Univerzitet u Beogradu Fakultet bezbednosti

SEMINARSKI RAD

Tema: Poplave u Srbiji

Profesor: Tim studenata:Mr Vladimir Jakovljevic Milica Jevremović 368/09 asistent: Dijana Radičević 388/09Mr Jasmina Gačić

Beograd, 2011.

Sadržaj

Uvod ...................................................................................................... 3

1. Poplave ........................................................................................... 4

1.1 Direktni uzroci poplavaDirektni uzroci poplava ………..………......................................... 5

1.2 Indirektni uzroci ................................................................ 6

1.3 Tipovi poplava ......................................................................... 7

1.4 Poplave usled pucanja brana na akumulacijama ................................................................................................................... 9

2. Hronologija javljanja poplava na našim prostorima ..................................................................................................................10

3.Smederevska Palanka - 11. jul 1999. godine ............. 11

4. Poplave širom Srbije – 21.04.2010 .................……......13

5. Posledice poplava ( lični primer) .....................................15

Zaključak .......................................................................................... 18

Literatura ..................................................................... 19

Uvod

2

Hidrosferske nepogode (poplave, poplave usled rušenja brana na

akumulacijama, lavina, cunami). To su prirodne- elementarne nepogode.

Hidrosfera је vodeni omotač Zemlje а nauka која је proučava zajedno sa

kruženjem vode u prirodi (hidrološki ciklus) naziva se hidrologija.

U pogledu predmeta proučavanja hidrologije razlikuje se:

1. Okeanografia (izučava okeane i mora);

2. Limnologija (izučava jezera);

3. Potamologija (nauka o rekama i rečicama);

4. Hidrogeologija (izučava podzemne vode);

5. Hidrometeologija (izučava atmosferske vode);

6. Glaciologija (nauka o Lednicima).

Prema trenutnim saznanjima, sve ukupne zalihe vode na Zemlji iznose 26,6

triliona tona.

U drugoj polovini XX veka je izuzetno porastao interes za vodom kao

energetskim izvorom. Nekada su snagu vodnih tokova koristile vodenice, dok se danas,

zahvaljujući „belom uglju“, produkuju milijarde kWh električne energije. Međutim, i

pored korisnih aspekata voda je istovremeno donosila i neprijatnosti, jer su poplave

odnosile stambene objekte i useve, pa se ne bez razloga, voda spominje i kao neprijatelj

br.2, odmah posle požara. Većina poplava uzrokuje velike štete jer se dešava nenadano.

1. Poplave:3

Poplava je stanje vode, kod kojeg je vodostaj reke ili drugih voda znatno iznad

normale. Sistemi za odbranu od poplava čine odbrambeni nasipi.

Prema uzrocima nastanka poplave se mogu podijeliti na:

1. poplave nastale zbog jakih padavina

2. poplave nastale zbog nagomilavanja leda u rijekama

3. poplave nastale zbog klizanja zemljišta ili potresa,

4. poplave nastale zbog rušenja brane ili ratnih

razaranja.

S obzirom na vrijeme formiranja vodenog talasa poplave se mogu razvrstati na:

1. mirne poplave - poplave na velikim rekama kod kojih

je potrebno deset i više sati za formiranje velikog vodenog talasa

2. bujične poplave - poplave na brdskim vodotocima kod

kojih se formira veliki vodeni talas za manje od deset sati,

3. akcidentne poplave - poplave kod kojih se trenutno

formira veliki vodeni talas rušenjem vodoprivrednih ili

hidroenergetskih objekata. 1

1.1.1.1. Direktni uzroci poplava:Direktni uzroci poplava:

1 http://bs.wikipedia.org/wiki/Poplava

4

Najčešći su: padavine (kiša i sneg), pojava leda na rekama, stanje

vodostaja u vreme njegovog porasta, meandriranje toka*2, pojava klizišta i pojava

koicidencije velikih voda.

Najveći značaj za obrazovanje poplava imaju padavine.

Kiša odmah dovodi do porasta vodostaja, a sneg tek prilikom otapanja. Na

visinu poplavnog talasa, na prvom mestu, utiču količine padavina i veličina sliva

zahvaćena njima.

Pljuskovite kiše obično traju kratko i imaju lokalni karakter, dok dugotrajne

kiše zahvataju ceo sliv ili velike njegove delove, zasite zemljište vodom i dovode do

porasta vodostaja u čitavom rečnom sistemu. Najopasnije su svakako, ciklonske ili

frontalne padavine koje u jednom području traju 2-3 ili više dana.

Snežni pokrivač takođe može da sadrži velike zalihe vode. Nepovoljna

pojava je u tome što se topljenje snega često poklapa sa obimom velikih prolećnih

kiša.

Početkom proleća kada ledene sante krenu rekom, može doći do pojave

ledene poplave*3. Ledene poplave su u prošlosti bile česte pojave. U dolini Morave

zabeležene su 1935., 1937., 1940., 1942., 1956., i 1963., a u dolini Tise najvaće su

bile 1940. i 1966. Poslednjih decenija one se uspešno suzbijaju regulacijom korita,

odbrambenim nasipima i savramenom tehnikom razbijanja leda, kao i redovnim

održavanjem plovnog puta.

Kod ravničarskih reka poplave su češće nego kod planinskih. Padavine mogu

da zahvate pojedine delove ili ceo sliv. U zavisnosti od toga, visoke vode se javljaju

u glavnom toku, u koritima pritoka, ili na svim tokovima u slivu. Ukoliko dođe do

koicidencije voda pritoke i glavne reke, katastrofa je neizbežna.

2 Meandrine <gr. Meaiandros> -Zavoj okuke koje neka reka gradi pri toku kroz ravnicu. ( Nazvane po maloazijskoj reci Meandru koja ima posebno vijugav tok.). –Vujaklija, Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1980. god., Str. 544.3 Dunav je 30. jan. 1838. god. oko ponoći probio branu od ledenih santi koje su se nagomilale uz obalu Pešte. Uz strahovitu tutnjavu razlio se, i na peštanskoj strani poplavio sve kuće, uzrokujući smrt oko 1.500 ljudi.

5

1.2.1.2. Indirektni uzroci poplava:Indirektni uzroci poplava:

Najvažniji su:

1) Veličina i oblik sliva,

2) Gustina rečne mreže,

3) Reljef i njegove karakteristike,

4) Zasićenost zemljišta vodom,

5) Stanje vodostaja podzemnih voda,

6) Stepen pošumljenosti i način obrađivanja poljopsivrednih

površina u slivu,

7) Ljudski faktor, odn. ne pridržavanje određenih propisa,

8) Požari većih i manjih razmera, koji uništavaju šume i biljni

svet, čime omogućavaju erozije, klizišta, promeni klime,

9) Neredovno i nedovoljno pažljivo čišćenje nanosa na rekama

i akumulacijama,

10) Nedovoljno odgovarajećih odbrambenih nasipa, obala

i utvrda,

11) Promene klime na našem geografskom području.

Poplave nastaju pod uticajem više faktora, obično su posledice kombinovanja

prirodnih i antropogenih uticaja, sem kada se radi o isključivo meteorološkim

uzrocima.

6

1.3.1.3. Tipovi poplava:Tipovi poplava:

Prema glavnom uzroku na našim prostorima mogu se izdvojiti sledeći tipovi

poplava:

1. Poplave izazvane kišom i otapanjem snega.

2. Ledene poplave,

3. Poplave usled koincidencije visokih voda,

4. Bujične poplave,

5. Poplave izazvane klizenjem zemljišta,

6. Poplave izazvane rušenjem brana.

Osim ove podele poplave se na našem prostoru prema osnovnim

karakteristikama dele na mirne (u ravnici) i bujičaste (u brdsko-planinskom

području).

Bujičaste poplave se po osnovu sastava bujične mase dele na:

1) Blatne-predstavljaju gusti glinovito - peščani rastvor koji sadrži malo kamena

i karakterističan je za šumovite predele sa peščano - glinastim tlom.

2) Blatno-kamene- sastoje se od sitnih čestica šljunka, drobine.

3) Vodeno-kamene- u svom sastavu imaju najviše stena.

Prema visini podizanja nivoa voda u rekama, dimenzijama površine

poplavljenog područja i veličini nanete štete rečne poplave dele se na 4 kategorije:

1) Niske (male) poplave -zapažaju se na ravničarskim rekama i dešavaju se

na svakih 5 do 10 godina. Budući da voda plavi manje od 10% poplavljenog zemljišta

ove poplave ne nanose značajnu materijalnu štetu i skoro uopšte ne narušavaju ritam

života u naseljima.

2) Visoke poplave- praćene su plavljenjem srazmerno rečnih dela rečnih

dolina i ponekad bitno narušavaju privredne delatnosti i komunalni način života. U

7

gusto naseljenim oblastima visoke poplave neretko nameću potrebu delimične

evakuacije ljudi i nanose osetljive materijalne i moralne štete. Dešavaju se svakih

20 do 25 godina i plave od 10% do 15% poljoprivrednog zemljišta.

3) Izvanredne (velike) poplave – zahvataju celi rečni bazen. One parališu

privrednu delatnost i žestoko narušavaju komunalni način života, nanose velike

materijalne štete. Za vreme izvanrednih poplava obilno se javlja potreba za masovnom

evakuacijom stanovništva, materijalnih i kulturnih dobara, iz naselja kao i potreba za

zaštitom najznačajnijih privrednih objekata. Ove poplave se javljaju na svakih 50 do

100 godina, plave od 50 do 70% poljoprivrednog zemljišta i počinju da plave

naseljena mesta.

4) Katastrofalne poplave – izazivaju plavljenje ogromnih teritorija u

oblastima jednog ili nekoliko rečnih sistema. Pri tome je u zoni plavljenja u potpunosti

paralizovana privredna delatnost i privremeno se menja način života u naseljima. Ove

poplave praćene su velikim materijalnim štetama i gubicima ljudskih života, a

dešavaju se jednom u 100 do 200 godina, ili ređe. Plave više od 70% poljoprivrednog

zemljišta, naseljena mesta, komunikacije i industrijske objekte .

8

1.4.1.4. Poplave usled rušenja brana naPoplave usled rušenja brana na akumulacijama: akumulacijama:

Po svojoj izradi, akumulacione brane mogu biti betonske ili nasute.

Pored nesumnjive koristi, velike akumulacije predstavljaju ogromnu opasnost u

slučaju rušenja brana.

Analize pokazuju da iskustva iz proteklih katastrofa potvrđuju, da su posledice

od ovih poplava po broju nastradalih i visini materijalnih šteta jednaki štetama

prouzrokovanim ratnim razaranjima.

Kao bitna karakteristika ovih poplava javlja se činjenica da one nastaju u

relativno kratkom vremenu koje se meri minutima.

Neke od takvih poplava desile su se:

1982 god. u Srebrenici,

1996 god. u rudniku bakra Majdanpek.

Velike nesreće opominju i obavezuju društvo da preduzmu sve neophodne

preventive mere, jer u našoj zemlji postoji veliki broj akumulacija, od čega nekojiko

velikih. Najveće je Đerdapsko jezero sa oko 2.000 milijardi kubnih metara vode.

9

2.2. Hronologija javljanja poplava na našimHronologija javljanja poplava na našim prostorima*prostorima*44::

Prva poplava u našoj zemlji zabeležena je 1580. god. kada su u dolini Zete u

nekim naseljima nestali ispod talasa i zemlja i ljudi.

Godine 1731. od poplava je nastradao Novi Pazar i tom prilikom je odneto 9

mostova i 36 kuća. U međuvremenu se desio značajan broj velikih poplava koje su

često imale katastrofalne posledice.

Godine 1963. voda je prodrla u 13.619 zgrada od čega je srušeno 1094, a najviše

u leskovačkom, niškom, kragujevačkom i kraljevačkom kraju.

Katastrofalna poplava 1965. godine oštetila je 16.000 kuća u 150 opština

Republike Srbije. Stanovnici najugroženijih sela u okolini Čačka mogli su da se

evakuišu jedino helikopterima.

Tisa je sa pritokama 1970. godine poplavila delove tetitorije 14 opština, u kojima

je bilo zavedeno vanradno stanje, i preko 100 naselja sa više od 400. 000 stanovnika. U

njima je porušeno ili oštećeno 7.500 zgrada.

1988. godine desila se poplava Vlasine, gde su padavine kao primarni uzrok,

potpomognute antropogenim uticajem, obrazovale visoku vodu kakva do sada nije

zabeležena u koritu ove reke.

4 Knjiga: Razorne sile. ~Šimon A. Đarmati, Đorđe Lj. Aleksić. Radnička štampa, Beograd 2004. god., str. 106-134.

10

3. Smederevska Palanka - 11. jul 1999.godine

SMEDEREVSKA PALANKA - Vodena stihija Jasenice i Kuburšnice poplavila je

600 kuća i oko 2.000 hektara oraničnih površina na području opštine Smederevska

Palanka, a ukupno je evakuisano oko pet hiljada ljudi. To je epilog poplava koje su

proteklog vikenda pogodile ovaj kraj.

U Palanci je vanredno stanje, a život se dan posle poplave dovodi u normalu.

Stanovništvo ugroženog područja evakuisano je uz pomoć vojske i kriznog štaba i

smešteno po osnovnim školama.

Pod vodom je veći deo grada i okolna sela Ratare, Kusadak, Mramorac,

Pridvorica, Cerovac, Vodice i Mala Plana. Potopljeno je i celokupno postrojenja

gradskog vodovoda - crpne stanice i bunari na izvorištu. Voda se iz susedne Velike

Plane doprema cisternama, odakle stižu hleb, hrana i ostale potrepštine.

Visokonaponsko polje u međurečju Jasenice i Kuburšnice je pod vodom, pa su

bez struje više od 48 sati bili žitelji Bašina, Cerovca, Pridvorice, Ratara i Vodica, a u

samom gradu po principu restriktivnih mera distribuirana je struja na po dva sata.

Višesatni prekid telefonskih veza u potpunosti je Palanku odsekao od sveta.

Najplodnije oranične površine od Mladenovca do Velike Plane su pod vodom.

Procenjuje se da su uništeni usevi na više od 2.000 hektara jer voda na pojedinim

mestima u njivama dostiže visinu od dva metra, a na gradskom stadionu nivo izlivenih

voda podignut je do prečke.

Pod vodom su Institut za povrtarstvo i 300 hektara oglednih polja. Potopljen je i

"Voćar Palanka" koji je bio u fazi priprema prerade sezonskog voća i povrća. Vodena

stihija je poplavila i fabriku poljoprivrednih mašina GOŠA 2 i polja koja su proizvodila

voće i povrće za program zdrave hrane.5

5 http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/1999/07/12/srpski/vest-dana.shtm

11

4.Poplave širom Srbije – 21.04.2010

Na području Leskovca je poplavama ugroženo oko 200 objekata, dok su u

Prokuplju tokom noći pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije evakuisali

60 ugroženih osoba u romskom naselju u tom gradu.

U saopštenju Sektora za vanredne situacije MUP-a navedeno je da su, prema

najnovijim podacima, na području Prokuplja tokom noći pripadnici Sektora za vanredne

situacije evakuisali 60 ugroženih osoba u romskom naselju u tom gradu. 

Vodostaj reke Toplice je opadanju, ali su u samom Prokuplju poplavljeni teniski tereni i

deo gradskog groblja, dok polovina grada nema pijaću vodu zbog poplavljenih reni

bunara.

U Žitoradji je došlo do plavljenja Klanice, stočne pijace sa jednim objektom i

jednom romskom kućom. Poplava preti da ugrozi još četiri objekta. 

Saobraćaj je otežan na putu Voljčinac - Jasenica, kao i regionalni pravac Prokuplje -

selo Draganje, te se koriste alternativni pravci. 

U samom selu Voljčinac vodom od atmosferskih padavina je ugrožena Osnovna

škola, a u selima Pejkovac, Djakus, Samarinovac u slivu reke Toplice došlo je do

plavljenja oranica i staklenika sa povrćem. 

Na području Leskovca u naseljima Bobište, Ančiki, Donji i Gornji Bunibrod usled

obilnih padavina dogodile su se bujične poplave i izlivanje i da je ugroženo oko 200

objekata. 

Voda se razlila po dvorištima i podrumskim prostorijama i voda je duboka od 10

do 50 centimetara i uvedeno je vanredno stanje, a priprema se cisterna Sektora za

vanredne situacije za pijaću vodu. 

Ne postoje uslovi za ispumpavanje vode i u Bobištu su pripadnici Sektora za

vanredne situacije evakuisali trudnicu iz kuće, a trenutno je nivo vode je u opadanju. 

Na području Zaječara Beli Timok dostigao je nivo od 270 santimetara kod tog

grada i preti da ugrozi naselje Višnjar. 

12

Ogranizovan je redovan obilazak terena od pripadnika Sektora za vanredne

situacije, dopremanje džakova i dolazak mehanizacije radi prevencije, a na inicijativu

tog sektora zakazana je sednica kriznog štaba grada Zaječara. 

Na području Niša Gabrovačka, Kutinska i Toponička reka su u opadanju i

postepeno se vraćaju u svoja korita, a trenutno su vodom ugrožene tri romske kuće u

selu Šarlinac. 

Morava kod Aleksinca je dostigla nivo od 320 santimetara, odnosno narasla je za

70 centimetara u odnosu na sinoć. Pripadnici Sektora za vanredne situacije su na terenu,

prate situaciju i pomažu ugroženima. 

Na području Kraljeva na lokaciji Žičko Polje, voda se povukla ka poljima i reni bunari

koji snabdevaju Kraljevo sa vodom više nisu poplavljeni. Snabdevanje vodom je

normalizovano. 

U selima Obrva i Šeovac voda se povukla, tako da objekti i domaćinstva više nisu

poplavljeni. Reka Ibar je u opadanju. 

Održan je sastanak na nivou lokalne samouprave zbog praćenja situacije. Na

zahtev pripadnika Sektora za vanredne situacije i komandira vatrogasno - spasilačke

jedinice u Kraljevu. 

Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić izjavio je

jutros Tanjugu da su trenutno poplavama najugroženiji regioni Kraljeva, Niša,

Prokuplja i Kruševca, gde su nadležne ekipe angažovane na uklanjanju vode, saniranju

posledica i pružanju pomoći. 

U Kruševcu se izlila reka, a sva kanalizacija ne može da prihvati vodu, rekao je

Marić, podsetivši da se starija žena utopila juče u Gadzinom Hanu u poplavi izazvanoj

izlivanjem Kutinske reke. 

Javno preduzeće "Srbijavode" saopštilo je da su vodostaji na Velikoj i Zapadnoj

Moravi u porastu, da se mere vanredne odbrane sprovode na Pustoj reci u naselju

Pukovac kod Doljevca, Toplici, Veternici i Jablanici u slivu Južne Morave, na reci Rači,

Uglješnici, Jasenici, Lugomir i reci Belici u slivu reke Velike Morave. 

Mere redovne odbrane sprovode se na reci Južna Morava, na Toponičkoj,

Gabrovačkoj, u slivu Južne Morave, i na reci Ibar u slivu Zapadne Morave. 6

6 http://www.smedia.rs/vesti/vest/30078/poplave-srbija-Poplave-sirom-Srbije.html

13

5. Posledice poplava (lični primer)

10. jula 1999. godine usled velikih kiša koje su padale neprestalno 7 dana,

poplavljeno je područje Smederevske Palanke. Naime, brana Markovačkog jezera, kod

Mladenovca je popustila, veliki dotok vode u reku Jasenicu je doveo do izlivanja reke.

Gotovo čitav tok (35 km) je izlio, u predelu od Arandjelovca pa sve do Smederevske

Palanke.

Jasenica je potopila potpuno Karađorđevo naselje, deo Smederevske Palanke.

Usled neprestalnih kiša, 10. jula 1999. godine oko podneva čitavo naselje je

poplavljeno. Voda je prodrla u kuće za manje od pola sata, nivo vode je bio oko 1.5 m.

Procenjeno je da je stradalo oko 1000 domaćinstava. Voda se zadržala 7 dana.

Pr: porodica Djokić je jedna od ugroženih te godine, šteta njihove kuće je

procenjena na 200 000 dinara. Toj i mnogim drugim porodicama opština S. Palanke nije

izašla u susret. Dobili su privremeni smeštaj u osnovim školama i kasarnama, ali

nikakve materijalne nadoknade nije bilo. Tamo, gde su te porodice smeštene nije ni bilo

osnovnih sredstava za zivot. Ti uslovi su vređali ljudsku inteligenciju. Vlasti su se

jedino oglašavale putem sredstava javnog informisanja, ali od zaludnih obećanja nije

bilo ničega. Pretrpljeni strah, materijalnu napoknadu i ostale posledice ovoj i ostalim

porodicama, nikada nisu, niti će biti nadoknađeni.

Vojska je dejstvovala, pomagala stanovništvu, iznosila stvari iz kuća šta se dalo

spasiti. A malo je toga.

Bitno je na ugroženom području nije regisrovana ni jedna zaraza, niti trovanje.

Usled ekoloških posledica, uništene su sve biljne kulture. Zemlja se oporavila i već

naredne godine stasale su nove, nakon par godina sve dovedeno u red. Ipak,

stanovništvo i dalje strahuje i nakon sveke kiše gledaju nivo reke. Socijalne posledice su

očigledne...

Svaki dan se susrećem sa tom porodicom i koliko god izgleda da su posledice

nestale, često se prisetimo toga leta i svega kroz šta su prošli. Svaki put kada prelaze

most, koji spaja centar grada i Karađorđevo naselje, zagledaju se u tok te, samo na

izgled male i bezazlene rečic

14

Zaključak:

Potencijalno plavne zone u Srbiji obuhvataju oko 1,6 miliona ha

poljoprivrednih površina,koje su pod stalnim rizikom.Vojvodina,severna Srbija i

Pomoravlje jesu regioni najugroženiji poplavama,koje nastaju usled neadekvatne

drenaže zemljišta.

Poplave je nemoguće izbeći,ali je dobrim planovima za unapređenje sistema

odbrane moguće smanjiti obim štete.Neophodno održavanje u funkciji postojećih

sistema*7, izrada preventivnih planova u opštinama,pojačan nadzor

vodoprivredneinspekcije,preciznije sredstava kojima se raspolaže,stalna komunikacija

odgovornih u čijoj je nadležnosti odbrana od poplava.U Srbiji su u te svrhe izgrađeni

spoljni sistemi za ublažavanje poplava i regulaciju vodotoka.

Vodoprivredne,hidrometeorološke i službe osmatranja i javljanja imaju

značajnu ulogu,jer vršeći monitoring,mogu sprečiti ili ublažiti negativne posledice od

poplava.

7 -Sistem nasipa i odbrane od poplava dobro je razvijen šezdesetih godina prošlog veka-dužina nasipa je iznosila 2.526km,a 2002.god. 3.248.km.

15

Literatura

1) 1. „Razorne sile“ - Šimon A. Đarmati, Đorđe Lj. Aleksić, Radnička štampa, Beograd 2004. god., str. od 106. do 134.

2) www.wikipedia.com

3) http://arhiva.glas-javnosti.rs

4) http://www.inwestserbia.com

5) http://www.smedia.rs

16