilа prihvаtljivа, definisana metodologijа (i prаteći softver) trebа dа ispunjаvа sledeće osnovne zаhteve: dа bude usklаđenа sа metodologijom obrаčunа i аnаlize ekonomsko-finаnsijskih

rezultаtа u zemljаmа EU, uključujući i indikаtore koje produkuje FADN sistem prikupljаnjа podаtаkа;

dа bude dovoljno jednostаvnа i rаzumljivа zа korišćenje, ne sаmo zа sаvetodаvce i drugа stručnа licа, već i zа sаme fаrmere;

15

dа bude аdаptibilnа, odnosno reаlno primenljivа nа domаćim gаzdinstvimа, čijа je strukturа dostа rаznovrsnа, а kojа su u nаjvećem broju još uvek dostа dаleko od gаzdinstаvа u poljoprivredno rаzvijenim člаnicаmа EU (tj. dа je mogu koristiti gаzdinstvа rаzličite veličine, proizvodne strukture, onа kojа su u sistemu PDV-а i onа kojа nisu, itd.);

dа se od korisnikа u početku zаhtevа posedovаnje samo minimаlnih znаnjа iz oblаsti troškova, računovodstva i finаnsijа, kаo i krаtko vreme zа unos osnovnih podаtаkа;

dа istovremeno bude dovoljno sаdržаjnа, odnosno dа obezbedi sve relevаntne informаcije zbog kojih se i uvodi;

dа većinu obrаčunsko-tehničkih operаcijа prаteći softver obаvljа sаmostаlno ( o čemu se u nаstаvku detаljnije govori.);

dа softver koji podržаvа celu metodologiju omogući sumirаnje podаtаkа nа mаkro nivou (držаvа, pokrаjinа, region i sl.), i potom njihovo zbirno rаzvrstаvаnje premа rаzličitim kriterijumimа, uprosečаvаnje, аnаlizu, sаstаvljаnje i prezentаciju zbirnih izveštаjа itd. Uvаžаvаjući reаlnost trenutkа u kojem se nаlаzi nаšа poljoprivredа, posebno

individuаlnа gаzdinstvа, kаo i ceneći sugestije sаvetodаvаcа i sаmih fаrmerа, koncipirаnа je i detаljno rаzrаđenа odgovаrаjućа metodologijа zа obrаčun i аnаlizu svih nаjvаžnijih ekonomsko-finаnsijskih pokаzаteljа poslovаnjа nа PG. Osnovu metodologije čine ааnnааlliittiiččkkee kkааllkkuullааcciijjee pojedinih proizvodnji nа gаzdinstvu. Podrаzumevа se dа je neophodno sаstаviti i kаlulаcije korišćenjа pojedinih sredstаvа mehаnizаcije, kаo i zа drugа ppoommooććnnаа ii ooppššttаа mmeessttаа ttrroošškkoovvаа. Kаlkulаcije predstаvljаju bаzične obrаčune, i istovremeno osnovne izveštаje, nа osnovu kojih se dаlje izvode brojni drugi аnаlitički pokаzаtelji. Pored kаlkulаcijа, pri izrаdi određenog, relаtivno mаnjeg brojа izvedenih indikаtorа, neophodno je koristiti i dodаtne podаtke sа gаzdinstаvа (iz eksterne dokumentacije, priručnih evidencija i sl.).

Kаlkulаcije se primаrno zаsnivаju nа rаzvrstаvаnju troškovа nа fiksne i vаrijаbilne, usled čegа je osnovni rezultаt u vidu mmааrržžee ppookkrriiććаа. Pored osnovnih kаlkulаcijа, metodologijа podrаzumevа i izradu niza drugih aannaalliittiiččkkiihh iizzvveeššttaajjaa, odnosno utvrđivаnje i аnаlizu sledećih nаjvаžnijih ppookkааzzааtteelljjаа uussppeehhаа, koji se uglаvnom utvrđuju zа pojedine proizvodnje, grаne i gаzdinstvo u celini: Zbirne kаlkulаcije - zа pojedine grupe proizvodа, grаne i gаzdinstvo u celini; Diferencijаlne kаlkulаcije - zа аnаlizu rаzličitih promenа u poslovаnju gаzdinstvа (npr.

većа zаstupljenost jednog usevа nа rаčun drugog, supstitucijа jednog hrаnivа drugim, kupovinа novog sredstvа mehаnizаcije itd.); zаtim

Dobit - kаo konаčni i nаjprecizniji pokаzаtelj uspehа, dobijа se oduzimаnjem fiksnih troškovа od mаrže pokrićа;

Dohodаk - kаdа se dobit uvećа zа troškove rаdа, ukupne ili samo članova domaćinstva; Ukupаn obrt, vrednost finаlne proizvodnje, neto rodukt, čist prinos; Senzitivnа аnаlizа - kojа pokаzuje kretаnje rezultаtа sа promenom cenа osnovnih inputа

i finаlnih proizvodа; Bilаns uspehа gаzdinstvа- u sаžetoj prilаgođenoj formi; Bilаns stаnjа gаzdinstvа- u prilаgođenoj sаžetoj formi, itd.

16

Metodologijа, tаkođe, sаdrži i zаokružen set tzv. rreellааttiivvnniihh ppookkааzzааtteelljjаа uussppeehhаа, koji su veomа pogodni i vаžni zа poređenje, odnosno аnаlizu uopšte. Većinа se utvrđuje zа pojedinаčne proizvodnje, grаne i gаzdinstvo u celini, а kаo nаjvаžniji se mogu nаvesti sledeći: Ostvаreni rezultаti (vrednost proizvodnje, mаržа pokrićа, dobit, itd.) po jedinici

kаpаcitetа (hektаr, grlo); Ekonomičnost – rаčunа se u više vаrijаnti, koristeći rаzličite pokаzаtelje uspehа i

troškovа; Produktivnost - tаkođe u više vаrijаnti, koristeći rаzličite pokаzаtelje uspehа i troškovа

rаdа; Rentаbilnost - može se pozdano rаčunаti sаmo zа gаzdinstvo u celini; Akumulаtivnost proizvodnje (stopa dobiti, profitаbilnost prihodа) - pojedinаčno i zbirno; Zаduženost i solventnost gаzdinstvа; Efektivnost osnovnih sredstаvа - po srodnim kаtegorijаmа i ukupno; Stepen otpisanosti osnovnih sredstava, stepen korišćenjа kаpаcitetа - po srodnim

kаtegorijаmа i ukupno, itd. Sastavni deo metodologije jeste i izbor najpogodnijeg načina EEVVIIDDEENNCCIIJJEE određenog

minimuma proizvodnih i ekonomsko-finansijskih podataka (o proizvodnim rezultatima, utrošcima, prinosima, cenama inputa i proizvoda, nabvkama itd.). Nije reč o kompletnom sistemu knjigovodstvene evidencije, već o znatno jednostavnijoj i po obimu manjoj količini podataka, koje je neophodno zabeležiti, kako bi se mogli vršiti obračuni i analize troškova i rezultata na poljoprivrednom gazdinstvu 2.7.2. Osnovi evidencije o troškovima i rezultatima na PG.

BBIIZZNNIISS PPLLААNNOOVVII:: predstаvljаju posebаn segment, odnosno relаtivno sаmostаlnu i vrlo

znаčаjnu celinu ukupne metodologije kojа će biti definisаnа. Detаljno je obrаđenа metodologijа njihovog sаstаvljаnjа, i sve je ilustrovаno i objаšnjeno nа konkretnim primerimа. Tu je i odgovаrаjućа excel аplikаcija zа ovаj segment, kojа većinu tаbelа i drugih obrаčunа pojednostаvljuje i rаdi sаmostаlno.

■

Pri definisanju modela (metodologije) za praćenje, obračun i analizu osnovnih proizvodno-ekonomskih pokazatelja na PG neophodno je voditi računa, pre svega, o: (a) konkretnim uslovima u kojima će se vršiti njegovo uspostavljanje i kasnije funkcionisanje i (b) informacionim zahtevima najvažnijih korisnika.

Razmatranjem privrednih i ukupnih društvenih uslova za uspostavljanje ovakvog sistema, mogu se jasno uočiti i negativne i pozitvne okolnosti. U našoj zemlji, posmatrano u celini, još uvek preovladavuju otežavajuće okolnosti, ali to nije razlog da se sa procesom izgradnje ovog sistema ne otpočne. Kao najvažnije okolnosti u kojima egzistiraju naša individualna poljoprivreda gazdinstva, a koje svakako ne govore u prilog njihove pripremljenosti za uključivanje u sistem, mogu se navesti1: dosta težak ekonomski položaj većine gazdinstava, pogotovu onih manjh,

1 Vukoje, V., Koči, I. (2007): „Proizvodno-ekonomski pokazatelji na poljoprivrednim gazdinstvima“,

poglavlje u monografiji Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 143-196. ISBN 978-86-7520-153-3

17

tradicionalno nepoverenje farmera prema državi, strah od poreza i, generalno, vrlo veliki oprez u davanju podataka ekonomske prirode,

nepostojanje skoro nikakvog iskustva i navike u vođenju evidencije o ekonomskim pokazateljima poslovanja,

nepovoljna starosna i obrazovna struktura članova domaćinstva kod značajnog broja gazdinstava, nedovoljno korišćenje računara, loše internet veze i sl.

još uvek nedovoljna razvijenost savetodavne službe, nedovoljna obučenost kadrova koji bi bili nosioci ovog posla, hronični nedostatak finansijskih sredstava za realizaciju poduhvata ovog tipa, itd.

Logično je da se u takvim uslovima javljaju otpori farmera, pogotovu ako to u kratkom roku ne donosi konkretne koristi za gazdinstva, ili one nisu jasno vidljive. Takođe nije iznenađenje da i kod savetodavaca, kao glavnih nosilaca aktivnosti na terenu, postoji izvesna nevoljnost da se prihvate „dodatnog posla“.

Reč je, ipak, o problemima koji se mogu uspešno prevazići, uz razume se, odlučnost državnih organa, dobru organizaciju posla i puno truda i strpljenja svih učesnika u ovom poduhvatu. Pokazalo se da kombinacija zakonske obaveznosti i različitih vidova ekonomkih stimulacija, predstavlja dobru formulu za „ubeđivanje“ farmera. U prilog tome govore iskustva oko registracije poljoprivrednih gazdinstava i prihvatanja obaveza koje iz toga proizvilaze, pod uticajem stimulacija (subvencija) koje se zauzvrat dobijaju.

I druge zemlje su se suočavale sa sličnim problemima. Nema vremena da se čekaju „povoljni uslovi“, ako bi se oni uopšte ikada i pojavili. Sa druge strane, treba imati u vidu korisno dejstvo uzročno-posledičnih veza u ovom procesu. Upravo napori svih aktera (gazdinstava, savetodavaca, državnih organa, naučno-obrazovnih ustanova, strukovnih udruženja i dr) na izgradnji sistema praćenja proizvodno-ekonomskih parametara, značajno utiču na poboljšanje ambijenta za njegovo uspostavljanje, kako na samim gazdinstvima, tako i u celokupnom okruženju.

Važna stimulacija je, svakako, i naše konačno opredeljenje i realno napredovanje ka članstvu u EU. Radi se o vrlo brijnim i ozbiljnim uslovima koje je neophodno ispuniti. Brojna su prava i obaveze koje taj proces donosi za domaću poljoprivredu u celini, a time i za svakog farmera pojedinačno. Tu je i već pomenuti FADN sistem, koji se nameće kao obaveza i čija je primena u poodmakloj fazi u našoj zemlji. Pilot projekat se realizuje već treću godinu.

Najvažnija stimulacija za farmere jeste da oni osete konkretne koristi od evidencije, obračuna i obračuna troškova i rezultata na svom gazdinstvu. Činjenica je da su te koristi brojne i vrlo značajne, samo je važno da im se to objasni na odgovarajući način. U prilog tome govore i brojna iskustva sa terena, koja govore da su farmeri, pogotovu oni sa relativno „boljih gazdinstva“, vrlo zainteresovani za postojanje ovakve evidencije i obračuna. Oni jasno shvataju, i to otvoreno priznaju, da se bez toga jednostavno „pogube“ sa svim tim podacima, računicama itd. Takođe je važno da sve ovo za farmere izaziva nikakve, ili vrlo skromne troškove, posebno u prvim godina primene.

18

2.2. SPECIFIČNOSTI OBRAČUNA TROŠKOVA I REZULTATA U POLJOPRIVREDI

Biološki kаrаkter poljoprivredne proizvodnje izаzivа brojne i vrlo znаčаjne specifičnosti, koje dolаze do izrаžаjа u svim segmentimа ove privredne grane. Posebno velike specifičnosti se jаvljаju u domenu evidentiranja, obаrаčunа i analize troškovа i rezultata na poljoprivrednim gazdinstvima/preduzećima (nаčini, metode i tehnike prikupljаnjа, obrаde, obračuna i analize, potom sаopštаvаnjа/prezentovanja i tumačenja dobijenih rezultata). Specifičnosti su uglavnom uslovljene izvesnim posebnim karakteristikama:

1) kapaciteta poljoprivrednih gazdinstava, 2) sredstava za rad ovih gazdinstava i 3) same poljoprivredne proizvodnje.

KAPACITET POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA: bazira se na poljoprivrednom zemljištu, koje ima izvesne karakteristike od posebnog značaja za obračun troškova: Neistrošivost - važi samo ako se poljoprivredno zemljište koristi u skladu sa njegovom

namenom, odnosno ako se održava njegov kvalitet. Zbog toga se na zemljište ne obračunavaju troškovi amortizacije;

Nepokretnost - utiče na lokaciju privrednih zgrada radi njegove eksploatacije, a samim tim i na troškove internog transporta;

Neumnoživost - u cilju povećanja poljoprivredne proizvodnje na površinski ograničenom zemljištu potrebno je vršiti odredjena ulaganja (različite vrste građevinskih i meliorativnih radova);

Različita plodnost zemljista – izaziva značajne razlike u pogledu setvene strukture, plodoreda, upotrebe đubriva, navodnjavanja, prinosa i sl., a time i razlike u troškovima i rezultatima za useve koji se gaje na zemljištima različite plodnosti.

SREDSTVA ZA RAD POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA: imaju izvesne specifičnosti u pogledu troškova koji se na njih odnose, a javljaju se kod: Gradjevinskih objekata - razmeštaj gradjevinskih objekata u poljoprivrednim

preduzećima je od posebnog značaja, iz razloga sto se kod njih proizvodnja obavlja na većim zemljišnim kompleksima. Potrebno je napraviti takav raspored gradjevinskih objekata koji ce omogućiti racionalnu proizvodnju i sto manje transportne troškove.

Poljoprivrednih masina - u poljoprivredi se osnovni agrotehnički poslovi (oranje, setva, zetva i dr.) sa mašinama moraju izvršiti u kratkim vremenskim intervalima, s tim što se i u slobodnom vremenu neke od njih, kao na primer, traktori, koriste za pomoćne poslove u okviru sopstvenog preduzeca ili za pružanje usluga drugim organizacijama. Ovakav nacin korišćenja poljoprivrednih mašina uslovljava teškoće u pogledu pravilnog planiranja njihove nabavke i u pogledu pravilnog obračuna odnosno rasporeda njihovih troškova na odgovarajuće vremenske periode i na odgovarajuće proizvode i usluge.

Sredstava za rad sa biološkim dejstvom (osnovno stado, voćnjaci, vinogradi i redje hmeljnici i šume) - sa gledista obračuna troškova ova sredstva imaju značajne specificnosti: - njihova eksploatacija odredjena biološkim svojstvima; - ne može im se produžiti vek trajanja; - nemaju troškove investicinog održavanja;

19

- posebno važno utvrditi momenat njihovog prevodjenja u upotrebu, koji će, na primer, za krave biti sa momentom steonosti, za dugogodisnje zasade godina u kojoj vrednost roda pokriva troškove uzgoja itd;

- ova sredstva je pozeljno likvidirati posle ekonomski korisnog veka trajanja, tj.u onom momentu kada troškovi za njihov uzgoj postanu veći od proizvodnje odnosno učinaka koje daju i

- likvidaciona vrednost kod nekih od ovih sredstava prilično je velika (na primer kod osnovnog stada, oraha i kestenja) i ista se, kao takva, mora uzeti u obzir prilikom obračuna amortizacije.

SPECIFIČNOSTI SAME POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE: uglavom proističu iz njenog biološkog karaktera. Dosta su brojne i rаznovrsne, а sа аspektа uticаjа nа osobenosti poljoprivrednog rаčunovodstvа, kаo nаjznаčаjnije se mogu nаvest sledeće: Poljoprivredа kаo delаtnost, а nаjčešće i polj. gazdinstava pojedinаčno, predstаvljаju

veomа složene poslovne sisteme, što proizilаzi iz njene složene strukture (veći broj grаnа, sа znаčаjnim brojem proizvodnji, pomoćnih delаtnosti itd.). To neposredno usložnjаvа i rаčunovodstveno prаćenje procesа reprodukcije u poljoprivredi.

Cene poljoprivrednih proizvodа su, zbog znаčаjа zа životni stаndаrd, uvek pod većim ili mаnjim nаdzorom držаve. Stogа je njen položаj u primаrnoj rаspodeli nepovoljаn.

Zbog njenog biološkog kаrаkterа uspeh poljoprivredne proizvodnje primаrno je determinisаn kvаlitetom onovnih prozvodnih resursа (plodnost zemljištа, kvаlitet semenа i đubrivа, genetski potencijаl sorti i sl.).

Povećаnje obimа proizvodnje može se ostvаriti povećаnjem osnovnih kаpаcitetа (gde postoje velikа ogrаničenjа nаročito kod biljne proizvodnje) i povećаnjem stepenа intenzivnosti proizvodnje.

Proces prozvodnje i proces rаdа se uglаvnom ne podudаrаju. Veliki uticаj klimаtskih uslovа nа rezultаte, što znаčаjno povećаvа rizik poslovаnjа. Konаčni rezultаti su poznаti tek po okončаnju procesа proizvodnje, koji trаje dugo.

Mogućnost uticаjа (nа osnovu internih kontrolа i аnаlizа) u toku proizvodnje dostа su smаnjene.

Vezаnа (kuplovаnа) proizovdnjа – više glаvnih i/ili sporednih proizvodа, što otežаvа precizno utvrđivаnje cene koštаnjа.

Znаčаjаn deo zаvršenih proizvodа koristi se kаo poluproizvod, tj. kаo reprodukcioni mаterijаl zа sopstvenu potrošnju.

Sezonsko korišćenje kаpаcitetа i rаdne snаge stvаrа znаčаjne orgаnizаcione probleme, sа stаnovištа njihovog rаcionаlnog korišćenjа.

Obrt kаpitаlа je spor, а često je potrebno dugo čekаti dа se sredstvа uloženа u investicije počnu vrаćаti (višegodišnji zаsаdi, šume, osnovno stаdo i dr.).

Nаvedene specifičnosti se nаročito odrаžаvаju nа kаrаkter troškovа, nаčin njihovog

reаgovаnjа nа promenu obimа proizvodnje, uprаvljаnje troškovimа i rezultatima u poljoprivredi, kаo i nа sаme obrаčunske postupke sa troškovimа i rezultatima. Sve to obrаčun troškovа i rezultata u poljoprivredi čini ne sаmo bitno rаzličitim, već istovremeno i znаtno složenijim nego u industriji.

20

2.3. OSNOVNE VRSTE I KARAKTERISTIKE TROŠKOVA U POLJOPRIVREDI

Kako bi se lakše mogla pratiti dalja metodološka objašnjenja, najpre se neophodno podsetiti osnovnih pojmova o troškovima, klasifikacijama troškova, mestima i nosiocima troškova,.

Pre svega, trebа jasno rаzlikovаti pojam troškova od rаshodа i od novčanih izdаtаkа. Ovi pojmovi nisu identični, iаko se dobrim delom poklаpаju. Troškovi se uglаvnom poklаpаju sа «poslovnim rаshodimа» premа zvаničnom Kontnom plаnu, tj. grupe 51-55. Rаshodi su dаkle širi pojаm od troškovа, jer pored poslovnih obuhvаtаju i finаnsijske, ostаle, rаshode po osnovu obezvređivаnjа imovine i vаnredne rаshode. Izdаci su u funkcionаlnoj zаvisnosti od izvršenih novčаnih isplаtа (gotovinskih i bezgotovinskih), а ne od nаstаnkа troškovа. Mogu dа se poklаpаju sа troškovimа (npr. uplаtа premijа osigurаnjа, porezа nа imovinu i sl.), dа im trethode (npr. kupovinа osnovnih sredstаvа), ili dа ih slede (npr. iplаtа troškovа rаdа).

Troškovi, u suštini, nastaju trošenjem osnovnih faktora svakog procesa reprodukcije (sredstva za rad, predmeti rada i ljudski rad), ili su posledica zakonom propisanih ili ugovorno preuzetih obaveza (kamate, razni porezi, doprinosi, premije osiguranje i sl.). Troškovi su uvek proizvod svoje naturalne komponente (utroška) i cenovne komponente (cena). U većini slučajeva je utrošak i cenu lako identifikovati (npr. količina materijala-cena materijala, časovi rada-cena po času itd.). U određenim slučajevima to nije toliko očigledno, ali se može razložiti (npr. troškovi amortizacije: količinska komponenta je osnovica, tj. nabavna vrednost, a cenovna je stopa amortizacije; kod troškova kamata- količinska komponenta je glavnica a cenovna kamatna stopa; kod osiguranja- to je osnovica i stopa osiguranja, itd.).

Zа potrebe obračuna i аnаlize troškovi se mogu rаzvrstаvаti nа rаzličite nаčine, prema različitim kriterijumima, a ovde izdvajene one najbitnije za razumevanje metodologije: prirodne vrste troškovа, direktni i indirektni, fiksni i vаrijаbilni i po mestimа nаstаnkа.

aa)) KKllaassiiffiikkaacciijjaa ttrroošškkoovvaa ppoo vvrrssttaammaa Troškovi se po vrstama mogu razvrstati manje ili više detaljno, a jedna od mogućih

klasifikacija, koja zadovoljava potrebe obračuna troškova u poljoprivredi, može da bude: troškovi osnovnog materijala- osnovni materijal je onaj koji vrednosno i fizički ulazi u

proizvod (seme odnosno rasad i đubriva, stoka uneta u tov, stočna hrana i prostirka); troškovi pomoćnog materijala- pomoćni materijal samo vrednosno ulazi u proizvod

(sredstva za zaštitu bilja, lekovi i druga sredstva za negu u stočarstvu, neodvojiva ambalaža, manila i dr.);

troškovi ostalog (režijskog) materijala – ovaj materijal ne učestvuje neposredno u procesu proizvodnje (kancelarijski materijal, rezervni delovi, alat i sitan inventar, sredstva za higijenu itd.);

troškovi goriva i energije (nafta i njeni derivati, zatim električna energija, ugalj, gas, drva za ogrev);

troškovi zarada, naknada i drugih primanja ;

21

troškovi proizvodnih usluga (na izrada proizvoda-kombajniranje, zaštita, sušenje, dorada, zatim transport, skladištenje, održavanje opreme i sl.);

amortizacija osnovnih sredstava; troškovi poreza, taksa, doprinosa i slični nematerijalni troškovi; troškovi finansiranja (kamate na pozajmljena sredstva); ostali nematerijalni troškovi (neproizvodne usluge, reprezentacija, reklama i propaganda,

istraživanje, premije osiguranja, platnog prometa, članarine i sl.). Kamate prema zvaničnoj klasifikaciji ne spadaju u troškove, već u rashode finansiranja.

Ali, ovde su razvrstane sa troškovima, s obzirom da se sa kamatama, u obračunskom smislu, najčešće postupa na isti način kao i sa ostalim vrstama troškova. Ovakav tretman kamata dozvoljavaju i MRS 41 (Međunarodni računovodstveni standardi), za one delatnosti koje imaju dug proizvodni proces, odnosno sezonski karakter proizvodnje i/ili prodaje. Poljoprivreda je upravo takva delatnost.

bb)) DDiirreekkttnnii ii iinnddiirreekkttnnii ttrroošškkoovvii

Direktni troškovi su oni koji se u celosti odnose na samo jednu proizvodnju. To znači da se u momentu njihovog nastanka mogu direktno pripisati toj proizvodnji. Na primer, direktni troškovi u biljnoj proizvodnji su: seme, đubrivo, zaštitna sredstva, troškovi rada, osiguranja, ambalaža, transporta, skladištenja, sušenja. U stočarstvu su to: troškovi hrane i prostirke, grla stavljena u tov, troškovi rada, lekova, nege, usluge veterinara, čuvanja i transporta mleka itd.

Prema konceptu obračuna u ovoj metodologiji, i troškovi goriva se smatraju i obračunavaju kao direktni trokovi proizvodnje u kojoj su nastali (proizvodnja pšenice, kukuruza, soje....jabuka, kajsija...mleka, tova svinja.. itd.). U literaturi i praksi se osi troškovi češće vezuju za pogonskemašine koje su gorivo utrošile, a potom se zajedno sa ostalim troškovima mašina (osim rada traktoriste/kombajnera) raspoređuju na pojedine proizvodnje. Pri tom se kao ključevi za raspodelu najčešće koriste efektivni časovi rada mašine, ili časovi rada traktoriste. Direktnim vezivanjem troškova goriva za proizvodnju u kojoj je utrošeno, značajno poboljšava preciznost obračuna ove veoma važne vrste troškova (o ovome se više govori u tački 2.7.4).

Indirektni troškovi se odnose na dve, više ili sve proizvodnje. Radi se o sekundarnim troškovima, jer su već jednom (primarno) knjiženi po vrstama i mestima troškova. Oni se najpre „sakupljaju” na Opštim i Pomoćnim mestima troškova, a potom se pomoću više ili manje (ne)preciznih ključeva, raspodeljuju na Glavna mesta troškova, tj. na pojedine proizvodnje.

Indirektni toškovi se, dakle, pridodaju već proknjiženim direktnim troškovima pojedinih proizvodnji. Krajnji efekat je da se svi troškovi (direktni i indirektni) nalaze na glavnim MT, na osnovu čega se potom sastavljaju analitičke kalkulacije proizvodnji. Za razliku od direktnih, indirektni toškovi predstavljaju „obračunski problem”, upravo zbog neophodnosti njihove raspodele.

22

2.4. PRAĆENJE TROŠKOVA U POLJOPRIVREDI PO MESTIMA NASTANKA Bez praćenja troškova po mestima njihovog nastanka, u poljoprivredi nije moguće

postići odgovarajući nivo preciznosti obračuna troškova i rezultata, odnosno tačnosti kalkulacija pojedinih proizvodnji, kao najvažnijeg internog dokumenta (izveštaja) o troškovima. To dalje znači da ni ostali okonomsko-finansijski izveštaji i pokazatelji neće biti dovoljno pouzdani, što za posledicu ima donošenje pogrešnih odluka. To može biti jako opasno za opstanak i razvoj gazdinstva.

Mesta troškova (MT) se mogu definisati kao „uži organizacioni delovi gazdinstva u okviru kojih se obavljaju određeni srodni odnosno homogeni poslovi”. Ona su nastala iz potrebe da se odgovori na važno obračunsko/upravljačko pitanje „gde su nastali pojedini troškovi gazdinstva?“ U poljoprivredi se javljaju sledeće vrste mesta troškova (MT):

1) Glavna MT, 2) Pomoćna MT i 3) Opšta MT.

Glavna MT: predstavljaju glavne linije proizvodnje (pšenica, kukuruz, soja...., mrkva, krompir, pradajiz,...., jabuka, kruška, šljiva, vinsko grožđe,..., proizvodnja mleka, tov svinja, proizvodnja jaja,..., prerada graška, voća, mleka... itd.) (šema 1).

U poljoprivredi se analitičke kalkulacije sastavljaju prevashodno za glavna mesta troškova (linije proizvodnje), a ne za pojedine proizvode. Pri tom se posebna MT otvaraju za iste vrste proizvodnje koje se paralelno pojavljuju u istoj godini (npr. u 2011. godini), ali se završavaju u različitim godinama (npr. pšenica 2010/11 je jedno MT, a pšenica 2011/12 drugo MT). Takođe se odvojeno prate merkantilna i semenska proizvodnja (npr. merkantilna pšenica je jedno MT, a semenska pšenica drugo MT).

Posebna MT se mogu otvarati i različite sorte iste proizvodnje, odnosno za istu proizvodnju na različitim parcelama. Ovo je opravdano samo ako to znači i bitno različite troškove i rezultate proizvodnje. Iz razloga jednostavnosti, ovakvo rešenje nije primenjeno u prikazu ove metodologije.

U stočarstvu se otvaraju posebna MT za pojedine kategorije u okviru iste vrste stoke, odnosno iste proizvodnje (npr. u proizvodnji mleka: krave, telad, junice do 1 godine, junice 1-2 godine itd.). Ovo je preporučljivo kod većih gazdinstava, koja samostalno uzgajaju osnovno stado. Za potrebe prikaza metodologije, a vodeći računa o preglednosti i neophodnosti akcentiranja najvažnijih metodoloških problema, za naše “model gazdinstvo” je pretpostavljeno da prodaje telad i kupuje steone junice. To znači da je u okviru proizvodnje mleka otvoreno samo jedno mesto troškova „Krave“.

Pomoćna MT: predstavljaju pomoćne delatnosti, tj. delatnosti koje omogućavaju normalno odvijanje glavne delatnosti. Poljoprivreda je karakteristična po relativno velikom broju pomoćnih MT, što značajno usložnjava ukupan obračun troškova. U poljoprivrednim gazdinstvima se mogu pojaviti sledeće vrste pomoćnih MT:

• radionica, • traktori po kategorijama - laki, srednji, teški, super teški, • kombajni univerzalni, • kombajni specijalni – za šećernu repu, za grašak, voće itd, • priključne mašine, • sistem za navodnjavanje,

23

• sušara, • mešaona stočne hrane, • eventualno transpotrna služba, energana.

Koja od nabrojanih pomoćnih MT će stvarno biti otvorena, zavisi od konkretnih uslova

na svakom gazdinstvu. Pri tome, treba voditi računa o jednostavnosti i preglednosti obračuna, pogotovu kada je reč o prosečnim individualnim gazdinstvima,.

Za potrebe prikaza metodologije, na našem “model gazdinstvu” otvorena su četiri pomoćna MT: laki, srednji i teški traktori, i priključne mašine. Gazdinstvo nema soptveni kombajn, a pripremanje stočne hrane i silaže nisu tretirani kao posebna mesta troškova. Izdvajanjem priključnih mašina kao posebnog MT značajno doprinosi preciznosti obračuna. Duga mogućnost je da se troškovi priključnih mašina evidentiraju u okviru opštih troškova, što je manje precizno, pogotovu u slučaju kada se otvara samo jedno mesto opštih troškova, kao u našem slučaju (OT Gazdinstva).

Osnovni materijal Direktni troškovi PšenicaPomoćni materijal KukuruzOstali materijal SuncokretRezervni delovi SojaEnergija Teški traktori Šećerna repaAmortizacija Srednji traktori ...Rezervisanja Laki traktori KrompirTroškovi rada Kombajni Raspodela PaprikaTroškovi naknada Priključne mašine GrašakProizvodne usluge Radionica ...Neproizvodne usluge Hidrosistem P-nja mleka - kraveReprezentacija Sušara P-nja mleka - juniceTroškovi osiguranja P-nja mleka - teladPorezi, takse i sl. Tov svinjaOstali mematerijalni troš. Proizvodnja jajaKamate na obrtna sredstva ...

OT gazdinstva Proizvodnja jabuka OT grane Proizvodnja kajsija

... Eksterne usluge

PRIMARNE VRSTE TROŠKOVA

GLAVNAMESTA TROŠKOVA

POMOĆNA MESTA TROŠKOVA

MESTA OPŠTIH TROŠKOVA

Σ= PUNA CENA KOŠTANJA

Šema 1: Obračun troškova u poljoprivredi Mesta opštih troškova (OT) se u poljoprivrednim preduzećima najčešće javljaju u vidu:

a) OT grane (biljne proizvodnje, stočarske proizvodnje i prerade), b) OT uprave i c) OT prodaje (komercijalne službe).

U većim i organizaciono složenijim preduzećima, u kojima se pogonskom knjigovodstvu posvećuje značajnija pažnja, moguće je izvršiti i detaljnije raščlanjavanje. Pri tome, treba imati u vidu da veći broj MT znači detaljniji i precizniji obračun, ali istovremeno

24

i komplikovaniji, manje pregledan i skuplji obračun troškova. Treba težiti optimumu između ove dve krajnosti, prema konkretnim uslovima u svakom pojedinačnom preduzeću.

Za prosečna poljoprivredna gazdinstva, vodeći računa o jednostavnosti i preglednosti, najčešće je dovoljno otvoriti samo jedno mesto troškova, i to „OT gazdinstva“. Takvo rešenje je primenjeno i u prezentaciji ove metodologije. Radi se o dosta širokoj i raznolikoj grupi troškova, koji su zajednički za više ili sve proizvodnji. Pri tom je dobar deo njih režijskog, odnosno neproizvodnog karaktera (detaljnije u tački 2.7.7).

Nosioci troškova su učinci (proizvodi i usluge) zbog kojih, u krajnjoj liniji, svi troškovi na gazdinstvu i nastaju. Za poljoprivredu je karakterističan obračun po principima masovne proizvodnje, što znači da se preko MT prate, ne samo indirektni, već i direktni troškovi (šema 1). Direktni troškovi se odmah vezuju za glavna MT, dok se indirektni najpre «sakupljaju» na pomoćnim i opštim MT, a potom se raspodeljuju na glavna MT. Posle ove raspodele, na glavnim MT se nalaze svi podaci, tj. troškovi, neophodni za sastavljanje analitičkih kalkulacija pojedinih proizvodnji. U poljoprivredi se, dakle, prilikom obračuna troškova, „nosioci troškova“ praktično i ne koriste.

2.5. VARIJABILNOST TROŠKOVA U POLJOPRIVREDI

Savremena teorija troškova u prvi plan stavlja podelu troškova na fiksne i varijabilbe, jer omogućava odgovor na jedno od ključnih ekonomskih pitanja: „Kako će se menjati visina troškova sa promenom obima proizvodnje (aktivnosti) preduzeća”. Ova klasifikacija uvažava kretanje troškova u kratkom roku (obično jedna godina, odnosno jedan reprodukcioni ciklus), jer su u dugom roku, svi troškovi varijabilni na određeni način.

Definisani redukovani model obračuna troškova ima za cilj sastavljne kalkulacija proizvodnje po direktnim, uglavnom varijabilnim troškovima. Razvrstavanje troškova na fiksne i varijabilne predstavlja dosta složen metodološki problem u svim tipovima proizvodnje, a posebno u poljoprivredi, zbog čega zaslužuje nešto detaljnije objašnjenje.

Jedan od osnovnih zadataka koji se postavlja pred svaki obračun troškova je da učini vidljivim i podatke o varijabilnim troškovima, u meri i na način koji zadovoljava potrebe konkretnog gazdinstva. Ispunjavanje ovog zahteva u poljoprivrednim gazdinstvima je dosta kompleksno, s obzirom na značajne specifičnosti poljoprivrede u pogledu varijabilnosti troškova.

Usvojena pretpostavka o pravolinijskom kretanju ukupnih troškova i vrednosti proizvodnje istovremeno podrazumeva da su svi varijabilni troškovi, u stvari, proporcionalno varijabilni, zatim da su prosečni varijabilni i marginalni troškovi, kao i prosečni i marginalni prihodi po jedinici proizvoda jednaki. To dalje znači da je kontribucioni dobitak (neto prihod, marža pokrića, marginalni dobitak), kao razlika između vrednosti proizvodnje i varijabilnih troškova, srazmeran obimu proizvodnje. Oduzimanjem fiksnih troškova od kontribucionog dobitka dobija se neto dobitak.

Ne osporavajući stav teorije troškova o krivolinijskom kretanju ukupnih troškova, računovodstvo zauzima praktičan pristup i usvaja pretpostavku da je u okviru relevantnog raspona obima proizvodnje, unutar koga gazdinstvo obično posluje, odstupanje ukupnih troškova od prave linije zanemarljivo (graf. 1). Pri tom se, takođe, pretpostavlja i pravolinijsko kretanje vrednosti proizvodnje.

25

Računovodstveni koncept ukupnih troškova Relativni

raspon obima

proizvodnje

Obim proizvodnje

Grafikon 1: Računovodstveni koncept ukupnih troškova

Usvajanje prethodnih pretpostavki omogućuje jednostavno matematičko utvrđivanje i razumljivo grafičko interpretiranje prelomne tačke (u ovom slučaju postoji samo jedna prelomna tačka), marginalnog i neto-dobitka, kao i analizu različitih odnosa između: obima proizvodnje - prodajnih cena - troškova proizvodnje - ostvarenih rezultata, u cilju iznalaženja njihove optimalne kombinacije. Analiza prelomne tačke najčešće je usmerena na sagledavanje efekata koje na rezultat preduzeća imaju promene: obima proizvodnje, strukture proizvodnog programa, prodajnih cena, varijabilnih troškova po jedinici proizvoda, ukupnih fiksnih troškova i dr.

Napred navedene pretpostavke mogu biti prihvatljive za industriju, budući da su troškovi materijala za izradu i direktnih plata, kao najznačajniji varijabilni troškovi, uglavnom proporcionalni obimu proizvodnje. Međutim, za ocenu prihvatljivosti navedenih pretpostavki u poljoprivredi neophodno je prethodno sagledati njene značajne specifičnosti u pogledu varijabilnosti trošova. U poljoprivredi se obim proizvodnje može menjati na dva načina:

1) promenom osnovnog kapaciteta – zemljišta i/ili broja grla i 2) promenom stepena intenzivnosti proizvodnje. U fokusu obračuna troškova prevashodno je kratkoročna varijabilnost, jer su, dugoročno

posmatrano, svi troškovi varijabilni. Pri tom se u poljoprivredi pod kratkim rokom podrazumeva vremenski period od jedne godine ili kraći. Prvi način promene obima proizvodnje (po osnovu kapaciteta) predmet je dugoročnog planiranja razvoja preduzeća i ne dolazi do izražaja u jednogodišnjem periodu. Kratkoročno je, dakle, za poljoprivedu relevantan drugi način promene obima proizvodnje (po osnovu nivoa intenzivnosti), koji se može ostvariti: (a) intenziviranjem pojedinih (postojećih) linija proizvodnje i/ili (b) povećanjem zastupljenosti intenzivnijih proizvodnji na gazdinstvu.

Povećanje intenzivnosti pojedinih proizvodnji rezultira većim prinosom zahvaljujući većim ulaganjima po jedinici kapaciteta (upotrebom veće količine mineralnog đubriva, navodnjavanjem, kvalitetnijom i pravovremenom obradom zemljišta i negom useva u ratarstvu, intenzivnijom ishranom i negom u staočarstvu i sl.). Porastu obima proizvodnje na ovaj način odgovara krivolinijsko povećanje ukupnih troškova (kao na grafikonu 1), pri čemu ukupni troškovi prvo rastu sporije a kasnije brže u odnosu na obim proizvodnje. Imajući u vidu ipak relativno visok prosečni nivo intenzivnosti na našim boljim poljoprivrednim gazdinstvima, svako dalje značajnije povećanje obima proizvodnje po ovom osnovu izaziva progresivni rast troškova. To je, pre svega, posledica biološkog karaktera

Troškovi

26

poljoprivredne proizvodnje, odnosno dejstva Zakona o opadajućem povećanju prinosa. Zbog toga je usvajanje pomenute pretpostavke o pravolinijskom kretanju troškova unutar relevantnog raspona obima proizvodnje za poljoprivredu teško prihvatljivo. Sledstveno tome, analiza prelomne tačke ne može da posluži za pouzdano sagledavanje odnosa: "troškovi - obim proizvodnje - rezultat".

Prethodna konstatacija, međutim, ne negira značaj proučavanja kretanja troškova u zavisnosti od promene stepena intenzivnosti. Naprotiv, sagledavanje odnosa između nivoa ulaganja i rezultata u cilju iznalaženja optimalnog nivoa intenzivnosti (tehnološkog i ekonomskog) jedan je od ključnih problema kojim se bavi ekonomika poljoprivredne proizvodnje. Za ispitivanje ovog vrlo kompleksnog problema najčešće se koristiti metod proizvodnih funkcija.

Klasični sistemi obračuna troškova i odgovarajuća forma kalkulacije koja iz njih proizilazi (što je slučaj i u ovoj metodologiji), nemaju za primarni cilj obezbeđivanje informacija za rešavanje problema optimalnog nivoa intenzivnosti. To je, međutim, upravo jedan od važnijih informacionih zadataka kalkulacije po aktivnostima (odnosno procesima i subprocesima). Za dobijanje ove kalkulacije neophodno je primeniti metodologiju obračuna troškova po aktivnostima (ABC)2, što u ovom radu nije predmet razmatranja. Po svojoj konačnoj strukturi ova kalkulacija je slična kalkulaciji po agrotehničkim merama, za koju pofesor Lisavac ističe da obezbeđuje «... raščlanjavanje troškova koje se upravo podudara, ili bar u navećoj meri, sa potrebom praćenja troškova prema načinu reagovanja na promenu intenziteta proizvodnje»3.

Uspeh poljoprivrednog gazdinstva u velikoj meri zavisi od pravilnog izbora strukture proizvodnje. S tim u vezi, značajno je poznavati varijabilnost troškova pojedinih linija proizvodnje u zavisnosti od promene njihove zastupljenosti na gazdinstvu. Fiksnim troškovima se, pri tome, smatraju oni troškovi koji se ne menjaju sa aspekta gazdinstva kao celine. U ovom slučaju se kao varijabilni troškovi pojedinih linija proizvodnje javljaju se uglavnom svi direktni troškovi, sa izuzetkom vremenske amortizacije. Ovde je, dakle, u suštini reč o prvom od navedenih kriterijuma varijabilnosti troškova u poljoprivredi, tj. promenom osnovnih kapaciteta.

I opšti troškovi se, u principu, mogu razdvajati na fiksnu i varijabilnu komponentu. Ali, s obzirom da su oni ipak najvećim delom fiksni, te da je njihov eventualni varijabilni deo teško pouzdano kvantifikovati, u literaturi uglavnom postoji saglasnost da je najcelishodnije rešenje sve opšte troškove smatrati fiksnim. Ovakva pretpostavka je usvojena i u ovoj metodologiji.

Izložena podela troškova na fiksne i varijabilne (tj. u zavisnosti od promene strukture proizvodnje) uglavnom ispunjava uslov pravolinijskog kretanja troškova pojedinih linija sa povećanjem/smanjenjem njihove zastupljenosti na gazdinstvu. To omogućava izračunavanje bruto marže (neto-prihoda) koji pokazuje u kojoj meri pojedine linije proizvodnje doprinose pokriću ukupnih fiksnih troškova gazdinstva. Bruto marže u postupku planiranja optimalne strukture proizvodnje (npr. metodom linearnog programiranja), koristi kao jedan od osnovnih kriterijuma optimalnosti. Upravo je uloga bruto marže u optimiranju strukture

2 Detaljnije pogledati npr. Vukoje, V.: Obračun troškova u poljoprivrednim preduzećima ABC metodom, disertacija, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 2006. 3 Lisavac, S., Obračun i analiza troškova u poljoprivredi, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 1983, str. 63.

27

proizvodnje najznačajniji razlog zbog koga se od obračuna troškova poljoprivrednih gazdinstava zahteva obezbeđivanje podataka o varijabilnim troškovima.

� U ovom modelu je, dakle, uzet u obzir samo prvi kriterijum varijabilnosti troškova, tj. u

odnosu na promenu veličine kapaciteta. Takođe je prihvaćena za poljoprivredu realna pretpostavka, da među indirektnim troškovima uglavnom nema varijabilnih troškova, odnosno da ih je, ako i postoje, dosta teško precizno identifikovati. Shodno tome, definisani model obračuna produkuje kalkulacije po direktnim, uglavnom varijabilnim troškovima. 2.6. SOFTVERSKA PODRŠKA METODOLOGIJI

Veomа vаžаn projektni zаdаtаk predstаvljа izrаdа odgovаrаjueg softverа, odnosno

аplikаcije u excel progrаmu, kojа podržаvа nаjvаžnije segmente definisаne metodologije. Excel progrаm je sаstаvni deo stаndаrdnog Windows pаketа, jednostаvаn je zа korišćenje, i prаktično poznаt većini korisnikа rаčunаrа. Glavna prednost excela, u odnosu na neke druge programe koji su pogodni za izradu ovakve vrste aplikacije, ogleda se u jednostavnosti i prilagodljivosti. Obuka za korišćenje excel programa, na zahtevanom korisničkom nivou, relativno je kratka i jednostavna. Excel omogućava dobru preglednost svih sadržaja, jednostavno unošenje podataka, i svođenje većine obračunsko-tehničkih operacija na minimum. U excelu se vrlo lako ispravljaju sve vrste grešaka, koje neminovno nastaju u radu sa podacima. Za održavanje ove aplikacije nije neophodna podrška profesionalnog informatičara, čime se izbegavaju ne samo značajni troškovi funkcionisanja, već i brojni drugi organizacioi problemi. Svaki korisnik, koji solidno poznaje rad u excelu, može sve sam da uradi, popravi, izmeni, itd. Ako je neophodno, tj. ukoliko farmer ili savetodavac naiđe na neki ozbiljniji problem koji ne može sam rešiti, uvek se može jednostavno ceo excel fajl poslati članovima projektnog tima, ili nekome ko ima više iskustva u radu sa ovim programom.

Izrаdа sаme аplikаcije ne zаhtevа posebno informаtičko znаnje, dovoljno je dobro poznаvаnje excel progrаmа, koji pružа velike mogućnosti. Člаnovi istrаživаčkog timа poseduju neophodno znаnje, kаo i potvrđenа i proverenа iskustvа u izrаdi sličnih аplikаcijа. Excel aplikаcijа se sаstoji iz tri delа: Aplikаcijа zа izrаdu аnаlitičkih kаlkulаcijа pojedinih proizvodnji, i nа njimа dаlje

zаsnovаnih: zbirnh kаlkulаcijа zа pojedine grаne (rаtаrstvo, povrtаrstvo, voćаrstvo, stočаrstvo, prerаdа); zаtim аnаlitičkih indikаtorа zа аnаlizu pojedinаčnih proizvodnnji, grаnа i indikаtorа zа аnаlizu poslovаnjа gаzdinstvа u celini. Pri tom se podrаzumevа, dа korisnik unosi sаmo osnovne podаtke (površinа, j.m., količinа, cenа...) а softver sаmostаlno vrši većinu izračunavanja, preuzima podatke iz obrazaca i na taj način popunjava većinu stavki analitičkih i zbirnih kаlkulаcija i drugih izveštаja, odnosno rаčunа većinu osnovnih i izvedenih pokаzаteljа uspeha.

Aplikаcijа zа izrаdu biznis plаnovа- kojа, tаkođe, od korisnikа zаhtevаti sаmo unos osnovnih nаturаlnih i finаnsijskih pаrаmetаrа, dok softver аutomаtski prаvi većinu tаbelа, bilаnsа i drugih indikаtorа, neophodnih zа ocenu isplаtivosti.

U elektronskoj i pаpirnoj formi, u vidu prilogа, biće dаti i posebno dizаjnirаni i prilаgođeni „obrаsci“ zа tekuću evidenciju osnovnih proizvodnih i ekonomskih podаtаkа nа gаzdinstvu, što je preduslov zа kvаlitetnu izrаdu kаlkulаcijа i ostаlih indikаtorа.

28

2.7. SASTAVLJANJE KALKULACIJA NA PG Osnovni cilj svakog obračuna troškova i rezultata u poljoprivredi jeste sastavljanje

kalkulacija pojedinih proizvodnji. Osnovu ove metodologije čine upravo ааnnааlliittiiččkkee kkааllkkuullааcciijjee proizvodnji nа gаzdinstvu. Podrаzumevа se dа je neophodno sаstаviti i kаlulаcije korišćenjа pojedinih sredstаvа mehаnizаcije, kаo i zа drugа pomoćnа i opštа mestа troškovа. Analitičke kalkulacije su osnovni dokumenti, odnosno izveštaji, koje obračun troškova produkuje. One predstаvljаju bаzične obrаčune nа osnovu kojih se dаlje izvode brojni drugi аnаlitički i sintetički izveštaji i pokаzаtelji.

Forma i struktura kalkulacije mogu biti vrlo različite, u zavisnosti od primenjene metodologije obračuna, odnosno zadataka koji se pred kalkulaciju postavljaju. Zadaci kalkulacije su uglavnom informacione prirode, a kao najvažniji, mogu se navesti obezbeđivanje informacija o: veličini i strukturi troškova, ceni koštanja proizvoda (punoj i/ili redukovanoj), vrednosti proizvodnje, ostvarenom finansijskom rezultatu (bruto marži, dobiti/gubitku, dohotku), stepenu isplativosti pojedinih proizvodnji (ekonomičnost, akumulativnost), itd.

Navedene informacije, u krajnjem efektu, treba da omoguće racionalnije upravljanje troškovima, odnosno gazdinstvom u celini.

Pri definisanju forme kalkulacije treba voditi računa o dva međusobno suprotstavljena principa: (a) informativnost i (b) preglednost. Povećanje informacione sposobnosti kalkulacije, što joj je i osnovna svrha, zahteva da ona sadrži veći broj redova i kolona. Sa druge strane, to neposredno ugrožava princip preglednosti, odnosno jednostavnosti i razumljivosti, koji je u računovodstvu uvek važan. Neophodno je, dakle, naći optimalno rešenje između ova dva suprotstavljena zahteva. Sama forma kalkulacije je neposredno opredeljena i primenjenim sistemom obračuna troškova (po stvarnim, normativnim, standardnim, varijabilnim, direktnim, ABC i drugi savremeni sistemi obračuna). Poljoprivreda kao specifična delatnost, zahteva korišćenje više različitih metoda kalkulacija4.

Kаlkulаcije u ovoj metodologiji primаrno se zаsnivаju nа rаzvrstаvаnju troškovа nа fiksne i vаrijаbilne, usled čegа se osnovni rezultаt javlja u vidu mаrže pokrićа.

□ Da bi se osnovni proizvodno-ekonomski pokazatelji pratili na kvalitetan način,

neophodno je: 1) Prikupiti podatke i srediti ih; 2) Izvršiti određene prethodne obračune; 3) Sastaviti analitičke kalkulacije proizvodnji; 4) Izračunati dodatne pokazatelje uspeha gazdinstva; 5) Izraditi druge analitičke i sintetičke izveštaje; 6) Pravilno protumačiti, prezentovati i iskoristiti podatke.

4 Detaljnije o vrstama, metodama i formama kalkulacije u poljoprivredi pogledati, Vukoje, V.: Primena sistema obračuna po standardnim troškovima u ratarskoj proizvodnji, magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1999.

29

2.7.1. DEFINISANJE „MODEL GAZDINSTVA“ I PLANIRANJE PROIZVODNJE

U cilju detaljnog objašnjenja i prezentacije definisane metodologije i pratećeg softvera, kreirano je tzv. model gazdinstvo „Agrar“. Pri tom se vodilo računa da bude relativno veće gazdinstvo za naše uslove, sa raznovrsnijom strukturom proizvodnje i postiže solidan nivo intenzivnosti proizvodnje. Osnovne karakteristike ovog model gazdinstva, važne za prezentaciju metodologije, su: Obrađuje ukupno 45 ha, od čega deo zemljišta (12 ha) uzima u zakup (parcele označene

sa „T“ su sopstvene, a one označene sa „Z“ zakupljene). Podrazumeva se da se evidencija vodi samo za ekonomski „značajne“ proizvodnje.

Drugim rečima, kalkulacije se se ne sastavljaju za one proizvodnje koje su isključivo namenjene zadovoljavanju prehrambenih potreba članova domaćinstva (npr. povrće u bašti, voće u dvorištu, živina i svinje za sopstvene potrebe i sl.).

U strukturi je zastupljena ratarska, voćarska i stočarska proizvodnja, kako bi se mogle pokazati obračunske specifičnosti pojedinih grana.

Većinu stočne hrane (kabaste i koncentrovane) proizvodi samostalno, u vidu poluproizvoda.

Raspolaže sa najvećim delom finansijskih sredstava potebnih za finansiranje proizvodnje, a samo manji deo finansira iz kredita.

Poseduje većinu neophodnih objekata i mehanizacije (osim kombajna), a takođe ima i teretni kombi za transport, prevashodno voća do mesta prodaje.

Gazdinstvo je registrovano, ostvaruje sve predviđene subvencije, pretpostavka je, zbog jednostavnosti, da nije u sistemu PDV-a, što ne menja suštinu metodologije, sve cene su sa uračunatim PDV-om.

Pored nosioca gazdinstva, još dva člana domaćinstva su radno sposobna (supruga i sin), dok se ostatak radne snage angažuje eksterno (preko studentske zadruge i u nadnicu). Nosilac gazdinstva plaća, naravno, penziono i zdravstveno osiguranje.

Gazdisntvo se ne bavi preradom proizvoda. Proizvodi se uglavnom ne skladište već se prodaju odmah posle žetve, itd.

Podrazumeva se da gazdinstvo na početku svake godine pravi plan proizvodnje, koji se tokom godine može menjati, u zavisnosti od konkretnih uslova. Tabele 1 i 2 ne predstavljaju „planove proizvodnje“ u pravom smisli, već prikaz strukture proizvodnje na model gazdinstvu, uz pretpostavku da su planirana i ostvarena struktura proizvodnje podudarne (tj. u toku godine je planirano svedeno na ostvareno).

Obrasci planova proizvodnje, po pravilu, sadrže znatno više podataka, kao što su: sorta/hibrid/rasa, da li je i koliko merkantilna ili semenska proizvodnja, da li se i koliko navodnjava, zatim planirani prinos, planirane tršišne cene i vrednost proizvodnje, što se detaljnije može pogledati u Prilogu 1:„Šifarnici proizvodnje“. U samom tekstu tabeleplanova, odnosno strukture proizvodnje su pojednostavljene, kako bi se više pažnje moglo posvetiti važnijim metodološkim pitanjima.

S obzirom da poljoprivreda obuhvata dosta brojne i po tehnološkim karakteristikama različite proizvodnje, to je neophodno koncipirati posebne forme planova za: Ratarstvo i povrtarstvo (prilog 1.1.), Voćarstvo, vinogradarstvo i hortikulturu (prilog 1.2.), Stočarstvo (prilog 1.3.) i Preradu (prilog 1.4.).

30

S obzirom da se naše „model gazdinstvo“ ne bavi preradom, u nastavku se daju planovi/strukture proizvodnje za biljnu i stočarsku proizvodnju. U slučaju postojanja i prerade na gazdinstvu, to nije problem, metodologija obračuna je ista kao za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, samo je forma kalkulacije nešto drugačija, tačnije jednostavnija (prilog 1.4). Tabela 1: Struktura biljne proizvodnje „model gazdinstva“ za 2011. godinu

Posebno se, naravno, prate, obračunavaju i u kalkulacijama iskazuju iste vrste

proizvodnje koje se završavaju u različitim godinama (npr. pšenica 2010/11 i pšenica 2011/12). Takođe se mogu posebno pratiti i sastavljati odvojene kalkulacije i različite sorte iste proizvodnje, odnosno za istu proizvodnju koja se odvija na različitim parcelama. Iz razloga jednostavnosti, takvo rešenje ovde nije primenjeno, a može se preporučiti samo ako to znači i bitno različite troškove i rezultate za tu vrstu proizvodnje.

Označavanje proizvodnji i pravilno koncipiranim šiframa takođe je jako bitno. Radi se o klasifikujućim šiframa, koje su važne za kasniji rad sa bazama podataka (sortiranje, sumiranje, klasifikacija i ekstrakcija podataka po različitim kriterijumima). Zbog toga je

31

neophodno da sva gazdinstva koriste jedinstveni šifarnik, koji je dat u Prilogu 1, zajedno sa formom planova.

Svi podaci iz tabele „Plan proizvodnje” (proizvodnja, površina, šifra, parcele) preuzimaju se u obrasce „Kalkulacija” pojedinih proizvodnji, što je u excelu već isprogramirano. U slučaju pojave novih proizvodnji, ovo povezivanje se vrlo lako izvrši, pošto je reč o osnovnom korisničkom nivou poznavanja excel programa. Tabela 2: Struktura stočarske proizvodnje „model gazdinstva“ za 2011.godinu

Red. PROIZVODNJA Šifra

proizvodnje

KAPACITET Napo- broj J. M.

Veličina mena

( grlo/ ...) 1 2 3 4 5

1 Proizvodnja mleka-krave 93001 grlo 9,51

2 Tov svinja 93110 grlo 56

3 Proizvodnja jaja 93201 grlo 254 Za plan/strukturu stočarske proizvodnje važe isti principi kao za biljnu proizvodnju,

ali postoje i određene specifičnosti. U stočarstvu je, po pravilu, neophodno odvojeno voditi evidenciju i sastavljati kalkulacije ne samo za različite vrste stoke, već u okviru njih i za pojedine kategorije (npr. telad, junice do 1 godine, junice 1-2 godine, krave), odnosno smerove proizvodnje (za priplod, za tov). Radi pojednostavljivanja, odnosno koncentracije na suštinske stvari u metodologiji, usvojene su pretpostavke: da u proizvodnji mleka postoji samo jedna kategorija „krave“, tj. telad se prodaju, a kasnije se kupuju steone junice.

Veličina kapaciteta u stočarstvu se najčešće izražava brojem grla odgovarajuće kategorije. U pčelarstvu je jedinica mere »košnica« (ili roj). Samo u izuzetnim slučajevima se kao jedinica mere uzima »tona« (npr. kod proizvodnje puževa).

U kolonu 4 upisuje se prosečan broj grla u toku godine. Prosečan broj grla računa se na kraju godine, za svaku kategoriju stoke posebno, na osnovu operativne evidencije „listova stoke“, i to tako što se broj hranidbenih dana u toku godine podeli sa 365 (detaljnija objašnjenja data su u tački 2.7.4).

2.7.2. OSNOVI EVIDENCIJE O TROŠKOVIMA I REZULTATIMA NA PG Ceo koncept od prikupljаnjа podаtаkа do obrаčunа i аnаlize indikаtorа uspehа, zаnivа se

nа osnovnoj premisi: „štedeti vreme, prevаshodno fаrmerа, аli i sаvetodаvаcа“. Ovome posebno doprinosi prаteći softver, koji je sаstаvni deo ukupne metodologije. Reаlizаcijа se može sprovoditi nа dvа nаčinа:

a) Tаko dа fаrmer sаm beleži podаtke nа gаzdinstvu, sаm ih unosi u rаčunаr i nа osnovu togа dobijа bаzičene ekonomske podаtke, dok mu sаvetodаvci pomаžu kod rаčunаnjа, аnаlize i tumаčenjа složenijih indikаtorа i izveštаjа.

b) Većinu poslovа obаvljаju sаvetodаvci (delimično utvrđivаnje izvornih podаtаkа, njihov unos u rаčunаr, obrаčuni, аnаlize i konаčno prezentovаnje, tumаčenje i dаvаnje sаvetа fаrmerimа. U ovoj vаrijаnti fаrmeri eventuаlno trebа dа pribeleže osnovne podаtke o utrošcimа i cenаmа.

Reаlno je dа drugа vаrijаntа u početku bude zаstupnjenijа, аli trebа težiti prvoj, što će se postepeno ostvаrivаti.

32

Kvаlitet prikupljenih podаtаkа opredeljujuće utiče nа pouzdаnost utvrđenih pokаzаteljа, odnosno svih drugih informаcijа koji se nа osnovu togа produkuju. Neko (sаvetodаvаc ili/i fаrmer) morа zа zаbeleži izvestnu količinu izvornih podаtаkа nа gаzdinstvu, jer bez togа jednostаvno nije moguće. U modelu su, nаrаvno, predviđeni i obrаsci zа prikupljаnje podаtаkа nа terenu koje popunjаvаju sаmi fаrmeri, uz veću ili mаnju pomoć sаvetodаvаcа. Ovi obrаsci po svojoj strukturi uglаvnom odgovаrаju formi plаnovа proizvodnje, odnosno kаlkulаcijа. Dobro bi bilo dа u što većoj meri podаtke sа gаzdinstvа upisuju sаmi fаrmeri (odnosno neko od člаnovа domаćinаstvа), i to kontinuirаno kаko troškovi/prihodi nаstаju, а dа se kаsnije eventuаlno mаlo prodiskutuju sа sаvetodаvcimа.

Forma, sadržina i metodologija pojedinih obrazaca za evidenciju osnovnih podataka o troškovima i rezultatima na gazdinstvu, kao i način korišćenja (popunjavanja) u excel programu, detaljno se objašnjavaju i prikazuju u nastavku. S obzirom da su pojedine kalkulacije i drugi izveštaji (dokumenti) neposredno povezani sa obrascima za evidenciju, iz kojih se, u stvari, i dobijaju (proizilaze), to se i objašnjenja za njih daju paralelno, odnosno istovremeno, u okviru određenih tačaka ove metodologije.

Obrasci za evidenciju su dati u štampanoj formi (u okviru priloga), ali takođe i u elektronskoj formi, kao excel tabele. Pri tom su moguća dva načina njihovog korišćenja u praksi: Farmeri (odnosno neko od članova porodice) najpre ručno upisuju podatke u odštampane

obrasce, a zatim ih povremeno, sami ili uz pomoć savetodavaca, unose u elektronsku formu obrazaca na računaru.

Farmeri odmah neposredno upisuju podatke u elektronsku formu obrazaca na računaru, što je svakako kraći, efikasniji i preporučljiviji postupak, pogotovu kod farmera koji bolje koriste računare.

Postoji i treči način, koji je najkraći i najbrži, a to je da se podaci ne unose u obrasce (bilo u elektronsku ili papirnu formu), već neposredno u elektronsku formu tj. kalkulacije. To, na primer, znači da se podaci mogu direktno unositi u elektronsku formu kalkulacije, uz minimalno prilagođavanje pojedinih „excel ćelija“, odnosno formula koje su u njima već upisane. Ovo, naravno, podrazumeva nešto bolje, poznavanje rada u excel programu, ali ništa posebno, i dalje se radi samo o korisničkom nivou. Ako se podaci nešto redovnije prate i beleže, svakako je bolje koristiti jednu od prve dve

varijante. Treća varijanta je, na neki način, iznuđeno rešenje, koje se može biti prihvatljivo u slučaju nerednovnog unosa podataka, a u cilju skraćivanja celog posla. Ona zahteva manji broj unosa (npr. unose se zbirno količina i ukupan iznos za sva mineralna đubriva, gorivo, rad, itd.). Ovo može za posledicu da ima i nešto manje precizne podatke, ali to ne mora obavezno da znači.

Međutim, i kod direktnog upisivanja podataka u formu kalkulacije, može se postići potpuna pouzdanost, odnosno redovan unos podataka, tako što se vrši dodavanje (tj. sabiranje) u pojedinim ćelijama kalkulacije (npr. za količinu min. đubriva se u istu ćeliju upisuje: +20+10+4 , isto važi i za ćeliju „iznos“ itd.).

Jedan od načina je da se iskoriste podaci iz „Knjige istorije polja“, naravno ako gazdinstvo vodi ovu vrstu evidencije. U ovoj evidenciji postoji većina podataka koji su neophodni za sastavljenje analitičkih kalkulacija u biljnoj proizvodnji. Ostaje, međutim, i dalje problem evidencije o troškovima u stočarstvu, o pomoćnim i opštim troškovima i dr.

33

2.7.3. ANALITIČKE KALKULACIJE U BILJNOJ PROIZVODNJI

Sastavljanje anаlitičkih kаlkulаcija pojedinih proizvodnji nа poljoprivrednom gаzdinstvu predstavlja najvažniji i najobimniji zadatak, i istovremeno, čini srž definisane metodologije u okviru realizacije ovog projekta. Uzet u obzir samo prvi kriterijum varijabilnosti troškova, tj. u odnosu na promenu veličine kapaciteta (promena broja ha, grla, stabala i sl.). Takođe je prihvaćena za poljoprivredu realna pretpostavka, da među indirektnim troškovima uglavnom nema varijabilnih troškova, odnosno da ih je, ako i postoje, dosta teško precizno identifikovati. Shodno tome, definisani model obračuna produkuje kalkulacije po direktnim varijabilnim troškovima, a osnovni rezultat se javlja u vidu marže pokrića. Prezentirana struktura i forma kalkulacije uglavnom je usaglašena sa kalkulacijama koje se sastavljaju na gazdinstvima razvijenih zemalja EU, i u ovom momentu sasvim odgovara potrebama naših poljoprivrednih gazdinstava.

Paralelno sa metodološkim objašnjenjima kalkulacije, daju se i objašnenja za popunjavanje predviđenog obrasca za evidentiranje podataka o troškovima i rezultima na gazdinstvu. Pri tom se polazi od pretpostavke da se podaci relativno redovno upisuju u predviđene obrasce za evidenciju, bilo u papirnu formu obrazaca, ili neposredno u njihovu excel formu.

Istovremeno se, dakle, daju i osnovna uputstva za korišćenje i funkcionisanje excel aplikacije. Pri tom se podrazumeva da korisnici softvera solidno poznaju rad u excel programu.

Objašnjenja se u nastavku daju po pojedinim elementima (redovima) kalkulacije (tab. 4), odnosno segmentima obrasca (tab. 3) iz kojih pojedine pozicije kalkulacije proizilaze. Tačnije, podaci se upisuju u obrasce, a excel aplikacija uglavnom samostalno preuzima podatke iz obrazaca u kalkulaciju. Pri tom, naravno, vrši i brojne druge obračune i operacije, kao što su: računske operacije sabiranja, množenja, deljena, oduzimanja, računanje proseka itd., zračunavanje prosečnih cena gde je i ako je to neophodno, preračunavanje svih vrednosti na jedinicu kapaciteta (po 1 ha), izračunava strukturu troškova (u %), izračunava cenu koštanja po jedinici mere (po 1 t, 1 l), samostalno izračunava skoro sve vrste rezultata (vrednost proizvodnje, bruto marža), samostalno obračunava pokazatelje u okviru odeljka „dodatni indikatori uspeha“

(ukupni troškovi, dobit, ekonomičnost, profitabilnost prihoda), pri čemu ostale podatke (o kamatama, fiksnim i režijskim troškovima) preuzima iz drugih excel tabela/obračuna, koji se nalaze u drugim sheet-ovima (listovima) ove excel aplikacije,

samostalno računa i podatke u okviru senzitivne analize za svaku proizvodnju, takođe samostalno crta i grafikone o strukturi troškova za svaku proizvodnju, itd.

Zbog značaja i dužine objašnjenja su razdvojena na deo koji se odnosi na evidenciju i obračun troškova i deo koji se odnosi na ostvarene rezultate i utvrđivanje cene koštanja. Budući da je struktura kalkulacije različita za biljnu, stočarsku proizvodnju i preradu, to se u nastavku daju odvojena metodološka objašnjenja za svaku od njih. Pri tom se, naravno, ne ponavljaju oni delovi koji su isti za sve kalkulacije. 2.7.3.1. Evidencija i obračun troškova (kalkulacija)

U objašnejnjima je akcenat stavljen na one elemente i metodološke postupke koji mogu stvoriti nedoumice kod savetodavaca, dok su opštepoznate stvari u vezi sastavljanja

34

kalkulacija izostavljene. U tabeli 4. prikazana je kalkulacija pšenice, uz napomenu da je struktura kalkulacije ista za sve biljne proizvodnje. Tabela 3: Obrazac evidencije za biljnu proizvodnju: Pšenica 2011. godine

Površina (hа) 5,3 Parcele: T2, T5, T9 Šifra: 90101Red.broj T R O Š K O V I Ј.М. Količina Cena

Seme pšenice t 0,85 34175 29049 X. 2010.

Seme pšenice t 0,63 34300 21609 X. 2010.

1 Σ Seme / rasad: 1,48 34228 50658

NPK 15:15:15 t 1,54 41050 63217 X. 2010.

Urea t 1,00 42210 42210 II. 2011.

2 Σ Mineralna đubriva: 2,54 41507 1054273 Stajnjak t 14,3 420 6010

Artea lit 3,2 1385,0 4404 IV. 2011.

Metamark lit 12,7 1290,0 16409 IV. 2011.

4 Σ Zaštitna sredstva: 15,90 1309 20813

Dizel D2 lit 21,2 99,3 2105 VII. 2010. Ursus 1614

Dizel D2 lit 12,7 99,3 1263 X. 2010. IMT 549

Dizel D2 lit 59,9 101,2 6061 X. 2010. MZT 820

Dizel D2 lit 203,0 102,5 20808 X. 2010. Ursus 1614

Dizel D2 lit 17,0 102,5 1738 II. 2011. IMT 549

Dizel D2 lit 10,1 103,3 1040 II. 2011. MZT 820

Dizel D2 lit 10,1 103,3 1040 IV. 2011. MZT 820

Dizel D2 lit 13,3 103,3 1369 IV. 2011. MZT 820

Dizel D2 lit 26,4 104,7 2764 VII. 2011. MZT 820

Dizel D2 lit 12,7 104,7 1332 VII. 2011. IMT 549

5 Σ Gorivo: 386,28 102 39520

Mamci za glodare kg 15,4 55,0 845 II. 2011.

Manila kg 10,8 145,0 1566 VII. 2011.

6 Σ Ostali materijal 2411

Svega troškovi materijala (1 dо 6) 224839

Kombajniranje 27030 VII. 2011.

Osiguranje p-nje 10550 XII. 2010.

7 Σ Direktne usluge 37580

Rad članova porodice čas 5,0 135 675 VII. 2010.

Rad članova porodice čas 18,0 135 2430 X. 2010.

Eksterni rad- nadnica čas 10,0 135 1350 X. 2010.

Rad članova porodice čas 8,0 145 1160 II. 2011.

Rad članova porodice čas 5,0 145 725 IV. 2011.

Rad članova porodice čas 12,0 145 1740 VII. 2011.

8 Σ Troškovi rada 58,00 139 8080

А ) SVEGA VARIJABILNI TROŠKOVI ( 1 dо 8 ) 270499

IZNOS DATUM MEHANIZACIJA / NAPOMENA

35

Nastavak tabele broj 3. OSTVARENI Povr- P r i n o s Tržišna Vrednost proizvodnje

REZULTATI šina t / hа Ukupno cena Ukupno DatumPšenica zrno 5.3 6.25 33.13 VII. 2010.

Pšenica slama 4 4.10 16.40 1450.0 23780

9 Svega prinos 49.525 P R O D A J A

Ј.М. KoličinaAD "Danubijus" t 15.4 15000.0 230850 VII. 2010. rok pl.15.VII.

ZZ "Agronom" t 17.7 14500.0 257158 XII. 2010. rok pl. 15.II.

10 Svega prodaja 33.1 14732 488008

11 Subvencije 5.3 14000 74200

B ) Σ Vrednost proizvodnje 585988

NAPOMENA

1. Seme/rasad:

Seme/rasad zajedno sa đubrivom, stočnom hranom, prostirkom i grlima stavljenim u tov predstavlja »osnovni materijal« u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Seme/rasad može biti izraženo različitim jedinicama mere (JM). Ako se radi o rasadu tada je jedinica mere »komad«. Takođe nema dileme kada se za jedinicu mere uzima »setvena jedinica - SJ« (šećerna repa, eventualno kukuruz itd.). Ako je količinu semena neophodno izraziti težinskom jedinicom, onda u cilju dobijanja uporedivih podataka, za ratarske proizvodnje treba uvek uzeti tonu (t), a za povrtarske kilogram (kg).

Ako se javljaju više vrsta semena (npr. različite sorte, ili od različitih proizvođača) u obrazac za evdenciju unose se posebno količina i cena za svaku vrstu semena. Softver sam sračunava iznose, sabira kolone „količina“ i „iznos“, a potom njihovim deljenjem izračunava prosečnu cenu utrošenog semena. Softver potom zbirne podatke prenosi u kalkulaciju, koja se nalazi u istom sheet-u excel programa.

Ukoliko je, u nekim slučajevima, fameru (ili članu porodice) jednostavnije da unese ukupan iznos troškova, umesto cenu po jedinici mere, u excel programu se lako podešava automatsko izračunavanje „cene“ po jedinici proizvoda. Potrebno je podesiti da se ta ćelija (kolona) izračunava kao količmik ćelije „iznos“ i ćelije „količina“. Na primer, za seme: 29749 : 0,85 = 34175 din/toni. Ovo su osnovne operacije u korišćenju excel programa.

Po ovom principu moguće je unositi podatke direktno u obrazac „kalkulacije“. To podrazumeva dodavanje (tj. sabiranje) u pojedinim ćelijama kalkulacije, onoliko puta koliko se podatak pojavljuje u toku proizvodnje. Na primer, za seme pšenice, u ćeliju (kolonu) „količina“ upisuju se podaci dva puta: +0,85 + 0,63, isto važi i za ćeliju „iznos“: +29049 + 21609. Excel posle svakog unosa sabira u tim ćelijama količinu (1,48 t) i iznos (50658 din), i potom samostalno izračunava prosečnu cenu semena (50658 : 1,48= 34222 din/t).

Prethodni princip važi za sve vrste troškova kod kojih se posebno unosi količinska i cenovna komponenta. Kao izuzetak se mogu pojaviti pojedine vrste „direktin usluga, gde se ponekad upisuju samo podaci o „iznosu“. Po istom ovom pricipu se unose i podaci o ostvarenom prinosu, odnosno prodaji.

36

Deo semena koji se eventualno koristi iz sopstvene proizvodnje, obračunava se po ceni koštanja, a ne po tržišnoj ceni. Pri tom se cena koštanja izračunava kao zbir osnovne cena koštanja iz kalkulacije i eventualnih troškova dorade, čuvanja, transporta i sl. Po istom principu se obračunavaju i svi drugi poluproizvodi (proizvodi koji se ne prodaju eksterno, već se koriste za reprodukcionu potrošnju na gazdinstvu, nezavisno od toga da li se radi o glavnim ili sporednim proizvodima). To istovremeno znači da se u kalkulacijama onih proizvodnji koje daju poluproizvode, pri izračunavanju vrednosti proizvodnje, poluproizvodi vrednuju takođe po ceni koštanja. Ako se radi o poluproizvodima koji su po svom karakteru sporedni proizvodi (slama, kukuruzovina, stajnjak i sl.), i čiju je cenu potrebno utvrđivati procenom, onda se koristi njihova jedina cena koju imaju, a to je procenjena cena, (o proceni se više govori u sledećoj tački ovog poglavlja– 2.7.3.2. Evidencija i obračun rezultata).

Tabela 4: Kalkulacija proizvodnje: Pšenica 2011. godine

37

2. Mineralna đubriva: Za mineralna đubriva važe isti principi evidencije i obračuna kao i za seme. Za sve vrste

mineralnih đubriva jedinica mere je tona (t).

3. Stajnjak: Korisno dejstvo stajnjaka se obično raspodeljuje na četiri godine, i to u sledećem omeru:

1. godina 40%, 2. godina 30%, 3. godina 20% i 4. godina 10%. To znači da se u pojedinim godinama količina stajnjaka računa primenom odgovarajućeg procenta. Na primer, izvršeno je đubrenje stajnjakom, upotrebljna norma je 30 t/ha. Obračun troškova stajnjaka vrši se na sledeći način:

- prve godine (tj. za prvi usev): 30 t/ha x 0,40 = 12 t/ha x 420 din/toni = 5.040 din/ha. - druge godine: 30 t/ha x 0,30 = 9 t/ha x 420 din/toni = 3,780 din/ha, ..itd. U našem primeru je pretpostavka da korisno dejstvo stajnjaka nije prisutno kod svih

parcela, kao i da je vreme proteklo od đubrenja različito za pojedine parcele, kod kojih to dejstvo postoji.

Stajnjak spada u grupu proizvoda koji nemaju opštepoznatu tržišnu cenu, jer nisu predmet redovnog prometa na tržištu. Poljoprivreda je karakteristična po relativno velikom broju ovakvih proizvoda (slama, kukuruzovina, stajnjak, zelena stočna hrana, silaža, seno, glava i lišće šećerne repe, stočna repa i dr.). Kod nekih od ovih proizvoda javlja se problem utvrđivanja (procene) obračunske cene, u slučaju kada se javljaju kao poluproizvodi, o čemu se detaljno govori u sledećoj tački ovog poglavlja- 2.7.3.2. Evidencija i obračun rezultata).

4. Zaštitna sredstva:

U zavisnosti od toga u kojem se agregatnom stanju pojavljuju, za jedinicu mere treba uzeti kilogram (kg) ili litar (l).

5. Energenti:

Definisani model podrazumeva da se troškovi goriva i ostalih energenata (električna energija, gas i čvrsta goriva), direktno vezuju za pojedine proizvodnje. Na ovaj način se povećava preciznost obračuna, s obzirom da se radi o vrlo značajnim troškovima (posebno u

38

biljnoj proizvodnji). Ovaj način je znatno precizniji nego vezivanje goriva za MT traktor, i posle raspodela sa ostalim troškovima traktora, najčešće na osnovu časova rada. Podаci o utrošenom gorivu mogu se relаtivno lаko obezbediti, pogotovu kod novijih trаktorа. A i kada se radi o starijim traktorima, poljoprivrednici prilično pouzdano znaju koliko su potrošili goriva za pojedine agrotehničke operacije, na pojedinim parcelama. U krajnjoj liniji, uvek postoji mogućnost primene metoda „dosipanja do punog rezervoara“. To znači da se krene sa punim rezervoarom, a poslednji rezervoar se napuni do kraja, na osnovu čega se jednostavno sračunava utrošeno gorivo u toj operaciji. Savetodavci, ukoliko učestvuju u obračunu i analizi troškova (što je u početku očekivano), ipak treba da obrate pažnju na realnost podataka o utrošenom gorivu, imajući u vidu primenjenu tehnologiju, udaljenost pojedinih parcela, da li se koriste eksterne usluge i sl.

U slučaju kada nije moguće precizno utvrditi troškove pojedinih energenata (npr. električne energije u stočarstvu, jer ne postoji posebno brojilo) treba primeniti metod iskustvene procene.

6. Ostali materijal: Ovde spadaju razne vrste pomoćnog materijala, ambalaže i sitnog inventara. Radi se o

prilično brojnim i po karakteru raznorodnim materijalima, koji se izražavaju različitim jedinicama mere, usled čega nije moguće sabirati njihove količine. Sa druge strane, reč je o manje značajnim troškovima, pa je njihovo posebno iskazivanje u kalkulaciji neracionalno. Zbog toga se za materijale iz ove grupe u kalkulaciju ne unose jedinica mere, kolicina i cena, već samo iznos troškova u dinarima, tj. kao jedna stavka kalkulacije. To omogućava da njihovo lakše zbrajanje i uprosečavanje u zbirnim kalkulacijama.

7. Direktne usluge:

Ova grupa troškova obuhvata prevashodno eksterne direktne proizvodnje usluge (obrada zemljišta, kombajniranje, zaštita, transport proizvoda, sušenej, skladištenje, zatim u stočarstvu usluge veterinara, analiza mleka i sl.). Zbog jednostavnosti forme kalkulacije tu su razvrstani i neki troškovi koji, strogo uzevši, ne predstavljaju usluge u pravom smislu (osiguranje proizvodnje, analiza zemljišta i dr.). i održavanje opreme delimično). Ovde ne treba evidentirati one vrste usluga/troškova koje po svom karakteru nisu proizvodne, odnosno koje spadaju u »opšte troškove gazdinstva ili grane« (npr. zemljišna renta, kamate na obrtna sredstva, savetodavne, advokatske, računovodstvene i druge neproizvodne usluge).

Kod unosa ovih troškova u „obrazac“ za evidenciju, može se upisivati količina i cena, pri čemu računar sam izračunava iznos, a može se uneti i samo iznos troškova u dinarima, kao što je u našem primeru. U oba slučaja softver u formu „kalkulacije“ upisuje samo ukupan iznos troškova, s obzirom da se radi o različitim uslugama, koje se izražavaju različitim jedinicama mere, usled čega nije moguće sabirati njihove količine

8. Troškovi rada:

Neophodno je razlikovati i posebno evidentirati dve kategorije troškova rada: (a) rad članova porodice (sopstveni rad, porodični rad) i (b) eksterni rad. Troškovi »eksternog rada« pored neto iznosa obuhvataju i eventualne poreze i doprinose (npr. ako se radnici angažuju preko studentske zadruge, po ugovoru o delu, ili su zaposleni na gazdinstvu). Iznos poreza i doprinosa se obračunava kroz cenu rada po 1 času. Ako se radi o nadničarima (kao što je u

39

našem promeru kod pšenice), onda se troškovi poreza i doprinosa ne plaćaju i ne obračunavaju.

Troškovi »rada članova porodice«, pored rada članova porodice, obuhvataju i sav drugi neplaćeni rad (pomoć komšija, rodbine, prijatelja i sl.). Cena porodičnog rada se određuje na osnovu aktuelnih cena plaćenog rada, za isti/sličan nivo složenosti. Kod našeg „model gazdinstva“ imamo tri radno sposobna člana porodice, a po potrebi se angažuju i eksterni radnici, uglavnom u vidu nadničenja, a ređe preko studentske zadruge.

Savetodavcima koji pomažu u evidenciji, obračunu i analizi troškova, preporučuje se, da u cilju provere realnosti podataka o utrošenim časovima rada, konsultuju i stručnu literaturu u kojoj su ovi normativi obrađeni.

□ Prethodna kalkulacija (tab. 4) prikazana je u njenom izvornom bliku, tj. vidu excel sheet-

a. Excel pruža niz mogućnosti u pogledu obračuna, između ostalog, da se i izvan samog obrasca (tj. tabele) kalkulacije koriste i druge ćelije, za brojne dodatne podatke, odnosno izračunavanja. Na samom prikazu (desno od kalkulacije) vide se neki od važnih podataka za obračun i analizu troškova i rezultata (ima ih naravno više, ali nije bilo moguće sve prikazati).

Tako, na primer, u ćelijama X10 i X12 izračunati su zbirevi osnovnog i pomoćnog materijala, koji se koriste pri sastavljanju zbirnih kalkulacija. U ćeliji X19 izračunat je udeo sopstvenog rada (tj. članova porodice) u ukupnim troškovima rada. Ovaj podatak je, pored ostalog, važan za izračunavanje dohotka gazdinstva u celini. Ćelije X23, X34, X35 su kontrolne, tj. u njima je vrednosti „nula“, što znač da je obračun cene koštanja i druge operacije dobro urađenje, jer nema odstupanja.

2.7.3.2. Evidencija i obračun rezultata U poljoprivredi trebа, generalno, prаviti jаsnu rаzliku između vrednosti finаlne proizvodnje i vrednosti ukupne proizvodnje (ukupnog obrtа). U K U P N A P R O I Z V O D NJ A (UKUPAN OBRT) =

+

- Proizvodi prodаti nа tržištu, - Proizvodi upotrebljeni zа plаćаnje u nаturi, - Proizvodi ustupljeni bez nаknаde, - Proizvodi potrošeni u sаmom, gаzdinstvu, poklonjeni isl. - Proizvodi upotrebljeni zа investicionu potrošnju izgrаdnju novih kаpаcitetа u preduzeću (tj. novih osnovnih sredstаvа)

Vrednost ukupne proizvodnje (ukupаn obrt) predstаvljа sumu vrednosti svih dobijenih

proizvodа bez obzirа nа njihovu primenu, tj. bez obzirа dа li su dobiveni proizvodi

Vrednost proizvodа upotrebljenih zа dаlju

reprodukciju nа gаzdinstvu (poluproizvodi)

Vrednost eksterno reаlizovаnih proizodа

(vrednost finаlnih proizvoda)

40

reаlizovаni nа tržištu ili su upotrebljeni zа dаlju reprodukciju (kаo poluproizvodi) nа gаzdinstvu.

Vrednost finаlne proizvodnje predstаvljа vrednost proizvodа reаlizovаnih izvаn poljoprivrednog gаzdinstva, upotrebljenih zа investicije (npr. sаdnice zа podizаnje zаsаdа, prirаst osnovnog stаdа, drvo zа podizаnje objekаtа), potrošenih za ishranu članova domaćinstva, za plaćanje u naturi ili ustupljnih bez naknade. Tabela 4a: Utvrđivanje rezultata proizvodnje (isečak iz kalkulacije- tab. 4)

Da li će neki proizvod biti finalni proizvod ili poluproizvod, zavisi od njegove namene (tj. da li se realizuje eksterno ili interno), a ne od njegove vrste (glavni ili sporedni), niti od stepena tehnolološke finalizacije. Na primer, zrno kukuruza prodato na tržištu predstavlja finalni proizvod, a isto to zrno kukuruza upotrebljeno u kao hrana tovu svinja predstavlja poluproizvod. Poljoprivreda je karakteristična po značajnom udelu poluproizvoda, pri čemu je naročito važna stočna hrana.

Prethodna klasifikacija je važna, pre svega, kod utvrđivanja vrednosti proizvodnje za gazdinstvo u celini, gde je potrebno uzeti samo vrednost finalnih prozvoda (detaljnije u tački 3.2). Sa aspekta svake pojedinačne proizvodnje, i finalni proizvodi i poluproizvodi čine njenu vrednost proizvodnje. Pri tom je najispravnije da se finalni proizvodi i poluproizvodi vrednuju po istoj ceni (tržišnoj ili nekoj drugoj obračunskoj). Najpre da objasnimo moguće načine procenjivanja, tj. vrednovanja finalnih i poluproizvoda.

Vrednost FINALNIH PROIZVODA (proizvodi koji se eksterno realizuju) uvek se obračunava po tržišnoj ceni, tj. po ceni realizacije. Pri tome nije važno da li se radi o glavnim ili sporednim proizvodima. Jer, s obzirom da se prodaju van gazdinstva, znači da imaju poznatu prodajnu (tržišnu) cenu.

POLUPROIZVODI se mogu procenjivati, odnosno vrednovati u kalkulacijama, na sledeće načine: 1) Poluproizvdi koji se u okviru određene linije proizvodnje javljaju kao jedini proizvod

(npr. zelena stočna hrana, silaža, seno, stočna repa, itd.), ili predstavljaju glavni proizvod, odnosno deo ukupne kokličine glavnih proizvoda (npr. zrno kukuruza, ječma itd.). Za ove proizvode je relativno jednostavno sastaviti kalkulaciju troškova proizvodnje i tako utvrditi njihovu cenu koštanja, po kojoj se dalje vrši obračun. Ovde je, dakle, reč o proceni »metodom cene koštanja«.

2) Proizvodi koji su rezultat zajedničke (vezane) proizvodnje, i najčešće se javljaju kao sporedni proizvod (npr. slama, kukuruzovina, stajnjak, glava i lišće šećerne repe i dr.). Većina ovih proizvoda se, ipak, u manjoj ili većoj meri, pojavljuje u prometu između poljoprivrednih proizvođača. To znači da uglavnom imaju neku poznatu cenu (izraženu u

41

novčanim jedinicama i/ili u vidu omjera sa odgovarajućim tržišnim proizvodima), po kojoj se vrši razmena. Ova cena može da varira između pojedinih lokalnih sredina. Upravo po ovoj ceni treba vršiti njihov obračun, uvek kada je to moguće, tj. kada se može dovoljno pouzdano utvrditi njihova lokalna tržišna cena. Ovaj postupak se može nazvati metodom procene prema »tržišnoj ceni«. S obzirom da se u ovoj metodologiji za razdvajanje troškova (tj. za obračun cena koštanja vezanih proizvoda), koriste tzv. „stari metod“ i „novi metod“, znači da procenjena „tržišna cena“ sporednih proizvoda istovremeno predstavlja i njihovu cenu koštanja.

3) Ako eventualno postoje i takvi proizvodi za koje sa prihvatljivim stepenom pouzdanosti nije moguće utvrditi ni cenu koštanja ni lokalnu tržišnu cenu, onda treba primeniti alternativne metode procene5 (npr. »metod zamene«, »metod upotrebne vrednosti« i dr.).

Ako se finalni i poluproizvodi u kalkulacijama vrednuju po različitim cenama dobijaju

se netačni i neuporedivi podaci za one proizvodnje koje deo ili sve proizvode plasiraju kao poluproizvode (u našem primeru je to kukuruz, a može biti i lucerka, stočni ječam, pa i silažni kukuruz, itd.). Kod ovih proizvodnji rezultat je potcenjen, jer se poluproizvodi vreduju najčešće po nižoj ceni (u slučaju kada je to cena koštanja ili neka druga manja od tržišne). U proizvodnji pšenice se ovaj problem ne postavlja, jer je slama, iako poluproizvod, već procenjena (vrednovana) po tržišnoj ceni.

Ovakvim načinom obračunavanja poluproizvoda (tj. po ceni koštanja), favorizuje se preciznost finansijskog rezultata za gazdinstvo u celini, u odnosu na finansijski rezultat pojedinih proizvodnji. Pri tom, treba voditi računa da li se i u kome obimu poluproizvodi zaista mogu eksterno realizovati, u konkretnim proizvodnim i tržišnim uslovima.

Imajući u vidu prethodna razmatranja, mi smo se odlučili za vrednovanje na oba načina, za različite potrebe. Tačnije, u osnovnim analitičkim kalkulacijama proizvodnji kukuruza, lucerke i silažnog kukuruza, poluproizvodi su vrednovani po ceni koštanja. Na taj način se u konkretnim uslovima na gazdinstvu dobije tačnija kalkulacija, a takođe i pogodnija za obračun stočne hrane i drugih poluproizvoda. Ovim se poluproizvodi vrednuju po istoj ceni i u njihovoj izvornoj kalkulaciji proizvodnje (u kojoj su dobijeni), i u kalkulaciji proizvodnje gde su upotrebljeni kao repromaterijal. Na primer, kukuruz upotrebljen u tovu svinja, vrednuje se po istoj ceni (tj. po ceni koštanja) i u kalkulaciji proizvodnje kukuruza gde se javlja kao (polu)proizvod, i u kalkulaciji tova svinja, gde se javlja kao materijal. Ili, na primer, slama koja se koristi kao prostirka, obračunava se po procenjenoj tržišnoj ceni i u kalkulaciji proizvodnje pšenice gde je proizvedena, i u kalkulaciji proizvednje mleka, gde se koristi kao prostirka, tj. materijal. Slama koja se, eventualno prodaje eksterno, predstavlja finalni proizvod, i vrednuje se naravno po tržišnoj, tj. ostvarenoj prodajnoj ceni.

Međutim, takođe su napravljeni i dodatni obračuni, na bazi vrednovanja i poluproizvoda po tržišnim cenama. Na taj način su dobijeni pokazatelji uspeha za potrebe merenja i ocene rezultata, odnosno poređenja između pojedinih proizvodnji i grana. Ovo se odnosi samo na kukuruz merkantilni, jer je u konkretnim uslovima našeg „model gazdinstva“ usvojena pretpostavka da se sve zrno kukuruza može eksterno realizovati. Za lucerku i silažni kukuruz ovi obračuni nisu izvođeni, jer je suvojena suprotna pretpostavlka, da se silaža i seno

5 Detaljnije o metodama procene materijala koji nemaju poznatu tržišnu cenu pogledati na primer Andrić, J.: Kalkulacije u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 1991, str. 14-36.

42

lucerke, ne mogu eksterno prodati, kao i iz razloga jednostavnosti. Kao što je već rečeno, ovaj problem se kod pšenice ne postavlja, jer je slama već vrednovana po tržišnoj ceni.

Neki poljoprivredni proizvodi se mogu prodavati sukcesivno, u dužem vremenskom periodu, čak i u sledećoj godini (npr. pšenica, kukuruz, soja, ...voće i povrće koje se čuva itd.). To znači da vrednost proizvodnje nije moguće putpuno tačno utvrditi (a time ni sastaviti kalkulaciju), sve dok se ne prodaju svi proizvodi, jer su tržišne cene promenljive. Često je neophodno raspolagati kalkulacijama pre nego što je prodata celokupna količina proizvoda, a najkasnije do kraja godine. U tom slučaju, u cilju kompletnosti kalkulacije, najbolje svu preostalu (tj. neprodatu) količinu proizvoda obračunati po važećoj tržišnoj ceni u tom momentu. Problem vrednovanja prelaznih zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje postavlja se, prevashodno, prilikom utvrđivanja godišnjeg rezultata gazdinstva u celini, o čemu se u nastavku više govori.

Ukupna vrednost proizvodnje obuhvata i iznos primljenih premija, regresa, dotacija, kompenzacija i svih drugih vrsta subvencija. U vrednost proizvodnje treba uračunati i eventualne prihode od osiguranja, po osnovu pretrpljenih šteta.

Finansijski rezultat:

Budući da su u ovoj metodologiji troškovi razgraničeni na fiksne i varijabilne, to se primarni rezultat u kalkulacijama javlja u vidu BRUTO MARŽE (marža pokrića, marginalni rezultat, neto prihod). Bruto marža je koristan pokazatelj rezultata, i to prevashodno sa aspekta kratkoročnog odlučivanja (period do jedne godine, odnosno jedan reprodukcioni ciklus u poljoprivredi). Budući da su fiksni troškovi u kratkom roku uglavnom nepromenljivi (tj. ne mogu se izbeći u značajnijoj meri), to se isplativost pojedinih proizvodnji može bolje sagledati na osnovu bruto-marže, nego na osnovu neto rezultata (dobiti/gubitka).

U ovom modelu je uzet u obzir samo kriterijum varijabilnosti troškova u odnosu na promenu veličine kapaciteta u poljoprivredi (broj ha, grla, stabala). Pri tom se može prihvatiti pretpostavka o pravolinijskom kretanju varijabilnih troškova pojedinih linija sa povećanjem/smanjenjem njihove zastupljenosti na gazdinstvu (ovo je detaljnije objašnjeno u tački 2.5.) To omogućava korišćenje bruto marže u postupku planiranja optimalne strukture proizvodnje (npr. metodom linearnog programiranja), kao jednog od osnovnih kriterijuma optimalnosti. Upravo je uloga bruto marže u optimiranju strukture proizvodnje najznačajniji razlog zbog koga je u ovoj metodologiji usvojena forma kalkulacije u kojoj je osnovni rezultat bruto marža.

Forma kalkulacije u ovom modelu obračuna, predviđa, naravno, utvrđivanje i neto rezultata proizvodnje (dobit/gubitak), kao i niz drugih korisnih indikatora uspeha (o ovome se detaljno govori u tački 2.8).

Porez na dodatnu vrednost PDV:

U našoj zemlji postoje poljoprivredna gazdinstva koja su: (a) u sistemu PDV-a (obveznici) i (b) ona koja to nisu. Neuporedivo su brojnija gazdinstva koja nisu u sistemu PDV-a, i taj odnos se neće bitnije promeniti u bliskoj budućnosti. Ne ulazeći detaljnije u problematiku PDV-a, važno je naglasiti da je ova metodologija namenjeno prevashodno gazdinstvima koja nisu u sistemu PDV-a. To znači da sve cene treba uzimati sa uračunatim PDV-eom. Ovo se odnosi kako na cene eksterno nabavljenih inputa (materijali, usluge i dr.), tako i na prodajne cene eksterno realizovanih proizvoda/usluga. Drugim rečima, kod

43

gazdinstava koja nisu u sistemu PDV-a, u prodajnu vrednost proizvoda se uračunava i eventualna PDV nadoknada.

Gazdinstava koja su PDV obveznici, u pravnom smislu dobijaju status „preduzetnika“, što dalje znači da moraju voditi zvanično knjigovodstvo. U praksi se to uglavnom svodi na vođenje tzv. „prostog knjigovodstva“, po istom metodu kao i za sve ostale preduzetnike (radnje, komisioni, ugostitelji itd.). Od ovakvog knjigovodstva gazdinstva nemaju nikakve realne koristi, naprotiv, imaju samo troškove knjigovodstvenih usluga i razne probleme oko prikupljanaj dokumentacije i sl. Koristi imaju samo oni preduzetnici koji imaju ozbiljnije investicione zahvate, usled prava na povraćaj ulaznog PDV-a, koji je u ovom slučaju značajan zbog velike vrednosti osnovnih sredstava.

2.7.3.3. Utvrđivanje cene koštanja proizvoda

Poljoprivrednа proizvodnjа imа kаrаkteristike vezаne (kuplovаne) proizvodnje. Kаo rezultаt jedinstvenog tehnološkog procesа, а to znаči i uglаvnom jedinstvenih troškovа proizvodnje, često se dobijа više proizvodа, koji mogu biti glаvni i/ili sporedni. Nа primer, u proizvodnji pšenice: zrno- glаvni i slаmа- sporedni proizvod; u proizvodnji mlekа: mleko, telаd i prirаst- glаvni, а stаjnjаk- sporedni, itd.

U vezаnoj proizvodnji nаjveći deo predstаvljаju zаjednički troškovi, а tek posle rаzdvаjаnjа nаstаju i njihovi pojedinаčni troškovi. To su, nа primer, u proizvodnji pšenice: bаlirаnje, prevoz i kаmаrisаnje slаme, odnosno trаnsport i sklаdištenje zrnа; ili u proizvodnji mlekа: izđubrаvаnje i prevoz stаjnjаkа, odnosno troškovi muže, čuvаnjа i prevozа mlekа. Ovi troškovi se mogu direktno vezаti zа konkretаn proizvod, odnosno obuhvаtiti nа kontu dаtog nosiocа troškovа. Međutim, to se uglаvnom ne rаdi, iz prаktičnih rаzlogа, jer bi to zаhtevаlo rаzgrаničаvаnje i evidenciju ovih troškovа u svim fаzаmа obrаčunа. Istovremeno, efekti nа preciznost obrаčunа ne bi bili posebno znаčаjni, jer se, po prаvilu, rаdi o neuporedivo mаnjem delu ukupnih troškovа proizvodnje. Nаjčešće se svi troškovi evidentirаju zajedno, а nа krаju se, prilikom sаstаvljаnjа kаlkulаcije, posebnim obrаčunskim postupkom, ukupni troškovi rаstаvljаju nа pojedine proizvode. Ovаj postupаk se ne bi mogаo izbeći ni u slučаju odvojenog evidаntirаnjа direktnih troškovа, jer bi se opet morаli rаzdvаjаti zаjednički troškovi6.

Postoji više rаzličitih metodа zа rаzdvаjаnje zаjedničke cene koštаnjа nа pojedine proizvode, а u ovoj metodologiji se koriste sledeći:

1) STАRI METOD, 2) METOD RELАCIJE I 4) NOVI METOD.

U ovoj metodologiji, prvi metod se koristi kod obračuna cene koštanja u ratarstvu, drugi u voćarstvu, a treći u stočarstvu. Skledstveno tome, prva dva metoda se objašnjavaju u ovoj tački, a dugi u sledećoj tački ovog poglavlja (kod stočarskih kalkulacija). Pre utvrđivanja cene koštanja neophodno je utvrditi vrednost proizvodnje, jer se tako dobijaju pokazatelji koji se, u nekim metodima, koriste pri izračunavanju jediničnih cena koštanja.

6 Vukoje, V.: Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava-praktikum, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011, str. 152-156.

44

Utvrđivanje cene koštanja po jedinici proizvoda zahteva minimalan ili nikakv dodatni rad od strane farmera/savetodavaca. Na osnovu prethodno unetih podataka o troškovima i vrednosti proizvodnje program sam izračunava cenu koštanja. Ipak, s obzirom da je ponekad preporučljivo izvršiti proveru dobijenih podataka, to će u nastavku biti ukratko objašnjen način izračunavanja cene koštanja.

STАRI METOD: Poznat je još i pod nazivima „metod ostаtkа“, „metod supstrаkcije“. Predstavlja je

nаjjednostаvniji metod, koji se nаjviše primenjuje u ratarskoj proizvodnji. Pogodаn je kаdа se kаo rezultаt zаjedničke proizvodnje dobijа jedаn glаvni i jedаn ili više sporednih proizvodа. Postupаk se sаstoji u tome dа se od ukupne cene koštаnjа (tj. ukupnih zаjedničkih troškovа proizvodnje) oduzme vrednost sporednih proizvodа, а ostаtаk predstаvljа cenu koštаnjа glаvnog proizvodа. Potom se deljenjem sа količinom dobijа cenа koštаnjа po jedinici glаvnog proizvodа.

Vrednost sporednih proizvodа može se utvrđivаti (tj. procenjivati) po: plаnskoj ceni koštаnjа, po plаnskoj prodаjnoj ceni, ili po tržišnoj ceni. Nаjbolje rešenje je dа se sporedni proizvodi vrednuju po tržišnoj ceni, jer se u kаlkulаciji i glаvni proizvodi iskаzuju po tržišnoj ceni. U ovoj metodologiji se vrednost sporednih proizvodа utvrđuje nа bаzi tržišnih cenа, što je objašnjeno u prethodnoj tački (2.7.3.2), kod procene poluproizvoda. Pri tome se, аko proizvodi nemаju opštepoznаtu tržišnu cenu, što je sа sporednim poljoprivrednim proizvodimа čest slučаj, može uzeti i cenа sа lokаlnog tržištа, odnosno cenа poslednje poznаte trаnsаkcije. U nаstаvku se prikаzuje postupаk rаzdvаjаnjа ukupne cene koštаnjа nа glаvni i sporedni proizvod, koristeći podаtke iz prethodne kаlkulаcije proizvodnje pšenice (tаb. 4). Tabela 4b: Utvrđivanje cene koštanja (isečak iz kalkulacije- tab. 4)

Obračun cene koštanja zrna:

- Tržišnа cenа slаme = 1.450 din/toni; → tržišnа vrednost = 23.780 din. - Ostаtаk vrednosti: 270.499 varij. trošk. - 23.780 vred.slаme = 246.719 din - Cenа koštаnjа 1 t zrnа = 246.719 din / 33,125 t (5,3 x 6,25) = 7.448,1 din/toni

Po ovom metodu, tržišnа cenа i cenа koštаnjа sporednog proizvodа su iste, odnosno sporedni proizvod imа sаmo jednu cenu (1.450 din/toni). Sledstveno tome, ukupna vrednost sporednih proizvoda jednaka je troškovima njihove proizvodnje, što znači da je rezultat po

45

osnovu sporednih proizvoda uvek neutralan, tj. jednak nuli. Sav „teret“ ostvarivanja pozitivnog finansijskog rezultata pada na glavni prizvod, što je i logično, s obzirom da se prevashodno zbog njega i organizuje proizvodnja.

Ako se računa ukupna (puna) cena koštanja, onda se umesto varijabilnih uzimaju ukupni troškovi, a ostali postupak je isti. Puna cena je takođe utvrđena, u okviru dela kalkulacije koji se zove „Dodatni indikatori“, što je prikazano u poglavlju 2.8.

„METOD RELACIJE“: Rаstаvljаnje zаjedničke cene koštаnjа po ovom metodu vrši se srаzmerno tržišnoj ceni

svakog proizvodа, nezаvisno dа li se rаdi o glаvnim ili sporednim proizvodimа. To znаči, dа svаki proizvod preuzimа srаzmerаn deo troškovа i srаzmerаn deo „odgovornosti“ zа uspeh ukupne proizvodnje.

Pogodаn je zа utvrđivаnje cene koštаnjа u voćаrstvu, kаdа se dobijаju isti proizvodi rаzličitog kvаlitetа (npr. I, II i III klаsа jаbukа). I u ovoj metodologiji je primenjen upravo za uvtrđivanje cene koštanja u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji.

Formulа zа izrаčunаvаnje individuаlne cene koštаnjа konkretnog proizvodа kuplovаne proizvodnje je sledećа:

Relacija (R) = Varijabilni (ili ukupni) troškovi (B)

Ukupna vrednost proizvodnje (A) Cena koštanja proizvodа = Tržišnа cenа proizvodа x R U nаstаvku se prikаzuje postupаk rаzdvаjаnjа ukupne cene koštаnjа nа glаvni i sporedni proizvod, koristeći podаtke iz prethodne kаlkulаcije proizvodnje jabuke. Tabela 4c: Utvrđivanje cene koštanja (isečak iz kalkulacije proizvodnje jabuka)

Obrаčun:

R = B / A = 1.030.870 / (2.390.720 + 316.160) = 0,38083 Cenа koštаnjа 1 t jabuka I klase: 31.000 x 0,38083 = 11.805,8 din/toni Cenа koštаnjа 1 t jabuka II klase: 13.000 x 0,38083 = 4.950,8 din/toni

„NOVI METOD“: je pogodan za primenu u proizvodnji mlekа, pa je objašnjen u sledećoj tački 2.7.4. Analitičke kalulacije u stočarstvu.

46

2.7.4. ANALITIČKE KALKULACIJE U STOČARSTVU Tabela 5: Kalkulacija proizvodnje: Mleka i teladi - Krave

Prosečna kalkulacija: Proizvodnje mleka- Krave 93001 Prosečan broj grla: 9.51 Godina proizvodnje: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/grlu Strukt.

(% )1 Koncentrovana hraniva kg 17312 20.90 361830.0 38038.0 27.12 Silaža kg 62686 3.16 197808.4 20795.0 14.8

3 Seno lucerke kg 16504 8.31 137128.5 14415.9 10.34 Ostala hrana 88465 9300 6.6

I ) 785232 82549 58.95 Slama - prostirka kg 8680 1.45 12586 1323 0.946 Lekovi 27186 2858 2.046 Energenti 355 45500 4783 3.418 Ostali materijali 29869 3140 2.24

II ) 115141 12104 8.6

9 Direktne usluge 56884 5980 4.27 - usluge veterinara 29488 3100 2.21 - osiguranje 19976 2100 1.50 - analiza mleka i dr. 7420 780 0.56

10 Troškovi rada čas 1736.0 145.0 251720.0 26463 18.9

A) 1208976 127096 90.7 OSTVARENI Broj Tržišna Vrednost proizvodnje VARIJABIL.

REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu CENA KOŠ.

11 Mleko 9.51 lit 58786 28.0 1646013 173040 18.5512 Telad 7 kg 315 285.0 89775 9438 188.813 Prirast kg 295 165.0 48675 5117 109.3

14 Stajnjak 9.51 t 64 420.0 26768 2814 420.0

15 Premije za mleko 49968 4.0 199873 21012

16 Ostali prihodi 162000 17031

B ) 2173104 228451C ) BRUTO-MARŽA ( B - A ) 964128 101356

Dodatni indikatori:

17 Kamata na obrtna sredstva 15075 1585 1.118 Režijski troškovi (opšti) 67092 7053 5.019 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 42520 4470 3.220 1333664 140204 100.021 DOBIT ( B - 20) 839440 88248 UK. C. KOŠ.

22 Ekonomičnost proizvodnje (B : 20); (B:A) 1.63 1.80 20.5623 Stopa dobiti (profitabilnost prihoda) (21 : B) x 100; (C :B)x100 38.6% 44.4% 209.3

Analiza osjetljivosti:

(kretanje bruto marže) lit/grlu 22.4 28.0 33.6Promena prinosa +/- 20% 4944.0 39061 66748 94434Promena tržišne cene +/-20% 6180.0 66748 101356 135964

7416.0 94434 135964 177493

UKUPNI TROŠKOVI (A +17+18+19)

VREDNOST PROIZVODNJE ( 11 до 16 )

Troškovi hrane (1 do 4)

Troškovi ostalog mater. (5 do 8)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 10)

Tržišna cena mleka (din/l):

47

Struktura i metodologija stočarskih kalkulacija je, u osnovi, slična kalkulacijama biljne proizvodnje, uz određene razlike, koje se ukratko objašnjavaju u nastavku. Pri tom se, naravno, ne ponavljaju oni delovi koji su isti kao za kalkulacije biljne proizvodnje.

Stočarskih proizvodnji ima znatno manje nego biljnih, ali se može reći da je sastavljanje kalkulacija nešto komplikovanije, i to prevashodno u pogledu izbora proizvodnji i dodatnih obračuna koje je potrebno uraditi. Osnovnu jedinicu kapaciteta, za koju se vrši osnovni obračun troškova i rezultata u stočarstvu, predstavlja jedno grlo.

Kalkulacije treba sastavljati samo za „ozbiljnije“ vrste stočarske proizvodnje, tj. za one

koje daju značajnije količine proizvoda za tržište. U stočarstvu je, po pravilu, neophodno izrađivati posebne kalkulacije ne samo za pojedine vrste stoke, već i u okviru njih, i za pojedine kategorije stoke (npr. u proizvodnji mleka: krave, telad, junice do 1 godine, junice 1-2 godine itd.), Takođe se podrazumeva sastavljanje posebnih kalkulacija za različite smerove proizvodnje (priplod, tov). Ovo je preporučljivo kod većih gazdinstava, koja samostalno uzgajaju osnovno stado. Za potrebe prikaza ove metodologije, a vodeći računa ograničenosti prostora i neophodnosti akcentiranja najvažnijih metodoloških problema, pretpostavljeno je da naše “model gazdinstvo” prodaje telad i kupuje steone junice. To znači da je u okviru proizvodnje mleka prikazana samo kalkulacija za kategoriju „Krave“.

1. Prosečan broj grla:

U stočarstvu se tokom godine dešavaju kontinuirane promene na osnovnom stadu (prevođenje između kategorija, kupovina, prodaja, izlučivanje, uginuće itd.). Usled toga, kalkulacija se može sastavljati samo za prosečan broj grla određene kategorije, za posmatranu godinu. To podrazumeva postojanje bar minimalne evidencije o promenama u okviru pojedinih kategorija.

Neophodno je detаljno prаtiti sve promene osnovnog stаdа u toku obrаčunskog periodа. Osnovnu operаtivnu evidenciju predstаvljаju „listovi stoke“, nа kojimа se detаljno beleže svi nаturаlni i vrednosni podаci o početnom stаnju, ulаzu i izlаzu po pojedinim kаtegorijаmа u toku godine (tabela 5.a). Pri tom se odvojeno prаte ne sаmo pojedine vrste stoke, već i pojedine kаtegorije u okviru njih.

Tabela 5a: List stoke za kategoriju: Krave, godina: 2011. Red. P R O M E N A S T A N J Ebroj Datum O P I S

1 2 3 4 5 6 7 8 9 (7x8)

1 01.01. Stanje na početku godine 10 5850 145 848250 10 59 5902 01.03. Izlučeno - prodato 2 1210 150 181500 8 81 6483 20.05. Kupljeno 1 530 155 82150 9 82 738

4 10.08. Kupljeno 2 1070 160 171200 11 66 7265 15.10. Izlučeno - prodato 1 605 157 94985 10 77 770

6 31.12. 10 5930 165.0 978450 10

U K U P N O: 365 3472P R O S E K: 9.51

Broj grla Masa (kg)

Cena (din/kg)

Vrednost (din) Broj grla Broj dana

Broj hrani-dbenih dana

Stanje na kraju godine - utvrđeno popisom

48

Prosečan broj grla računa se za svaku kategoriju stoke posebno, tako što se broj hranidbenih dana u toku godine podeli sa 365 (3.474 : 365 = 9,51 grla).

Povećаnje vrednosti osnovnog stаdа nаstаje po osnovu: - nаbаvke (kupovine), - priplodа (telаd, jаgnjаd itd.), - prevođenjа iz drugih kаtegorijа, - prirаstа (povećаnje težine), - porаstа cenа i - viškovа po popisu. Smаnjenje vrednosti osnovnog stаdа može nаstupiti usled: - prodаje, - uginućа, - prinudnog klаnjа, - prevođenjа u drugu kаtegoriju ili tov, - smаnjenjа cenа stoke i - mаnjkovа po popisu.

2. Troškovi hrane:

Troškovi hrane su, zbog njihovog dominantnog učešća, izdvojeni kao posebna grupa troškova u strukturi kalkulacije. U našem primeru su izdvojene četiri vrste (kategorije) hraniva (koncentrovana hrana, silaža, seno lucerke i ostaloa hrana). U praksi je moguća podela i na drugačiji način, u zavisnosti od vrste hrane koja se koristi u konkretnom slučaju, što se jednostavno promeni u excel tabelama.

Treba napomenuti da nije uvek moguće potpuno precizno utvrditi količinu utrošene hrane po pojedinim kategorijama stoke, posebno kada se radi o kabastoj hrani. Stoprocentna tačnost nije, međutim, ni neophodna. Zadovoljavajući stepen preciznosti može se postići i iskustvenom procenom, a po potrebi se može koristiti i metod svođenja na uslovna grla.

Hraniva dobijena iz sopstvene proizvodnje kao glavni i/ili sporedni proizvod, obračunavaju se po ceni koštanja, odnosno po procenjenoj ceni, što je napred već objašnjeno (kod poluproizvoda u tački 2.7.3.2). Ako se radi o koncentrovanoj hrani koja se priprema na gazdinstvu, onda u cenu treba naravno uračunati sve komponente (npr. kukuruz, sojina sačma, riblje brašno, repini rezanci, stočna so, premiks i sl.), kao i troškove rada i energije utrošene na pripremanju hrane. Drugim rečima, neophodno je sastaviti kalkulaciju pripremanja koncentrovane hrane, kao što je to pokazano kod kalkulacije proizvodnje tovnih svinja. U slučaju ozbiljnije proizvodnje treba otvoriti mesto troškova „Mešaona stočne hrane“, i sastavljati posebne kalkulacije za različite vrste koncentrovane hrane. Jedinica mere za sva hraniva je kilogram (kg).

3. Troškovi ostalog materijala:

Obuhvata različite vrste ostalog materijala. Za slamu se kao normativ, može uzeti 3-5 kg po jednom odraslom grlu. Za lekove i ostali materijal nije neophodno upisivati količinu i cenu, već samo iznos troškova.

Pozivija „Energenti“ obuhvata ukupne troškovei energije u proizvdnji mleka, tj. i gorivo i električna energija. Pretpostavka je da štala ima posebno brojilo, a ako to nije slučaj, onda treba potrošnju treba utvrditi procenom. Tu je i podatak o količina goriva potrošenog za godinu dana (355 lit). Koristi se kao ključ za raspodelu ostalih troškova mehanizacije, i naravno, ulazi u ukupne troškove energije, zajedno sa električnom energijom.

49

4. Direktne usluge:

Za ovu grupu troškova važe isti principi kao kod biljne proizvodnje. Obuhvata prevashodno eksterne direktne proizvodnje usluge (veterinarske usluge, analiza mleka i sl.). Pod „osiguranjem proizvodnje“ unose se troškovi osiguranja grla stoke. Za troškove iz ove grupe takođe je dovoljno upisati samo iznos troškova.

5. Troškovi rada:

Važe isti principi kao za biljnu proizvodnju. U stočarstvu se utrošci rada mogu unositi nedeljno ili čak petnaestodnevno.

6. Vrednost proizvodnje:

Stočarstvo je karakteristično po tome što se u okviru iste proizvodnje, po pravilu pojavljuju dva ili više vezanih proizvoda. U prikazanoj proizvodnji mleka i teladi pojavljuju se četiri vrste proizvoda (mleko, telad, prirast, stajnjak), i još razne premije i eventualno osiguranje. U našoj kalkulaciji je obračunata ukupna količina dobijenog mleka, nezavisno od toga da li se eksterno prodaje, ili se koristi interno (za ishranu teladi, za potrebe domaćinstva, eventualni poklon i sl.). Mleko upotrebljeno za ishranu teladi predstavlja, u stvari, poluproizvod i trebalo bi ga vrednovati po ceni koštanja, kao što je pokazano kod kalkulacije kukuruza. Ovo mleko predstavlja trošak u kalkulaciji teladi, naravno po ceni koštanja. Međutim, u našem slučaju, gazdinstvo ne prodaje telad i ne sastavlja kalkulaciju za kategoriju „teladi“. Zbog toga, svi troškovi vezani za telad (tj. do njihove prodaje), uključujući i mleko, predstavljaju troškove proizvodnje mleka. Pri tom bi, mleko utrošeno za ishranu teladi, opet ispravno bilo obračunati po cenji koštanja, odnoso tretirati kao poluproizvod. Ali, iz razloga jednostavnosti, i imajući u vidu da se ne radi o posebno značajnim troškovima, u našoj kalkulaciji je sve mleko obračunato kao finalni proizvod. Mleko iskorišćeno za potrebe domaćinstva, eventualni poklon i sl., predstavlja, naravno, finalni proizvod, i tako je i obračunato.

Nа osnovu podаtаkа iz „listovа stoke“ sаstаvljа se obrаzаc „obrt stаdа“, koji pored ostаlog, služi zа obrаčun prirаstа osnovnog stаdа. Prirаst određene kаtegorije stoke u toku posmаtrаnog periodа, predstаvljа povećаnje težine odnosno vrednosti koje je rezultаt sopstvene proizvodnje.

Neophodno je, dаkle, rаzdvojiti povećаnje vrednosti osnovnog stаdа po osnovu nаbаvke, od povećаnjа koje je rezultаt sopstvene proizvodnje (prirаst). Sаmo vrednost prirаstа predstavlja prihod periodа u kome je nаstаo. Ako se radi o tovu, onda je osnovni proizvod utovljeno grlo (a ne prirast), s tim da se u tom slučaju „grlo stavljeno u tov“ javlja kao osnovni materijal. Obračun prirasta se vrši za svaku kategoriju posebno, i to po sledećoj formuli:

+ Ukupna težina grla posmatrane kategorije na kraju godine + Težina grla izlučenih iz te kategorije u toku godine (prodaja, uginuće, klanje, prevod u višu kategoriju, eventuali prevod u tov) - Težina grla uvedenih u tu kategoriju u toku godine (prevod iz niže kategorije, kupovina) - Ukupna težina grla posmatrane kategorije na početku godine

= Prirast u toku godine (u kg )

50

Vrednost prirasta se obračunava po tržišnim cenama stoke na kraju godine. Obračun prirasta u našem primeru je prikazan u tabeli 5.b. Osim po osnovu prirasta od 48.675 din (295kg x 165 din/kg), vrednost krava se povećala i po osnovu porasta tržišnih cena (sa 145 din/kg na početku, na 165 din/kg na kraju godine). Ovo povećanje u našem primeru iznosi 81.525 din (130.200 – 48.675), i u stvari predstavlja revalorizaciju osnovnog stada

Tabela 5b: Obračun prirasta za kategoriju: Krave, godina: 2011. Masa Cena na

( kg ) kraju UKUPNOgodine tab. 5a : red 6 -1

1 2 3 4 5 6 (3x4) 7 (5-6)

1 Masa grla na kraju godine (tab. 5a : red 6) 5930

2 Ukupan izlaz u toku godine (tab. 5a: 2 + 5) 1815

3 Masa grla na početku godine (tab. 5a : 1) 5850

4 Ukupan ulaz u toku godine (tab. 5a: 3 +4) 1600

УКУПАН ПРИРАСТ (1+2-3-4) 295 165.0 130200 48675 81525Прираст по грлу ( 5 : прос. број грла) 31.0 17 13688 5117 8570

O P I S Prirast Revalori-zacija

Redni broj

POVEĆANJE VREDNOSTI

7. Cena koštanja:

Utvrđivanje cene koštanja za pojedine proizvode prikazano je u tabeli 5.d, pri čemu je primenjen „novi metod“. Program naravno sam vrši ovaj obračun cene koštanja, a farmer/savetodavac treba prethodno da unese podatke o količini i tržišnoj ceni pojedinih proizvoda. U nastavku je dat tabelarni prikaz u cilju boljeg razumevanja metodologije. Za stajnjak treba uvek uzeti tonu ( t ) kao jedinicu mere, a za prirast i utovljena grla kilogram (kg).

„NOVI METOD“: Novi metod je pogodаn zа primenu kаdа se u vezаnoj proizvodnji dobijаju dvа ili više

glаvnih proizvodа, i jedаn ili više sporednih proizvodа. Tipičаn primer je proizvodnjа mlekа, gde su mleko, telаd i prirаst glаvni, а stаjnjаk sporedni proizvod. U nаstаvku se novi metod ilustruje uprаvo nа primeru proizvodnje mlekа (tab 5.d).

Tabela 5.c: Podaci za utvrđivanje cene koštanja (isečak iz kalkulacije p-nje mleka)

51

Novi metod predstаvljа kombinаciju stаrog metodа sa metodom relаcijа, ili sa nekim

drugim sličnim metodom. Nаjpre se od ukupne cene koštаnjа oduzme vrednost sporednih proizvodа, po plаnskoj ceni koštаnjа, ili kаko je usvojeno u ovoj metodologiji, po tržišnoj (tj.procenjenoj) ceni. Sporednim proizvodom se ovde smatra samo stajnjak, mada se u literaturi mogu naći i drugačiji stavovi, po kojima i prirast predstavlja sporedni proizvod. Ostаtаk troškovа se rаspodeljuje nа glаvne proizvode, primenom metodа relаcije, ili nekog drugog pogodnog metodа. U našem primeru je ostatak troškova raspodeljen na glavne proizvode srazmerno njihovoj tržišnoj vrednosti.

Tаbelа 5.d: Rаzdvаjаnje ukupnih troškovа u proizvodnji mlekа

1 Ukupni varijabilni troškovi proizvodnje 12089762 Tržišnа vrednost stаjnjаkа 267683 Ostаtаk vrednosti (1-2 ) 11822094 Vrednost glаvnih proizvodа 17844635 Koeficijent ( 3 / 4 ) 0,6625

2 3 4 = 3 х 2 5 6 - Mleko 28,0 0,6625 18,6 58786,2 1090485 - Telаd 285,0 0,6625 188,8 315,0 59476 - Prirаst 165,0 0,6625 109,3 295,0 32247 - Stаjnjаk 420,0 1,0000 420,0 63,7 26768

1208976UKUPNO:

O P I SRed. broj I Z N O S

Tržišnа cenа

Koefici-jent

Cenа koštаnjа Količinа Ukupni

troškovi1

Primenjenа je, dаkle, kombinаcijа „stаrog metodа“ i „metodа relаcije“. Vrednost glаvnih

proizvodа (red 4) ne sаdrži vrednost stаjnjаkа, kаo ni vrednost premijа i osigurаnjа (1.646.030 + 89.775 + 48.675 = 1.784.463).

2.7.5. KALKULACIJE PRERADE POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Akcenat ovog projekta je na obračunu i analizi troškova i rezultata primarne poljoprivredne proizvodnje (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i stočarstvo). Na našem „model gazdinstvu“ ne postoji prerada poljoprivrednih proizvoda, ali se ne može isključiti mogućnost da na nekim gazdinstvima postoji. Zbog toga se ovde ne ulazi u detaljna objašnjenja kalkulacija prerade, već se samo daje struktura kalkulacije i neke najbitnije napomene. Sama kalkulacija (tabela 5.e) i ne zahteva značajnija dodatna metodološka objašnjenja.

U okviru eventualne prerade poljoprivrednih proizvoda treba uzimati u obzir samo „ozbiljnije“ vrste proizvodnje (one koje daju značajnije količine proizvoda za tržište) i koje se obavljaju isključivo „pod firmom“ poljoprivrednog gazdinstva (tabela 6). Ako se prerada obavlja u okviru posebno registrovane radnje/preduzeća, koja se fizički nalazi na gazdinstvu

52

i/ili je u vlasništvu nekog od članova domaćinstva, u tom slučaju se radi o posebnom privrednom subjektu, koji ima svoje knjigovodstvo, odnosno kalkulacije.

Budući da se radi o relativno velikom broju potencijalnih proizvodnji to nije bilo moguće detaljnije specifirati troškove, odnosno proizvode. Korisno je još jednom napomenuti da osnovni materijal predstavlja onaj materijal/sirovinu koji ulazi u sastav proizvoda, tj. čini gradivnu supstancu proizvoda. Sve ostalo spada u pomoćni materijal. Tаbelа 5e: Kalkulacija prerade pšenice- proizvodnja peciva7

7 Preuzeto od: Vukoje, V., Koči, I. (2007): „Proizvodno-ekonomski pokazatelji na poljoprivrednim

gazdinstvima“, poglavlje u monografiji “Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, str. 143-196.

53

2.7.6. KALKULACIJE POMOĆNIH DELATNOSTI Poljoprivredа je kаrаkterističnа po relаtivno velikom broju pomoćnih delatnosti, odnosno pomoćnih MT. To znаčаjno usložnjаvа ukupаn obrаčun troškovа. Troškovi pomoćnih delаtnosti predstаvljаju znаčаjnu i stаlno rаstuću poziciju u strukturi cene koštаnjа poljoprivrednih proizvodа. To je rаzlog dа se i evidenciji i obračunu ovih troškovа posveti odgovаrаjućа pаžnjа.8 U prosečnim poljoprivrednim gazdinstvima obično se pojavljuju sledeće vrste pomoćnih MT:

1) trаktori po kаtegorijаmа: lаki, srednji, teški, super-teški,

2) kombаjn univerzаlni, 3) priključne mašine.

Kod većih poljoprivrenih gazdinstava mogu se pojaviti i neka od sledećih MT:

1) mešаonа stočne hrаne, 2) rаdionicа, 3) sušаrа, 4) sistem zа nаvodnjаvаnje, 5) kombаjni specijаlni – zа šećernu repu, zа grаšаk, voće itd, 6) eventuаlno trаnspotrnа službа.

Troškovi pomoćnih delаtnosti mogu se dostа precizno rаspodeliti na primaoce usluga, s

obzirom dа uglаvnom postoji jаsno izrаženа i pouzdаno merljivа vezа sа primаocimа njihovih uslugа (litri utrošenog goriva, čаsovi rаdа, kwh, normа čаs, tonа, tonа kilometаr, m3, obrаđeni hektаri itd.). Znаtno je veći problem orgаnizovаti evidenciju i kontrolu troškova, kojа će obezbediti dа podаci budu pouzdаni.

Za svako mesto troškova je neophodno, dakle, organizovati posebnu evidenciju o troškovima, tj. redovno popunjavati „obrasce“ o nastalim troškovima. Nakon toga se, podrazumeva i sastavljanje kalkualacije za svako MT. Podrazumeva se da preuzimanje podataka u obrazac kalkulacije, iz obrasca za evidenciju troškova, excel program vrši automatski, vršeći istovremeno i brojne druge obračune.

U nastavku se najpe daju kalkulacije pomoćnih MT koji su postojali na našem „model gazdinstvu“, a to su: traktor teški, traktor srednji, traktor laki i priključne mašine. Istovremeno sa metodološkim objašnejnjima kalkulacija, daju se i osnovna objašnjenja funkcionisanja excel softvera, kao i popunjavanja „obrazaca“ za evidenciju troškova.

Potom se prikazuju kalkulacije važnijih mesta troškova koja nisu postojala na našem „model gazdinstvu, ali se realno mogu pojaviti na poljoprivrednim gazdinstvima, češće ili ređe (kombajn, sistem za navodnjavanje). Istovremeno se daju i kratka metodološka objašnjenja vezana za obračun i raspodelu njihovih troškova.

8 Vukoje, V.: Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava-praktikum, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011, str. 126-138.

54

2.7.6.1. Traktori

U nastavku se na primeru „teških traktora“ objašnjava kalkulacija kao i postupak raspodele troškova pomoćnih delatnosti.

Neki autori smatraju da trаktori, kombаjni i drugа sredstvа mehаnizаcije ne predstаvljаju pomoćnu delаtnost u prаvom smislu, već da su to su sredstvа zа rаd kojа se koriste u procesu proizvodnje, kаo i svа drugа. Međutim, nezаvisno od togа dа li predstаvljаju osnovnu ili pomoćnu delаtnost, zа utvrđivаnje troškovа korišćenjа ovih sredstаvа neophodno je otvoriti posebnа MT, odnosno sаstаvljаti posebne kаlkulаcije.

Trаktori su osnovne pogonske mаšine u poljoprivredi, koje se koriste zа rаzličite poslove (obrаdа zemljištа, trаnsport, utovаr, zаštitа, nаvodnjаvаnje itd.). S obzirom nа znаčаjno učešće u ceni koštаnjа poljoprivrednih proizvodа, obrаčunu troškovа trаktorа zаslužuje posebnu pаžnju.

U kаlkulаcijаmа troškovа trаktorа, kаo i svih drugih pogonskih mаšinа, odnosno pomoćnih MT, troškovi se rаzvrstаvаju nа vаrijаbilne i fiksne (tаb. 6). Zаrаde trаktoristа (kombаjnerа) predstаljаju direktne troškove rаdа onih proizvodnji zа koje je trаktor/kombajn rаdio.

Tаbelа 6: Kalkulacija korišćenja teških traktora

* Kalkulacije za ostale traktore date su u prilozima br. 2.1. i br. 2.2.

55

Troškovi trаktorа se, u prаksi nаših poljoprivrednih preduzećа nаjčešće rаspodeljuju srаzmerno čаsovimа njihovog korišćenjа. Trаktori se koriste zа rаznovrsne poslove, pri čemu su i troškovi korišćenjа vrlo rаzličiti (npr. između dubokog orаnjа i tretitаnjа herbicidimа ili trаnsportа slаme). Zbog togа je neophodno rаzličite učinke i troškove rаdа svesti nа jedinstvenu jedinicu učinkа – normа čаs (n.č.). To se može urаditi pomoću koeficijenаtа koji odrаžаvаju troškove po čаsu rаdа zа rаzličite vrste poslovа. Dobro rešenje je dа se kаo jedinstvenа merа učinkа pogonskih mаšinа koriste utrošeni KWh. Preduslov je dа svi trаktori imаju stаlno isprаvne uređаje zа merenje utrošenih KWh, što je kod stаrijih trаktorа teško postići.

U ovoj metodologiji je usvojeno rešenje po kome se troškovi gorivа direktno vezuju zа proizvodnje nа koje se odnose, tj. u kojima su i utrošeni. Rаspodelа „ostalih troškovа“ trаktorа vrši se srаzmerno utrošenom grivu po pojedinim proizvodnjаmа. Ovаj nаčin je znatno precizniji u odnosu nа čаsove rаdа, jer se troškovi gorivа, kаo nаjznаčаjniji, direktno vezuju zа proizvodnje nа koje se odnose. Podаci o utrošenom gorivu mogu se relаtivno lаko obezbediti, pogotovu kod novijih trаktorа, znatno preciznije nego o utrošenim časovima rada.

Podatke u tabeli 6b excel preuzima iz izvornih dokumenata, pre svega iz „obrazaca“ za evidenciju i/ili „kalkulacija“. Na primer, gorivo za pšenicu po kategorijama traktora (Ursus: 224 lit, MZT: 120 lit, IMT: 42 lit) preuzima se iz obrasca za evidenciju (tab. 3), tačnije iz toga Sheet-a, ćelije B20, B21 i B22. Ovi podaci su prethodno pripremljeni, tj., sabrano je gorivo po pojedinim traktorima, što ne zahteva puno truda, za korisnika koji solidno poznaje rad u excel programu.

Ukupno utrošeno gorivo (2.505 lit) pokazuje ukupnu potrošnju goriva u svim proizvodnjama, tj. i za proizvodnje koje se završavaju u tekučoj 2011. godini i za one koje se završavaju u sledećoj 2012. obračunskoj godini. Excel program ovaj podatak preuzima iz tabele 6b, poslednji red – 25.

Za raspodelu je važniji sledeći podatak (1.837 lit) koji pokazujekoliko je ovaj traktor utrošio goriva samo za proizvodnje koje se završavaju u tekučoj obračunskoj godini, 2011-oj. Kvota za raspodelu se računa tako što se „ostatak troškova“ traktora u iznosu od 137.408 din (tj. bez goriva: 391.876 - 254.476 = 137.408 din) podeli sa ukupnom potrošnjom goriva za sve proizvodnje koje se završavaju u ovoj 2011. godini (137.408 : 1.873 = 74,80 din/li). Na ovaj način se izbegava uzimanje istog goriva dva puta (u obe godine) za računanje ključa (kvote) za raspodelu „ostalih troškova“ traktora. Množenjem ove kvote sa potrošnjom za svaku pojedinu proizvodnju dobija se iznos troškova traktora koji pripadaju pojedinim proizvodnjama. Na primer, za pšenicu: 224 lit x 74,80 din/lit = 16.770 din – podaci su iz tab. 6b. U kalkulaciju pšenice se svi troškovi mehanizacije prenose zbirno, tj. kao jedna stavka „15) Ostali fiksni troškovi“, koji u našem primeru iznose 27.475 din. Ovaj podatak excel samostalno preuzima takođe iz tabele 6b, pretposlednja kolona.

Ako se podaci upisuju direktno u „kalkulaciju“ onda nije moguće na prethodni načun razdvojiti ukupno gorivo po kategorijama traktora. U tom slučaju ostaju tri mogućnosti za raspodelu: 1) Da se vodi posebna (dodatna) evidencija o potrošnji goriva, za pojedine kategorije

traktora.

56

Tabela. 6b: Raspored troškova mehanizacije Ursus -1624 MZT - 820 ИМТ - 549 Priključne mašineGorivo Raspored Gorivo Raspored Gorivo Raspored Gorivo Raspored Gorivo Raspored

Troškovi- ostali din 137408 din 107433 din 48514 din 49038 Kvota din/lit 74,800 din/lit 53,062 din/lit 23,68 din/lit 8,67

1 Pšenicа 2011. 5,3 224 16770 120 6350 42 1004 386 3350 386 27475 8,0

2 Kukuruz 8,8 387 28963 273 14475 70 1660 730 6331 730 51428 15,0

3 Suncokret 4,6 166 12387 147 7811 23 545 336 2912 336 23654 6,94 Sojа 3,6 137 10233 108 5731 29 682 274 2373 274 19018 5,6

5 Šećernа repа 4,5 216 16157 135 7163 198 4689 549 4761 549 32770 9,6

6 Silаžni kukuruz 3,9 140 10502 90 4760 126 2993 356 3091 356 21345 6,2

7 Lucerkа 4,3 0 0 146 7758 129 3055 275 2386 275 13199 3,9

8 Svega ratarstvo: 35 1270 95012 1019 54048 618 14628 2906 25203 2906 188890 55,29 Jabuka 3,2 74 5505 208 11037 365 8640 646 5605 646 30787 9,0

10 Kruška 2,1 53 3927 179 9472 200 4725 431 3733 431 21857 6,4

11 Kajsija 2,2 57 4279 163 8638 249 5888 469 4063 469 22868 6,7

12 Grožđe vinsko 2,5 43 3179 190 10082 180 4263 413 3577 413 21101 6,213 Svega voćarstvo: 10 226 16890 739 39228 993 23516 1958 16979 1958 96613 28,2

14 Mleko 9,51 0 0 124 6593 231 5465 355 3078 355 15136 4,4

15 Tovne svinje 56,0 0 0 19 1005 40 953 59 513 59 2471 0,7

16 Jaja 254,0 0 0 9 471 27 631 36 308 36 1409 0,4

17 Svega stočarstvo 0 0 152 8068 298 7049 450 3899 450 19016 5,6

18 Eksterne usluge 15,5 341 25507 0 0 0 0 341 2957 341 28464 8,319 OT Gаzdinstvа 0 115 6089 140 3322 255 9411 2,7

20 Ostаlo

21 UKUPNO P-nje 2011: 1837 137408 2025 107433 2048 48514 5655 49038 5910 342395 10022 Pšenica 2012. 4,8 197 96 19 312 312 0 0,0

23 Jesenji radovi 2012. 21,4 471 193 21 685 685 0 0,024 Svega proizvodnje 2012: 668 0 289 0 41 0 997 0 997 0 0,0

25 UKUPNO 2011. i 2012: 2505 137408 2313 107433 2089 48514 6652 49038 6907 342395 100

UKUPNO MEHANIZACIJA

lit. 342395%

Red

ni b

roj

57

2) Da se primeni metod procene, kako bi se ukupno gorivo podelilo na pojedine traktore. Ovaj metod je primenjen u našem primeru za sve proizvodnje, osim za pšenicu.

3) Da se vrši zbirna raspodela „ostalih troškova“ mehanizacije, tj. sve pogonske mašine zajedno, na osnovu ukupnog goriva koje je upisano u obrazac kalkulacije. Ostale troškove mehanizacije, u tom slučaju, mogu se dobiti iz „zbirne kalkulacije mezanizacije“- prilog 2.3. Ovakva zbirna raspodela troškova mehanizacije manje je precizna, ali još uvek obezbeđuje zadovoljavajući stepen pouzdanosti. Postupak ovakve raspodele se lako podešava u excelu.

2.7.6.2. Kombajni

U našem primeru, „model gazdinstvo“ nema sopstveni kombajn, već za kombajniranje uzima eksterne usluge. Ali, s obzirom da postoji značajan broj gazdinstava koja imaju kombajne (univerzalne ili/i specijalne), u nastavku se ukratko ilustruje kalkulacija troškova korišćenja kombajna (podaci su izmišljeni) (tabela 6c).

Troškovi kombаjnа se obrаčunаvаju, rаspodeljuju i knjiže po istom principu kаo i troškovi trаktorа. U ovoj metodologiji se, kаo i kod trаktorа, troškovi gorivа direktno vezuju zа proizvodnje nа koje se odnose. Rаspodelа „ostalih troškovа“ kombajna vrši se srаzmerno utrošenom grivu po pojedinim proizvodnjаmа. Tаbelа 6c. Kаlkulаcijа troškovа korišćenja kombаjnа

Kombajn Zmaj -171 Gorivo D2:Snaga: 117 kw Uk. utrošeno: 2160 lit. Uku. bez goriva:Broj mašina: 1 kom P-nje 2011: 2160 lit. 735303 din.Šifra: 97011 Kvota: 340.42 din/lit.

Red. K o l i č i n a I Z N O Sbroj VRSTA TROŠKOVA Ј.М. ukupno din/lit. ukupno %

1 2 3 4 5 6 7 8

1 Gorivo lit. 2160 101.6 101.6 219456 23.02 Mazivo lit. 30.2 235.5 3.3 7122 0.7

Održavanje: 131.3 274321 105.23 - rezervni delovi 55.2 119136 12.54 - potrošni materijal 3.5 7520 0.85 - strane usluge 20.0 43200 4.56 - troškovi rada 48.4 104465 10.97 Ostalo 5.7 12350 1.3I VARIJABILNI TROŠKOVI 245.7 513249 51.6

8 Amortizacija 175.9 380000 39.89 Osiguranje 10.8 23400 2.510 Kamata 9.9 21350 2.211 Takse i sl. 1.7 3620 0.412 Ostalo 6.1 13140 1.4II FIKSNI TROŠKOVI 204.4 441510 46.2

III UKUPNO ( I + II ) 442.0 954759 100

Cena

58

Kаo mogući ključevi zа rаspodelu pojаvljuju se još i uslovni hektаri požnjevenih površinа, odnosno tone požnjevenog prinosа. S obzirom dа se opet rаdi o rаzličitim usevimа i učincimа, а to znаči i o rаzličitim troškovimа po jedinici učinkа, neophodno je izvršiti njihovo svođenje nа jedinstvenu jedinicu mere (norma čas, kwh itd.). Izbor ključа u svаkom konkretnom gazdinstvu zаvisi, prevаshodno, od togа koji usevi i u kom obimu su požnjeveni. U nekim gazdinstvima će, nа primer, uslovni hektаri požnjevenih površinа biti nаjprihvаtljiviji ključ. Troškovi rаdа kombаjnerа predstаvljаju direktne troškove proizvodnje nа koju se rаd odnosi.

U prikazanoj kalkulaciji, univerzalni kombajn je utrošio ukupno 2.160 litara goriva, i to sve za proizvodnje koje se završavaju u tekučoj obračunskoj godini. Kvota za raspodelu „ostalih troškova“ kombajna iznosi 340,42 din/lit (735.303 : 2.160 = 340,42 din/lit). Množenjem ove kvote sa potrošnjom za svaku pojedinu proizvodnju dobija se iznos troškova traktora koji pripadaju pojedinim proizvodnjama. Pri tom je realna pretpostavka da kombajn koristi i za pružanje usluga kombajniranja drugim gazdinstvima. U tom slučaju je neophodno sastaviti posebnu kalkulaciju eksternih usluga, kao što je to pokazano za uslužno oranje teškim traktorima (poglavlje 3.1.4.).

Specijаlni kombаjni (zа šećernu repu, grаšаk, mаline itd.) smаtrаju se direktnim osnovnim sredstvimа, jer se koriste sаmo u jednoj liniji proizvodnje. U literаturi se mogu pronаći stаvovi dа zа ove kombаjne ne trebа otvаrаti posebnа MT, već njihove troškove neposredno vezivаti zа odnosnu liniju proizvodnje. Ipаk je bolje i zа ovu vrstu kombаjnа formirаti posebnа MT, prevаshodno iz kontrolno-uprаvljаčkih rаzlogа. To pružа znаtno više mogućnosti zа plаnirаnje, kontrolu i аnаlizu troškovа, što je posebno vаžno kаdа se znа dа kod ovih mаšinа postoji problem iskorišćenosti kаpаcitetа. Kаlkulаcje pojedinih proizvdnji tаkođe su preglednije i informаtivnije аko se troškovi specijаlnih kombаjnа pojаvljuju kаo jednа pozicijа, nego u okviru drugih vrstа troškovа (mаterijаlа, аmortizаcije, održаvаnjа, osigurаnjа itd.). Osim togа, ovim kobmаjnimа često se vrše eksterne usluge, nа koje tаkođe trebа rаspodeliti srаzmerаn deo troškovа. 2.7.6.3. Sistem za navodnjavanje

Naše „model gazdinstvo“ nema sistem za navodnjavanje. Ali, s obzirom da postoji značajan broj gazdinstava koja imaju hidrosisteme, u nastavku se radi ilustracije daje kalkulacija troškova njihovog korišćenja (podaci su izmišljeni) (tabela 6d). U nаrednom periodu se očekuje znаčаjnijа izgrаdnjа hidrosistemа i primenа nаvodnjаvаnjа nа nаšim poljoprivrednim gаzdinstvimа. Prаvilаn obrаčun troškovа hidrosistemа zаhtevа rаzlikovаnje dve grupe troškovа:

2) fiksni troškovi sistemа i 3) troškovi nаvodnjаvаnjа. Prvа grupа troškovа uslovljenа je postojаnjem i održаvаnjem sаmog sistemа zа

nаvodnjаvаnje. To su fiksni troškovi koji uglаvnom ne zаvise od obimа korišćenjа sistemа. Drugа grupа predstаvljа vаrijаbilne troškove koji su posledicа sаmog procesа nаvodnjаvаnjа, odnosno neposrednog korišćenjа vode.

U kаlkulаciji (tabela 6d) troškovi su tаkođe jаsno rаzvrstаni nа fiksne (troškove sistemа) i vаrijаbilne (troškove nаvodnjаvаnjа). Rаzlozi preciznosti obrаčunа nаlаžu dа se ovi troškovi rаspodeljuju posebno, korišćenjem rаzličitih ključevа zа rаspodelu.

59

Tаbelа 6d. Kаlkulаcijа troškovа korišćenja sistema za navodnjavanje

Vodа: Površinа:160000 m3 50 hа

Šifra: 97051 2,38 din/m3 4589,6 din/hаRed.br. Dinаrа %1 Energijа (električnа/ gаs/dizel) 336000 55,12 Troškovi rаdа 12400 2,033 Mаterijаl (mаzivo, potrošni mаter.) 3250 0,534 Rezervni delovi 7670 1,265 Troškovi održаvаnjа 11360 1,866 Usluge trаktorа 7560 1,247 Ostаlo 2600 0,43I VARIJABILNI TROŠKOVI 380840 62,48 Amortizаcijа 215000 35,29 Osigurаnje 6890 1,1310 Kаmаtа 4300 0,7011 Tаkse, porezi, PTT, kаnc. mаterij. i sl. 1560 0,2612 Ostаlo 1730 0,28II FIKSNI TROŠKOVI 229480 37,6

III UKUPNO ( I + II ) 610320 100,0

I Z N O S

Sistem zа nаvodnjаvаnje

VRSTA TROŠKOVA

Logičаn ključ zа rаspodelu fiksnih troškovа hidrosistemа je zаsejаnа površinа pod

pojedinim usevimа. Sistem zа nаvodnjаvаnje predstаvljа proizvodni kаpаcitet nа rаspolаgаnju jednаko svim usevimа, а preduzeće izborom setvene strukture trebа dа gа iskoristi nа nаjbolji nаčin. Ovim troškovimа trebа teretiti sаmo one proizvodnje koje se zаvršаvаju u posmаtrаnoj godini, nezаvisno od togа dа li se rаdi o osnovnim ili postrnim usevimа. Vаrijаbilni troškovi nаvodnjаvаnjа se rаspodeljuju srаzmerno količini upotrebljene vode (m3).

2.7.6.4. Priključne mašine

Troškovi priključnih mašina na prosečnim poljoprivredni gazdinstvima predstavljaju prilično značajnu grupu troškova (tabela 6e). Ovde se, naravno radi, o zajedničkim priključnim mašinama, koje se koriste u više ili svim prozvodnjama (npr. Plugovi, dljače i druga sredstva za obradu zemljišta, zatim prikolice, rasipači, atomizeri itd.). Troškovi direktnih priključnih mašina, tj. mašina koje se koriste samo u jednoj proizvodnji (npr. Berač z kukuruz itd.), predstavljaju direktne troškove te proizvodnje.

Izdvajanjem priključnih mašina kao posebnog MT može značajno doprineti preciznosti obračuna troškova na gazdinstvu. Duga mogućnost je da se troškovi priključnih mašina evidentiraju u okviru opštih troškova, što je manje precizno, pogotovu u slučaju kada se otvara samo jedno mesto opštih troškova, kao u našem slučaju (OT Gazdinstva).

60

Tаbelа 6e. Kаlkulаcijа troškovа korišćenja priključnih mašina

Gorivo D2:PRIKLJUČNE MAŠINE P-nje 2011: 5655 lit.Šifra: 97030 Kvota: 8.67 din/lit.

Red. K o l i č i n a I Z N O Sbroj VRSTA TROŠKOVA Ј.М. ukupno din/lit. ukupno %

1 2 3 4 5 6 7 8

Održavanje: 3.02 17105 34.91 - rezervni delovi 2.04 11540 23.52 - potrošni materijal 0.02 125 0.33 - strane usluge 0.55 3120 6.44 - troškovi rada 0.41 2320 4.75 Ostalo 0.13 750 1.5I VARIJABILNI TROŠKOVI 3.16 17855 36.46 Amortizacija 5.10 28833 58.87 Osiguranje 0.18 1010 2.18 Kamata 0.24 1340 2.79 Ostalo 0.00 0 0.0II FIKSNI TROŠKOVI 5.51 31183 63.6

III UKUPNO ( I + II ) 8.67 49038 100

Cena

U osnovi, struktura kalkulacije je ista kao i kod ostalih pomočnih MT, s tim što su fiksni

troškovi dominantni, a pre svega, amortizacija. U nađem primeru, troškovi priključnih mašina raspoređuju se srazmerno ukupno utrošenom gorivu (tj. svih pogonskih mašina) u toj proizvodnji (tabele 6b i 6e). Ovo je logičan ključ za raspodelu, s obzirom da se pogonske mašine uvek koriste u kombinaciji sa priključnim. Kvota za raspodelu „ostalih troškova“ kombajna iznosi 8,67 din/lit (49.038 : 5.655 = 8,67 din/lit). Množenjem ove kvote sa potrošnjom za svaku pojedinu proizvodnju dobija se iznos troškova traktora koji pripadaju pojedinim proizvodnjama (npr. za pšenicu: 386 lt x 8,67 din/lit = 3.350 din – tab. 6b)

□ Prethodno je detаljno objаšnjen knjigovodstveno-tehnički postupаk obrаčunа i knjiženjа troškovа vаžnijih pomoćnih MT, koje se češće pojavljuju na poljoprivrednim gazdinstvima. Obrаčun i raspodela ostаlih vrsta pomoćnih MT, koji se eventualno mogu pojaviti na većim gazdinstvima, zаsnivа se nа istim principimа (npr. radionica, sušara, mešaona stočne hrane, eventualno transpotrna služba). U strukturi njihovih kаlkulаcijа troškovi se tаkođe rаzvrstаvаju nа vаrijаbilne i fiksne. Rаlikа je sаmo u ključevimа koji se koriste zа rаspodelu.

Troškovi radionice se uglavnom raspodeljuju srazmerno časovima rada utrošenim za održavanje. Zа rаspodelu troškovа sušаre nаjpogodniji ključ su KWh utrošene energije. Pri izboru ključа zа sušаru, u obzir može dođi i količinа osušenih proizvodа, izrаženа u tonаmа. Ali, s obzirom dа se suše rаzličiti proizvodi (pšenicа, kukuruz, sojа i dr.), odnosno proizvodi sа rаzličitim procentom vlаge, trebа koristiti koeficijente zа svođenje nа jedinstvenu jedinicu mere. Slično je i sа mešаonom stočne hrаne, gde se kаo mogući ključevi tаkođe jаvljаju KWh utrošene energije, ili količinа proizvedene hrаne. Zа rаspodelu troškovа kаmionа (tj. Transportna služba) logičаn ključ, koji se uglаvnom koristi, su tonа-kilometri prevezenog teretа.

61

2.7.7. Kalkulacije opštih troškova

Opšti troškovi (OT) se odnose na dve, više ili sve proizvodnje na gazdinstvu. Za razliku od direktnih, za ove troškove, u momonetu njihovog nastanka, nije moguće utvrditi na koju se proizvodnju odnose, jer su zajednički za više proizvodnji. Zbog toga je OT neophodno najpre sakupljati na najpre evidentirati („sakupiti“) posebnim mestima OT, a potom ih pomoću više ili manje (ne)preciznih ključeva, raspodeliti na glavna mesta troškova, tj. na pojedine proizvodnje (tabela 6f). Tabela 6f: Kalkulacije opštih troškova gazdinstva

Automobil VRSTA TROŠKOVA 30%

Šifra: 98010 98011 98012 98011 Kancelarijski materijal 0 0 1860 18602 Potrošni materijal 780 920 2350 35043 Sitan inventar 0 0 1245 12454 Rezervni delovi 6480 14230 0 161745 Grivo i mazivo 255 28664 17296 25908 518036 Električna energija (procenom 15%) 0 0 13450 134507 PTT troškovi (procenom 25%) 0 0 3312 33128 Usluge održavanja 3650 7560 1520 101759 Osiguranje 2240 3520 0 419210 Tehnički pregled, takse i sl. 15630 17450 0 2213911 Reprezentacija 0 0 16000 1600012 Reklama i propaganda 0 0 0 013 Stručna literatura, seminari i sl. 0 0 8450 845014 Amortizacija 36667 30833 9792 5162515 Bruto zarade 0 0 65250 6525016 Naknade troškova 0 0 5650 565017 Penzijsko osiguranje 0 0 9640 964018 Porez na katastarski prihod 0 0 18000 1800019 Provizije i sl. 0 0 2340 234020 Kamate na osnovna sredstva 2310 0 0 69321 Renta na zemljište 0 0 72720 7272023 Ostalo 0 0 2570 257024 Traktori 0 0 9411 9411

IV U K U P N O 96420 91809 269467 390202

Red. broj

Kombi Ostali OT UKUPNO

U poljoprivredi se mogu otvarati posebna MT za: OT grane, OT uprave, OT prodaje,

eventualno OT službe mehanizacije i dr. Za prosečna poljoprivredna gazdinstva, vodeći računa o jednostavnosti i preglednosti, najčešće je dovoljno otvoriti samo jedno mesto troškova, i to „OT gazdinstva“. Takvo rešenje je primenjeno i u prezentaciji ove metodologije. Radi se o dosta širokoj i raznolikoj grupi troškova, koji su zajednički za više ili

62

sve proizvodnje na gazdinstvu. Pri tom je dobar deo njih režijskog, odnosno neproizvodnog karaktera (tabela 6f).

Sve prirodne vrste troškova mogu biti sastavni deo OT gazdnistva (materijal, rezervni delovi, sitan inventar, amortizacija, gorivo, usluge, porezi i doprinosi, troškovi rada, naknade i zakupnine, itd.). S obzirom da se radi o vrlo brojnim i raznolikim troškovima, to je u cilje preciznije evidencije i raspodele, često korisno ove troškove podeliti na više homogenih grupa. U našem primeru to su troškovi: Putničkog automobila (30%), Kombija i Ostali. Pretpostavka je da gazdinstvo ima jedan putnički automobil, koji koristi i za potrebe domaćinstva (porodice), ali i za potrebe gazdinstva, kao privredne jedinice. Pri tom je procenom utvrđeno da se za potrebe gazdinstva koristi 30%. Kombi služi za različite vrste transporta materijala, radnika, a pre svega, gotovih proizvoda. Grupu „Ostali“ opšti troškovi čine uglavnom razni rešijski troškovi gazdinstava (električna energija, telefoni, kancelarijski i potrošni materijal, reklama i propagnda, reprezentacija, deo plata menadžera gazdinstva koji je kod nas najčešće vlasnik, zatim razni porezi, takse, provizije i sl

. U ovu grupu su uračunati i troškovi zakupa zemljišta, odnosno „rente“. U literaturi se mogu pronaći i mišljenja da renta predstavlja direktan trošak proizvodnje koja se odvija na zakupljenoj parceli. To, međutim, može da bude „nepravedno“ prema onim usevima koji su često na tim parcelama, a u korist onih koji se na zakupljenim parcelama javljaju vrlo retko ili nikada. Raspored useva po parcelama je u poljoprivredi zavisi od plodoreda, kvaliteta zemljišta itd., ali je, ipak, gazdinstvo jedinstvena proizvodna celina, i proširenje zemljišnih kapaciteta treba ravnomerno rasporediti na sve proizvodnje.

KАMАTE NА OBRTNА SREDSTVА je, tаkođe, moguće izdvojiti kao posebnu grupu troškovа u okviru OT uprаve, a potom raspodeljivati zajedno sa ostalom OT uprave, ili posebno. U našem primeru kamate nisu tretirane kao sastavni deo OT gazdinstva, ali su posebno raspodeljivane na pojedine proizvodnje, i to srazmerno „direktnim varijabilnim troškovima“ (tabela 6g). Rаdi se, nаrаvno, o kаmаtаmа nа pozаjmljeni kаpitаl zа finаnsirаnje obrtnih sredstаvа. Kаmаte nа kredite iskorišćene zа nаbаvku osnovnih sredstаvа predstаvljаju fiksne troškove njihove eksploаtаcije. Kаmаtа nа obrtni kаpitаl je zаjednički trošаk finаnsirаnjа ukupnog preduzećа, odnosno pribаvljаnjа nedostаjućeg obrtnog kаpitаlа, mаdа postoje i mišljenjа dа ove kаmаte trebа smаtrаti direktnim troškovimа pojedinih proizvodnji.

Ne ulazeći u detaljnija objašnjenja, na ovom mestu još jednom neopominjemo, da su kamate u stvari „finansijski rashodi“, a ne poslovni (tj. formalno nisu troškovi). Ali, iz praktičnih razloga, a u skladu sa MRS, sa njima se u poljoprivredi najčešće postupa kao sa poslovnim rаshodimа, tj. kao sa troškovima. To omogućava da se kamata pojаvi kаo posebnа stаvkа u kаlkulаcijаmа poljoprivrednih proizvodа, što je za analizu jako važan podatak. Zа OT gazdinstva je vrlo teško pronаći uzročnu vezu sа pojedinim linijаmа proizvodnje, odnosno odаbrаti odgovаrаjući ključ zа rаspodelu. Spektаr mogućih ključevа zа rаspodelu je vrlo širok, a u našem primeru se rаspodeljuju srаzmerno «direktnim varijabilnim troškovima» (tabela 6g). Pri tom se ovi troškovi ne rаspodeljuju nа proizvodnju u toku i pomoćne delаtnosti, iаko bi to, u nekim slučаjevimа, metodološki bilo isprаvnije. Nа primer, oprаvdаno je eksterno reаlizovаne usluge pomoćnih delаtnosti, naravno ako postoje, opteretiti odgovаrаjućim delom OT gazdinstva.

63

Tabela 6g: Raspodela opštih troškova gazdinstva i kamata Kamate na obrtna sred.

Varijabilni Raspored Varijabilni Raspored

Troškovi troškovi 390202 troškovi 87920 Koeficijent din. 0,0527 din. 0,0119

Pšenicа 2011. 270499 14243 270499 3209

Kukuruz 506966 26694 506966 6015Suncokret 228291 12021 228291 2708Sojа 167698 8830 167698 1990

Šećernа repа 517798 27265 517798 6143Silаžni kukuruz 200309 10547 200309 2377Lucerkа 137196 7224 137196 1628Svega ratarstvo: 2028758 106824 2028758 24070Jabuka 1030870 54281 1030870 12230Kruška 615149 32391 615149 7298Kajsija 549186 28917 549186 6516Grožđe vinsko 561611 29572 561611 6663Svega voćarstvo: 2756817 145160 2756817 32707

Mleko 1231042 64821 1231042 14605Tovne svinje 818290 43087 818290 9708Jaja 537859 28321 537859 6381Svega stočarstvo 2587191 136229 2587191 30695 Eksterne usluge 37769 1989 37769 448

Ostаlo 0 0 0 UKUPNO P-nje 2011: 7410534 390202 7410534 87920

OT gazdinstva

Excel, naravno sam preuzima podatke o varijabilnim troškovima iz pojedinih kalkulacija,

kao i podatak o ukupnim OT gazdinstva iz tab. 6f. Potom vrši raspodelu OT, i pripadajuće iznose automatski prenosi na pojedine proizvodnje, tj. upisuje ih u kalkulacije kao posebnu stavku „14) Režijski troškovi (opšti)“, koji npr. za pšenicu iznose 14.243 din. Po istom principu excel aplikacija automatski raspodeljuje i rashode kamata, upisujući ih u kalkulaciju kao stavku „13) Kamate na obrtna sredstva“, koji npr. za pšenicu iznose 3.209 din.

2.7.8. Vrednovanje osnovnih sredstava

Premа MRS/MSFI, kao i našim аktuelnim zаkonskim propisimа, treba razlikovati: 1) Početno vrednovanje osnovnih sredstava i 2) Vrednovanje nakon početnog priznavanja

POČETNO VREDNOVАNJE podrаzumevа utvrđivаnje vrednosti po kojoj se osnovno

sredstvo prvi put priznаje, tj. uknjižаvа u poslovne knjige. To može biti: Nаbаvnа vrednost – аko je sredstvo pribаvljeno kupovinom, odnosno eksternim putem.

Nаbаvnu vrednost čini fаkturnа vrednost i svi zаvisni troškovi nаbаvke (cаrine, troškovi

64

trаnsportа, osigurаnjа, utovаrа, istovаrа; pripreme lokаcije, montаže, probnog pogonа i dr.). Porez nа dodаtnu vrednost ne ulаzi u nаbаvnu vrednost osnovnog sredstvа.

Cenа koštаnjа – аko se sredstvo pribаvljа (grаdi, uzgаjа, podiže) u sopstvenoj režiji. Cenu koštаnjа čine svi troškovi koji nаstаnu do momentа puštаnjа osnovnog sredstvа u redovnu eksploаtаciju. Ako je ovаko utvrđenа cenа koštаnjа većа od tržišne vrednosti tog sredstvа istog ili sličnog kvаlitetа, primenjuje se tržišnа vrednost (nаčelo niže vrednosti).

Izuzetаk od ovog prаvilа su biološkа sredstvа (šume, višegodišnji zаsаdi i osnovno stаdo) kojа se uvek primаrno vrednuju po fer (tržišnoj) vrednosti, а sаmo izuzetno (аko se fer vrednost ne može pouzdаno utvrditi), mogu se vrednovаti po ceni koštаnjа.

Fer vrednost predstаvljа ustvаri tržišnu vrednost nа relevаntnom tržištu, а to može biti i lokаlno tržište аko je neophodno. U slučаju dа ne postoji аktivno tržište zа određeno osnovno sredstvo, fer vrednost se utvrđuje procenom, nа bаzi dobitnog pristupа ili nа bаzi zаmene. Ako ni procenа nije dovoljno pouzdаnа, ondа se primenjuje model nаbаvne vrednosti.

Vrednovаnje osnovnih sredstvа NАKON POČETNOG PRIZNАVАNJА odnosi se na procenjivanje vrednosti na kraju svake godine (tj. prilikom sаstаvljаnjа bilаnsа stanja). Može se vršiti po:

(а) modelu nаbаvne vrednosti - osnovni postupаk) ili (b) modelu revаlorizаcije (fer vrednosti) – dopušteni аlternаtivni postupаk. Privredni subjekat svojim internim rаčunovodstvenim аktom (prаvilnikom) sаmostаlno

određuje koji model će primeniti. Može se koristiti model nаbаvne vrednosti zа jednu grupu/grupe, а model fer vrednosti zа drugu grupu/grupe osnovnih sredstаvа. U okviru iste grupe osnovnih sredstаvа morа se primenjivаti isti model.

MODEL NАBАVNE VREDNOSTI podrаzumevа dа se osnovnа sredstvа vrednuju po trošku pribаvljаnjа (tj. nаbаvnoj vrednosti) umаnjenoj zа kumulirаnu аmortizаciju do tog momentа. Osnovicu zа аmortizаciju u ovom slučаju čini nаbаvnа vrednost umаnjenа zа likvidаcionu (reziduаlnu) vrednost, ukoliko je onа mаterijаlno znаčаjnа. Premа ovom modelu, ne vrši se revаlorizаcijа (usklаđivаnje knjigovodstvene sа tržišnom vrednošću) nа dаn bilаnsirаnjа, osim u uslovimа hiperinflаcije (kumulаtivnа inflаcijа zа 3 godine >100%). U ovom slučаju se vrši usklаđivаnje stopom inflаcije, odnosno kumulаtivnom stopom rаstа cenа nа mаlo.

MODEL REVАLORIZАCIJE (FER VREDNOSTI) podrаzumevа dа se osnovnа sredstvа vrednuju po revаlorizovаnom iznosu (fer vrednosti) nа dаn procenjivаnjа (bilаnsirаnjа), umаnjenoj zа isprаvku vrednosti, odnosno kumulirаnu аmortizаciju. Samo ako dođe do značajnijih odstupanja knjigovodstvenih od stvarnih (tj. tržišnih) cena, vrši se pojedinačnih procena osnovnih sredstava, prema njihovoj tržišnoj ceni. Drugim rečima, vrši se usklaživanje knjigovodstvene sa sadašnjom vrednošću sredstava, odnosno njihova revalorizacija. Utvrđena fer vrednost u stvari predstavlja revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva.

Ovaj model je precizniji, ali istovremeno i komplikovaniji, pa se može preporučiti preduzećima sa već uspostavljenom računovodstvenom službom. Za poljoprivredna gazdinstva bi to bio previše zahtevan i komplikovan postupak. Zbog toga se u ovoj metodologiji podrazumeva vrednovanje osnovnih sredstava po modelu nabavne vrednosti.

Problem se javlja prilikom uvođenja evidencije prvi put na poljoprivredna gazdinstva (odnosno početak primene ove metodologiije), koja ranije nisu imala nikakvo knjigovodstvo.

65

Postavlja se pitanje kako na početku vrednovati (proceniti) postojeća osnovna sredstva, koja su različite vrste, starosti, često u potpunosti otpisana itd. U tom slučaju se preporučuje kombinacija prethodnih metoda. Osnovna sredstva relativno starijeg datuma, a koja se još uvek koriste, najpogodnije je proceniti na osnovu tržišne cene istog/sličnog sredstva i preostalog korisnog veka njihove upotrebe. Pri tome treba voditi računa da troškovi amortizacije ne opterete previše tekuće godišnje prihode, s obzirom da se radi o sredstvima koja su već trebala biti zamenjena. Ovakv pristup je primenjen i u našem primeru, tj. za „model gazdinstvo“.

2.7.9. Obračun amortizacije Amortizacija predstavlja tošak osnovnih sredstava, koja svoju početnu vrednost na nove

proizvode prenose postepeno, više godina tj. tokom veka njihove eksploatacije. Amortizacija je vrlo značajan trošak kod svih privrednih subjekata, pa i kod poljoporivrednih gazdinstava. Troškovi amortizacije se redovno iskazuju u grupi fiksnih troškova u svim kalkulacijama pomoćnih i opštih MT, koji se potom prenose na glavna MT (linije proizvodnje). Amortizacija direktnih osnovnih sredstava se obračunava direktno za tu liniju proizvodnje.

Ne ulazeći detaljnije u veoma obimnu problematiku obračuna amortizacije, u nastavku se daju samo najvažnija metodološka i aplikativna objašnjenja koja su neophodna za razumevanje ove metodologije.

Amortizacija se obracunava za sva materijalna i nematerijalna stalna sredstva (tj. osnovna sredstva) osim za: 1) Poljoprivredno zemljište – jer se smatra da nema ograničen vek upotrebe, što se može

prihvatiti ako se pravilno koristi; 2) Biološka sredstva (šume, višegodišnji zasadi i osnovno stado) – samo ako se koristi

metod vrednovanja po fer vrednosti. U našem primeru je ovaj metod primenjen samo za osnovno stado, ali ne i za višegodišnje zasade. Jer, za osnovno stado se može ovek pouzdano utvrditi fer (tj. tržišna) vrednost;

3) Sredstva uzeta u zakup (npr. poljoprivredno zemljište, skladišta, itd.), odnosno pribavljena putem poslovnog (operativnog) lizinga – koji takođe predstavlja klasičan zakup. Obracun amortizacije vrsi davalac lizinga odnosno zakupodavac, jer i dalje sredstva koja su data u zakup vodi u svojim poslovnim knjigama.

4) Druga stalna sredstva trajne vrednosti- umetnicka dela, spomenici kulture, skulpture, knjige u bibliotekama i sl.

Godišnji iznos amortizacije računa se po formuli:

A = Osnovica x Stopa amortizacije

Iznos koji se amortizuje tj. osnovica za obracun amortizacije tokom procenjenog korisnog veka upotrebe utvrdjuje se kao razlika izmedju nabavne vrednosti (ili cene koštanja) i rezidualne (preostale, likvidacione) vrednosti.

Osnovica = Nabavna vrednost (Vo) – Rezidualna ( cena kostanja) vrednost (Vn)

66

Rezidualna (preostala) vrednost – vrednost osnovnog sredstva na kraju veka

eksploatacije, nakon odbijanja procenjenih troskova krčenja, rušenja, demontiranja i sl. Posebno je važna kod osnovnog stada (klanična vrednost) i višegodošnjih zasada (vrednost drvne mase).

Amortizacija ce se obračunava u toku korisnog veka upotrebe osnovnog sredstva, tj. od momenta njegovog stavljanja u upotrebu pa sve dok se ono ne isknjiži. Sredstvo se, dakle, amortizuje sve do njegovog isknjižavanja, čak i ako se u određenom periodu ne koristi. Izuzetno, ako se primenjuje funkcionalni metod amortizacije, trošak amortizacije moze da bude nula u periodima kada nema proizvodnje.

Suština obračuna amortizacije prema MRS sastoji se u tome da privredni subjekat samostalno procenjuje korisni vek upotrebe svojih sredstava i da, na osnovu toga, u zavisnosti od odabranog metoda amortizacije, utvrdjuje stopu amortizacije, odnosno izračunava godišnje iznose troškova amortizacije.

Korisni vek upotrebe iskazuje se kao: vremenski period u kojem se ocekuje da ce koristiti sredstvo; ili broj proizvoda ili slicnih jedinica, koje očekuje da će proizvesti tim sredstvom.

Korisni vek upotrebe utvrdjuje se procenom. Procena korisnog veka upotrebe pitanje je profesionalnog prosudjivanja na osnovu iskustva privrednog subjekta sa slicnim sredstvima u prethodnom periodu. Procena korisnog veka u velikoj meri zavisi od poslovne politike privrednog subjekta u vezi sa nabavkom i trošenjem konkretnih sredstava. Naime, korisni vek upotrebe za konkretno sredstvo u konkretnom privrednom subjektu nije isto što i ekonomski vek upotrebe.

Koncept amortizacije na osnovu korisnog veka upotrebe podrazumeva da dva privredna subjekta isto osnovno sredstvo amortizuju u razlicitom vremenskom periodu i primenom razlicitih amortizacionih stopa, ako je procenjeni korisni vek upotrebe razlicit.

Korisni vek upotrebe postrojenja i opreme treba povremeno preispitati, pa ako su nastale značajne promene, treba za tekući i buduće periode prilagoditi stopu amortizacije. Korisni vek upotrebe posebno treba preispitati u sledećim okolnostima: ako su toku godine izvrsena su dodatna ulaganja u sredstvo, kojima je produžen

korisni vek upotrebe; ako u toku godine došlo je do obezvređivanja (fizickog ostecenja, kvara i sl.) sredstva,

čime je skraćen korisni vek upotrebe; ako u skladu sa novom poslovnom politikom, preduzeće planira otuđenje sredstva u

skorijem periodu; ako su nastupile tehnološke promene ili promene na tržištu itd.

Najznačajnija novina koju je donela neposredna primena MRS, sa aspekta obračuna

amortizacije, jeste zahev da privredni subjekti samostalno procenjuju korisni vek upotrebe svojih osnovnih sredstava, i na osnovu toga, stope i iznose amortizacije. Ovo je vrlo pogodno za poljoprivredna gazdinstva, s obzirom da ona često svoja sredstva koriste smanjenim kapacitetom, odnosno znatno duže nego što je predviđeno tehničkom dokumentacijom. U takvim okolnostima, sredstva su realno manje fizički istrošena nego što bi se moglo zaključiti po godinama starosti. To znači da samostalna relana procena preostalog korisnog veka upotrebe može mnogo realnije da utvrdi amortizacioni period, i da se iznosi amortizacije ravnomernije rasporede na veći broj godina. Ovakav pristup je

67

korišćen i u našem primeru, prilikom procenjivanja osnovnih sredstava, odnosno obračuna troškova amortizacije.

Prema MRS 16, za obračun amortizacije mogu se koristiti sledeća tri metoda: 1) proporcionalni (linearni) metod – metod jednakih godisnjih kvota (iznosa)

amortizacije u procenjenom veku trajanja, koji ima za rezultat konstantan trošak tokom njegovog korisnog veka trajanja;

2) degresivni metod – metod opadajucih godišnjih kvota u procenjenom veku trajanja koji ima za rezultat opadajuci trosak amortizacije tokom korisnog veka trajanja sredstva; i

3) funkcionalni metod –zasniva se na očekivanom korišćenju ili učinku sredstva. Za obracun troškova amortizacije moze se odabrati jedan od tri navedena metoda. Ne

ulazeći detaljnije u objašnjenja prednosti i nedostataka svakog od njih, naglaćavamo samo da je prvi metod najjednostavniji i najčešće primenjivani. I u ovoj metodologiji je promenjen metod linearne amortizacije (tabela 7).

U tabeli br. 7 je dat detaljan obračun amortizacije za sva osnovna sredstva na „model

gazdinstvu”. Kao što je napred već rečeno, korišćen je metod procene osnovnih sredstava na bazi aktuelnih tržišnih cena i preostalog korisnog veka upotrebe. Za osnovno stado (krave) amortizacija se ne obračunava, jer je usvojen pristup vrednovanja na bazi fer (tržišne) cene. Neka sredstva su u potpunosti otpisana, tj. protekao im je korisni vek upotrebe i ne mogu se više korititi, pa za njih amortizacija nije obračunavana. U tabelu je stavljen samo traktor IMT-549, kao primer, da se vidi u pregledu. Nakon procenen početne vrednosti, tj. osnovice za amortizaciju, primenjen je metod vremenske linearne amortizacije. Pri tom je vođeno računa, i o drugim okolnostima važnim za procenu, nastojeći da troškovi amortizacije ne opterete tekuće prihode u prevelikom iznosu. Jer, ipak se dobrim delom radi o relativno dotrajalim sredstvima, koji su svoj najveći efekat dali u prethodnom periodu, kada nije ni vođena evidencija.

Excel program, naravno, većinu podataka u tabeli obračunava samostalno. Takođe, obračunate iznose amortizacije, prenosi u odgovarajuće kalkulacije pomoćnih, opštih i glavnih mesta troškova. Na primer, za traktor Ursus-1614, obračunati iznos amortizacije od 55.000 din, excel prenosi u kalkulaciju ovog traktora, tabela 6, red 8.

Kolona „Nova sadašnja vrednost” pruža podatke za eventualni bilans uspeha gazdinstva. Podaci u koloni „% otpisa” dobiju se tako što se stave u odnos otpisana i nabavna vrednost osnovnih sredstava. Važni su za analizu osnovnih sredstava, odnosno planiranje njihove nabavke. Posmatrano zbirno, osnovna sredstva za koja je računata amortizacija, otpisana su sa 51,9%. To je prilično visok procenat otpisa, koji govori da je dobar deo sredstava dospeo za zamenu. Konkretno, najlošija je situacija sa pogonskim mašinama, jer traktor MZT-820 treba zameniti za dve godine, a URSUS-1614 za tri godine.

68

Tabela . 7: Obračun amortizacije osnovnih sredstava

OSNOVNA SREDSTVA Nabavna vrednost

Otpisana vrednost

Sadašnja vrednost

Vek upotrebe

Starost (god)

Sopa amo-rtizacije

Iznos amortizacije

Šifra Mesta troškova

Nova sadaš nja vrednost % Otpisa

URSUS-1614 660000 440000 220000 12 8 8,33% 55000 97003 165000 75,0%МТЗ - 820 384000 268800 115200 10 7 10,00% 38400 97002 76800 80,0%ИМТ - 549 245000 367500 0 10 15 10,00% 0 97001 0Pogonske mašine: 1289000 1076300 335200 93400 241800 90,7%Prikolice 130000 104000 26000 15 12 6,67% 8667 17333 86,7%Mašineza obradu zemljišta 80000 42667 37333 15 8 6,67% 5333 32000 60,0%Sejalice 111000 64750 46250 12 7 8,33% 9250 37000 66,7%Ostale priključne mašine 67000 22333 44667 12 4 8,33% 5583 39083 41,7%Priključne mašine: 388000 233750 154250 28833 97030 125417 67,7%Zasad jabuke 1939200 678720 1260480 20 7 5,00% 96960 92101 1163520 40,0%Zasad kruške 1230180 492072 738108 20 8 5,00% 61509 92102 676599 45,0%Zasad kajsije 1244320 435512 808808 20 7 5,00% 62216 92115 746592 40,0%Vinograd 1035250 276067 759183 15 4 6,67% 69017 92202 690167 33,3%Višegodišnji zasadi: 5448950 1882371 3566579 289702 3276878 39,9%Staje za krave 440000 198000 242000 40 18 2,50% 11000 231000 47,5%Sistem za mužu 66000 46200 19800 10 7 10,00% 6600 13200 80,0%Cisterna za mleko 60000 30000 30000 10 5 10,00% 6000 24000 60,0%Ostalo u p-nji mleka 30000 14000 16000 15 7 6,67% 2000 14000 53,3%Svega p-nja mleka: 596000 288200 307800 25600 93001 282200 52,7%Staje za svinje 230000 103500 126500 40 18 2,50% 5750 120750 47,5%Oprema u p-nji svinja 43000 22933 20067 15 8 6,67% 2867 17200 60,0%Svega p-nja svinja: 273000 126433 146567 8617 93110 137950 49,5%Objekat 145000 14500 130500 40 4 2,50% 3625 126875 12,5%Oprema u p-nji jaja 30000 8000 22000 15 4 6,67% 2000 20000 33,3%Svega p-nja jaja: 175000 22500 152500 5625 93200 146875 16,1%Automobil (30%) 440000 330000 110000 12 9 8,33% 36667 73333 83,3%Kombi 370000 215833 154167 12 7 8,33% 30833 123333 66,7%Ostali objekti 125000 15625 109375 40 5 2,50% 3125 106250 15,0%Ostala oprema 80000 46667 33333 12 7 8,33% 6667 26667 66,7%Svega OT gazdinstva: 1015000 608125 406875 77292 9801 329583 67,5%

UKUPNO: 9184950 4237679 5069771 529068 4540703 51,9%

69

2.8. DODATNI POKAZATELJI USPEHA PROIZVODNJE

Budući da su u ovoj metodologiji troškovi primarno razgraničeni na fiksne i varijabilne, to se kao osnovni rezultat u kalkulacijama javlja bruto marža (marža pokrića, marginalni rezultat, neto prihod). Sa aspekta kratkoročnog odlučivanja, bruto marža je najkorisniji pokazatelj rezultata, budući da su fiksni troškovi u kratkom roku uglavnom nepromenljivi (tj. ne mogu se izbeći u značajnijoj meri). Zbog toga se isplativost pojedinih proizvodnji može bolje sagledati na osnovu bruto-marže, nego na osnovu neto rezultata (dobiti/gubitka).

U ovom modelu je iskazana samo jedna marža pokrića, kao razlika između vrednosti propizvodnje i svih direktnih varijabilnih troškova. Marža se može iskazivati u više stepena obuhvatnosti, npr. marža pokrića I) kada se od vrednosti proizvodnje oduzmu samo troškovi materijala; marža pokrića II) oduzmu se još i troškovi rada, i marža pokrića III) oduzmu svi direktni varijabilni troškovi, kao u našim kalkulacijama.

Forma kalkulacije u ovom modelu obračuna, predviđa, naravno, utvrđivanje i neto rezultata proizvodnje (dobit/gubitak), kao i niz drugih korisnih indikatora uspeha. Ovi pokazatelji se nalaze u okviru odeljka „Dodatni indikatori“, uključujući i „Analizu osetljivosti“, koji naravno čine sastavni deo obrasca kalkulacije (tabela 8). Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji, odnosno gazdinstva u celini. Tabela 8. Dodatni indikatori uspeha (deo kalkulacije p-nje Pšenice)

8 Troškovi rada čas 58,0 139,3 8080 1525 2,6

A) 270499 51038 85,8Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Pšenica zrno 5,3 6,25 14732 488008 92077 7448,110 Pšenica slama 4,0 4,10 1450 23780 4487 1450,011 Prihodi od subvencija 5,3 14000 74200 14000

12 Ostali prihodi 0

B) 585988 110564

C) 315488 59526

Dodatni indikatori:13 Kamata na obrtna sredstva 3209 606 1,0

14 Režijski troškovi (opšti) 14243 2687 4,5

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 27475 5184 8,7

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 315426 59514 100,0

17 DOBIT ( B - 16) 270561 51049 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 1,86 2,17 8804,419 Stopa dobiti 46,2% 53,8% 1450,0

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t): 11786 14732 17679Promena prinosa +/- 20% 5,00 26378 41111 55843

Promena tržišne cene +/-20% 6,25 41111 59526 77941

7,50 55843 77941 100040

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

VARIJABILNI TROŠKOVI (1 do 8)Vrednost (din)

Tržišna cena proizvoda (din/t):

BRUTO MARŽA (B - A)

ha

(17 : B) x 100; (C :B)x100(B : 16); (B:A)

70

2.8.1. Dobit i dohodak

Dobit (ili gubitak) se predstavlja razliku između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova (tj. fiksnih i varijabilnih) (tab. 8, red 17). Može se dobiti i kao razlika između bruto marže i fiksnih troškova. To je neto rezultat proizvodnje, odnosno uži (manji) je od marže pokrića. Zbog toga je dobit istovremeno i precizniji rezultat od marže pokrića, naravno, pod pretpostavkom da su opšti troškovi pravilno raspodeljeni. Ipak, za uravljačke potrebe, pre svega, optimiranja strukture proizvodnje, bruto marža je pogodniji rezultat, o čemu je ranije bilo više reči.

Dohodak (neto produkt) se u našem sadašnjem zvaničnom računovodstvu ne izračunava kao zvanični pokazatelj uspeha (ni knjigovodstvenom metodom ni u BU). Međutim, dohodak naravno postoji kao vrlo značajan pokazatelj uspeha po ekonomskoj nauci. Strogo uzevši, po ekonomskoj nauci, dohodak predstavlja novostvorenu vrednost u nekom procesu proizvodnje. Kao takav, dohodak je rezultat ljudskog rada, jer samo ljudski rad može da stvori novu vrednost u procesu proizvodnje.

Vrednost svake proizvodnje se sastoji iz dva dela (šema 2): Prenete vrednosti – tj. utrošenih osnovnih i obrtnih sredstava (tzv. minuli rad) i Novostvorene vrednosti – tj. dohotka.

ZARADE

BRUTO DOBIT

VREDNOST PROIZVODNJE

MATERIJALNI TROŠKOVI

Preneta vrednostAMORTIZACIJA

DOHODAK

Novostvorena vrednost

Šema 2: Struktura vrednosti proizvodnje

Dohodak se, dakle, sastoji od zarada (tj. troškova ljudskog rada) i bruto finansijskog

rezultata (dobit/gubitak). Treba napomenuti da je ovo nešto različit način računanja dohotka u odnosu na dohodak koji se u literaturi često pojavljuje pod nazivom „dohodak gazdinstva po ekonomskij nauci“ ili „neto.produkt“, a koji još sadrži i kamate na obrtna sredstva, kao i još neke poreze i doprinose koje gazdinstvo plaća društvenoj zajednici (npr. vodni doprinos, porez na katastarski prihod i dr.).9 Ovo je znatno jednostavnj način računanja, a razlika nije velika.

9 Detaljnije o ovome pogledati na primer: J. Marko i sar. „Kalkulacije u poljoprivredi“, Poljoprivredni

fakultet Novi Sad, 1998, str. 120-125.

71

Odnos živog i minulog rada specifičan je za svaku vrstu proizvodnje. Radno intenzivnije grane imaju naravno veće učešće dohotka (npr. tekstilna industrija, rudarstvo, šumarstvo, automobilska industrija). Poljoprivreda takođe još uvek spada u radno intenzivne grane, mada je generalno učešće ljudskog rada sve manje. Postoje velike razlike između pojedinih grana, a u okviru njih pojedinih proizvodnji. Generalno posmatrano, voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo su radno intenzivnije od ratarstva, ali postoje i izuzeci. Npr. u proizvodnji tovnih svinaja, brojlera, jaja, itd., učešće novostvorene vrednosti je znatno manje od bilo koje biljne proizvodnje.

Ako hoćemo da dohodak izračunamo polazeći od rezultata i troškova rada (zarada), onda koristimo sledeću formulu:

Dohodak = Bruto dobit + Troškovi rada ili u slučaju gubitka:

Dohodak = Troškovi rada - Bruto gubitak Dohodak nije iskazivan u analitičkim kalkulacijama pojedinih proizvodnji, već samo za

gazdinstvo u celini, gde je on mnogo korisniji pokazatelj. Ipak, ilustracije radi, u nastavku prikazujemo obračun dohotka u proizvodnji pšenice:

Dohodak = 270.561 din + 8.080 din = 278.641 din Pod pretpostavkom da od ukupnih troškova rada 70% čini rad članova domaćinstva, to

znači da je u ovoj proizvodnji realno ostvarena dodatna korist (u vidu plata članova porodice), u iznosu od oko 5.650 din. Na nivou celoga gazdinstva to je mnogostruko veći iznos, što svakako treba imati u vidu prilikom ocene i analize ostvarenog rezultata. 2.8.2. Ekonomičnost

Ekonomičnost proizvodnje spada u grupu tzv. relativnih pokazatelja ostvarenog uspeha (zajedno sa produktivnošću, rentabilnošću, profitabilnošću prihoda i dr.). Izražavaju se koeficijentom ili u procentima. Upravo zbog toga su ovi pokazatelji pogodni za analizu, jer omogućavaju ne samo vremensko poređenje (za isto gazdinstvo u različitim godinama), već i prostorno poređenje (sa drugim gazdinstvima- manje ili više sličnim, prosekom grane i sl.). Time se stiču uslovi za kvalitatno merenje i ocenu rezultata pojedinih proizvodnji, odnosno gazdinstva u celini.

Koeficijent ekonomičnosti pokazuje kolika se vrednost proizvodnje ostvaruje na jedan dinar nastalih troškova. Ekonomičnost se najčešće računa iz odnosa vrednosti proizvodnje i ukupnih (ili samo varijablinih) troškova proizvodnje:

Koeficijent ekonomičnosti = Vrednost proizvodnje Ukupni troškovi Ako se ekonomičnost računa za gazdinstvo u celini (a ne samo za jednu proizvodnju kao

u našim kalkulacijama), umesto vrednosti proizvodnje, u brojiocu se mogu naći i drugi pokazatelji ostvarenog rezultata (ukupan obrt, ukupan prihod, poslovni prihodi, finansijski prihodi, redovni prihodi i dr.). U nazivniku takođe može biti više različitih pokazatelja troškova, odnosno rashoda (ukupni rashodi, poslovni rashodi, finansijski rashodi, redovni rashodi i dr.). U ovom slučaju postoji, dakle, veći broj kombinacija (odnosa) kojima se ekonomičnost može izraziti.

Koeficijent ekonomičnosti i stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) paralelno su izračunati

72

na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova (tabela 8, red 18). U našem primeru za pšenicu, koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih troškova ostvaruje 1,86 dinara vrednosti proizvodnje, ili drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 99% veća od troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosom, posebno u ratarskoj proizvodnji, gde je koeficijent obrta mali (oko 1). Računato na bazi samo varijabilnih troškova, dobije se naravno nešto veća vrednost koeficijenta (2,17 – sledeća kolona u tabeli). 2.8.3. Stopa dobiti (profitabilnost prihoda)

Stopa dobiti u literaturi se još susreće i pod nazivima stopa profitabilnosti prihoda ili akumulativnost proizvodnje. Radi se o veoma korisnom relativnom pokazatelju uspeha koji se računa po sledećol formuli:

Stopa dobiti = Ostvarena dobit x 100 Vrednost proizvodnje Stopa dobiti (stopa profitabilnosti prihoda) izražava se u procentima i pokazuje koliko se

dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.

U našem primeru za pšenicu, stopa dobiti (odnosno stopa profitabilnosti prihoda), pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 46,2% dinara dobiti (tabela 8, red 19) Ovo je takođe vrlo dobra vrednost indikatora za proizvodnju pšenice. I ovaj pokazatelj je računat i na bazi samo varijabilnih troškova, tj. tako što se bruto marža stavi u odnos sa vrednošću proizvodnje (53,8%- sledeća kolona u tabeli). 2.8.4. Rentabilnost

Rentabilnost predstavlja jedan od najvažnijih indikatora uspeha poslovanja svakog privrednog subjekta, pa i poljoprivrednog gazdinstva. Posebno je važan sa stanovišta vlasnika kapitala, jer pokazuje stepen sposobnosti određenog ulaganja da odbaci neki prinos, ili moć zaradjivanja uloženih sredstava.

Stopa rentabilnosti je, u stvari, rezultanta (proizvod) delovanja dva bitna indikatora, tj. predstavlja proizvod stope finansijskog rezultata (stope dobiti) i koeficijenta obrta uloženih sredstava. Pokazuje koliko je ostvareno zarade na 100 dinara uloženih sredstava, tj. odražava zarađivačku moć uloženih sredstava. Merenje i analiza rentabilnosti vrsi se sa stanovista:

ukupnog kapitala, sopstvenog kapitala.

Pod ukupnim kapitalom se u ovom slucaju podrazumeva i sopstveni (kapital vlasnika) i pozajmljeni kapital (obaveze). Ukupan kapital je, naravno, jednak ukupno ulozenim sredstvima (stalnim i obrtnim), odnosno ukupnoj imovini preduzeća/gazdinstva. Stoga se često koristi i naziv rentabilnost uloženih sredstava. U literature takođe postoje različiti načini računanja ovog pokazatelja, pri čemu je razlika uglavnom u nijansama Ne upuštajući se u takva razmatranja, odlučujemo se za sledeće formule:

Stopa rentabilnosti = (Dobit + Rashodi kamata ) x 100 ukupnih sredstava Ukupna uložena sredstva

Stopa rentabilnosti = Dobit x 100 sopstvenih sredstava Uložena sopstvena sredstva

73

U obe formule se, naravno, umesto termina „sredstva“ može koristiti termin „kapital“. U

prvoj formuli, prinos čini ne smao dobit već i kamate na pozajmljeni kapital. Ukupan kapital treba najpre da zaradi za vraćanje kamata na pozajmljeni kapital, a tek ostatak predstavlja prinos (zaradu) na sopstveni kapital.

Rentabilnost je vrlo važan i pogodan indikator uspeha za preduzeće/gazdinstvo u celini, ali postoje značajne teškoće prilikom njegovog izračunavanja za pojedine linije proizvodnje. To se, pre svega, odnosi na osnovna sredstva. Ona su zajednička za sve ili više proizvodnji, pa se javlja problem njihove pravilne raspodele na pojedine proizvodnje. To je dosta komplikovan postupak, koji se ne može precizno uraditi. Zbog toga u ovoj metodologiji nismo utvrđivali rentabilnost pojedinih proizvodnji, već samo za gazdinstvo u celini. 2.8.5. Senzitivna naliza

Senzitivna analiza (analiza osetljivosti) predstavlja vrlo koristan instrument u procesu donošenja ispravnih odluka na gazdinstvu. Ova analiza pokazuje kretanje ostvarenog rezultata proizvodnje (tj. bruto marže ili dobiti) u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene proizvoda. Na taj način se stiče jasnija slika o veličini rezerve, ili rizika, za prelazak u zonu guitka, odnosno o mogućnostima za postizanje ciljanog povećanja finansijskog rezultata.

Pri tom se na strani rezultata može posmatrati kretanje bruto marže ili dobiti. U ovoj metodologiji se varira bruto marža, koja je osnovni vid rezultata u kalkulacijama, a uz to, zadovoljava kriterijum pravolinijskog kretanja sa promenom prinosa ili/i tržišnih cena proizvoda. Dobit je pod uticajem i fiksnih troškova, koji se raspodeljuju na pojedine proizvodnje, i kao takva, ne menja se pravolinijski sa prinosom ili/i cenama proizvoda, ali se takođe može koristiti za ovu vrstu analize.

Na drugoj strani se varira prinos ili/i tržišna cena proizvoda. Pri tom, ovo variranje prinos ili/i tržišnih cena proizvoda može biti posebno ili simultano, i to različitog intenziteta, npr. za +/- 10%, 20% ili 30%, u zavisnosti od potrebe, odnosno veličine ostvarenog rezultata. U našem primeru se standardno uzima promena za +/-20%, s obzirom da su rezultati dobri, odnosno rizik ostvarenja negativnog finansijskog rezultata nije veliki. Takođe treba napomenuti, da se u ovoj metodologiji menjaju prinosi i tržišne cene samo glavnih proizvoda (npr. zrno pšenice, zrno kukuruza, mleko, itd), ali ne i za sporedne proizvode (npr. slama pšenice, kukuruzovina, stajnjak, itd.). Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t/ha): 11786 14732 17679Promena prinosa +/- 20% 5.00 26378 41111 55843

Promena tržišne cene +/-20% 6.25 41111 59526 77941

7.50 55843 77941 100040

Tržišna cena proizvoda (din/t):

U konkretnom primeru pšenice, sa smanjenjem za 20% prinosa (sa 6,25 t/ha na 5 t/ha) ili tržišne cene zrna pšenice (sa 14.732 din/ha na 11.786 din/t), bruto marža se u oba slučaja smanjuje sa 59.526 din/ha na 41.111 din/ha, ili za 44,79%. Dakle, ni sa ovim značajnim smanjenjem od 20%, bruto marža nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 56%.

74

3. APLIKATIVNI DEO 3.1. OBRAČUN I ANALIZA TROŠKOVA I REZULTATA POJEDINAČNIH PROIZVODNJI

U ovom poglаvlju se vrši prezentаcijа i testirаnje metodoloških rešenjа, postupаkа i procedurа, definisаnih i usvojenih u prethodnim poglаvljimа metodološkog kаrаkterа. Nа tаj nаčin se pojedinаčno proverаvа njihovа vаljаnost, primenljivost i pouzdаnost u konkretnim uslovimа, odnosno kvаlitet metodologije u celini. Istovremeno se, nаrаvno, testirа i funkcionisаnje prаtećeg softverа nа konkretnim porаcimа, što je posebno vаžno. Pri tom se uočаvаju eventuаlne loše strаne pojedinih metodološko-аplikаtivnih rešenjа i vrši njihovа korekcijа.

Definisаnа metodologijа i softver testirаju se nа model gаzdinstvu „Agrаr“, posebno kreаirаnom zа ove potrebe, а koje smo već koristili zа objаšnjenje pojedinih metodoloških rešenjа u prethodnim poglаvljimа. Rаdi se o fiktivnom gаzdinstvu, koje može posližiti kаo reprezent većine nаših gаzdinstаvа u prаksi. Vodilo računa da to bude relativno veće gazdinstvo za naše uslove, sa raznovrsnijom strukturom proizvodnje, koje postiže solidan nivo intenzivnosti proizvodnje. Ovo gаzdinstvo je detаljno opisаno u tаčki 2.7.1, а ovde ponаvljаmo sаmo njegove nаjosnovnije kаrаkteristike, rаdi lаkšeg prаćenjа prezentаcije kojа potom sledi, a to su: Obrađuje ukupno 45 ha, od čega deo zemljišta uzima u zakup (33 ha) (parcele označene

sa „T“ su sopstvene, a one označene sa „Z“ zakupljene). Evidencija i oračun se radi za ekonomski „značajne“ proizvodnje, tj. kalkulacije se se ne

sastavljaju za one proizvodnje koje su isključivo namenjene zadovoljavanju prehrambenih potreba članova domaćinstva (npr. povrće u bašti, voće u dvorištu, živina i svinje za sopstvene potrebe i sl.).

U strukturi je zastupljena ratarska, voćarska i stočarska proizvodnja, kako bi se mogle pokazati obračunske specifičnosti pojedinih grana.

Većinu stočne hrane (kabaste i koncentrovane) proizvodi samostalno, u vidu poluproizvoda.

Raspolaže sa najvećim delom finansijskih sredstava potrebnih za finansiranje proizvodnje, a samo manji deo finansira iz kredita.

Poseduje većinu neophodnih objekata i mehanizacije (osim kombajna), a takođe ima i teretni kombi za transport,

Gazdinstvo je registrovano, ostvaruje sve predviđene subvencije, pretpostavka je, zbog jednostavnosti, da nije u sistemu PDV-a, što ne menja suštinu metodologije, sve cene su sa uračunatim PDV-om.

Pored nosioca gazdinstva, još dva člana domaćinstva su radno sposobna (supruga i sin), dok se ostatak radne snage angažuje eksterno (preko studentske zadruge i u nadnicu). Nosilac gazdinstva plaća, naravno, penziono i zdravstveno osiguranje.

Gazdisntvo se ne bavi preradom proizvoda. Proizvodi se uglavnom ne skladište već se prodaju odmah posle žetve, itd.

□

U nastavku se daje prikaz obračuna i analize troškova i rezultata na konkretnim podacima model gazdinstva, podeljeno u dva odvojena segmenta:

75

1) Obračun i analiza pojedinih proizvodnji, odvojeno po granama proizvodnje na model gazdinstvu (ratarstvo, voćarstvo-vinogradarsvo i stočarstvo). Potom se vrši uporedna analiza najvažnijih pokazatelja uspeha između pojedinih proizvodnji u okviru svake od navedenih grana;

2) U okviru poglavlja koji se odnosi na gazdinstvo u celini, vrši se obračun i analiza uspeha za gazdinstvo u celini, uključujući pored ostalog, i uporednu analizu uspešnosti između pojedinih grana.

Osnovni cilj je da se jasno prezentuju mogućnosti koje metodologija pruža u obračunu i analizi troškova i rezultata na poljoprivrednim gazdinstvima. Posebna pažnja se poklanja pravilnom tumačenju dobijenih pokazatelja uspeha, odnosno kreiranju kvalitetnih informacija, i ukazivanju na njihov značaj za donošenje ispravnih poslovnih odluka na gazdinstvu.

3.1.1. RATARSTVO

Za svaku proizvodnju izrađeni su i prikazani sledeći izveštaji/dokumenti/analize: a) analitička kakulacija, b) dodatni indikatori uspeha (poseban deo kalkulacije), c) analiza osetljivosti (poseban deo kalkulacije) i d) grafikon strukture troškova.

Kratka metodološka objašnjenja, vezana za način izračunavanja i samo tumačenje pojedinih indikatora, daju se uglanom u okviru prvog dela izveštaja, koji se odnosi na ratarstvo. Pri tom se nastoji svesti na minimum ponavljanje objašnjenja koja su već data u prethodnim poglavljima.

3.1.1.1. Pšenica

U toku 2011. godine, kao i u većini drugih kalendarskih godina, na gazdnistvu se

pojavljuju dve proizvodnje pšenice, koje se prate odvojeno, tj. predstavljaju posebna MT i za koje se sastavljaju posene kalkulacije. To je proizvodnja pšenice koja se završava u tekućoj 2011. godini, i proizvodnja pšenice koja se završava u sledećoj, 2012. godini, a koja je na kraju tekuće godine predstavlja nedovršenu proizvodnju. Akcenat analize je, naravno, na proizvodnji pšenice 2011. godine, dok se proizvodnja pšenice 2012. godine kratko pominje u okviru tačke 3.4.4.

Troškovi: Zbog značaja i jednostavnosti, za sve proizvodnje komentrišu prevashodno pozicije varijabilnih troškova, dok se fiksnim (opštim) troškovima posvećuje manja ili veća pažnja, po potrebi (graf. 2, tab. 9). Najznačajniju stavku u strukturi troškova čini mineralno đubrivo (35,3%), potom slede seme (16,1%), gorivo (12,5%) i direktne usluge (11,9%). Troškovi rada čine skromnih 2,6%, što je za pšenicu i očekivano. Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine čak 71,3% ukupnih troškova u proizvodnji pšenice. Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je činjenice da model gazdinstvo nema sopstveni kombajn, već to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu (8,8%). Kod većine useva se još pojavljuju i troškovi osiguranja proizvodnje, koji čine do nekoliko procenata ukupnih troškova.

76

Fiksni troškovi čine 14,2% i uglavnom se uklapaju u prosek ratarskih proizvodnji (oko 14-15%), sa izuzetkom šećerne repe, koja ima nešto niži udeo (13,6%). Na nivou celog gazdinstva čine vrlo značajnih 13,3% od ukupnih troškova. Radi se heterogenoj grupi

Seme/rasad , 16.1

Đubrivo, 35.3 Zaštitna sredstva

, 7.4

Energenti , 12.5

Direktne usluge , 11.9

Troškovi rada , 2.6

Fiksni troškovi, 14.2

Grafikon 2: Struktura troškova proizvodnje pšenice (%)

troškova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva, optih troškova gazdinstva i ostalih

troškova mehanizacije. Ovi troškovi se posebno raspodeljuju, tj. pomoću posebnih ključeva, što neposredno utiče na iznose koji se prenose na pojedine proizvodnje. Prilikom formulisanja ovih ključiva za raspodelo, vodilo se računa da oni budu što je moguće više zasnovani na principu uzročnosti, odnosno da budu što neutralniji (poglavlja 2.7.6. i 2.7.7.; tabele 6a i 6g).

Troškovi kamata su niski na nivou celog gazdinstva (0,98%), s obzirum da model gazdinsvo uglavnom iz sopstvenih sredstava finansira proizvodnju (pšenica 1,02%). Ovi troškovi su raspodeljivani prema ukupnim varijabilnim troškovima (tab. 6g). Režijski troškovi (opšti) predstavljaju opšte troškove gazdinstva (tab. 6f), i takođe su raspodeljeni srazmerno ukupnim varijabilnim troškovima (tab. 6g). Na nivou gazdinstva čine oko 4,3%, a u proizvodnji pšenice 4,5%. Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) u ratarskim kalkulacijama predstavljaju isključivo troškove mehanizacije (pogonske i priključne mašine) s obzirom da posmatrano „model gazdinstvo“ nema direktnih osnovnih sredstava. Raspodeljeni su prema količini (lit) utrošenog goriva u pojedinim proizvodnjama (tab. 6b). Na nivou gazdinstva čine značajnih 7,4%, a u proizvodnji pšenice 8,7%.

Ostvareni rezultati: Ostvaren je solidan prinos merkantilne pšenice na posmatranom model gazdinstvu od 6,25 t/ha. Uz ostvarenu prosečnu tržižnu cenu od 14.732 din/t, to zajedno sa poluproizvodima i subvencijama daje vrednost proizvodnje u iznosu od 110.564 din/ha (ukupno 589.988 din). Sporedni proizvod (slama) baliran je samo na 4 ha, i sav predstavlja poluproizvod, tj. planirano je da bude upotrbljen u spostvenoj stočarskoj proizvodnji. Slama je vrednovana po tržišnoj ceni, tj. primenjen je metod procene prema »tržišnoj ceni« (detaljnije u tački 2.7.3.2.). S obzirom da se za obračun cene koštanja vezanih proizvoda koriste tzv. „stari metod“, znači da procenjena „tržišna cena“ slame istovremeno predstavlja i njenu cenu koštanja (1.450 din/t). Subvencije po ha ostvarene su na celoj zasejanoj površini pšenice (5,3 ha). Ostvarena je relativno dobra bruto marža za proizvodnju pšenice od 59.526 din/ha (ukupno: 315.488 din).

77

Tabela 9. Kalkulacije proizvodnje merkantilne pšenice Kalkulacija proizvodnje: Pšenica 2010/11 90101 Parcele: T2, T5, T9

Površina ( ha ): 5,30 Godina završetka: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina

ukupno Cena IZNOS (din) din/ha Strukt. (% )

1 Seme/rasad t 1,48 34228 50658 9558 16,1

2 Mineralna đubriva t 2,54 41507 105427 19892 33,4

3 Stajnjak t 14,31 420 6010 1134 1,9

4 Zaštitna sredstva kg/l 15,90 1309 20813 3927 6,6

5 Energenti lit 386,28 102,3 39520 7457 12,56 Ostali materijal 2411 455 0,8I ) Troškovi materijala (1 do 6) 224839 42423 71,37 Direktne usluge 37580 7091 11,9

- kombajniranje 27030 5100 8,6

- sušenje 0 0 0,0 - osiguranje p-nje ...itd. 10550 1991 3,3

8 Troškovi rada čas 58,0 139,3 8080 1525 2,6

A) 270499 51038 85,8Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Pšenica zrno 5,3 6,25 14732 488008 92077 7448,110 Pšenica slama 4,0 4,10 1450 23780 4487 1450,011 Prihodi od subvencija 5,3 14000 74200 14000

12 Ostali prihodi 0

B) 585988 110564

C) 315488 59526

Dodatni indikatori:13 Kamata na obrtna sredstva 3209 606 1,02

14 Režijski troškovi (opšti) 14243 2687 4,5

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 27475 5184 8,7

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 315426 59514 100,0

17 DOBIT ( B - 16) 270561 51049 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 1,86 2,17 8804,419 Stopa dobiti 46,2% 53,8% 1450,0

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t/ha): 11786 14732 17679Promena prinosa +/- 20% 5,00 26378 41111 55843

Promena tržišne cene +/-20% 6,25 41111 59526 77941

7,50 55843 77941 100040

VARIJABILNI TROŠKOVI (1 do 8)Vrednost (din)

Tržišna cena proizvoda (din/t):

BRUTO MARŽA (B - A)

ha

(17 : B) x 100; (C :B)x100(B : 16); (B:A)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove

78

dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji pšenice 59.514 din/ha (ukupno: 315.342 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. Dobit je, dakle, uži i precizniji pokazatelj uspeha u odnosu na bruto maržu, ali je za potrebe kratkoročnog odlučivanja bruto marža korisnija, o čemu je već bilo govora. U proizvodnji pšenice je ostvarena solidna dobit u iznosu od 51.049 din/ha (ukupno: 315.426 din). Dobit je, dakle, za 16,6%, ili 8.477 din/ha manja od bruto marže, a ovu razliku predstavljaju upravo fiksni troškovi.

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u proizvodnji pšenice ostvari 1,86 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 86% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati dobrim vrlo odnosom, i pored toga što je koeficijent obrta u ratarkoj proizvodnji mali (oko 1). Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 46,2 dinara dobiti, što je takođe vrlo dobar pokazatelj za proizvodnju pšenice.

Cena koštanja: Definisana metodologija, u skladu sa usvojenom podelom troškova na fiksne i varijabilne, podrazumeva utvrđivanje dve cene koštanja, i to: (a) na bazi varijabilnih troškova i (b) na bazi ukupnih troškova. Varijabilna cena koštanja merkantilne pšenice na posmatranom gazdinstvu iznosila je 7448,1 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Puna cena koštanja zrna je 8804,4 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona). Cena koštanja slame, koja je po primenjenoj metodologiji jednaka procenjenoj tržišnoj ceni, iznosila je 1.450 din/toni. Slama ima samo ovu cenu, odnosno vrednost.

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 41.111 din/ha do 77.941 din/ha. To znači da i u slučaju smanjenja prinosa/prodajne cene pšenice za 20% rentabilnost proizvodnje pšenice na našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 56%.

3.1.1.2. Kukuruz

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje merkantilnog kukuruza čini mineralno đubrivo (38,6%). Potom slede seme (13,7%), gorivo (12,5%) i direktne usluge (8,8%). Troškovi rada čine neprevelikih 2,6%, što je za kukuruz i očekivano (graf. 3, tab. 10). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine čak 71,6% ukupnih troškova u proizvodnji kukuruza. Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je činjenice da model gazdinstvo nema sopstveni kombajn, već to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu (5,8%).

Fiksni troškovi čine 14,2% i uglavnom se uklapaju u prosek ratarskih proizvodnji (oko 14-15%), sa izuzetkom šećerne repe, koja ima nešto niži udeo (13,6%). Na nivou celog gazdinstva čine vrlo značajnih 13,3% od ukupnih troškova. Radi se heterogenoj grupi troškova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva, optih troškova gazdinstva i ostalih troškova mehanizacije.

79

Grafikon 3: Struktura troškova proizvodnje kukuruza (%)

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos merkantilnog kukuruza na

posmatranom model gazdinstvu od 7,8 t/ha. Međutim, jedan deo zrna predstavlja poluproizvode, jer je upotrebljen kao reprodukcioni materijal, tj. kao hrana u stočarstvu. Radi se oko 26 tona zrna, ili oko 36,4% ukupnog prinosa. U kalkulacijama je to matematički iskazano kao posebni prinosi, s tim da su oba prinosa računata na ukupnoj površini od 8,8 ha (4,96+2,84=7,8 t/ha). Prema ranije objašnjenoj metodologiji, poluproizvodi imaju samo jednu cenu, odnosno neutralan finansijski rezultat (tačka 2.7.3.2.). U ovom slučaju, pošto se radi o glavnom proizvodu, poluproizvodi se vrednuju po ceni koštanja (7385 din/t). Oni svoju vrednost unose u vrednost proizvodnji gde su upotrebljeni i tako stižu do finalnog proizvoda. Uz ostvarenu prosečnu tržižnu cenu finalnog proizvoda od 15.100 din/t, to zajedno sa poluproizvodima i subvencijama daje vrednost proizvodnje u iznosu od 109.898 din/ha (ukupno 967.103 din). Kao što je već rečeno za potrebe poređenja između pojeinih proizvodnji, utvrđeni su odgovarajući indikatori i na bazi tržišnih cena poluproizvoda kukuruza.

Subvencije po ha ostvarene su na celoj zasejanoj površini kukuruza (8,8 ha). Ako se uzme u obzir da je oko 36,6% proizvoda upotrebljeno kao poluproizvod, može se reći da je ostvarena relativno dobra bruto marža za proizvodnju kukuruza od 52.288 din/ha (ukupno: 460.135 din).

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji kukuruza 67.171 din/ha (ukupno: 315.342 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji kukuruza je ostvarena solidna dobit u iznosu od 42.727 din/ha (ukupno: 357.997 din).

80

Tabela 10. Kalkulacije proizvodnje merkantilnog kukuruza

Kalkulacija p-nje: Kukuruza 90102 Parcele: T1, T4, Z1Površina ( ha ): 8.80 Godina završetka: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt.

(% )1 Seme/rasad sj 21.12 3845 81213 9229 13.7

2 Mineralna đubriva t 5.16 41412 213795 24295 36.2

3 Stajnjak t 34.32 420 14414 1638 2.4

4 Zaštitna sredstva kg/l 19.00 1986 37729 4287 6.4

5 Energenti lit 730.07 101.6 74176 8429 12.5

6 Ostali materijal 2120 241 0.4

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 423447 48119 71.67 Direktne usluge 51851 5892 8.8

- kombajniranje 34443 3914 5.8 - sušenje 0 0.0 - osiguranje p-nje ...itd. 17408 1978 2.9

8 Troškovi rada čas 218.42 145.0 31670 3599 5.4

A) 506968 57610 85.8Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Kukuruz - finalni proizvod 8.8 4.96 15100 659579 74952 7386.410 Kukuruz - poluproizvod 8.8 2.84 7385 184324 20946 7385.011 Prihodi od subvencija 8.8 14000 123200 14000

12 Ostali prihodi

B) 967103 109898

C) 460135 52288Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 6015 683 1.02

14 Režijski troškovi (opšti) 26695 3033 4.5

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 51428 5844 8.7

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 591106 67171 100.017 DOBIT ( B - 16) 375997 42727 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 1.64 1.91 9312.619 Stopa dobiti 38.9% 47.6% 7385.0

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t): 12080 15100 18120

Promena prinosa +/- 20% 3.97 25305 37298 49290

Promena tržišne cene +/-20% 4.96 37298 52288 67278

5.96 49290 67278 85267

Tržišna cena proizvoda (din/t):

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA (B - A)

(B : 16); (B:A)(17 : B) x 100; (C :B)x100

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi

varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih

81

ukupnih troškova u proizvodnji kukuruza ostvari 1,64 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 64% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosom, i pored toga što je koeficijent obrta u ratarkoj proizvodnji mali (oko 1). Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 47,6 dinara dobiti, što je takođe vrlo dobar pokazatelj za proizvodnju pšenice.

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja merkantilnog kukuruza na posmatranom gazdinstvu iznosila je 7386,4 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Puna cena koštanja zrna je 9312,6 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona). Cena koštanja poluproizvoda, koja je po primenjenoj metodologiji jednaka tržišnoj ceni, iznosila je 7385,0 din/toni.

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 37.298 din/ha do 67.278 din/ha. To znači da i u slučaju smanjenja prinosa/prodajne cene kukuruza za 20% rentabilnost proizvodnje kukuruza na našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 60%.

3.1.1.3. Suncokret

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje suncokreta čini đubrivo (24,4%). Potom slede seme (23,7%), gorivo (12,8%) i zaštitna sredstva (11,0%). Troškovi rada čine skromnih 2,9%, što je za i očekivano (graf. 4, tab. 11). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine čak 71,9% ukupnih troškova u proizvodnji kukuruza. Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je činjenice da model gazdinstvo nema sopstveni kombajn, već to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu (6,4%).

Fiksni troškovi čine 14,4% i uglavnom se uklapaju u prosek ratarskih proizvodnji (oko 14-15%), sa izuzetkom šećerne repe, koja ima nešto niži udeo (11,3%). Na nivou celog gazdinstva čine vrlo značajnih 12,7% od ukupnih troškova. Radi se heterogenoj grupi troškova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva, optih troškova gazdinstva i ostalih troškova mehanizacije.

Grafikon 4: Struktura troškova proizvodnje suncokreta (%)

82

Tabela 11. Kalkulacije proizvodnje suncokreta

Kalkulacija p-nje: Suncokreta 90103 Parcele: T3, Z2Površina ( ha ): 4.60 Godina završetka: 2011.Red

. T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt. (% )

1 Seme/rasad sj 4.7 13560.5 63173 13733 23.7

2 Mineralna đubriva t 1.6 40874.3 63927 13897 24.0

3 Stajnjak t 2.8 420.0 1159 252 0.4

4 Zaštitna sredstva kg/l 14.3 1972.0 28261 6144 10.6

5 Energenti lit 335.8 101.6 34117 7417 12.8

6 Ostali materijal 1154 251 0.4

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 191792 41694 71.9

7 Direktne usluge 28829 6267 10.8 - kombajniranje 17057 3708 6.4

- sušenje 0 0.0

- osiguranje p-nje ...itd. 11772 2559 4.4

8 Troškovi rada čas 52.9 145.0 7671 1668 2.9

A) 228291 49628 85.6

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Suncokret zrno 4.6 2.98 40500 555174 120690 16653.810 Sporedni proizvod 0 0 0 0.011 Prihodi od subvencija 4.6 14000 64400 14000

12 Ostali prihodi

B) 619574 134690 C) 391283 85062

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 2708 589 1.02

14 Režijski troškovi (opšti) 12021 2613 4.5

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 23654 5142 8.9

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 266674 57973 100.0

17 DOBIT ( B - 16) 352900 76717 UK. C. KOŠ.

18 Ekonomičnost proizvodnje 2.32 2.71 19453.919 Stopa dobiti 57.0% 63.2% 0.0

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t): 32400 40500 48600

Promena prinosa +/- 20% 2.38 41613 60924 80234

Promena tržišne cene +/-20% 2.98 60924 85062 109200

3.58 80234 109200 138165

(17 : B) x 100; (C :B)x100

Tržišna cena proizvoda (din/t):

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA (B - A)

(B : 16); (B:A)

83

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos suncokreta na posmatranom model gazdinstvu od 2,98 t/ha. Ceo rod predstavlja finalne proizvode, tj. realizovan je eksterno. Uz ostvarenu prosečnu tržižnu cenu proizvoda od 40.500 din/t, to zajedno sa subvencijama po ha, daje vrednost proizvodnje u iznosu od 134.690 din/ha (ukupno 619.574 din). Može se reći da je ostvarena relativno dobra bruto marža za proizvodnju suncokreta od 85.062 din/ha (ukupno: 391.128 din).

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji suncokreta 57.973 din/ha (ukupno: 266.674 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji suncokreta je ostvarena solidna dobit u iznosu od 76.717 din/ha (ukupno: 352.900 din).

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u proizvodnji suncokreta ostvari 2,32 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 132% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosom u ratarkoj proizvodnji. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 57 dinara dobiti, što je takođe vrlo dobar pokazatelj za proizvodnju suncokreta.

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja suncokreta na posmatranom gazdinstvu iznosila je 16653,8 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Puna cena koštanja zrna je 19453,9 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 60.924 din/ha do 109.200 din/ha. To znači da i u slučaju smanjenja prinosa/prodajne cene suncokreta za 20% rentabilnost proizvodnje suncokreta na našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 63%.

3.1.1.4. Soja

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje soje čini đubrivo (23,3%). Potom slede seme (23,7%), zaštitna sredstva (20,0%), gorivo (14,1%) i direktne usluge (13,3%). Troškovi rada čine skromnih 3,3%, što je i očekivano (graf. 5, tab. 12). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine čak 68,4% ukupnih troškova u proizvodnji soja. Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je činjenice da model gazdinstvo nema sopstveni kombajn, već to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu (8,8%).

Fiksni troškovi čine 15,1% i uglavnom se uklapaju u prosek ratarskih proizvodnji (oko 14-15%), sa izuzetkom šećerne repe, koja ima nešto niži udeo (13,6%). Na nivou celog gazdinstva čine vrlo značajnih 13,3% od ukupnih troškova. Radi se heterogenoj grupi

84

troškova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva, optih troškova gazdinstva i ostalih troškova mehanizacije.

Grafikon 5: Struktura troškova proizvodnje soje (%)

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos soje na posmatranom model

gazdinstvu od 3,10 t/ha. Ceo rod predstavlja finalne proizvode, tj. realizovan je eksterno. Uz ostvarenu prosečnu tržižnu cenu proizvoda od 34.750 din/t, to zajedno sa subvencijama po ha, daje vrednost proizvodnje u iznosu od 121.725 din/ha (ukupno 438.210 din). Ostvarena je solidna bruto marža za proizvodnju soje od 75.142 din/ha (ukupno: 270.512 din).

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji soje 54.871 din/ha (ukupno: 197.536 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji soje je ostvarena solidna dobit u iznosu od 66.854 din/ha (ukupno: 240.674 din).

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u proizvodnji soje ostvari 2,22 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 122% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosom u ratarkoj proizvodnji. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 54,9 dinara dobiti, što je takođe vrlo dobar pokazatelj za proizvodnju soje.

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja soje na posmatranom gazdinstvu iznosila je 15026,7 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Puna cena koštanja zrna je 17700,4 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 53.597 din/ha do 96.687 din/ha. To znači da i u slučaju smanjenja prinosa/prodajne

85

cene soje za 20% rentabilnost proizvodnje soje na našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 62%. Tabela 12. Kalkulacije proizvodnje soje

Kalkulacija p-nje: Soje 90104 Parcele: T6, Z3Površina ( ha ): 3.60 Godina završetka: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt.

(% )

1 Seme/rasad t 0.4 60310.6 21712 6031 11.0

2 Mineralna đubriva t 1.1 41056.8 45819 12728 23.2

3 Stajnjak t 0.7 420.0 302 84 0.2

4 Zaštitna sredstva kg/l 16.6 2240.0 37094 10304 18.8

5 Energenti lit 273.6 101.6 27798 7722 14.1

6 Ostali materijal 2360 656 1.2

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 135086 37524 68.4

7 Direktne usluge 26192 7276 13.3 - kombajniranje 17428 4841 8.8

- sušenje 0 0.0

- osiguranje p-nje ...itd. 8764 2435 4.4

8 Troškovi rada čas 44.3 145.0 6421 1784 3.3

A) 167698 46583 84.9

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Soja zrno 3.6 3.10 34750 387810 107725 15026.710 Sporedni proizvod 0 0 0 0.011 Prihodi od subvencija 3.6 14000 50400 14000

12 Ostali prihodi

B) 438210 121725 C) 270512 75142

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 1990 553 1.01

14 Režijski troškovi (opšti) 8830 2453 4.5

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 19018 5283 9.6

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 197536 54871 100.0

17 DOBIT ( B - 16) 240674 66854 UK. C. KOŠ.

18 Ekonomičnost proizvodnje 2.22 2.61 17700.419 Stopa dobiti 54.9% 61.7% 0.0

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t): 27800 34750 41700

Promena prinosa +/- 20% 2.48 36361 53597 70833

Promena tržišne cene +/-20% 3.10 53597 75142 96687

3.72 70833 96687 122541

Tržišna cena proizvoda (din/t):

BRUTO-MARŽA (B - A)

(B : 16); (B:A)

(17 : B) x 100; (C :B)x100

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

86

3.1.1.5. Šećerna repa

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje šećerne repe čini đubrivo (25,8%). Potom slede seme (13,4%), zaštitna sredstva (23,2%), gorivo (9,6%) i direktne usluge (11,7%). Troškovi rada čine značajnih 9,6%, što je i očekivano (graf. 6, tab. 13). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine čak 71,9% ukupnih troškova u proizvodnji šećerne repe. Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je činjenice da model gazdinstvo nema sopstveni kombajn, već to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu (7,9%).

Fiksni troškovi čine 11,3% što je nešto niže od proseka ratarskih proizvodnji (oko 14-15%). Na nivou celog gazdinstva čine vrlo značajnih 13,6% od ukupnih troškova. Radi se heterogenoj grupi troškova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva, optih troškova gazdinstva i ostalih troškova mehanizacije.

Grafikon 6: Struktura troškova proizvodnje šećerne repe (%)

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos šećerne repe na posmatranom

model gazdinstvu od 57,3 t/ha. Ceo rod predstavlja finalne proizvode, tj. realizovan je eksterno. Uz ostvarenu prosečnu tržižnu cenu proizvoda od 4.033 din/t, to zajedno sa subvencijama po ha, daje vrednost proizvodnje u iznosu od 245.110 din/ha (ukupno 1.102.995 din). Ostvarena je dobra bruto marža za proizvodnju šećerne repe od 130.044 din/ha (ukupno: 585.197 din).

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji šećerne repe 129.773 din/ha (ukupno: 583.997 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji šećerne repe je ostvarena vrlo dobra dobit u iznosu od 115.337 din/ha (ukupno: 519,018 din).

87

Tabela 13. Kalkulacije proizvodnje šećerne repe

Kalkulacija p-nje: Šećerne repe 90105 Parcele: T7, Z4Površina ( ha ): 4.50 Godina završetka: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt.

(% )

1 Seme/rasad s.j. 4.5 17364.5 78140 17365 13.4

2 Mineralna đubriva t 3.6 40693.3 146496 32555 25.1

3 Stajnjak t 10.4 420.0 4347 966 0.7

4 Zaštitna sredstva kg/l 49.5 2680.6 132724 29494 22.7

5 Energenti lit 549.0 101.6 55778 12395 9.6

6 Ostali materijal 2540 564 0.4

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 420026 93339 71.9

7 Direktne usluge 68410 15202 11.7 - kombajniranje 46350 10300 7.9

- sušenje 0 0.0

- osiguranje p-nje ...itd. 22060 4902 3.8

8 Troškovi rada čas 202.5 145.0 29363 6525 5.0

A) 517798 115066 88.7

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Koren repe 4.5 57.30 4033 1039995 231110 2008.110 Sporedni proizvod 0 0 0 0.011 Prihodi od subvencija 4.5 14000 63000 14000

12 Ostali prihodi 4.50

B) 1102995 245110 C) 585197 130044

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 6143 1365 1.05

14 Režijski troškovi (opšti) 27265 6059 4.67

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 32770 7282 5.6

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 583977 129773 100.0

17 DOBIT ( B - 16) 519018 115337 UK. C. KOŠ.

18 Ekonomičnost proizvodnje 1.89 2.13 2264.819 Stopa dobiti 47.1% 53.1% 0.0

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t): 3227 4033 4840

Promena prinosa +/- 20% 45.84 46844 83822 120799

Promena tržišne cene +/-20% 57.30 83822 130044 176266

68.76 120799 176266 231732

(17 : B) x 100; (C :B)x100

Tržišna cena proizvoda (din/t):

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA (B - A)

(B : 16); (B:A)

88

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u proizvodnji šećerne repe ostvari 1,89 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 89% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo solidnim odnosnom u ratarkoj proizvodnji. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 47,1 dinara dobiti, što je takođe dobar pokazatelj za proizvodnju šećerne repe .

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja šećerne repe na posmatranom gazdinstvu iznosila je 2008,1 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Puna cena koštanja zrna je 2264,8 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 83.822 din/ha do 176.226 din/ha. To znači da i u slučaju smanjenja prinosa/prodajne cene soje za 20% rentabilnost proizvodnje soje na našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 45%.

3.1.1.6. Silažni kukuruz

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje silažnog kukuruza čini đubrivo (30,1%). Potom slede seme (17,4%), gorivo (15,4%) i direktne usluge (7,2%). Troškovi rada čine ne prevelikih 5,3%, što je i očekivano (graf. 7, tab. 14). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine čak 72,9% ukupnih troškova u proizvodnji silažnog kukuruza. Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je činjenice da model gazdinstvo nema sopstveni kombajn, već to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu (6,5%). Fiksni troškovi čine 15,1% i uglavnom se uklapaju u prosek ratarskih proizvodnji (oko 14-15%).

Grafikon 7: Struktura troškova proizvodnje silažnog kukuruza (%)

89

Tabela 14. Kalkulacije proizvodnje silažnog kukuruza

Kalkulacija p-nje: Silažnog kukuruza 90107 Parcele: T8Površina ( ha ): 3.90 Godina završetka: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt.

(% )

1 Seme/rasad sj 10.5 3884.0 40833 10470 17.4

2 Mineralna đubriva t 1.6 41355.0 67739 17369 28.9

3 Stajnjak t 6.6 420.0 2785 714 1.2

4 Zaštitna sredstva kg/l 13.0 1805.0 23442 6011 10.0

5 Energenti lit 356.5 101.6 36216 9286 15.4

6 Ostali materijal 0 0 0.0

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 171015 43850 72.9

7 Direktne usluge 16854 4321 7.2 - kombajniranje 15265 3914 6.5

- sušenje 0 0.0

- osiguranje p-nje ...itd. 1589 407 0.7

8 Troškovi rada čas 85.8 145.0 12441 3190 5.3

A) 200309 51361 85.4

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Zelena masa 3.9 22.50 2673.3 234578 60148 2282.710 Sporedni proizvod 0 0 0 0.011 Prihodi od subvencija 3.9 0 0

12 Ostali prihodi 0 0

B) 234578 60148 C) 34269 8787

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 2377 609 1.0

14 Režijski troškovi (opšti) 10547 2704 4.5

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 21345 5473 9.1

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 234578 60148 100.0

17 DOBIT ( B - 16) 0 0 UK. C. KOŠ.

18 Ekonomičnost proizvodnje 1.00 1.17 2673.319 Stopa dobiti 0.0% 14.6% 0.0(17 : B) x 100; (C :B)x100

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA (B - A)

(B : 16); (B:A)

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos silažne mase kukuruza na

posmatranom model gazdinstvu od 22,5 t/ha. Ceo rod predstavlja poluproizvode, tj. realizovan je interno, za ishranu sopstvene stoke. Usvojeno je rešenje da se opšti (tj. fiksni) troškovi raspodeljuju na sve proizvodnje, uključujući i one koje isključivo daju poluproizvode (u našem slučaju to su silaćni kukuruz i lucerka). Usled toga, sliažni kukuruz svojom ukupnom cenom koštanja (a ne samo varijabilnom) ulazi u sastav novog proizvoda, tj. silaže. To znači da ova proizvodnja nema sopstveni neto rezultat iskazan u vidu dobiti (tj. dobit je nula), ali ima bruto maržu koja je jednaka upravo fiksnim troškovima (8.878 din/ha).

90

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji silažnog kukuruza 60.148 din/ha (ukupno: 234.578 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji silažnog kukuruza, kao što je napred i objašnjeno, nema dobiti, tj. dobit je nula.

Koeficijent ekonomičnosti i stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) paralelno su izračunati na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova (poslednja kolona). S obzirom da se radi o proizvodnji koja daje isključivo poluproizvode, odnosno nema dobiti, logino je da koeficijent ekonomičnosti bude 1, a stopa profitabilnosti 0%. S obzirom da se radi o proizvodima (silaži) koji se realno ne može prodati (ili nije na prodaju) kod konkretnog model gazdinstva, silažni kukuruz je isključen iz poređenja uspeha proizvodnji, tj. nisu računati indikatori na bazi tržišne ili neke druge obračunske cene. Isto važi i za lucerku.

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja silažnog kukuruza na posmatranom gazdinstvu iznosila je 2282,7 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Puna cena koštanja je 2673,26 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona). Pri tom je obračun vršen tako da tržišna (tj. izlazna) cena silažene mase u odeljku „ostvareni rezultati“ bude jednaka ukupnoj ceni koštanja, tj. 2673,26 din/t. Ovo „uštimavanje“ je neophodno da bi dobit bila nola.

Analiza osetljivosti: Ova analiza nema smisla s obzirom da se radi o poluproizvodima, odnosno o proizvodnji koja nema sopstveni konačan rezultat, tj. dobit.

Neophodno je još sačiniti i kalkulaciju proizvodnje (spremanja) silaže (tabela 14a), s obzirom da se ona upotrebljava kao stočna hrana, a ne zelena silažna masa. Pored silažne mase, ako osnovne sirovine, trba uračunati još i troškove rada, korišćenja traktora i ostale troškove. Ovo može da bude i posebno pomoćno MT u većim gazdinstvima, koja imaju više stoke, ili eventualno prodaju deo silaže. U našem model gazdinstvu to nije slučaj. Tabela 14a. Kalkulacije spremanja silažne

Šifra MT: Obim posla: 87,8 tona

Red. I Z N O S

broj din/ toni Ukupno %1 2 3 4 5

1 Plate neposrednih radnika 194 17040 6,22 Traktor-gorivo 103 9064 3,33 Osnovne sirovene 2673 234578 84,74 Ostalo 185 16216 5,9

I UKUPNI TROŠKOVI 3156 276898 100

VRSTA TROŠKOVA

91

3.1.1.7. Lucerka

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje sena lucerke čini đubrivo (33,01%). Potom slede zaštitna sredstva (26,4%), gorivo (17,6%) i troškovi rada (87,2%) (graf. 8, tab. 15). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine čak 77% ukupnih troškova u proizvodnji lucerke. Fiksni troškovi čine 13,9% i uglavnom se uklapaju u prosek ratarskih proizvodnji (oko 14-15%).

Grafikon 8: Struktura troškova proizvodnje lucerke (%)

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos suvog sena lucerke na

posmatranom model gazdinstvu od 3,84 t/ha. Ceo rod predstavlja poluproizvode, tj. realizovan je interno, za ishranu sopstvene stoke. Usvojeno je rešenje da se opšti (tj. fiksni) troškovi raspodeljuju na sve proizvodnje, uključujući i one koje isključivo daju poluproizvode (u našem slučaju to su silažni kukuruz i lucerka). Usled toga, seno lucerke svojom ukupnom cenom koštanja (a ne samo varijabilnom) ulazi u sastav novog proizvoda, tj. finalnih proizvoda u stočarstvu. To znači da ova proizvodnja nema sopstveni neto rezultat iskazan u vidu dobiti (tj. dobit je nula), ali ima bruto maržu koja je jednaka upravo fiksnim troškovima (5.128 din/ha).

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji lucerke 37.034 din/ha (ukupno: 159.247 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji lucerke, kao što je napred i objašnjeno, nema dobiti, tj. dobit je nula.

Koeficijent ekonomičnosti i stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) paralelno su izračunati na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova (poslednja kolona). S obzirom da se radi o proizvodnji koja daje isključivo poluproizvode, odnosno nema dobiti, logino je da koeficijent ekonomičnosti bude 1, a stopa profitabilnosti 0%.

92

Tabela 15. Kalkulacije proizvodnje lucerke

Kalkulacija p-nje: Lucerke (2. god) 90108 Parcele: T10Površina ( ha ): 4.30 Godina završetka: 2011.Red

. b j

T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt. (% )

1 Seme/rasad kg 0.0 0.0 0 0 0.0

2 Mineralna đubriva t 1.3 41210.0 52275 12157 32.8

3 Stajnjak t 0.9 420.0 361 84 0.2

4 Zaštitna sredstva kg/l 22.8 1653.0 37672 8761 23.7

5 Energenti lit 275.2 101.6 27960 6502 17.6

6 Ostali materijal 4350 1012 2.7

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 122618 28516 77.0

7 Direktne usluge 1589 370 1.0 - kombajniranje 0 0.0

- sušenje 0 0.0

- osiguranje p-nje ...itd. 1589 370 1.0

8 Troškovi rada čas 91.1 142.5 12989 3021 8.2

A) 137196 31906 86.2

Ostvareni Prinos Cena CENA

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha KOŠTANJA

9 Lucerka seno 4.3 3.84 9644.3 159247 37034 8308.910 Sporedni proizvod 0 0 0 0.011 Prihodi od subvencija 4.3 0 0

12 Ostali prihodi 0 0

B) 159247 37034 C) 22051 5128

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 1628 379 1.02

14 Režijski troškovi (opšti) 7224 1680 4.5

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 13199 3070 8.3

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 159247 37034 100.0

17 DOBIT ( B - 16) 0.0 0.0 UK. C. KOŠ.

18 Ekonomičnost proizvodnje 1.00 1.16 9644.319 Stopa dobiti 0.0% 13.8% 0.0

BRUTO-MARŽA (B - A)

(B : 16); (B:A)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

(17 : B) x 100; (C :B)x100 Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja suvog sena lucerke na posmatranom

gazdinstvu iznosila je 8308,9 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Puna cena koštanja je 9645,84 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona). Pri tom je obračun vršen tako da tržišna (tj. izlazna) cena sena lucerke u odeljku „ostvareni rezultati“ bude jednaka ukupnoj ceni koštanja, tj. 9645,84 din/t. Ovo „uštimavanje“ je neophodno da bi dobit bila nola.

Analiza osetljivosti: Ova analiza nema smisla s obzirom da se radi o poluproizvodima, odnosno o proizvodnji koja nema sopstveni konačan rezultat, tj. dobit.

93

3.1.1.8. Zbirna kalkulacija za ratarstvo

Zbirna kalkulacija sumira ostvarene troškove i rezultate na nivou grane, tj. za sve proizvodnje. Na taj način predstavlja osnov za analizu troškova i rezultata cele grane, odnosno kasnije, za poređenje između pojedinih grana. U ratarstvu postoje proizvodnje koje se završavaju u tekućoj proizvodnoj godini (2011), i one koje su započete u tekučoj a završavaju se sledeće godine (2012). Neophodno je sastaviti posebne zbirne kalkulacije za ove dve grupe proizvodnji. Jer, proizvodnje koje se završavaju sledeće godine, nalaze se u nedovršenoj proizvodnji, tj. još uvek nemaju nikakav rezultat, već samo troškove. Zbog toga bi u zajedničkoj zbirnoj kalkulaciji one nerealno umanjile rezultate ratarstva kao grane. U nastavku se prikazuju obe zbirne kalkulacije i grafikoni troškova. Tabela 16. Zbirna kalkulacija za ratarke proizvodnje – završetak u 2011. godini

ZBIRNA KALKULACIJA RATARSKIH PROIZVODNJI - 2011 . završetak Ukupna površina (ha): 35,0 Godina završetka: 2011.Red. broj

T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt. (% )

1 Seme/rasad t 42,63 7875 335729 9592 14,3

2 Mineralna đubriva t 16,89 41179 695479 19871 29,6

3 Stajnjak t 69,95 420 29379 839 1,3

4 Zaštitna sredstva kg/l 151,1 2103 317735 9078 13,5

5 Energenti lit 2906,4 101,7 295566 8445 12,6

6 Ostali materijal 14935 427 0,6

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 1688823 48252 71,97 Direktne usluge 231304 6609 9,8

- kombajniranje 157572 4502 6,7

- sušenje 0 0 0,0

- osiguranje p-nje ...itd. 73732 2107 3,1

8 Troškovi rada čas 753,0 144,3 108633 3104 4,6

A) 2028760 57965 86,4Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Glavni proizvod 3524416 100698

10 Sporedni proizvod 208104 5946

11 Prihodi od subvencija 375200 10720

12 Ostali prihodi 0 0

B) 4107720 117363 C) 2078960 59399

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 24075 688 1,0

14 Režijski troškovi (opšti) 106844 3053 4,5

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 188890 5397 8,0

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 2348570 67102 100,017 DOBIT ( B - 16) 1759150 50261 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 1,75 2,0219 Stopa dobiti 42,8% 50,6%

VARIJABILNI TROŠKOVI (1 do 8)

haVrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA I (B - A)

(B : 16); (B:A)(17 : B) x 100; (C :B)x100

94

Pojedini elementi zbirne kalkulacije dobijeni su sabiranjem iz pojedinačnih kalkulacija proizvodnje (tabela 16). U ovoj kalkulaciji su uzete sve proizvodnje, odnosno podaci iz prethodnih analitičkih kalkulacija. Međutim, za potrebe poređenja poizvodnji napravljen je poseban obračun (u istom sheet-u, odmah ispod zbirne kalkulacije), u kome su izuzeti lucerka i silažni kukuruz, dok je sav merkantilni kukuruz obračunat po tržišnoj ceni (tj. i poluproizvodi kukuruza). Na ovaj način se dobijaju realniji podaci za ocenu isplativosti ratarstva kao grane.

Na posmatranom „model gazdinstvu“ ratarskm proizvodnjama koje se završavaju u tekućoj 2011. godini bilo je zasejano ukupno 35 ha, od čega se na silažni kukuruz i lucerku, koji daju isključivo poluproizvode, odnosi 8,2 ha.

Grafikon 9: Struktura troškova ratarskih proizvodnji- 2011. godina (%)

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova ratarskih proizvodnj čini đubrivo

(30,9%). Potom slede seme (14,3%), zaštitna sredstva (14,2%), gorivo (14,3%), i direktne usluge (9,8%). Troškovi rada čine ne prevelikih 4,6%, što je i očekivano (graf. 9, tab. 16). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine čak 71,9% ukupnih troškova u ratarstvu. Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je činjenice da model gazdinstvo nema sopstveni kombajn, već to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu (6,7%). Fiksni troškovi čine značajnih 13,6% ukupnih troškova, što je nešto više od proseka celog gazdinstva (12,7%). Radi se heterogenoj grupi troškova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva, optih troškova gazdinstva i ostalih troškova mehanizacije.

Ostvareni rezultati: Ostvarena je vrednost proizvodnje u iznosu od 117.363 din/ha (ukupno 4.107.712 din). Ovde su uračunati i poluproizvodi lucerke i silažnog kukuruza, naravno po ceni koštanja, kako se i vrednuju u njihovim kalkulacijama. U ratarstvu je ostvarena prosečna bruto marža u iznosu od 75.471 din/ha (ukupno: 2.022.614 din).

Dodatni indikatori: Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u ratarstvu od 67.102 din/ha (ukupno: 2.348.570 din). Dobit, kao razlika između vrednosti

95

proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat. U ratarstvu je ostvarena dobra dobit u iznosu od 65.640 din/ha (ukupno: 1.759.150 din).

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u ratarstvu ostvari 1,75 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 75% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo solidnim odnosnom u ratarkoj proizvodnji. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 42,8 dinara dobiti, što je takođe dobar pokazatelj za ratarsku proizvodnju.

Cena koštanja: S obzirom da se radi o zbirnoj kalkulaciji, nije moguće računati prosečnu cenu koštanja, niti prosečan prinos.

Analiza osetljivosti: S obzirom da se radi o zbirnoj kalkulaciji, ovu analizu nije moguće primeniti.

□ U cilju kompletnosti prikaza, pre svega, ukupnih troškova u ratarstvu, u nastavku se daje

i zbirna kalkulacija proizvodnji koje se završavaju u sledećoj proizvodnoj godini, u ovom slučaju to je 2012. godina (tabela 17). Ova kalkulacija predstavlja zbir troškova dve proizvodnje, tačnije dva mesta troškova: „Proizvodnja pšenice 2012“ i „Jesenji radovi “. Ove pojedinačne kalkulacije date su u okviru sheeta „Pšenica“, ispod kalkulacije tekuće proizvodnje pšenice. Jesenji radovi se, kao što je već objašnjeno, evidentiraju u okviru jednog mesta troškova, a u proleće, po završetku setve, razdvajaju se na više mesta troškova, tj. na konkretne zasnovane proizvodnje.

Na posmatranom „model gazdinstvu“ ratarskm proizvodnjama koje se završavaju u sledećoj 2012. godini bilo je zasejano ukupno 26,2 ha, od čega se na ozimu pšenicu odnosi 4,8 ha, a na useve koji će biti zasejani u proleće 21,4 ha. U ovoj kalkulaciji, naravno, ne postoje bruto marža i dobit. Vrednost proizvodnje iskazana u zbirnoj kalkulaciji u ovom slučaju predstavlja vrednost nedovršene proizvodnje, tj. ne radi se o finalnim proizvodima, odnosno tehnološki završenim proizvodima. Zbog toga je vrednost proizvodnje jednaka ukupnim troškovima učinjenim u ovim proizvodnjama. Sledstveno tome, koeficijent ekonomičnosti je jedan, a stopa profitabilnost je nula.

Nakon toga se, takođe, prikazuje i zbirna kalkulacija za sve proizvodnje u ratarstvu, i

one koje se završavaju tekuće 2011. godine i one koje se završavaju sledeće 2012. godine (tabela 18). U ovoj kalkulaciji nije izračunavana vrednost proizvodnje, kao ni apsolutni i relativni pokazatelji uspeha. Time se izbegava dobijanje nerealnih pokazatelji uspeha, s obzirom da nije moguće sabirati troškove i rezultate završenih i nezavršenih proizvodnji. Znaćaj ove kalkulacije ogleda se, pre svega, u tome što pokazuje koliko iznose ukupni troškovi u ratarstvu u određenoj kalendarskoj godini. Takođe je za analizu važno upotnati se sa strukturom ukupnih troškova u ratarstvu na godišnjem nivou (grafikon 9.).

Na kraju je neophodno još jednom naglasiti, da najveću iskaznu vrednost i značaj ima zbirna kalkulacija proizvodnji koje se završavaju u tekućoj godini (u ovom slučaju u 2011. godini, tabela 16.). Ova kalkulacija služi kao osnova za poređenje između grana u okviru celog gazdinstva.

96

Tabela 17. Zbirna kalkulacija za ratarke proizvodnje – završetak u 2011. godini

ZBIRNA KALKULACIJA RATARSKIH PROIZVODNJI 2012. završetak Ukupna površina (ha): 26.2 Godina završetka: 2011.Red. broj

T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt. (% )

1 Seme/rasad t 1.34 34237 45861 1750 9.9

2 Mineralna đubriva t 6.43 42350 272395 10397 59.0

3 Stajnjak t 56.42 420 23696 904 5.1

4 Zaštitna sredstva kg/l 0.0 0 0 0 0.0

5 Energenti lit 996.8 101.6 101275 3865 21.9

6 Ostali materijal 0 0 0.0

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 443228 16917 96.0

7 Direktne usluge 0 0 0.0 - kombajniranje 0 0 0.0

- sušenje 0 0 0.0

- osiguranje p-nje ...itd. 0 0 0.0

8 Troškovi rada čas 120.6 152.7 18417 703 4.0

A) 461644 17620 100.0

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Proizvodnja u toku 461644 17620

10 Sporedni proizvod 0

11 Prihodi od subvencija 0

12 Ostali prihodi 0

B) 461644 17620 C) 0 0

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 0.0

14 Režijski troškovi (opšti) 0.0

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 0.0

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 461644 17620 100.0

17 DOBIT ( B - 16) 0 0 UK. C. KOŠ.

18 Ekonomičnost proizvodnje 1.00 1.00

19 Stopa dobiti 0.0% 0.0%

Vrednost (din)VARIJABILNI TROŠKOVI (1 do 8)

(17 : B) x 100; (C :B)x100

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA I (B - A)

(B : 16); (B:A)

ha

97

Tabela 18. Zbirna kalkulacija za granu ratarstvo u celini– završetak u 2011.i 2012. godini

ZBIRNA KALKULACIJA UKUPNOG RATARSTVA (2011. i 2012. godina) Ukupna površina (ha): 61.2 Godina završetka: 2011. i 2012.Red. broj

T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt. (% )

1 Seme/rasad t 43.97 8678 381590 6235 13.6

2 Mineralna đubriva t 23.32 41502 967874 15815 34.4

3 Stajnjak t 126.37 420 53075 867 1.9

4 Zaštitna sredstva kg/l 151.1 2103 317735 5192 11.3

5 Energenti lit 3903.2 101.7 396841 6484 14.1

6 Ostali materijal 14935 244 0.5

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 2132051 34837 75.9

7 Direktne usluge 231304 3779 8.2 - kombajniranje 157572 2575 5.6

- sušenje 0 0 0.0

- osiguranje p-nje ...itd. 73732 1205 2.6

8 Troškovi rada čas 873.6 145.4 127050 2076 4.5

A) 2490405 40693 88.6

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Glavni proizvod

10 Sporedni proizvod

11 Prihodi od subvencija

12 Ostali prihodi

B) C)

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 24075 393 0.9

14 Režijski troškovi (opšti) 106844 1746 3.8

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 188890 3086 6.7

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 2810214 45919 100.0

17 DOBIT ( B - 16) UK. C. KOŠ.

18 Ekonomičnost proizvodnje

19 Stopa dobiti

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA I (B - A)

(B : 16); (B:A)

(17 : B) x 100; (C :B)x100

VARIJABILNI TROŠKOVI (1 do 8)

Troškovi: U ratarstvu su u toku 2011. kalendarske godne, učnjeni varijabilni troškovi u iznosu od 2.49.405 dinara, odnosno ukupni troškovi od 2.810.214 dinara. Najznačajniju stavku u strukturi troškova ratarskih proizvodnj čini đubrivo (36,3%). Potom slede gorivo (14,1%), seme (13,6%), zaštitna sredstva (11,8%), i direktne usluge (8,2%). Troškovi rada čine ne prevelikih 4,5%, što je i očekivano (graf. 9, tab. 18). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine čak 71,9% ukupnih troškova u ratarstvu. Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je činjenice da model gazdinstvo nema sopstveni

98

kombajn, već to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu (6,7%). Fiksni troškovi čine značajnih 11,4% ukupnih troškova, što je nešto niže od proseka celog gazdinstva (12,7%). Radi se heterogenoj grupi troškova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva, optih troškova gazdinstva i ostalih troškova mehanizacije.

Grafikon 9: Struktura troškova ratarsva u celini- završetak u 2011. I 2012. godina (%)

Ostvareni rezultati: S obzirom da se radi o zbirnoj kalkulaciji koja obuhvata i završene i

nezavršene proizvodnje, pokazatelji uspeha nisu računati. Cena koštanja: S obzirom da se radi o zbirnoj kalkulaciji, nije moguće računati prosečnu

cenu koštanja, niti prosečan prinos. Analiza osetljivosti: S obzirom da se radi o zbirnoj kalkulaciji, ovu analizu nije moguće primeniti.

3.1.1.8. Uporedne analize uspeha ratarskih proizvodnji

Radi se o uporednim analizama najvažnijih pokazatelja isplativosti između pojedinih ratarskih proizvodnji. Ove analize su jako važne jer treba, pre svega, da omoguće formiranje strukture proizvodnje na gazdinstvu koja će biti što bliža optimalnoj strukturi. To je ključni preduslov za maksimiranje uspeha gazdinstva u celini. Postoje naravno i drugi metodi za optimiranje strukture proizvodnje na gazdinstvima (npr. linearno programiranje itd.). Radi dobijanja realnijih podataka, iz uporedne analize su isključeni sliažni kukuruz i lucerka, dok je su za kukuruz svi indikatori uspeha obračunati na bazi iste (tržišne) cene svih proizvoda (tj. i onih koji su upotrebljeni kao poluproizvodi. Slama kod pšenice je poluproizvod, ali se ne pojavljuje kao problem, s obzirom da je u kalkulacijama vrednovana po tržišnim cenama.

Posebno je važno pravilno tumačiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u konkretnim uslovima na gazdinstvu. Može se desiti da su neki od ključnih pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto marža po 1 ha i koeficijent ekonomičnosti), usled čega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost i koliku. Treba uzeti u obzir konkretnen uslove u kojima gazdinstvo posluje, odnosno primarne i sekundarne ciljeve koje ćeli ostvariti. Treba uvažiti koji je faktor u „minimumu“, ili kao se obično kaže koji predstavlja

99

„usko grlo“ za povećanje rezultata, odnosno ostvarenju postavljenih ciljeva. Taj faktor je po pravilu i najskuplji u konkretnim uslovima, jer ga je nateže i nabaviti. Drugim rečima, neophodno je postaviti pitanje. „Šta je osnovni ograničavajući faktor maksimiranju profita gazdinsta – da li je to napr. rapoloživo zemljište ili finansijska sredstva ili radna snaga ili...?“

Takođe je neophodno voditi računa o proizvodnim uslovima i drugim ograničenjima na gazdinstvu, kao što su: zahtevi plodoreda, raspoloživi kapaciteti mehanizacije, objekata u stočarstvu, eventualni preradni kapaciteti, zatim predviđena tržišna kretanja cena pojedinih proizvoda, potrebna finansijska ulaganja i cene kapitala, itd.

Zadatak analize je da razmotri i oceni različite mogućnosti, da jasno predoči šta će se desiti u pojedinim varijantama (kako će se to odraziti na rezultat gazdinstva u kratkom i srednjem roku), ali ne i da donosi konačnu odluku. Odluka je uvek na menadžmentu (vlasniku), a analiza treba da maksimalno pomogne u izboru najbolje odluke. Bez kvalitetne i pravovremene analize nije moguće donositi ispravne upravljačke odluke.

Analiza koristi različite metode, u zavisnosti od vrste zadatka i cilja analize, a kao osnovne metode koje najčešće koristi, izdvajaju se: a) raščlanjavanje i b) poređenje. Rаščlаnjаvаnje je kvаlitаtivni аspekt аnаlize, upoznаje se kvаlitetni sаstаv аnаlizirаnog predmetа, tj. iz čegа se sаstoji. Preduslov je dа predmet bude dovoljno složen, i dа između delovа postoji međuzаvisnost. Ovаj metod ide od sintetičkog kа аnаlitičkom, tj. od zbirnog kа pojedinаčnom. Raščlanjavanje je već prethodno primenjeno i sproveedeno u dovoljnoj meri, kroz: raščlanjavanje ukupne proizvodnje po pojedinim linijama proizvodnje, praćenje troškova po mestima nastanka; zatim u samoj strukturi kalkulacija raščlanjavanje troškova po vrstama, na fiksne i varijabilne, direktne i indirektne; zatim kroz analitičko prikazivnaje rezultata i izračunavanje različitih relativnih pokazatelja uspeha, itd.

Raščlanjavanje kao metod analize poslovanja je, u stvari, priprema za metod poređenja, na kome je akcenat u ovom i drugim sličnim poglavljima. Poređenje odrаžаvа kvаntitаtivni аspekt аnаlize, logično se nаstаvljа nа rаščlаnjаvаnje. Uporediti neku pojаvi znаči u stvаri izmeriti je , kvаntifikovаti, što je preduslov zа uspešnu ocenu. Poređenje može biti:

• vremensko • prostorno • sа plаnom

• sа normom • sа prаvilom (teoremom) • sа аksiomom itd.

U nastavku se vrši i prikazuje prevashodno prostorno poređenje (između pojedinih proizvodni, odnosno grana). Vremensko poređenje se na ovom mestu ne prikazuje, zbog nedostatka podataka za prethodnu godinu, ali je jako važno i preporučljivo, jer pokazuje kretanje rezultata i drugih posmatranih parametara u više uzastopnih godina, ili u odnosu na neku referentnu godinu i sl. Na svakom konkretnom gazdinstvu se može izvesti relativno lako, jer postoje podaci za više godina.

U tumačenju i prezentovanju dobijenih rezultata, analiza se koristi različitim instrumentima, po potrebi (tabele, grafikoni, histogrami, relativni brojevi itd.), što je i ovde slučaj.

U nastavku se pokazuju, komentarišu i porede najvažniji pokazatelji uspeha za pojedine ratarske proizvodnje.

□ Kao što se na grafikonu jasno vidi (grafikon 10), silažni kukuruz i lucerka nemaju dobit

(tj. ona je nula), dok je bruto marža jednaka iznosu fiksnih troškova, o čemu je u prethodnim poglavljima bilo više reči. To dalje znači da se za ove proizvodnje ne iskazuje rezultat (bruto marža i dobit), već je njihov rezultat inkorporiran u rezultat stočarskih proizvodnji. Ako se,

100

međutim, ovi proizvodi delimično ili u celosti prodaju na tržištu, što se neretko dešava, onda se sa njima postupa kao sa merkantilnim kukuruzom u našem primeru. To znači, svi proizvodi se za potrebe uporedne analize iskažu po jednoj ceni (najčešće tržišnoj, ili nekoj drugoj obračunskoj). U okviru našeg model gazdinstva, lucerka i silaža nisu eksterno prodavane. Stoga se u uporednim analizama i komentarima rezultata, lucerka i silažni kukuruz se ne uzimaju u obzir, iako se nalaze na grafikonu radi kompletnosti prikaza. Za kukuruz se koriste „ispravljeni podaci“.

Grafikon 10: Bruto marža i dobit ratarskih proizvodnji (RSD/ha)

Kretanje dobiti, logično, prati kretanje bruto marže, jer se ona dobije oduzimenjem još fiksnih troškova. Stoga je akcenat analize i komentara na bruto marži. Najveća bruto marža i dobit na posmatranom „model gazdinstvu“ u 2011. godini, ostvarena je u proizvodnji šećerne repe (130044 din/ha; 115337 din/ha), zatim slede suncokret, soja i kukuruz, a najniža u proizvodnji pšenice (59526 din/ha; 51049 din/ha). Uočljivi su veliki rasponi u visini bruto marži pojedinih proizvodnji, koje se kreću i do 2,18 puta (između šećerne repe i kukuruza).

Grafikon 11: Varijabilni troškovi ratarskih proizvodnji (RSD/ha)

101

Najveća ulaganja varijabilnih troškova je neophodno učiniti u proizvodnji šećerne repe (115066 din/ha), što je i očekivano, a najniža u proizvodnji soje (46583 din/ha) (graf. 11).

Istovremeno se u proizvodnji šećerne repe ostvaruje i ubedljivo najveća vrednost proizvodnje (245110 din/ha), a najniža kod pšenice (110564 din/ha) (graf. 12). Silažni kukuruz i lucerka su izuzeti iz ove analize, s obzirom da sevrednuju po ceni koštanja, odnosno iskazuju vrednost proizvodnje u visini ukupnih troškova.

Grafikon 12: Vrednost proizvodnje ratarskih proizvodnji (RSD/ha)

Prosečne prinose i cene koštanja nema smisla porediti, jer se radi o različitim

proizvodnjama. Ekonomičnost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda, akumulativnost

proizvodnje) spadaju u grupu tzv. relativnih pokazatelja uspeha. Izražavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su značajni jer omogućavaju pouzdano poređenje različitih proizvodnji. Koeficijent ekonomičnosti se računa iz odnosa troškova proizvodnje (ukupnih ili/i samo varijablinih) i vrednosti proizvodnje, a pokazuje kolika se vrednost proizvodnje ostvaruje na jedan dinar nastalih troškova. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) u literaturi se još susreće i pod nazivom rentabilnost proizvodnje ili akumulativnost proizvodnje. Pokazuje koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.

Oba pokazatelja (graf. 13) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja suncokreta (keoficijent 2,32; stopa 57,0%) i soje (keoficijent 2,22; stopa 54,9%), dok je ulaganje u pšenicu najmanje rentabilno (keoficijent 1,86; stopa 46,2%). Budući da poluproizvodi (silažni kukuruz i lucerka) nemaju sopstveni rezultat, logično je da su kod ovih proizvodnji i relativni pokazatelji uspeha neutralni, tj. koeficijent ekonomičnosti je 1, a stopa profitabilnosti nula.

102

Grafikon 13: Koeficijent ekonomišnosti i stopa dobiti ratarskih proizvodnji

Na kraju jedne ovakve uporedne analize, trebalo bi dati ocenu koja je proizvodnja

najisplativija, odnossno najmanje isplativa. Tu se često može pojaviti problem, jer pojedini indikatori uspeha mogu biti u oprečnosti (bruto marža po 1 ha, ekonomičnost, stopa dobiti). U tom slučaju se javlja problem davanja prioriteta pojedinim indikatorima, odnosno cenjenja i dodatnih kriterijuma. Takav problem imamo i u našem slučaju.

Grafikon bruto marže (graf. 10) takođe pokazuje da se u proizvodnji šećerne repe ostvaruje ubedljivo najveća bruto marža po 1 ha (130044 din/ha), dok je suncokret na drugom mestu, sa velikim zaostatkom (85062 din/ha). Međutim, šećerna repa nema najveću ekonomičnost i profitabilnost, već se nalazi na tek četvrtom mestu. Prema ovom kriterijumu suncokret je najisplativija proizvodnja. Budući da su ova dva osnovna pokazatelja uspeha u oprečnosti, to može stvoriti konfuziju u pogledu ocene isplativosti. Odnosno, koja je proizvodnja najisplativija, šećerna repa ili suncokret. U pogledu najmanje isplativosti u ovom slučaju nema dileme, to je pšenica prema oba kriterijuma.

Ako je to poljoprivredno resurs u minimumu, odnosno najjači ograničavajući faktor maksimiranju zarade (što najčešće jeste slučaj kod dobrih poljoprivrednih gazdinstava) onda se repa može oceniti kao najisplativija i preporučiti je za što veću zastupljenost na gazdinstvu, jer odbacuje ubedljivo najveću maržu i dobit po hektaru. Naravno, uz uvažavanje ograničenja plodoreda, raspoloživih kapaciteta, mogućnosti plasmana itd. Ako su gazdinstvu veći problem sredstva za finansiranje proizvodnje, onda prednost treba dati suncokretu, jer odbacuje najveću zaradu u odnosu na uložena sredstva.

Ceo problem je dosta kompleksniji i rešava se definisanjem optimalne strukture proizvodnje za gazdinstvo u celini, na primer, metodom linearnog programiranja. Detaljnije obrazlaganje ove metodologije prevazilazi ciljeve i okvire ovog projekta.

103

3.1.2. VOĆARSTVO

Za svaku proizvodnju izrađeni su i prikazani sledeći izveštaji/dokumenti/analize: a) analitička kakulacija, b) dodatni indikatori uspeha (poseban deo kalkulacije), c) analiza osetljivosti (poseban deo kalkulacije) i d) grafikon strukture troškova.

Kratka metodološka objašnjenja, vezana za način izračunavanja i samo tumačenje pojedinih indikatora, data su u okviru prethodnog dela izveštaja, koji se odnosi na ratarstvo. Pri tom se nastoji svesti na minimum ponavljanje objašnjenja koja su već data u prethodnim poglavljima.

3.1.2.1. Jabuka

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje jabuke čine troškovi

rada (23,6%). Potom slede zaštitna sredstva (19,4%), ostali materijal (19,0%), đubrivo (9,0%) i direktne usluge (7,8%) (graf. 14, tab. 19). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine 52,8% ukupnih troškova u proizvodnji jabuke. Fiksni troškovi učestvuju sa 15,9%.

Grafikon 14: Struktura troškova proizvodnje jabuke (%)

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos jabuke na posmatranom model gazdinstvu od 31,7 t/ha, ukupno za I i II klasu. Uz ostvarenu prosečnu tržižnu cenu 31.000 din/t za I klasu, odnosno 13.000 din/t za II klasu, to zajedno sa subvencijama po ha, daje vrednost proizvodnje u iznosu od 856.400 din/ha (ukupno: 2.740.480 din). Ostvarena je dobra bruto marža za proizvodnju jabuke od 534.253 din/ha (ukupno: 1.709.610 din).

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi),

104

dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji jabuke 382.853 din/ha (ukupno: 1.225.129 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji jabuke je ostvarena solidna dobit u iznosu od 473.547 din/ha (ukupno: 1.515.351 din). Tabela 19. Kalkulacije proizvodnje jabuke

Kalkulacija p-nje: Jabuke 92101 Parcele: T20Površina ( ha ): 3,2 Godina završetka: 2011.Red. broj

T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt. (% )

1 Seme/rasad kg 0,0 0,0 0 0 0,0

2 Mineralna đubriva t 2,6 41056,0 106417 33255 8,7

3 Stajnjak t 8,0 420,0 3360 1050 0,3

4 Zaštitna sredstva kg/l 71,7 3312,0 237404 74189 19,4

5 Energenti lit 646,4 101,6 65674 20523 5,4

6 Ostali materijal 233258 72893 19,0

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 646114 201910 52,77 Direktne usluge 95413 29817 7,8

- skladištenje 40603 12689 3,3

- transport 0 0,0

- osiguranje p-nje ...itd. 54810 17128 4,5

8 Troškovi rada čas 1753,6 165,0 289344 90420 23,6

A) 1030870 322147 84,1Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 I Klasa 3,2 24,10 31000 2390720 747100 11805,810 II Klasa 3,2 7,60 13000 316160 98800 4950,811 Prihodi od subvencija 3,2 10500 33600 10500

12 Ostali prihodi 0,00 0 0

B) 2740480 856400 C) 1709610 534253

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 12230 3822 1,00

14 Režijski troškovi (opšti) 54281 16963 4,43

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 127747 39921 10,4

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 1225129 382853 100,017 DOBIT ( B - 16) 1515351 473547 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 2,24 2,66 14030,519 Stopa dobiti 55,3% 62,4% 5883,8

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t): 24800 31000 37200

Promena prinosa +/- 20% 19,28 265297 384833 504369

Promena tržišne cene +/-20% 24,10 384833 534253 683673

28,92 504369 683673 862977

BRUTO-MARŽA I (B - A)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

(B : 16); (B:A)(17 : B) x 100; (C :B)x100

Tržišna cena proizvoda (din/t):

105

Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar ukupnih troškova u proizvodnji jabuke ostvari 2,24 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 124% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati dobrim odnosom u proizvodnji jabuka. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 55,3 dinara dobiti, što je takođe vrlo dobar pokazatelj za proizvodnju jabuka.

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja jabuka na posmatranom gazdinstvu iznosila je 10162,4 din/t, tj. prosek za obe klase (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Prosečna puna cena koštanja jabuka je 12077,4 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 384.833 din/ha do 683.673 din/ha. To znači da i u slučaju smanjenja prinosa/prodajne cene jabuke za 20% rentabilnost proizvodnje jabuke na našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 64%. 3.1.2.2. Kruška

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje kruške čine troškovi

rada (22,7%). Potom slede zaštitna sredstva (20,0%), ostali materijal (16,6%), đubrivo (11,0%) i direktne usluge (7,1%) (graf. 15, tab. 20). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine 53,5% ukupnih troškova u proizvodnji kruške. Fiksni troškovi učestvuju sa 16,7%.

Grafikon 15: Struktura troškova proizvodnje kruške (%)

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos kruške na posmatranom model

gazdinstvu od 23,5 t/ha, ukupno za I i II klasu. Uz ostvarenu prosečnu tržižnu cenu 43.000 din/t za I klasu, odnosno 17.000 din/t za II klasu, to zajedno sa subvencijama po ha, daje vrednost proizvodnje u iznosu od 868.300 din/ha (ukupno 1.823.430 din). Ostvarena je vrlo dobra bruto marža za proizvodnju kruške od 575.372 din/ha (ukupno: 1.208.281 din).

106

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji kruške 351.526 din/ha (ukupno: 738.204 din). Dobit, Tabela 20. Kalkulacije proizvodnje kruške

Kalkulacija p-nje: Kruške 92102 Parcele: T21Površina ( ha ): 2,10 Godina završetka: 2011.Red. broj

T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt. (% )

1 Seme/rasad kg 0,0 0,0 0 0 0,0

2 Mineralna đubriva t 1,9 41107,0 78555 37407 10,6

3 Stajnjak t 5,7 420,0 2381 1134 0,3

4 Zaštitna sredstva kg/l 57,3 2578,0 147797 70379 20,0

5 Energenti lit 430,5 101,6 43739 20828 5,9

6 Ostali materijal 122450 58310 16,6

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 394922 188058 53,57 Direktne usluge 52668 25080 7,1

- skladištenje 16199 7714 2,2

- transport 0 0,0

- osiguranje p-nje ...itd. 36469 17366 4,9

8 Troškovi rada čas 1060,5 158,0 167559 79790 22,7

A) 615149 292928 83,3Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 I Klasa 2,1 17,60 43000 1589280 756800 14696,010 II Klasa 2,1 5,90 17000 210630 100300 5810,011 Prihodi od subvencija 2,1 11200 23520 11200

12 Ostali prihodi 0 0

B) 1823430 868300 C) 1208281 575372

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 7298 3475 0,99

14 Režijski troškovi (opšti) 32391 15424 4,39

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 83366 39698 11,3

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 738204 351526 100,017 DOBIT ( B - 16) 1085226 516774 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 2,47 2,96 17635,819 Stopa dobiti 59,5% 66,3% 6972,3

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t): 34400 43000 51600

Promena prinosa +/- 20% 14,08 302924 424012 545100

Promena tržišne cene +/-20% 17,60 424012 575372 726732

21,12 545100 726732 908364

Tržišna cena proizvoda (din/t):

BRUTO-MARŽA I (B - A)

(B : 16); (B:A)(17 : B) x 100; (C :B)x100

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

107

kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto

rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji kruške je ostvarena vrlo dobra dobit u iznosu od 516.774 din/ha (ukupno: 1.085.226 din).

Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar ukupnih troškova u proizvodnji kruške ostvari 2,47 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 147% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosom u proizvodnji kruške . Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 59,5 dinara dobiti, što je takođe vrlo dobar pokazatelj..

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja kruške na posmatranom gazdinstvu iznosila je 12465,0 din/t, tj. prosek za obe klase (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Prosečna puna cena koštanja kruške je 14958,5 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 424.012 din/ha do 726.735 din/ha. To znači da i u slučaju smanjenja prinosa/prodajne cene kruške za 20% rentabilnost proizvodnje kruške na našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 70%.

3.1.2.3. Kajsija

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje kajsije čine troškovi rada (24,7%). Potom slede zaštitna sredstva (19,8%), ostali materijal (13,3%), đubrivo (10,7%) i gorivo (7,1%) (graf. 16, tab. 21). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine 50,9% ukupnih troškova u proizvodnji kajsije. Fiksni troškovi učestvuju sa 18,0%.

Grafikon 16: Struktura troškova proizvodnje kajsije (%)

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos kajsije na posmatranom model

gazdinstvu od 18,2 t/ha, ukupno za I i II klasu. Uz ostvarenu prosečnu tržižnu cenu 52.240 din/t za I klasu, odnosno 14.580 din/t za II klasu, to zajedno sa subvencijama po ha, daje

108

vrednost proizvodnje u iznosu od 808.832 din/ha (ukupno 1.779430 din). Ostvarena je vrlo dobra bruto marža za proizvodnju kajsije od 559.202 din/ha (ukupno: 1.230.244 din). Tabela 21. Kalkulacije proizvodnje kajsije

Kalkulacija p-nje: Kajsija 92115 Parcele: T22Površina ( ha ): 2,20 Godina završetka: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt.

(% )1 Seme/rasad kg 0,0 0,0 0 0 0,0

2 Mineralna đubriva t 1,7 41340,0 71849 32659 10,7

3 Stajnjak t 0,0 0,0 0 0 0,0

4 Zaštitna sredstva kg/l 62,3 2130,0 132614 60279 19,8

5 Energenti lit 468,6 101,6 47610 21641 7,1

6 Ostali materijal 88950 40432 13,3

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 341022 155010 50,97 Direktne usluge 42706 19412 6,4

- skladištenje 0 0,0

- transport 0 0,0

- osiguranje p-nje ...itd. 42706 19412 6,4

8 Troškovi rada čas 1047,2 158,0 165458 75208 24,7

A) 549186 249630 82,0Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 I Klasa 2,2 14,10 52240 1620485 736584 16375,310 II Klasa 2,2 4,10 14580 131512 59778 4570,311 Prihodi od subvencija 2,2 12470 27434 12470

12 Ostali prihodi

B) 1779430 808832 C) 1230244 559202

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 6516 2962 1,0

14 Režijski troškovi (opšti) 28917 13144 4,3

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 85084 38675 12,7

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 669704 304411 100,017 DOBIT ( B - 16) 1109727 504421 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 2,66 3,24 19968,819 Stopa dobiti 62,4% 69,1% 5573,2

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t): 41792 52240 62688

Promena prinosa +/- 20% 11,28 294032 411885 529738

Promena tržišne cene +/-20% 14,10 411885 559202 706519

16,92 529738 706519 883299

(B : 16); (B:A)(17 : B) x 100; (C :B)x100

Tržišna cena proizvoda (din/t):

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA I (B - A)

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za

analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni

109

indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji kajsije 304.411 din/ha (ukupno: 669.704 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji kajsije je ostvarena vrlo dobra dobit u iznosu od 504.421 din/ha (ukupno: 1.109.727 din).

Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar ukupnih troškova u proizvodnji kajsije ostvari 2,66 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 166% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosom u proizvodnji kajsije. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 62,4 dinara dobiti, što je takođe vrlo dobar pokazatelj za proizvodnju kajsije.

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja kajsije na posmatranom gazdinstvu iznosila je 13715,9 din/t, tj. prosek za obe klase (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Prosečna puna cena koštanja kajsije je 16725,9 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 411.885 din/ha do 706.519 din/ha. To znači da i u slučaju smanjenja prinosa/prodajne cene kajsije za 20% rentabilnost proizvodnje kajsije na našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 69%.

3.1.2.4. Grožđe vinsko

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje vinskog grožđa čine troškovi rada (32,2%). Potom slede zaštitna sredstva (20,9%), ostali materijal (8,3%), đubrivo (9,9%) i gorivo (6,1%) (graf. 17, tab. 22). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine 45,1% ukupnih troškova u proizvodnji vinskog grožđa. Fiksni troškovi učestvuju sa 18,4%.

Grafikon 17: Struktura troškova proizvodnje vinskog grožđa (%)

110

Tabela 22. Kalkulacije proizvodnje vinskog grožđa

Kalkulacija p-nje: Grožđe-vinsko 92202 Parcele: T23Površina ( ha ): 2,50 Godina završetka: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt.

(% )1 Seme/rasad kg 0,0 0,0 0 0 0,0

2 Mineralna đubriva t 1,7 41310,0 68162 27265 9,9

3 Stajnjak t 0,0 0,0 0 0 0,0

4 Zaštitna sredstva kg/l 77,8 1845,0 143449 57380 20,9

5 Energenti lit 412,5 101,6 41910 16764 6,1

6 Ostali materijal 0 57000 22800 8,3

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 0 310520 124208 45,17 Direktne usluge 0 29536 11814 4,3

- skladištenje 0 0,0

- transport 0 0,0

- osiguranje p-nje ...itd. 29536 11814 4,3

8 Troškovi rada čas 1517,5 146,0 221555 88622 32,2

A) 561611 224644 81,6Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Grožđe 2,5 11,30 48680,0 1375210 550084 19880,010 Sporedni proizvod 0 0 0 0,011 Prihodi od subvencija 2,5 12500 31250 12500

12 Ostali prihodi 2,50

B) 1406460 562584 C) 844849 337940

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 6663 2665 0,97

14 Režijski troškovi (opšti) 29572 11829 4,3

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 90118 36047 13,1

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 687963 275185 100,017 DOBIT ( B - 16) 718497 287399 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 2,04 2,50 24352,719 Stopa dobiti 51,1% 60,1% 0,0

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) Prinos (t): 38944 48680 58416

Promena prinosa +/- 20% 9,04 139909 227923 315936

Promena tržišne cene +/-20% 11,30 227923 337940 447956

13,56 315936 447956 579977

(B : 16); (B:A)(17 : B) x 100; (C :B)x100

Tržišna cena proizvoda (din/t):

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA I (B - A)

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos vinskog grožđa na posmatranom

model gazdinstvu od 11,3 t/ha. Uz ostvarenu prosečnu tržižnu cenu 48.680 din/t, to zajedno sa subvencijama po ha, daje vrednost proizvodnje u iznosu od 562.584 din/ha (ukupno

111

1.406.460 din). Ostvarena je solidna bruto marža za proizvodnju vinskog grožđa od 337.940 din/ha (ukupno: 844.849 din).

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji vinskog grožđa 275.185 din/ha (ukupno: 687.963 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat određene proizvodnje. U proizvodnji vinskog grožđa je ostvarena vrlo dobra dobit u iznosu od 287.399 din/ha (ukupno: 718.497 din).

Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar ukupnih troškova u proizvodnji vinskog grožđa ostvari 2,04 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 104% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosom u proizvodnji vinskog grožđa. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 51,1 dinara dobiti, što je takođe vrlo dobar pokazatelj za proizvodnju vinskog grožđa.

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja kajsije na posmatranom gazdinstvu iznosila je 19880,0 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona). Prosečna puna cena koštanja vinskog grožđa je 24352,7 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 227.923 din/ha do 447.956 din/ha. To znači da i u slučaju smanjenja prinosa/prodajne cene vinskog grožđa za 20% rentabilnost proizvodnje vinskog grožđana našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 52%.

3.1.1.5. Zbirna kalkulacija za voćarstvo

Zbirna kalkulacija sumira ostvarene troškove i rezultate na nivou grane, tj. za sve proizvodnje. Na taj način predstavlja osnov za analizu troškova i rezultata cele grane, odnosno kasnije, za poređenje između pojedinih grana. U voćarstvu, za razliku od ratarstva, ne postoje proizvodnje koje su započete u tekučoj a završavaju se sledeće godine (2012). Neophodno je, dakle, sastaviti samo jednu zbirnu kalkulaciju za sve proizvodnje u okviru ove grane. Gazdinstva koja imaju raznovrsniju i zastupljeniju proizvodnju voća i grožđa, mogu posmatrati voćarstvo i vinogradarstvo kao dve posebne grane, a to znači i sastavljati dve odvojene zbirne kalkulacije.

Pojedini elementi zbirne kalkulacije dobijeni su sabiranjem iz pojedinačnih kalkulacija proizvodnje (tabela 22). Na posmatranom „model gazdinstvu“ voćarsko-vinogradarskim proizvodnjama bilo je ukupno 10 ha, od čega se na vinsko grožđe odnosi 2,5 ha, a ostatak na jabuku (3,2 ha), krušku (2,1 ha) i kajsiju (2,2 ha).

112

Tabela 23. Zbirna kalkulacija za voćarstvo – 2011. godina ZBIRNA KALKULACIJA VOĆARSKIH PROIZVODNJI

Površina ( ha ): 10,0 Godina završetka: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt.

(% )1 Seme/rasad t 0,00 0 0 0 0,0

2 Mineralna đubriva t 7,89 41184 324983 32498 9,8

3 Stajnjak t 13,67 420 5741 574 0,2

4 Zaštitna sredstva kg/l 269,0 2458 661263 66126 19,9

5 Energenti lit 1958,0 101,6 198933 19893 6,0

6 Ostali materijal 501658 50166 15,1

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 1692579 169258 51,07 Direktne usluge 220323 22032 6,6

- kombajniranje 56802 5680 1,7

- sušenje 0 0 0,0

- osiguranje p-nje ...itd. 163520 16352 4,9

8 Troškovi rada čas 5378,8 156,9 843916 84392 25,4

A) 2756817 275682 83,0Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Glavni proizvod 6975695 697569

10 Sporedni proizvod 658302 65830

11 Prihodi od subvencija 115804 11580

12 Ostali prihodi 0 B) 7749800 774980 C) 4992984 499298

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 32707 3271 1,0

14 Režijski troškovi (opšti) 145160 14516 4,4

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 386315 38631 11,6

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 3321000 332100 100,017 DOBIT ( B - 16) 4428801 442880 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 2,33 2,8119 Stopa dobiti 57,1% 64,4%

VARIJABILNI TROŠKOVI (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA I (B - A)

(B : 16); (B:A)(17 : B) x 100; (C :B)x100

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova voćarskih proizvodnji čine troškovi rada (25,4%). Potom slede zaštitna sredstva (19,9%), ostali materijal (15,1%), đubrivo (10,0%) i gorivo (6,0%) (graf. 18, tab. 23). Ukupni troškovi direktnog materijala (osnovnog i pomoćnog) čine 51,0% ukupnih troškova u voćarstvu. Fiksni troškovi učestvuju sa 17,0%, što je nešto više od proseka celog gazdinstva (12,7%). Radi se heterogenoj grupi troškova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva, optih troškova gazdinstva i ostalih troškova mehanizacije.

Ostvareni rezultati: Ostvarena je vrednost proizvodnje u iznosu od 774.980 din/ha (ukupno 7.749.800 din). U voćarstvu je ostvarena prosečna bruto marža u iznosu od 499.298 din/ha (ukupno: 4.428.801 din).

113

Grafikon 18: Struktura troškova voćarskih proizvodnji- 2011. godina (%)

Dodatni indikatori: Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna

sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u voćarstvu od 332.100 din/ha (ukupno: 3.321.000 din). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat. U voćarstvu je ostvarena vrlo dobra dobit u iznosu od 442.880 din/ha (ukupno: 4.428.800 din).

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u voćarstvu ostvari 2,33 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 133% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosnom u voćarskoj proizvodnji. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 57,1 dinara dobiti, što je takođe dobar pokazatelj.

Cena koštanja: S obzirom da se radi o zbirnoj kalkulaciji, nije moguće računati prosečnu cenu koštanja, niti prosečan prinos.

Analiza osetljivosti: S obzirom da se radi o zbirnoj kalkulaciji, ovu analizu nije moguće primeniti. 3.1.2.6. Uporedne analize uspeha voćarskih proizvodnji

Radi se o uporednim analizama najvažnijih pokazatelja isplativosti između pojedinih voćarskih proizvodnji. Ove analize su jako važne jer treba, pre svega, da omoguće formiranje strukture proizvodnje na gazdinstvu koja će biti što bliža optimalnoj strukturi. To je ključni preduslov za maksimiranje uspeha gazdinstva u celini. Postoje naravno i drugi metodi za optimiranje strukture proizvodnje na gazdinstvima (npr. linearno programiranje itd.).

Posebno je važno pravilno tumačiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u konkretnim uslovima na gazdinstvu. Može se desiti da su neki od ključnih pokazatelja u suprotnosti (npr.

114

bruto marža po ha i koeficijent ekonomičnosti), usled čega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost i koliku, o čemu je bilo više reči u poglavlju 3.1.1.8.

U nastavku se pokazuju, komentarišu i porede najvažniji pokazatelji uspeha za pojedine voćarske proizvodnje.

□ Kretanje dobiti, logično, prati kretanje bruto marže, jer se ona dobije oduzimenjem još

fiksnih troškova. Stoga je akcenat analize i komentara na bruto marži (grafikon 19). Najveća bruto marža i dobit na posmatranom „model gazdinstvu“ u 2011. godini, ostvarena je u proizvodnji kruške (575372 din/ha; 516774 din/ha), zatim slede kajsija i jabuka, a najniža u proizvodnji grođža (337940 din/ha; 287399 din/ha). Uočljivi su veliki rasponi u visini bruto marži pojedinih proizvodnji, koje se kreću i do 1,70 puta (između kruške i vinskog grožđa).

Grafikon 19: Bruto marža i dobit voćarskih proizvodnji (RSD/ha)

Najveća ulaganja varijabilnih troškova je neophodno učiniti u proizvodnji jabuke (322147

din/ha), što je i očekivano, a najniža u proizvodnji grožđa (224644 din/ha) (graf. 20).

Grafikon 20: Varijabilni troškovi voćarskih proizvodnji (RSD/ha)

115

Istovremeno se u proizvodnji kruške ostvaruje i najveća vrednost proizvodnje (868300

din/ha), a najniža kod vinskog grožđa (562584 din/ha) (graf. 21).

Grafikon 21: Vrednost proizvodnje voćarskih proizvodnji (RSD/ha)

Prosečne prinose i cene koštanja nema smisla porediti, jer se radi o različitim

proizvodnjama i kvalitativno različitim proizvodima. Ekonomičnost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda, akumulativnost

proizvodnje) spadaju u grupu tzv. relativnih pokazatelja uspeha. Izražavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su značajni jer omogućavaju pouzdano poređenje različitih proizvodnji. Koeficijent ekonomičnosti se računa iz odnosa troškova proizvodnje (ukupnih ili/i samo varijablinih) i vrednosti proizvodnje, a pokazuje kolika se vrednost proizvodnje ostvaruje na jedan dinar nastalih troškova. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) u literaturi se još susreće i pod nazivom rentabilnost proizvodnje ili akumulativnost proizvodnje. Pokazuje koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.

Oba pokazatelja (graf. 22) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja kajsije (keoficijent 2,66; stopa 62,4%) i nešto manje proizvodnja kruške (keoficijent 2,47; stopa 59,5%), dok je ulaganje u vinsko grožđe najmanje rentabilno (keoficijent 2,04; stopa 51,1%).

Na kraju jedne ovakve uporedne analize, trebalo bi dati ocenu koja je proizvodnja najisplativija, odnosno najmanje isplativa. Tu se često može pojaviti problem, jer pojedini indikatori uspeha mogu biti u oprečnosti (bruto marža po 1 ha, ekonomičnost, stopa dobiti). U tom slučaju se javlja problem davanja prioriteta pojedinim indikatorima, odnosno cenjenja i dodatnih kriterijuma. Takav problem imamo i u našem slučaju.

Grafikon bruto marže (graf. 19) pokazuje da se u proizvodnji kruške ostvaruje najveća bruto marža po 1 ha (575372 din/ha), dok je kajsija na drugom mestu (559202 din/ha). Međutim, ako se posmatraju ekonomičnost i profitabilnost, redosled ove dve proizvodnje je obrnut. Prema ovom kriterijumu kajsija je najisplativija proizvodnja, a kruška je na drugom

116

mestu. Budući da su ova dva osnovna pokazatelja uspeha u oprečnosti, to može stvoriti konfuziju u pogledu ocene isplativosti. Odnosno, koja je proizvodnja najisplativija, kajsija ili kruška. U pogledu najmanje isplativosti u ovom slučaju nema dileme, to je vinsko grožđe prema oba kriterijuma.

Grafikon 22: Koeficijent ekonomišnosti i stopa dobiti ratarskih proizvodnji

Ako pođemo od napred već usvojene pretpostavke da je poljoprivredno zemljište resurs

koji je u minimumu, odnosno najjači ograničavajući faktor maksimiranju zarade (što najčešće jeste slučaj kod dobrih poljoprivrednih gazdinstava) onda se kruška može oceniti kao najisplativija i preporučiti je za što veću zastupljenost na gazdinstvu, jer odbacuje najveću maržu po hektaru. Ako su gazdinstvu veći problem sredstva za finansiranje proizvodnje, onda prednost treba dati kajsiji, jer odbacuje najveću zaradu u odnosu na uložena sredstva.

Ceo problem je dosta kompleksniji jer se radi o višegodišnjim zasadima, kod kojih se, za razliku od ratarstva, ne može menjati struktura u kratkom roku. To je stvar dugoročnog planiranja razvoja gazdinstva. Isto tako, investiciona ulaganja u podizanje pojedinih zasada su različita kod različitih voćnih vrsta. U ovom slučaju se eventualno može preporučiti, da se pri sadašnjoj strukturi zasada, poveća intenzivnost, tj. ulaganje u proizvodnji kajsije, a da se prilikom planiranja strukture novih zasada, favorizuje kruška, jer daje najveću zaradu po jedinici površine. Naravno, sve ovo uz uvažavanje ograničenja plodoreda, raspoloživih kapaciteta mehanizacije, skladištenja i sl., zatim mogućnosti plasmana itd.

117

3.1.3. STOČARSTVO

Kratka metodološka objašnjenja, vezana za način izračunavanja i samo tumačenje pojedinih indikatora, data su u okviru prethodnog dela izveštaja, koji se odnosi na ratarstvo, odnosno u okviru metodološkog dela u poglavlju 2.7.4. Analitičke kalkulacije u stočarstvu. Pri tom se nastoji svesti na minimum ponavljanje objašnjenja koja su već data u prethodnim poglavljima. Ipak, stočarka proizvodnja je specifična u odnosu na biljnu, i donekle zahtevnija kada se radi o evidenciji i obračunu troškova i rezultata. Stoga se i ovde daju određena metodološko-aplikativna objašnjenja.

U stočarstvu je, po pravilu, neophodno izrađivati posebne kalkulacije ne samo za pojedine vrste stoke, već i u okviru njih, i za pojedine kategorije stoke (npr. u proizvodnji mleka: krave, telad, junice do 1 godine, junice 1-2 godine itd.), Takođe se podrazumeva sastavljanje posebnih kalkulacija za različite smerove proizvodnje (priplod, tov). Ovo je preporučljivo kod većih gazdinstava, koja samostalno uzgajaju osnovno stado. Za potrebe prikaza ove metodologije, a vodeći računa ograničenosti prostora i neophodnosti akcentiranja najvažnijih metodoloških problema, pretpostavljeno je da naše “model gazdinstvo” prodaje telad i kupuje steone junice. Takođe je prtpostavka da se kupuju prasad za tov, i mlade koke za proizvodnju jaja. To znači da je u okviru proizvodnje mleka prikazana samo kalkulacija za kategoriju „Krave“, a u proizvodnji tovnih svinja i jaja, takođe samo po jedna kalkulacija.

U stočarstvu takođe postoje proizvodnje koje su započete u tekučoj a završavaju se sledeće godine (2012). To je slučaj sa većinom stočarskih proizvodnji, tj. većina ima manju ili veću vrednost nedovršene proizvodnje na kraju kalendarske godine (31.12.). Olakšavajuća okolnost je što se nedovršena proizvodnja u stočarstvu može relativno lako proceniti, jer uglavnom ima poznatu tržišnu cenu. Ovo je pitanje koje se postavlja prilikom utvrđivanja prihoda i rashoda u Bilansu uspeha. Ovde je, prevashodno, akcenat na kalkulacijama, tj. uzima se zaokružena proizvodnja od početka do završetka, dok je razgraničenje troškova i prihoda po godinama u drugom planu.

Stočarska proizvodnja je bitno različita od biljne u pogledu uporedivosti podataka. Svi pokazatelji su, upravo zbog uporedivosti, svode na osnovnu jedinicu kapaciteta. U biljnoj proizvodnji je to 1 ha, a u stočarskoj 1 grlo. Problem je što su grla u pojedinim stočarskim proizvodnjama (krava, tovljenik, koka nosilja itd) vrlo različita po masi, vrednosti, proizvodnim potencijalima itd. Usled toga su indikatori iskazani po 1 grlu praktično neuporedivi. Naravno da je mogućnost poređenja sa drugim granama (ratarstvom i voćarstvom) još manja.

Problem se donekle može ublažiti svođenjem na „uslovna grla“, ali je precizno izračunavanje uslovnih grla dosta složen postupak. Neophodno je raspolagati kvalitetnom evidencijom u vidu „listova stoke“, kako bi se mogao pouzdano utvrditi prosečan broj i prosečna masa grla na godišnjem nivou. Obračun posebno komplikuje činjenica da je sve to potrebno utvrditi ne samo za pojedine vrste stoke, već i po kategorijama u okviru njih. Ostaje mogućnost korišćenja standardnih koeficijenata za svođenje na uslovna grla, ali budući da to nije dovoljno precizan obračun, nema opravdanja da se sprovodi za potrebe ovog izveštaja.

U nastavku se, u pojedinim analitičkim kalkulacijama, daju vrednosti pokazatelja iskazane po 1 grlu. Međutim, prilikom sastavljanja zbirne kalkulacije, i posebno uporedne analize između pojedinih proizvodnji, vrednosti i pokazatelji po 1 grlu se ne koriste, jer to nema smisla. Pri oceni isplativosti, odnoson uporednoj analizi, akcenat se stavlja na one relativne pokazatelje uspeha, koje omogućavaju prihvatljivo poređenje.

118

3.1.3.1. Proizvodnja mleka Osnovni podaci: Prosečan broj muznih krava na našem „model gazdinstvu“ bio je 9,51 u

toku 2011. godine. Ovaj podatak utvrđen je u tabeli 5a, poglavlje 274. U stočarstvu se tokom godine dešavaju kontinuirane promene na osnovnom stadu (prevođenje između kategorija, kupovina, prodaja, izlučivanje, uginuće itd.). Usled toga, kalkulacija se može sastavljati samo za prosečan broj grla određene kategorije, za posmatranu godinu. To podrazumeva postojanje bar minimalne evidencije o promenama u okviru pojedinih kategorija. Osnovnu operаtivnu evidenciju predstаvljаju „listovi stoke“, nа kojimа se detаljno beleže svi nаturаlni i vrednosni podаci o početnom stаnju, ulаzu i izlаzu po pojedinim kаtegorijаmа u toku godine.

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova čine koncentrovana hrana (26,8%) i kabasta hrana (26,4%) (tabela 24, grafikon 23). Potom slede troškovi rada (18,6%) i ostali materijal (8,5%). Hrana učestvuje sa 59,7% u ukupnim troškovima proizvodnje mleka. Na fiksne troškove otpada 8,9%, što je znatno ispod proseka ratarstva i voćarstva, odnosno gazdinstva u celini (12,7%). Ovo je posledica, prevashodno, načina raspodele pojedinih kategorija fiksnih troškova (npr. prema gorivu troškovi mehanizacije), odnoso ne obračunavanja amortizacije na krave.

Grafikon 23: Struktura troškova proizvodnje mleka (%)

Ostvareni rezultati: Stočarstvo je karakteristično po tome što se u okviru iste proizvodnje, po pravilu pojavljuju dva ili više vezanih proizvoda. U proizvodnji mleka pojavljuju se četiri vrste proizvoda (mleko, telad, prirast i stajnjak) i još razne premije i eventualno osiguranje. To značajno usložnjava postupak obračuna vrednosti proizvonje i cene koštanja pojedinih proizvoda. O svim metodološkim problemima koji se ovde javljaju detaljno se govori u poglavlju 2.7.4, tabele 5b, 5c, 5d. Ovde još napominjemo da je za obračun cene koštanja primenjen „novi metod“.

Prosečna proizvodnja mleka na „model gazdinstvu“ iznosila je 6180 l/kravi, što uz ostvarenu prosečnu cenu od 28 din/l, daje vrednost glavnog proizvoda od 173.040 din/kravi (ukpnno: 1.640.013 din). Sporedni proizvodi (telad, prirast i stajnjak), zajedno sa premijama za mleko i po grlu, čine oko 24,3% ukupne vrednosti proizvodnje. Ostvarena je prosečna bruto marža od 99.036 din/grlu (ukpnno: 942.062 din).

119

Tabela 24. Kalkulacija proizvodnje mleka – „krave“ Prosečna kalkulacija: Proizvodnje mleka- Krave 93001 Prosečan broj grla: 9,51 Godina proizvodnje: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/grlu Strukt.

(% )1 Koncentrovana hraniva kg 17312 20,90 361830,0 38038,0 26,8

2 Silaža kg 62686 3,16 197808,4 20795,0 14,6

3 Seno lucerke kg 16504 9,65 159193,9 16735,5 11,84 Ostala hrana 88465 9300 6,5

I ) 807297 84868 59,75 Slama - prostirka kg 8680 1,45 12586 1323 0,93

6 Lekovi 27186 2858 2,01

6 Energenti 355 45500 4783 3,37

8 Ostali materijali 29869 3140 2,21II ) 115141 12104 8,5

9 Direktne usluge 56884 5980 4,21 - usluge veterinara 29488 3100 2,18 - osiguranje 19976 2100 1,48 - analiza mleka i dr. 7420 780 0,55

10 Troškovi rada čas 1736,0 145,0 251720,0 26463 18,6

A) 1231042 129415 91,1 OSTVARENI Broj P r o i z v o d n j a Tržišna Vrednost proizvodnje VARIJABIL. REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu CENA KOŠ.

11 Mleko 9,51 lit 58786 28,0 1646013 173040 18,9012 Telad 7 kg 315 285,0 89775 9438 192,313 Prirast 9,51 kg 295 165,0 48675 5117 111,414 Stajnjak 9,51 t 64 420,0 26768 2814 420,015 Premije za mleko 49968 4,0 199873 21012

16 Ostali prihodi 162000 17031

B ) 2173104 228451C ) BRUTO-MARŽA ( B - A ) 942062 99036

Dodatni indikatori:

17 Kamata na obrtna sredstva 14605 1535 1,118 Režijski troškovi (opšti) 64821 6814 4,819 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 40736 4282 3,020 1351204 142048 100,021 DOBIT ( B - 20) 821900 86404 UK. C. KOŠ.

22 Ekonomičnost proizvodnje (B : 20); (B:A) 1,61 1,77 20,8323 Stopa dobiti (profitabilnost prihoda) (21 : B) x 100; (C :B)x100 37,8% 43,4% 212,1

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) lit/grlu 22,4 28,0 33,6Promena prinosa +/- 20% 4944,0 36742 64428 92114Promena tržišne cene +/-20% 6180 64428 99036 133644

7416,0 92114 133644 175174

UKUPNI TROŠKOVI (A +17+18+19)

VREDNOST PROIZVODNJE ( 11 до 16 )

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 10)

Tržišna cena mleka (din/l):

Troškovi hrane (1 do 4)

Troškovi ostalog mater. (5 do 8)

120

Dodatni indikatori: Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji mleka od 142.048 din/grlu (ukupno: 1.351.204 din). U kalkulaciji, pozicija „19) Ostali fiksni troškovi“, pored fiksnih troškova mehanizacije obuhvata i troškove amortizacije i održavanja objekata i opreme koji se koriste u proizvodnji mleka (poglavlje 2.7.6., tabela 6b, i poglavlje 2.7.9, tabela 7). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat. U proizvodnji mleka je ostvarena vrlo solidna dobit u iznosu od 86.404 din/grlu (ukupno: 821.900 din).

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u proizvodnji mleka ostvari 1,61 dinar vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 61% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati solidnim odnosnom u proizvodnji mleka. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 37,8 dinara dobiti, što je takođe dobar pokazatelj.

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja mleka na posmatranom gazdinstvu iznosila je 18,90 din/l (red 11, poslednja kolona). Prosečna puna cena koštanja mleka je 20,83 din/l (red 20, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 64.428 din/grlu do 133.644 din/grlu. To znači da i u slučaju smanjenja proizvodnje/prodajne cene mleka za 20% rentabilnost proizvodnje mleka na našem „model gazdinstvu“ nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 47%.

3.1.3.2. Tov svinja

Osnovni podaci: Posmatrano „model gazdinsto“ kupuje prasad i potom se bavi samo tovom. Radi se o dva turnusa od ukupno 56 prasadi.

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova čine koncentrovana hrana (50,6%), dok se kabasta hrana ne koristi (tabela 25, grafikon 24). Potom slede prasad stavljena u tov (29,3%), i troškovi rada (6,1%) i ostali materijal (8,5%). Na fiksne troškove otpada 7,2%, što je znatno ispod proseka ratarstva i voćarstva, odnosno gazdinstva u celini (12,7%). Ovo je posledica, prevashodno, načina raspodele pojedinih kategorija fiksnih troškova (npr. prema gorivu troškovi mehanizacije, a stočarstvo troši znatno manje goriva nego biljne proizvodnje).

Cena koncentrata od 23,31 din/kg dobijena je putem kalkulacije troškova proizvodnje koncentrata (tabela 25a). Ova kalkulacija je prikazana, prevashodno, iz metodoloških razloga, ako i većina drugih obračuna i kalkulacija u ovom izveštaju. Na isti način se dobija i cena koncentrovane hrane koja se koristi u drugim proizvodnjama. Treba napomenuti, da je kukuruz kao osnovno sirovina računat po ceni koštanja (7,39 din/kg). Radi se o delu zrna kukuruza koji je u kalkulaciji kukuruza (poglavlje 3.1.1.2., tab.10) iskazan kako poluproizvod.

121

Grafikon 24: Struktura troškova proizvodnje tovnih svinja (%)

Ostvareni rezultati: U proizvodnji tovnih svinja kao glavni proizvod pojavljuje se „utovljeno grlo“, a ne prirast. U vrednosti utovljenog grla sadržana je početna vrednost grla stavljnog u tov i vrednost prirasta žive mase dobijenog u toku tova. Ipak je informacija o prosečnoj ceni koštanja jednog kilograma prirasta značajna, pa je u ,kalkulaciji izračunata (kolona 12 u kalkulaciji), i u ovom slučaju iznosi 109,70 din/kg.

Prosečna težina utovljenog grla na ispitivanim gazdinstvima iznosila je 111,2 kg. To uz ostvarenu prosečnu cenu od 185 din/kg, i vrednost stajnjaka kao sporednog proizvoda, daje vrednost proizvodnje od 20.722 din/grlu (ukpnno: 1.160.432 din). Ostvarena je prosečna bruto marža od 6.110 din/grlu (ukpnno: 342.142 din).

Dodatni indikatori: Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji tovnih svinja od 15.753 din/grlu (ukupno: 882.173 din). U kalkulaciji, pozicija „19) Ostali fiksni troškovi“, pored fiksnih troškova mehanizacije obuhvata i troškove amortizacije i održavanja objekata i opreme koji se koriste u proizvodnji tovnih svinja (poglavlje 2.7.6., tabela 6b, i poglavlje 2.7.9, tabela 7). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat. U proizvodnji tovnih svinja je ostvarena zadovoljavajuća dobit u iznosu od 4.969 din/grlu (ukupno: 278.259 din).

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u proizvodnji tovnih svinja ostvari 1,32 dinar vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 32% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati zadovoljavajućim odnosnom u konkretnim uslovima privređivanja. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 24,0 dinara dobiti, što je takođe zadovoljavajući pokazatelj.

Cena koštanja: Za izračunavanje cene koštanja primenjen je „stari metod“, koji je detaljno objašnjen u poglavlju 2.7.3.3. Utvrđivanje cene koštanja proizvoda Varijabilna cena koštanja žive vage utovljenog grla iznosila je 130,06 din/kg (red 10, poslednja kolona). Prosečna puna cena koštanja je 143,32 din/kg (red 21, poslednja kolona).

122

Tabela 25. Kalkulacija proizvodnje tovnih svinja

Prosečna kalkulacija: Tov svinja (2 turnusa po 28 grla) 9311056 Godina proizvodnje: 2011.

Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/grlu Strukt.

(% )1 Koncentrovana hraniva kg 19992 22,31 446018 7965 50,6

2 Kabasta hrana kg 0,0 0,0 0 0 0,0

3 Ostala hrana kg 0,0 0,0 0 0 0,0

I ) 446018 7965 50,64 Grla stavljena u tov kg 1204 215,0 258860 4623 29,3

5 Lekovi 21560 155 2,4

6 Energenti 59,1667 10530 188 1,2

7 Ostali materijali 6664 1,45 9663 173 1,1

II ) 300613 5368 34,18 Direktne usluge 18200 325 2,1

- usluge veterinara 9800 175 1,1 - osiguranje 8400 150 1,0 - ostalo 0 0 0,0

9 Troškovi rada čas 396,0 135,0 53460 955 6,1

A) 818290 14612 92,8 OSTVARENI Broj P r o i z v o d n j a Tržišna Vrednost proizvodnje CENA REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu KOŠTANJA

10 Utovljeno grlo 56 kg 6227 185,0 1152032 20572 130,06

11 Stajnjak 56 t 16,8 500,0 8400 150 500,00

12 Prirast 56 kg 5023 - - 109,70

14 Subvencije 0

15 Ostali prihodi 0B ) VREDNOST PROIZVODNJE ( 10 до 15 ) 1160432 20722C ) BRUTO-MARŽA ( B - A ) 342142 6110

Dodatni indikatori:

16 Kamata na obrtna sredstva 9708 173 1,1

17 Režijski troškovi (opšti) 43087 769 4,9

18 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 11087 198 1,3

19 UKUPNI TROŠKOVI (A+16+17+18) 882173 15753 100,020 DOBIT ( B - 1) 278259 4969 UK. C. KOŠ.

21 Ekonomičnost proizvodnje (B : 19); (B:A) 1,32 1,42 140,3222 Stopa dobiti (20 : B) x 100; (C :B)x100 24,0% 29,5%

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) kg/grlu 148,0 185,0 222,0Promena prinosa +/- 20% 89,0 -1296 1995 5287Promena tržišne cene +/-20% 111,2 1995 6110 10224

133,4 5287 10224 325

Tržišna cena proizvoda (din/t):

Prosečan broj grla:

Troškovi hrane (1 do 3)

Troškovi ostalog mater. (4 do 7)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 9)

123

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 1.995 din/grlu do 10.224 din/grlu. To znači da i u slučaju smanjenja proizvodnje/prodajne cene mleka za 20% rentabilnost proizvodnje tovnih svinja na našem „model gazdinstvu“ je ugrožena, tj. postaje nerentabilna i beleži bruto maržu od -1.296 din/grlu. Bruto marža postaje negativna već sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 12%.

3.1.3.3. Proizvodnja jaja

Osnovni podaci: Posmatrano „model gazdinsto“ kupuje pilenke i potom se bavi samo proizvodnjom jaja. Nakon isteka veka korišćenja nosilje se prodaju po tržišnoj ceni.

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova čine koncentrovana hrana (60,8%), dok se kabasta hrana naravno ne koristi (tabela 26, grafikon 25). Potom slede unete pilenke (16,4%), i troškovi rada (9,6%). Na fiksne troškove otpada 7,2%, što je znatno ispod proseka ratarstva i voćarstva, odnosno gazdinstva u celini (12,7%). Ovo je posledica, prevashodno, načina raspodele pojedinih kategorija fiksnih troškova (npr. prema gorivu troškovi mehanizacije, a stočarstvo troši znatno manje goriva nego biljne proizvodnje).

Grafikon 25: Struktura troškova proizvodnje jaja (%)

Ostvareni rezultati: Prosečna godišnja nosivost na našem „model gazdinstvu“ bila je oko 295 jaja po koki, što uz ostvarenu prosečnu cenu od 11,5 din/kom, to daje vrednost glavnog proizvoda 3.393 din/nosilji. Zajedno sa stajnjakom i izlučenim kokama nosiljama, dobije se vrednost proizvodnje od 3.547 din/koki (ukupno: 900.963 din). Ostvarena je prosečna bruto marža od 1.430 din/koki (ukupno: 321.368 din). Iznošene nosilje nisu proizvod u pravom smislu, ali ih ipak neophodno uračunati u vrednost proizvodnje, radi dobijanja realnijih pokazatelja.

Dodatni indikatori: Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji jaaj od 2.282 din/grlu (ukupno: 579.595 din). U kalkulaciji, pozicija „19) Ostali fiksni troškovi“, pored fiksnih troškova mehanizacije obuhvata, naravno, i troškove

124

amortizacije i održavanja objekata i opreme koji se koriste u proizvodnji jaja (poglavlje 2.7.6., tabela 6b, i poglavlje 2.7.9, tabela 7). Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat. U proizvodnji jaja je ostvarena solidna dobit u iznosu od 1.262 din/grlu (ukupno: 321.368 din). Tabela 26. Kalkulacija proizvodnje jaja

Prosečna kalkulacija: Proizvodnje jaja 254 Godina proizvodnje: 2011.

Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/grlu Strukt.

(% )1 Koncentrovana hraniva kg 9271 36,2 352391 1387 60,8

2 Kabasta hrana kg 0 0 0,0

3 Ostala hrana kg 0 0 0,0

I ) 352391 1387 60,84 Pilenke - 18 nedelja kom 260 365,0 94900 374 16,4

5 Lekovi 4150 16 0,7

6 Energenti 36 6230 25 1,1

7 Ostali materijali 12360 49 2,1

II ) 117640 463 20,38 Direktne usluge 11938 47 2,1

- usluge veterinara 6350 25 1,1 - osiguranje 5588 22 1,0 - ostalo 0 0 0,0

9 Troškovi rada čas 414 135,0 55890 220 9,6

A) 537859 2118 92,8 OSTVARENI Broj P r o i z v o d n j Tržišna Vrednost proizvodnje CENA REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu KOŠTANJA

10 Jaja 254 kom 74930 11,5 861695 3393 6,654

11 Stajnjak 254 t 2,0 2450,0 4978 20 2450,0

12 Izlučene nosilje 254 kg 34290 135 135,00

14 Subvencije 0

15 Ostali prihodi 0B ) VREDNOST PROIZVODNJE ( 10 до 15 ) 900963 3547C ) BRUTO-MARŽA ( B - A ) 363105 1430

Dodatni indikatori:

16 Kamata na obrtna sredstva 6381 25 1,1

17 Režijski troškovi (opšti) 28321 111 4,9

18 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 7034 28 1,2

19 UKUPNI TROŠKOVI (A+16+17+18) 579595 2282 100,020 DOBIT ( B - 1) 321368 1265 UK. C. KOŠ.

21 Ekonomičnost proizvodnje (B : 19); (B:A) 1,55 1,68 7,66922 Stopa dobiti (20 : B) x 100; (C :B)x100 35,7% 40,3%

Analiza osjetljivosti:(kretanje bruto marže) jaja/grlu 9,2 11,5 13,8Promena prinosa +/- 20% 236,0 208 751 1294Promena tržišne cene +/-20% 295,0 751 1430 2108

354,0 1294 2108 2922

Prosečan broj grla:

Tržišna cena proizvoda (din/kom):

Troškovi hrane (1 do 3)

Troškovi ostalog mater. (4 do 7)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 9)

125

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u proizvodnji jaja ostvari 1,55 dinar vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 55% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati dobrim odnosnom u konkretnim uslovima privređivanja. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 35,7 dinara dobiti, što je takođe dobar pokazatelj.

Cena koštanja: Za izračunavanje cene koštanja primenjen je „stari metod“, koji je detaljno objašnjen u poglavlju 2.7.3.3. Utvrđivanje cene koštanja proizvoda Varijabilna cena koštanja jaja iznosila je 6,654 din/kom (red 10, poslednja kolona). Prosečna puna cena koštanja je 7,669 din/kom (red 21, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom se marža kreće u rasponu od 751 din/grlu do 2.108 din/grlu. To znači da i u slučaju smanjenja proizvodnje/prodajne cene jaja za 20% rentabilnost proizvodnje jaja na našem „model gazdinstvu“ nije ugrožena. Bruto marža postaje negativna tek sa smanjenjem proizvodnje ili/i tržišne cene za oko 28%.

3.1.1.4. ZBIRNA KALKULACIJA ZA STOČARSTVO

Zbirna kalkulacija sumira ostvarene troškove i rezultate na nivou grane, tj. za sve proizvodnje. Na taj način predstavlja osnov za analizu troškova i rezultata cele grane, odnosno kasnije, za poređenje između pojedinih grana. Neophodno je, dakle, sastaviti zbirnu kalkulaciju za sve proizvodnje u okviru ove grane. Pojedini elementi zbirne kalkulacije dobijeni su sabiranjem iz pojedinačnih kalkulacija proizvodnje (tabela 27). Kao šte je napred već rečeno, u zbirnj kalkulaciji se ne iskazuju vrednosti po jedinici kapaciteta (1 grlo), jer se radi o vrlo različitim grlima, koja nije moguće sabirati i porediti. Na posmatranom „model gazdinstvu“ zastupljene su tri stočarske proizvodnje: proizvodnja mleka, tov svinja i proizvodnja jaja.

Grafikon 26: Struktura troškova stočarskih proizvodnji (%)

126

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova stočarskih proizvodnji čin koncentrovana hrana (41,2%). Potom slede ostali materijal (19,0%), troškovi rada (12,8%) i kabasta hraniva (12,7%) (graf. 26, tab. 27). Ukupni troškovi hrane čine 57,1% ukupnih troškova u stočarstvu. Fiksni troškovi učestvuju sa 8,0%, što je znatno ispod proseka ratarstva i voćarstva, odnosno gazdinstva u celini (13.3%). Ovo je posledica, prevashodno, načina raspodele pojedinih kategorija fiksnih troškova (npr. prema gorivu troškovi mehanizacije, a stočarstvo troši znatno manje goriva nego biljne proizvodnje). Tabela 27. Zbirna kalkulacija za stočarstvo

ZBIRNA KALKULACIJA STOČARSKIH PROIZVODNJIBroj grla (kom): Godina završetka: 2011.

Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/grlu Strukt.

(% )1 Koncentrovana hraniva kg 46575 24.9 1160238 41.2

2 Kabasta hrana kg 79190.1 4.5 356977 12.7

3 Ostala hrana kg 88465 3.1

I ) 1605680 57.14 0.0

5 0.0

6 450 0.0

7 0.0

II ) 533394 19.08 Direktne usluge 87022 3.1

- usluge veterinara 45638 1.6 - osiguranje 33964 1.2 - ostalo 7420 0.3

9 Troškovi rada čas 2546 141.8 361070 12.8

A) 2587165 92.0 OSTVARENI Broj P r o i z v o d n Tržišna Vrednost proizvodnje CENA REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu KOŠTANJA

10 Glavni proizvodi 3659740

11 Sporedni proizvodi 212886

12 Subvencije i drugo 3924421415B ) VREDNOST PROIZVODNJE ( 10 до 15 ) 4265068C ) BRUTO-MARŽA ( B - A ) 1677903

Dodatni indikatori:

16 Kamata na obrtna sredstva 30695 1.1

17 Režijski troškovi (opšti) 136228 4.8

18 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 58858 2.1

19 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 2812946 100.020 DOBIT ( B - 1) 1452122 UK. C. KOŠ.

21 Ekonomičnost proizvodnje (B : 19); (B:A) 1.52 1.6522 Stopa dobiti (20 : B) x 100; (C :B)x100 34.0% 39.3%

Troškovi hrane (1 do 3)

Troškovi ostalog mater. (4 do 7)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 9)

127

Ostvareni rezultati: Ostvarena je ukupna vrednost proizvodnje u iznosu od 4.265.068 din. U stočarstvu je ostvarena ukupna bruto marža u iznosu od 1.677.903 din/ha.

Dodatni indikatori: Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u stočarstvu u iznosu od 2.812.946 din. Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat. U stočarstvu je ostvarena solidna dobit u iznosu od 1.452.122 din.

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u stočarstvu ostvaruje 1,52 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 52% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati dobrim odnosnom u stočarskoj proizvodnji u našim uslovima privređivanja. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 33,6 dinara dobiti, što je takođe dobar pokazatelj.

Cena koštanja: S obzirom da se radi o zbirnoj kalkulaciji, nije moguće računati prosečnu cenu koštanja, niti prosečan prinos.

Analiza osetljivosti: S obzirom da se radi o zbirnoj kalkulaciji, ovu analizu nije moguće primeniti.

3.1.3.5. UPOREDNE ANALIZE USPEHA STOČARSKIH PROIZVODNJI

Radi se o uporednim analizama najvažnijih pokazatelja isplativosti između pojedinih stočarskih proizvodnji. Ove analize su jako važne jer treba, pre svega, da omoguće formiranje strukture proizvodnje na gazdinstvu koja će biti što bliža optimalnoj strukturi. To je ključni preduslov za maksimiranje uspeha gazdinstva u celini. Postoje naravno i drugi metodi za optimiranje strukture proizvodnje na gazdinstvima (npr. linearno programiranje itd.).

Posebno je važno pravilno tumačiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u konkretnim uslovima na gazdinstvu. Može se desiti da su neki od ključnih pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto marža po ha i koeficijent ekonomičnosti), usled čega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost i koliku, o čemu je bilo više reči u poglavlju 3.1.1.8.

Kao što je napred već rečeno, u stočarstvu se javljaju vrlo različite i praktično neuporedive jedinice kapaciteta (krava, svinja, koka nosilja, itd.) Usled toga je nemoguće porediti pokazatelje uspeha/troškova po jedinici kapaciteta (troškovi/grlo, vrednost proizvodnje/grlo, bruto marža/grlo, dobit/grlo). Ovim je analiza znatno osiromašena, i manje pouzdana. Ipak, ostaju relativni pokazatelji uspeha (ekonomičnost i profitabilnost), koji mogu dati zadovoljavajuću sliku nivoa uspešnosti pojedinih stočarskih proizvodnji. U nastavku se pokazuju, komentarišu i porede samo relativni pokazateljii uspeha (ekonomičnost i profitabilnost) za pojedine stočarske proizvodnje.

□ Ekonomičnost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda, akumulativnost

proizvodnje) spadaju u grupu tzv. relativnih pokazatelja uspeha. Izražavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su značajni jer omogućavaju pouzdano poređenje različitih proizvodnji. Koeficijent ekonomičnosti se računa iz odnosa troškova proizvodnje

128

(ukupnih ili/i samo varijablinih) i vrednosti proizvodnje, a pokazuje kolika se vrednost proizvodnje ostvaruje na jedan dinar nastalih troškova. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) u literaturi se još susreće i pod nazivom rentabilnost proizvodnje ili akumulativnost proizvodnje. Pokazuje koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.

Oba pokazatelja (graf. 27) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja mleka (keoficijent 1,61; stopa 37,8%), a nešto manje proizvodnja jaja (keoficijent 1,55; stopa 35,7%). Ulaganje u proizvodnju tovnih svinja bilo je najmanje rentabilno u posmatranoj godini (keoficijent 1,32; stopa 24,0%).

Grafikon 27: Koeficijent ekonomišnosti i stopa dobiti stočarskih proizvodnji

Na kraju jedne ovakve uporedne analize, trebalo bi dati ocenu koja je proizvodnja

najisplativija, odnosno najmanje isplativa. Tu se često može pojaviti problem, jer pojedini indikatori uspeha mogu biti u oprečnosti (bruto marža po 1 ha, ekonomičnost, stopa dobiti). U tom slučaju se javlja problem davanja prioriteta pojedinim indikatorima, odnosno cenjenja i dodatnih kriterijuma. Za razliku od ratarstva i voćarstva, takav problem nemamo kod stočarstva, jer pokazatelje po jedinici kapaciteta (1 grlu) nismo ni mogli koristiti, što je prethodno već objašnjeno.

Treba uzeti u obzir i druge relevantne faktore, kao što su iskorišćenost kapaciteta, značaj stočarstva za proizvodnju na gazdinstvu, mogućnosti za promeni strukture stočarstva, očekivana kretanja na tržištu stočarskih proizvoda itd. Ceo problem je dosta kompleksniji jer se radi o stočarstvu, gde se, za razliku od ratarstva, ne može menjati struktura u kratkom roku. Posebno nije jednostavno doneti odluku da se neka neka stočarska proizvodnja ugasi, npr. u ovom slučaju tov svinja. Jer, postavlja se pitanje koliki su onda fiksni troškovi neiskorišćenih kapaciteta, da li se može i kako plasirati kukuruz koji se koristi u ishrani svinja, šta ako za par godina postane vrlo isplativa, kako povratiti kupce, kako opet organizovati proizvodnju i prodaju itd. Sve je to stvar dugoročnog planiranja razvoja gazdinstva. U ovom slučaju se eventualno može preporučiti, da se pri sadašnjoj strukturi stočarstva, poveća stepen iskorišćenja raspoloživih kapaciteta u proizvodnji mleka i jaja, a eventualno smanji u proizvodnji tovnih svinja.

129

3.1.4. OSTALE AKTIVNOSTI NA GAZDINSTVU

Akcenat ovog projekta je na obračunu i analizi troškova i rezultata primarne poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvu (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i stočarstvo). Međutim, na gazdinstvima se mogu pojaviti i druge poslovne aktivnosti, bilo kao osnovne ili sporedne. To je najčešće prerada primarnih poljoprivrednih proizvoda (proizvodnja sira, kajmaka, kobasica...meda, sušenog voća, sokova, džemova...ajvara, kisele paprike...itd.). Radi se o relativno velikom broju potencijalnih poslovnih aktivnosti, po karakteru vrlo raznovrsnih, o čemu je bilo više reči u poglavlju 2.7.5. Kalkulacije prerade poljoprivrednih proizvoda.

Mogu se pojaviti i neke delatnosti koje nisu poljoprivrednog karaktera, na primer, seoski turizam, proizvodnja i prodaja proizvoda tradicionalnih zanata, itd. Sve ove aktivnosti, ako su ekonomski značajne, i ako se obavljaju u okviru i pod firmom registovanog poljoprivrednog gazdinstva, a ne nekog drugog privrednog subjekta (radnja zanatska, trgovinska i sl.), treba uzeti u obzir prilikom obračuna i analize troškova i rezultata na gazdinstvu. Na našem „model gazdinstvu“ ne postoji prerada poljoprivrednih proizvoda, niti neka od pomenutih (ne)poljoprivrednih aktivnosti.

3.1.4.1. Eksterne usluge

Na „model gazdinstvu“ se javlja aktivnost davanja eksternih proizvodnjih usluga drugim gazdinstvima. Ovo je relativno česta delatnost na gazdinstvima, koja u suštini spada u osnovnu delatnost gazdinstva (npr. usluge kombajniranja, oranja i pripreme zemljišta, zaštite, transporta, skladištenja, transporta i dr.). Konkretno, radi se o uslugama dubokog oranja teškim traktorom.

Za eksterne usluge je sastavljena kalkulacija kao i za druge vrste proizvodnje (tabela 28). Razlika je, naravno, u strukturi odnosno popunjenosti kalkulacije. Ovde se kao direktni pojavljuju samo troškovi goriva i radne snage. Očigledno se radi o prilično isplativom poslu, s obzirom da se po uzoranom hektaru ostvari marža pokrića od 7.863 din/ha (ukupno za 15,5 ha: 121.881 din).

Uočljivo je da je eksternim uslugama pripao relativno veliki iznos fiksnih troškova, prevashodno fiksnih troškova mehanizacije i priključnih mašina, koji čine čak 41,5 ukupnih troškova ove aktivnosti. Razlog za to je priroda samih usluga. U konkretnom slučaju se radi o dubokom oranju, koje zahteva puno goriva, a ostali troškovi mehanizacije se raspodeljuju upravo prema količini utrošenog goriva. To je uslovilo da dobit bude značajno manja u odnosu na maržu pokrića, ali još uvek vrlo dobra, u iznosu od 5.870 din/ha.

Nivo isplativosti eksternih usluga se jasnije vidi na osnovu relativnih pokazatelja uspeha, jer omogućava poređenje i sa drugim proizvodnjama. Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova ostvaruje 2,32 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 132% veća od ukupnih troškova. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 57,0 dinara dobiti. Vrednosti ovih pokazatelja su vrlo dobre bolje od većine drugih proizvodnji na gazdinstvu. Samo prizvodnja kruške i kajsije imaju nešto veći koeficijent ekonomičnosti i stopu profirabilnosti. Ako se, pak, posmatra ekonomičnost na bazi samo varijabilnih troškova, eksterne usluge su ubedljivo najisplativije (koeficijent: 4,23 -red 18, pretposlednja kolona). Ovakvo rezonovanje ima opravdanja, odnosno ispravnije je,

130

jer se radi o dopunskoj aktivnosti, koja doprinosi iskoriščenju kapaciteta. Fiksni troškovi ne moraju da se raspodeljuju na eksterne usluge, jer bi oni svakako nastali u istom iznosu za gazdinstvo u celini, tj. i da nije vršena aktivnost eksternih usluga. Tabela 28: Kalkulacija troškova eksternih proizvodnih usluga

Kalkulacija proizvodnje: Eksterne usluge (oranje duboko) 0 Površina ( ha ): 15.5 Godina završetka: 2011.Red. broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha Strukt.

(% )1 Seme/rasad t

2 Mineralna đubriva t

3 Stajnjak t

4 Zaštitna sredstva kg/l

5 Energenti lit 341.0 101.6 34646 2235 50.5

6 Ostali materijal

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 34646 2235 50.57 Direktne usluge

- kombajniranje

- sušenje

- osiguranje p-nje ...itd.

8 Troškovi rada čas 20.2 155.0 3123 202 4.5

A) 37769 2437 55.0Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Uzorana površina 15.5 10300 159650 10300 2436.710

11

12

B) 159650 10300 C) 121881 7863

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 448 29 0.7

14 Režijski troškovi (opšti) 1989 128 2.9

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 28464 1836 41.5

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 68670 4430 100.017 DOBIT ( B - 16) 90980 5870 UK. C. KOŠ.18 Ekonomičnost proizvodnje 2.32 4.23 4430.319 Stopa dobiti 57.0% 76.3%(17 : B) x 100; (C :B)x100

VARIJABILNI TROŠKOVI (1 do 8)

ha Vrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12) BRUTO-MARŽA I (B - A)

(B : 16); (B:A)

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja usluga oranja iznosila je 2436,7 din/ha (red 9, poslednja kolona). Vidimo da je varijabilna cena koštanja oranja jednog hektara čak 4,23 puta manja od tržišne cene oranja, što je odličan odnos. Prosečna puna cena koštanja je 4430,3 din/ha (red 18, poslednja kolona).

131

3.2. UTVRĐINANJE I ANALIZA USPEHA NA NIVOU CELOG GAZDINSTVA

Poljoprivredno gаzdinstvo je, nezаvisno od njegove veličine, složen proizvodni sistem, sa većim brojem proizvodnji, koje su po svom karakteru dosta različite, proizvodnja je biološkog karaktera i traje dugo, tu su i značajne pomoćne delatnosti, kao i problem isprepletenosti „domaćinstva“ i „gazdinstva“, itd. Gazdinstva po svom karakteru, veličini i strukturi proizvodnje mogu biti vrlo različita. Ali nezavisno od svega toga, osnovni cilj svakog gazdinstva je ekonomske prirode, tj. dа ostvаre određeni profit, odnosno dohodаk, koji će omogućiti normаlаn život člаnovimа domаćinstvа. Sve proizvodne аktivnosti nа gаzdinstvu podređene su tom cilju.

Poljoprivredno gazdinstvo je, iako vrlo složen, ipak jedinstven proizvodni sistem. Sve aktivnosti su povezane, i podređenje ostvarivanju jedinstvenog cilja. A to je: da se uz uvažavanje svih postojećih ograničenja, ostvari što bolji rezultat za gazdinstvo u celini, a ne za pojedine proizvodnje, ili grane, ili na drugi način definisane segmente. Dakle, od planiranja i izvršenja proizvodnih aktivnosti, pa sve do obračuna i analize troškova i rezultata, uvek je gazdinstvo kao celina u prvom planu. Doprinos pojedinih proizvodnji uvek treba posmatrati u sinergiji sa drugim proizvodnjama, odnosno kako maksimirati rezultat za celo gazdinstvo.

Na osnovu pojedinačnih kalkulacija i drugih obračuna i analiza, izvode se zbirne kalkulacije i na njima zasnovani drugi obračuni i pokazatelji za celo gazdinstvo. To je osnova za analizu i ocenu uspešnosti gazdinstva kao jedinstvenog privrednog subjekta. U nastavku se prikazuju najvažniji obračuni i analize troškova i rezultata na nivou našeg „model gazdinstva“. Prateća excel aplikacija omogućava, naravno, automatsko izračunavanje većine obračuna, pokazatelja i analiza. 3.2.1. Zbirna kalkulacija za gazdinstvo u celini

Gazdinstvo ne predstavlja prost zbir pojedinačnih proizvodnji, već njihovo jedinstvo. U okviru gazdinstava postoji veći ili manji stepen vertikalne integracije, odnosno međuzavisnosti između pojedinih prorizvodnji. Osnovni način njihovog povezivanja je preko poluproivoda. Proizvodnje iz ratarstva su uglavnom integrisane u plasmanu, tj. jedan deo proizvoda (u vidu poluproizvoda) plasiraju u druge grane, pre svega u stočarstvo (stočna hrana) i eventualno preradu. Ali mogu deo poluproizvoda da plasiraju u okviru iste grane (npr. semeu ratarstvu, ili stočni podmladak u stočarstvu). Stočarstvo takođe plasira deo poluproizvoda u niže grane (npr. stajnjak za ratarstvo i voćarstvo), i naravno u preradu.

Jasno je da veći stepen vertikalne integracije smanjuje ukupnu vrednost finalnih proizvoda na gazdinstvu, ali treba da znači veći neto rezultat (dobit) za gazdinstvo u celini. Posmatrano sa aspekta pojedinih proizvodnji odnosno grana, one koje su više integrisane u plasmanu ostvariće nešto lošiji pojedinačni rezultat, za razliku od onih koje su više integrisane u snabdevanju. Sve ovo treba uzeti u obzir prilikom sastavljanja i tumačenja rezultata u zbirnoj kaklulaciji za gazdinstvo, u odnosu na analitičke kalkulacije proizvodnji, kao i zbirne kalkulacije grana (tabela 29).

132

Radi se, u osnovi, o istim pokazateljima uspeha kao kod analitičkih kalkulacija, s tim da se neki pokazatelji za gazdinstvo mogu utvrditi, a nisu se mogli utvrditi za pojedinačne proizvodnje (ili je bilo komplikovano ili necelishodno). Tabela 29: Zbirna kalkulacija za gazdinstvo

Zbirna kalkulacija gazdinstva se dobije sabiranjem kalkulacija pojedinačnih proizvodnji,

odnosno grana (Sheet: „ZBIRNA GAZDINSTVO“). Ipak, ona nije prost zbir kalkulacija pojedinačnih proizvodnji/grana, iz sledećih razloga: • Uzeti su u obzir samo troškovi i prihodi onih proizvodnji koje se završavaju u tekućoj

godini (2011.), dakle ne i one koje su ostale u nedovršenoj proizvodnji. • U zbirnoj kalkulaciji je izuzeta (tj. posebno iskazana) vrednost poluproizvoda, dok je to

kod analitičkih sastavni deo vrednosti glavnih ili sporednih proizvoda.

133

• Takođe je izvršena korekcija za promenu vrednosti zaliha proizvodnje u toku, prilikom računanja ukupnog obrta u zbirnoj kalkulaciji.

Sve ovo uslovljava da troškovi i vrednost proizvodnje u zbirnoj kalkulaciji budu, po pravilu, znatno manji od prostog zbira analitičkih kalkulacija.

U osnovi je zadržana struktura analitičkih kalkulacija, s tim da su dodati neki indikatori koji nisu mogli biti utvrđeni u analitičkim kalkulacijama (ili je to bilo necelishodno, odnosno komplikovano). Sve vrednosti su svedene na 1 ha, iako su zbirnom kalkulacijom obuhvaćene, naravno, i stočarske proizvodnje, kod kojih je kapacitet izražen brojem grla a ne hektara. Ipak, poljoprivredno zemljište je osnovni kapacitet i preduslov poljoprivredne proizvodnje, i korisno je troškove i rezultate iskazati po jedinici primarnog kapacitea, tj. po 1 ha obradivog zemljišta. Ovo je, uz njihovo pravilno tumačenje u postupku analize, uporediv pokazatelj za između pojedinih gazdinstava. TROŠKOVI GAZDINSTVA:

Zbog različite struktura osnovnih kalkulacija, direktni varijabilni troškovi su sažeti u samo četiri stavke kalkulacije, odnosno četiri vrste troškova, dok su direktni prikazani raščlanjenje nego kod analitičkih kalkulacija (tab. 29, graf.27 ).

Grafikon 27: Struktura troškova celog gazdinstva (%)

Ukupni direktni troškovi gazdinstva (odnosi se samo na završene proizvodnje) iznosili su 7.410.512 din (164.678 din/ha). Kada se dodaju i fiksni troškovi, dobije se ukupan iznos ulaganja u završene proizvodnje, koji iznosi 8.551.161 din (190.026 din/ha).

Dominiraju, naravno, troškovi osnovnog i pomoćnog materijala, a potom slede troškovi direktnog rada sa značajnih 15,4%, kao i troškovi direktnih usluga 6,3%. Na fiksne troškove otpada ukupno 13,3%, od čega najviše na „ostale fiksne troškove“ (7,7%) u koje spadaju uglavnom troškovi mehanizacije (osim goriva koje je direktni trošak) i direktne amortizacije. Režijski troškovi zauzimaju 4,6%, a predstavljaju opšte troškove gazdinstva.Troškovi kamate na obrtna sredstva su relativno skromni, oko 1%.

Voćarstvo kao grana imala je najveće ukupne troškove u posmatranoj godini, u iznosu od 3.321.000 dinara, ili 38,8% (graf. 28). Ztim sledi stočarstvo sa 2.812.946 din (32,9%)

134

ratarstvo 2.348.545 din (27,5%) i. Pod stavkom „ostalo“ u našem slučaju obuhvaćene su samo eksterne usluge oranja, koje naravno, imaju neuporedino naniže i troškove i prihode.

Grafikon 28: Iznos troškova i prihoda po granama (u RSD)

Voćarstvo daje i ubedljivo najveću vrednost ukupne proizvodnje u iznosu od 7.749.800 din, ili 47,6% (graf. 28). Potom sledi stočarstvo sa 4.265.068 din (26,2%), dok ratrstvo najmanju vrednost ukupne proizvodnje 4.107.695 din (25,2%).

UKUPAN OBRT:

Ovaj pokazatelj nije utvrđivan kod pojedinih prozvodnji, o čemu se više govori u tački 2.7.3.2. Evidencija i obračun rezultata. Vrednost ukupne proizvodnje (ukupаn obrt) predstаvljа sumu vrednosti svih dobijenih proizvodа na gazdinstvu bez obzirа nа njihovu namenu, tj. nezavisno da li su proizvodi namenjeni „eksternoj reаlizaciji“ ili zа dаlju reprodukciju (tj. kаo poluproizvodi) nа gаzdinstvu. Pri tom se pod eksternom realizacijom smatraju: - Proizvodi prodаti nа tržištu, - Proizvodi upotrebljeni zа plаćаnje u nаturi, - Proizvodi ustupljeni bez nаknаde, - Proizvodi potrošeni na sаmom, gаzdinstvu poklonjeni i sl., - Proizvodi upotrebljeni zа investicionu potrošnju, tj. za izgrаdnju novih kаpаcitetа u na gazdinstvu (tj. novih osnovnih sredstаvа). To su, pre svega, prirаst osnovnog stаdа i eventualno sаdnice zа podizаnje zаsаdа.

Ukupan obrt je, dakle, zbir eksterno realizovanih proizvoda i poluproizvoda. Ako se želi utvrditi ukupan obrt za određeni vremenski period (u ovm slučaju 2011. godinu), ukupnu vrednost proizvodnje neophodno je korigovati za promenu vrednosti zaliha proizvodnje u toku, na kraju u odnosu na početak godine. Obračun promene vrednosti proizvodnje u toku prikazan je u tabeli 30, a ova pozicija je iskazana pod rednim brojem 8 u zbirnoj kalkulaciji za gazdinstvo. U našemprimeru imamo smanjenje vrednosti zaliha nedovršene preoizvodnje za 67.391 din.

Tabela 30: Promena vrednosti nedovršene proizvodnje (u RSD)

135

Red. broj N A Z I V Pšenica u

2010Jesenji rad-ovi u 2010.

Tov svinja u 2010. SVEGA

1 Osnovni materijal 113875 258166 66903 438943

2 Pomoćni materijal 30237 54303 45092 129632

3 Rad 4455 16535 8019 29009

4 Direktne usluge 10550 0 2730 13280

I ) Svega u 2010. godini: 159116 329004 122744 610864

II ) Svega krajnje zalihe 139955 321689 81829 543473

Promena vrednosti zaliha (II - I) -67391 Od stočarskih proizvodnji samo tov svinja ima početne i krajnje zalihe proizvodnje u

toku. S obzirom nakarakter duge dve proizvodnje (mleko i jaja) može se usvojiti pretpostavka da nema nedovršene proizvodnje na početku odnosno kraju godine. O ovoj pretpostavki se može diskutovati, ali ta razlika nije velika u konkretnim uslovima,s obziromda se radi o kontinuiranim proizvodnjama.

VREDNOST PROIZVODNJE: iskazana u zbirnoj kalkulaciji predstavlja, u stvari, vrednost finаlne proizvodnje, a u literaturi se susreće i pod nazivom „ukupan prinos“. To je, dakle, vrednost eksterno reаlizovаnih proizvodа, kao što je to nabrojano precizno u prethodnom pasusu.

Tabela 31: Pregled poluproizvoda na gazdinstvu (u RSD) Red. broj P O L U P R O I Z V O D I J.M. Količina Cena IZNOS (din)

1 Slama - pšenična t 16.4 1450.0 23780

2 Kukuruz zrno t 25.0 7385.0 184324

3 Silažni kukuruz t 87.8 2673.3 234578

4 Lucerka seno t 16.5 9644.3 159247

I ) Svega ratarstvo 601930

5 Stajnjak krave t 63.7 420.0 26768

6 Stajnjak svinje t 16.8 500.0 8400

7 Stajnjak koke t 2.0 2450.0 4978

II ) Svega stočarstvo 40146

UKUPNO: 642076

Računski ona se u kalkulaciji dobija kao razlika između ukupnog obrta i vrednosti poluproizvoda (1.6214.823– 642.076 =15.572.747 din). Pregled poluproizvoda dat je u tab. 31.

OSTVARENI NETO REZULTATI:

Gazdinstvo je ostvarilo ukupnu bruto maržu u iznosu od 8.162.236 din, odnosno

181.383 din/ha. Dobit, kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat gazdinstva. Gazdinstvo je ostvarilo dobit u iznosu od 7.021.586 din, odnosno 156.035 din/ha. Posmatrano sa aspekta gazdinstva u celini, dobit je ipak značajniji pokazatelj uspeha nego bruto marža.

136

Ovaj rezultat se ne može ograničiti na kalendarsku godinu, čak i uz pretpostavku da su svi proizvodi prodati do kraja tekuće godine. što je inače vrlo teško prihvatljiva pretpostavka u realnim uslovima poslovanja. I dalje ostaje problem obuhvatnosti i vremenskog razgraničavanja troškova. Zbog toga je i neophodno sastaviti bilans uspeha, gde se ovaj nedostatak eliminiše, i koji rezultate jasno razgraničava na pojedine kalendarske godine.

RELATIVNI INDIKATORI USPEHA: Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi

varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih troškova na gazdinstvu ostvaruje 1,90 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 90% veća od ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosnom u poljoprivrednoj proizvodnji u našim uslovima privređivanja. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 45,1 dinara dobiti, što je takođe dobar pokazatelj.

Iskazana bruto marža i dobit po 1 ha poljoprivrednog zemljišta, kao primarnog kapaciteta, takođe je uporediv podatak sa drugim gazdinstvima.

Stepen vertikalne integracije takođe može biti koristan pokazatelj, pre svega, efikasnosti organizacije proizvodnih aktivnosti na gazdinstvu, odnosno strukture proizvodnje. Stepen vertikalne integracije u snabdevanju je dosta skroman (11,6%) na posmatranom „model gazdinstvu“. Dobija se stavljanjem u odnos poluproizvoda i ukupnih troškova materijala (642.076 : 5.555.121 x 100 = 11,6%). Ovo znači da od ukupno utrošenog materijala na gazdinstvu 11,6% potiče sa samog gazdinstva, iz sopstvene proizvodnje, tj. u vidu poluproizvoda. Stepen integracije u plasmanu je, logično, još niži (3,96%). Dobija se stavljanjem u odnos poluproizvoda i ukupnog obrta (642.076 : 1.6214.823 x 100 = 3,84%). Ovaj pokazatelj je uporediv sa drugim poljoprivrednim gazdinstvima. Treba težiti većem stepenu vertikalne integracije, jer po pravilu znači i bolji neto rezultat (dobit) za gazdinstvo u celini.

3.2.2. Poređenje uspeha između pojedinih proizvodnji i grana

(u EXCEL aplikaciji: sheet „ZBIRNI PREGLEDI“ ) U prethodnim tačkama izveštaja već su izvršena poređenja najvažnijih pokazatelja

uspeha između pojedinjh linija proizvodnje, u okviru svake od posmatranih grana. Na kraju je neophodno izvršiti poređenje uspešnosti između pojedinih proizvodnji, odnosno grana (ratarstvo, voćarstvo i stočarstvo), na nivou gazdinstva. U prethodnim poglavljima je već bilo dovoljno govora o načinima i problemima poređenja između pojedinih linija i grana proizvodnje. U nastavku se ukratko daju osnovne napomene, važne za praćenje analize u ovom poglavlju.

Da bi poređenje kvalitativno različitih pojava bilo moguće, neophodno je prethodno izračunati indikatore koji to omogućavaju. To je po pravilu moguće vršiti samo na osnovu relativnih pokazatelja, izraženih koeficijentom ili procentom (ekonomičnost, rentabilnost, stopa profitabilnosti prihoda, produktivnost i sl). U poljoprivredi je jako važno poređenje

137

indikatora svedenih na osnovnu jedinicu kapaciteta (u biljnoj proizvodnji je to 1 ha, a u stočarskoj 1 grlo). Problem je što su grla u pojedinim stočarskim proizvodnjama (krava, tovljenik, ovca, koka nosilja itd) vrlo različita po masi, vrednosti, proizvodnim potencijalima itd. Usled toga su indikatori iskazani po 1 grlu praktično neuporedivi. Naravno da je mogućnost poređenja sa drugim granama (ratarstvom i voćarstvom) još manja.

Dakle, poređenje sve tri grane poljoprivrede moguće je, dakle, samo na osnovu relativnih pokazatelja, u ovom slučaju su to indikatori ekonomičnost i stopa dobiti. Ratarstvo i voćarstvo se mogu porediti i na osnovu izvedenih pokazatelja po jedinici kapaciteta (1 ha). To se u nastavku koristi kao dodatni kriterijum uspešnosti, po potrebi, tj. samo za biljne proizvodnje. Rentabilnost je vrlo koristan pokazatelj za poređenje, ali je o nemogućnosti i komplikovanosti izračunavanja ovog pokazatelja za pojedine linije i grane proizvodnje, već bilo dovoljno reči u poglavlju 3.1.1.8. Uporedne analize uspeha ratarskih proizvodnji.

Posebno je važno pravilno tumačiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u konkretnim uslovima na gazdinstvu. Može se desiti da su neki od ključnih pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto marža po 1 ha i koeficijent ekonomičnosti), usled čega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost, o čemu je ranije takođe bilo dovoljno reči. U nastavku se daje poređenje na nivou ukupnog gazdinstva, najpre između pojedinih proizodnji, a potom između pojedinih grana. Poređenje između pojedinih proizvodnji:

Prethodno navedeni problima sa izračunavanjem pojedinih relativnih pokazatelja uspeha, pogodnih za poređenje, odnosno ocenu uspeha pojedinih proizvodnji/grana, značajno umanjuje kvalitet ove analize. Ipak, ekonomičnost i stopa dobiti, uz dobit po 1ha kao dopunski kriterijum, mogu dati dovoljno elemenata za izvođenje relativno pouzdanih zključaka, naravno, uz pravilno razumeavnje i tumačenje u konkretnim uslovima poslovanja svakog gazdinstva. Iz poređenja su isključene proizvodnja silažnog kukuruza i lucerke, pošto se radi o proizvodnjama koje daju isključivo poluproizvode, što je ranije detaljno objašnjeno. Takođe, samo za potrebe poređenja, svi proizvodi kukuruza iskazani su po tržišnim cenama, tj. kao finalni proizvodi.

Koeficijentt ekonomičnosti i stopa dobiti (grafikon 29) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja kajsije (ekonomičnost: 2,66; stopa dobiti: 62.4%). Potom sledi kruška (ekonomičnost: 2,47 ; stopa dobiti: 59,5%), dok je na trećem mestu jedna ratarska proizvodnja, suncokret (ekonomičnost: 2,32, stopa dobiti: 57,0%), dakle ispred jabuke i vinskog grožđa. Razlika između koeficijenta ekonomičnosti u proizvodnje kajsije i u proizvodnje tovnih svinja je čak 2,02 puta.

Očigledno je da su prema ovim kriterijumima stočarske proizvodnje znatno manje isplative u odnosu na biljne. Ubedljivo najmanje isplativa je proizvodnja tovnih svinja (ekonomičnost: 1,32; stopa dobiti: 24,0%), a potom slede proizvodnja jaja (ekonomičnost: 1,55, stopa dobiti: 35,7%) i proizvodnja mleka (ekonomičnost: 1,63; stopa dobiti: 38,7%).

138

Grafikon 29: Koeficijenti ekonomičnosti i stope dobiti

Za međusobno poređenje biljnih proizvodnji moguće je u poređenje uključiti i indikatore

po 1 ha, kao zajedničkoj jedinici osnovnog kapaciteta. Grafikon 30 pokazuje vrednost dobiti po 1 hektaru, za sve biljne proizvodnje.

Grafikon 30: Koeficijenti ekonomičnosti i stope dobiti

Ovaj kriterijum pokazuje još ubedljiviju prednost voćarskih proizvodnji u odnosu na ratarske. Ipak, ovde je na prvom mestu kruška sa dobiti od 516774 din/ha, dok je kajsija tek na drugom mestu sa 504421 din/ha. Dilema je, dakle, između dve voćarske proizvodnje, koja je najisplativija, s obzirom d imamo dva kriterijuma koji su u oprečnosti, iako su relativno probližni. Razlika između dobiti/ha u proizvodnje kruške i u proizvodnji pšenice je čak 10,1 puta.

Ako pođemo od napred već usvojene pretpostavke da je poljoprivredno zemljište resurs koji je u minimumu (objašnjenokod ratarstva), odnosno najjači ograničavajući faktor

139

maksimiranju zarade (što najčešće jeste slučaj kod dobrih poljoprivrednih gazdinstava), onda se kruška može oceniti kao najisplativija i preporučiti je za što veću zastupljenost na gazdinstvu, jer odbacuje najveću maržu po hektaru. Ako su gazdinstvu veći problem sredstva za finansiranje proizvodnje, onda prednost treba dati kajsiji, jer odbacuje najveću zaradu u odnosu na uložena sredstva.

Ceo problem je dosta kompleksniji jer se radi o višegodišnjim zasadima, kod kojih se, za razliku od ratarstva, ne može menjati struktura u kratkom roku. To je stvar dugoročnog planiranja razvoja gazdinstva. Isto tako, investiciona ulaganja u podizanje pojedinih zasada su različita kod različitih voćnih vrsta. U ovom slučaju se eventualno može preporučiti, da se pri sadašnjoj strukturi zasada, poveća intenzivnost, tj. ulaganje u proizvodnji kajsije, a da se prilikom planiranja strukture novih zasada, favorizuje kruška, jer daje najveću zaradu po jedinici površine. Naravno, sve ovo uz uvažavanje ograničenja radne snage, kapaciteta mehanizacije, skladištenja i sl., zatim mogućnosti plasmana itd.

Na kraju treba napomenuti, da bi stopa rentabilnosti pojedinih proizvodnji sigurno pokazala znanto drugačiji redosled isplativosti. I to, naravno, u korist ratarskih peoizvodnji, jer voćarstvo zahteva daleko veća ulaganja sredstava pojedinici, prevashodno stalnih (osnovnih). Kolika bi ta razlika bila, u ovom slučaju ne možemo znati, jer iz napred već objašnjenih razloga, nismo računali rentabilnost pojedinih proizvodnji/grana, već samo za gazdinstvo u celini. Poređenje između pojedinih grana: Za poređenje tri postojeće grane na našem“model gazdinstvu“ (ratarstvo, voćarstvo i stošarstvo) moguće je, dakle, koristiti samo indikatore ekonomičnosti i stope dobiti.

Grafikon 31: Koeficijenti ekonomičnosti i stope dobiti

Jasno je da je voćarstvo grana koja daje najbolje rezultate u odnosu na učinjene troškove. Prosečni odnos vrednosti proizvodnje i dobiti (koeficijent ekonomičnosti) u voćarstvu je 2,33, a stopa dobiti 57,1%. Na drugom mestu je ratarstvo sa koeficijentom ekonomičnosti 1,94 i stopom dobiti 48,5%. Stočarstvo je najmanje isplativo sa koeficijentom ekonomičnosti 1,52 i stopom dobiti 34,0%.

140

3.2.3. BILANS USPEHA GAZDINSTVA (u EXCEL aplikaciji: sheet „Bilansi“ )

Bilans uspeha (BU) predstavlja jedan od osnovnih finansijskih izveštaja (zajedno sa bilansom stanja) svakog privrednog subjekta (preduzeće, radnja, poljoprivredno gazdinstvo, itd.). Bilans uspeha sadrži prihode i rashoda gazdinstva, odnosno bruto i neto finansijski rezultat kao njihovu razliku. Osnovni cilj BU jeste utvrđivanje rezultata poslovanja.

Sastavljanje BU i BS je, naravno, obavezno za privredne subjekte koji su registrovani kao preduzeća, preduzetnici/radnje, agencije i dr., i koji su kao takvi obavezni da vode knjigovodstvo (dvojno ili prosto). Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo dobije status preduzetnika, što se obavezno dešava ako uđe u sistem PDV-a, onda ima obavezu da vodi knjigovodstvo (najčešće prosto), a to znači i obavezu da sastavlja bilanse.

Ova metodologija je koncipirana kao univerzalna (tj.za sva PG), nezavisno da li su u sistemu PDV-a, da li vode knjigovodstvenu evidenciju, nezavisno od veličine, strukture proizvodnje itd. Kao što je na početku već objašnjeno, pretpostavka je da naše pokazno „model gazdinstvo“ nije u sistemu PDV-a, što znači da ne mora sastavljati bilanse. Ali, to ne znači da ne ih treba sastavljati, odnosno, pitanje je koristi neophodnosti.

Efikasno i pouzdano sastavljanje BS i BU zahteva postojanje organizovane knjigovodstvene evidencije na PG. Bez toga je to teško izvodljivo, i mnogo zahteva više truda. Ova metodologija je koncipirana tako da sadrži samo samo najneophodniju evidenciju o troškovima i rezultatima nagazdinstvu, i to pre svega, u vidi određenog broja excel tabela, što se ne može nazvati kompletnom knjigovodstvenom evidencijom. Ipak je prilikom koncipiranja ovih evidencija vođeno računa da se obezbede dovoljno pouzdani i analitični podaci o troškovima, prihodima, imovini i obavezama, koji uz dobro poznavanje rada u excel programu, omogućavaju sastavljanje i BS i BU.

Sa druge strane, može se postaviti i pitanje neophodnosti sastavljanja ovih izveštaja na PG. Odnosno, da li je dovoljno utvrditi rezultat gazdinstva samo na osnovu zbirne kalkulacije, a informacije o imovini i obavezama prikupljati po potrebi, na osnovu popisa, ad hoc obračuna, postojećih dokumenata i drugih izvora.

Najpre je neophodno istaći osnovnu razliku između zbirne kalkulacije i bilansa uspeha (BU) u pogledu vremenske obuhvatnosti troškova i rezultata, odnosno njihovog razgraničenja između pojedinih godina: Bilans uspeha strogo prikazuje (tj. razgraničava) prihode i rashode za samo jednu

kalendarsku godinu, koja je u našoj zemlji istovremeno i obračunska računovodstvena godina. Pri tom se uzimaju svi troškovi iz te godine, nezavisno da li se odnose za završene ili nezavršene proizvodnje.

Zbirna kalkulacija obuhvata rashode i prihode za jedan reprodukcioni ciklus (proizvodnu godinu) koja se u poljoprivredi proteže u dve pa čak i više kalendarskih godina. To podrazumeva uključivanje u obračun svih troškova koji su nastali od početka proizvodnje, tj. i iz prethodnje godine (npr. za pšenicu od setve, kao i jesenja obrada i đubrenje za prolećne useve). Pri tom se uzimaju u obzir samo troškovi i prihodi onih proizvodnji koje se završavaju u tekućoj godini (2011.), dakle ne i one koje su ostale u nedovršenoj proizvodnji.

U zbirnoj kalkulaciji se u vrednost proizvodnje gazdinstvo uključuju svi finalni proizvodi dobijeni u toj godini, i to po tržišnoj ceni, bez obzira da li su do kraja godine svi

141

realizovani ili ne. Dakle, samo se poluproizvodi vrednuju po ceni koštanja. Na prihodnoj strani se još vrši i korekcija za promenu vrednosti zaliha proizvodnje u toku.

Kod BU se u ukupan prihoda računju samo eksterno realizovani proizvodi i usluge (tzv. Fakturisana realizacija) po tržišnim cenama. Proizvodi koji nisu realizovani do kraja godine vrednuju se po ceni koštanja, a potom se vrši korekcija na prihodnoj strani za promenu vrednosti zaliha svih učinaka (gotovi proizvodi, poluproizvodi i proizvodnja u toku), razume se svi po ceni koštanja.

Tu su naravno i druge razlike u pogledu detaljnosti i kriterijumu klasifikacije troškova i prihoda. BU troškove prikazuje prevashodno po prirodnim vrstama (kao primarne), dok se u kalkulaicji pojavljuju i komleksni troškovi (ređijski, fiksni troškovi mehanizacije i sl.). U BU se pojavljuju i neke vrste prihoda i rashoda koji u kalkulacijama uopšte nisu obuhvaćeni (ostali i vanredni prihodi i rashodi, manje iliviše detaljno prikazani). To znači da zbirnu kalkulaciju isa smisla poredizi samo sa podbilansom poslovnih prihoda i rashoda, uz sve ralike koje se prethodno navedene. Pomenute razlike između bilansa uspeha i zbirne kalkulacije su velike i vrlo značajne.

Zbog toga se rezultati u zbirnoj kalkulaciji i BU ne slažu. Ali to i nije svrha, njihova namena, odnosno glavni cilj, je u krajnoj liniji prilično različita. Zbirna kalkulacija posmatra rezultat završenih proizvodnji u određenom reprodukcionom ciklusu, dok BU posmatra sve prihode, rashode i rezultat gazdinstva, isključivo u jednoj kalendarskoj godini. Tu su „ostali prihodi i rashodi“ koji se pojavljujuu BU, dok ih u kalkulacijama nema. Zbog toga ima smisla eventualno porediti zbirnu kalkulaciju samo sa podbilansom „redovnih prihoda i rashoda“.

Ipak, kompletnost ove metodologije za obračun i analizu troškova i rezultata, zahteva sastavljanje BS i BU. U nastavku se daju najosnovnija metodološka i aplikativna objašnjenja neophodna za razumevanje suštine i načina izrade ovih bilansa.

Prezentovani BU je namenski pojednostavljen i prilagođen osnovnim potrebama PG, odnosnoi ciljevima ove metodologije (tabela 32). Značajno je jednostavniji u odnosu na našu zvaničnu šemu BU, koji moraju koristiti preduzeća. Ali, to je i dalje bilans po metodu „ukupnih troškova“, po neto principu, sa korekcijom na prihodnoj strani za promenu vrenodsti zaliha učinaka. Sastoji se iz dva podbilansa:

1) Podbilans redovnih (poslovnih) prihoda i rashoda i 2) Podbilans ostalih (neposlovnih i vanrednih) prihoda i rashoda. Poslovni prihodi su raščlanjeni tako da budu prilagođeni informacionim potrebama PG,

i istovremeno, vodeći računao što jednostavnijem dobijanju, odnosno izračunavanju, pojedinih pozicija BU. Jedan deo pozicija prihoda i rashoda mogu se direktno preuzeti iz postojećih kalkulacija (pre svega zbirnih), obračuna i pregleda, dok je za drugi, veći deo, neophodno sastaviti dodatne obračune i preglede. Ovo je uglavnom uslovljeno napred objašnjenim razlikama između BU i zbirnih kalkulacija. U nastavku se daju objašnjenja za pojedine pozicije. REDOVNI PRIHODI (1 do 6):

Prihodi od prodaje: računati su po principu fakturisane realizacije (tj. prodaja kupcu). To znači da su nerealizovani finalni proizvodi obračunati po ceni koštanja, i ušli su u korekciju promenen vrednosti zaliha učinaka (tab. 33, redovi 25 do 28). Kao što se vidi, to je deo prozvoda pšenice, kukuruza, jabuke i kruške. U ove prihode je ušla u prodajna

142

vrednost početnih zaliha finanlnih proizvoda, tj. onih koji su preneseni iz prethodne 2010. godine (tab. 33, redovi 21 do 24).

Tabela 32. Bilans uspeha poljoprivrenog gazdinstva

Tekuća Prethodna I) REDOVNI PRIHODI (1 do 6) 147344141 Prihodi od prodaje 14638372

- proizvodi ratarstva 3218069 - proizvodi voćarstva 7544918 - proizvodi stočarstva 3715735 - ostalo (usluge, druge delatnosti, itd.) 159650

2 Potrošnja u domaćinstvu, poklon i sl. 68070

3 Subvencije 883446 - za mleko 230442 - po hektaru 491004 - ostale subvencije 162000

4 Promena vrednosti zaliha učinaka (+ ili -) -349345 Aktiviranja sopstvenih učinaka (prirast osn. stada i dr. ) 486756 Drugi poslovni prihodi (osiguranje, zakup, itd.) 14230II) OSTALI PRIHODI (7 do 9) 130545

7 Dobici od prodaje stalne imovine,materijala i sl. 234508 Povećanje vredn. stalne imovine (procena, revaloriz. i sl.) 1027759 Drugi neposlovni prihodi (kamate, viškovi i sl.) 4320

A) UKUPNI PRIHODI ( I + II ) 14864959III ) REDOVNI RASHODI (10 do 16) 832805510 Osnovni materijal 290000111 Pomoćni materijal 252977312 Ostali i režijski materijal 19589813 Direktne usluge 605052

14 Troškovi zarada, naknada sl. 140049315 Troškovi amortizacije 52906816 Ostali poslovni rashodi 167770

IV) OSTALI RASHODI (17 do 20) 14315317 Gubici od prodaje stalne imovine,materijala i sl. 7850

18 Smanjenje vredn. stalne imovine (procena, revaloriz. i sl.) 1230019 Drugi neposlovni rashodi (manjkovi, štete, kazne i sl.) 2345020 Kamate i drugi finansijski rashodi 99553B) UKUPNI RASHODI ( III + IV ) 8471208C) BRUTO DOBIT ili GUBITAK ( A - B ) (+ ili - ) 6393751

21 Porezi i doprinosi na rezultat 0

D) NETO DOBIT ili GUBITAK ( C - 21 ) (+ ili - ) 6393751

Red. broj

Poljoprivredno gazdinstvo: "Model gazdinstvo" , Novi Sad, za 2011 . godinu

Poziv I Z N O S (RSD )

B I L A N S U S P E H A

P O Z I C I J A

143

Potrošnja u domaćinstu - obuhvata još i eventualni poklon i plaćanje u naturi. U našem primeru to je mleko i dve svinje koje je domaćinstvo potrošilo za sopstvene potrebe.

Subvencije - predstavljaju važnu vrstu prihoda u poljoprivredi, zbog čega su prikazane raščlanjeno. „Ostale subvencije“ obuhvataju davanja po priplodnom grlu.

Tabela 33: Pregled promene vrednosti zaliha učinaka u 2011. godini

Količina Cena koštanja IZNOS Količina Cena K.

Ili Interno ili Prihodi Količina Cena

koštanja IZNOS

1 Pšenica 2010/11 t 159116 159116 0.02 Jesenji radovi 2010/11 t 329004 329004 0.03 Tov svinja t 122744 122744 0.0

610864 610864 0.0 -6108644 Pšenica 2011/12 t 0.0 1399555 Jesenji radovi 2011/12 t 0.0 3216896 Tov svinja t 0.0 81829

0.0 543473 543473610864 610864 543473 -67391

7 Slama - pšenična- 2010. t 2.1 1400 2940 2.1 1400 2940 0 0.08 Kukuruz zrno - 2010. t 3.4 6950 23630 3.4 6950 23630 0 0.09 Silažni kukuruz- 2010. t 5.2 2460 12792 5.2 2460 12792 0 0.010 Lucerka seno - 2010. t 0.0 9150 0 0.0 9150 0 0 0.011 Stajnjak krave- 2010. t 8.8 400 3520 8.8 400 3520 0 0.012 Stajnjak svinje - 2010. t 4.5 500 2250 4.5 500 2250 0 0.013 Stajnjak koke- 2010. t 1.6 2450 3920 1.6 2450 3920 0 0.0

49052 49052 0 -49052

14 Slama - pšenična- 2011. t 2.6 1450.0 377015 Kukuruz zrno - 2011. t 3.6 7385.0 2658616 Silažni kukuruz- 2011. t 16.8 2673.3 44911

17 Lucerka seno - 2011. t 1.3 9644.3 12538

18 Stajnjak krave- 2011. t 18.7 420.0 7854

19 Stajnjak svinje - 2011. t 2.8 500.0 140020 Stajnjak koke- 2011. t 0.4 2450.0 980

98038 9803849052 49052 98038 48986

21 Pšenica - 2010. t 5.5 6580 36190 5.5 14500 79750 0 0.022 Kukuruz - 2010. t 9.2 6950 63940 9.2 13250 121900 0 0.023 Krompir - 2010. t 4.0 7230 28920 4.0 11200 44800 0 0.0

24 Jabuke I klasa - 2010. t 8.0 10560 84480 8.0 29650 237200 0 0.0

213530 483650 0.0 -213530

25 Pšenica - 2011. t 5.0 7448.1 3700826 Kukuruz - 2011. t 5.7 7386.4 4194427 Jabuke I klasa - 2011. t 5.4 11805.8 6373328 Kruške I klasa- 2011. t 3.7 14696.0 54316

197001 197001

213530 483650 197001 -16529PROMENA VREDNOSTI UČINAKA 873446 ###### 838512 -34934

Svega p-nje u toku iz 2010. god.

Svega p-nje u toku iz 2011. god.UKUPNO P-nja U TOKU:

KRAJNJE STANJE:01.01.2011.R.b.

Svega poluproizvodi iz 2011. god.

Svega proizvodi iz 2010. god.

Svega proizvodi iz 2011. god.

UKUPNO POLUPROIZVODI:

UKUPNO GOTOVI ROIZVODI:

POVEĆANJE/

SMANJENJE

Svega poluproizvodi iz 2010. god.

VRSTA ZALIHAPOČETNO STANJE: 01.01.2011.

J.M.IZLAZ U TOKU GODINE: .2011.

144

Promena vrednosti zaliha učinaka – u ovakvoj bilansnoj šemi neophodno je izvršiti korekciju prihoda za promenu vrenosti zaliha učinaka (finalni proizvodi, poluproizvodi i proizvodnja u toku). Za te potrebe je sastavljena posebna tabela u kojoj je prikazan taj obračun (tabela 33). U našem slučaju su zalihe učinaka bile manj za 34.934 din na kraju 2011. godine nego na početku, tj. za toliko su uticali na smanjenje prihoda.

Aktiviranja sopstvenih učinaka - obuhvata vrednost sopstvenih učinaka realizovanih u investicionu potrošnju (npr. prirast osnovnog stada, sadnice upotrebljene podizanje sopstvenog zasada, telad za sopstveno osnovno stado i dr.). U našem primeru to je iznos prirasta osnovnog stada krava, preuzet iz kalkulacije proizvodnje mleka.

Drugi poslovni prihodi - obuhvataju ostale polovne prihode koje gazdinstvo eventualno ostvari (npr. prihodi od osiguranja, zakupa, itd.). U našem primeru ovih prihoda nije bilo.

REDOVNI RASHODI (10 do 16):

Obuhvatataju poslovne rashode, odnosno troškove, koji su već obuhvaćeni kalkulacijama. Ali se u BU prikazuju po nešto različitoj strukturi, tj. po prirodnim vrstama. Zbog toga je indirektne troškove (OT gazdinstva, ostali troškovi mehanizacije - osim goriva koje je direktni trošak i kamata) neophodno prethodno prestrukturirati u posebnoj tabeli (tabela 34). Tabela 34: Pomoćni i opšti troškovi po vrstama.

R.b. Iznos1 Ostali i režijski materijal 195898

2 Usluge 796833 Troškovi rada 943444 Kamate 99553

5 Ostali troškovi 167770 UKUPNO: 637248

N A Z I V

Nakon toga se pojedine vrste troškova mogu “preuzeti” iz zbirnih kalkulacija i ostalih tabela. Troškovi amortizacije se preuzimaju iz tabele zbirnog obračuna amortizacije, koja je prikazana u poglavlju 2.7.9. Obračun amortizacije.

OSTALI PRIHODI (7 do 9) i OSTALI RASHODI (17 do 20):

Obuhvataju ostale tj. neposlovne i vanredne prihode i rashode. Oni nisu rezultata redovnih poslovnih aktivnosti gazdinstva, već nekih vanrednih, odnosno povremenih poslovnih aktivnosti. To na primer prihodi, odnosno rashodi, po osnovu: prodaje stalne imovine i materijala, viškovi/manjkovi osnovnih i obrtnih sredstava, revalorizacije odnosno procene stalne imovine, uginuća stoke, poplava i drugih šteta na imovini, zatim eventualne plaćene kazne, penali, naplaćeni prihodi iz ranijih godina po osnovu presuda i sl.

Treba napomenuti da su u našoj šemi, u ovaj podbilans stavljeni i svi finansijski prihodi i rashodi, s obzirom da za njih nije predviđen poseban podbilans, ako što je to slučaj u zvaničnoj šemi bilansa uspeha. Razlog je, pre svega, jednostavnost bilansne šeme, kao i relativno manji značaj, bolje reći manja raznovrsnost, ovih prihoda i rashoda na PG. Radi se uglavnom o troškovima kamate na osnovna i obrtna sredstva. Kamate ne mogu biti svrstane u redovne (poslovne), rashode jer po svome karakteru i zvaničnoj klasifikaciji predstavljaju

145

finansijske rashode. Međutim, u obaračunskom smislu, sa rashodima kamata se u ovoj metodologiji postupa na isti način kao sa ostalim vrstama troškova, što je inače dozvoljeno po MRS 41, i predstavlja uobičajenu praksu u našim poljoprivrednim preduzećima. Mogu se pojaviti i drugi finansijski prihodi, kao što su npr. negativne kursne razlike i dr. Finansijski prihodi su dosta retka pojavana PG, ali se mora predideti mogućnost i njihove pojave (npr. eventualne kamate na sredstva u banci, zatezne kamate, po osnovu primljenih hartija od vrednosti, pozitivnih kursnih razlika i sl.).

Ostali prihodi i rashodi se ne pojavljuju u kalkulacijama već samo u BU, sa izuzetkom troškova kaamta naravno. Zbog toga se podaci o njima ne mogu preuzeti iz kalkulacija, već se za njih mora voditi dodatna evidencija (formalna ili priručna). To realno nije poseban problem na PG, jer se ovi prihodi i rashodi retko pojavljuju. S obzirom da je u ovoj metodologiji, kao i inače u praksi, akcenat na redovnim prihodima i rashodima tj. na kalkulacijama, iznosi ostalih prihoda i rashoda su pretpostavljeni, i upisani u BU, radi kompletnosti prikaza metodologije.

Razlika između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda predstaljabruto finansijski rezultat (bruto dobit ili gubitak). Ukoliko je PG registrovano kao pravno lice ili preduzetnik (što naše model gazdinstvo nije), obračuanva se i porez na rezultat. Porez se oduzima od bruto dobiti da bi se dobila neto dobit. Ako je u pitanju bruto gubitak, onda se porez dodaje i dobija se neto gubitak.

Bilans uspeha je kompletan pregled svih prihoda i rashoda gazdinstva u toku jedne kalendarske godine. Samo na osnovu BU je moguće utvrditi tačan finansijski rezultat gazdinstva u celini. Na osnovu zbirne kalkulacije to nije moguće precizno uraditi, ali to i nije njen glavni cilj.

3.2.4. BILANS STANJA GAZDINSTVA (u EXCEL aplikaciji: sheet „Bilansi“ )

Sredstva (imovina) i izvori sredstava prikazuju se u bilansu stanja (BS) privrednog subjekta. Bilans se obično definiše kao dvostrani pregled u kome se na levoj strani nalaze sredstva (aktiva), a na desnoj izvori tih sredstava (pasiva). Dve strane bilansa uvek su u cifarskoj ravnoteži. Imovina u aktivi i izvori u pasivi, predstavljaju istu stvar posmatranu sa dva različita gledišta – jednom sa stanovišta imovine, a drugi put sa stanovišta porekla te iste imovine. Zbog toga je razumljivo da mora postojati ravnoteža.

BILANS STANJA

Tuđi izvori - obavezeObrtna imovina

Sopstveni izvori - kapital Stalna imovina

PASIVA (IZVORI SREDSTAVA)

AKTIVA (SREDSTVA)

Σ AKTIVA = Σ PASIVA

146

Bilans stanja je sumarni pregled, što znači da se imovina i izvori iskazuju zbirno u vidu bilansnih pozicija, i to samo vrednosno. Bilans predstavlja presek stanja imovine i izvora na tačno određeni dan (prelomni momenat). Sastavlja se obavezno na kraju godine (na dan 31.12.), a može i češće, po potrebi (npr. u slučaju statusnih promena -spajanje, razdvajanj, stečaj, likvidacija, prodaja itd.).

Kao što je već rečeno u prethodnom poglavlju, efikasno i pouzdano sastavljanje BS i BU teško je izvodljivo u uslovima nepostojanja organizovane i zaokružene knjigovodstvene evidencije na PG. Ali, prilikom koncipiranja ove metodologije vođeno je računa da se obezbede dovoljno pouzdani i analitični podaci o troškovima, prihodima, imovini i obavezama, što uz korišćenje i dodatnih izvora informacija raspoloživih na gazdinstvu, i solidno poznavanje rada u excel programu, omogućava pouzdano sastavljanje BS i BU. Kod bilansa uspeha je glavni problem početnog procenjivanja stalne imovine, zatim pravilan obračun amortizacije i revalorizacije, odnosno procenjivanja na dan bilansiranja (oovome se nešto detaljnije govori u poglavljima 2.7.8. Vrednovanje osnovnih sredstava i 2.7.9. Obračun amortizacije. U uslovima nepostojanja prave knjigovodstvene evidencije, popis imovine i obavezana kraju godine dobija mnogo veći značaj, u funkciji pouzdanijeg sastavljanja BS.

Bilans stanja ne mora biti u vidu dvostranog, može biti i jednostrani pregled, kakva je i naša zvanična šema, kao i forma BS u definisana ovoj metodologiji (tabela 35). U nastavku se daju krataka objašnjenja i napomene za pojedine pozicije. STALNA IMOVINA (1 do 6):

Sadašnja vrednost objekata, opreme i višegodišnjih zasada: preuzeta je iz tabele obračuna omortizacije (sheet „AMORTIZACIJA“). Tačnije, prethodno je napravljena tebela rekapitulacije vrednosti osnovnih sredstava (u istom sheet-u), radi lakšeg preuzimanja u BS i kontrole.

Osnovno stado - obuhvata vrednost krava, koja je na kraju godine utvrđena popisom, odnosno preuzeta iz tabele „list stoke-krave“ sheet „mleko“. U metodologiji je usvoje model vrednovanja osnovnog stada po „fer vrednosti“, što znači da nema amortizacije.

Zemljište – je procenjeno prema tržišnim cenama, uvažavajući lokaciju i kvalitet pojedinih parcela. Od ukupno 45 hektara koliko brađuje, „model gazdinstvo“ u svom vlasništvu ima 32 ha, a ostatak je u zakupu. Kao što se može videti poljoprivredno zemljište je ubedljivo najvrednija imovina posmatranog g azdinstva. Tome doprinosi i činjenica da se zemljište ne amortizuje, tj. ne gubi vrednost putem otpisa.

OBRTNA IMOVINA ( 7 do 8 ): Sastoji se od materijalnog oblika obrtnih sredstava, tj. zaliha, i obrtnih sredstava u obliku potraživanja, novca, hartija od vrednosti i drugih prava. Zalihe materijala – se procenjuju popisom na kraju godine, odnosno na osnovu

dokumentacije o nabavci i izdavanju. Nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi se preuzimaju iz „tabele 33: Pregled promene

vrednosti zaliha učinaka u 2011. godini“ koja se excel formi nalazi u sheet-u „Bilansi“. Ostale zalihe- može obuhvatati date avanse za materijal, eventualne zalihe robe i sl. Ostala obrtna imovina – obuhvata raznovrsnu imovinu, a utvrđuje se na snovu popisa i

dostupne dokumentacije na gazdinstvu. U okviru tog, „druga obrtna imovina“ obuhvata eventualne kratkoročne hartije od vrednosti (komercijalni zapisi, blagajnički zapisi,

menice, skladišnice i sl.), kao i neka druga kratkoročna prava/potraživanja.

147

Tabela 35: Bilans stanja poljoprivrednog gazdinstva

Tekuća Prethodna

I) STALNA IMOVINA (1 do 6) 177555531 Zemljište 122364002 Objekti 5848753 Oprema 6789504 Višegodišnji zasadi 32768785 Osnovno stado 9784506 Ostalo

II) OBRTNA IMOVINA ( 7 do 8 ) 64095847 Zalihe: 1867762

- materijala 895000 - nedovršene proizvodnje 641512 - gotovih proizvoda 197001 - ostalo (npr. roba, dati avansi za materijal isl.) 134250

8 Ostala obrtna imovina: 4541821 - potrživanja od kupaca 3659593 - ostala potraživanja 353378 - gotovina i ekvivalenti 456450 - druga obrtna sredstva 72400

A) UKUPNA IMOVINA (AKTIVA) ( I + II ) 24165136

III ) SOPSTVENI KAPITAL (1 +/- 3) 194440821 Osnovni kapital vlasnika 130503312 Dobitak (ili Gubitak) + ili - 6393751

IV ) OBAVEZE (3 + 4 ) 4721055

3 Dugročne: 553072 - dugoročni krediti 553072 - ostale dugoročne obaveze 0

4 Kratkoročne: 4167983 - kratkoročni krediti 553072 - obaveze prema dobavljačima 3476613 - ostale obaveze iz poslovanja 138297

B) UKUPNI IZVORI (PASIVA) ( III + IV ) 24165137

Poljoprivredno gazdinstvo: "Model gazdinstvo" , Novi Sad, za 2011 . godinu

B I L A N S S T A N J A

Red. broj P O Z I C I J A Poziv

I Z N O S (RSD )

SOPSTVENI KAPITAL (1+2 +/- 3):

Kapital predstavlja sopstveni izvor, tj. pokazuje vrednost imovine u aktivi koja je finansirana sopstvenim sredstvima vlasnika gazdinstva. To je istovremeno i trajni izvor sredstava, jer nikada ne dospeva za naplatu (vraćanje), osim u slučaju eventualne likvidacije gazdinstva. U bilansnoj šemi se zbog preglednosti i boljeg razumevanja povezanosti bilansa,

148

izdvajaju dva pojavna oblika sopstvenog kapitala. Pored osnovnog kapitala vlasnika, tu je i ostvareni neto finansijski reultat u tekućoj godini (dobit ili gubitak). Upravo je finansijski rezultat predstavllja osnovnu vezu između BS i BU, što se najbolje vidi na sledećem šematskom prikazu:

=

=

GUBITAK

Gubitak iznad vis. kap.

DOBITAK

OBAVEZE

AKTIVA PASIVA

RASHODI PRIHODI

KAPITAL

+ DOBITAK ili - GUBITAK

Šema 3: Povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha

Rezultat koji se ostvari i izračuna u BU uključuje u BS, u okviru sopstvenog kapitala.

Pri tom, ako se radi o gubitku, on predstavlja odbitnu stavku kapitala, tj. oduzima se. To praktično znači, da gazdinstvo (odnosno vlasnik) po osnovu ostvarenog dobitka povećava sopstveni kapital (tj. sopstvenu imovinu). Gubitak znači suprotno, tj. smanjenjesopstvene imovine. U našem primeru, „model gazdinstvo“ je u 2011. godini povećalo sopstveni kapital (imovinu) po osnovu dobitka u iznosu od 6.393.751 dinara.

Sada je jasnije zašto se može reći da u suštini, postoji samo jedan bilans, a to se Bilans stanja. BU praktično predstavlja samo „račun dobitka/gubitka“. Njegov konačni efekat u vidu finansijkog rezultata uključuje se u BS, kao neto povećanje sopstvenog kapitala (=sopstvene imovine) (dobitak), ili neto smanjenje sopstvenog kapitala (gubitak).

Još treba napomenuti da se u privrednim subjektima koji vode dvojno knjigovodstvo, finansijski rezultat ne prepisuje bukvalno iz BU u BS, već se utvrdi po drugom tzv. „knjigovodstvenom metodom“ i taj rezultat ulazu u BS. Istovremeno se rezultat utvrđuje i u BU (tzv. „bilansna metoda“), pri čemu se, naravno, pomoću oba metoda mora dobiti isti finansijski rezultat.

Eventualni „gubitak iznad visine kapitala“ se upisuje u aktivu. To znači da je privredni subjekat izgubio ne samo sav svoj kapital (=sopstvenu imovinu), već i deo pozajmljenog (tuđeg) kapitala. Drugim rečima, obaveze privrednog subjekta više nisu pokrivene imovinom, odnosno poverioci nisu zaštićeni. Ovo je ipak više teorijska mogučnost, mala je mogućnost da se desi u praksi, pogotovu kod poljoprivrednih subjekata. OBAVEZE (3 + 4 ):

Obaveze predstavljaju tuđi (pozajmljeni) izvor kapitala i pokazuje vrednost imovine u aktivi koja je finansirana tuđim sredstvima. Obično se dele na dugoročne i kratkoročne, a njihova vrenost se (kada nema knjigovodstva) može utvrditi popisom, odnosno na osnovu dokumentacije.

149

Treba obratiti pašnju na jednu specifičnu vrstu kratkoročnih obaveza koja se redovno javlja u poslovanju poljoprivrednih gazdinstava, a to su „Pozajmice od domaćinstva“. Ovo se naravno donosi na pozajmljivanje odnosno ulaganje novaca koji potiču od drugih prihoda u domaćinstvu (npr. od zaposlenih članova domaćinstva, iz drugog biznisa i sl.). Ove obaveze treba interno evidentirati, kao i „Potrživanja od domaćinstva. Na kraju obračunskog perioda najbolje je da se izvrši prebijanje ovih potraživanja i obaveza, i potom neto iznos unese u BS, u okviru poticije „ostale baveze iz poslovanja“ ili „druga kratkoročna potraživanja“. Na ovaj način se jаsno rаzdvаjаju proizvodneh i finаnsijske аktivnosti i tokovi između „gаzdinstvа“ kаo proizvodne jedinice, i „domаćinstvа“ kаo socioločke jedinice (zаjednice).

3.2.5. ANALITIČKI POKAZATELJI USPEHA GAZDINSTVA

Na osnovu podataka koji su sadržani u bilansu stanja i uspeha može se izračunati čitav set analitičkih indikatora, veoma važnih za ocenu uspešnost poslovanja poljoprivrednih gazdinstva. Postojanjem ovih bilansa stvaraju se pretpostavke za primenu jedne cele analize poslovanja, koja se obično zoveanaliza bilansa. Radi se o dosta obimnom i stručnoj analizi, koja sa somob nosi i svoje specifične metode analize. Ovde prikazujemo samo najvažnije segmente ove ananalize, prilagođene potrebama poljoprivrednog gazdinstva, odnosno ograničene suženim informacionom osnovom koju pružaju prezentovane bilansne šeme.

U nastavku se prezentuju sledeće najvažnije analize imovinskog i finansijskog položaja poljoprivrednog gazdinstva:

1. finansijske ravnoteže (strukture), 2. zaduženost, 3. solventnost i likvidnost, 4. dohodak gazdinstva, 5. ekonomičnosti, 6. profitabilnost prihoda (stopa dobiti), 7. koeficijenti obrta. 8. rentabilnost ukupnog i sopstvenog kapitala.

Prva tri pokazatelja odnose se, prevashodno, na finansijsku strukturu (finansijski položaj) gazdinstva, a ostali primarno na finansijski rezultat gazdinsta. Pri tom, treba znati da su finansijski rezultat i finansijski položaj neposredno i tesno povezani. Posmatrano na duži rok, ne može finansijski rezultat biti dobar a finansijski položaj loš, i obrnuto.

Analiza FINANSIJSKE RAVNOTEŽE je najbitnija karika u analizi finansijskog položaja

preduzeća/gazdinstva. Finansijska ravnoteža podrazumeva da sredstva po obimu i vremenu za koje su vezana (neunovčljiva, imobilizovana) odgovaraju obimu i vremenu raspoloživosti izvora finansiranja. Finansijska ravnoteža se u praksi najčešće utvrđuje kroz dve jednakosti: kratkoročne i dugoročne finansijske ravnoteže. Dugoročna i kratkoročna finansijska ravnoteža međusobno su čvrsto povezane, odnosno uslovljene. Ako postoji dugoročna onda postoji i kratkoročna finansijska ravnoteža, jer je uvek aktiva = pasiva. Kratkoročna finansijska ravnoteža praktično predstavlja kontrolu likvidnosti, a dugoročna kontrolu uslova za održavanje likvidnosti.

150

Tabela 36: Finansijska ravnoteža gazdinstva 1 Stalna imovina 17755553

2 Zalihe 1867762

3 Ostala obrtna imovina 4541821

4 Kapital 19444082

5 Dugoročne obaveze 553072

6 Kratkročne obaveze 4167983

a) Kratkoročna ravnoteža (6 / 3) 0.918b) Dugoročna ravnoteža (4+5) / (1+2) 1.019

Analiza pokazuje da gazdinstvo ima povoljnu finansijsku strukturu, s obzirom da su

dugoročni izvori za 373.839 dinara veći od dugoročno vezane imovine. Upravo za toj iznos se kratkoročne obaveze pokrivene dugoročnim izvorima, što predstavlja sigurnost za održavanje likvidnosti.

ZADUŽENOST se ocenjuje na bazi vlasničke strukture izvora finansiranja, odnosno

pasive bilansa stanja. Prema tradicionalnom finansijskom pravilu struktura pasive se smatra prihvatljivom ako je odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora 1:1, što znači da je odnos imovine i dugova 2:1. Pred ovog pravila, za pouzdanu ocenu zaduženosti neophodno je uzeti u obzir i druge kriterijume, i to: organski sastav sredstava i stopu inflacije, kao primarne, i rentabilnost i likvidnost, kao sekundarne.

Tabela 37: Zaduženost gazdinstva 1 Kapital 19444082

2 Dugoročne obaveze 553072

3 Kratkročne obaveze 4167983

I) Ukupna pasiva (1 do 3 ) 241651374 Stopa ukupne zaduženosti (2+3) : I x 100 19.54%5 Stopa dugoročne zaduženosti (2 : I) x 100 2.29%6 Stopa kratkoročne zaduženosti (3 : I) x100 17.25%

Posmatrano „model gazdinstvo“ nisku stopu zaduženosti od 19,54%, od čega na kratkoročnu zaduženost otpada 17,25%.

SOLVENTNOST označava sposobnost preduzeća da plati sve obaveze ne u roku njihovog

dospeća već kad tad, makar i iz stečajne (likvidacione) mase. Zbog čestog brkanja pojma solventnosti i likvidnosti treba naglasiti da likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da plati obaveze u roku njihovog dospeća.

Tabela 38: Solventnost gazdinstva

1 Poslovna imovina 24165136

2 Obaveze 4721055

3 Solventnost (1 / 2) 5.1

151

Jasno je da solventnost nije ugrožena, s obzirom da je imovina za 5,1 puta veća od obaveza. Ovakav pokazatelj solventnosti je i očekivan, s obzirom na nizak stepen zaduženosti gazdinstva.

O značaju DOHOTKA (neto produkt) kao pokazatelju uspeha poslovanja detaljno se govorilo u poglavlju 2.8.1. Dobit i dohodak. Dohodak predstavlja novostvorenu vrednost u nekom procesu proizvodnje. Kao takav, rezultat je ljudskog rada, jer samo ljudski rad može da stvori novu vrednost u procesu proizvodnje. Ovde smo se odlučili za nešto drugačiji način računanja dohotka u odnosu na dohodak koji se u literaturi često pojavljuje pod nazivom „dohodak gazdinstva po ekonomskij nauci“, a koji još sadrži i kamate na obrtna sredstva, kao i još neke poreze i doprinose društvenoj zajednici (npr. vodni doprinos, porez na katastarski prihod i dr.). Ovo je znatno jednostavniji način računanja, a razlika nije velika.

Tabela 39: Dohodak gazdinstva 1 Bruto dobitak 1867762

2 Trokovi zarada 4167983

3 Dohodak gazdinstva (1+2) 60357454 Troškovi rada članova domaćinstva- 75% 3125987

5 Korigovani dohodak (1 + 4) 4993749 Takođe smo utvrdili još jedan pokazatelj uspeha kojega smo nazvali „Korigovani

dohodak“. Računa se kao zbir bruto rezultata i dela troškova rada koji se odnosi samo članove domaćinstva (u našem primeru to je 75% od ukupnih troškova plata). Ovo je koristan pokazatelj uspeha, jer realnije pokazuje koliku stvarnu korist imaju članovi porodice koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom na svom gazdinstvu.

EKONOMIČNOST kao relativni pokazatelj uspeha, detaljno je objašnjen u prethodnim poglavljima. Ovaj pokazatelj je izračunat za svaku pojedinačnu proizvodnju, kao i u zbirnim kalkulaicjama grana, odnosno gazdinstva u celini. To je, međutim, bio pokazatelj ekonomičnosti proizvodnje, računat malo drugačiji način, tj. iz odnosa ostvarene vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova. Ovde je reč o ekonomičnosti poslovanja celog gazdinstva, a računa se na osnovu podataka iz BU, kao odnos ostvarenih prihoda i rashoda.

Ukupna ekonomičnost (tabela 40) izražena odnosom ukupnih prihoda i ukupnih rashoda, na posmatranom model gazdinstvu je na dobrom nivou za poljoprivrednu delatnst (1,75). Koeficijent ekonomičnosti iz odnosa poslovnih prihoda i rashoda je nešto veći (1,77), što je i očekivano. Koeficijent ekonomičnosti utvrđen na osnovu podataka u zbirnoj kalkulaciji (1,99) veći je od ovog na bazi podataka iz bilansa uspeha. Kako je već objašnjeno, prihodi, rashodi i rezultat utvrđeni u BU su tačniji nego u zbirnoj kalkulaciji, bolje reći, jedino su oni tačni za gazdinstvou celini, za period od jedne kalendarske godine. To znači da su relevantni samo oni koeficijenti ekonomičnosti, kao i svi drugi pokazatelji, koji su utvrđeni na osnovu podataka iz BU.

152

Tabela 40: Ekonomičnost i profitabilnost prihoda 1 Poslovni prihodi 14734414

2 Poslovni rashodi 8328055

3 Ukupni prihodi 14864959

4 Ukupni rashodi 8471208

5 Ekonomičnost poslovnih prihoda (1 / 2 ) 1.77

6 Ekonomičnost ukupnih prihoda (3 / 4 1.757 Poslovni dobitak / gubitak (1-2) 6406359

8 Bruto (=neto) rezultat (4-5) 6393751

9 Profitabilnost poslovnih prihoda (7 / 1) * 100 43.48%10 Profitabilnost ukupnih prihoda (8 / 3 ) * 100 43.01%

STOPA PROFITABILNOSTI poslovnih i ukupnih prihoda, takođe je detaljno objašnjena u prethodnim poglavljima, i izračunata za svaku pojedinačnu proizvodnju, kao i u zbirnim kalkulacijama grana i celog gazdinstva. Međutim, utvrđivana je na malo drugačiji način, tj. iz odnosa ostvarene dobiti i vrednosti proizvodnje, što znači da je to bio pokazatelj profitabilnosti (akumulativnosti) proizvodnje. Ovde je reč o profitabilnosti poslovanja celog gazdinstva, a računa se na osnovu podataka iz BU (tabela 40). Sope profitabilnosti poslovnih i ukupnih prihoda, računate na osnovu podataka iz BU, opet su nešto niže od onih utvrđenih u zbirnoj kalkulaciji.

KOEFICIJENT OBRTANJA je sinteticki indikator efikasnosti koriščenja obrtnih sredstava.

On odražava brzinu kruženja obrtnih sredstava. Obrtna sredstva kruze kroz privredne procese prelazeci sukcesivno iz jednog oblika u drugi prema obrascu: N – R … P … R1 – N1. Ukoliko obrtna sredstva brže kruže kroz privredne procese, to se sa istim obrtnim sredstvima, postize veći obim proizvodnje. Konkretno, što je kraći period zadržavanja na zalihama pojedinih vrsti materijala i proizvoda, i što je kraći period naplate potraživanja od kupaca, to su pomanja obrtna sredstva.

Opšta formula za izračunavanje koeficijenta obrata je: Ko= E / M, E- efeket (učinak) obrtne imovine u posmatranom periodu, M – prosečna korišćenih obrtnih sredstava,

Brzina obtanja se može meriti i brojem dana trajanja jednog obrta (T):

T = 363 / Ko, odnosno: Ko = 365 / T Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta obrtna imovina obrnula za jednu godinu, a broj

dana trajanja obrta (T) pokazuje koliko je dana trajao jedan obrt imovine. Viša efikasnost obrtne imovine je bitna za finansijski rezultat iz dva razloga: 1. pri višoj efikasnosti obrtne imovine postizu se veći učinci, a u krajnjoj liniji postize

se veci prihod od prodaje, što povećava finansijski rezultat; 2. sa višom efikasnošću obrtne imovine raspoloživa obrtna imovina je manja, a tada su

niži troškovi držanja zaliha (skladištenje, osiguranje itd.). Takođe su niži i troškovi finansiranja obrtne imovine, jer manji obim obrtnih sredstava po pravilu podrazumeva i manje učešće tuđih izvora, a time i troškova kamata. I jedno i drugo povecava finansijski rezultat preduzeca.

153

Tabela 41: Pokazatelji obrta na gazdinstvu

1 Poslovni prihodi 14734414

2 Ukupni prihodi 14864959

3 Prosečna obrtna imovina * 6409584

4 Prosečna ukuna imovina * 24165136

5 Ko obrtnih sredstava-na bazi poslovnih prihoda (1 /3) 2.30

6 Ko obrtnih sredstava-na bazi ukupnih prihoda (2 /3) 2.32

7 Ko obrtnih sredstava-na bazi ukupnih prihoda (2 /4) 0.62

* Prosek se računa po formuli (stanje na početku godine + stanje na kraju godine) / 2. Pošto nemamo podatke za prethodnu godinu uzeto je stanje sa kraja 2011. godine.

Posmatrano gazdinstvo ima relativno dobre Ko obrtne imovine (2,30 ; odnosno 2,32) za

poljoprivrednu delatnost. Koeficijent obrta ukupne imovine je znatno niži (0,62), što je uslovljeno velikom vrednošću fiksne imovine, naročito poljoprivrednog zemljišta. Poljoprivreda je karakteristična po vrlo niskom koeficijentu obrta, zbog dužine procesa proizvodnje. To je jedan od glavnih razloga niske profitabilnosti poljoprivredne delatnosti. RENTABILNOST predstavlja jedan od najvažnijih indikatora uspeha poslovanja svakog privrednog subjekta, pa i poljoprivrednog gazdinstva, o čemu je detaljno govoreno u poglavlju 2.8.4. Rentabilnost. Stopa rentabilnosti je, u stvari, rezultanta (proizvod) delovanja dva bitna indikatora, tj. predstavlja proizvod stope finansijskog rezultata (stope dobiti) i koeficijenta obrta uloženih sredstava. Pokazuje koliko je ostvareno zarade na 100 dinara uloženih sredstava, tj. odražava zarađivačku moć uloženih sredstava. Merenje i analiza rentabilnosti vrši se sa stanovista:

ukupnog kapitala, sopstvenog kapitala.

Pod ukupnim kapitalom se u ovom slucaju podrazumeva i sopstveni (kapital vlasnika) i pozajmljeni kapital (obaveze). Ukupan kapital je, naravno, jednak ukupno uloženim sredstvima (stalnim i obrtnim), odnosno ukupnoj imovini preduzeća/gazdinstva. Stoga se često koristi i naziv rentabilnost uloženih sredstava.

Tabela 42: Rentabilnost ukupnog i sopstvenog gazdinstva

1 Dobit 1400493

2 Rashodi kamata 99553

3 Prinos na ukupan kapital (1+2) 1500046

4 Prosečna ukupna imovina (kapital) * 24165136

5 Prosečan sopstveni kapital * 19444082

5 Rentabilnost ukupnog kapitala (3 / 4) x 100 6.21%

6 Rentabilnost sopstvenog kapitala (1 / 5) x 100 7.20% Posmatrano „model gazdinstvo“ ostvarilo je solidne stope rentabilnosti ukupnog i

sopstvenog kapitala (6,21%, odnosno 7,20%). Veća stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni, pokazuje da gazdinstvo ostvaruje veći prinos na ukupan kapital nego što je cena pozajmljivanja kapitala (tj. kamatna stopa).