Medicinski fakultet,NiKatedra za psihijatriju sa medicinskom psihologijom

Seminarski radPoremeaji linosti

Mentor:Doc.dr Gordana NikoliStudent:Sanjin Bilalovi 13315

Ni, 2014.

UvodOva dijagnosticka grupa su zapravo ona psihika stanja koja se nalazi izmeu normalnog I patolokog,koja nisu ni bolest ni zdraviji koji dolaze psihijatru samo u stanjima dekompenzacije,tj.raspada njihovih linih odbrambenih sistema koji predstavljaju kakav takav kompromis izmeu njihovog neusklaenog,izvitoperenog I disharmoninog voljno nagonskog I reaktivnog ivota I ponaanja,s jedne strane,I mikro I makro socijalnih normli I limita,te interpersonalnih relacija I zahteva sredine,s druge strane,Osnovne zajednike karakteristike ovih poremeaja su:1.Ponavljano patoloko ponaanje = loe prilagoeno ponaanje -maladaptacija, abnormalnost.Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponaanje odstupa od oekivanog ponaanja u toj kulturnoj sredini. U pitanju su trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doivljajni obrasci ponaanja. Maladaptivno ponaanje se ispoljava prema nagonskim ciljevima, odnosu prema drutv i prema drugim linostima. Ponaanje ukljuuje poremeaje afektiviteta ( emocija, impulsa, percipiranja, miljenja, komuniciranja, interpretacije. )2. Ponaanje se protee se kroz ceo ivot ,esto se zapaa jo u detinjstvu, a uvek u adolescenciji. Karakteristian ivotni stil osobe i njen odnos prema sebi i drugima koji je specifian I izrazito nefleksibilan i neprilagoen. Oni su od svoje okoline oznaeni kao udaci, neobini, nastrani, egocentrini, hladni, agresivni...3. Ovo ponaanje vodi u probleme i slabosti (distress) radnog i socijalnog funkcionisanja,kao I probleme u drugim oblastima svakodnevnog ivota.4. Psihodinamika poremeaja linosti je oznaena ranije nazivanim psihopatskim trijasom:a) nemogunost podnoenja unutranje tenzije = reakcije kratkog spoja.b) slab Ego sa nefleksibilnim ponaanjem u raznim socijalnim situacijama.c) davanje primata trenutnim zadovoljstvima nad trajnim.Mehanizmi odbrane kojima se kupiraju 4 vane stvari: impulsi, realitet,odnosi sa vanim linostima i sopstvena savest su najee: fantaziranje,disocijacija ili ponitavanje,izolacija,pasivna agresija itd.Postojanje anksioznosti nije odlika ovih poremeaja, izuzev u sluajevima kada su prisutni spoljni stresovi.Pacijenat nekad nema uvid u svoje stanje = specifine crte linosti nesposoban da neto menja.Svesni su linih problema, ali smatraju da ih je nemogue menjati , "takav sam, kakav sam".Pacijenti iz ove grupe poremeaja ee imaju problema u nainu ivljenja nego to imaju problem zbog eventualnih simptomaKada se odlue da trae psihijatrijsku pomo to je zbog:1. Simptoma koji su nastali kao posledica prisustva (sadejstva) stresne situacije;2. Zbog naraslog uvida u voenju nezadovoljavajueg ivota to vremenom vodi u distress tj.znaajne tekoe u socijalnom i random funkcionisanju3. Na insistiranje drugih lica - supruge, efa, jer "zagoravaju ivot drugima".Simptomi koji se javljaju kod ovih poremeaja su Ego sintoni - pacijent ne prepoznaje da je bilo ta loe sa njim to bi trebalo menjati.Tanije,on postojee problem vidi kao posledice greaka okoline i sreidne u kojoj ivi.Prisutan je nizak prag tolerancije.Stresna situacija se slabo podnosi i niska je tolerancija, manje tekoe,frustracije daju napetost.Neto jae frustracije kod ovih pacijenata mogu da izazovu i prolazne psihotine epizode.Pogrena ponaanja se ponavljaju i tako izazivaju ponavljanje stresne situacije.Poremeaji linosti,kao specijalna psihika stanja ogledaju se prvenstveno u poremeajima (nastranostima) emocija, nagona, volje i kognicije.

EtiologijaVerovatni etioloki inioci su sledei:a) Genetski se smatra da se crte linosti,kako normalne tako i patoloke preteno nasleuju i do 60 %.Konstitucionalna predispozicija je takoe znaajna.b) Psihobioloki ..Utvrdjeno je da se kod impulzivnih,agresivnih,kao i kod pokuaja suicida nalazi nizak nivo serotoninac) Psihodinamski Vana etioloki inilac je i identifikacija sa znaajnim osobama koje imaju slinu strukturu linosti,kao i iskustva iz detinjstva koja ohrabruju abnormalno ponaanje.Postoje razni tipovi zivotnih iskustava koji olakavaju neusklaeno ponaanje u ovoj dijagnostikoj kategoriji.To su:1. Situacije u kojima se odreeno ponaanje nagrauje.2. Situacije u kojima se ne doputa razvoj normalnog ponaanja.3. Odsustvo voenja kroz ivot od strane roditelja u detinjstvu.d) Sociokulturni iniociKarakteristike ire drutvene zajednice i lokalna pravila ponaanja.e) Kloninderov biosocijalni modelOvaj pristup etiologiji poremeaja linosti eklektiki uvaava rezultate bihejvioralne genetike, biohemije,teorije uenja. Na osnovu koncepta izdvajaju se osnovne dimenzije linosti koje su povezane sa sistemima za aktivaciju,odravanje i inhibiciju ponaanja. Neuromodulatori ovihsistema su, redom, dopamin, noradrenalin i serotonin.Rezime o etiologiji poremeaja linosti je rezultanta genetskih (temperament) i razvojnih (karakter) inilaca.

EPIDEMIOLOGIJA Oko 10 - 13% populacije ukljuuju se u neki od poremeaja linosti (PL). Postoji veliko preklapanje, tj. komorbiditet sa nekim drugim psihijatrijskim entitetima.(depresija,bolest zavisnosti)Visok procenat PL nalazi se kod kriminalaca - 70 - 85 % PL poznata je reenica starih autora: Kada ne bi postojale psihopate, zatvori bi bili prazni.Antisocijalni (prevalenca=3% ),shizoidni i anankastini PL ei je kod mukaraca, a zavisni i izbegavajui kod ena.KLASIFIKACIJA POREMEAJA LINOSTIPotrebno je imati na umu da kod ovih poremeaja postoji itav niz prelaznih oblika od gotovo normalne liosti do ektremno izraenog patolokog ponaanja.Znaci PL ,psihopatsko ponaanje i anksioznost koegzistiraju (Axis-osa I i Axis-osa II -DSM-IV). Praktinosvaka osoba ima neki intrapsihiki - spoljanji ili unutranji konflikt.Pacijent sa PL esto nema nita vie unutranjih konflikata nego prosena zdrava osoba.PL bi trebalo razlikovati i od promena linosti, pre svega po vremenu i nainu nastanka.Poremeaji linosti su razvojna stanja koja se pojavljuju u detinjstvu adolescenciji do starosti. Promene linosti su steene u toku ivota nakon tekog stresa "katastrofinog iskustva".Postoji vie poremeaja linosti,to su:1. Paranoidni poremeaj linosti =DISORDO PERSONAE PARANOIDES,2. Shizoidni poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE SCHIZOIDES,3. Antisocijalni -disocijalni poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE DISSOCIALIS,4. Emocionalno nestabilni PL = DISORDO PERSONAE EMOTIONALIS INSTABILIS,5. Histrionini - teatralni PL = DISORDO PERSONAE HISTRIONICUS,6. Anankastini - opsesivno-kompulzivni PL = DISORDO PERSONAE ANANCASTICUS,7. Anksiozni - izbegavajui PL = DISORDO PERSONAE ANXIOSUS - EVITANS.8. Zavisni poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE DEPENDENS,9. Narcistini poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE NARCISSOIDES,10. Granina linost = Borderline,11. Pasivno-agresivni poremeaj linosti = DISORDO PERSONAE PASSIVOAGRESSIVA,12. Seksualno devijantna linost.Ameriki klasifikacioni system(DSM-IV PL) deli u 3 podgrupe: klaster A - ekscentrini tip - "ekscentrici", - paranoidni PL, shizoidni i shizotipalni; klaster B - dramatini tip -"dramatici"-labilni, impulsivni, granini PL i klaster C -"straljivci" - neurotini - anksiozni-izbegavajui, zavisni, opsesivno-kompulzivni.U grupi A uoljivo je abnormalno kognitivno funkcionisanje, udan govor,usamljenost.Mehanizmi Ego odbrane su: projekcija i fantazija.U grupi B dominira impulzivnost, kriminogenost, emocionalnost, depresija.Mehanizmi odbrane su:disocijacija, ponitavanje, splitting.Grupa C karakterie strah, kontrola soijalnih odnosa>Mehanizmi odbrane su: izolacija, hipohondrijaza, pasivno-agresivni model.

1. PARANOIDNA LINOST

Karakteristika PL je preosetljivost, neopratanje, sumnjiavost, tendencija da se doivljaj iskrivi.Imaju osobine shizoidne linosti, hronino su sumnjiavi, nepoverljivi i ljubomorni.Pokazuju preteranu osetljivost na osujeivanje i odbijanje.Mnoge dogaaje oko sebe tumae "konspirativnim" objanjenjima.Oseaju se prevarenim i esto se parnie, jer ne zaboravljaju lako uvrede i omalovaavanja.U koli imaju oseaj da su diskriminisani od strane uitelja, ili na poslu.Ratoborni su i uporno insistiraju na sopstvenim pravima, neprimerenim aktuelnoj situaciji,esti su sporovi sa susedima, kao i oseanje nevernosti branog druga.Neprijateljstvo i sumnjiavost ih esto vodi u kvazi politike aktivnosti.Rado se ukljuuju u grupe koje su protiv neega, ne prihvataju se liderstva u grupi.esta je tendencija da se iskrivi doivljaj pogrenim shvatanjem neutralnih ili prijateljskih radnji drugih kao neprijateljskih.Izraene crte premorbidne linosti vremenom postiu da je ta osoba naputena od svih.Maladaptacija je kada su u nekim ivotnim situacijama skepticizam, cinizam i sumnjiavost dobro adaptirano i poeljno ponaanje, pa u takvim prilikama to se ne ubraja u poremeaje linosti.Linosti ovde potenciranju svoju vanost koja se ispoljava perzistirajuim egocentrinim stavom. Lako i brzo reaguju sa ljutnjom i protivnapadom ukoliko neko ugrozi njihov lini integritet.Ovaj PL ima bioloku osnovu jer lii na paranoidnu psihozu (nalazi se i kod lanova porodice sumanutih bolesnika)Rezimiriane karakteristike su: sumnjiavost, preosetljivost, pogreno tumaenje i naglaeno samouvaavanje.U tretmanu vano je dobiti poverenje i tad pokuati tumaenja odnosa koje pacijent uspostavlja.U terapijskim procedurama moe da koristi i grupna terapija (mada pacijenti naputaju leenje).

2. SHIZOIDNA LINOSTEpidemioloki podaci govore da je ovaj tip linosti ei kod mukaraca(odnos 2:1) Shizoidnu linost karakterie:1. Nesposobnost da se sklope intimna prijateljstva, to ih opredeljuje ka aktivnostima tipinim za usamljeniki ivot2. Hipotimija- Tekoa u izraavanju odgovarajueg emocionalnog odgovora sa predominacijom emocionalne hladnoe3.Sklonost ka introspekciji i matanju, malo je aktivnosti koje izazivaju zadovoljstvo.Pacijenti su stidljivi, bojaljivi, plaljivi, izbegavaju socijalne aktivnosti i kontakte sa osobama.Ne mogu da ispolje agresivnost i bes, ili pokazuju pasivno-agresivne tendencije.Fantazija se koristi kao mehanizam odbrane.Sadraji su stereotipni, uz gubitak imaginacije i raznovrsnosti.Mogu da se ispolje i znaci autistinog miljenja - davanje znaenja rijeima, situacijama, sa prepoznavanja realiteta. Pacijenti mogu da pokau itav spektar ekscentrinosti i udljivosti.Uivaju u specijalnim aktivnostima u kojima mogu da daju i vane civilizacijske doprinose.SCH PL su: emocionalno hladne, ravnodune - hipotimija, neosetljive ili mnogo osetljive, zatvorene, nepotrebno oprezne, sebine, nepoverljive, ravnodune na pohvale ili na kritike.Fantazije se najee koriste kao mehanizmi Ego odbrane.SCH PL pokazuje nemo izraavanja toplih, nenih oseanja, kao i ljutnje prema drugima..Ponekad je teko diferenciranje SCH PL od shizofrenije.Dijagnozu SCH olakava prisustvo primarnih znakova bolesti obeleavajui poetak oboljenja.Tee je povui razliku izmeu zdravih introvertovanih osoba i shizoidne linosti.NORMALNE OSOBE su: introvertovane, stidljive i bojaljive, mogu da imaju bliska intimna prijateljstva i naodgovarajui nain da ispolje bes3. ANTISOCIJALNA LINOSTEpidemioloki podaci ukazuju da je ovaj poremeaj zastupljen upopulaciji oko 3 %, prevalenca mukih= 7 %, a=1%, a 75 % zatvroske populacije moe da se svrsta u ovaj poremeaj.)SOCIOPATE-moral insanity= moralna imbecilnost, osjeaju neugodnost svojih radnji,postupaka.Antisocijalna linost pored neprilagoenog ponaanja ine i radnje protiv sredine u kojoj ive.ta prouzrokuje formiranje antisocijalne linosti?A. Bioloki faktori = konstitucionalni elementi, uestalost EEG promena, naglaen odgovor KVS-a na adrenalin,neodgovaranje na emocionalne drai, ekstra Y hromozom -XYY muko. Serotonin i noradrenalin se "optuuju" za abnormalno - agresivno i impulsivno ponaanje.B. Socijalni faktori Sredina u kojoj ive utie na formiranje Superega,pa etiki standardi nekog drutva,ukljuujui i penalni kazneni sistem ima uticaj na razvoj moralne instance u oveku. Delinkventno ponaanje je ee u siromanim predgraima- znaaj bede i prenaseljenosti.C. Psiholoki faktori .Individualna ivotna istorija formira Superego, a najznaajniji faktori su:1. Gubitak identifikacije u razorenoj porodici, smetaj u drugu porodicu - bez sistema vrednosti.2. Roditeljska nedoslednost i hipokrizija mogu da dovedu da dete nema nikakva pravila.3. Roditelji koji imaju nerealistiki pristup ivotu i sredini-"dobar otac za ovaj svet".4. Konflikti sa mazohizmom i oseanjem krivice-neurotina potreba za kaznom vodi u zloin.

Kliniko-socijalne karakteristike antisocijalnog poremeaja linosti su:1. Sukobi sa policijom.2. Polimorfne seksualne perverzije - promiskuitet, homoseksualizam, zoofilija.3. Zloupotreba alkohola i droge - 3/4 pac. imaju komorbiditet-bolest zavisnosti, 1-/4 za depresiju.4. Nesposobnost odlaganja zadovoljstva - elja za trenutnim zadovoljstvom = eli odmah.5. Nesposobnost da se toleriu frustracije - loe formiran princip realnosti.6. Slabost da se modifikuje ponaanje posle kanjavanja -kazna nije nain za uenje u detinjstvu.7. Gubitak starih prijatelja; neodravanje trajnih veza,seksualna aktivnost je bez nenih emocija.8. Relativno odsustvo anksioznosti i oseanja krivice.9. Defektno procenjivanje - moralno rasuivanje.10. Lo uspeh i utisak u koli i na radnom mestu.11. Izraena sklonost ka okrivljavanju drugih za svoje ponaanje.12. Ponavljano laganje sa ciljem da se postigne lina korist, neodgovornost ka finansijama.PL poinje u ranoj adolescenciji, starenjem ima mo poboljanja stres

4. EMOCIONALNO NESTABILNA LINOSTOve linosti odlikuje emocionalna nestabilnost, impulsivnost, promjene raspoloenja,nekontrola.Na najmanju provokaciju dolazi do burnih emocionalnih reakcija - naroito plaa.Pacijent brzo prelazi iz stanja besa u pla; bes nije u proporciji sa uzrokom, lako se zaplau.Iz tog stanja lako moe da pree u srdbu, naroito kao reakcija na kritike od strane drugih.Tendencija ka impulsivnim radnjama je bez razmiljanja o posledicama, tzv impulsivni podtip.Sledea emocija, koja se lako izaziva, je strah,manji gubitak sigurnosti moe da provocira strah.U mnogim sluajevima lako se postie zadovoljstvo i seksualno i emocionalna angaovanost.Seksualno zadovoljstvo je sumnjivo i laici ove osobe, oznaavaju kao "temperamentne".U stresnim situacijama emocionalno nestabilne linosti nisu sposobne da dobro funkcioniu.Socijalno emocionalna nestabilnost je mnogo prihvatljivija kod ena, nego kod mukaraca.Diferencijalno dijagnostiki valja misliti na mogunost modanog organskog psihosindroma.Meunarodna klasifikacija bolesti,MKB-10=ICD-10 ovaj PL deli na 2 podtipa:-Granini -borderline tip linosti i impulsivni tip.- Impulzivni tip -ranije nazivan eksplozivna linost, nema dobru kontrolu biesa i srdbe.Osobine kojom se odlikuje impulzivni tip linosti su:- bihejvioralne "eksplozije" izazvane kritikom ili osujeenjem impulzivnih postupaka,- naprasitost, plahovitost, brzo pranjenje emocija, razdraljivost, neuviavnost, sugestibilnost,- naglo menjanje raspoloenja.

5. HISTRIONINA LINOSTHistrionina (histrion - lat. glumac, plesa) linost ima u osnovi plitke, emocija, a emocionalna ekspresija daje jako uzbudjenje, samodramatizaciju i skretanje panje na sebe,egocentrinost.Govor je pun detalja sa naglaenom eljom da impresionira okolinu i da daje hiperboline opise. Ovaj tip linosti esto koristi mehanizam disocijacije ili ponitenja kao mehanizam odbrane.Kontradiktorne karakteristike i stavovi su esto prisutni = promiskuitet i ednost istovremeno.Pokazuju sklonost ka flertovanju i esto nemaju uvid u sve implikacije svog ponaanja.esto imaju seksualne disfunkcije - anorgazmiju i impotenciju.Potrebe za reosiguranjem ove vrste u vidu atraktivnosti su beskrajne.Odlika histrionine linosti je da teko podnosi situacije u kojima ona nije u centru panje.Tako ona eli da je ona uvek u centru zbivanja stalno traenje uzbuenja i priznanja od drugih.Crte karaktera su:nestalnost, kolebljivost, emocionalna nezrelost,povrnost, afektivna labilnost, sklonost fantaziranju,nametljivost i neodgovarajua zavodljivost u izgledu i ponaanju, elja za linom dominacijom u svakoj situaciji,radoznalost, pozerstvo, servilnost, naglaena emocionalnost, sugestibilnost, teatralnost.Tipina je sklonost ka samodramatizaciji, tj. teatralnom i prenaglaenom izraavanju emocija.Ove osobe pokazuju preteranu zainteresovanost za fiziku privlanost sa lako povredivim oseanjima, a esto jeprisutno i manipulativno ponaanje da bi se ostvarile sopstvene potrebe.Seksualno zavodjenje im je jako zanimljivo kao i esto provokativno ponaanje.Drutveni su, ekstrovertovani i povrno armantni, ali i zahtevni, samoivi, uobraeni, sujetni. esto uspostavljaju intimnije odnose i vezivanje za druge nego to je to potrebno i oekivano. Karakterie ih histeroidna disforija -mocionalna preosetljivost u interpersonalnim relacijama.U optoj populaciji se rauna da ovog tipa linosti ima 2 - 3 procenta.

6. OPSESIVNO - KOMPULZIVNA LINOST - ANANKASTINA LINOSTOpsesivno-kompulzivne linosti (ananke - gr. potreba, nuda, prisila, nagon,) su vredni, pedantni, savesni, tvrdice,komformisti i rigidno se dre socijalnih i moralnih naela.Izuzetno potuju red, pravila, organizaciju, a mogu da imaju dosta prijatelja, bez bliskih odnosa.Oni ine velike usluge prijateljima, ali bez spontanosti, entuzijazma ili emotivnog angamana. Nisu sposobni za radosti i uivanje, jer su ekscesivno radni po cenu hedonizma i druenja. Energija je usmerena ka postizanju i obezbeenju sigurnosti, a ne ka postizanju zadovoljstva. Novac ove osobe gledaju kao na neto to im obezbeuje sigurnost za budunost.Postoji tendencija da se zavidi autoritetima, ali se to ne ispoljava javno i otvoreno.Naglaeno su oprezni i sumnjiavi i nesposobni za kompromise jer forsiraju svoja pravila.Imaju malo prijatelja uprkos mogunosti za stabilan brak.Njihova uloga u radnim dunostima je u skladu sa strukturom opsesivno-kompulzivne linosti. ena sa ovim karakteristikama e biti dobar referent za higijenu, a ne za zabavu i razonodu.U nekoj organizaciji pre e biti blagajnik ili sekretar, nego predsednik.Trae da se prihvati njihov nain rada i neumeren otpor da dozvole drugima da neto urade.Osobe nemaju smisao za imaginaciju,originalnost, okupirani su detaljima i perfekcionizmom.Preokupacija detaljima pomerie u stranu krupne probleme, to utie da ne zavre vaan posao.To su ljudi koji od drvea ne vide umu.Oni ive sistematino, i kada se srui ceo sistem obezbeenja razvija depresija ili OKP.Melanholija obino nastaje kao posledica sloma fantazije kao mehanizma Ego odbrane.Oni nisu sposobni da ive u principu "ovde i sada", a esto im se nameu uporne misli i impulsi.U formiranju ovog tipa linosti od znaaja je bio analni stadijum psihosocijalnog razvoja.

7. IZBEGAVAJUI POREMEAJ LINOSTIOvaj PL se zove i anksiozna linost, i bitna je odlika oseanje tenzije i straha.Postoji velika slinost sa socijalnim fobijama.Za razliku od shizoidnog PL koji eli da bude sam, izbegavajui PL eli socijalne interakcije.Osoba eli drutvo, ali ostaje bez njega zbog svoje plaljivosti."Bolje da utim, nego da kaem neku glupost" - osnova je pogrenih interpretacija okoline.Nesigurni su i inferiorni i to oseanje utie da imaju malo bliskih i poverljivih prijatelja.Prisutna je elja da bude prihvaen i dopadljiv uz loginu preosetljivost na odbacivanje i kritiku.U kontaktima sa drugim osobama se obezbedjuje unapred da e biti prihvaen bez kritike. Inhibovan je u novim interpersonalnim situacijama do stepena povlaenja.On naglaava opasnosti i rizike svakodnevnog ivljenja, ali ne do stepena fobinog izbegavanja. Karakteristian je restriktivan ivotni stil zbog potrebe da obezbedi sebi izvesnost i sigurnost. Izbegavanje radnih ili profesionalnih aktivnosti koje ukljuuju znaajan interpersonalni kontakt.Osnovna personalna crta je bojaljivost (timidnost, plaljivost.)Ovaj poremeaj linosti se razvija u stanjima roditeljskog odbacivanja i cenzure.Odbacivanje moe da bude i od strane brae i sestara, ili drutveno znaajne grupe.Dobri terapijski rezultati se postiu davanjem antidepresiva iz kategorije SSRI.

8. ZAVISNA -NEADEKVATNA, PASIVNA LINOSTKriterijumi za ovaj tip linosti su:- odsustvo hrabrosti da prihvati odgovornost za veinu stvari iz sopstvenog ivota;- nipodatavanje i subordiniranje sopstvenih potreba u korist potreba osobe od koje je zavisna,- spremnost da se saglasi sa tuim eljama; nema spremnost da trai neto za sebe od drugih;- percepcija sebe kao bespomonog, nekompetentnog i oseanje straha da e biti naputen;- konstantna potreba da se reosigura protiv toga uz veoma nekomforno oseanje kada je sam;- oseanje opustoenosti i bespomonosti kada se prekida prisna veza;- tendencija da reaguje odbijanjem uz anksioznost kada se takvoj linosti ponudi odgovornost.Kod zavisnog poremeaja linosti je izraen separacioni strah i submisivnost.Ovaj tip linosti ima tekou da donosi svakodnevne odluke bez reosiguranja od strane drugih. Plai se da se suprotstavi drugom zbog straha da e biti odbaen.Osea se loe kada je sam, jer osea strah da nee moi da se brine sam o sebi.Nakon raskida neke veze ima potrebu da se vee za drugu osobu "flasterisanje".Otuda lako moe da "sklizne" u "folie a deux" -"ludilo u dvojePrisutan je pesimizam, sumnja u sebe, pasivnost i strah da ispolje seksualna i agresivna oseanja.Ranije se ovaj tip linosti nazivao asteninim i najsliniji je tom tipu.Za astenini tip linosti karakteristian je gubitak energije, zamor i malaksalost.Astenina linost je stalno umorna i pokazuje gubitak interesovanja, entuzijazma i zanosa.Te su osobe "hronini lenjivci", "bezvoljne psihopate".Hronine somatske ili psihijatrijske bolesti takoe pogoduju razvoju ovog tipa linosti.Psihodinamski mehanizmi odbrane Ega razvijaju kao oralna fiksacija u detinjstvu.Ovaj PL je ei kod ena i smatra se da je zastupljen u 2,5 % opte populacije.9. NARCISTINA LINOSTKarakteristika ovog tipa poremeaja je uveano oseanje samouvaavanja i jedinstvenosti. "Zaljubljenost u samog sebe"ubraja se u seksualne inverzije; nagon okrenut ka samom sebi. Vrednost sopstvene linosti se nerealno naglaava i izraena je egocentrinost.Preokupacije i fantazije su veliki uspeh, sposobnosti, moi, lepota, inteligencija, ideal. ljubav.Fantazije zamenjuju insuficijentnu realnost i ambicije koje ne mogu biti ispunjene.NL veu panju obraa na formu, nego na sutinu, samouvaavanje je krhko i oscilirajue.NL je zaokupljena utiskom koji je ostavila na okolinu, veruje da je on specijalan i jedinstven. Na kritiku i porazreaguje sa hladnoom, indiferentnou,srdbom, inferiornosti, ili poniznosti. NL ima nesposobnost empatije, da prepozna i doivi kako se drugi oseaju i ta im je potrebno.NL se ponaa arogantno upotrebljava druge linosti.U ljubavnom ivotu je prisutna ideja: onoga dana kada sam poeo da volim sebe, zaela se najdivnija ljubavna idilana svetu, to ukazuje na insuficijentnost recipronog ljubavnog odnosa.Interpersonalni odnos oscilira izmeu naglaene idealizacije i potpunog nipodatavanja.este su depresivne krize - samopotovanje je ipak fragilno.Mogue su i preokupacije fizikim simptomima, a neostvarena linost neostvareno idealno Ja.Neodgovorno ponaanje se "olakavaju" racionalizacijama i "laganjem samoga sebe i okoline".Psihoanalitiari smatraju da je u psihodinamici ovog poremeaja znaajno doba prvih meseci ivotatj.primarni narcizam kada se iskustvo doivljavanja objekata spoljnog sveta doivelo na traumatian nain.Tako je narcizam svojevrsna regresija i fiksacija u pregenitalne faze infantilnog seksualiteta, kada je subjekt sam sebi libidinozni objekat.

10. GRANINI POREMEAJ LINOSTI -BORDERLINEKarakteristika ovog tipa PL je granina organizacija koja znai poremeeno funkcionisanje na razliitim nivoima -afekat, miljenje, ponaanje, delom nepsihotinog i psihotinog.ICD-10 ovaj PL ukljuuje u emocionalno nestabilni poremeaj linosti koji ima dve varijante:impulzivni i granini tip.Oba tipa imaju tendencija ka impulzivnim radnjama bez razmiljanja o posledicama sa nestabilnou.Simptomatologija nije uvek tipina a odnosi se na nestabilnost u psihikim funkcijama.GPL karakterie nestabilnost emocija, interpersonalnih odnosa, ponaanja, miljenja i poremeaj identiteta.Raspoloenje se menja nekoliko puta tokom dana - od normalnog raspoloenja do depresije, razdraljivosti,anksioznosti, mrzovolje ili bezrazlone srdbe i gubitka kontrole.GPL ima poremeaje miljenja, ali nema poremeen test realnosti, po kvalitativnom tipu-prekomerne generalizacije, sumanutosti - pri emu ovaj poremeaj miljenja nema ni onaj kvalitet ni intenzitet kao kod shizofrenog poremeaja miljenja -ouvan je test realnosti!.Ponaanje je esto nepredvidljivo i impulsivno, sa moguim fizikim samopovreivanjem impulsivnost se ogleda utroenju novca, seksu, korienju tableta, jedenju, vonji.Duboki poremeaj identiteta moe da se odnosi na polni identitet, poremeen "self-imid"( slika samoga sebe), dugotrajne line ciljeve, stremljenja i individualni sistem vrednosti. Ponekad teko podnose samou, oseanje praznine i dosade, koja ih zahvata.Psihotino doivljavanje nije za ovaj tip linosti traumatizujue iskustvo, mogue su razliite psihotine epizode -iskljuivo kratkotrajne.Zbog brzih graninih oscilacija ka psihozama(polupropustljivost Ego granica) pacijenti ove nozoloke kategorije se najee lee kao psihoze.

11. PASIVNO-AGRESIVNA LINOST-DISORDO PASSIVOAGRESSIVAVuku korene iz oralnog stadijuma psihosocijalnog razvoja kada postoji potreba zavisnostii kada se formiraju odnosi prema autoritetu.Pasivno-agresivna linost se ponekad deli u tri podtipa:a) Pasivno - zavisni tipb) Pasivno - agresivni tipc) Agresivni tipA) PASIVNO - ZAVISNI TIP je bespomoan bez hrabrosti da bude sam.Strah od usamljenosti ,trae drugog ohrabri i da s njima podeli, ili preuzme odgovornost.B) PASIVNO - AGRESIVNI TIP je manje beznadean i neodluan,glavni simptomi se iskazuju:1. Odnosu sa autoritetom,2. Spremnost za kompromise sa socijalnim propisima i zabranama,3. Odnos prema potrebama i zahtevima lica iz najblie okoline.Karakteristino ponaanje uvek dolazi do izraaja u situacijama konkurencije ili kompromisa.Prema autoritetu pacijent je nekooperativan i bez potovanja.Verbalno ne odbija naloge, a otpor i pobuna su vidljivi pomereni na druge linosti.U linim kontaktima sa njemu bliskim osobama obino je negativistian, frustrirajui, i kad prihvati molbu i izvrenje, spreman je da to pokvari nainom nakoji daje uslugu, kao da u tom ponaanju ima neeg samokanjavajueg.Pasivno-agresivna osoba prihvata nalog uz veliko gunanje..Karakteristike agresivno-pasivne linosti se sa starenjem potenciraju i pogoravaju.C) AGRESIVNI TIP je surov, grub, neosjetljiv, bez razumevanja za potrebe drugih.Ponaanje se ispoljava u kontaktu sa autoritetom ili podreenim osobama.Mukarcu sa karakteristikama agresivnog tipa godi ena koja izgleda bespomona kao dete.On nalazi da je ena, koja je u stanju da preuzme odgovornost na sebe, za njega neinteresantna. Ovaj podtip se ponekad preklapa sa antisocijalnim poremeajem linosti.LEENJE - TRETMAN POREMEAJA LINOSTI- Leenje ove dijagnostike grupe je veoma kompleksno i dubiozno, jer je u pitanju stanje, a ne bolest u uem smislu rei.- Leenje je, pre svega, psihoterapijsko, uz povremenu aplikaciju psihofarmaka -anksiolitika, sedativa,antidepresiva.- Cilj tretmana je da pacijent uvidi svoje neprilagoeno ponaanje i njegove posledice i da mu se razvija potreba zamenjanjem.- Potrebno je da uoi ciljeve svog ponaanja, koje treba objasniti i reevaluirati, odnosno rekonstruisati, reedukovati u pogledu ponaanja.- Terapija se sprovodi vie godina, pri emu se koristi individualna i grupna psihoterapija.

Literatura:Mari J.Klinika psihijatrija.Megraf-Beograd,2005