GAJENJE LENIKA Pored viestru e i veli e privredne vrednosti leni a, treba istai da u Srbiji postoji grub ras ora izmeu stvarnih potreba za plodovima ove vone vrste i stanja te proizvodnje, bez obzira na postojanje mogunosti da se oni proizvode u znatno veoj meri, zahvaljujui pre svega pogodnostima agroe olo ih uslova nae zemlje. Mnogobrojni su i raznovrsni inioci oji su doprineli ova vom tretmanu i nezainteresovanosti naih proizvoaa za les u. Sistemats om istraivanju ove vone vrste u nas posveena je relativno s romna panja, to se ne bi moglo rei za druge zemlje u svetu oje imaju povoljne uslove za njeno gajenje, ao ni za druge vone vrste. Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvoenje u proizvodnju i podizanje veih plantanih zasada, ia o postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u naoj zemlji. Les a se dugo smatrala samo ums om vrstom i ada se poela gajiti ao ultura nije joj se po lanjala potrebna paznja. Bez strunog pristupa gajenju les e nema uspene i rentabilne proizvodnje, to podrazumeva i primenu savremenih agro i pomotehni ih mera. La o razmnoavanje vegetativnim putem, povoljni prirodni uslovi treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantanih zasada na znatno veim povrinama, a o bi naa zemlja uvoz supstituisala izvozom, a les a dala svoj doprinos poveanju standarda i obezbeenju egzistencije veeg broja ljudi. Meutim, neade vatne fitotehnic e mere, oje su do sada primenjivane ili bolje rei malo ta se primenjivalo, onemoguavaju intenzifi aciju proizvodnje ove veoma znaajne vone vrste. Les a predstavlja vrlo znaajnu vrstu jezgrastog voa iji su plodovi vrlo cenjeni na domaem i svets om tristu. Jezgra leni a u hemijs om pogledu predstavlja izvor veli og broja vrlo orisnih jedinjenja, ao to su ulja, belanevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Sadraj ulja u jezgri leni a ree se od 55% do 72%, belanevina 12% do 22%, ugljenih hidrata o o 14%, ecera od 2% do 10%, vode 5,8% i mineralnih materija od1,8%d 3%. Veli a nutriciona i dijetoterapeuts a vrednost jezgre leni a omoguuje stalan porast potranje i potronje od strane onditors e industrije, oja je i najvei potroa, ta o da ona danas postaje sve znaajniji predmet meunarodne trgovine. Manja oliina plodova oristi se i za stonu potronju. Pored ishrane plodovi nalaze iro u primenu i u ozmeti oj i farmaceuts oj industriji. Niza sadraj vode u jezgri, oja je zatiena ljus om, omoguuje znatno bolje i due uvanje plodova od plodova drugih vonih vrsta. Tolerantnost prema agroe olo im uslovima, rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tritu uticali su da les a u glavnim proiza im zemljama pree iz e stenzivne u intenzivnu proizvodnju. Vrednost oljutenog leni a (jezgra) na svets oj berzi iznosi 7,8 g, u poslednjih 10 godina cena je samo jednom imala promenu i to 2005. godine, ada se cena sa 5,5 (najnia cena u prote lih 15 godina) za ilogram popela na a 11 za ilogram; razlog je mraz oji je znaajno umanjio prinose. Svets a potranja za leni om je u stalnom porastu to ga ini deficitarnom robom. Evrops a Unija nema ograniavanja zasada pod les om. Srbija uvozi 95% ploda leni a da bi podmirila sopstvene potrebe. Ministarstvo poljoprivrede subvencionie ovu proizvodnju leni a. Najvei svets i proizvoai su: Turs a, Italija, panija, Gr a, USA i dr. Italija je vodei proizvoa leni a u Evropi i njihov nain uzgoja su primer svim svets im proizvoaima. ivotni ve les e je od 70-100 godina. Plod donosi od 50-70 godina. Les a poinje da raa u 3 -4 godini. Period pune rodnosti poinje sa 7-8 godina a period pune rodnosti 30-50 godina. U punom rodu jedno stablo daje od 8-12 g. Od ploda o o 50% otpada na ljus u. Zavisno od uzgojnog obli a, formranja rune, gustina sadnje, vremena starosti i drugih agrotehnic ih inilaca leni donosi rod od 2,2 tone ploda, pa do 3,6 tona/ha. U dananje vreme leni se vie pominje ao medijum onosno podloga za gajenje vrlo s upocenih gljiva tartufa Tuber sp. S obzirom da se na orenu leni a odvija simbiots i proces sa gljivicama, odnosno mi oriza, to je is orieno, za ino ulaciju mlade sadnice orena leni a a o za letnji tartuf ili crni, ta o i za beli zims i tartuf oji je veoma s up i na tritu dostie cenu i od 1000 eura za ilogram. Kod nas se mogu pronai sadnice leni a ino ulisani micelijom tartufa po ceni od 30 eura za sadnicu. Kod gajenja leni a ojim se prizvodi tartuf treba imati u vidu da se zapravo radi o dve razliite tehnologije. Postoji mnogo ogranienja u ova oj proizvodnji, a i is ustva a o od nas ta o i u o olnim zemljama su razliita, i esto se pri rivaju. Nesumnjivo je da se crni, letnji tartuf moe la e proizvesti, do beli veoma te o ili samo sluajno, zato mu je i cena viso a. Proizvodnja samog ploda leni a je mala, ne oli o ilograma, po stablu. Parcela pod zasadom les e se meuredno ne sme obraivati da se ne bi otetio oren ino ulisan tartufom, oji je inae plita . Sledee je, da se ne sme intezivno navodnjavati jer tartufi ne podnose via vode u zoni orenovog sistema. Ta oe ubrenje mineralnim ubrivima nije dozvoljeno ili je ogranieno. Sve ovo navodi da je proizvodnja leni a za onditors u industriju potpuno razliita od gajenja tartufa na les i. U sva om sluaju, potrebno je dobro se informisati o proizvodnji tartufa na les i, s obzirom da su ulaganja veoma viso a.AGROEKOLOKI USLOVI GAJENJA LENIKA Leni zahteva u to u godine a o dovoljno vode u zemljitu, ta o i relativne vlage u vazduhu. Vrlo je znaajno da su padavine pravilno rasporeene po mesecima. Nedostata vode se manifestuje viestru o nepovoljno: plodovi otpadaju, nedovoljno se formira jezgro, valitet plodova se smanjuje rupnoa nije ara teristina, a i jezgra su loijeg valiteta. Ocenjuje se ao potrebno 700-800 mm taloga, odnosno o o 70 mm meseno. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda to su meseci: maj i jun. Sve sorte su nejedna o otporne na nedostata vode. Osetljivije su sorte na la om, pes ovitom zemljitu, ao i na plit im zemljitima. Smatra se da je za leni povoljna lo acija sa hidrotermi im oeficijentom od o o 1,25. Leni je heliofit to znai da su za njega pogodniji osvetljeni poloaji. Osvetljenost se regulie i brojem stabala po he taru. Potvrdu da leni zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju o o Sredozemnog mora. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo tetni. Tihi vetrovi u to u godine manje mu smetaju. Tua grad ta ode moe tetno da deluje. Leni ao drvo moe da uspeva svuda, ali su njegovi zahtevi u pogledu lime strogo precizirani ada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome to su zemlje najvei proizvoai svih plodova sa limats im uslovima u ojima nema mnogo nis ih temperatura. Sa povoljnim limats im uslovima za gajenje leni a isticu se: Turs a, panija, Italija, Kalifornija. Zemljita na ojima se leni gaji dosta su neplodna. To znai da su limats i inioci vrlo znaajni i od njih zavisi njegovo uspeno gajenje. U poslednje vreme podiu se plantae leni a oje se navodnjavaju, to se do sredine sedamdesetih godina prolog ve a nije pra ti ovalo.Ovo je sluaj u podrujima gde nema dovoljno padavina i gde je zemljite os udno u vodi. Neophodno je da se omogue 2-3 zalivanja u to u vegetacije, a to daje viso prinos, posebno ne ih sorti leni a oje se gaje u U rajini, Kaliforniji i ne im delovima Bugars e.. Samo jedno zalivanje u Bugars oj dalo je prinos 10-15 g/stablo. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Pogreno je uvreeno shvatanje da leni podnosi i uspeva u senci. Reprodu tivni organi su po periferiji rune to potvrduje zahteve leni a za osvetljenjem a o bi se oni formirali. ODNOS LENIKA PREMA ZEMLJITU Zemljite je jedan od osnovnih inilaca za uspenu proizvodnju pa se moraju ispitati njegove fizi e i hemijs e osobine, Ia o nije veli i probira zemljita za les u su najpogodnija rastresitita, propustljiva i plodna zemljita. Zemljita sa viso im nivoom podzemne vode, ao i ona na ojima se veoma dugo zadrava povrins a voda nisu pogodna za gajenje les e. Prema rea ciji zemljita (pH vrednosti) leni je tolerantan, jer dobro uspeva na zemljitu pri vrednosti pH od 5 do 8. Leni ne podnosi movarna zemljita. U nas su injeni po uaji sa gajenjem leni a oji nisu uspeli. Nije bilo uspeha zbog toga to zemljite nije odgovaralo fizic im osobinama. U divljem stanju leni se nalazi na renom i sili atnom zemljitu. Zemljite za leni mora biti ta vo da omoguuje ravnomerno razvijenje orenove mree a o lateralno, ta o isto i po dubini. A to e omoguiti zemljita sa dovoljno hranljivih materija, vode i vazduha u to u cele godine. Trebalo bi nastojati da se prili om izbora zemljita za omercijalno gajenje leni a izaberu ona oja trae najmanje ulaganja za dovoenje u odgovarajue uslove. Zemljite za leni bi trebalo da sadri: 15-20% gline; 20-30% sitnog pes a; 15-20% oloida; 30-50% rupnog pes a. Rebov predlae: 5-20% gline i 50% pes a istie se i znaaj humusa a 10%, ao i 25% rea, ali se ne pravi razli a po sortama. U Italiji sastav zemljita izgleda: rupan pesa 35,3 51,2%; sitan pesa 22,7 29,5%; oloidi 14,1 23,4%; Glina 7,4 10,5%; Kre manje od 1,3%; Humus 2,5 3,9%; pH 6,92 7,4; azot (N) 0,12 0,22%; fosfor (P2O5) 38 223 mg/ g; alijum (K2O) 286 798 mg/ g. Kora navodi da je za rast i razvie les e dovoljno plodno zemljite oje sadri pre o 3% humusa, 250 - 300 ppm la o usvojivog alijuma i 120 -140 ppm la o usvojivog fosfora. GRUPE SORTI LENIKA Uspena proizvodnja les e zavisi od pravilnog izbora sorti, mnogo vie nego od drugih vonih vrsta, jer su uglanom stranooplodne, a manji broj samooplodan. Pra sa je po azala da sva o proizvodno podruje sa specifilnim limats im i pedolo im ara teristi ama mora imati sopstveni sortiment. Postoji vie naina da se grupiu sorte leni a. U primeni je lasifi acija oja leni grupie na: pitome, plemeni e, ulturne sorte i ums e forme. Pitome sorte su postale preteno od vrsti: Corylus avellana, Corylus maxima i Corylus pontica. Nain postan a, tj. rodonaelni sorta, ao riterijum za grupisanje sorti leni a nije pri ladan. Iz pra tinih razloga je usvojena lasifi acija oja za razvrstavanje sorti uzima morfolo e ara teristi e. Prema ovom riterijumu se razli uju etiri grupe, i to: Lambert-sorte. Ova grupa sorti ime je dobila po omotau njegovom izgledu i grai. Omota u ovih sorti je razrezan, dui je od ploda, po izgledu podsea na ''bradu''. U ovu grupu spadaju privredno znaajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. Cels e sorte. Znaajna ara teristi a u ovih sorti je ta ode grada omotaa. On je raseen na dva dela i pri osnovi srastao. U zrelih plodova omota se povija i plodovi la o ispadaju. Omota u osnovi nema cilindrino zadebljanje oje je ara teristino za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima oji variraju od o ruglastog do izduenog, u pogledu veliine ta ode su mogua veli a variranja. Lambert-hibridi. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i cels e). Plodovi su slini lambert-sortama, a po omotau cels im sortama. Plodovi la o ispadaju iz omotaa. Jezgro ovih sorti je dobrog valiteta pogodno za onzum i za industrijs u preradu. Cels i hibridi. Sorte ove grupe su nastale ao lamberthibridi sa biolo o-fiziolo im ara teristi ama cels ih sorti. U ovih sorti je omota iz dva mesta oja su u osnovi srasla. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno znaajne sorte. ums e forme. Razne forme ums og leni a, oji se ne ultivie, svrstane su u ovu grupu. Ovde nije re o sortama, jer se o njima ne radi, ve o razniim formama i slino. Zbog ogromnog broja varijanti, susreemo i vrlo veli o arenilo plodova po rupnoi, obli u, izgledu omotaa i drugim svojstvima. Ove su forme prema svojim osobinama blis e cels im sortama. IZBOR SORTI LENIKA Za proizvodnju plodova leni a mora se predvideti odgovarajuci sortiment. Prili om izbora sorti mora se voditi rauna o nizu inilaca. Potrebno je poznavanje biolo e prirode sorti i njihovo ponaanje prema uslovima sredine. Veli i znaaj ima i trite, odnosno namena proizvodnje. S tim u vezi razli uju se sorte sa plodovima pri ladnim za razliite namene: za stonu upotrebu, za industriju ( remove) i ombinovanu namenu. Napominjemo da je leni pomolo i nedovoljno obraen; zbog toga se pojavljuju sluajevi da ista sorta ima u jednom raju zemlje jedno ime, a u drugom drugo, to predstavlja pote ocu o ojoj bi trebalo voditi rauna. Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod, obilno i redovno raanje, valitet plodova, oslobaanje iz omotaa, otpornost prema bolestima, tetoinama, sui i sl., homogamija, autofertilnost ili interfertilnost. Faza cvetanja je znaajno obeleje (cenjenije su sorte oje su asnocvetne). I plodovi se vie cene a o su ujednaeniji po obli u i ispunjeni jezgrom. Za industriju o olade, remova i dr. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje rupni, o rugli ili ovalnog obli a, tan e ljus e i s viso im randmanom jezgra. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se po oica la o odvaja prili om prenja. Plodovi za potronju ao stono voe bi trebalo da su to rupniji, atra tivnog izgleda i obli a. Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznaajnija svojstva: rodnost, bujnost, obli ploda, randman jezgra, odvajanje omotaa ( upule), veliina ploda i otpornost na negativne temperature. Ocena rupnoe plodova prema nameni je nejedna a, to se vidi iz tabele. Poentiranje plodova nejedna e rupnoe prema nameni. Odlian valitet oznaava (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i ne zadovoljava (1). Tonda Gentlle delle Langhe Italijans a sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije les e u oblasti Pijemonta, gde se najvie gaji. Najbolje uspeva u predelima slinim onim iz ojih vodi pore lo, a to su blago zatalasana podbrda. Ne podnosi vlana i maglovita podneblja. Sazreva rano u drugoj polovini avgusta. bun je srednje bujnosti. Sorta je protandrina. Rese se otvaraju od sredine decembra do sredine januara, ens i cvetovi to om januara. Samobesplodna je sorta i potrebni su opraivai. Dobri su: Tonda gentile Romana, Mortadella. Nocchione, Negret, Cosford. Otporna je prema zims im mrazevima. Vrlo rodna sorta. Plod je srednje rupan (2,5 gr), loptastog do loptastospljotenog obli a. Plodovi la o ispadaju iz omotaa, imaju tan u ljus u dosta tvrdu. Randman je od 46 do 48%. Jezgro je sitno (1,2 gr) loptasto, boje slonove osti, vrsta, aromatino, vrlo valitetno, pa je veoma traeno u onditors oj industriji. Ovo je privredno najznaajnija sorta les e u naoj zemlji.Tonda Gentile Romana Sorta italijans og pore la. Najvie se gaji u srednjoj Italiji. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. bun je srednje bujnosti. Cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta. Samobesplodna je. Dobri su: Tonda Gentile Langhe, Mortadella. Nocchione, Tonda di Giffoni. Dobro se prilagodava razliitim uslovima sredine. Otporna je na pozne prolene mrazeve. Plod je srednje rupnoe (2,7 gr) o ruglog obli a tamno braon boje i la o ispada iz omotaa. Randman je ugla je od 44 do 46%. Jezgro je sitno (1,2 gr), o ruglo, vrsto valitetno i dobrih organolepti ih svojstava. Pogodan za onditors u industriju. Spada u grupu privredno znaajnih sorti.Tonda di Giffoni Sorta italijans og pore la, postala odabiranjem iz prirodne populacije les e. bun je bujan. Protandrina je homogena sorta. Samobesplodna je pa su potrebni opraivai. Dobro je oprauju Tonda gentile Romana, Mortadella. Nocchione i Tonda Gentlle delle Langhe. Plod je srednje rupnoe (2,5 gr) o ruglog obli a, tamno braon boje. Randman jezgra je 45 do 47%. Jozgro je sitno (1,2 gr) o ruglasto, belo, prenjem se la o odvaja od po oice. Vrlo pogodna za onditors u industriju. U toplijim rajevima veoma rodna sorta Rims i Sorta italijans og pore la. Sazreva srednje asno, sredinom septembra. bun je srednje bujan. Stvara mnogo izdana a. Protogonina je i autoin opatabilna sorta. Cveta srednje asno. Cosfird dobro oprauje sortu Rims i, a ona je odlian opraiva za sortu Istars i dugi. Rims i je relativno otporan prema mrazevima. Rada dobro. Plod je rupan (3 gr). olaast. Plodovi ispadaju iz ovojnice. Ljus a je svetlo smeda, dosta debela, ali se la o odvaja od jezgra. Randman jezgra je 44 do 45%. Jezgra su sitna do srednje rupna (1,35gr), slat a, ali nije aromatino. Prenjem se odvaja od po oice. Rims i pripada grupi pratech sorti. Istars i dugi Sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije les e sa podruja Istre. Sazreva srednje rano, u prvoj polovini septembra. bun je srednje bujan do bujan i razgranat. Protandrina je i samobesplodna. Dobro je oprauje: Rims i, Hals i din i Ludolf. Relativno je otporna prema mrazevima. Plod je srednje rupan do rupan (2,8 gr), izduenog obli a. Omota ( apsula) je dui od ploda, pa plod ispada iz njega i nije pogodan za mehanizovanu berbu. Randman jezgra je o o 43%. Sitno je o o 1,2 gr uc asto belo, aromatino u usna. Prenjem se veoma la o odvaja od po oice. Koristi se za stonu upotrebu i u onditors oj industriji. Propada privredno znaajnim sortama. PRIPREMA ZEMLJITA Masa orena leni a nalazi se na dubini izmedu 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost orenove mree znaajan uticaj imaju fizic e osobine zemljita. Na plodnom zemljitu leni ima gustu i isprepletanu orenovu mreu oja zauzima veu povrinu, a osnovna masa orena se nalazi na 40 50 cm dubine (o o 80%). Pojedine ile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno prostiranje je u odnosu obima rune, samo manji deo orena prelazi taj obim. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se vie ila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj ila. Zemljite za plantau les e priprema se na celoj povrini i na dubini do 60 cm, to zavisi od njegovih fizic ih osobina. Rigolovanje cele povrine moe se izvesti na lasian nain uz primenu te ih tra tora i plugova rigolera. U novije vreme se preporuuje priprema zemljita podrivanjem podrivaima. Najbolje su se po azali podrivai vibratori, odnosno podrivai sa vibrirajuim radnim telom. Ova va priprema zemljita ima ne e prednosti, jer se zemljite ne prevre, a rastresa se na celoj eljenoj dubini. Na ovaj nain se poveava zapremina zemljita, to doprinosi poboljanju vodnog i vazdunog reima zemljita, ao i opte poroznosti. U ne im sluajevima zemljite se mora pripremiti opanjem jamica. Za tu svrhu se mogu oristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili pri ljuene na tra tor. Na strmom zemljitu se moraju izgraditi terase. Odravanje zemljita Odravanje zemljita u zasadima les e je obavezna agrotehni a mera, da bi se spreio razvoj orovs ih bilja a i da bi se ujedno poboljala aeracija i odrala potrebna vlanost zemljita. U podrujima sa dovoljnom oliinom padavina obrauje se samo jedan us i pojas u redu uz ombinaciju sa herbicidima, do se zemljite izmedu redova najee odrava u vidu ledine U paniji i Italiji uobiajeno je ombinovanje herbicida i obrade zemljita, poto se na taj nain ola ava in orporacija organs ih i mineralnih materija u zemljite. U zasadima podignutim na strmim terenima zemljiste se odrava u vidu ledine da bi se na taj nain spreilo negativno dejstvo erozije. Odravanjem zemljita bi trebalo da se postigne unitavanje orova i odravanje najboljeg reima za vodu i vazduh. Na taj nain bi se postizalo i odravanje dobrih drugih osobina zemljita, a naroito njegove plodnosti. Sva a o da bi trebalo da nain odravanja zemljita bude u s ladu i sa drugim iniocima (podneblje, plodnost zemljita, onfiguracija terena, mehanizacija i sl.). U borbi protiv orova se sve vie oriste pri ladni herbicidi. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti strunjacima, a naroito u vezi sa oliinom herbicida ojom planirate da tretirate vau plantau. Preporuuju se herbicidi za plantae podignute na sopstvenom orenu, gde se javlja veli i broj izdana a. Primenom herbicida unitava se i znatan broj izdana a oji suvino iscrpljuju matino stablo. U plantai gde se obavlja mehanizovana berba ne preporuuje se dranje zemljita u stanju ledine, jer bi to otealo sa upljanje plodova. To znai da se zemljite u intenzivnoj proizvodnji odrava u vidu jalovog ugara. U sluaju da je plantaa na siromanom zemljitu i da je potrebno bilans organs ih materija izravnati gajenjem bilja a za zelenino dubrenje, tada se meduredni prostor oristi za gajenje stonog gra a, grahorice, rai, in arnats e deteline ili oje druge bilj e oja daje dovoljno zelene mase. U jesen se najece seju: graa , maljava grahorica ili panons a grahorica u ombinaciji sa rai. U prolee se masa zaore. U redu se zemljite prs a herbicidima radi unitavanja orova i izdana a. Od herbicida su dobri za unitavanje izdana a: Praquat, (2 4 dihlorfeno sisiretna iselina) i dr., Gramo son u oliini od 4 g/ha povrine oju bi trebalo tretirati. Napominjemo jo jednom da bi se za ovaj posao trebalo onsultovati sa ljudima oji su strunjaci u oblasti zatite bilja, a njih moete nai u poljoprivrednoj stanici u vaem mestu. U jesen se primenjuje dubo a obrada uz prethodno rasturanje odgovarajue oliine organs ih i mineralnih ubriva. Obrada zemljita u jesen doprinosi poboljanju vodnog reima zemljita, ubrzavanje mnogih procesa u zemljitu, unitavanju orova, tetoina, podstie rad orisnih mi roorganizama. Napominjemo da je oren plita i da ga obradom ne treba povreivati. Odravanje zemljita bi trebalo prilagoditi sva om on retnom sluaju. Pre nego se sa berbom pone izvri se ravnanje povrine i valjanje radi la eg sa upljanja plodova. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje orova u redovima. Koli o je leni isplativa vona sorta govori podata da sa he tara, u ol o je obavljena sva potrebna nega, mogu da se uberu i dve tone ploda. Meutim, od vremena saenja pa do ova ve berbe treba sae ati ne oli o godina. U drugoj i treoj godini rodnost je simbolina, a asnije ona raste progresivno, a da li e pun rod dostii u petoj, sedmoj ili 10 godini zavisi od uzgajivaa. ubrenje mineralna ishrana mladih stabala leni a Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u s ladu sa njihovom razvijenou. Sa porastom stabla se poveavaju i norme ubriva. U oli o je potrebno, u ovom periodu se vre i druge ore cije, ao ore cija pH vrednosti. Ve je reeno da joj najbolje odgovaraju zemljita sa pH od 5 do 7,5 i da pri pH od 8 moe doi do javljanja hloroze. Medu najvanije biogene elemente se ubrajaju: azot (N), fosfor (P), alijum (K), alcijum (Ca), magnezijum (Mg) i bor (B). Koren leni a la e usvaja elemente ada pH iznosi od 6,8 do 7,3. Ustanovljeno je da se na orenu razvija mi oriza oja pridonosi optem porastu i rodnosti leni a, pa i njegovom zdravstvenom stanju. U jednom je ogledu utvreno da je na stablima sa mi orizom lie bilo zdravo, tamnozelene boje, a na stablima gde nije bilo mi orize, lie je bilo bledozeleno i sitno. Mi orizu podstie umereno vlano zemljite sa dovoljno organs ih i mineralnih materija. Koren leni a fi sira slobodan azot iz atmosfere poput leguminoza. Ishrana leni a azotom u optimalnim oliinama osigurava porast i plodonoenje. Prema ne im autoroma, leni je srednje obezbeen azotom ada se u avgustu u listu nae azota od 1,91% do 2,32%.Orijentaciono se preporuuje po stablu od 60 do 90 g, a sa poveanjem stabla, norma se poveava do 150 g. Ishrana fosforom je ta ode znaajna, ali su potrebne znatno manje oliine. Optimalni sadraj fosfora u listu leni a, ree se od 0,14% do 0,22%. Za mlada stabla se preporuuje ubrenje superfosfatom od 11 do 22 g po stablu. U Francus oj prili om sadnjeunose 200 g/ha P2O5, a u Za av azju 300 g po stablu, i asnije godinje o o 250 g/ha - P2O5. Slino je i u SAD. Kalijum je ta oe veoma znaajan u ishrani leni a. Nedostata alijuma se ispoljava po lasinim njegovim simptomima, a moe doi i do suenja letorasta. ei je nedostata alijuma nego fosfora, ali rei nego azota. Optimalni sadraj alijumovih jona u listu leni a je od 0,9% do 1,0%. U odnosu na orah i badem, znatno je manje alijuma u listu leni a. Kao i od drugih voa a, fosforna i alijumova ubriva i jedna treina azotnih unose se u jesen i zaore, a preostali deo azotnih ubriva se unosi u prolee. Leni dobro reaguje na unesena ubriva. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama. Za ovu svrhu se oriste ne e is ustvene norme do onih na bazi sadraja odreenog hraniva u zemljitu i pojedinim delovima listu, plodu i slino. Norma za ishranu azotom odreduje se prema oncetraciji jona u listu,i to: Manje od 1,8% dodaje se po stablu 1,3 do 1,8 g Od 1,8% do 2,2% dodaje se po stablu 0,9 do 1,3 g Od 2,2% do 2,5% dodaje se po stablu 0,6 do 0,9 g Vie od 2,5% nije potrebno da se ubri. Za alijum se, po istom principu, preporuuju norme K2O po stablu: Manje od 0,5% trebalo bi dodati 3,6 do 4,5 g Od 0,5% do 0,8% trebalo bi dodati 2,7 do 3,5 g Od 0,8% do 1,0% trebalo bi dodati 1,8 do 2,7 g Vie od 1,0% ne bi trebalo dodavati. U SAD se preporuuje unoenje sva e tree godine po 500 800 g/ha alijumovog ubriva, a u Francus oj godinje 350 400 g/ha. U oli o je u zemljitu 150 mg/ g, zemlji nije potrebno dodavanje alijumovog ubriva. Leni dobro reaguje na ubrenje stajnja om i oso om. Organs a ubriva u ombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate.Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo ubriva moe umanjiti nedostat om vlage u zemljitu, to se esto deava, s obzirom da se u ta vim rajevima ova vo a gaji. ubrenje leni a osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i ao od jabuastih voa a. Orijentacione norme ubrenja za leni su: N 80 g/ha, P2O5 40 g/ha i K2O 160 g/ha. Agromeliorativno ubrenje Zemljita oja sadre manje od 3% humusa, manje od 10 mg la o pristupanog fosfora i manje od 10 mg la o pristupanog alijuma moraju se ubriti organs im i mineralnim ubrivima da bi se obezbedili optimalni uslovi za razvoj mladih bilja a. To agromeliorativno ubrenje obavlja se pred samu pripremu zemljita i izvodi u s lopu svih ostalih operacija u neposrednoj pripremi zemljita za sadnju les e. Sigurno je da od plodnosti zemljita zavisi i uspeh u gajenju leni a. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja o o poboljanja valiteta zemljita. Odreivanje oliine organs ih i mineralnih materija oje bi trebalo zemljitu dodati vri se prema zemljitu, odnosno prema rezultatu analize zemljita. Organs e materije se nado nauju dodavanjem stajnja a, omposta, treseta, gajenjem bilja a za zelenino ubrenje i dr. Unoenje mineralnih ubriva, odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljite siromano njima ili nije. Prema is ustvu ameri ih uzgajivaa agromeliorativnim ubrenjem u zemljite oje sadri do 7,5 mg na 100 g zemljita K2O unosi se 330 do 450 g K2O, a o zemljite sadri 7,5 do 15 mg na 100 g vazduno suvog zemljita, onda se dodaje 325 330 g K2O. U zemljita sa pre o 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unoenje alijuma. Navodnjavanje leni a Navodnjavanje predstavlja znaajnu meru u poboljanju opteg porasta i razvijenosti, a samim tim i poveanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo vie primenjuje nego ranije, jer se shvatilo oli i doprinos ono ima u razvoju leni a. Posebno je vano da se vodom intervenie do su stabla mlada, odmah po saenju, da sadnice u poet u ne za rljaju. im se oseti nedostata vlage u zemljitu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se vo e zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je znaajan inilac. Navodnjavanje u sunim uslovima je redovna mera od maja do raja avgusta. Proseno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog la eg pri upljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. U Italiji se vri navodnjavanje u ritinim mesecima ili, a o je suan period, sva ih 30 dana. Zbog nedostat a vode plodovi mogu da opadnu u veli om procentu do 62%. U Francus oj izvedu 3 4 zalivanja od aprila do avgusta, sa po 70 mm, odnosno sa u upno 210 280 mm. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, ao i u periodu posle lignifi acije ljus e ada se jezgro formira, jer su to ritini periodi za vodom. PODIZANJE PLANTAA LENIKA Za podizanje plantaa leni a preduzimaju se sve organizacione tehni e mere ao i od drugih voa a, jer od pravilnog podizanja zavisi i e onoms i efe at proizvodnje. Kada je re o ovoj ulturi smatramo da je posebno znaajna studija o e olo im uslovima, naroito o limi. Trebalo bi usaglasiti inioce lime lo aliteta sa biolo om prirodom sorte. Ta o se za ljenja smatra da rae moe podneti hladnou u zims om razdoblju -25 stepeni C, pa a i do -30 stepeni C u ontinentalnom podruju prednost imaju dobro zatieni poloaji blagog nagiba, gde zra onstantno lagano struji. Cvatnja lenji a sledi asnije pri temperaturi ispod 9 stepeni C, do je cvatnja ubrzana uz temperaturu iznad 9 stepeni C. Najpovoljnije temperature u vreme oplodnje ljenja a reu se iznad 22 stepena C. Znai, rajem maja i poet om juna. Posle izvrenih priprema obavlja se sadnja. Poeljno je, u oli o to vremens i uslovi dozvoljavaju, da se sadnja obavi ujesen jer je procenat prijema vei, bilj e ranije u prolece" recu"i bolje se razviju u prvoj godini, a i izbegava se obavezno zalivanje na on sadnje. U prolee se vri pre raivanje sadnica na 20 - 30 cm visine. RASPORED SORTI LENIKA U PLANTAI Od sorti oje su izabrane planom za odgovarajuu plantau, ve prema odnosima oplodnje, moraju se sorte u omponovati ta o da se vodi rauna o ne im pra tinim razlozima. Naime, uve bi trebalo da je jedne sorte paran broj redova, naroito a o se ombinuju ili moraju da ombinuju sorte iji plodovi sazrevaju ranije sa sortama iji plodovi sazrevaju sasvim asno .Prema istraivanjima mnogih autora, sorte leni a su autosterilne, a se nalaze i grupe sorti oje su in opatibilne izmeu sebe. O drugim se momentima vodi rauna ve pri izboru sorti u fazi cvetanja (podudarnost) i si. RASTOJANJE STABALA U PLANTAI Ve je ista nuto da se sorte leni a razli uju po bujnosti. Po ovoj osobini se grupiu u ne oli o grupa: rljave (pije-monts i, dugi pans i); srednje bujne (barcelona, eugenija); bujne (negret, osford); vrlo bujne (hals i din). Osim nasledne osnove, na bujnost utie i bujnost podloge, ao i niz drugih inilaca: plodnost zemljita, padavine, primena agrotehni ih i pomotehni ih mera, zatita i dr. Navedene inioce bi trebalo uzeti u obzir ada se odreuje hranljivi prostor za stabla u plantai. Pored toga i primena mehanizacije moe da utie na veliinu razma a stabla leni a u plantai. Ma simalna mehanizacija u proizvodnji plodova leni a uslovljena je i obli om rune. Bolje se mehanizuju procesi proizvodnje u zasadima sa stablaicama i sa veim rastojanjem. Razma sadnje pri podizanju plantae leni a bi trebalo usaglasiti sa vanijim fa torima od ojih to zavisi. To su: zemljite, bujnost sorti, osobine stabla (bun ili stablaica), pa i onfiguracija zemljita. U stablaice se gaje na manjem rastojanju (proseno 4 x 3 m) i to je najbolje da se sadnja obavi u vadrat u oli o je ravna povrina. Na nagnutim povrinama rastojanje je manje. Pri gajenjeu u obli u grma pra ti uje se grm gajen od jedne sadnice ili grm obli ovan od 2,3 pa i 4 sadnice posaene na manjem razma u jedna od druge. Grmoli i uzgojni obli ara teristian je za Turs u, gde ima puno jeftine radne snage za berbu plodova. Analizom roda pojedinog uzgojnog obli a, dobijeni su podaci da je rod ploda leni a na stablu po jednom he taru bio 3,6 tona, u odnosu na grmoli i uzgojni obli , pri rodu od 2,2 tone/ha. U novije se vreme sve vie uvodi u proizvodnju nova tehnologija oja predvia ma simalno mogue mehanizovanje svih pomotehni ih i agrotehni ih zahvata, u ljuujui i mehanizovanu berbu. Optimalan s lop za uzgojni obli "vaza" je 4,5 do 5m razma izmeu redova, a u redu razma izmeu stabala 3 m, odnosno 666 do 740 stabala/ha. Visina stabla je o o 80 cm. Gustoa s lopa zavisi, a o je reeno, od bujnosti sorte, podloge, uzgojnom obli u i plodnosti zemljita.TEHNIKA SADNJE Na prvi pogled izgleda da nema razli e u nainu sadnje sadnica leni a i drugih voa a. Meutim, postoje ne e specifinosti u odnosu na druge vo e. Poto leni vrlo rano poinje da vegetira, on pra tino ima rata period mirovanja, a to znai daje neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u prolee. Ni a o ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego to su bile u rastilu. Predubo o zasaena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znai da i asnije prorodi od ostalih. REZIDBA LESKE U nizu operacija negovanja rune voa a, oje imaju za cilj regulisanje i us laivanje vegetativnog rasta i generativnog razvit a najvei znaaj ima rezidba ojom se neposredno utie na obli i produ tivnost. Ovom pomotehni om merom se vrlo mnogo doprinosi poet u rodnosti,visini prinosa, valitetu plodova, ujednaenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovenosti voa a. I pored izuzetnog znaaja oji ima, rezidba nije svemogua i nemoe reiti sve probleme, vec se mora ombinovati sa drugim merama, u oli o se eli pun uspeh u proizvodnii. Osnivni principi rezidbe od veine vonih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo rei i za les u. Mnogi autori daju razne preporu e za rezidbu les e oje se uglavnom baziraju na proredivanju bunova u cilju spreavanja zasenjivanja i to ne sva e ve sva e tree ili etvrte godine. Nis i prinosi i neredovna rodnost las e uzro ovani su u veli oj meri neredovnom i nepravilni izvedenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti les e ne moe se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfolo ih svojstava rodnih granica. Utvreno je da postoji zona du granica izmedu 15 i 40 cm na ojoj se sree najvei broj glomerula, pa treba teiti da se dobiju toli i prirast i a ne dui jer e izazvati suprotne efe te. Duina granica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na to manju meru. Ta vi prirasti se formiraju u oli o se ne primenjuje rezidba. Les a oja spontano raste formira izuzetno gust bun. Izdanci i izbojci oji se neprestano javljaju postaju duge grane oje su gusto isprepletane. Pre obrojne grane imaju tendenciju preteranog izduivanja bez diferencijacije cvetnih pupolja a i u donjem delu buna postaju smetnja za obradu zemljita i berbu plodova. Kod les e ao izrazitog heliofita treba formirati obli rune oji je najpriblizniji prirodnom obli u uz us laivanje rezidbe sa biolo im za onitostima, a o bi one dole do punog izraaja. Rezidba je jedna od osnovnih pomotehni ih mera ojom se utie na opti razvoj i veliinu lisne povrine, odnosno regulie formiranje i odravanje najpri ladnijeg obli a rune za to bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se regulie u upna lisna povrina i us lauje sa ostalim neophodnim uslovima za efi asnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo u upnu lisnu povrinu, a time i mogunost za vee oritenje suneve energije, do ostavljanje vee lisne povrine dovodi do njenog loeg fun cionisania i manjeg u upnog uin a fotosinteze. Kada je jedna a duina rodnih granica, bolje osvetljene, donose 2 do 3 puta vei rod od onih oje su zasenjene. U gustim neosvetljenim runama zasenjena lisna masa troi vise a umuliranih organs ih materija za odravanje osnovnih ivotnih procesa nego to moe da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa izmedu orenovog sistema i nadzemnog dela les e usmerava se sva a tivnost u proces reprodu cije. Rezidbom se us laduje broj potroaa vode i mineralnih materija sa sposobnou orenovog sistema da obezbedi iste. Ograniavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svoenjem s eletnog drveta na neophodni minimum i s raivanjem puteva za razmenu materija, mogu se utedeti znaajne oliine energje i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupolja a za sledeu godinu. Polazei od navedenih injenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar valitet plodova sorti les e, neophodno je sva e godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrodenog, jer bez rasta sva e godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postie rezidbom. Na osnovu naih ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti les e lstars i dugi, Rims i i Tonda Gentile delle Langhe utvreno je da je prosena duina rodnih granica od orezivanih zbunova pre o 30 cm, a od neorezivanih o o 8cm. Broj pupolja a je o o 3 puta vei od rodnih granica orezivanih bunova, ao i broj resa, to je vrlo znaajno za produ ciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgra je veca za 10 - 20% od orezivanih bunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po he taru je vei za 430-555 g od bunova od ojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizi ih i hemijs ih parametara dolo se do slinih rezultata i za ljua a. ZATITA LENIKA OD BOLESTI I TETOINA Leni ne napada veli i broj bolesti i tetoina, pa su za zatitu dovoljna samo 3 4 tretiranja. Bolesti leni a Trule ploda leni a (Sclerotinia coryle i Minilia frutcigenae). Oboleli se plodovi la o raspoznaju, oboljevaju sasvim mladi i plodovi pred berbu. Plodovi potamne, pre ida im se porast i sasuuju se. Te o ispadaju iz omotaa. Promena boje moe doi na bilo ojem delu ploda. Za suzbijanje se oriste fungicidi: Ba arni re, Kaptan, Ortocide, Ronilan, Switsh i dr. Tretiranje se vri prema uputstvu proizvodaa. Pepelnica (Phyllactinia corylea). Pepelnica napada pre svega list, oji menja boju, uti, pa a i opadne. ece se javlja u mediterans om podneblju. Bolest je utoli o tetnije to moe izazvati defolijaciju.Parazit prezimljuje u opalom liu, dobro je da se pri jaem napadu lie sa uplja i spaljuje. Suzbija se jednim od sledeih fungicida: Kosan, Kumulan, A ricid, Karatan ili Afugan, Saprol i dr. Od drugih bolesti znaajnija je rupiavost lia (Gloesporium coruli). Od ba terioza opisan je ao est i opasan prouzro ova ba terijs e palei Xanthomonas campestris corylina.Virusna oboljenja u leni u nisu dovoljno prouena. Pominje se virus mozai a jabu e na les i, zatim linijs i mozai les e i virozno uginue les e. Kao i od svih vonih vrsta, zdrav sadni materijal je glavna predostronost za virusna oboljenja.tetoine leni a Crvljivost (Balaninus-Curculio-nucum) Vrlo esta tetoina leni a. U stvari, to je pipa crne boje. Masovno se javlja u maju mesecu. en a u plod polae jaje iz oga se izlegne gusenica crv bele boje. Vrlo esto dolazi do opadanja plodova usled zaraze. Larva izgrize tvrdu ljus u i uauri se u zemlji, gde prezimi. U prolee izlazi imago, hrani se licem do polaganja jaja. Ovo je opasna tetocina i zato bi trebalo poeti sa borbom protiv nje im se primeti. Znaajno je da se prati pojava i razvita inse ata. Suzbijanje se vri jednim od sledeih preparata: Ultracid, Lebaycid, Zolone, Gusation i dr. Naa preporu a, ao i zasve ostale tetoine je preparat Rip ord. Grinja (Phztoptus Avellanae). Ovo je tetoina oja napada pupolj e, pa izaziva deformacije. Oteenje je vrlo ara teristino sa sitnim listiima ao rozeta. Napada obe vrste cvetova, pa je ta o dire tno ugroena rodnost. Rese imaju mnogo manje polena, a ens i cvetovi se ne oploduju. Prezimljuje u pupolj u i u prolee se seli na mlade pupolj e, a stariji se sasue. Suzbijanje je efi asno tretiranjem u momentu naputanja pupolja a gde je prezimila, a to je u prolee. Preparate oristiti prema uputstvu proizvodaa. Crveni pau . Javlja se na naliju lista. Pri veem napadu moe dovesti do defolijacije. Suzbija se u to u vegetacije i pre o zime, jer prezimljuje u obli u jaja. Za zims o suzbijanje se oriste uljni preparati, a u to u vegetacije moete oristiti Plictran ili Neoron. Lisne vai. Najee se javlja Myzocallis coryli. Lisne vai nisu naroito tetne. One se suzbijaju dime ronom ili ne im drugim inse ticidom. Suzbijanjem navedenih tetoina, suzbijaju se i ne e druge oje se u plantai javljaju. Zatita leni a se sastoji iz sledeih tretiranja: jedno zims o prs anja, zatim prvo proleno neposredno pre cvetanja, drugo proleno posle cvetanja, tree o o dve nedelje posle drugog i naredna tretiranja prema potrebi. Tretiranja se obavljaju jednim od navedenih preparata i u oliinama oje su naznaene od strane proizvodaa ili ne og strunog lica. Napominjemo da su tete od ptica veli e ( u avica, vrane, pat e), ao i od glodara, mieva. Posebno su veli e tete oje nanose veverice. U jednom gnezdu veverice je pronadeno 129 g leni a. U fazi sazrevanja plodova, trebalo bi obratiti panju da se plodovi sauvaju od ovih tetoina. HAZELNUT - LESKA d.o.o. Beograd - 064/640-2693[ Registracija ][ Prijava ][ OGLASI ][Po rubri ama] [ VAI OGLASI ][ ADRESAR ][ VAA FIRMA U ADRESARU ][Pretraga sajta] [ Poetna ] Copyright - Cer ezNET - 2004