populaciona politika lokalne samouprave: potrebe, … · zistentna, populaciona politika na{e...

UDK 314.15:352.07(497.113)

PREGLEDNI NAU^NI RAD

A n a G a v r i l o v i }Filozofski fakultet Bawa LukaTrebevi}ka br. 31, 11000 Beograd

POPULACIONA POLITIKA LOKALNE SAMOUPRAVE:POTREBE, MOGU]NOSTI I OGRANIÊWA

SA@ETAK: Imaju}i u vidu uloge koje objektivno ima, dràva je odgo-vorna i za formulisawe i sprovo|ewe populacione politike. U procesu wenogartikulisawa, iako nije bila eksplicitno formulisana, kontinuirana i kon-zistentna, populaciona politika na{e dràve pro{la je razne faze razvitka,ali je uglavnom bila u senci drugih politika.

Da bi bila uspe{na, populaciona politika mora biti i lokalna. Na po-trebu definisawa i sprovo|ewa lokalne populacione politike ukazuju: nedo-voqnost i neefikasnost dràvnih mera, saznawa o determinantama reproduktiv-nog pona{awa i dru{tveni procesi, posebno demokratizacija dru{tva i globa-lizacija. Mogu}nosti koje u tome stoje na raspolagawu nisu dovoqno iskori{-}ene. Pa`wa je skoncentrisana na mere materijalne podr{ke, {to je razumqivou postoje}im uslovima, a mere nematerijalne prirode skoro da izostaju. U raduse ukazuje na nematerijalne potencijale i potrebu wihovog aktivirawa.

Tako|e, rad sadrì i rezultate empirijskog istraìvawa sprovedenoganketirawem predsednika komisija za populacionu politiku skup{tina op-{tina u AP Vojvodini, ~ime je dobijena slika aktuelnog stawa, kao i saznawao wihovim stavovima, mi{qewima i predlozima za boqe kori{}ewe potenci-jala i savladavawe ograni~ewa u populacionoj politici.

KQU^NE REÎ: populaciona politika, lokalna samouprava, stawe, po-trebe i mogu}nosti

O POPULACIONOJ POLITICI

Populaciona politika modernog doba, za koju se smatra da je otpo~e-la u Francuskoj posle Prvog svetskog rata, 1919. godine, kada je u ovojzemqi pronatalitetna politika i zvani~no proklamovana i kada je usta-novqen i Vladin Savet za pitawa fertiliteta i mortaliteta stanovni-{tva, pro{la je skoro devet decenija dug put razvoja i ostavila ~ove-~anstvu u nasle|e razli~ite modele – eksplicitne i indirektne; ra-

zli~ite pravce mera – restriktivne i podsticajne; razli~ite izraze mera– materijalne, mere u sferi radnih odnosa, zdravstvene mere, mere usme-rene na za{titu dece, mere za planirawe porodice i, naj~e{}e, kombino-vane mere i integrisane sa merama socijalne politike; razli~ite oblikeorganizacije dru{tva za weno sprovo|ewe – od formirawa posebnih in-stitucija i tela do zajedni~kog koordiniranog ili spontanog delovawainstitucija i organa koji u svom delokrugu rada tangiraju pitawa stano-vni{tva, porodice, dece, zdravqa, obrazovawa i uop{te poloàja qudi idru{tvenih grupa.

Svoj puni legitimitet, populaciona politika dobija Programom ak-cije usvojenim na Me|unarodnoj konferenciji o stanovni{tvu, odrànoj uKairu 1994. godine, u kojem se, izme|u ostalog, kaè da je primena popu-lacione politike pravo svake dràve koje se ostvaruje u skladu sa nacio-nalnim zakonima i razvojnim prioritetima, uz puno po{tovawe razli~i-tih religijskih i etni~kih vrednosti, kulturnog nasle|a i univerzalnopriznatih qudskih prava. Populacione politike su, prema ovom dokumen-tu, sastavni deo kulturnog, ekonomskog i socijalnog razvoja, s ciqem dase poboq{a kvalitet ìvota svih qudi.

Prou~avawe populacione politike u Srbiji pokazuje da je ona pro-{la razli~ite faze razvitka i da je uglavnom sledila svetske tokove, na-ro~ito one u OUN i wenim specijalizovanim organizacijama za stanovni-{tvo. Tako Milo{ Macura1 razlikuje pet faza: 1) prethodna faza; 2) fa-za ranog razvitka; 3) faza sazrevawa; 4) faza redukovanog podru~ja i 5)faza novih promena. Ova klasifikacija uvaìla je ne samo tok promenapopulacione politike ve} i promene koje su se desile u sferi dràvnogi politi~kog ustrojstva. To zna~i da su se prve tri faze odvijale u peri-odima biv{e, odnosno tzv. druge Jugoslavije, dok su se dve posledwe for-mirale posle wenog raspada, u Republici Srbiji.

Ne ulaze}i na ovom mestu u karakteristike ovih faza, za svrhu ovograda zna~ajno je napomenuti da posledwe dve faze, pored dràve koja imaobavezu, odgovornost, ovla{}ewa i mehanizme za utvr|ivawe ciqeva raz-vitka stanovni{tva i populacione politike primerene wima, ra~unaju ina u~e{}e lokalne samouprave u populacionoj politici. To potvr|uju Za-kon o dru{tvenoj brizi o deci iz 1992. godine, koji spada u fazu reduko-vanog podru~ja, i Zakon o finansijskoj podr{ci porodici sa decom, kojispada u fazu novih promena. U oba ova zakona sadràn je najve}i deomera populacione politike dràve, a odredbe koje potvr|uju orijentaci-ju na u~e{}e lokalne samouprave u populacionoj politici glase:

1) Zakon o dru{tvenoj brizi o deci iz 1992. godine2

„Op{tina moè, ako je obezbedila sredstva, da utvrdi i druga pra-va, ve}i obim prava od prava utvr|enih ovim zakonom i povoqnije usloveza wihovo ostvarivawe, kao i druge oblike dru{tvene brige o deci.”

172

1 M a c u r a, M. (2005): Razvitak populacione politike u Srbiji 1945–2004. godine,rad pripremqen za Demografski zbornik VII, SANU, 2005.

2 Slu`beni glasnik RS br. 49/92

2) Zakon o finansijskoj podr{ci porodici sa decom iz 2002. godi-ne3:

„Op{tina, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrdei druga prava, ve}i obim prava od prava utvr|enih ovim zakonom i po-voqnije uslove za wihovo ostvarivawe.”

LOKALNA SAMOUPRAVA

Lokalna samouprava se odre|uje kao vlast u lokalnoj zajednici, kojauìva odre|eni stepen slobode u obavqawu svojih prava i du`nosti.

„Lokalna samouprava je ure|en sistem ostvarivawa prava lokalne sa-mouprave, putem kojeg gra|ani u lokalnim jedinicama neposredno i prekosvojih slobodno izabranih predstavnika upravqaju javnim poslovima odneposrednog interesa za lokalno stanovni{tvo, raspolaù}i sopstvenimizvorima javnih prihoda i postupaju}i po na~elu ustavnosti i zakonito-sti.”4

Prema Evropskoj poveqi o lokalnoj samoupravi (Savet Evrope 1985)najzna~ajnija konceptualna pitawa ure|ivawa lokalne samouprave su:

– ustavom i zakonima utvr|eno pravo upravqawa odre|enom vrstomjavnih poslova;

– pravo i osposobqenost lokalnih vlasti da, u granicama zakona,reguli{u i rukovode odre|enim delom javnih poslova;

– sopstvena odgovornost i– predstavni~ki organi izabrani na slobodnim izborima tajnim gla-

sawem na bazi neposrednog, op{teg, za sve jednakog bira~kog prava.Delokrug lokalne samouprave utvr|uje se ustavom ili statutom, uz

puno diskreciono pravo lokalne vlasti da, u granicama zakona, sprovodisvoje inicijative u vezi sa svim stvarima koje nisu iskqu~ene iz wihovenadle`nosti, niti stavqene u nadle`nost neke druge vlasti.

Od karakteristika politi~kog sistema neke zemqe zavisi nivo lo-kalne autonomije, odnosno ovla{}ewa lokalnih organa da slobodno, bezneposredne kontrole i me{awa vi{ih nivoa dràve ure|uju i upravqajupitawima od interesa za lokalno stanovni{tvo. Su{tinsko pitawe lo-kalne samouprave jeste pitawe raspodele vlasti izme|u dràve kao orga-nizacije koja garantuje jednaka prava, teritoriju, jednak poloàj qudiitd., i uìh teritorijalnih zajednica, odnosno decentralizacije i centra-lizacije.

U ukupnom dru{tvenom razvoju, u procesima razvoja dràva i lokal-nih zajednica veoma je te{ko na}i pravu meru u raspodeli vlasti, odno-sno u upravqawu odre|enim poslovima, izme|u dràve kao centralizovaneorganizacije za ukupno stanovni{tvo i lokalne zajednice kao decentrali-

173

3 Slu`beni glasnik RS br. 16/20024 M a r i n k o v i }, R. (1998): Lokalna samouprava – stare i nove nedoumice, In-

stitut za politi~ke studije, Beograd

zovane organizacije koja upravqa odre|enim poslovima i procesima namikro nivou, za deo stanovni{tva. Delikatnost pronalaèwa prave mereje u tome {to ona, na jednoj strani, treba da pokrene qude, wihovu inven-tivnost i sve resurse i potencijale kojima raspolaè, a na drugoj strani,da ne dovede u pitawe ono {to su funkcije savremenih dràva i ono {tosvaka dràva mora da garantuje svojim gra|anima.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi5, teritorija za koju se osnivajedinica lokalne samouprave predstavqa prirodnu i geografsku celinu, kaoi ekonomski povezan prostor, koji poseduje razvijenu i izgra|enu komuni-kaciju me|u naseqenim mestima, sa sedi{tem kao gravitacionim centrom.

U Republici Srbiji postoje tri osnovne jedinice lokalne samoupra-ve: op{tina, grad i grad Beograd. Za potrebe ovog rada u opciji je samoop{tina kao osnovna jedinica lokalne samouprave, koja preko svojih or-gana, u skladu sa Ustavom i Zakonom, ima zna~ajne funkcije i ovla{}ewa.Sa aspekta populacione politike, od 35 izvornih funkcija od naro~itogzna~aja su one koje se odnose na dono{ewe programa razvoja, buxeta i os-nivawe ustanova i organizacija u oblasti osnovnog obrazovawa, de~je isocijalne za{tite, primarne zdravstvene za{tite, kulture, fizi~ke kul-ture i sporta. Tako|e, od velikog zna~aja su i poslovi koji su, odgovara-ju}im zakonima, povereni lokalnoj samoupravi u tim oblastima

POPULACIONA POLITIKA LOKALNE SAMOUPRAVE – POTREBE

Ma koliko bila razvijena i razu|ena, populaciona politika dràvene moè odgovoriti svim zahtevima, potrebama, specifi~nostima i o~e-kivawima na nivou niìh teritorijalnih zajednica – lokalnih zajednica,odre|enih dru{tvenih grupa i pojedinaca. A da bi bila delotvorna, popu-laciona politika mora pretendovati da postigne dejstvo na sve {iru de-terministi~ku osnovu nedovoqnog ra|awa i da dopre do individua ~ijeodluke o ra|awu ili nera|awu izazivaju posledice na dru{tvenom nivoui koje uti~u na tok demografskog razvitka. S druge strane, za lokalnu za-jednicu je izuzetno zna~ajno pitawe porodice i wene reproduktivnefunkcije, bez koje zajednica ne moè opstati.

Prema op{tim sistemskim teorijama, zajednica se posmatra kao ce-lina sastavqena od razli~itih komponenti ili subsistema – pojedinaca,porodica, grupa, organizacija, institucija. Svi oni recipro~no uti~u jed-ni na druge, kako na lokalnom, tako i na {irem dru{tvenom nivou.

„Jedna od najsistemati~nijih analiza zajednice sa stanovi{ta sistem-ske perspektive delo je Sandersa (S a n d e r s, 1966). Prema wemu, zajed-nica se sastoji od {est glavnih sistema: 1. porodice; 2. ekonomije; 3. vla-sti; 4. religije; 5. obrazovawa i 6. informisawa.”6 Svaki od ovih siste-

174

5 Slu`beni glasnik RS br. 9/20026 Citirano prema: M i l o s a v q e v i }, M. i B r k i }, M. (2005): Socijalni rad u

zajednici, Socijalna misao, Beograd

ma ima svoje podsisteme ili mawe organizacione celine koje su povezanei koje su u stalnoj dinami~koj interakciji uspostavqaju}i recipro~ne ve-ze i grade}i sistem koji se naziva zajednicom. Od kvaliteta odnosa zavi-si i kvalitet zajednice. Upravo ta povezanost i kontinuirana interakci-ja, ose}awe pojedinca da pripada zajednici, kao i funkcije koje zajednicavr{i – proizvodwa, distribucija, potro{wa, socijalizacija, socijalnakontrola, socijalna participacija i me|usobna podr{ka, ~ine okvir zaformulisawe populacione politike lokalne samouprave i uspostavqaweveza izme|u individualnih pona{awa i makro procesa kao i svesti o in-dividualnoj odgovornosti za procese na agregatnom nivou. Tako|e, proce-si globalizacije otvaraju pitawa integracije lokalnog i globalnog po-smatrana iz lokalne perspektive. Neki nau~nici okupirani su pojmovnimdefinisawem fuzije izme|u lokalnog i globalnog, uvode}i lokalno uglobalno, ~uvaju}i vrednosti lokalnog i nastoje}i da se zadrì ne{to{to je bilo i ne{to {to je dobro. Pojam koji to moè da izrazi nazi-vaju „lokalizacija” (L. D o m i n e l l i, izlagawe, 2005). U mnogim sfera-ma ìvota, posebno u sferi socijalne sigurnosti i zadovoqavawa qudskihpotreba, procesi globalizacije potenciraju uloge i zna~aj lokalnih zajed-nica. Nije slu~ajno da se i u re{avawu socijalnih problema, kao {to susiroma{tvo i nezaposlenost, pa`wa sve vi{e fokusira na lokalne po-tencijale i resurse, ali i motivacionu snagu.

U konkretnim dru{tvenim prilikama na potrebu za definisawem isprovo|ewem populacione politike lokalne samouprave upu}uje i aktuel-ni model populacione politike dràve zbog toga {to je veoma restrikti-van, {to se zasniva na poku{aju razdvajawa socijalne i populacione po-litike u uslovima kada je siroma{tvo najvidqivija karakteristika dru-{tva i zbog toga {to je potpuno zanemario podizawe deteta, koje u na-{im uslovima traje neprirodno dugo, po{to su {anse za osamostaqivawedece smawene i oslawawe dece na roditeqe traje i onda kada oni postanuroditeqi.

Ube|ena da nepovoqne demografske tokove ne treba prepustiti spon-tanom delovawu, Skup{tina AP Vojvodine, kao {to je poznato, usvojilaje 2004. godine, Program demografskog razvoja AP Vojvodine sa meramaza wegovo sprovo|ewe. Za razliku od mnogih drugih programa i lepihstrategija, ovaj program se sprovodi, a postoji i organ – Pokrajinski se-kretarijat za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci, zaduènza to. Prvi rezultati su: potpuno regresiran boravak tre}eg i svakog na-rednog deteta u pred{kolskim ustanovama, roditeqski dodatak za prvodete, inicijative za izmenu populacione politike relevantnih zakonskihpropisa, edukacije, medijske kampawe, razne akcije za poboq{awe polo-àja dece i pred{kolskih ustanova i novi projekti.

Puna efikasnost ovog programa bi}e mogu}a ako se aktiviraju lo-kalne zajednice, {to je i samo po sebi dovoqan razlog za populacionu po-litiku lokalne samouprave.

175

POPULACIONA POLITIKALOKALNE SAMOUPRAVE – MOGU]NOSTI

Mogu}nosti lokalne samouprave da defini{e i sprovodi svoju popu-lacionu politiku moraju se traìti u wenim izvornim ovla{}ewima, uobavqawu poverenih poslova i ulogama koje lokalna samouprava ima uukupnom funkcionisawu dràve. Ostvarivawe izvornih ovla{}ewa i po-verenih poslova treba da se zasniva na sistematskom pra}ewu, proceni iutvr|ivawu potreba i procesa. Pri tome, lokalna samouprava treba dapolazi od svakida{weg ìvota u kome se neprekidno odvijaju procesi ar-tikulisawa potreba porodica, porodica sa decom, gra|ana i u kome trebada se odvijaju i procesi pronalaèwa, pokretawa i kori{}ewa resursa zawihovo zadovoqavawe. Ne postoje recepti niti univerzalna sredstva zautvr|ivawe konkretnih mera populacione politike lokalne samouprave.Wihovo definisawe zavisi od brojnih okolnosti – od razvijenosti i mo-gu}nosti same op{tine, od uvaàvawa demografskih problema od stranepoliti~ara i gra|ana, od razvijenosti i povezanosti institucija islu`bi u op{tinama, od prethodnih iskustava, od znawa, razumevawa ispremnosti onih koji donose odluke da aktiviraju resurse koji postoje iprona|u nove, da stvore povoqnu dru{tvenu atmosferu i motivaciju zamewawe nepovoqnog stawa.

Osnovni pristup u definisawu populacione politike lokalne samo-uprave treba da bude orijentisan na mere nematerijalne i mere materi-jalne prirode. U okviru mera nematerijalne prirode spada, pre svega,mewawe stawa u delovawu postoje}ih institucionalnih kapaciteta uoblastima zdravstva, obrazovawa, informisawa, dru{tvene brige o deci,socijalnoj za{titi i kulturi, {irewe znawa i informacija o demograf-skoj situaciji, planirawu porodice, ra|awu, porodici, deci, porodi~nomìvotu itd, modernizacija savetodavne i edukativne funkcije, potrebnepromene u organizaciji rada i u odnosu prema gra|anima i porodicama iwihovim potrebama, definisawe standarda usluga, aktivno u~e{}e u tra-èwu re{ewa da se zadovoqe nezadovoqene potrebe, me|usobno uvaàvawei koordinirano delovawe i sadejstvo.

U definisawu mera materijalne prirode, osnovni pristup treba dabude obavezno izdvajawe odre|enog, mogu}eg iznosa sredstava u buxetu op-{tine za populacionu politiku lokalne samouprave i stvarawe odgovara-ju}ih organizacionih pretpostavki za prikupqawe sredstava iz drugih iz-vora. Iza toga treba da usledi definisawe potrebnih mera, zatim izborprioriteta, obezbe|ivawe uslova za sprovo|ewe prioritetnih mera, wiho-va evaluacija, koja podrazumeva i reviziju utvr|enih mera, i novi ciklusistih aktivnosti.

Populaciona politika lokalne samouprave mora biti stalan proceskojim se upravqa, koji se prati i evaluira, proces koji je javan i koji po-drazumeva angaòvawe kompetentnih qudi i u~e{}e gra|ana-volontera,

176

kao i civilnih organizacija. Za takvu populacionu politiku edukacija sename}e kao nu`nost.

POPULACIONA POLITIKA U OP[TINAMA AP VOJVODINE– STAWE I OGRANIÊWA (rezultati istraìvawa)

O istraìvawu

Predmet istraìvawa bio je saznavawe stavova i mi{qewa o popula-cionoj politici dràve i predloga za weno unapre|ivawe, kao i saznava-we aktuelnog stawa u populacionoj politici op{tina na podru~ju APVojvodine, a ciq percepcija populacione politike na lokalnom nivou.

U istraìvawu su primewene op{te, posebne i operativne istraì-va~ke metode koje poznaje metodologija dru{tvenih nauka, a uzorak su ~i-nili stru~waci u op{tinama, neposredno angaòvani na definisawu isprovo|ewu populacione politike, u ulozi predsednika komisija SO zapopulacionu politiku, ili op{tinskih koordinatora za populacionu po-litiku, ili na~elnika za dru{tvene delatnosti. Dakle, uzorak je namerani prigodan.

Upitnik je poslat u svih 45 op{tina AP Vojvodine, a odgovori sudobijeni iz 39 op{tina od 50 ispitanika.

Za utvr|ivawe stavova, mi{qewa i predloga o dràvnoj i pokrajin-skoj populacionoj politici obra|eni su svi dobijeni upitnici, dakleukupno 50, dok se za sagledavawe stawa u op{tinama javqa 39 upitnika,iz 39 op{tina, koje su prihvatile u~e{}e u anketi. To su slede}e op{ti-ne: Ba~ka Topola, Kovin, @abaq, Be~ej, Kula, Ba~ki Petrovac, Ba~kaPalanka, Apatin, Novi Be~ej, Se~aw, Titel, Sremski Karlovci, @iti-{te, Plandi{te, Pe}inci, Ba~ki Petrovac, Oxaci, Senta, Alibunar, Ki-kinda, Stara Pazova, Sombor, Ada, Ba~, Vrbas, Pan~evo, Nova Crwa, Ko-va~ica, Beo~in, Novi Sad, Bela Crkva, Subotica, Kawià, Opovo, Irig,Srbobran, ôka, Novi Kneèvac i Temerin.

Socio-demografske karakteristike ispitanika

U sastavu onih koji su najodgovorniji u organima za populacionu po-litiku op{tina ve}inu ~ine ène, 33 ili 66%; najvi{e je ispitanika ukategoriji od 40 do 50 godina, 22 ili 44%, odnosno prose~na starost je45,44 godine; visoku stru~nu spremu ima 36 ili 72% ispitanika, odnosnosamo 3 ispitanika ili 6% ima IV stepen stru~nosti, dok je 47 ili 94%sa vi{om i visokom stru~nom spremom i akademskim zvawem; stru~nostbra~nih partnera ispitanika je tako|e zadovoqavaju}a po{to 54% imaVI, VII ili VIII stepen stru~nosti; sa stanovi{ta radnog staà najvi{eje ispitanika u kategorijama od 10 do 20 i od 20 do 30 godina, ukupno 37ili 74%; prose~an radni sta` je 19,9 godina. U braku je 44 ili 88%

177

ispitanika, a prose~an broj ~lanova doma}instva je 3,96; najvi{e je ~e-tvoro~lanih doma}instava, ukupno 28 ili 56%; dok najve}i udeo u struk-turi doma}instava prema sastavu ima porodica koju ~ine roditeqi i dvo-je dece, 27 ili 54%.

Moè se zakqu~iti da socio-demografska slika ispitanika odgovaratipi~noj slici onih koji u dru{tvenoj strukturi zaposlenih imaju vode}euloge, odnosno ispitanici ~ine tipi~ne predstavnike porodica u miqeuVojvodine, {to tako|e potvr|uje reprezentativnost uzorka.

Stavovi o populacionoj politici dràve

Populaciona politika lokalne samouprave treba da bude komplemen-tarna populacionoj politici dràve i da, odgovaraju}i na specifi~nepotrebe lokalnih zajednica, deluje u sadejstvu sa wom. Imaju}i to u vidu,konstruisan je set pitawa o populacionoj politici dràve, a odgovoriispitanika daju se u tabelarnim pregledima kako sledi:

Tabela 1. – Da li ste upoznati sa tokovima i problemima

demografskog razvitka Srbije?

Velika ve}ina ispitanika, 82%, upoznata je sa tokovima i proble-mima demografskog razvitka Srbije, a u odgovorima na pitawe na kojina~in su upoznati podjednako su zastupqeni slede}i izvori informacija:{tampa, televizija, organizovane edukacije i stru~na literatura. Za ra-zliku od wihove informisanosti, ispitanici smatraju da ne postoji zado-voqavaju}i stepen obave{tenosti javnosti o demografskim problemima ida se on moè posti}i medijskim kampawama i na centralnom i na lokal-nom nivou i edukacijama preko institucija.

Tabela 2. – Kakvu populacionu politiku treba da vodi dràva?

178

Odgovori

otvorenu (eksplicitnu)

indirektnu (implicitnu)

dràva ne treba da vodi populacionu politiku

bez odgovora

Ukupno

Frekvencija

42

6

–

2

50

Procenat

84

12

–

4

100

Odgovori

Da

Delimi~no

Ne

Ukupno

Frekvencija

41

9

–

50

Procenat

82

18

–

100

Tako|e, ve}ina ispitanika smatra da bi mere populacione politike,ako bi vaìle na dugi rok, ako bi bile utvr|ene u skladu sa poznatimnau~nim principima i ako bi se dosledno sprovodile, uticale na pove}a-we ra|awa.

Istraìvawa evolucije populacione politike u Srbiji pokazala suda su tokom posledwih 60 godina u na{oj zemqi postojale brojne mere po-pulacione politike kojih vi{e nema. Ve}ina ispitanika smatra da i da-qe treba da postoje slede}e mere: materinski dodatak, potpuno regresira-we boravka tre}eg i svakog narednog deteta u pred{kolskoj ustanovi,potpuno regresirawe tro{kova programa vaspitno-obrazovnog rada za de-cu bez roditeqskog starawa, decu sa smetwama u razvoju i decu na duèmbolni~kom le~ewu, dodatak na decu sa rastu}im iznosima za decu vi{egreda ro|ewa, pomo} za {kolovawe dece izvan mesta boravka i poreskeolak{ice za neke proizvode za decu.

Sada{wu populacionu politiku dràve ispitanici su ocenili naslede}i na~in:

Tabela 3. – Ocene vaè}e populacione politike dràve

Samo 8% ispitanika ocenilo je vaè}u populacionu politiku oce-nom ~etiri, dok najvi{u ocenu pet nije dao nijedan ispitanik. Ispita-nici su predloìli veoma dugu listu promena, koja se, prema srodnostiodgovora moè svesti na slede}e: dominiraju mere materijalne prirode, ame|u wima – uvo|ewe odnosno obezbe|ivawe roditeqskog dodatka za prvodete, koji treba da bude najve}i, de~ji dodatak za svako dete do zavr{et-ka {kolovawa, ve}i iznos de~jeg dodatka, uvo|ewe novih prava za po-dr{ku podizawu dece, poreske olak{ice na proizvode za decu, besplatno{kolovawe, uvo|ewe mera navedenih u prethodnim odgovorima, prednost uzapo{qavawu roditeqa, posebno majki sa decom, ve}a materijalna po-dr{ka deci sa posebnim potrebama, promena Zakona o finansijskoj po-dr{ci porodici sa decom, davawe povoqnijih kredita za re{avawe stam-benih pitawa porodicama sa vi{e dece, vi{e edukacija za sve relevantneciqne grupe i reorganizaciju slu`bi za sprovo|ewe populacione poli-tike.

Program demografskog razvoj AP Vojvodine sa merama za wegovosprovo|ewe ispitanici su ocenili na slede}i na~in:

179

Ocena

1

2

3

4

5

Ukupno

Frekvencija

–

18

28

4

–

50

Procenat

–

36

56

8

–

100

Tabela 4. – Ocene Programa demografskog razvitka Vojvodine

Za razliku od populacione politike dràve, Program demografskograzvitka AP Vojvodine sa merama za wegovo sprovo|ewe, ve}ina ispi-tanika, wih 33, ili 66%, ocenila je ocenama ~etiri ili pet, izraàva-ju}i uverewe da je to dobar put, da treba vi{e sredstava za wegovo spro-vo|ewe i ~vr{}a veza sa lokalnim samoupravama.

Stawe populacione politike u op{tinama AP Vojvodine

U ovom delu prikaza rezultata istraìvawa govori}e se o 39 op{ti-na koje su u~estvovale u istraìvawu.

Na pitawe od kada postoji Komisija za populacionu politiku u Va{ojop{tini, dobili smo odgovore, koji govore da je najve}i broj komisija os-novan u periodu od 1997. do 2001, ukupno wih 23 ili 58,97%. Ispitanicisu u 24 ili 61,54% slu~ajeva ~lanovi komisija od wihovog osnivawa, {toje zna~ajno za poznavawe situacije i kompetentnost za weno ocewivawe.[est ispitanika nije dalo odgovor na ovo pitawe {to se moè shvatitikao nepostojawe komisije, ali postojawe odre|enih aktivnosti.

Programe svog rada ima 19 ili 48,71% komisija, 12 ili 30,76% ne-ma, dok osam ispitanika nije dalo odgovor. Program su radile same ko-misije u 14 ili 35,89% slu~ajeva, ~etiri ili 10,25 su uradile stru~neslu`be, dok je jedan, ili 2,56%, koji je uradila stru~na slu`ba, dopuweni izmewen na sednici Komisije. Samo u pet ili 12,82% slu~ajeva pro-gram Komisije usvojila je Skup{tina op{tine, u dva ili 5,13% slu~aje-va je razmatrala, ali ga nije usvojila i u 13 ili 33,33% slu~ajeva nijeni razmatrala ni usvojila. Jo{ nepovoqnija je situacija sa razmatrawemproblema demografskog razvitka op{tine. Oni su razmatrani samo u 11ili 28,20% op{tina, dok u 28 ili 71,80% op{tina ova pitawa nisu ra-zmatrana.

Zakqu~ci koji su tom prilikom usvojeni su opredeqewa da se defi-ni{e i sprovodi populaciona politika op{tine, a u nekim slu~ajevimauvedene su i konkretne mere.

Mere sprovodi 30 ili 76,92% op{tina iz uzorka, a prema podacimanadle`nih pokrajinskih i republi~kih organa, od 45 op{tina u Vojvodi-ni mere populacione politike imaju 32 op{tine ili 71,11% od ukupnogbroja op{tina.

180

Ocena

1

2

3

4

5

Ukupno

Frekvencija

1

2

14

27

6

50

Procenat

2

4

28

54

12

100

Tabela 5. – Mere populacione politike op{tina AP Vojvodine

181

Mere

Roditeqski dodatak ili nov~ana pomo} za prvo

dete u iznosu od 5.000 do 30.000 dinara

Bebi-paket za svako novoro|eno dete

Bebi-paket za tre}e i ~etvrto dete

Pravo na de~ja kolica za trojke i pravo na

roditeqski dodatak

Potpuno regresiran boravak tre}eg i ~etvrtog

deteta u pred{kolskoj ustanovi

Potpuno regresiran boravak dece u pred{kol-

skoj ustanovi iz socijalno-ekonomski ugroènih

kategorija i drugi oblici regresirawa pred-

{kolske dece

Dodatne beneficije u cenama pred{kolskih usta-

nova za odre|ene socijalno-ekonomski ugroène

kategorije

Nov~ana pomo} deci sa posebnim potrebama

Potpuno ili delimi~no regresirawe tro{kova

prevoza u~enika

Posebne vrste pomo}i blizancima i trojkama

Regresirawe boravka dece u de~jem odmarali{tu

Regresirawe sme{taja u~enika u domovima u~e-

nika sredwih {kola

Potpuno i delimi~no regresirawe uìne u osnov-

nim {kolama

Stipendirawe talentovanih studenata

Jednokratne pomo}i porodicama sa vi{e dece

R. br.

1.

2.

2.A

2.B

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

Op{tine

Beo~in, Nova Crwa, Pan-

~evo, Sombor, Stara Pa-

zova, Kikinda, Alibunar,

Oxaci, Plandi{te, @i-

ti{te, Sremski Karlov-

ci, Se~aw, Apatin, Irig,

Novi Sad, Srbobran

Vrbas, Pe}inci, Novi Be-

~ej, Pan~evo

Oxaci

Novi Sad

Pan~evo, Vrbas, Ada, Ali-

bunar, @abaq, Novi Be~ej,

Plandi{te, Kovin, Kula

Pan~evo, Ada, Kula, @a-

baq, Ba~ka Palanka, ô-

ka, Novi Sad, Subotica

Beo~in, Novi Sad, ôka

Vrbas, Oxaci

Vrbas, Ada, Alibunar,

Oxaci, Ba~ki Petrovac,

Plandi{te, Novi Be~ej,

Se~aw, Ba~ka Palanka,

Kula, Kovin

Pan~evo (1000 evra po

detetu za trojke), Kula,

Be~ej

Pan~evo

Vrbas

Vrbas, Kikinda, Alibu-

nar, Plandi{te, Novi Be-

~ej, Se~aw, Kula, @abaq,

Novi Sad

Vrbas, Novi Be~ej

Oxaci, Alibunar

Na pitawe da li pored mera materijalne prirode postoje i nekedruge mere i aktivnosti Komisije, 19 ili 48,71% ispitanika je odgovori-lo da ne postoje, 9 ili 23,07% ispitanika nije odgovorilo, a 11 ili28,20% odgovorilo je da postoje i da se odnose na informisawe stano-vni{tva o demografskim problemima, edukacije mladih i mladih rodite-qa, {irewe znawa putem medija i medijskih kampawa, pokretawe rada sa-vetovali{ta za za{titu reproduktivnog zdravqa mladih i popularizacijuporodica sa troje i vi{e dece.

Za uspostavqene mere populacione politike u buxetima op{tina(samo op{tina Oxaci ima poseban fond za populacionu politiku) obe-zbe|ena su sredstva za koja, u odnosu na druge aktivnosti i potrebe kojese finansiraju iz istog izvora, ve}ina ispitanika, wih 25 ili 64,11%smatra da su nedovoqna, odnosno simboli~na, dok 14 ili 35,89% ocewujeda su obezbe|ena sredstva iz buxeta realno mogu}a. Nastojawa da se ovasredstva uve}aju putem sponzorstva i donatorstva za konkretne mere iliciqane akcije, zabeleèna su samo u devet ili 23,07% slu~ajeva.

Komisije nisu imale ni inicijative ni predloge za poboq{awe radaili promene radnog vremena ili organizacije rada javnih slu`bi, odno-sno javnih preduze}a, osim u jednom slu~aju, kada predlog nije prihva}ensa obrazloèwem da nema sredstava. Tako|e, ni podr{ka SO, institucijau op{tini i nosilaca javnih funkcija za predloge i aktivnosti komisi-

182

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

Oxaci

Oxaci

Oxaci

Oxaci

Novi Sad

Novi Sad

Novi Sad

Subotica

Subotica

Subotica

Novi Kneèvac

Novogodi{wi poklon-paketi}i za decu iz ugro-

ènih porodica

Kwige i {kolski pribor za tre}e i ~etvrto de-

te na po~etku {kolske godine

Jednokratne pomo}i za le~ewe steriliteta soci-

jalno ugroènim porodicama

Organizovawe razli~itih oblika edukacija

Posebne aktivnosti u ,,De~joj nedeqi“ – pomo}

porodicama sa troje i vi{e dece

Rezli~iti oblici materijalne pomo}i deci pa-

lih boraca iz oruànih akcija posle 17. 08.

1990. i civilnih `rtava rata stradalih u perio-

du od 24. 03. do 26. 06. 1999. godine

Razli~iti projekti za o~uvawe i za{titu repro-

duktivnog zdravqa mladih

Genetsko savetovali{te

Fond za pronatalitetnu stambenu izgradwu

,,De~ja ku}a“ i Biblioteka igra~aka za inklu-

zivno pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe dece

sa posebnim potrebama

Projekti koji se odnose na za{titu starih

ja za populacionu politiku nije zadovoqavaju}a. Ona postoji u 14 ili35,89% op{tina, delimi~no postoji u 11 ili 28,21% op{tina, a za osta-lih 14 ili 35,89% ispitanici su naveli da ne postoji ili nisu odgovori-li na to pitawe.

Po mi{qewu ispitanika, situacija je sli~na i sa medijskom podr-{kom. Ona postoji apsolutno u 13, odnosno 33,33% slu~ajeva, delimi~nou {est, odnosno 15,38% slu~ajeva, dok 20 ili 51,28% ispitanika smatrada ne postoji ili ne moè da proceni.

Posmatrano u celini, ispitanici su na slede}i na~in ocenili pos-toje}e mere populacione politike u svojim op{tinama:

Tabela 6. – Ocena postoje}ih mera populacione politike u op{tini

Ocene ispitanika pokazuju da je populaciona politika op{tina uVojvodini postigla dobre po~etne rezultate, ali i da se mora jo{ mnogotoga uraditi da bi bila na sasvim zadovoqavaju}em nivou. Naj~e{}i ra-zlozi koji se navode u obja{wewu za{to nije vi{e postignuto, su nedo-statak materijanih sredstava i nepovoqna ekonomska situacija, ali i, ka-ko kaè jedan ispitanik „nezaintersovanost pojedinih subjekata koji suveoma bitni za sprovo|ewe populacione politike”.

Kad je re~ o merama koje bi jo{ trebalo da budu uvedene, ispitani-ci su jedinstveni u stavu da to treba da budu ve}a materijalna podr{kaporodicama sa decom u podizawu dece, pomo} za {kolovawe dece, umreà-vawe komisija na {irem nivou, povlastice mladim bra~nim parovima iporodicama sa decom u re{avawu stambenih pitawa i vi{e edukacija zasve ciqne grupe koje mogu uticati na mewawe nepovoqnih demografskihtokova.

Kao bitne preduslove za boqi rad komisija, ispitanici su naveli:edukacije i odgovaraju}e edukativne materijale (posebno su visoko ocewe-ne edukacije koje organizuje Pokrajinski sekretarijat za demografiju, po-rodicu i dru{tvenu brigu o deci), ukqu~ivawe ve}eg broja stru~waka, po-vezivawe institucija i wihova kontinuirana saradwa, razmenu iskustavaizme|u komisija, ~vr{}u vezu sa Pokrajinskim sekretarijatom za demogra-fiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci koja treba da obezbedi ve}i ste-pen nezavisnosti komisija od lokalnih promenqivih saziva, odre|enounificirawe mera lokalne samouprave, ve}a sredstva za rad komisija i

183

Ocena

1

2

3

4

5

Ukupno

Frekvencija

5

12

10

11

1

39

Procenat

12,82

30,77

25,65

28,20

2,56

100,00

sredstva za ostvarivawe mera populacione politike op{tina, saradwu sacivilnim sektorom.

ZAKQUÂK

Populaciona politika lokalne samouprave u AP Vojvodini razvija sekontinuirano u posledwih deset godina i ima rastu}u tendenciju. Snaànpodsticaj dobija ostvarivawem Programa demografskog razvoja AP Vojvo-dine sa merama za wegovo sprovo|ewe i aktivnostima Pokrajinskog sekre-tarijata za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci. Sprovedenoistraìvawe je potvrdilo da se veruje u mogu}nost uticaja populacionepolitike na nepovoqne demografske tokove kao i da postoji neiskori{-}en prostor za weno unapre|ivawe u ~vr{}em povezivawu sa nadle`nimpokrajinskim i republi~kim organima, pre svega po pitawima materijal-ne, organizacione i moralne podr{ke, brige i stru~nih znawa kao i u ak-tivirawu svih resursa koji postoje, koji se mogu aktivirati i prona}i.

LITERATURA

B l a g o j e v i }, M. (1997): Roditeqstvo i fertilitet – Srbija devedesetih,Institut za sociolo{ka istraìvawa Filozofskog fakulteta, Beograd

G a v r i l o v i }, A. (1999): Populaciona politika. U: Obnavqawe stanovni-{tva i za{tita reproduktivnog zdravqa, Zavod za uxbenike i nastavnasredstva i Institut za zdravstvenu za{titu majke i deteta Srbije, Beograd

G a v r i l o v i }, A. i R a { e v i }, M. (1999): Obnavqawe stanovni{tva Srbijei populaciona politika dràve i lokalne samouprave, Slu`beni glasnik,Beograd

G a v r i l o v i }, A. (2005): Evolucija populacione politike u oblasti dru{tve-ne brige o deci, rad pripremqen za Demografski zbornik VII, SANU, Beograd

Globalizacija – argumenti protiv, (2003), priredili Xeri Mander i EdvardGoldsmit, Klio, Beograd

\ u r i }, @. (2005): Lokalna uprava u Srbiji i Crnoj Gori, Slu`beni glasnik,Beograd

Zakon o lokalnoj samoupravi, (2002): Slu`beni glasnik, BeogradM a r i n k o v i }, R. (1998): Lokalna samouprava – stare i nove nedoumice, In-

stitut za politi~ke studije, BeogradM a c u r a, M. (2005): Razvitak populacione politike u Srbiji 1945–2004. godi-

ne, rad pripremqen za Demografski zbornik VII, SANU, Beograd.M i l o s a v q e v i }, M. i B r k i }, M. (2005): Socijalni rad u zajednici, Soci-

jalna misao, BeogradProgram demografskog razvoja AP Vojvodine sa merama za wegovo sprovo|ewe,

(2005): Skup{tina AP Vojvodine, Izvr{no ve}e AP Vojvodine, Pokrajinskisekretarijat za demografiju, porodicu i dru{tvenu brigu o deci, Novi Sad

R a { e v i }, M. i P e t r o v i }, M. (1996): Iskustva populacione politike u sve-tu, Institut dru{tvenih nauka – Centar za demografska istraìvawa, Beograd

184

POPULATION POLICY OF LOCAL SELF-GOVERNMENT:NECESSITIES, POSSIBILITIES AND LIMITATIONS

by

Ana Gavrilovi}

Summary

Taking into consideration the roles it objectively has, the state is also responsi-ble for the formulation and implementation of population policy. In the process of itsarticulation, population policy of our state, although not explicitly formulated, contin-ual and consistent, went through various phases of development, but was mostly in theshadow of other policies.

In order to be successful, population policy has to be local, too. The need fordefinition and implementation of local population policy is indicated by: insufficiencyand inefficiency of government measures, knowledge of determinants of reproductivebehavior and social processes, especially society democratization and globalization.The possibilities available are not sufficiently used. The attention is focused on themeasures of material assistance, which is understandable in present conditions, whilethe measures of non-material assistance are almost missing. The paper is pointing outthe non-material potentials and the necessity of their activation.

The paper also contains the results of an empiric research carried out by inter-viewing the presidents of the population policy committees within municipal assem-blies in the Autonomous Province of Vojvodina, thus providing the picture of the pre-sent situation, and knowledge of their positions, opinions and suggestions for the bet-ter use of potentials and overcoming of limitations in population policy.

185

populaciona politika lokalne samouprave: potrebe, … · zistentna, populaciona politika na{e...

Documents