ponuda, tražnja i njohova elastičnost

Ponuda, tražnja i njihova elastičnost

UVOD

Ponuda i tražnja predstavljaju osnovne ekonomske pojmove, a njihov odnos i sve što

iz tog odnosa proističe je kičma tržišne ekonomije. Tržišna privreda predstavlja ekonomski

sistem u kome su cene po kojima se vrši razmena roba i usluga određene prometom koji je

rezultat cene ponude, koju određuje prodavac, i odgovarajućim kupovnim cenama koje

određuje kupac. Za tržište se može reći da je skup kupaca i prodavaca koji putem stvarnih i

potencijalnih međusobnih delovanja određuju cenu proizvoda.

Tražnja je količina robe ili usluga za kojima postoji želja i mogućnost za kupovinu od

strane potrošača. Mnogi žele Mercedes, na primer, ali ga samo neki mogu i kupiti.

Ponuda je količina robe ili usluga koji su proizvođači voljni da isporuče tržištu po

određenoj ceni. Uopšteno govoreći, cena proističe iz odnosa ponude i tražnje. Prema

osnovnim principima teorije tržišne ekonomije, upravo su ponuda i tražnja odgovorni za

efikasno korišćenje oskudnih resursa. Ovi principi su pretočeni u zakone: zakon tražnje i

zakon ponude.

Elastičnost je jedna od najvažnijih pojmova u ekonomskoj analizi. U praksi se

najčešće, koristi kao mera uticaja promene egzogene nezavisne ekonomske promenljive na

zavisnu endogenu ekonomsku promenljivu.1

1. ANALIZA PONUDE I TRAŽNJE

1 Prof. Dr Petrović Ž: „Matematika za ekonomiste“ Beograd, 2008., str. 55.

1


Svaka privreda mora da odabere dobra koja će da proizvodi, mora da odluči kako će ta

dobra da proizvodi i za koga. U privredi većine zapadnih zemalja, i u nekim zemljama Istoka,

sistem cena i tržište određuju većinu ekonomskih aktivnosti. Pomoću novca, tj. novčanih

glasova potrošači odlučuju šta će da kupe. Oni koji imaju najviše novca odlučuju šta će da se

proizvodi i kome će da pritiču ta dobra, a preduzeća proizvode ta dobra za kojima postoji

tražnja.

Postavljaju se mnoga pitanja kako sistem novčanih glasova funkcioniše u tržišnoj

privredi.2 „Na primer, zašto je zlato koje nije neophodno za život skupo, a voda koja je

neophodna za život jeftinija? Ili zašto je zemljište u Beogradu veoma skupo, dok je u

unutrašnjosti jeftino? Ili zašto je šezdesetih godina mali broj ljudi posedovao TV, a danas ga

gotovo svaka porodica poseduje?“

Odgovore na ova i mnoga druga pitanja pronalazimo u analizi ponude i tražnje. Ta

teorija daje odgovor na pitanje kako potrošačke preferencije određuju tražnju za

robama,dok su troškovi proizvodnje preduzeća, osnova za proizvodnju, odnosno

ponudu roba. Pomoću tržišnog mehanizma ustanovljava se ravnoteža ponude i tražnje i

formira cena. Osnovni model ponude i tražnje nam pomaže da shvatimo zašto i kako se

menjaju cene i šta se dešava kada se država upliće na tržište. Model ponude i tražnje povezuje

dva važna koncepta: krivu ponude (pokazuje odnos između cene dobra i ponuđene količine) i

krivu tražnje (pokazuje odnos između cene dobra i tražene količine).’’

1.1. Tražnja

Tražnja predstavlja količinu robe koju su potrošači spremni da kupe. U ekonomskoj

teoriji na potražnju utiču dva faktora: ukus potrošača i mogućnost da kupe proizvod. Ukus,

koji predstavlja želju za posedovanjem robe, određuje spremnost da se kupi roba po određenoj

ceni. Mogućnost da se kupi proizvod po određenoj ceni podrazumeva da kupac mora da ima

odgovorajući iznos novca ili prihod kako bi kupio robu.

Oba faktora potražnje zavise od tržišne cene. Kada je tržišna cena proizvoda visoka,

potražnja će biti niska. Kada je cena niska, potražnja je velika.

2 Prof. Dr J.Jednak: „ Ekonomija“, Beograd, 2007, str. 58

2


Pri vrlo niskim cenama, veliki broj potrošača moći će da kupi proizvod. Potražnja za

proizvodom po manjoj ceni je ograničena ukusom i nije neograničena čak i kad bi cena bila

jednaka nuli. Kako se cena povećava, za istu količinu novca biće prodato manje proizvoda.

Kada je cena proizvoda veoma visoka, potražnja će biti smanjena zato što će potrošač,

iako ima želju da kupi proizvod, biti ograničen mogućnošću da plati.

Slika 1. Kriva potražnje

( http://simlab.fon.bg.ac.yu/predmeti/udos/skripta/ponuda.html#d)

Kriva na ovom grafikonu prikazuje odnos po kome potrošač želi da nabavi proizvod

po datoj ceni. Na osnovu ove jednostavne krive tražnje, može se zaključiti da je cena jedini

faktor koji utiče na potražnju. Ovo nije pravo stanje; postoje druge odrednice tražnje, koje će

biti navedene u daljem tekstu.

Između količine dobara i usluga koju su kupci spremni i voljni platiti po određenoj

ceni i tržišne cene postoji veza koja se naziva funkcija tražnje.

3


Qd = f (P)

Kriva tražnje ima negativan nagib (približavajući se apcisi), a takav oblik ima usled

delovanja zakona opadajuće tražnje prema kome se porastom cena tražena količina smanjuje,

dok se njenim padom tražena količina povećava.

Smanjenje tražene količine usled porasta cena posledica je delovanja efekta

supstitucije (ogleda se u preusmeravanju tražnje na slične ili srodne proizvode, ako dođe do

porasta cena pri datom dohotku) i efekta dohotka (ogleda se u smanjenju tražene količine

usled pada kupovne moći izazvane smanjenjem dohotka).

1.1.1. Odrednice tražnje

Prosečan dohodak

Veličina tržišta

Cene povezanih proizvoda (komplemenata i supstituta)

Ukusi i preferencije

Posebni uticaji

Očekivane buduće cene

Stanovništvo

Poboljšanje informisanosti

Zakon tražnje: Pri pretpostavci da su ostale odrednice date, što su više cene proizvoda

to će biti manja tražena količina i obrnuto.

1.2. Ponuda

Želje i mogućnosti da ponude robu određuju ponašanje prodavaca. Proizvođači su

zainteresovani da po većim cenama ponude više robe. Bez obzira na veće troškove

proizvodnje koji su posledica kratkoročnog povećanja kapaciteta, proizvođači mogu da

ostvare profit pri višim cenama proizvoda.

Na realnom tržištu, kada je količina robe koja se nudi manja od željene, proizvođači će

povećati i količine robe i cene (veća proizvodnja, veći troškovi, veća cena).

4


Slika 2. Kriva snabdevenosti


Pri višim cenama povećava se proizvodnja. Ovaj složeni proces se u klasičnoj ekonomskoj

teoriji aproksimira datom krivom za kraći vremenski period.

Između ponuđene količine proizvoda i usluga koje su ekonomski subjekti spremni da

iznesu na tržište po određenoj ceni i tržišne cene postoji odnos koji se naziva funkcija ponude:

Qs = f (P)

1.2.1. Odrednice ponude

Troškovi proizvodnje (cene inputa i tehnologija)

Cene supstituta i komplemenata

5


Politika države

Posebni uticaji

Očekivane buduće cene

Broj ponuđača

Primena tehnologija

Zakon ponude: Pri pretpostavci da su ostale odrednice date, što su više cene

proizvoda to će biti manja tražena količina i obrnuto.

2. ODREĐIVANJE CENA INPUTA

2.1. Teorija raspodele kao poseban slučaj teorije cena

Prema ovoj teoriji dohoci su cene proizvodnih faktora. Najamnina je cena rada, renta

je cena zemlje, a kamata cena kapitala. Cena proizvodnih faktora (inputa) određuje se na isti

način kao cene finalnih proizvoda, tj. odnosom njihove ponude i tražnje. Najamnina tako

zavisi od ponude i tražnje rada, kamata od ponude i tražnje kapitala, a renta od ponude i

potražnje zemlje.

Ravnotežna cena inputa se formira na tržištu potpune konkurencije kada se izjednače

ponuda i tražnja proizvodnih inputa. Pri toj ceni vlasnici inputa su spremni da prodaju toliku

količinu inputa koliko su kupci voljni da kupe. Ako je tržišna cena viša ili niža od ravnotežne

javiće se višak ponude ili tražnje tog inputa. Visoka cena inputa je posledica ograničene

ponude ili prekomerne tražnje za inputom. Niska cena inputa je posledica smanjenja potražnje

ili prekomerne ponude inputa.

U suvremenoj ekonomiji tražnju za proizvodnim faktorima objašnjava Teorija

granične produktivnosti. Cena proizvodnog inputa zavisi, osim od tražnje, i od njegove

ponude. Ponuda proizvodnih inputa je specifična, jer se razlikuje od inputa do inputa. Ponuda

rada zavisi od njegove cene, ali takođe i od demografskih faktora. Ponuda zemlje osim od

cene, zavisi i od geoloških faktora, ali i od oblika vlasništva i od održavanja zemlje. Ponuda

kapitala zavisi od kamate, prinosa od investicija i od predviđanja budućih događaja. Ponude

pojedinih proizvodnih faktora imaju različitu elastičnost, pa su zato i oblici kriva ponude

svakog od njih različiti.

6


2.2. Teorija potrošačevog izbora

Objašnjava čime se ljudi rukovode u svom odabiru proizvoda i usluga odnosno zašto

preferiraju neke proizvode i usluge više ili manje. Izbor potrošača zavisi odnjegove korisnosti

koju on pripisuje nekom proizvodu ili usluzi uz pretpostavku racionalnog ponašanja.

Pod pojmom korisnosti podrazumeva se subjektivno zadovoljstvo koje potrošač oseća

trošeći neki proizvod, i razlikuje se od potrošača do potrošača. Potrošač nastoji da

maksimalizira svoju korisnost i izabere one proizvode koje najviše preferira.

3. ODNOS PONUDE I TRAŽNJE

Tražnja je definisana kao količina robe ili vrednost usluge koju su potrošači spremni

da plate po različitim cenama, dok je ponuda definisana kao količina robe ili vrednost usluge

koja je ponuđena po određenoj ceni.

Kupci i prodavci različito reaguju na promenu cene. Kad se cena poveća, spremnost i

mogućnost prodavaca da ponude robu će se povećati, dok će se spremnost i mogućnost kupca

za kupovinom robe smanjiti.

Primer: u tabeli 1 prikazan je odnos tražnje i ponude određenog proizvoda.

Cena Tražnja Ponuda

7


(dolari) (nedeljno) (nedeljno)

50 10 100

45 14 97

40 18 94

35 22 89

30 28 84

25 35 77

20 45 68

15 57 57

10 73 40

5 100 0

Tabela 1. Raspored potražnje i ponude


Za razliku od klasičnog ekonomskog modela ponude i potražnje u dinamici sistema se

raspoloživost proizvoda (količina robe na zalihama), a ne brzina proizvodnje, smatra ključnim

faktorom koji utiče na formiranje cene proizvoda i njegovu tražnju.

8


Slika 3. Kriva potražnje i ponude


Sile ponude i tražnje , delujući jedna na drugu, nastoje da postignu ravnotežu cene i

količine, što podrazumeva uravnoteženost ponude i tražnje. Dakle, tržišna ravnoteža

predstavlja cenovni i količinski odnos, gde su sile ponude i tražnje u ravnoteži. U tački

ravnoteže, količina koju kupci žele da kupe, upravno je srazmerna količini koju prodavci žele

da prodaju. Cena odrežena u ovom preseku zove se ravnotežna cena, a količina je ravnotežna

količina.

Da zaključimo: „Ravnotežna cena se uspostavlja na onom novou, gde je dobrovoljno

ponuđena količina jednaka dobrovoljno traženoj količini. U uslovima slobodne konkurencije,

9


ta ravnoteža se nalazi u preseku krivih ponude i tražnje. Pri ravnotežnoj ceni nema ni viškova

ni manjkova“. 3

4. ELASTIČNOST

Pored ponude i tražnje, značajan pojam je i elastičnost. Elastičnost je mera kojom se

meri reagovanje tražene i ponuđene količine na jednu od njihovih determinanti.

4.1. Elastičnost ponude (Es)

Elastičnost ponude je njeno svojstvo da se različitim intenzitetom menja na promenu

cena. Izražava se kao odnos između postotne promene količine koja se nudi i postotne

promene cena. Elastičnost ponude se meri koeficijentom elastičcnosti ponude.

Elastična ponuda – ponuda je elastična ako je Es > 1. To će biti slučaj kada je postotna

promena ponuđene količine veća od postotne promene cena.

Neelastična ponuda – ponuda je neelastična ako je Es < 1. To će biti onda kada je

relativna promena ponuđene količine manja od promene cena.

Jedinična elastičnost ponude – ponuda je jedinično elastična ako je Es = 1. To je slučaj

kada su postotne promene ponuđene količine i cena jednake.

4.1.1. Odrednice elastičnosti ponude

Raspolođivost proizvodnih kapaciteta – što je raspoloživost veća, veća je i elastičnost

ponude

Mobilnost proizvodnih faktora – ako je mobilnost visoka, ponuda je elastična

Stanje zaliha – ako je zaliha velika i elastičnost ponude je velika

Vreme prilagođavanja promenama i dužina proizvodnog procesa – što je vreme

prilagođavanja promenama duže i dužina proizvodnog procesa manja, elastičnost je veća.

3 Prof. Dr J.Jednak, Ekonomija, Beograd, 2007, str. 64

10


4.1.2. Dva posebna slučaja elastičnosti ponude

- Savršeno elastična ponuda – ona kod koje i najmanja promena cena uzrokuje

beskonačno veliki porast ponude. Grafički se prikazuje pravcem paralelnim sa apcisom,

dok je Es = +∞

- Savršeno neelastična ponuda – ona kod koje ponuđena količina ne reaguje na promene

cena. Grafički je prikazana pravcem paralelnim sa ordinatom, dok je Es = 0.

Što je kriva ponude položenija, time je veća i njenja elastičnost, i obrnuto.

4.2. Elastičnost tražnje (Ed)

Cenovna elastičnost tražnje je svojstvo tražnje da se menja pod uticajem promene cena

uz pretpostavku ’ceteris paribus’ (da je sve ostalo isto). Izražavamo je kao odnos između

postotne promene tražene količine (Qd) i postotne promene cena (P).

- Elastična potražnja – Ako je koeficijent cenovne elastičnosti potražnje veći od 1,

tražnja je elastična. Kod elastične tražnje relativna promena tražene količine je veća od

relativne promene cena.

- Neelastična tražnja – Ako je koeficijent cenovne elastičnosti tražnje manji od 1, a veći

od 0, potražnja je neelastična. Kod neelastične tražnje relativna promena tražene količine

je manja od relativne promene cena.

- Jedinična elastičnost tražnje – Ako je koeficijent cenovne elastičnosti tražnje jednak 1,

tada se radi o jediničnoj elastičnosti tražnje. Kod jedinične elastičnosti tražnje relativne

promene tražene količine i cena su jednake.

4.2.1. Odrednice elastičnosti tražnje

Intenzitet potreba (da li se radi o luksuznom ili neophodnom proizvodu?) – Što je

potreba za proizvodom veća, to je i potražnja za takvim proizvodom manje elastična i obrnuto

Postojanje supstituta – Ako neki proizvod ima supstitute, njegova potražnja je

elastičnija.

11


Dužina vremena i reakcije potrošača – Ako je vreme reakcije duže, tražnja će biti

elastičnija.

Relativni udeo proizvoda u ukupnim izdacima potrošača – Ako je relativni udeo

nekog proizvoda u ukupnim izdacima potrošača veći, tražnja takvog proizvoda biće elastična.

4.2.2. Dva posebna slučaja elastičnosti tražnje

1. Savršeno neelastična tražnja - ona gde tražena količina ne reaguje na promene cena

bez obzira na to kolika ona bila. Njen koeficijent je jednak 0. Graf savršeno elastične

potražnje je pravac normalan na apscisu.

2. Savršeno elastična tražnja - ona kod koje beskonačno mala promena cena izaziva

beskonačno veliko povećanje tražene količine. Njen koeficijent je jednak +∞. Graf savršeno

elastične tražnje je pravac paralelan s apscisom.

3. Što je kriva potražnje položenija to je elastičnost potražnje veća i obrnuto.

4.2.3. Uticaj elastičnosti tražnje na ukupni prihod TR

u slučaju elastične tražnje

- porast cena uzrokuje smanjenje ukupnog prihoda

- smanjenje cena uzrokuje porast ukupnog prihoda

u slučaju neelastične tražnje

- porast cena uzrokuje porast ukupnog prihoda

- smanjenje cena uzrokuje smanjenje ukupnog prihoda

u slučaju jedinično elastične tražnje

- ni porast ni smanjenje cena ne uzrokuje promenu ukupnog prihoda

12


ZAKLJUČAK

Analiza ponude i tražnje jedan je od osnovnih ekonomskih alata, a ekonomisti ga

koriste za analizu konkurentnih tržišta. Na konkurentnim tržištima krive ponude i tražnje nam

govore koliko će firme biti spremne da proizvedu i koliko će potrošači da potražuju, zavisno

od cena. Kupovina dobara pored cene zavisi i od drugih činilaca, kao što su dohodak, cene

supstituta, ukus potrošača, očekivanja i broj kupaca.

Kriva tražnje pokazuje kako količina dobara koja se potražuje zavisi od cene. Na

osnovu zakona tražnje, ako cena opada, tražnja se povećava, i obrnuto.

Kriva ponude, s druge strane, pokazuje kako se količina dobara koja se nudi zavisi od

cene. Prema zakonu ponude, kada cena raste, raste i ponuda dobara, i obrnuto. Pored cene

ponuda zavisi i od troškova proizvodnje, tehnologije, očekivanja i broja prodavaca. Pored

ponude i tražnje, značajan pojam je i elastičnost. Elastičnost je mera kojom se meri

reagovanje tražene i ponuđene količine na jednu od njihovih determinanti. Ponuda, tražnja i

elastičnost u sprezi formiraju tržišne prilike, tj. određuju kako će sistem funkcionisati.

13


LITERATURA

1. Prof. Dr Petrović Ž: „Matematika za ekonomiste“ Beograd, 2008.

2. Jednak J.: „Ekonomija“ , BPŠ , Beograd, 2007.

3. Jarić D., Šagi A., „Mikroekonomska analiza“ . IKP Evro, Beograd, 2002.

4. www.simlab.fon.bg.ac.yu

14

http://www.simlab.fon.bg.ac.yu/

ponuda, tražnja i njohova elastičnost

Documents