poresko knjigovodstvo

BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD

PORESKO KNJIGOVODSTVO I

EVIDENCIJE

TEMA: JAVNI RASHODI PRIHODI I BUDŽET

Profesor : Student :

Mr.Zdravka Petković Radoslava Šoralov

3C9/0020/09

- Sremska Mitrovica, Jun 2011 -

BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA-SEMINARSKI RAD

Sadržaj :

UVOD ..............................................................................................................................

........4

JAVNI RASHODI .........................................................................................................5

Pojam i karakteristike javnih rashoda…………………. .........................................5

Vrste i klasifikacija javnih rashoda………………....................................................6

Načela javnih rashoda…………. …………………………………….......…..........6

Veličina-obim javnih rashoda…………. ..................................................................7

Faktori porasta javnih rashoda……………..…………………………........……....8

Struktura Javnih rashoda………...............................................................................8

JAVNI

PRIHODI........................................................................................................................9

Pojam i oblik javnih prihoda.......................................................................................9

Karakteristike i vrste javnih prihoda........................................................................10

BUDŽET ...........................................................................................................................

...........10

Pojam bidžeta...........................................................................................................................10

Finansijska i ekonomska obeležja budžeta………………..……………............................11

Budžetski principi (Načela)…………..………………………………..............................11

Principi budžetske preglednosti…………...............................................................11

Formalno-statički budžetski principi………………................................................11

Princip budžetskog jedinstva…………...........................................................................11

Princip budžetske potpunosti……………………………….…………….….....…12

Princip budžetske preglednosti……………………………………………....……12

Dinamičko-materijalni budžetski principi………………………………….......….13

Princip budžetske realnosti (tačnosti)…………………………………...………..13

2


Princip budžetske ravnoteže…………………………………..………………...….13

Princip budžetske javnosti……………………………………………………....…..14

Princip prethodnog odobrenja budžeta……………………………………...…….15

Princip periodičnosti budžeta…………………………………………..……..…….15

Vrste budžeta…………………………………………………………………….…..15

Budžetsko jedinstvo…………………………………………………………….……16 .

Budžetska potpunost………………………………………………………….....….17

Donošenje i izvršenje budžeta metodologija izrade i donošenje budžeta……..18

Izvršavanje i izvršioci budžeta…………………………………..………………….19

Virmanisanje i rebalans budžeta…………………………………….……………..19

Kontrola izvršavanja budžeta značaj I vrste budžetske kontrole…………….…20

Administrativna kontrola budžeta……………………………………….…………......…….21

Redovna I posebna budžetska kontrola………………………………………..…......…….22

Posebna budžetska kontrola kao oblik povremene kontrole…………….…..…23

LITERATURA ..................................................................................................24

3


UVOD

Uvodna razmatranja pojma javnih rashoda ne mogu da se razmatraju van okvira pojma budžet. Definicija budžeta kaže da je to spisak planiranih prihoda i rashoda pojedinaca, firme, organizacije, lokalne zajednice ili države za određeni period, najčešće za jednu godinu. Kada se govori o državnom budžetu onda se misli na jednogodišnji dokument, koji priprema ministarstvo finansija, u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja narodna skupština u obliku odnosno formi zakona. Budžet ima karakter finansijkog plana države za jednu godinu i predstavlja jednu prognozu finansija. Pored ovoga, državni budžet je obavezujući za državne organe, na rashodnoj strani, jer se predviđeni izdaci ne mogu i ne smeju prekoračiti bez rebalansa budžeta odnosno bez izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet. Sadržaj državnog budžeta čini razvijeni spisak javnih prihoda i rashoda, zajedno sa njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim odredbama. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi – kao što su svi pojedini porezi, naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično. Na rashodnoj strani, koje takođe proizilazi iz materijalnih zakona, koriste se dve podele. Prva je administrativna, odnosno po državnim institucijamakao nosiocima rashoda (narodna skupština, vlada, ministarstva, agencije, sudovi, zdravstvo, prosveta, itd.), a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijani troškovi, investicije, otplata dugova, subvencije, budžetska rezerva, itd.). Najčešće se ove dve podele kombinuju i dobija se složena klasifikacija javnih rashoda. U novije vreme, pokušava se pipremanje budžeta povezati sa opštom ekonomskom politikom, planiranom za duži vremenski rok (par ili nekoliko godina), kako bi se stvorila koherentna osnova i za budžetsko planiranje i ekonomsku politiku i strategiju države. Države imaju nekoliko nivoa državne organizacije. Minimnu su dva (državni i opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna jedinica, pokrajna, region, srež, itd.). Iz ovoga proizilazi da svaka od tih jedinica ima svoj budžet. Sadržaj ovih budžeta određen je raspodelom nadležnosti između njih, a koja proističe iz ustava i zakona. Budžet donisi ekonomske efekte na više načina. To su: - svojim postojanjem, jer ubiranje budžetkih prihoda samanjuje privatne investicije i uopšte ekonomsku aktivnostm, dok rashodi pozitivno utiču na ekonomiju, kako kroz potrošnju države, tako i kroz usluge koje ona pruža (pravni sistem, lična sigurnost, novac, itd.).

4


JAVNI RASHODI

POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNIH RASHODA

U savremenoj finanijskoj literaturi mogu se sresti brojne definicije koje pokušavaju na različite načine da definišu i objasne pojam i suštinu javnih rashoda. Međutim, sve su one uglavnom slične, s obzirom da govore o novčano pribavljenim javnim potrebama. Otuda, ne ulazeci u razlike i nijanse koje se mogu uočiti u definisanju pojma javnih rashoda, treba posebno naglasiti da javni rashodi po pravilu predstavljaju zadovoljenje javnih potreba pomoću novca, odnosno javni rashodi su oni izdatci koje država čini u javnom interesu zadovoljenja javnoh potreba. U skladu sa navedenim, treba imati u vidu činjenicu da je za većinu definicija javnih rashoda karakteristično da polaze od dve osnovne teze:prvo, javni rashodi služe za podmirenje javnih potreba, idrugo, u savremenim uslovima, javni rashodi su po pravilu izražei u novcu. Ove navedene teze ujedno predstavljaju dve osnovne karakteristike javnih rashoda. Prva bitna karakteristika javnih rashoda jeste da oni imaju za osnovni cilj zadovoljenje javnih potreba, što je ujedno i osnovni momenat na osnovu kojeg se može prići razgraničenju javnih rashoda od rashoda privatnih lica. Dok se rashodi privatnih lica vrše u cilju zadovoljenja ličnih potreba, odnosno potreba pojedinaca, javni rashodi predstavljaju trošenje radi zadovoljavanja opštih (javnih) potreba. Druga bitna karakteristika javnih rashoda jeste činjenica da su u savremenim uslovima javni rashodi izraženi u novcu. Ovo predstavlja opštu karakteristiku javnih rashoda i u praksi je najčešći slučaj, što nikako ne znači da se u modernoj tržišno orijentisanoj privredi ne mogu naći i slučajevi da se podmirivanje javnih rashoda može vršiti i na različite druge načine (naturalno, činjenem, u obliku počasti i slično). Međutim, postoji opšte prihvaćen negativan stav o nenovčanim načinima realizovanja javnih rashoda. Naime, pored toga što predstavljaju potencijalnu opasnost od mogućnosti korupcije i privilegovanja nosilaca javnih funkcija, nenovčani načini podmirivanja javnih rashoda nose sa sobom i veliku mogućnost evazije (izbegavanja) javnih prihoda. Savremena finansijska teorija finansijsku aktivnost i novu ulogu države upoređuje sa svojevrsnim filterom kroz koji prolazi značajan deo nacionalnog dohodka, ne da bi bio uništen, već da bi kroz transfer i usmeravanje u određenim pravcima shodno ekonomskoj politici zemlje, dao optimalne ekonomske i socijalno- političke efekte. Pri tome, najčešće su prisutni brojni i različiti efekti multiplikujućeg karaktera, sa nizom propratnih tj. sporednih delovanja u privredi. Analogno navedenom, javni rashodi se u savremenoj finansijskoj teoriji posmatraju u sklopu celokkupnog finansijskog mehanizma privrede i izučavaju se u funkcionalnoj vezi sa kretanjem osnovnih makro ekonomskih kategorija. Ti međusobni odnosi javnih rashoda i osnovnih makro ekonomskih kategorija mogu se prikazati pomoću sledeće formule: Y= C +I +G gde upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje: Y – Nacionalni dohodak C – Lična potrošnja I – Neto investicije G – Opšta potrošnja

5


VRSTE I KLASIFIKACIJA JAVNIH RASHODA

Sve veći porast javnih rashoda u savremenim uslovima, kao i njihova povećana uloga u ekonomskom i socijalnom životu, pred finansijsku teoriju postavljaju, radi lakšeg izučavanja, problem klasifikovanja javnih rashoda u određene grupe. Analogno tome, postoji mnoštvo vrsta i klasifikacija javnih rashoda. Sa tim u vezi, mogu se vršiti raznovrsne klasifikacije javnih rashoda, što zavisi prvenstveno od kriterijuma od kojeg se polazi. To može biti forma rashoda, mesto, vreme ili njihov objekat ili subjekat. U tom konekstu, može se reći da skoro svaki teoretičar javnih finansija ima svoju klasifikaciju javnih rashoda. Neke od klasifikacija javnih rashoda datiraju još iz davnih vremena, dok je određeni broj nastao pod uticajem novih savremenih pravaca u finansijkoj teoriji i praksi. Međutim, nije nam namjera da na ovom mestu ulazimo u sve postojeće modalitete klasifikacija javnih rashoda. Iz tih razloga, u nastavku izlaganja daje se prikaz jednog broja klasifikacija javnih rashoda za koje smatramo da su najstandardnije i najprisutnije u teoriji javnih finansija. U skladu sa navedenim, zaslužuje da bude navedena sledeća osnovna klasifikacija javnih rashoda:

1. Redovni i vanredni;2. Lični i materijalni;3. Proizvodni i transferni;4. Novčani i nenovčani;5. Produktivni i neproduktivni;6. Odgodivi i neodgodivi;7. Rashodi centralnih, regionalnih i lokalnih organa.

NAČELA JAVNIH RASHODA

Činjenica da se značajan deo stvorenog društvenog proizvoda nacionalne privrede koristi za podmirivanje javnih rashoda, sa svoje strane nalaže potrebu definisanja određenih načela ili principa javnih rashoda. Sa tim u vezi, zahtev za utvrđivanje određenih modaliteta i ponašanja pri trošenju javnih rashoda ne samo da je opravdan, već je i nužan, kako bi se prikupljena sredstva što racionalnije i efektnije koristila. Zbog toga, u finansijskoj teoriji se formulišu određena načela kojih se valja pridržavati pri trošenju javnih rashoda da bi prikupljeni prihodi za njihovo podmirivanje bili što optimalnije iskorišćeni. Osnovna ideja koja leži u fundamentu načela javnih rashoda jeste zahtev za racionalnim trošenjem javnih sredstava. Prilikom formulisanja osnovnih načela javnih rashoda mogu se među različitim državama zapaziti određene razlike koje su logična posledica specifičnosti njihovog društvenog i ekonomskog sistema i dostignutog stepena razvoja. Međutim, uprkos prisutnosti tih razlika javni rashodi imaju i određene karakteristike koje su im zajedničke bez obzira na specifične različitosti država i njihovih državnih uređenja. Osnovna načela javnih rashoda koja proističu iz njihive prirode i zajedničkih karakteristika ogledaju se u sledećem:

1. Načelo opšteg interesa;2. Načelo štednje javnih sredstava;3. Načelo umerenosti i proporcionalnosti;4. Načelo izvora sredstava;5. Načelo podudarnosti prihoda i rashoda;

6


6. Načelo održavanja strukture i javnih rashoda;VELIČINA – OBIM JAVNIH RASHODA

Od veličine javnih rashoda zavisi iznos javnih prihoda koje treba prikupiti. Obim javnih prihoda uslovljava obim javnih rashoda i stepen zadovoljavanja javne potrošnje. Za stavove finansijskih teoretičara tzv. klasične teorije javnih finansija karakteristično je to da njihov stav predstavlja teza da javni rashodi moraju da budu što manji, a po mnogim shvatanjima poželjno je da se kreću u rasponu između 15- 25% društvenog proizvoda zemlje. Sa obzirom da su javni rashodi i prihodi trebali biti uvek jednaki, kao ponuda i potražnja, odnosno investicija i štednja, po logici stvari polazilo se od stavova da poresko opterećenje treba da bude što niže, da bi se dao dovoljan podstrek privatnoj inicijativi kao generatoru privrednog rasta i stabilnosti. FAKTORI PORASTA JAVNIH RASHODA

Faktori rasta javnih rashoda veoma su brojni. Generalno gledano mogu se podeliti u dve osnovne kategorije faktora u smislu sledećeg:

1. Prividni ili fiktivni faktori2. Stvarni ili suštinski faktori3. Ostali faktori rasta javnih rashoda

1. Prividni ili fiktivni faktori rasta javnih rashoda – predstavljaju one faktore koji povećavaju javne rashode, ali ne pojačavaju pritisak na poreske obveznike. Faktori prividnog porasta javnih rashoda su:

a) Smanjenje kupovne snage novca;b) Povećanje broja stanovnika;c) Pronmene u tehnici izrade budžeta.

Faktori stvarnog povećanja javnih rashoda mogu se diferencirati na sledeći način:

a) Ekonomski faktori; b) Politički faktori; c) Finansijski faktori.

a)Ekonomski faktori porasta javnih rashoda – vezani su za stalni rast produktivnosti rada, društveno i materijalno blagostanje i životni standad zemlje. Naime, kada do porasta javnih rashoda dolazi usled određenih zahvata koje država čini vezano za ekonomske tokove, onda svakako govorimo o ekonomskim faktorima povećanja javnih rashoda. b)Politički faktori poreasta javnih rashoda – mogu biti unutrašnji i spoljni. Unutrašnji faktori se prvenstveno odnose na oblik društveno-političkog uređenja. Spoljno politički faktori povećanja javnih rashoda vezani su za političke odnose države sa inostranstvom. c)Finansijski faktori porasta javnih rashoda – vezuju se prvenstveno za službu javnog duga. Naime, raspisivanje i monetizacija tj. prikupljanje sredstava javnog duga ima karakter javnih prihoda.

7


Ostali faktori rasta javnih rashoda – podrazumevaju da osim ovde prikazane klasifikacije pomenutih faktora moguće je još navesti i neke druge faktore rasta javnih rashoda: a. Ratna stanja i vojni rashodi;b. Procesi ubrzane urbanizacije; c. Povećanje funkcija države;d. Inflacione tendencije (rast cena).

STRUKTURA JAVNIH RASHODA

Struktura javnih rashoda ima izuzetan uticaj na dinamiku privrednog rasta, njegovu strukturnu karakteristiku, kao i na socionalni razvoj i društveni standard stanovništva. U finansijskoj praksi skoro svih država posebna se pažnja posvećuje upravo pitanjima strukture javnih rashoda. S tim u vezi, svaka država nastoji da formira i održi takvu strukturu javnih rashoda koja će na optimalan način moći da osigura prvenstveno sledeće:

• Stabilnost privrede i optimalan ekonomski rast;• Određenu strukturu razvoja;• Socijalnu politiku;• Sigurnost unutar zemlje i teritorijalni integritet;• Odgovarajuću politiku razvoja nauke, obrazovanja i kulture itd.

Javni rashodi savremenih država uglanom se grupišu na sledeći način:

1. rashodi državne uprave, uključujući i rashode unutrašnje bezbednosti;2. rashodi za narodnu odbranu (vojni rashodi);3. rashodi sudstva, tužilaštva i pravobranilaštva;4. rashodi za obrazovanje;5. rashodi za kulturu, fizičku kulturu i sport;6. rashodi za nauku;7. rashodi namenjeni za ekološke svrhe;8. rashodi za ekonomske intervencije i investicije;9. rashodi socijalne sigurnosti stanovništva;10. ostali nepomenuti javni rashodi.

Državna tela, po ustaljenoj praksi, deluju inertno i čini se nekada bez jasne strategije. Kada strategija postoji, ona nije dovoljno fleskibina za rešavanje problema kao što je finansijska kriza koja potresa svet. Sreća je da postoji nekolicina stručnjaka koja jasno upozorava da je jednini put rešavanja stabinosti državne kase, pregled i razmatranje prvo javnih rashoda i definisanje mera štednje i smanjenja troškova državnog aparata. Posle toga se može govoriti o sistemima javnih zajmova koji se nude Srbiji od strane MMF-a. Ne treba zaboraviti da rešavanje budžetske rupe pomoću MMF-a, koje je nužno i neizbežno sada, povlači za sobom problem javnog duga jer čim priliv stigne odmah se pojavljuje javni rashod – otplata tog istog kredita odnosno duga. Strukura javnih rashoda u Srbiji je sledeća: -transfer fondovima socijalnog osiguranja (40% ukupnih janvih rashoda) -rashodi za zaposlene i prava iz

8


socijalnog osiguranja (30% ukupnih javnih rashoda) -otplata kamata i glavnica (10% ukupnih javnih rashoda) -ostalo (20% ukupnih javnih rashoda) Iz ove strukture jasno se vidi da je maksimalno opterećenje na strani rashoda, nekih 10% BNP-a i prihoda za vraćanje dugova sadašnjih i budućih a tu sada moramo uračunati i novi zajam od MMF-a.

JAVNI PRIHODI

POJAM I OBLIK JAVNIH PRIHODA

Javni prihodi su novčana sredstva koja država I druga, javno pravna tela prikupljaju radi pokrivanja rashoda, Prema tome javni prihodi predstavljaju sredstva koja imaju osnovnu namenu-pokrivanje ili finansirawe javnih funkcija. To su sreedstva koja služe za zadovoljavanje potreba organa državne uprave, vojske, policije,školstva, socijalne zaštite I drugih javnih potreba.

Javne prihode možemo klasifikovati u različite kategorije.

Danas je uobičajena podela na sledeće oblike:1)redovni i vanredni2)originalni i derivatni3)javnopravni i privatnopravni4)prihodi od stanovništva I pravnih lica5)parafiskaliteti-kao poseban oblik prihoda

Karakteristike i vrste javnih prihoda

U savremenoj finansijskoj teoriji u osnovne oblike državnih ili javnih prihoda spadaju: Porezi,doprinosi,takes,carine,parafiskaliteti I dr. Jedna od osnovnih karakteristika gotovo svih ovih oblika prihoda jeste obaveznost koju utvrđuje država, odnosno uža javnopravna tela.. Druga karakteristika je čisto ekonomska-nepodležu zakonima tržišta, odnosno igri ponude i tražnje.

Vrste Javnih prihoda:1.porezi,takes,naknade zakorišćenje dobara od opšteg interesa,javni zajmovi2.doprinosi za finansiranje obaveznog socijalnog osiguranja3.lokalni javni prihodi4.ostali javni prihodi

Načela evidencije javnih prihoda:Kod nas je u pravilniku o knjigovodstvu javnih prihodau čl-17 podvučeno da se posebno poštuju sledeća načela:

- Načelo urednosti- Načelo ažurnosti

9


Poštovanje načela urednosti podrazumeva:

1) Da se iz sprovedenih knjiženja u svako vreme može utvrditi iznos utvrđenih zaduženja, izvršenih uplata, raspoređenih I preknjiženih javnih prihoda, obračunate kamate,troškova prinudne naplate,povraćaja,storniranja,pojedinačni I zbirni promet I salda računa javnih prihoda.2) Das u u svim nastalim promenama u javnim prihodima knjiženja sprovedena hronološkim redom3) Da se nevrši ispravljanje,brisanje ili radiranje I da se neispravno ili netačno knjiženje ispravlja unapred odeređenim postupcima tako da se sasvim jasno može videti I prvobitni tekst I brojevi i4) Da se knjiženja zasnivaju na urednim, potpunim I zakonitim knjigovodstvenim ispravama.

Poštovanje načela ažurnosti podrazumeva:

Da se sve nastale promene proknjiže blagovremeno, na taj način što se dokumenta I knjigovodstvene isprave sastavljaju pravovremeno I prosleđuju knjigovodstvu na knjiženje.

BUDŽET

POJAM BUDŽETA

Budžet je osnovni dokument za finansiranje državnih funkcija u svakoj državi.Uzavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države, budžet se u teorijidefiniše kao pravni akt ili zakon. U našem sistemu , budžet je zakon koji se priprema i usvaja u „paketu” sa drugimzakonima.Značaj budžeta ogleda se i u tome sto budžet nije samo akt za finansiranje državnihfunkcija, vec država preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele sredstavaostvaruje i političku,ekonomsku i socijalnu funkciju. Da bi se došlo do optimalnog sistema finansiranja funkcija neophodno je poći odteorijskih osnova koje definišu državne funkcije, obaveze države i izvore finansiranja . Kada seutvrde funkcije i obaveze ,dolazi se do prihoda i izvora prihoda .Sve savremene države imajupravni akt za finansiranje državnih funkcija, a to je najčešće državni budžet. Da bi državamogla da izvršava poslove vezane ze njenu nadležnost, neophodna su joj sredstva.Izvori finansiranja državnih funkcija su uglavnom prihodi koje država ostvaruje odprivrede, stanovništva i domaćih i inostranih zajmova.Budžet kao državni akt treba da obezbedi finansiranje države u toku čitave budžetskegodine.Otuda treba ukazati na cilj koji se želi postići budžetom i na znacaj koji budžet ima. Osnovni ciljevi budžeta se mogu definisati kao odnos prema budžetu koji se morapostići i to : budžet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budući period, da se zafunkcionisanje države pribave sredstva koja su potrebna za vršenje državnih poslova, kao jedan od najvažnijih ciljeva budžeta je

10


iskazivanje svih državnih prihoda i državnih rashoda. Budžet ima ekonomsko-finansijski i politički značaj.

Ekonomsko-finansijski značaj

Ogleda se u sledećem : Budžet obezbeđuje i formalan red u državnim finansijama tako sto uređuje ravnotežu između javnih prihoda i javnih rashoda ; Budžet treba da obezbedi redovno, ali umereno fiskalno opterećenje;Budžet treba da stvori povoljne uslove za emisiju zajmova.

Politički značaj

Ogleda se u sledećem:Budžet je u osnovi politički iekonomski program vlade. Budžet je moćno sredstvo pomoću koga predstavničko telo utiče na rad Državne administracije. Politički život parlamenta se ispoljava u postupku usvajanjabudžeta. Budžet je osnovna finansijska institucija svake političko – teritiorijalne zajednice kojom se planski predviđaju novčani rashodi i prihodi shodno karakteruprodukcionih odnosa za neposredne i perspektivne zadatke i koju sankcioniše predstavničko telo.”

FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEŽJA BUDŽETA

Svaka savremena država ,radi izvršavanja ustavom i zakonima utvrđenih zadataka ifunkcija , mora raspolagati određenim finansijskim sredstvima, što znači, mora imati redovne itrajne izvore prihoda kojima će finansirati obavljanje tih zadataka .Da bi se finansiranje ovih zadataka vršilo organizovano i planski, moraju se utvrditipotrebe (javne potrebe ) koje treba podmiriti, i finansijska sredstva kojima će se one podmiriti. BUDŽETSKI PRINCIPI ( NAČELA )

Budžetski principi ili budžetska načela su osnovna pravila kojih se treba pridržavatiprilikom izrade, donošenja i izvršenja budžeta. Ona su nastala kao rezultat borbe i stalnognastojanja parlamenta da ograniči pravo vladara, kako prilikom uvođenja obaveze plaćanjaraznih dažbina, tako i prilikom utvrđivanja namene njihovog trošenja.Budžetski principi mogu se podeliti na :

• Formalno – statične i• Dinamičko – materijalne

Prvi se odnose na sadržaj i oblik budžeta , a drugi na sastavljanje i izvršenje budžeta.

11


FORMALNO – STATIČKI BUDŽETSKI PRINCIPI

Formalno – statički budžetski principi su :

• Princip budžetskog jedinstva,• Princip budžetske potpunosti i• Princip preglednosti (jasnoce)

PRINCIP BUDŽETSKOG JEDINSTVA

Primena ovog principa zahteva da svi javni prihodi i rashodi u budžetu budu prikazaniu jednom budžetu. Na taj način dobija se celovit uvid predstavničkog tela ( parlamenta ) ustanje državnih finansija, čime se obezbeđuje uticaj parlamenta na finansijsku privredu zemlje.Princip budžetskog jedinstva omogućuje da se lakše i uspešno prevaziđe često velika razlikaizmeđu potreba za javnim rashodima i ekonomskih mogućnosti zemlje da se ti rashodi mogupokriti. O principu budžetskog jedinstva govori se ne samo kada su u pitanju budžeti užihpoliticko – teritorijalnih jedinica uključeni u budžet šire političko – teritorijalne jedinice, ujedinstveni opštedržavni budžet, već i onda kada su javni prihodi i rashodi pojedine političko – teritorijalne jedinice obuhvaćeni samo u njenom posebnom, vlastitom budžetu koji nije deobudžeta šire političko – teritorijalne jedinice.Tokom vremena praktični razlozi i povećana mogućnost da se ostvare neki od ciljevabudžetske politike, doveli su do promena , odnosno do isticanja zahteva za postojanjem višebudžeta ( budžetski pluralizam ) , kao i za finansiranjem nekih javnih potreba ne samo putembudžeta, nego i primenom drugih finansijskih instrumenata ( finansijskih programa, javnihfondova i sl. ) pojava budžetskog pluralizma ili sistema specijalnih budžeta u savremenimjavnim finansijama objašnjava se povećanom ekonomskom aktivnošću države i specifičnomulogom budžeta u ostvarivanju ciljeva ekonomske politike zemlje. Kao specijalni budžetpojavili su se u praksi dvojni budžeti, aneksni i autonomni budžeti. Savremena teorija pojavudvojnih budžeta objašnjava potrebom postojanja redovnog i kapitalnog budžeta. Redovnibudžet sadrži redovne prihode ( od redovnih dažbina i od javne privrede ) i rashode za tekućudelatnost državnih organa. Međutim, kapitalni ili investicioni budžet sadrži prihode od zajmovai ostale vanredne prihode, a njegovi rashodi obično idu na investicije. Aneksni budžeti idu uzbudžet kao njihov prilog i služe za podmirenje onih potreba koje nisu istovremeno i potrebedržavnih organa. Najčešće se donose za državna preduzeća koja vrše određenu javnu službu ,kao što su : železnica, pošte, radio, televizija i sl. Postoje i državna preduzeća monopolističkogkaraktera, kao što su fabrike duvana, šećera, soli, i sl. Autonomni budžeti su slični aneksnimbudžetima , a razlika između njih je u tome sto aneksni budžet odobrava predstavničko telo,dok autonomni budžet donose organi upravljanja korisnika sredstva, koji je ovlašćen nasastavljanje takvog budžeta.

PRINCIP BUDŽETSKE POTPUNOSTI

Princip budžetske potpunosti podrazumeva da se u budžetu iskazuju svi prihodi irashodi države , koji mogu biti prikazani u punom iznosu ( bruto budžet ), ili u

12


neto iznosu,kada se prethodno prebiju budžetski prihodi od rashoda , tako da se u budžetu prikazuje višak prihoda nad rashodima ( neto-budžet ). Primena neto budžeta ne omogućuje predstavničkomtelu da ima potpun uvid u finansijsku delatnost države , dok primena bruto budžeta obezbeđujekontrolu parlamenta pri raspolaganju javnim prihodima i njihovom racionalnom trošenju.U teoriji i praksi data je prednost bruto nad neto budžetom , tako da danas preovladavau praksi nacelo bruto budžeta. Međutim, i pored primene bruto budžeta u nekim se budžetskimsistemima susrećemo s pojavom da su prihodi i rashodi pojedinih korisnika , odnosno pojedinihdelatnosti dati u budžetu u neto iznosima.

PRINCIP BUDŽETSKE PREGLEDNOSTI

Princip budžetske preglednosti ili princip jasnoce budžeta obezbeđuje se tako da seprihodi i rashodi u budžetu grupišu na jedinstven način i to prihodi prema izvorima , a rashodiprema njihovoj nameni. Prilikom grupisanja budžetskih prihoda i rashoda primenjuju seutvrđeni klasifikacioni brojevi koji su jedinstveni za sve budžete, kako užih, tako i širihpolitičko – teritorijalnih jedinica. Podela javnih prihoda u budžetu može biti prema tome odkoga se ti prihodi ubiraju ( oporezivanjem, ubiranjem doprinosa, taksa ) , primenom kogporeskog oblika se ubiraju ( porez na promet, porez na imovinu, porez na promet nekretnina isl. ) itd. Podela javnih rashoda u budžetu može biti učinjena prema korisnicima ( resorni princip ) , a unutar toga za pojedine namene ( realni princip ) , i prema vrstama rashoda(funkcionalni princip ). Princip preglednosti budžeta olakšava predstavničkom telu(parlamentu), kao i najširoj javnosti, potpun uvid u stanje državnih finansija , kao i ocenuostvarenja budžetske politike zemlje .

DINAMIČKO – MATERIJALNI BUDŽETSKI PRINCIPI Dinamično – materijalni budžetski principi su :•Princip budžetske realnosti ( tačnosti )•Princip budžetske ravnoteže•Princip budžetske javnosti•Princip prethodnog odobrenja budžeta•Princip periodičnosti budžeta

PRINCIP BUDZETSKE REALNOSTI ( TAČNOSTI)

Princip budžetske realnosti znači zahtev da prihodi i rashodi budžeta budu što jemoguće tačnije utvrđeni, odnosno realnije, kako ne bi došlo do većih odstupanja izmeđubudžeta kao plana javnih prihoda i rashoda, s jedne strane, i ostvarenja tog plana, s drugestrane. Postoje mnogi razlozi koji mogu dovesti i koji često dovode do odstupanja izmeđuplanirane visine prihoda koje treba prikupiti tokom godine i visine javnih rashoda koji će sepodmiriti iz budžeta, na jednoj strani, kao i stvarno prikupljenih budžetskih prihoda i izvršenihrashoda iz budžeta na drugoj strani. Da bi se to sprečilo i svelo na najmanju meru, potrebno jedobro poznavanje svih relevantnih faktora koji utiču na visinu budžetskih prihoda i rashoda .očigledno je da se budžetski prihodi i rashodi utvrđuju na osnovu nekog pretpostavljenogmogućeg razvoja za vreme za koje se donosi budžet , odnosno to je plan prihoda i rashoda zanaredni period od

13


najčešće godinu dana , onda su razumljive teškoće koje postoje da bi setačno utvrdili svi oni elementi koji će uticati na kretanje prihoda i rashoda u narednom periodu.Da bi se dosledno pridržavali načela budžetske tačnosti neophodna je striktna primenaodgovarajućih propisa, postojanje sposobnih i iskusnih finansijskih stručnjaka, ostvarenjepredviđenih kretanja u privredi, korektni odnosi između zakonodavne i izvršne vlasti, primenaodređenih metoda planiranja budžetskih prihoda i rashoda itd. U tom smislu postoje određenemetode koje nam pomažu da što bolje i doslednije primenimo princip realnosti , odnosnotačnosti, kao što su : automatski metod, metod prethodne godine i metod direktne procenebudžetskih prihoda i rashoda .

PRINCIP BUDŽETSKE RAVNOTEŽE

Primena principa ravnoteže znači zahtev da prihodi i rashodi u budžetu moraju biti uravnoteži. To znači da je taj princip narušen ako su budžetski rashodi veći od budžetskihprihoda ( tzv. budžetski deficit ), odnosno ako su budžetski prihodi veći od budžetskih rashoda( tzv. budžetski suficit ) . Ukoliko se u toku izvršenja budžeta pojavi manjak ili višak u budžetu, onda se preduzimaju mere za uspostavljanje narušene budžetske ravnoteže.

Narušena ravnoteža može se uspostaviti povećanjem budžetskih prihoda ili smanjenjem budžetskihrashoda zavisno od stanja neravnoteže u budžetu.Budžetsku ravnotežu moguće je ostvariti na više načina : može biti postignuta formalnaravnoteža , što znači ravnoteža budžetskih prihoda i rashoda, nezavisno od toga kako je onaostvarena, a može biti postignuta i materijalna ravnoteža, što znači da je ravnoteža budžetskihprihoda i rashoda postignuta tako da su se budžetski rashodi pokrivali iz redovnih javnihprihoda. Ukoliko redovni prihodi nisu bili dovoljni da pokriju budžetske rashode , pa senedostajuća sredstva morala prikupljati uvođenjem vanrednih poreza , zaduživanjem državeputem javnih zajmova , sredstvima primarne emisije novca, i sl. , onda govorimo odeficitarnom budžetskom finansiranjuKlasična finansijska teorija bila je protiv budžetskog deficita i protiv budžetskogsuficita, jer je princip budžetske ravnoteže smatrala „ zlatnim pravilom ” javnih finansija.Posebno je bilo protiv budžetskog deficita, jer je smatrala da on dovodi do zaduživanjadržave , a to dalje izaziva inflatorne tendencije u privredi sa svim negativnim posledicama kojeiz toga proizilaze. Nasuprot ovakvom shvatanju , savremena finansijska teorija ucinila je velikizaokret, jer je umesto načela ravnoteže isticala stav o budžetskom deficitu, kao instrumentu zaoživljavanje privrede za vreme ekonomske krize . Tako je načelo budžetske ravnotežezamenjeno principom ekonomske ravnoteže, na osnovu koga su nastale dve teorije : teorijacikličnih budžeta i teorija automatske stabilizacije .Prema teoriji cikličnih budžeta , budžet moze biti deficitaran i predviđati veće rashodeod prihoda , ako se taj višak rashoda upotrebi za povećanje broja zaposlenih , za izgradnjukrupnih objekata infrastrukture, kao i za druge intervencije države u oblasti privrede. Ovim sepovećava kupovna snaga stanovništva, povećava se potrošnja koja izaziva porast proizvodnje,što je krajnji cilj ekonomske politike. Povećana proizvodnja i potrošnja omogućuju državi daprikupi veća finansijska sredstva putem oporezivanja, odnosno da formira „ egalizacioni fond”,koji će služiti za pokriće deficita u vreme ekonomske depresije. Tako se postiže ostvarenjebudžetske ravnoteže na duži vremenski rok, pa se takav budžet naziva „ ciklicnim budžetom ”.Teorija automatske

14


stabilizacije predstavlja jednu varijantu teorije i metoda cikličnih budžeta, čiji je osnov budžetska ravnoteža, ali je njena posebnost u nacinu na koji se ostvarujeta ravnoteža. Za ostvarivanje budžetske ravnoteže koristi se elastičnost nekih vrsta izvorajavnih prihoda. Ona se koristi za usklađivanje obima budžetskih sredstava i budžetskihrashoda. Posto su budžetski rashodi u stalnom i cikličnom porastu, izvori prihoda moraju bitiorganizovani da prate dinamiku kretanja rashoda. To se postiže naročito nekim vrstama javnihprihoda, kao što su porez na promet koji se smatra najizdašnijim i najelastičnijim izvoromjavnih prihoda. Zatim, to se postiže i prilagođavanjem progresivne poreske stope poreza nadohodak.

PRINCIP BUDŽETSKE JAVNOSTI

Poštovanje principa budžetske javnosti omogućuje poreskim obveznicima i svimorganima da se upoznaju sa veličinom budžetskih prihoda i svrhom njihovog trošenja, odnosnoda mogu imati potpun uvid u finansijsku delatnost države. Pimena ovog principa omogućuje ikontrolu svih koji učestvuju u procesu donošenja i izvršenja budžeta : parlamenta, vlade,upravnih organa, organa budžetske kontrole i ostalih subjekata. U svim savremenim državama princip budžetske javnosti je logičan i razumljiv, ako seima u vidu sadašnji stepen razvoja parlamentarizma i demokratije. Međutim, u prošlosti,podaci o državnim prihodima i rashodima smatrani su državnom tajnom, a u interesubezbednosti zemlje. Tako je državni budžet prvi put bio dostupan javnosti tek krajem 18. veka,kada je ministar finansija Luja XVI prvi objavio budžet (1781. godine ).Smisao uvođenja ovog principa je da se poreski obveznici upoznaju sa svrhom trošenjanovčanih sredstava koji su oni izdvojili na ime poreza za finansiranje državnih rashoda, štotreba povoljno da utiče na smanjenje otpora plaćanju poreza i na visinu poreske evazije.Sredstva izdvojena za određene državne potrebe koja ne podležu principu javnosti, zbog nekih„ viših ” državnih interesa, najčešće se nalaze u posebnim fondovima, koji se nazivaju tajni ilicrni fondovi.

PRINCIP PRETHODNOG ODOBRENJA BUDŽETA

Prvi preduslov za trošenje budžetskih sredstava je usvajanje budžeta od stranepredstavničkog tela ( parlamenta, skupštine ), odnosno, kada budžet donese, izglasa ovo telo.Time se omogućuje i obezbeđuje pravo predstavničkog tela da odlučuje o vrsti i visini državnihrashoda, zatim, o vrsti i visini državnih prihoda za određeni vremenski period, obično zagodinu dana. Ovim parlament dobija odlučujuću ulogu u utvrđivanju finansijske politikedržave u narednom periodu.Primenom ovog principa treba da se onemogući, odnosno da se svede na najmanjumoguću meru pojava samovolje u raspolaganju i upotrebi budžetskog prihoda od straneizvršnih organa vlasti. To je i razlog što je princip prethodnog odobrenja budžeta jedan odnajvažnijih budžetskih principa i da je u mnogim državama ugrađen u njihov ustav .Odstupanje od ovog principa ugrožava ostvarenje funkcije budžeta ,smanjuje odgovornostparlamenta u utvrđivanju finansijske politike države i otežava njegovu kontrolnu funkciju.

15


PRINCIP PERIODIČNOSTI BUDŽETA

Kao što smo videli, državni budžet se donosi za određeni vremenski period, obično zagodinu dana. To znači da se budžet donosi za svaku narednu godinu, tako da primena principaperiodičnosti zahteva da parlament bude u redovnim intervalima sazvan na zasedanje, da mu seomogući da redovno razmatra finansijsku situaciju u zemlji, da utvrdi zadatke za narednibudžetski period, da raspravlja o sprovođenju utvrđene politike u proteklom budžetskomperiodu.Budžet se, po pravilu, donosi za jednu godinu, jer je ovaj period pogodan zato što seputem budžeta vrši preraspodela nacionalnog dohotka koji je ostvaren u toj godini. Pored toga,period od godinu dana omogućuje lakše utvrđivanje potreba koje teba podmiriti, kao i potrebnasredstva, nego za vreme od dve ili više godina. Najčešće se budžetska godina podudara sa kalendarskom godinom, mada ima i slučajeva (SAD, V.Britanija i dr. ) gde se budžetskagodina ne podudara sa kalendarskom godinom, jer počinje 1.aprila ili 1.jula, pa traje do31.marta, odnosno do 30 juna. Za ovakvo rešenje često se navodi kao razlog da se rezultatiposlovanja u privredi saznaju posle završnih računa, tako da se tokom februara i marta ovirezultati mogu analizirati i na nivou cele nacionalne privrede, što treba da omogući planiranjabudžetskih prihoda i rashoda bolje sagledavanje ekonomskih kretanja u narednom periodu.

VRSTE BUDŽETA

Prema posebnim obeležjima budžet možemo podeliti imajući u vidu dva kriterijuma :vreme donošenja i homogenost budžeta. Tako imamo podelu budžeta prema vremenudonošenja i prema homogenosti budžeta .Prema vremenu donošenja budžet moze bitiredovan i naknadan.Redovan budžet je onaj koji je donet pre početka godine za koju se donosi, a naknadni je onaj budžet koji je donetu toku budžetske godine. Naknadnim budžetom utvrđuju se sredstva za finansiranje onihpotreba države koje uopšte nisu bile predviđene u tekućem godišnjem budžetu ili supredviđene, ali u nedovoljnim iznosima. Kada se posmatra odnos između redovnog inaknadnog budžeta prema njihovoj ekonomskoj i budžetskoj tehničkoj strukturi i sadržini,onda se redovni budžet pojavljuje kao osnovni, a naknadni kao komplementarni ili dopunski.To je razumljivo ako imamo u vidu da su redovnom budžetu utvrđena i raspoređena svasredstva na potrebe za koje se pretpostavlja da postoje. Međutim, budžetsko planiranje kaosvako drugo planiranje, ispoljava se u procenjivanju vrste i obima potreba koje se finansiraju izbudžeta, pa ukoliko je osnovni budžet postao nedovoljan, onda se on mora dopuniti jednimnovim naknadnim budžetom. Takav budžet je po vremenu donošenja naknadan, a po strukturidopunskog karaktera u odnosu na osnovni budžet.Moguće je u praksi vršiti izmene i dopune u redovnom budžetu, bez donošenjanaknadnog budžeta. Ove izmene poznate su kao ispravljanje budžeta. Ispravljeni budžet jeredovan, a ne naknadan budžet, jer se ispravke vrše u redovnom godišnjem budžetu (budžetski rebalans ). Ispravljeni budžet donosi se samo u slučaju ako se u većoj meri poremete proporcijeutvrđene u redovnom budžetu, tako da se ne može uspostaviti ravnoteža budžeta drugimmerama za uravnoteženje budžeta (virmanske, kratkoročne pozajmice, rezervnim sredstvima isl. ) Ova mogućnost da za finansiranje javnih potreba

16


mogu postojati više budžeta, ukazujena niz problema koji se mogu javiti u vezi sa opravdanošću korišćenja takve mogućnosti upraksi. Logično se nameće problem homogenosti budžeta, koji se odnosi na njegovo jedinstvo ina njegovu potpunost. Tako problem homogenosti nameće dva osnovna pitanja : prvo, da lidržava za finansiranje svojih potreba treba da ima samo jedan budžet ili može imati višebudžeta; drugo, da li svi prihodi koje država ostvari i nameni za finansiranje svojih potrebatreba da budu iscrpno iskazani u budžetu, ili ne. Prvo pitanje se u suštini svodi na okvirnojedinstvo budžeta, a drugo na njegovu okvirnu potpunost.

BUDŽETSKO JEDINSTVO

Tokom 19. i pocetkom 20. veka jedinstven i potpun budžet je za teoriju i praksupredstavljao idelan oblik budžeta. Svaka država, kao pravno lice, moze imati samo jedanbudžet, i da se u tom budžetu moraju utvrditi svi izvori prihoda i rasporediti na potrebe, jer jeto jedini način da se uspostavi i održi finansijska ravnoteža. Zato budžet mora biti jedini iisključivi akt finansiranja javnih potreba, i pored njega ne mogu postojati drugi finansijski akti.Ekonomski i politicki razlozi u savremenim državama izazivaju potrebu da se odstupaod strogog primenjivanja jedinstvenog budžeta i da se finansiranje pojedinih potreba vršivanrednim, aneksnim, autonomnim i drugim budžetima.

a)Vanredni budžet

Podela budžeta na redovni i vanredni i dalje postoji u savremenim državama. Uredovnom budžetu predviđaju se one javne potrebe koje se javljaju redovno i stalno i koje sepodmiruju sredstvima od stalnih i redovnih prihoda, od kojih je glavni prihod porez.Vanrednim budžetom podmiruju se državne potrebe koje se javljaju neredovno i sporadično.Prihodi vanrednih budžeta najčešće potiču od zajmova, mada ne uvek, koji služe zafinansiranje investicionih objekata, pa se za takve vanredne budžete kaže da su to budžetikapitala.Prigovor koji se najviše upućuje vanrednim budžetima je što se onemogućavamaterijalna veza sa redovnim budžetom,usled čega se ne može dobiti preglednost stanjadržavnih prihoda, jer su jedni poreski a drugi potiču od zajmova. Isto tako je teško imatipreglednost državnih rashoda, jer su jedni redovni, a drugi vanredni, što sve skupa otežavavršenje budžetskih prava predstavničkih tela. Izdvajanjem nekih javnih rashoda iz redovnogbudžeta i njihovim finansiranjem vanrednim sredstvima, prikriva se jasan pregled finansijskogstanja zemlje, a otežava i pravilna kontrola.Vidimo da su vanredni budžeti specijalizovani budžeti, čiji su prihodi neredovni iprivremeni ( zajmovi ). Vanredni budžeti se danas javljaju kao investicioni budžeti i težnja jeda se njihova primena normalizuje. Često se pravi razlika između vanrednih budžetainvesticionog karaktera i vanrednih budžeta u kojima se iskazuju rashodi na otplate državnihzajmova ( javni kredit ). Zato se jedni nazivaju investicioni budžeti, a drugi amortizacioni budžeti.

b) Aneksni budžet

Aneksni budžeti javljaju se kao specijalizovani budžeti ustanovljeni za pokriće javnihpotreba koje nisu istovetne sa potrebama organa državne uprave, jer se u

17


njima predviđajuprihodi i rashodi autonomnih tela i ustanova, državnih i poludržavnih preduzeća. Danas usavremenim državama postoji tzv. javni sektor privrede, odnosno javna državna preduzeća kaošto su u oblasti saobraćaja: železnice, pošte telegrafi i telefoni, autotransportna preduzeća i sl. ;zatim u nekim zemljama to su čelicane, rudnici uglja, petrohemijska industrija, duvanskaindustrija i td.12 Odnos državnog budžeta i aneksnih budžeta moze biti utvrđen tako da budžeti ovihpreduzeća ulaze u državni budžet. Međutim ova preduzeća mogu imati i veću finansijskusamostalnost, pa u tom slučaju nihovi budžeti predstavljaju samo prilog ili aneks državnogbudžeta.

c)Autonomni budžet

U nekim zemljma postoje autonomni budžeti za komercijalizovane ustanove koje vršejavnu službu. Ovi budžeti su veoma slični aneksnim budžetima. Razlika među njima je u tomešto su aneksni budžeti prilog državnog budžeta, o kome odlučuje predstavničko telo, dok autonomne budžete ne donosi predstavničko telo, već neki od državnih organa. Ustanove kojese finansiraju iz sredstava autonomnog budžeta mogu dobijati dotacije iz redovnog budžeta, alise takva dotacija ni po čemu ne razlikuje od dotacije koja se iz budžeta daje privatnomprivrednom preduzeću.

BUDŽETSKA POTPUNOST

Potpunost budžeta postoji onda ako su u budžetu iskazani svi prihodi koji potiču iz bilokog izvora, a namenjeni su za finansiranje državnih potreba. Znači, prvi uslov za potpunibudžet je da su u njemu iskazani svi prihodi i svi rashodi ( formalna potpunost ), a drugi uslovje da se ti prihodi i rashodi ne smeju međusobno prebijati ( materijalna potpunost ).Poštovanje formalne potpunosti omogućuje da budžet bude jasan i pregledan, akontrola njegovog izvršenja efikasna. Materijalna potpunost budžeta u suštini se svodi naocenu preimućstva dva modela finansiranja : metoda bruto- budžeta i metoda neto- budžeta.Pod bruto- budžetom podrazumevamo onaj metod finansiranja kod koga se u budžet unosisvaka pojedina vrsta prihoda u bruto iznosu, bez ikakvog prethodnog obračunavanja bilokakvih troškova potrebnih da se ovaj prihod naplati. Isto tako, u budžet se unose u ukupnimbruto iznosima i svi rashodi bez ikakvog prethodnog obračunavanja eventualnih prihoda kojeorgani ostvare vršenjem tih rashoda.Finansiranje po metodu bruto- budžeta suprotstavlja se neto- budžetiranje u kome sesvaki prihod i rashod predviđa u budžetu u neto iznosu, pošto se bruto prihod prethodno umanjiza iznos troškova potrebnih za njihovu naplatu.Možemo slobodno reći da u svim budžetskim sistemima savremenih državapreovlađuje primena bruto- metoda iskazivanja budžetskih prihoda i rashoda, pa se možezaključiti da je bruto-budžet usvojen i prihvaćen.

18


DONOŠENJE I IZVRŠENJE BUDŽETA METODOLOGIJA IZRADE I DONOŠENJA BUDŽETA U istorijskom razvoju budžeta dosta je razmatrano pitanje da li sastavljanje budžetatreba da vrši predstavnički organ ili izvršni organ. Konačno je preovladalo shvatanje da tajzadatak treba da pripada izvršnim organima vlasti. Postupak izrade budžeta sastoji se iz dvefaze : izrade i utvrđivanja nacrta budžeta i utvrđivanje predloga budžeta. Nacrt budžetaizrađuje organ državne uprave nadležan za poslove budžeta ( sekreterijat za finansije,ministarstvo finansija ) svake teritorijalno-političke jedinice, a utvrđuje ga političko izvršniorgan ( izvršno veće, vlada ). Predlog budžeta utvrđuje političko izvršni organ – vlada.Predlogbudžeta ne mora uvek biti usvojen od strane predstavničkog tela, iz dva razloga: 1. usledneslaganja parlamenta sa predlogom budžeta; 2. da se budžetski predlog tehnički ne završi uroku. Da ne bi usled navedenih razloga došlo u pitanje normalno funkcionisanje javnog sektorauvodi se sistem budžetske dvanaestine, što označava finansiranje po mesecima dok se neizglasa budžet (privremeno finansiranje). Privremeno finansiranje se sprovodi na osnovu:

•Odobrenja mesečnih prihoda i rashoda iz budžeta za prethodnu godinu;•Odobrenja privremenog finansiranja na osnovu predloženog budžeta.

Predlog se priprema na osnovu plana prihoda i plana rashoda. Planiranje budžetskih prihoda vrši se utvrđivanjem vrste, oblika i podoblika javnih prihoda i istovremeno utvrđivanjevisine u kojoj je potrebno da se ostvare. Zatim se utvrđuju vrste potreba za koje se imaju obezbediti sredstva u budžetu. Prilikom izrade nacrta organ za budžet je odgovoran zaravnotežu prihoda i rashoda budžeta. Izrada budžeta vrši se tako što nadležni državni organ(ministarstvo za finansije, ministarstvo za budžet ) pozove sve korisnike budžetskih sredstavada mu dostave podatke o potrebnim sredstvima za narednu budžetsku godinu. Korisnicibudžetskih sredstava sačinjavaju predlog svog preračuna prihoda i rashoda prema tačnoutvrđenoj šemi koja je utvrđena za sve nosioce budžetskih sredstava.Kada korisnik budžeta sačini predračun svojih rashoda( potreba ), onda ga dostavljanadležnom državnom organu (ministarstvu) koji taj predračun može izmeniti i dopuniti.Nadležni finansijski organ za budžet razmatra sadržaj budžeta kako s formalne tako i samaterijalne strane, vrši usklađivanje budžetskih prihoda i rashoda , sastavlja nacrt budžeta idostavlja ga političko-izvršnom organu ( vladi, izvršnom veću ).Kada vlada razmotri nacrt budžeta, onda se utvrđuje predlog budžeta koji se upućujepredstavničkom telu ( parlamentu, skupštini ). Odgovarajući odbori i komisije predstavničkogtela razmatraju i kritički ocenjuju opravdanost pojedinih delova budžeta i budžeta u celini,pozivaju pojedine korisnike da obrazlože ili dopune svoje zahteve. Posle sprovedene raspraveu odborima i komisijama , predlog budžeta dostavlja se skupštini, parlamentu na razmatranje iusvajanje. Otvara se parlamentarna debata, rasprava o predlogu budžeta, a onda se pristupaglasanju. Budžet se donosi u vidu zakona ( odluke ), a zatim se objavljuje u službenomglasniku gde se objavljuju i ostali propisi koje donosi skupština.U sastavljanju predloga budžeta, kao akta kojim se predviđaju prihodi i rashodi, odvelikog je značaja da se planiraju sa što većom preciznošću, i u tu svrhu se koriste sledeće metode:

19


•Metod automatskog planiranja-metod koji se bazira na određenimautomatizmima prilikom određivanja veličine prihoda i rashoda iz prethodne budžetskegodine;•Direktno procenjivanje-metod koji polazi od iznosa stvarno izvršenih javnihrashoda i prihoda u prethodnom periodu korigovanog za procenat koji se predviđa zanarednu godinu•Indirektna metoda-bazira se na definisanju određenih merila pri planiranjubudžetskih prihoda i rashoda.

IZVRŠAVANJE I IZVRŠIOCI BUDŽETA

Izvršavanje budžeta

Kad skupština , odnosno telo nadležno za donošenje budžeta izvrši verifikaciju,odnosno usvoji budžet, tada može početi izvršavanje budžeta ( izvršavanje budžeta može sevršiti tek posle prve uplate na početku budžetske godine, odnosno izvršavanje se može vršiti izprenetih prihoda, ako se prihodi prenose u narednu godinu). Budžet se izvršava u dva osnovnadela, tako da se izvorni i drugi prihodi uplaćuju u budžet, a izvršavanje rashoda se vršiisplatom iz budžeta. Tako se u budžetu postiže budžetska ravnoteža, jer se ne može isplatitiviše nego što je ostvareno prihoda.U osnovi, ovo znači da su obveznici poreza, taksa, naknada i drugih javnih prihoda,obavezni da u određenim iznosima i određenim rokovima uplaćuju svoje obaveze u budžet. Naovaj način se obezbeđuje priliv prihoda u budžet, čime se obezbeđuje izvršavanje – isplata izbudžeta pojedinih rashoda, koji su predviđeni u budžetu. Izvršavanje – isplata pojedinihpozicija se može vršiti do nivoa ostvarenih prihoda. Način i postupak izvršavanja budžeta suregulisani zakonima, uredbama, odlukama, rešenjima i naredbama.Obveznici poreza, taksa, naknada i drugih javnih prihoda, vrše uplatu svojih obaveza naposebne račune, koji su propisani naredbom. Naredbom se propisuju računi za uplaćivanjejavnih prihoda, koji su propisani zakonom ili drugim propisom, a pripadaju državnom budžetu,ili se dele sa drugima ( federacija, gradovi,opštine i dr. )Postupak izvršavanja rashoda je regulisan propisima, radi pravilnog izvršavanjabudžeta. Kod izvršavanja budžeta, pravilo je da funkcija naredbodavca i računopolagača buduu potpunosti razdvojene jedna od druge. Izvršavanje rashoda počinje od organa koji vodibudžet ( ministarstvo finansija ), tako što naredbodavac utvrđuje zakonski, ili drugi osnov zaprenošenje sredstava državnom organu, ili organizaciji. Sa računa budžeta se vrši prenossredstava na račun određenog državnog organa ili organizacije. Nadležni organ vrši konačnuisplatu budžetskih sredstava i odgovoran je za namensko trošenje sredstava.

VIRMANISANJE I REBALANS BUDŽETA

Izmena namene budžetskih rashoda, odnosno smanjenje rashoda kod pojedinihkorisnika, a povećanje kod drugih korisnika je budžetsko virmanisanje. Budžetski rashodi su potpuno određeni u budžetu i mogu se menjati samo uz odobrenje izvršnog organa ( vlade ),ako to specifične okolnosti zahtevaju.Izmena može biti delimična, ili u celini. Na kraju godine, budžetsko virmanisanje morada se potvrdi u predstavničkom telu, odnosno kod usvajanja završnog računa budžeta.Ako u toku budžetske godine dođe do značajnog odstupanja od planiranih prihoda irashoda, pripremaju se izmene i dopune

20


budžeta – rebalans budžeta, koji se i priprema i usvajapo istoj proceduri kao i budžet. Do rebalansa mora doći kada se ostvare znatno veći prihodi,odnosno rashodi. Rebalans budžeta je ponovno preispitivanje odnosa u javnoj potrošnji, kakobi se uspostavili novi odnosi u prihodima, odnosno rashodima. Ponovno uravnoteženje( rebalans budžeta ) država preduzima kada nije više u mogućnosti da izvršava budžet.Rebalans budžeta se vrši i kada se preraspodelom prihoda na postojećem nivou želi ostvaritiodređeni cilj u okviru tekuće ekonomske politike. Ova mera – rebalans budžeta se ne možepoistovetiti sa tzv. virmanisanjem, jer se kod ove transakcije vrši samo prenamena pojedinihrashoda.

KONTROLA IZVRŠAVANJA BUDŽETA ZNAČAJ I VRSTE BUDŽETSKE KONTROLE Budžetska kontrola i revizija

Budžetska kontrola i revizija su bitan segment izvršavanja budžeta, tako da su one nekavrsta nadzora nad naredbodavcima i izvršiocima budžeta. Pošto se izvršavanje budžeta vrši utoku jedne godine (budžetska godina ), to je neophodno obezbediti zakonitost u izvršavanjubudžeta.Pošto se radi o izuzetno značajnim sredstvima koja predstavljaju deo nacionalnogdohotka, neophodna je i određena povremena kontrola nad radom svih organa kojima jepovereno rukovanje i trošenje javnih prihoda. U svojim raznim vidovima, budžetska kontrolaobuhvata kontrolu svih subjekata, koji ubiraju i troše javne prihode.Da bi budžetska kontrola bila efikasna, neophodno je da se kontrola vrši u određenomvremenskom periodu i u procesu izvršavanja budžeta, kako bi se obuhvatili svi organi uizvršavanju budžeta i sve faze kroz koje prolaze sredstva javnih prihoda, transformisana ujavne rashode.Postoji više vrsta budžetske kontrole, ali se sve one mogu svrstati prema metodu,vremenu, objektima i organima koji vrše kontrolu. Prema metodu postoji:Dokumentarna i terenska kontrola, dok prema vremenu kontrola može bitiPrethodna i naknadna odnosno prethodna ili preventivna i naknadna ili represivna kontrola.

ADMINISTRATIVNA KONTROLA BUDŽETA

Administrativna kontrola je samo deo budžetske kontrole, a javlja se kao tekuća,prethodna i naknadna kontrola. Ona ima zadatak da ispita i utvrdi da li je angažovanjebudžetskoh sredstava i izdavanje naloga bilo zakonito.Ova kontrola treba da spreči izvršavanje nepotpunih naloga, kao i da utvrdi nepravilnoangažovanje budžetskih sredstava. Organizacija administrativne kontrole u osnovi ima dvaoblika : kontrolu koju vrše organi redovne administrcije ( računovodstvo ), a drugi oblik jekada kontrolu vrše specijalni kontrolni organi.Kod oba oblika administrativne kontrole postupak je isti.Kod svakog naredbodavca senalazi po jedan organ glavne kontrole, a to znači da se pre izvršenja mora kontrolisati svakiizdati nalog za isplatu.

21


REDOVNA I POSEBNA BUDŽETSKA KONTROLA Završni račun – redovna budžetska kontrolaZavršnim računom budžeta se završava budžetska godina, koja obično traje od 1.januara do 31. decembra. Po isteku godine za koju se budžet donosi, sastavlja se završni računbudžeta. Nacrt završnog računa budžeta sastavlja ministarstvo finansija, odnosno organnadležan za poslove budžeta. Završni račun budžeta se priprema u formi zakona, tako da sevladi dostavlja nacrt završnog računa budžeta. Nacrt završnog računa budžeta se sastavlja naosnovu podataka iz evidencija o izvršavanju budžeta, podataka o korišćenju sredstava naposebnim računima i podataka organa.Predlog završnog računa budžeta utvrđuje vlada, odnosno izvršni organ i dostavlja gaskupštini. Završni račun budžeta sadrži opšti deo, posebni deo i bilans stanja sredstava. Opštideo završnog računa budžeta sadrži :

1. ukupni iznos planiranih i ostvarenih prihoda;2. ukupni iznos planiranih i izvršenih rashoda ;3. sredstva izdvojena u stalnu rezervu ;4. način pokrivanja deficita 5. raspored ostvarenog viška prihoda.

U završnom računu budžeta daje se planirani i izvršeni raspored rashoda po namenamai korisnicima. U bilansu stanja sredstava iskazuju se nepokretne i pokretne stvari kojima organirepublike raspolažu. Istovremeno, završni račun budžeta sadrži i pregled sredstava posebnihračuna i budžetskih fondova. Završni račun budžeta se u skupštini usvaja po istoj proceduri koja se primenjuje zausvajanje zakona o budžetu. Kao i na budžet, tako se i na završni račun mogu podnetiamandmani koji se u proceduri prihvataju ili odbacuju. Posle razmatranja završnog računa,skupština usvaja zakon u načelu i u pojedinostima.

POSEBNA BUDŽETSKA KONTROLA KAO OBLIK POVREMENE KONTROLE

Povremena budžetska kontrola obuhvata kontrolu korisnika budžetskih sredstava i ovavrsta kontrole spada u „naknadnu” kontrolu. Ovu kontrolu vrši obično budžetska inspekcija,koja ima ovlašćenja da kontroliše namensko korišćenje budžetskih sredstava, odnosno kontrolujavnih rashoda. Korisnici javnih prihoda su u obavezi da i budžetskom inspektoru stave na uvidsvu relevantnu dokumentaciju o finansijskom i materijalnom poslovanju. U slučaju da jebudžetski inspektor utvrdio neispravnosti u trošenju sredstava, korisnik je u obavezi da postupipo nalogu inspektora, kako bi se otklonile neispravnosti u trošenju sredstava. U slučaju dadržavni organ ili drugi organ koji je korisnik javih prihoda, ospori rešenje budžetskoginspektora, tada organ može da pokrene upravni spor (upravni spor se vodi pred Vrhovnim sudom ). Pošto je budžet u savremenim državama pravni akt, a da bi se zakonito izvršavalepojedine pozicije budžeta neophodno je pratiti veliki broj propisa kojima se reguliše trošenje sredstava, kako bi se otklonila svaka sumnja njihovog namenskog trošenja. Međutim budžet jevremenom postajao

22


neelastičan instrument za kontrolu izvršenih rashoda , koji se finansiraju iz budžeta, tako da se sredstva izdvajaju svake godine za određene poslove i funkcije, bezulaženja u suštinsku analizu potreba i postignutih rezultata. Nedostaci budžetskog finansiranja su uslovili budžetske reforme , koje su sprovele pojedinedržave, a da se izvrše transformacije u budžetskoj potrošnji. Promene su se ogledale uglavnomu stavljanju naglaska na određena budžetska načela, promenu budžetske procedure, ili ukombinaciji više vrsta budžeta ( državni budžet, agrarni budžet i dr. ). I pored svih ovih promena, koje se i danas vrše, suština tradicionalnog budžeta ipak nije u osnovi promenjena.

23


LITERATURA:

1. Мр Петковић З., Пореско књиговодство и евиденција, БПШ (2009) Београд

2. http://www.wikipedia

24

poresko knjigovodstvo

Documents

ukupni iznos

obino zagodinu

beogradska

na rashodnoj

skladu sa

finansijsku

drugih javnih

princip budetske