Predmet: Poreska I carinska politika

TEMA: PORESKI SISTEM

SADRAJ:

UVOD.............................................................................21. PORESKI SISTEMI.32.PORESKI OBVEZNIK.....................................................43. PREDMET OPOREZIVANJA...........54. PORESKA OSNOVICA .........................65. PORESKA STOPA..76. PORESKE OLAKICE...................................................97. PORESKI SISTEM U NAOJ ZEMLJI...108. ZAKLJUAK..................................................................11 LITERATURA

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Uvod

Poreski sistem je skup poreskih propisa, instituta i normi, vezanih u jedinstvenmehanizam a u svrhu ostvarenja odredjene poreske politike. U poreski sistem je ukljucenveliki broj poreskih oblika koji se u svakom sistemu razlikuju. Ovaj sistem predstavljaskup instituta i instrumenata koji stoje na raspolaganju poreskoj vlasti za ostvarivanjeodredjenih fiskalnih, ekonomskih, socijalnih i politickih ciljeva u okviru ekonomskogsistema. Poreski sistem jedne zemlje ini ukupnost svih oblika poreza, odnosno javnihprihoda. U savremenim privrednim sistemima javni prihodi imaju znaajnu fiskalnu,ekonomsku i socijalnu ulogu, i javljaju se u veoma razlicitim oblicima kao to su: porezi,doprinosi, takse, naknade i sl. Javni prihodi slue za podmirivanje trokova koji imajuopti karakter. Struktura javnih prihoda, s obzirom na uee pojedinih kategorija prihodau ukupnim javnim prihodima, znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Na tu strukturuutie znatan broj faktora, u prvom redu ekonomsko-socijalnog karaktera. Porezi kao deo javnih prihoda predstavljaju najznaajniji instrument prikupljanjaprihoda u dravnoj ekonomiji i doivljavaju razvoj tek u kapitalizmu. Porez predstavljanajznaajniji oblik javnih prihoda u savremenim dravama. On predstavlja instrumentjavnih prihoda kojim drava, ukljuujui i nie politiko-teritorijalne zajednice, odsubjekata pod svojom poreskom vlau prinudno uzima novana sredstva, bezneposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanjadrugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva.Opte karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lei prinuda, da porez predstavljadavanje bez direktne proivnaknade; to je takav prihod kod kojeg nije unapred utvrenasvrha za koju e se upotrebiti i naplauje se iskljuivo u novcu (samo izuzetno u naturi).Bez obzira to je re o sistemu i to bi odnos izmeu elemenata poreskog sistema trebaloda bude skladan, u praksi uglavnom nije tako; oporezivanje se razlikuje od jedne dodruge drave zbog primene razliitih poreskih instrumenata.Poreski propisi se razlikujukako u pogledu ciljeva, tako i u nainu zahvatanja ekonomske snage obveznika.finansijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva.Opte karakteristike poreza su da u njegovoj osnovi lei prinuda, da porez predstavljadavanje bez direktne proivnaknade; to je takav prihod kod kojeg nije unapred utvrenasvrha za koju e se upotrebiti i naplauje se iskljuivo u novcu (samo izuzetno u naturi).Najvanije ekonomsko pitanje u jednom privrednom sistemu je, u sutini, kako utvrditiekonomsku snagu obveznika.

2

1.Poreski sistemi

Iako postoji veliki broj faktora koji utiu na to da se poreski sistemi razlikuju odjedne do druge zemlje, ipak se mora rei da postoji niz konstantnih poreskih oblika kojise javljaju u veini drava. To znai da poreski sistemi poivaju na konceptu poreskogpluralizma, a ne monizma. Pored standardnih poreskih oblika (kao to su porez nadohodak fizikih i pravnih lica, porez na promet, akciza, porez na imovinu i dr.), koji ineporeski sistem veine zemalja, postoji veliki broj specifinih fiskalnih oblika koji nisu uvelikoj meri izdani, ali odraavaju trenutnu poresku politiku neke zemlje, odnosnouvedeni su sa nekim posebnim razlogom. Osnovni zadatak poreskog sistema i poreskepolitike je prilagoavanje okolnostima i injenicama koje su odluujue za procesoporezivanja. Naime, stalne promene uslova privreivanja direktno utiu na promeneporeskih propisa i ukidanje pojedinih poreskih oblika, odnosno uvoenje novih, promeneporeske stope i osnovice. Poreski sistemi savremenih drava meusobno se razlikuju ne samo u odnosu nasastavne elemente, nego i u pogledu uea pojedinih poreskih oblika u strukturi javnihprihoda fiskalnog karaktera. Navedene razlike nastaju zbog razliitih faktora, od kojih sunajvaniji sledei:

a) Razvijenost privrede. U razvijenim zemljama vee uee u strukturi javnih prihodaimaju porez na dohodak i porez na imovinu, s obzirom na visok dohodak po glavi stanovnika. Uee ovih poreskih oblika u manje razvijenim zemljama je znatno nie.U ovim zemljama vee uee imaju porezi koji pogaaju potronju, odnosno porez na promet i akcize.

b) Drutveno - ekonomsko ureenje (sa aspekta razvijenosti trine privrede). U zemljama sa razvijenim trinim privredama poreska politika se vodi na nain da se obezbedi optimalnost u ostvarivanju alokativnih i redistributivnih ciljeva. Poreski podsticaji su relativno rasprostranjeni i osnov za njihovo propisivanje su vrsto postavljeni kriterijumi koji su uglavnom ekonomske, ekoloke ili socijalnopolitike prirode.U nerazvijenim trinim privredama porezi i drugi javni prihodi koriste se kaotransfer sredstava iz dravnih preduzea u budet. Kod oporezivanja prometa propisan je veliki broj razliitih poreskih stopa, kao i brojna poreska osloboenja. Udeo poreza koji se prikupi od stanovnitva uglavnom je beznaajan.

c) Fleksibilnost pojedinih poreza. Uz pretpostavku da se poreske stope i poreske olakice ne menjaju, na promene u strukturi poreskog sistema utiu promene u privrednim kretanjama, na primer, u uslovima inflacije koja se u veoj ili manjoj merijavlja u veini zemalja.

d) Struktura radne snage. Najefikasniji mehanizam za naplatu poreza na dohodak fizikih lica je naplata ovog poreza u momentu isplate, odnosno po odbitku. Meutim, to nije mogue kada veliki broj lica obavlja samostalno svoju delatnost, i u

3

tom sluaju porez plaa na osnovu reenja nadlenog poreskog organa. U zemljama gde je vei udeo lica koja samostalno obavljaju delatnost, udeo poreza na dohodak fizikih lica je relativno manji.

e) Stepen otvorenosti ekonomije. U zemljama koje nastoje da ostvare to vee uee spoljnotrgovinskog sektora u drutvenom proizvodu vodi se rauna o poreskom sistemu ( naroito kada su u pitanju posredni porezi), i to u smislu uvoenja poreskih oblika koji e pospeivati izvoz. Reprezentativni poreski oblik je porez na dodatu vrednost.

2.Poreski obveznik

Osnovni elementi oporezivanja su: a) poreski obveznik, b) predmet oporezivanja, c)poreska osnovica, d) poreska stopa, i e) poreske olakice.

Poreski obveznik je ono fiziko ili pravno lice koje je zakonom obavezno daplati porez. To znai da ne mora svako lice biti poreski obveznik, ve samo ono za kojezakon utvrdi. Poreski obveznik naziva se jo i poreski subjekt. Meutim, to nije aktivansubjekt, ve pasivan subjekt. Aktivan poreski subjekt je drava koja ima pravo dautvruje i naplauje porez. Da bi se izbegla upotreba aktivnog i pasivnog poreskogsubjekta prihvaen je termin poreski obveznik za pasivnog poreskog subjekta.

Poreski obveznik je ui pojam od poreskog dunika, jer svaki poreski obveznikje ujedno i poreski dunik, ali poreski dunik ne mora biti poreski obveznik. Pojamporeskog dunika, pored pojma poreskog obveznika, obuhvata i poreskog placa,poreskog posrednika, poreskog destinatara i poreskog jemca.

Poreski platac je ono fiziko ili pravno lice koje zakon obavezuje da obrauna iuplati propisani porez (poslodavac koji isplauje zaradu, banka koja isplauje kamatu isl.).

Poreski posrednik je duan da sa rauna poreskog dunika (poreskogobveznika ili poreskog placa) na osnovu njihovog naloga za prenos sredstava obustavi ipo odbitku uplati utvreni porez, u svoje ime, a za raun poreskog obveznika, odnosnoporeskog placa, na odgovarajui uplatni raun.

Poreski destinar je ono lice koje je po intenciji zakonodavca pozvano da snosiporeski teret, tj. iju bi ekonomsku snagu (iskazanu kroz dohodak ili imovinu) poreztrebalo da umanji. Poreski destinar moe biti poreski obveznik, ali je mogue da to bude ineko drugo lice. Ovakvo razdvajanje poreskog obveznika i poreskog destinara postojikod posrednih poreza (porez na promet). Namera je zakonodavca kod ove vrste poreza daporeski teret podnese krajnji potroa (kupac), a ne prodavac, koji je odreen za poreskogobveznika.

4

Poreski jemac je ono lice koje na osnovu zakona ili na fakultativnoj osnoviodgovara za poresku obavezu drugog lica - poreskog obveznika.

U savremenim fiskalnim sistemima nema dileme da dobit pravnih lica trebaoporezivati zasebnim porezom. Ovo iz razloga to je u drutvima kapitala (akcionarskimdrutvima) koncentrisana velika ekonomska snaga koja je nezavisna od ekonomske snageakcionara. Ne treba zaboraviti injenicu da se u krajnjoj liniji oporezuje deo dohotkaakcionara koji potie od dividendi. Ako su akcionari fizika lica, dohodak koji je pripisannjima oporezuje se porezom na dohodak, dok se dobit akcionara - pravnih lica oporezujeporezom na dobit. Ovim nainom oporezivanja, dividende, odnosno udeli, dvostruko suoporezivani, prvi s

3. Predmet oporezivanja

Predmet oporezivanja, odnosno poreski objekat moe se definisati sa stanovitanauke o finansijama i sa stanovita poreskog prava.

Sa stanovita nauke o finansijama, poreski objekat predstavlja materijalni osnovza uvoenje poreza, odnosno predstavlja odraz ekonomske snage koju treba oporezovati.To mogu biti prihodi, odnosno dohodak, imovina, potronja i dr.

Sa stanovita poreskog prava, poreski objekat predstavljaju odreene injenicekoje su preduslov za nastanak poreske obaveze (to mogu biti fizika egzistencijaporeskog obveznika kod glavarine, novani iznosi prihodi ili dohodak kod poreza nadohodak fizikih lica, transakije promet proizvoda kod poreza na promet), odnosno sveto moe da manifestuje ekonomsku snagu koja se moe oporezovati.

To znai da bi nastala poreska obaveza, neophodno je da se ostvari neki prihodili da se stekne imovina ili da se obavi neka transakcija, to e dovesti poreskogobveznika u poloaj da plati porez.

Kada se govori o predmetu oporezivanja, odnosno o poreskom objektu, trebarei da porez najee nosi naziv svog objekta: porez na dobit, porez na dohodak, porezna promet, porez na imovinu i dr. U praksi je est sluaj da isti porez obuhvata vieslinih objekata, kao to je sluaj sa porezom na promet (objekat je proizvod i izvrenausluga) i porezom na imovinu (porez na imovinu ima za objekat nekoliko stvarnih pravana nepokretnostima: pravo svojine, pravo dugoronog zakupa i dr.).

Od poreskog objekta treba razlikovati poreski izvor. Naime, poreski izvor ine sva dobraiz kojih poreski obveznik moe platiti porez. To moe biti prihod ili dohodak obveznika,a u izuzetnim sluajevima to moe biti i imovina obveznika.

5

4. Poreska osnovica

Poreska osnovica predstavlja kvantitativno odreen iznos predmeta oporezivanja.Poreska osnovica se odreuje za svaki poreski oblik. Na primer, osnovica poreza na dobitpreduzea je oporeziva dobit koja se utvruje na nain propisan zakonom, zatim, kodvrenja usluga uz naknadu osnovica poreza je naknada za izvrenu uslugu i sl. Poreskaosnovica je jedan od najvanijih elemenata oporezivanja. Primenom poreske stope nautvrenu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je obveznik duan da plati.

Poreska osnovica moe biti: stvarna i pretpostavljena. Stvarna poreskaosnovica utvruje se na osnovu podataka koji odraavaju ekonomsku snagu poreskogobveznika. Pretpostavljena poreska osnovica se utvruje na osnovu pretpostavke da jeporeski obveznik ostvario, odnosno mogao ostvariti prihod ili dohodak. Ona se utvrujeod strane poreskog organa u sluaju kada poreski obveznik nije podneo poresku prijavu iu sluaju paualnog oporezivanja.

Visina poreske osnovice moe se utvrditi primenom neke od sledeih metoda:direktne metode, indirektne metode, slubene metode i parifikacije.

Direktna metoda predstavlja postupak kojim se poreska osnovica utvruje nabazi podataka koje je poreski obveznik dostavio poreskom organu. Osnovica poreza seutvruje na osnovu knjigovodstvene evidencije koju obveznik vodi i na osnovu koje jesastavio poresku prijavu i poreski bilans. U poresku prijavu, poreski bilans i ostaludokumentaciju za utvrivanje poreske obaveze, obveznik je duan da unese sve podatkekoji su od znaaja za utvrivanje poreza. Ova metoda se primenjuje kod utvrivanjastvarne poreske osnovice. Ovom metodom se utvruje porez na dobit preduzea, porez nadohodak graana na prihode od samostalne delatnosti obveznika koji vode poslovneknjige.

Indirektna metoda se primenjuje prilikom utvrivanja poreske osnovice usluaju kada nadlenom poreskom organu podatke od znaaja za utvrivanje poreskeobaveze dostavlja tree lice, a ne sam obveznik.

U sluaju utvrivanja poreza na dohodak graana na prihode od poljoprivrede iumarstva neophodne podatke dostavlja organ nadlean za voenje katastarskih knjiga;postoji i obaveza banaka da dostave podatke o prihodima obveznika na iro raunu, i sl.Ova metoda se moe primeniti i kod utvrivanja stvarne poreske osnovice (akontacioniporezi koji se plaaju po odbitku) i za utvrivanje pretpostavljene poreske osnovice(akontacioni porez na prihod od poljoprivrede i umarstva).

Slubena metoda se primenjuje u sluajevima:

kada poreski obveznik nije podneo poresku prijavu, iako je bio duan dato uini;

6

kada je poreski obveznik podneo poresku prijavu, ali poreski organsmatra da su podaci neverodostojni, i

kada ni poreski obveznik, ni tree lice, nisu bili obavezni da dostavepodatke za utvrivanje poreske obaveze.

Metoda parifikacije se primenjuje u istim sluajevima kada i slubena metoda.Od slubene metode razlikuje se po tome to poreski organ ne utvruje poresku osnovicuna osnovu podataka koje je sam prikupio, ve poresku osnovicu utvruje na osnovuporeenja sa drugim obveznicima iste delatnosti koji svoju delatnost obavljaju podpriblino istim uslovima. U sluaju paualnog oporezivanja poreska osnovica se utvrujena nain propisan zakonom, izmeu ostalog i uporeivanjem sa neto prihodimaobveznika koji obavljaju slinu ili istu delatnost pod istim ili slinim uslovima.

5. Poreska stopa

Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu nafiksnu poresku osnovicu. Ukoliko je osnovica podeljena na vie poreskih jedinica,poreska stopa oznaava iznos poreza u odnosu prema poreskoj jedinici. Poreska jedinicaje deo poreske osnovice pomou koje se vri izraunavanje poreza. Poreska stopa semenja u zavisnosti od prirode samog poreza.

U finansijskoj teoriji i poreskim sistemima razlikuje se vie vrsta poreskihstopa, i to: zakonska poreska stopa, prosena poreska stopa, efektivna (odnosno stvarna)poreska stopa, granina poreska stopa i osnovna poreska stopa.

Zakonska poreska stopa je ona stopa koja je utvrena u zakonu ooporezivanju. Zato to se mnogi ekonomski zakljuci (esto i pogreni) izvode samo naosnovu visine i raspona zakonske poreske stope, neophodno je definisanjem drugihoblika poreskih stopa ukazati na ogranienost dometa zakonske poreske stope uanalitike svrhe.

Prosena poreska stopa, na primer predstavlja udeo poreza na dohodak udohotku koji je predmet oporezivanja. Dohodak koji je predmet oporezivanja izraunavase tako to se koriguje u skladu sa poreskim propisima u svrhu utvrivanja poreskeosnovice (usklaivanje prihoda i rashoda, umanjenje oporezivog dohotka za poreskeolakice i dr.). Obraunati porez stavlja se u odnos sa takvom, korigovanom poreskomosnovicom. To znai da visinu ove poreske stope, pored zakonske poreske stope,odreuju i ostale osobine poreskog sistema koje utiu na odreivanje visine iznosaobraunatog poreza.

Efektivna ili stvarna poreska stopa meri stvarnu poresku obavezu poreskogobveznika. Ona se izraunava kao udeo obraunatog poreza u dohotku koji jo nijeprilagoen zakonskim odredbama izraunavanja dohotka (tzv. dohodak preoporezivanja), a ne kao procenat oporezivog dohotka, kao to je to sluaj kod obrauna

7

prosene poreske stope. Dakle, osnovica sada nije korigovan dohodak u skladu saporeskim propisima, ve celokupni ostvareni dohodak. Efektivna poreska stopa takoizraava stvarni, ekonomski poreski teret pojedinca ili preduzea, za razliku od proseneporeske stope koja taj teret prikazuje veim, jer isti iznos obraunatog poreza stavlja uodnos sa dohotkom umanjenim za poreska osloboenja i olakice.

S druge strane, razlika izmeu zakonske i stvarne poreske stope nastaje zbogprimene zakonom propisanih poreskih olakica i/ili poreskih osloboenja kojima seumanjuje poreska osnovica, ali i zbog izbegavanja podmirivanja poreske obaveze, tj.poreske evazije.

Granina poreska stopa jeste stopa koja se primenjuje za oporezivanjedohotka u najvioj poreskoj jedinici kada se porez na dohodak obraunava progresivnimstopama.

Porez na dohodak esto se obraunava prema progresivnim poreskim stopamatako da se viim stopama oporezuju vii dohoci pojedinaca. U nekim sistemima poreza nadohodak, dohodak se oporezuje jednom stopom, dok se samo poveani dohodakoporezuje viim stopama. Stopa po kojoj se oporezuje osnovica bez uveanja naziva seosnovnom poreskom stopom.

Ukoliko se kao kriterijum uzme odnos izmeu kretanja poreske stope i poreskeosnovice, poreske stope mogu biti: proporcionalne, progresivne i regresivne.

Proporcionalne poreske stope su takve poreske stope koje ostaju iste kada semenja poreska osnovica. Proporcionalna stopa ostaje nepromenjena bez obzira na visinuporeske osnovice, tako da je odnos izmeu osnovice i poreskog duga konstantan.

Progresivne poreske stope su takve poreske stope koje se uveavaju kada seuveava poreska osnovica. Porast ovih stopa moe biti ravnomeran, ubrzan i usporen uodnosu na dinamiku promene poreske osnovice.

Ravnomeran porast progresivnih stopa postoji kada se u istom procentuuveavaju i poreska osnovica i poreska stopa. Ako se, primera radi, poreska osnovicauveava za 100%, a poreska stopa belei takav rast, u pitanju je proporcionalnoprogresivna stopa.

Ubrzan porast progresivnih poreskih stopa postoji kada se poreske stopeuveavaju u veem procentu nego to se uveava poreska osnovica. To je progresivnoprogresivna poreska stopa.

Usporen porast progresivnih poreskih stopa postoji kada se poreske stopeuveavaju u manjem procentu nego to se uveava poreska osnovica. U tom sluaju je upitanju regresivno progresivna poreska stopa.

Regresivne poreske stope su takve poreske stope koje se smanjuju kada seuveava poreska osnovica. Poto je ovakvo oporezivanje nepravino, u praksi se ovakvestope retko primenjuju.

Nesuglasice koje nastaju oko ekonomske interpretacije poreskih stopa mogu sepokazati pomou razliitih shvatanja progresivnosti nekog poreskog sistema. Javnostesto stepen progresivnosti poreskog sistema meri pomou graninih poreskih stopa. Ali,u poreskoj literaturi obino se koristi prosena poreska stopa da bi se objasnilo da li je

8

neki poreski sistem proporcionalan, progresivan ili regresivan. Definicijaproporcionalnosti relativno je nedvosmislena: proporcionalan je onaj poreski sistem ukojem je odnos plaenog poreza i dohotka konstantan bez obzira na visinu nivoa dohotka.

6. Poreske olakice

Poreski podsticaji i poreske olakice ine sastavni deo poreskog sistema ipredstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. Poreski podsticaji i olakicepredstavljaju ustupak koji drava ini obveznicima, a koji se manifestuje kroz umanjenjeporeske osnovice, umanjenje obraunatog poreza, kao i kroz odlaganje poreskih obaveza.

Obveznicima se pruaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta,ulaganja stranog kapitala, poboljanja ekoloke situacije, pravednije i ravnomernijeraspodele nacionalnog dohotka i dr. To znai da zakonodavac u okviru voenja poreskepolitike propisuje sluajeve kada se obveznicima priznaju poreske olakice, a sve uzavisnosti od cilja koji se eli ostvariti.

U cilju stimulisanja privrednog rasta, ili ublaavanja nejednakog privrednograzvoja pojedinih privrednih grana ili geografskih regiona, propisuju se poreske olakicekoje spadaju u poreske investicione podsticaje. Pored poreskih podsticaja drava i nadruge naine podstie investicije, npr. davanjem subvencija iz budeta.

Druga vrsta poreskih olakica je socijalno-politikog karaktera. Ovom vrstomolakica vri se diferenciranje poreskog tretmana obveznika prema njihovoj ekonomskojsnazi. To znai da su vea zahvatanja od poreskih obveznika ija je ekonomska snagavea, odnosno od obveznika sa veim dohotkom i imovinom.

6.Poreski sistem u naoj zemlji

Poreski sistem jedne zemlje nastaje kao rezultat kompromisa politikih snaga u drutvu, potrebe za iznalaanjem novih izvora za finansiranje javnih rashoda i slino, i uglavnom nisu rezultat unapred odreenog plana.Ukoliko jedna zemlja ima vie nivoa vlasti, poreski sistem postaje sloeniji, odnosno razliitiji, a moe se desiti da ima veliki broj razliitih poreskih oblika. U tom sluaju dolazi do izvesnog stepena neusklaenosti izmeu pojedinih oblika poreza uvedenih od strane razliitih nivoa vlasti. Ovaj problem se u velikoj meri razreava tako to zakonodavac donosi sistemski zakon koji sadri opteodredbe o javnim prihodima.

Poreska politika u naoj zemlji sprovodi se na vie nivoa vlasti, kao to je Republika, autonomna pokrajina, grad i optina.

Vrste poreza koji se mogu uvoditi na teritoriji Republike Srbije su:

9

a) porez na promet, kod kojeg se razlikuju:

1) porez na promet proizvoda,

2) porez na promet usluga, i

3) akcize

b) porez na dobit preduzea;

c) porez na dohodak graana;

d) porez na imovinu, kod kojeg se razlikuju:

1) porez na imovinu u statici,

2) porez na naslee i poklon, i

3) porez na prenos apsolutnih prava;

e) porez na finansijske transakcije;

f) porez na upotrebu, dranje i noenje odreenih dobara, i

g) porez na fond zarada.

Struktura prihoda budzeta Srbije

Dominantno mesto imaju poreski prihodi (92,3%) U ukupnim prihodima od poreza najvece ucesce imaju posredni porezi ( i to opsti

porez na promet i akcize), blizu ukupnih prihoda Nisko ucesce poreza na imovinu (1,4%) Opadanje ucesca poreza na dohodak, dobit i kapitalne dobitke (18,4%)

10

Zakljuak

U poreski sistem je ugraen veliki broj poreznih oblika koji se u svakom sistemurazlikuju.Ovaj sistem predstavlja skup instituta I instrumenata koji stoje na raspolaganjuporeskoj vlasti za ostvarivanje odreenih fiskalnih,ekonomskih,socijalnih I politikihciljeva u okviru datog ekonomskog sistema.To je,dakle,vrlo znaajan podsistemekonomskog sistema.U savremenom poreskom sistemu oporezivanje se vri primenomvelikog broja poreskih oblika.U razvijenim poreskim sistemima postoji od deset dotrideset razliitih poreskih oblika.U interesu svakog poreskog obveznika je da plati tomanji porez ili da ga uopte ne plati. Izbegavanje plaanja poreza (poreska evazija) jefenomen sa kojim se poreska zakonodavstva savremenih zemalja sve vie suoavaju ipokuavaju da ga ree na razliite naine.Poreski sistem se stalno menja Iusavrava,prilagoavajui se drutveno-ekonomskim sistemima,postajui istorijskakategorija.Poreska politika je deo ekonomske i socijalne politike. Ona obuhvata usklaenodelovanje dravnih institucija kroz ubiranje javnih prihoda na raspodelu, razmenu,potronju i proizvodnju u odredjenom nacionalnom prostoru i vremenu u skladu sadrutveno prihvatljivim ciljevima i zadacima. Subjekt poreske politike je drava, odnosnonjeni organi od centralnih do lokalnih.Drava raspolae pravom uvoenja poreza i drugihjavnih prihoda i odreivanja njihovih parametara.Poreski sistem je sastavni deo fiskalnogsistema,sistema javnih rashoda,budetskog sistema I odgovarajue fiskalne politike.

Literatura

1.Miroslav Dini,Jovan Savi,arko Risti

Poreska I carinska politika,Visoka poslovna kola,aak 2006.

2.www.pks.net (Privredna komora Srbije)-20.3.2008.

3.Finansije, asopis za teoriju i praksu finansija-Duan Vujovi

11

4.Mirko Kuli, Finansijski menadment, Megatrend univerzitetprimenjenih nauka, Beograd, 2003.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

12

Predmet: Poreska I carinska politikaSADRAJ:

Uvod