UDK 316.356.2 (497.11 [umadija)

D r N i k o l a F . P a v k o v i }

PORODICA I SEOSKA ZAJEDNICA U [UMADIJI

SA@ETAK: Teme ovog rada su iz socijalne kulture, ta~nije, braka, po-rodice, zadruge (jedne specifi~ne forme pro{irene porodi~ne zajednice oso-bene Srbima i mnogim dr. narodima) ~iji su se izmeweni oblici sa~uvali dona{ih dana, zatim sela kao socio-ekonomske i obredno-regijske zajednice.Uzorak istra`ivawa bila su dva sela, Darosava i Progoreoci (sa 3536 stanov-nika 1981), op{tina Aran|elovac. Etnolo{ka istra`ivawa su obavqena se-damdesetih godina HH veka, sa mawim dopunskim prou~avawima 1981. i 1992.Pored neposredno prikupqene etnografske gra|e, izvor podataka bile su ma-ti~ne kwige mesne parohije Srpske pravoslavne crkve, dr`avna statistika iorgani lokalne vlasti. Vremenski, obuhva}eno je prvih osam decenija HH ve-ka, odnosno `ivot 3 do 4 generacije. Upravo taj relativno kratak period jeveoma zna~ajan, jer u wemu nastaju najdubqe promene u `ivotu i tradicijskojkulturi Srba, vidnije zapo~etih jo{ 1804. g.

Obuhva}eni su slede}i osnovni delovi i strukturni oblici seoske zajed-nice.

Brak: zna~aj i shvatawa o braku; monogamija i patrilokalnost kao stan-dardni oblici bra~nosti (od 936 porodica samo su 24 zasnovane na matrilo-kalnom braku); pripreme mladih za brak po~iwu od puberteta; tradicijski redpri udaji i `enidbi se u osnovi o~uvao do danas; uzrast za stupawe u brak;srodni~ki, dru{tveni i teritorijalni okviri sklapawa braka; na~ini skla-pawa braka; odnos gra|anskih i verski sklopqenih brakova; razvod braka.

Porodica, doma}instvo, zadruga. Op{ta tendencija: stalno smawivawebroja ~lanova porodice i usitwavawe doma}instva (kao ekonomske kategorije).Sa~iwena je ad hoc tipologizacija prema kriterijumu: zanimawe pravnog nosi-oca svojine u doma}instvu (1974. god.), pa su na osnovu toga konstatovani sle-de}i tipovi: zemqoradni~ka doma}instva (292), radni~ka (362 od kojih su 294sa zemqom), zanatlijska (30), slu`beni~ka (24) i penzionerska (144). Razma-trane su i sve va`nije funkcije porodice. Zadrugom se smatra svaka porodica(doma}instvo) od dva i vi{e bra~nh parova i wihove dece, koji `ive, rade itro{e zajedni~ka dobra: Naj~e{}e su to porodice od roditeqa sa jednim ilidva o`ewena sina u jednom nepodeqenom doma}instvu. Takvih je 1971. godinebilo oko 7%.

Seoska zajednica – Weni bitni elementi su: teritorija, me|e, poimawesela kao socijalne i obredno-religijske zajednice, tradicijski oblici kolek-tivne (seoske) svojine zemqe i nekih objekata na woj, seoski zborovi, seoska

223

kultna mesta i predmeti (crkva, grobqa – seoska i rodovska na svojoj zemqi,kultno drve}e zvano zapisi), seoska slava (tj. kult sveca za{titnika sela),kolektivni radovi i ispomagawa.

Neki elementi pravnog `ivota – Svojinski nasledni odnosi u poro-dici; pravni dualizam u nasle|ivawu imovine prema obi~ajnom pravu (sa neje-dnako{}u polova) i pisanim dr`avnim zakonima; sudski sporovi izme|u poje-dinaca, pojedinca i „dr`ave” (tj. dr`avnih firmi koje gazduju {umama ili po-qoprivrednim dobrima).

Od 1989. g. vidno je obnavqawe nekih oblika obi~ajnog i verskog `ivo-ta. To je posledica obnavqawa vi{epartijskog politi~kog sistema u zemqi inestanak prinudne ateizacije, naro~ito u {kolskom sistemu, zatim op{ta kri-za i raspad druge Jugoslavije (1991–1992).

KQU^NE RE^I: Srbi, brak, porodica, zadruga, doma}instvo, seoska za-jednica, pravni `ivot, obnova obreda i obi~aja.

UVOD (1)

Na{a izlagawa ti~u se socijalne kulture, ta~nije braka, porodice isela kao dru{tvene zajednice u naseqima Darosava* i Progoreoci u op-{tini Aran|elovac. Brak, porodica i doma}instvo u biti ~ine jednu ce-linu. Oba naseqa i danas imaju prete`no seoska obele`ja, ali sa nagla-{enom dinamikom promena u ekonomskom i dru{tvenom `ivotu sela i po-rodice.

Vremenski, obuhva}eno je razdobqe od po~etka 20. veka pa do krajasedamdesetih godina, tj. `ivot tri do ~etiri pokolewa. Upravo taj kra-tak period je veoma zna~ajan, jer u wemu nastaju najdubqe socijalne i eko-nomske promene koje su radikalno uticale na preobra`aj tradicijske kul-ture sela. Pomenute promene u ovoj maloj sredini uslovqene su op{tim to-kovima razvoja i modernizacije u zemqi, s jedne strane, i razvojem mesneindustrije i rudarstva u samim selima i u Aran|elovcu, s druge strane.

Metod rada je bio etnolo{ki. Izvori su etnografska gra|a koju samprikupqao u nekoliko mahova od 1972. do 1975. godine putem neposrednihposmatrawa i razgovora (sa predstavnicima triju pokolewa), kao i uz li-~no u~e{}e u nekim seoskim obredima, a zatim mati~ne kwige SPC – hra-ma svetih apostola Petra i Pavla, dr`avna statistika i etnolo{ka kwi-`evnost. Pored mnogobrojnih Darosavaca, dragoceni i pouzdani kaziva~ibili su mi Zlatibor Petrovi} i Vukosava Joksimovi}, {efovi Mesnekancelarije Darosava, kao i parosi Srboqub Markovi} i Radoje Stiki},na ~emu im srda~no hvala.

224

* Nasequ Darosava promeweno je ime u Partizani neposredno posle Drugog svetskograta. Odlukom Skup{tine Srbije od 6. aprila 2002. godine nasequ je vra}eno staro ime Da-rosava (v. „Politika”, od 21. aprila 2002). Sledstveno tome u ovom radu koristi se samoime Darosava.

OSNOVNI DELOVI I STRUKTURNIOBLICI SEOSKE ZAJEDNICE

Brak

(1) Zna~aj i shvatawa o braku. I po tradicijskom i po dana{wim shva-tawima u narodu brak, je normalna i neophodna ustanova. Stoga su retkislu~ajevi celibata me|u zdravim i normalnim osobama. Mogu}e te{ko}eili odlagawe sklapawe braka prevladavaju se pomagawem i nastojawimasrodnika i prijateqa da neo`ewena, odnosno neudata osoba stupi u brak.Bezbra~ni su izlo`eni mawem ili slabijem, ali stalnom pritisku srod-nika, pa i {ire dru{tvene okoline, da kona~no stupe u brak. Osobe u ce-libatu su ravnopravni ~lanovi dru{tva, ali se ponekad o wima govorisa`aqivo i podsme{qivo. (2)

(2) Oblik braka – Brak je monogaman i po pravilu patrilokalan. Od936 porodica u oba naseqa, samo 24 su zasnovane na domazetskom braku.Po socio-ekonomskoj strukturi, domazetski brak je osnovalo 11 zemqora-dnika, 9 radnika, 3 penzionera i jedan trgovac. (3) Od svih „uku}anika”,kako ovde nazivaju domazeta (a ~uju se jo{ i pogrdni nazivi keceqa{,uqez, jebac, dovodak), ~etiri petine ~ine skora{wi doseqenici iz vre-mena posle Drugog svetskog rata.

U domazete je odlazio mladi} koji je u ku}i imao vi{e bra}e, a ma-lo zemqe. Ekonomska nu`da izme|u dva svetska rata, pa jo{ i pedesetihgodina, nagonila je bezemqa{e na domazetstvo. Smatralo se da nije dobrobiti uku}anik, „`enin sluga”, jer je pravni nosilac imawa tast. Tek po-sle vi{e godina zajedni~kog `ivota, kada se stekne porod i kada se uvereda je „zet dobar”, tast mu „prepi{e” polovinu imawa ili celo imawe.Deca iz domazetskog braka prezivaju se po ocu, ali se u svakodnevnom go-voru ku}a i uku}anik i daqe nazivaju po `eninom rodu, pa se ka`e idemkod @. P. zato {to je on u ku}i P...i}a. Domazet se sahrawuje u rodov-skom grobqu svoje `ene. Takav je slu~aj bio sa domazetom Tanasijem Gera-simovi}em, koji je sahrawen me|u Vi}entijevi}e, ~iji su grobovi na wiho-voj zemqi, van seoskog grobqa.

Uku}anik, na~elno, ima pravo na deo svoje o~evine, ali se ipak sma-tra da „nije red” da ga uzima, jer je u `eninoj ku}i dobio sve. Domazetu jeva`nija slava „od imawa”, tj. `eninog roda, ali slavi i slavu svoga oca.

U dana{we vreme, iako postepeno i{~ezava omalova`avaju}i odnosprema domazetu, mladi se ipak te`e odlu~uju na domazetski brak. Uzrokopadawu matrilokalnog braka svakako le`i u oblasti socio-ekonomskihodnosa. Prvo, danas mladi qudi imaju mogu}nost zapo{qavawa izvan po-qoprivrede, pa zato ni najsiroma{niji ne `ele da idu na tu|e ogwi{te.Drugo, domazetstvo u ovom kraju, s obzirom na wegovo stanovni{tvo kojeje ve}inom dinarskog porekla, (4) nije omiqeno.

(3) Pripreme mladih za brak teku ve} od puberteta. Roditeqi idrugi stariji uku}ani postepeno upu}uju mlade u op{te dru{tvene i bra-~ne obaveze. Seksualno vaspitawe, kao deo pripreme za brak, delom po-

225

stoji i u porodici. Devojke takva znawa sti~u od majke, ali i od drugihmla|ih `ena (snaha) u ku}i, dok se mladi}i o tome vi{e obave{tavaju iz-van ku}e, me|u vr{wacima i starijim mu{karcima.

Jo{ izme|u dva svetska rata, pa i danas, momci za `enidbu su se boqeodevali. U to vreme su nosili vezene ~arape i vrlo cewen no` zvani ja-godinac, koji je imao dva reza i nosio se zadenut u ~arapi na desnoj nozi.Na javnim skupovima, gde se igralo, u kolo se hvatalo i po 20 momaka, ado kolovo|e je smela da se uhvati samo devojka sa kojom se momak pretho-dno dogovorio.

Ro|a~ke i prijateqske posete o slavama i seoskoj zavetini bile supovoqne prilike za upoznavawe mladih. Danas je saobra}awe me|u qudi-ma ~e{}e i raznovrsnije. Mladi se znaju jo{ iz {kole, susre}u se naigrankama i ispra}ajima u vojsku, a odskora i po „kafi}ima” (privatnemawe kafane sa elektronskom muzikom u kojima se okupqaju poglavitomladi). Stariji ro|aci i prijateqi, kao nekada{wi posrednici u upozna-vawu mladih, gotovo da su nestali.

(4) Tradicijski red kod udaje i `enidbe se u na~elu o~uvao. I da-nas, kao i ranije, va`i pravilo da se u ku}i `ene i udaju redom kojim suse ra|ali. Ipak, odstupawa od ovog pravila ima sve vi{e bilo zbog `eqeda neko kome jo{ „nije red” ne propusti povoqnu priliku, bilo zbog{kolovawa koje starosnu granicu sklapawa braka pomera navi{e.

(5) Uzrast za stupawe u brak – Prema tradicijskom znawu, pre Pr-vog svetskog rata se momkom za `enidbu smatrao mladi} izme|u 20. i 25.godine `ivota. On je tek od 20. godine po~iwao da igra u kolu i da sehvata do devojaka. To isto je va`ilo i za devojke koje pre 20. godine „ni-su smele ni misliti da se udaju”. I J. Erdeqanovi} je zabele`io da su se uDarosavi momci `enili sa svojih 20 do 30 godina. Takav je tada bio „obi-~aj”.(5) To je va`ilo i za druge krajeve [umadije koje je on prou~avao.

Pregledom mati~nih kwiga ven~anih od 1917. do 1964. godine do{aosam do pouzdanih podataka o starosnom dobu stupawa u brak. Oni se u osno-vi poklapaju sa usmenom gra|om prikupqenom o ovom pitawu, ali pokazujui odstupawa u odre|enim kra}im vremenskim odsecima (tabela 1).(6)

U bli`oj pro{losti, kao i u novije vreme, brakovi maloletnih su-pru`nika bili su retki. Do 18. godine prvi put u brak je stupilo 16,3%lica, a me|u wima ve}inu ~ine osobe sa 18 godina. U mla|im starosnimgrupama ven~anih veliku ve}inu ~ine devojke: u grupi do 18 godina –65,4%, u grupi od 19 do 20 godina – 62,7% i u grupi od 21 do 23 godine62,4%. U ostalim starijim starosnim grupama ve}inu ~ine mlado`ewe: ugrupi od 23 do 24 godine – 65,8%, u grupi od 25 do 26 godina – 68,7%,u grupi od 27 do 28 godina – 80,8%, u grupi od 29 do 30 godina – 79,5%i u grupi od 30 i vi{e godina – 68,6%.

Te`wa da mladi}i stupaju u brak ne{to ranije izra`enija je u rat-nim godinama 1917–1918; tada ih je u grupi do 18 g. bilo tri puta vi{eno devojaka. Uzrok ovoj pojavi svakako su bili, s jedne strane, odsustvo iveliki gubici mladih qudi u vreme Balkanskih ratova i Prvog svetskog

226

227

god.

1917-

1918.

1919-

1921.

1922-

1924.

1925-

1927.

1928-

1931.

1935-

1937.

1938-

1940.

1941-

1944.

1945-

1948.

1949-

1952.

1953-

1956.

1957-

1960.

1961-

1964.

ukupno

pol

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

M

@

svega

do 18

13

4

17

9

7

16

5

6

11

7

7

14

20

24

44

6

20

26

17

42

59

6

18

24

19

29

48

19

29

48

7

21

28

5

35

40

1

12

13

388

19-20

18

30

48

29

41

70

29

37

66

27

33

60

16

44

60

4

10

14

24

38

62

11

22

33

37

60

97

34

45

79

21

35

56

15

38

53

2

16

18

716

21-22

3

2

5

19

32

51

14

19

33

7

24

31

20

22

42

4

15

19

2

3

5

14

6

20

34

38

72

12

31

43

15

35

50

15

16

31

7

16

23

415

godine

23-24

3

–

3

12

12

24

11

2

13

21

28

49

22

9

31

12

5

17

11

4

15

8

–

8

28

22

50

25

24

49

32

21

53

39

12

51

15

5

20

353

starosti

25-26

–

2

2

26

18

44

7

6

13

10

3

13

14

5

19

16

7

23

17

2

19

2

2

4

14

5

19

22

12

34

19

9

28

24

9

33

14

4

18

269

27-28

1

–

1

13

1

14

4

–

4

–

–

–

5

1

6

5

–

5

6

4

10

1

2

3

8

3

11

11

–

11

14

3

17

13

5

18

12

3

15

115

29-30

–

–

–

9

1

10

1

–

1

1

–

1

1

–

1

4

1

5

3

1

4

2

–

2

2

–

2

7

–

7

5

1

6

4

4

8

–

2

2

49

31 i v.

–

–

–

2

1

3

1

2

3

1

1

2

1

1

2

3

–

3

5

2

7

3

2

5

8

–

8

8

4

12

5

3

8

5

2

7

4

3

7

67

2. brak

3

3

6

27

23

50

9

9

18

10

7

17

11

4

15

8

4

12

14

5

19

11

6

17

12

5

17

10

3

13

16

6

22

5

4

9

9

3

12

225

Tabela 1. Godine stupawa u brak

Napomena: nedostaju podaci za godi{ta 1932–1934.

rata, a sa druge, potreba za radnom snagom kada su se punoletne i stari-je devojke udavale za jedva stasale momke. U pomenutim ratnim godinama,kao i 1926, neveste su ~e{}e bivale starije od mlado`ewe za jednu do trigodine. Pregledom mati~nih kwiga ven~anih od 1917. do 1964. g. ustano-vio sam da je u 853 slu~aja (ili 65,41%) momak bio stariji od devojke;devojka je od momka bila starija u 288 slu~ajeva (ili 22,08%), dok su 163puta (ili 12,5%) mladenci bili istih godina.

Posle 1945. g., a pogotovu od {ezdesetih godina, starosna granica zastupawe u brak ponovo se pomera navi{e. Mladi}i te`e da zasnuju brakposle odslu`ewa vojnog roka ili kad se osposobe za neko zanimawe i za-posle. Za devojke i danas, prema lokalnim merilima, najboqe doba za stu-pawe u brak je izme|u 18. i 20. godine. Maloletni~ki brakovi su danasretka pojava; ukoliko ih ima, onda se ~e{}e radi o maloletnoj devojcikoja se udaje ili prosto be`i za punoletnog mu{karca.

(6) Srodni~ki i dru{tveni okviri sklapawa braka – Uvek je va-`ila srodni~ka eksogamija. Po{tuje se na~elo da se me|usobno ne `ene do9. „kolena”; „lo{e” bi se gledalo i za uzimawe posle sedmog ili osmogkolena. Smatra se da je „krv te`a nego mleko”, tj. da je va`nije srodstvopo mu{koj nego po `enskoj liniji. U najmnogobrojnijem rodu Gruji}a, ~ijisu preci doseqeni jo{ u 17. veku (6a), ne uzimaju se me|usobno. Po pravilu,ni dve sestre se ne udaju za bra}u, jer se i svastika ceni kao rod.(7)

Sve do Drugog svetskog rata, pa i prvih godina posle wega, supru-`nici su pripadali istom dru{tvenom sloju. Tu vrstu endogamije jasnopotvr|uju podaci iz „Protokola crkve darosava~ke za upis ven~anih1917–1934”: mladenci su iskqu~ivo bili „te`aci”. (8) U novije vreme utom pogledu ima promena, jer se industrijski radnici (doskora{wi seqa-ci) `ene seoskim devojkama.

Odlu~ivawe o izboru momka/devojke od {ezdesetih godina 20. v. zna-tno je izmeweno. Jo{ izme|u dva svetska rata roditeqi, pa i drugi srod-nici, imali su presudan uticaj na to s kim }e im sin ili k}i stupiti ubrak. Najva`nije je bilo da se roditeqima svi|a „prijateqstvo”, momkoviodnosno devoj~ini roditeqi i bli`a rodbina. Ekonomsko-dru{tvena mo}i ugled ku}a koje se „prijateqe” bili su ispred `eqa i naklonosti mla-dih. Gledalo se da su ku}e pribli`no istog bogatstva, pa su se naj~e{}ebogati oro|avali sa bogatima, a siroma{ni sa siroma{nima. Redosledvrednosti bio je: „dobra ku}a i familija”, a zatim osobine mladih.

Na primerima doskora{we prakse u izboru bra~nika sjajno se potvr-|uje ve} poznata pojava iz tradicijskog dru{tvenog `ivota: sklapawe bra-ka nije toliko va`an ~in samo za mladence, koliko za porodice, pa ibli`e srodnike novih supru`nika. Bilo je od velikog zna~aja s kim }e seneka porodica „oprijateqiti”, a to zna~i uspostaviti i pro{iriti dru-{tvene veze, imati koga da pozove na porodi~ne svetkovine i pojavi se najavnim mestima, da se ima s kim „prijateqevati”. Zato je razumqiva po-java da su sinove nerado `enili k}erima udovica i obrnuto, jer „nekaudovi~ina” nije mogla biti ravnopravna strana u „prijateqevawu”.

228

Od {ezdesetih godina 20. v. ~inioci i merila pri odlu~ivawu i iz-boru bra~nika znatno su se izmenili. Naravno, i danas se vodi ra~una omi{qewu i stavovima roditeqa, ali o sklapawu braka odlu~uju mladi.Specifi~na te`ina nekada{wih vrednosti o izboru bra~nog druga znat-no je, a ponekad i odlu~uju}e, izmewena u korist novih merila: radna kva-lifikacija, ima-nema radnu kwi`icu, `ivi u „varo{ici” (tj. u sredi{tuDarosave). Jedna od ranijih glavnih vrednosti – bogatsvo u stoci i zemqii brojnost ~eqadi u ku}i – u najnovije vreme je umnogome postala ote`a-vaju}a okolnost u nala`ewu devojke. Bogatstvo u zemqi i stoci zna~i ima-ti velike radne obaveze u ku}i, a velik broj uku}ana – ograni~ewe li~neslobode.

(7) Teritorijalni okviri sklapawa braka – Ima pokazateqa da je uovom delu [umadije jo{ 60-ih godina 19. veka preferirana seoska ekso-gamija i kao praksa i kao vrednosni stav. (9) Sli~no se mo`e videti i uProtokolu crkve darosava~ke za upis ven~anih od 1917 do 1964: oba su-pru`nika bila su u 21,1% slu~ajeva iz istog mesta. U ostalim slu~ajevi-ma devojke su bile iz 109 drugih naseqa. Velik broj drugih naseqa, me|ukojima je poneko i iz drugih republika, daje privid vrlo {irokog teri-torijalnog kruga. Ipak, oko 4/5 devojaka iz drugog naseqa su u stvari izobli`wih sela op{tina Aran|elovac i Lazarevac (Bukovik, Kru{evica,Prkosava, Gara{i, Jelovik, Ven~ani, Trbu{nica, Tule`i, @ivkovci, Ka-lawevci, Bistrica, Rudovci i Kopqari). Devojke iz Darosave i Progore-laca nerado i re|e se danas udaju u neko susedno vi{e selo. I obrnuto,devojke iz brdnijih sela rado }e se udati za momka iz Darosave; smatra seda ja ovo naseqe „kao varo{ica”.

Ograni~ewe na tradicionalni teritorijalni okvir sklapawa brakaverovatno je uslovqeno ~iwenicom da je krug kretawa mladih 2 2 8

zemqoradnika ograni~en. Sli~no je i sa mladim industrijskim rad-nicima „polutanima”, koji u najve}em postotku rade ba{ u mesnoj indus-triji {amota i u rudarstvu. Po mestu `ivqewa, srodni~kim i dru{tven-im vezama, oni su privr`eni u`em zavi~ajnom podru~ju.

(8) Na~ini sklapawa braka – Standardni na~in sklapawa braka je „pro-{evina”, tj. sporazumno i uz svadbene obrede dovo|ewe mlade. Dogovorenodobegavawe mlade je re|e, ali se primewuje i danas. Ovaj na~in zovu do-vo|ewe devojke „nasamo”. Primewuje se naj~e{}e u prilici kada je devo-jka nerado pristala na udaju za nedragog. U takvoj prilici, na nekolikodana pre svadbe, devojka odlu~uje da po|e za drugoga. U slu~aju be`awa is-pro{ene devojke, izme|u porodice koja ju je isprosila i porodice u kojuje dobegla odnosi nisu te`e naru{eni. O{te}ena strana smatra da jeipak boqe {to se to dogodilo pre, a ne posle ven~awa. Pored gra|anskogi crkvenog braka, za legalnost bra~ne veze i danas je va`na wegova tra-dicijska forma sklapawa – svadbeni ritual. Te`i se da sve bude „po obi-~aju”, da se „ispuni red”. To se ~ini bez obzira na zanimawe mladenaca(sl. 1).

229

(9) Gra|anski, crkveni i neven~ani brak – Od 9. maja 1946. g. pri-mewuje se Osnovni zakon o braku, prema kojem se razra|uju i sprovode u`ivot ustavne odredbe o obaveznosti gra|anskog braka. (10) Otada je brakizuzet iz nadle`nosti crkve. Mati~na kwiga ven~anih Narodnog odbora op-{tine Darosava ustanovqena je 26. maja 1946. g. Naravno, Parohija darosa-va~ka, kako se i danas zvani~no zove, i daqe odr`ava svoje mati~ne kwigeven~anih u koje se upisuju samo crkveni brakovi. Pore|ewem stawa sklo-pqenih gra|anskih i crkvenih brakova, (11) jasno se vidi da ve}ina gra|an-skih brakova, wih 64,36%, ima potvrdu i o crkvenom braku. (Tabela 2)

Tab. 2. Odnos gra|anskih i crkvenih brakova (za oba naseqa)prema Mati~noj kwizi ven~anih Mesne kancelarije Darosava iKwige ven~anih SPC hrama Sv. Ap. Petra i Pavla u Darosavi:

Crkveni brak sklapaju i seqaci i radnici. Zanimqivo je da je od vre-mene znatnije upotrebe automobila (od {ezdesetih god. 20. v.) crkvenih

230

God.

1945

1946

1947

1948

1949

1950

1951

1952

1953

1954

1955

1956

1957

1958

1959

1960

1961

1962

1963

1964

1965

1966

1967

1968

gra|.

brak

19

46

58

36

32

37

37

43

36

41

22

35

37

43

25

20

27

10

19

–

–

–

33

32

Crkv.

brak

19

44

44

25

22

28

30

33

22

27

7

13

25

20

9

12

7

2

10

6

10

22

12

12

% crkv.

brak

100

95,65

75,86

69,44

68,75

75,67

81,08

76,74

61,11

65,85

31,81

37,14

67,56

46,51

36,00

60,00

25,92

20,00

52,63

–

–

–

36,36

37,50

God.

1969

1970

1971

1972

1973

1974

1975

1976

1977

1978

1979

1980

1981

1982

1983

1984

1985

1986

1987

1988

1989

1990

1991

gra|.

brak

43

33

28

22

29

37

32

39

32

19

20

26

17

18

15

15

12

16

10

14

10

9

10

Crkv.

brak

17

9

15

4

11

14

11

14

11

9

14

10

10

8

11

11

6

7

8

6

3

6

7

% crkv.

brak

39,53

27,27

53,57

18,18

37,93

37,83

34,37

35,89

34,37

47,36

70,00

38,46

58,82

44,44

53,33

73,33

66,66

43,75

80,00

42,85

30,00

66,66

70,00

ven~awa sve mawe u staroj crkvi brvnari, a sve vi{e u parohijskom domuPo{to se svatovi na ven~awe dovoze automobilima, a wima se ne mo`epri}i crkvi jer nema pogodnog puta. Potreba da se svatovi idu}i kroznaseqe poka`u u dugom nizu vozila prevagnula je nad istinskom verskompotrebom za ven~awem u crkvi.

Neven~anih brakova je vrlo malo. Oni su osobeni uglavnom za drugo-bra~ne, koji najpre „`ive onako, zajedno”, pa kasnije, ako se uvere da sesla`u, tu svoju vezu i formalno ozakowuju. Formalno neve~ani, bar u po-~etku, `ive i oni koji nisu imali saglasnost roditeqa za brak (npr. uslu~aju dobegavawa devojke). Takav brak dru{tvena sredina uglavnom odo-brava jer se ven~awe doskora smatralo formalno{}u.

(10) Razvod braka i vanbra~na deca – Ogromnu ve}inu svih dana{wihbrakova ~ine prvoven~ani, {to govori da je brak ovde ~vrsta ustanova.Razvodi braka su relativno retki, naro~ito me|u zemqoradnicima. Kao uzrokrazvoda naj~e{}i je alkoholizam mu`a, a s tim je povezano zanemarivawedece i `ene. U najnovije vreme ima re|ih slu~ajeva da `ena napu{ta mu-`a zemqoradnika zato {to ne}e da se zaposli i preseli u „varo{icu”.Dru{tvena sredina i danas nepovoqno gleda na razvod braka. Razvedeni,posebno `ena, te`e }e ponovo u istoj sredini na}i bra~nog druga.

Vanbra~na deca su ovde prava retkost. U posleratnom vremenu pozna-ta su dva slu~aja: dve radnice imaju po jedno vanbra~no dete. U po~etku jeto bilo neobi~no i predstavqalo je predmet razgovora i poruge, a kasni-je se selo na to naviklo. Ta deca `ive sa majkama i nose wihovo prezime.Bila su i dva slu~aja udaje trudnih devojaka.

Porodica, doma}instvo, zadruga

Od po~etka 20. veka zapa`a se stalno smawivawe porodice (i doma-}instva). Razlozi su op{tije dru{tveno-ekonomske prirode. Najpre su sesmawivala a zatim i nestajala zadru`na doma}instva, a od sredine ovogaveka se zapa`a znatnije smawewe i prirodnog prira{taja. (Tabela 3)

Tabela 3a: Broj stanovnika prema popisu

Tabela 3b: Broj doma}instava prema popisu

231

Godina

Darosava

Progore.

1895

1242

513

1921

2082

–

1931

2748

–

1948

2602

627

1953

2358

1091

1961

2474

1230

1971

2526

1182

Godina

Darosava

Progore.

1895

183

77

1921

–

–

1931

496

–

1948

520

122

1953

474

232

1961

577

301

1971

617

320

Tabela 3v: Prose~an broj ~lanova po doma}instvu

Napomena: Prema popisima iz 1921. i 1931. g. podaci o Progoreocima iskazani su zajedno

sa Darosavom. Za 1921. g. nedostaje broj doma}instava.

Veli~ina porodice je nejednaka i u pojedinim zaseocima. O tome zva-ni~ni podaci postoje samo za 1953. g. U zaseocima udaqenim od sredi{tazvanog Varo{ica tada je preovla|ivao zemqoradni~ki tip porodice i u pro-seku je bio sa vi{e ~lanova no {to ih ima Varo{ica. Verovatno je tako idanas, ali o tome nema zvani~nih podataka. Godine 1953. iskazani su samopodaci o broju stanovnika i doma}instava (12), pa je na osnovu toga bilo je-dnostavno izra~unati veli~inu doma}instava po zaseocima. (Tabela 4)

Tabela 4: Veli~ina doma}instava po zaseocima 1953. g.

Popis stanovni{tva iz 1971. g., {to se ti~e veli~ine doma}instava,bio je najprecizniji, jer donosi koliko koje doma}instvo ima ~lanova.(Tabela 5)

Najmnogobrojniju kategoriju ~ine doma}instva sa jednim do ~etiri~lana; u Darosavi takvih je 62,2%, a u Progoreocima 70,9%. Pojedina-~no, najmnogobrojnija su doma}instva sa 4 ~lana: u Darosavi 24,44%, a uProgoreocima 28,12%. Tabela 5. daqe pokazuje da raznovrsnost privre|i-vawa svojstvena dana{wem doma}instvu nije bitnije uticala na wegovoprostorno predvajawe.

232

Godina

Darosava

Progore.

1895

6,78

6,66

1921

5,54

–

1931

5,54

–

1948

5,00

5,14

1953

4,97

4,70

1961

4,29

4,09

1971

4,09

3,69

Op{tina

Naseqe

Deo naseqa

Darosava

Darosava

Brdo i Pe{tan

Gorwi Kraj i Reka

Osredak

Staro Selo

Varo{ica

Progoreoci

Arsenijevi}i-Vasi}i

Gaji}i i Popovi}a Kraj

Stanojevi}a Brdo

Varo{ica

Broj

doma}instava

706

474

107

104

40

92

131

232

60

56

33

83

Broj

stanovnika

3449

2358

600

511

222

498

527

1091

315

282

161

333

Broj ~lanova

po doma}instvu

4,88

4,82

5,60

4,91

5,55

5,32

4,00

4,68

5,25

5,00

5,00

4,00

Tabela 5: Doma}instva prema broju ~lanova 1971. g.

A* – Doma}instva koja u drugom mestu imaju ~lanove sa kojima zajedno tro{e prihode

B+ – Doma}instva koja imaju ~lanove na privremenom radu u inostranstvu

Prou~avaju}i porodicu, odnosno doma}instvo i {iru zadrugu, ustano-vio sam da postoji {est wihovih tipova. Prema merilu zanimawa glavnognosioca doma}instva (na kojeg se „vodi” imawe), tipovi su slede}i: ze-mqoradni~ki, radni~ki, zanatlijski, slu`beni~ki, penzionerski i me{aniu razli~itim varijantama. Odmah vaqa napomenuti da ni jedan od prvihpet tipova nije „~ist”, nego da svaki od wih, u zavisnosti od vrste pri-vre|ivawa i raznolikih izvora egzistencije, predstavqa odre|enu kombi-naciju. Sem u slu`beni~kom, u svakom tipu ima vi{e od 50% doma}insta-va sa jakim elementima nekog drugog tipa. S obzirom na to da su se svi ovitipovi razvili iz zemqoradni~kog tipa doma}instva, ta slo`enost je ustvari prosta, jer i nezemqoradni~ka doma}instva u mawoj ili ve}oj meri`ive i od obrade zemqe.

Prema podacima Mesne kancelarije u Darosavi (14), od 854 ispitanadoma}instva, po kriterijumu – {ta je po zanimawu pravni nosilac doma-}instva, stawe u 1974. godini bilo je slede}e:

zemqoradni~kih doma}instava – 292, od kojih samo oko 30 nema nijednog zaposlenog van poqoprivrede;

radni~kih doma}instva: 362, od kojih su 294 sa zemqom;zanatlijskih doma}instava: 30, od kojih 18 sa zemqom;

233

Ukupan broj

~lanova po

doma}instvu

Doma}instva A*

Doma}instva B+

sa 1 ~lanom

sa 2 ~lana

sa 3 ~lana

sa 4 ~lana

sa 5 ~lanova

sa 6 ~lanova

sa 7 ~lanova

sa 8 i vi{e ~lanova

Ukupno

1 ~lan

2 ~lana

3 i vi{e

Ukupno

1 ~lan

2 ~lana

3 i vi{e

Ukupno

Darosava

45

83

100

151

108

84

28

18

617

–

2

–

2

8

3

1

12

Progoreoci

26

58

57

86

53

29

6

5

320

–

3

–

3

12

–

–

12

slu`beni~kih doma}instava: 24, od kojih 3 sa zemqom ipenzionerskih doma}instava: 144, od kojih su 94 sa zemqom.Mo`e se, dakle, govoriti o postojawu izrazitog tipa zemqoradni-

~ko-radni~ke i radni~ko-zemqoradni~ke porodice (doma}instva). Znatanje broj i penzionersko-zemqoradni~kih porodica, ali treba ista}i da susada{wi penzioneri ve}inom bili radnici „polutani”, jednom nogom nawivi a drugom u preduze}u.

S obzirom na ovakav sastav i stalne promene u posleratnom razvi-tku porodice, obratio sam posebnu pa`wu na wene osnovne funkcije, a tosu: biolo{ko-reproduktivna, ekonomska, dru{tvena i obredno-religijska.

1 Biolo{ko-reproduktivne funkcije porodice bile su u pro{losti,a i danas je tako, od prvorazrednog zna~aja. Svaka porodica je te`ila nesamo da se odr`i, nego i da se pro{iri, da pove}a broj svojih ~lanova.Za to su postojala dva osnovna razloga: a) ekonomski i b) dru{tveni. Svedo polovine 20. veka, dok je poqoprivreda bila ekstenzivna i predsta-vqala osnovni izvor `ivota, bio je potreban {to ve}i broj radnih ruku.Pove}awe broja ~lanova porodice, posebno mu{kih, zahtevali su {iridru{tveni i religijski razlozi. Trajawe porodice ra~una se jedino pomu{koj liniji nasle|ivawa; weno bogatstvo, ugled i snagu, nastavqawe kul-ta predaka i slave kao i ku}nog ogwi{ta, nose opet i iskqu~ivo sinovi.U te`wi da se obezbedi potomstvo primewivana su i magijsko-religijskasredstva i to poglavito u porodici.

Od sredine 20. veka promene u ovim funkcijama porodice su poste-pene ali vidne. Izmewena je ekonomska struktura porodice, a pojavom no-vih zanimawa i novih izvora prihoda znatno je umawena potreba za rad-nom snagom u wenoj proizvodnoj delatnosti. Izmewen je i odnos prema ve-ri: pod uticajm obrazovawa i prosvete, ali i nasilne i administrativneateizacije, inspirisane ideologijom vladaju}e komunisti~ke partije, sma-wena je religijnost, pa je i to uticalo na slabqewe verskog ~inioca te-`we za ve}om porodicom. Mu{ka deca se i danas vi{e `ele, ali se nesmatra velikom nesre}om ako se imaju i samo `enska. Usled navedenih ra-zloga, ne postoji vi{e te`wa za {to ve}im brojem dece: `ene vi{e nera|aju do kraja plodnosti. Porodica se planira, pa je broj dece ograni~enna dvoje-troje.

2 Ekonomske funkcije porodice su isto tako primarne kao i biolo-{ko-reproduktivne. Sve do kraja pedesetih g. 20. veka stalno se te`ilo nesamo odr`awu nego i uve}awu porodi~nog imawa. Otuda, i pored zakonskeobesna`enosti, relativna o~uvanost prava pre~e kupovine zemqe. Proda-vac danas ima samo umerenu moralnu obavezu prema srodnicima da prvowima ponudi imawe koje prodaje. Vlasnik se danas lak{e odlu~uje na „ce-pawe” i otu|ewe zemqe. Ipak, ambivalentan odnos prema zemqi postoji idaqe; ni sredinom sedamdesetih godina nisu bili retki slu~ajevi da rad-nici u industriji {amota kupuju zemqu za obradu. Uzroci su uglavnomekonomske prirode: nedovoqne radni~ke plate za `ivot cele porodice,povremena otpu{tawa nekvalifikovane i polukvalifikovane radne snage

234

i, kona~no, tradicionalisti~ki stav i shvatawe o postojanoj vrednostizemqe. Poneki od ovih radnika-seqaka povremeno sara|uju sa zemqoradni-~kom zadrugom: preuzimaju rasnu junad i goje je za tr`i{te.

Obra|ivawe zemqe bilo je, i uglavnom ostalo, zajedni~ka obaveza ce-le porodice. Boqa i doslednija podela rada o~uvala se u doma}instvimasa ve}im brojem ~lanova i izrazitijom poqoprivrednom osnovom. Me|u-tim, kako se prose~na veli~ina doma}instva od 1931. do 1971. godine sma-wila sa 5,54 na 4,27 ~lanova, tradicijska podela rada prema polu i uzra-stu u dana{wim doma}instvima umnogome nestaje. Ovome doprinosi ne sa-mo ukupno smawen broj ~lanova, nego i povremeno ili potpuno iskqu~i-vawe iz proizvodnog rada dece-|aka i stalno zaposlenih.

Promene u proizvodnim funkcijama doma}instva tesno su povezane saizmewenim socijalnim, odnosno profesionalnim i starosnim sastavomwegovih ~lanova. Deo porodice koji radi punom snagom u poqoprivredibrojno je prepolovqen, a ujedno i znatno ostario. Mla|i i najsposobnijimu{karci prvi ispadaju iz proizvodnog „tima”, jer su znatnim delomstalno zaposleni u industriji {amota i u rudarstvu. U poqoprivrednuproizvodwu oni se ukqu~uju samo sezonski i u odre|eno doba dana; oni je-dva da rade „sa pola snage”. I ovde „~isti” poqodelci, kao i drugde u Ju-goslaviji, do`ivqavaju istu sudbinu: wih je sve mawe, oni su sve stariji,radna sposobnost i u~inak su im u stalnom opadawu.

@ivot u seoskoj porodici ne zavisi vi{e samo od poqoprivrede jeroko 90% poqoprivrednih i drugih seoskih doma}instava ima dopunske iz-vore privre|ivawa. Wihov red vrednosti je nejednak: u zemqoradni~ko-ra-dni~kim doma}instvima zemqa je osnovni, a plata iz stalnog nepoqopri-vrednog radnog odnosa dopunski izvor; i obratno, u radni~ko-zemqoradni-~kim doma}instvima nekada{wi glavni izvor – zemqa – sada je samo do-punski. Sli~no je i kod penzionersko-zemqoradni~kih doma}instava.

Struktura potro{we u doma}instvu tako|e je pretrpela korenitepromene. Od nekada{we potro{we (i potrebe), koja je imala elementarnikarakter (stan, hrana, ode}a) i koja je zadovoqavana poglavito iz sopstve-nih, autarhi~nih izvora, sve se vi{e prelazi na potro{wu dobara kojadoma}instvo ne proizvodi neposredno. Zna~i, kupovinom se zadovoqavajusve vi{e i neke osnovne potrebe (naro~ito ode}a i delom hrana), ali istotako i novostvorene potrebe koje predstavqaju izraz radno i kulturalnoslo`enijeg `ivota (savremeno poku}stvo i oru|e za rad, {kolovawe, ra-dio i TV). Tako novostvorene i izvedene potrebe sve vi{e postaju osno-vne, a da bi se one zadovoqile doma}instva stalno te`e da proizvedu vi-{e za sebe i za tr`i{te. Na taj na~in se seoska porodica sve vi{e imnogobrojnim nitima upli}e u robno-nov~anu privredu. Novac se sve vi-{e zara|uje; nekada{wi odnos prema wemu da se strogo ~uva – izmewen je.On se lak{e i vi{e tro{i za zadovoqewe pomenutih potreba. U godi-{wem bud`etu poqoprivrednog, pa i poqoprivredno-radni~kog doma}in-stva, najvi{e stavke su za podmirewe poreza, nabavku i odr`avawe savre-menog poqoprivrednog oru|a za rad, za rasnu stoku i hemijska gnojiva isredstva za za{titu biqa, za savremeno poku}stvo.

235

3 Dru{tvene i obredno-religijske funkcije porodice – Ove ulogeporodice su posebno izra`ene o svadbi, ro|ewu i smrti (15), a zatim uvaspitawu i verskom `ivotu.

a) Glavnu ulogu u vaspitavawu, odgajawu i uop{te u socijalizacijisvojih ~lanova, posebno mladih, oduvek je imala porodica. Prema tradi-ciji i dana{woj praksi majka je glavni ~inilac u vaspitavawu i podiza-wu dece oba pola sve do wihove pete-{este godine `ivota. Otada poste-peno brigu o vaspitavawu de~aka preuzimaju otac, deda i starija bra}a.Oni ih sistematski uvode u mu{ke poslove, kazuju predawa o poreklu idoseqewu predaka, o nastanku i razvitku wihova naseqa. Deda i majka po-sebno upu}uju mlade u rodoslov i po mu{koj i po `enskoj liniji srodstva;u~e ih ko su im kumovi, bli`i i daqi srodnici, {ta ko kome „pada” ilimu „do|e” u srodni~koj mre`i, kako se, kada odrastu, ne bi „zagledali” unekog ro|aka. Ukazuju im kako da se ophode sa starijima u ku}i i izvanwe, kako da ih oslovqavaju i pozdravqaju, kako da im iskazuju po{tovawe.Naro~ito su u po{tovawu starije, posebno mu{ke osobe. Doskora je pri-likom susreta sa wima trebalo da mladi „prilaze ruci” radi celivawa;ako se usput sretnu, mla|i treba da se uti{aju i ne smeju se, kako stari-ji ne bi pomislio da to wemu ~ine.

Seksualnom vaspitawu se nije posve}ivala posebna pa`wa. O tome{ta ih ~eka u braku devojke su obave{tavane od snaha – `ena starije bra-}e. Smatralo se neprili~nim da o tome podu~avaju majka ili baba. Majkaje samo upu}ivala kako da se ophodi prema svekrvi i svekru i ostalimuku}anima mu`eva doma.

b) U okviru porodice (doma}instva) obavqaju se mnoge obredno-reli-gijske radwe kako iz `ivotnog kruga pojedinca, tako i tokom godi{wih pra-znika, posebno o krsnoj slavi, Bo`i}u i Vaskrsu. U takvim prilikama, popravilu, porodica je i obredno-religijska zajednica, sva na okupu.

U porodi~noj zajednici se u pro{losti, kako nam za prvu polovinu19. veka svedo~i J. Gruji} (16), strogo vodilo ra~una o kolektivnom po-stu. O tome je vodila ra~una zadru`na maja. Po mojim istra`ivawima, sli-~no je bilo jo{ tridesetih godina 20. v. Slabqewe, pa i razbijawe poro-di~ne zajednice kao proizvodnog tima ima za posledicu sli~an u~inak ina obredno-religijskom planu. Obredno-religijska uloga porodice se po-stepeno preobra`ava i prilago|ava novim uslovima. Uz vidnije iskqu~e-we nekih crkvenih elemenata, naro~ito u vreme „izgradwe socijalizma”,obredno-religijska uloga porodice se najboqe o~uvala o slavi i Bo`i}u.

Krsna slava i Bo`i} se proslavqaju u porodici u mnogo ve}oj merino bilo koji drugi verski praznici. Za ove praznike obavezno je na okupucela porodica. Na dan slave zaposleni u preduze}ima izostaju sa posla; ta-da obi~no na|u zamenu. O slavi su prazni~no obu~eni, primaju goste – bli-`e i daqe srodnike i prijateqe, drugove iz preduze}a. Za taj dan se sprema-ju mnoga jela i pi}a. Za mla|e o`ewene radnike, koji su se delimi~noili potpuno odvojili od roditeqa, slava je deo porodi~ne tradicije, pa ielement identiteta – prepoznavawa same porodice. Oni slavu dele na dva

236

dela: na „slavu” (u u`em smislu, tj. sa crkvenim elementima) i „gozbu”.Slava u u`em smislu obuhvata sve}u, koqivo i kola~ koji se re`e sasve{tenikom ili bez wega. Ovaj deo slave kod radnika (doskora{wih se-qaka) postoji vi{e kao segment tradicije, a mawe kao verska praksa. Onima poglavito dru{tveni karakter; tada se primaju gosti koji donose po-klone. U slavqewu ovih praznika otac porodice ispuwava i neke sve{te-ni~ke du`nosti, kao {to su obredno pojawe, lomqewe kola~a, odnosno,~esnice za Bo`i}. U tome mu poma`u sinovi.

Slavqewe bo`i}nih praznika nije vi{e ujedna~eno, ali ne zbog ra-zlika u kulturnoj tradiciji nego zbog nejednake veli~ine porodica i o~u-vanosti jednog istog obi~aja. U doma}instvima sa tri pokolewa i daqe suzastupqeni svi va`niji elementi slavqewa. U tome presudnu ulogu imastarije pokolewe. Majka/svekrva mesi obredne hlebove (17) i ide sa o`e-wenim sinovima i unucima tri puta oko ku}e nose}i p{enicu u rukavi-ci, a preko ramena vezani konopac sa slamom. Ona kvoca a ostali piju~u.(18) Doma}in se~e badwak, koqe i sprema bo`i}nu pe~enicu. (19) Pe~e-nica se kiti drenovom gran~icom. Ujutru na Bo`i} cela porodica se za-jedni~ki pri~esti tako {to svako ~eqade „vaqa da proguta po tri pupoq-ka drenova da bi bili zdravi ko dren”.

Gozba za dete (neki ka`u „gozba na dete”) je noviji porodi~ni obi-~aj nastao posle Drugog svetskog rata. Prire|uje se samo jednom u uzra-stu deteta od tri meseca, pa najdaqe do godinu dana. Kasnije se slavesamo ro|endani. Mladi roditeqi nedequ dana ranije pozivaju u goste naj-pre kr{tenog kuma, a zatim rodbinu, susede i prijateqe. Mlada majka zo-ve goste iz svog roda, a mladi otac (sa svojom majkom) zove svoje ro|akepo ocu i po majci. Sredi{we mesto za stolom ima kum, a oko wega su naj-bli`i (izme{ani) srodnici mladih roditeqa.

Svi gosti donose mnoge darove, u prvom redu za dete, a zatim za osta-le uku}ane. Baba i deda po majci obavezno donose krevetac, igra~ke, pe-~eno prase, a zetu odelo. Oni koji nisu bili na babinama sada obavezno uzdarove donose i poga~u. U proseku bude oko 70 gostiju, a stolovi za wihse postavqaju pod {atrom u dvori{tu. Muzika je obavezna; ona „ro|eni-je” goste, a naro~ito kuma i rodbinu mlade majke, do~ekuje svirkom i pe-smom na ulici. Gosti se uzajamno pozdravqaju i qube.

Pre ru~ka „vojvoda” (mlado`ewin zet na svadbi) kupi „na poga~u”darove u novcu. Najpre kum daruje jabuku u koju zabode 4 „pare”, a zatimostali gosti, da bi na kraju „starojko” i roditeqi mladih (roditeqa)„ponovili”, tj. zavr{ili darivawe jabuke. Prikupqeni novac kum s tawi-ra izru~uje u krilo (kecequ) mlade majke, a zatim se~e jabuku na~etvoroi baca je na 4 strane. Po predaji novca kum se qubi sa svima, a mladamajka qubi wega u ruku. Zatim se „lomi kumova poga~a”; okre}u je i lo-me kum i o~evi mladih roditeqa. Na kraju kumova poga~a kru`i oko stolovada bi svaki gost od we okusio po komadi}. Kum prvi po~iwe ru~ak, a za-tim ostali. Goste poslu`uju ro|aci mladoga oca; di`u se zdravice. Posleru~ka igraju se kola, a najbli`a rodbina ostaje i na ve~eri.

237

U danima drugih godi{wih praznika i za vreme kra}ih ili du`ihpostova porodica se vi{e ne okupqa niti predstavqa obredno-religijskucelinu. Isto tako, nekada{wi tabu rada u dane „mawih” svetaca odr`ava-ju jo{ samo stariji pojedinci. Rad u preduze}u, {koli pa i u poqu pre~ije od slavqewa i (ili) kolektivnog po{}ewa.

Kra}a dopunska terenska istra`ivawa juna 1992. g. uverila su me uop{tu te`wu vra}awu crkvi i obnavqawu obi~ajnog `ivota i u poro-di~noj i u seoskoj zajednici. „Starim obi~ajima”, „tradiciji”, mada mno-gima nije jasno {ta ona zna~i, sada se pridaju i nacionalna obele`ja. „No-{ewe krsta” („Krstono{e”) obnovqeno je 1991. g. Po{to je selo razbije-nog tipa i veliko, „Krstono{e” ne idu vi{e pe{ke nego na traktorskimprikolicama. Oni se zadr`avaju kod svakog drveta – „zapisa”. U urezanikrst na wegovom stablu utisne se vosak, a zatim se uz pojawe tri puta obi-|e oko wega.

Zadruga

Zadru`no doma}instvo je davna{wi predmet etnolo{kih prou~avawa.Prema Erdeqanovi}evim ispitivawima s po~etka 20. veka, zadruga je u[umadiji bila „u propadawu”. Po tradicijskim znawima tog vremena, po-~etkom druge polovine 19. v. bilo je zadruga sa „po sedamdeset lo`ica”(ka{ika), odnosno sa 70 ~lanova. Za J. Erdeqanovi}a je dvadesetak zadru-ga o~inskog tipa u jednom selu, „sa 15 do 20 du{a” predstavqalo fazui{~ezavawa zadruge. (20) Po~etkom sedamdesetih godina 20. v. malobrojniprimeri zajedni~kog `ivqewa roditeqa sa jednim do dva o`ewena sinapredstavqaju jedine oblike zadru`nog doma}instva. Za ovakve slu~ajeve sedanas u Darosavi ka`e „zajednica”, „u zajednici smo”. Ako bismo o~in-skim zadrugama smatrali ona doma}instva u kojima ima sedam i vi{e ~la-nova, onda ih je prema popisu iz 1971. godine bilo:

7 ~lanova 8 i vi{eDarosava 28 18Progoreoci 6 5

Ipak, nije izvesno da li su sva doma}instva sa 7, 8 i vi{e ~lanovastvarno bila zadru`na, jer se iz zvani~ne statistike ne vidi wihovastruktura, tj. od koliko su bra~nih parova sastavqena. Zadru`ni karak-ter je mo`da imalo i poneko doma}instvo sa 5 ili 6 ~lanova, ako je ima-lo bar dva bra~na para?

Dana{wa tradicijska poimawa o zadruzi uveravaju nas da je ona ovdeimala sve osnovne odlike zadruge srpskog naroda. I danas se smatra da su`ivot i rad u zadru`nom doma}instvu lak{i i ekonomi~niji nego u ino-kosnom, ali pod uslovom da u wemu vlada sloga; ako je nema, onda je bo-qe da se {to pre podeli. Qudi koji danas `ive u o~inskim zadrugama sve-sni su (i to isti~u) da su razlozi wihovog zajedni~kog `ivota ekonomskeprirode; zaposleni sin, bez zemqe, te{ko bi izdr`avao porodicu samo odsvoje plate. U ovim zajednicama smatraju da je zemqa i danas sigurniji

238

ekonomski oslonac u `ivotu nego „plata” nekvalifikovanog ili poluk-valifikovanog radnika.

Osobenost savremene faze razvitka zadru`nog doma}instva jeste we-gova formalno-pravna podeqenost. Mnogobrojni su slu~ajevi odvojenog`ivota zaposlenih i o`ewenih sinova od oca, ali ih sa roditeqskim do-mom i daqe vezuju sna`ne niti ekonomskog zajedni{tva i srodni~ke pri-padnosti. Sli~no kao i u kolubarskim selima (21), sinovi-radnici izdva-jaju se iz zemqoradni~kog doma}instva roditeqa da bi kao „bezemqa{i”lak{e do{li do zaposlewa i nov~anog de~ijeg dodatka. U stvarnosti, oni~esto i daqe `ive zajedno sa roditeqima ili pod istim krovom ili uposebnoj novoj ku}i izgra|enoj pored roditeqske ili u Varo{ici, kakobi bili bli`i rodnom zaseoku. Svu zemqu (koja se „vodi na oca”) i daqeobra|uju zajedni~ki. Sinovi rade i poma`u ocu u svom slobodnom vremenui u vreme godi{wih odmora. U vreme sezonskih poqoprivrednih radova„bolovawa” i izostanci s posla u preduze}u su naj~e{}i. Zauzvrat, zapo-sleni i ovako odeqeni sinovi imaju pravo na deo prihoda u poqoprivre-dnim proizvodima.

Dana{wi dru{tveno-ekonomski uslovi ipak ne pogoduju daqem odr-`avawu zadru`nog doma}instva. Radi se o op{tim mogu}nostima rada iopstanka izvan poqoprivrede, a zatim i o nekim posebnostima. Pomenu-}emo samo dve: poreski sistem i individualisti~ko pravo svojine. (22)Prva. Oporezivawe zemqi{nog poseda je progresivno: vi{e hektara – ve-}a poreska stopa. Na ovu pojavu ukazivali su mi sami zemqoradnici u si-novskim zadrugama. To prisiqava bra}u da se dele iako im je trenutnolak{e i ekonomi~nije da `ive zajedno, jer nemaju dovoqno radne snage.Druga. Po pravilu, pravni nosilac zemqi{ne svojine je doma}in, tj. otacporodice, pa je i to uzrok ubrzanijem odvajawu o`ewenih sinova od ro-diteqa. Nasuprot ovoj op{toj pojavi, ima retkih slu~ajeva slo`nih si-novskih zadruga u kojima je zemqa, osobito kupqenica, podjednako raspo-re|ena i upisana na ime oca-doma}ina i na ime o`ewenih sinova.

Stare{ina zadruge – Nekada{wi zadru`ni principi, po kojima je sta-re{ina bio samo prvi me|u jednakima, ~ak i u sinovskim (o~inskim) za-drugama nejednako su po{tovani i primewivani. Neposredno posle Prvogsvetskog rata bilo je zadruga u kojima je vladalo uverewe da je „stare{i-na u ku}i ka i bog na nebu”, pa makar u woj bilo i 20–30 ~lanova. U ku}iniko nije smeo da radi ni{ta mimo wega, pogotovu ne snahe. I, obrnuto,bilo je zadru`nih ku}a u kojima su se starija zadru`na na~ela ~vr{}e idoslednije primewivala. Ove neujedna~enosti su gotovo zakonita pojava ujednovekovnom toku postepenog preobra`avawa i prilago|avawa zadrugenovim socio-ekonomskim uslovima podjednako svojstvenim celoj Srbiji.

Danas su snaga i odlu~uju}a uloga stare{ine u wegovom ekonomskomi pravnom polo`aju. Pravni nosilac svojine je on a ne ku}na zajednica; ra-nije je takav polo`aj stare{ine sankcionisalo i gra|ansko pravo. Danasse za doma}ina ka`e da se „na wega vodi ku}a i imawe”, {to zna~i da jeon odlu~uju}i u raspolagawu imawem za `ivota, pa i in mortis causa.

239

U zadru`nim ku}ama u kojima je o`eweni sin zaposlen a neodeqen,otac je i daqe stare{ina. Sin donosi platu u ku}u i predaje je ocu. [ta}e se i gde sejati, kako obavqati poqoprivredni radovi – odlu~uje otac.On je i daqe predstavnik ku}e prema spoqnom svetu i dr`avnoj vlasti;razni slu`beni pozivi, ra~uni za utro{enu elektri~nu energiju i pore-ske uplatnice glase samo na wegovo ime. Ipak, zbog oja~anog ekonomskogpolo`aja zaposlenog sina (kojem „rodi svakoga meseca, a ocu jednom godi-{we”), stare{ina ku}e se i s wim redovno savetuje na {ta }e se utro{i-ti zara|eni novac ili {ta }e se iz ku}e prodati.

Doslednija podela rada u zadru`nom doma}instvu bila je mestimi~nozastupqena samo jo{ u vremenu izme|u dva svetska rata. Toga je bilo uzadrugama sa vi{e „matorog naroda”, tj. tamo gde je bilo bar nekolikoo`ewene bra}e. Sve „jetrve su se redale” sedmi~no u me{ewu hleba i go-tovqewu hrane, osim najmla|e u prvoj godini braka, dok se ne priviknena uku}ane. U nekim ku}ama ove poslove nije obavqala ni porodiqa za{est nedeqa od poro|aja. Po{teda nije bila motivisana qudskim obziri-ma prema porodiqi, nego zato {to je smatrana „poganom”. Daqe, `enskiposlovi su rad oko `ivine, no{ewe jela radnicima u poqu, odr`avawe~isto}e u ku}i, polagawe stoci (kad su mu{karci odsutni), mu`a krava iprerada mleka (ovce od 1965. g. vi{e ne muzu). Glavni mu{ki poslovi suorawe, kosidba, vr{idba, se~a drva u {umi i kod ku}e, rad oko stoke, iz-rada i odr`avawe oru|a za rad. Naj~e{}i zajedni~ki poslovi su okopa-vawe kukuruza i drugih kultura u poqu, skupqawe i pla{}ewe sena. Danasje prirodna podela rada umnogome izgubqena, pa `ene, zbog zauzetosti mu-{karaca van ku}e, obavqaju i mnoge wihove poslove.

Li~na svojina u zadruzi u zemqi i stoci danas ne postoji. Izme|u dvasvetska rata mlâda je donosila samo „spremu” (tkanine i ode}u), dok unovije vreme ta sprema obuhvata jo{ i name{taj i drugo poku}stvo. Za-brana dr`awa „miraza” (zemqe) mo`e se tuma~iti dvojako: kao relikt ne-kada{we neotu|ivosti zemqe ili da kao li~na svojina bude element ne-stabilnosti zadruge i povod za deobu.

Deoba ku}ne zajednice nema ni~eg osobitog {to ve} nije poznato zacelo podru~je gde je bilo (ili jo{ ima) zadruge. Ona mo`e biti delimi-~na: da se iz we izdvoji samo jedna u`a porodica, ili potpuna: svaka po-rodica se sasvim osamostaquje. Iako je vlast oca-stare{ine dosta nagla-{ena, ako je deoba u slozi, on je u naslednim pravima izjedna~en sa sino-vima. U deobi va`i staro pravilo minorata da u staroj ku}i ostaju rodi-teqi sa najmla|im sinom, te wegovom delu imawa prikqu~uju svoj deo.Stariji sinovi iz zajednice grade sebi ku}e na delu porodi~nog ili ku-pqenog imawa.

Seoska zajednica

Poimawe sela danas obuhvata celo naseqe sa „atarom.” Postoji i{ire, socio-ekonomsko shvatawe sela, koje se izra`ava re~ima i stavovi-ma: „selo je izgradilo”, „to je briga sela”, „slu`i svem selu”. Misli se

240

u stvari na sve `iteqe ili bar na one stanovnike sela koji su znatnijejavno i dru{tveno delatni, koji predstavqaju izraz javnog mwewa. Me|esela nisu svuda i jasno izra`ene, ali se ipak zna koja zemqa pripada se-lu. Seosko zemqi{te je izdeqeno na „potese”, unutar kojih su poqa raz-dvojena „sinorima” – uzanim pojasima neorane zemqe sa ponekim `ivimdrvetom i pobodenim kamewem.

Jedan od bitnih elemenata sela kao socio-ekonomske zajednice, svedo Drugog svetskog rata, bila je „selina”. Prostorno, selina u Darosavii Progoreocima bila je razbijena na nekoliko delova. Po~etkom 20. ve-ka, u Darosavi je obuhvatala oko 300 ha {ume na [utici i Orlova~i, za-tim preko re~ice Pe{tana, Portu ili Male ravne, a u zaseoku Poslov-~ica selina je bila Vrawevac. Porta je bila deo seline usred sela. Tu jebilo „va{ari{te sa orajima”, gde se odr`avao „va{ar” o Trojicama, zatimzgrada seoske op{tine, pa „seoski ko{” i „zapis” (kultno drvo).

U selinu je spadala i „{kolska zemqa”, opet u sredi{tu sela, na ko-joj su bile stara {kola i kafana, a danas novo {kolsko zdawe i pijaca.Tu se Darosavci i danas rado okupqaju posebno kada je pija~ni dan.

Progoreoci su imali {umu kao selinu na strani prema @ivkovcima.U jednom sporu oni su tu {umu izgubili u korist @ivkovaca. (23) Sli~nusudbinu do`ivela je i darosava~ka selina. (24) Iz ovoga bi se moglo za-kqu~iti da je po~etkom 20. v. stvarno pravo sela na selinu bilo tolikooslabilo da su je „dr`ava” i weni organi relativno lako preuzeli odonih koji su je kao zajedni~ko dobro od davnina koristili. Selinom jeupravqala seoska op{tina koja ju je redovno, svakog 1. marta, izdavala uzakup seqanima. Bilo je dosta zahvatawa od seline. Posle Drugog svet-skog rata sve tradicijske kolektivne zemqe progla{ene su op{tenarod-nom svojinom, pa je selinu preuzela zemqoradni~ka zadruga, dok danas {u-mom upravqa {umsko gazdinstvo.

Kao izraz nekada{wih znatnijih kolektivnih prava na privatnoj ze-mqi jesu prava slu`benosti. Do Prvog svetskog rata sena na livadama suogra|ivana „vrqikama”. Za neogra|eno seno na livadi, ako ga ne~ija sto-ka pojede, vlasnik stoke nije odgovarao. To zna~i da je pravo pa{e posto-jalo i na poko{enim livadama. Danas se vi{e pazi na privatnu zemqu, pase pored zabrane livada brani napasawe stoke i na strwi{tima. Ipak,neki vidovi slu`benosti na privatnoj zemqi jo{ postoje: prolaz prekotu|e zemqe (naro~ito pe{a~ki) dozvoqen je ako nema drugog puta; voda sene mo`e zabraniti na privatnoj zemqi, ali se bez saglasnosti vlasnikane mo`e ”hvatati” i provoditi vodovodom svojoj ku}i; na tu|oj po`weve-noj wivi mo`e se samo proterivati stoka i rukama sakupqati preostaloklasje `ita, ali se ovcama i govedima brani pa{a (dok se sviwe vi{e ine gone u pa{u). Za zabranu prolaza i pa{e ka`e se da je „zakrstio pro-laz”. To je pravni znak zabrane: u procepqeni uspravni {tap stavi sedrugi popre~ni, pa to li~i na krst (sl. 3). Ko nema prolaza, a potrebanmu je, mo`e ga tra`iti i dobiti sudskim putem.

241

Grobqe – Selo danas ima dva grobqa: Staro grobqe (u Starom Selu)i novije, zvano Pe{tansko. Novije grobqe je stvoreno krajem dvadesetihgodina ovog veka. Tada je Nikola Tonkovi} bio sahranio svoju k}er nasvojoj zemqi, a zatim je tu zemqu od oko jednog hektara, „da mu k}er nebi bila sama”, ustupio selu za novo grobqe. Danas mrtve sahrawuju u obagrobqa, ali je Pe{tansko ve}e od Starog.

Sahrawivawe umrlih je po rodovima. U drugoj polovini 19. v. posta-vqeno je i nekoliko spomenika krajputa{a. Rod Vi}entijevi}a je u vremePrvog svetskog rata zasnovao svoje grobqe na svojoj zemqi (sl. 2). Ve}ii skupqi spomenici podi`u se mladim qudima poginulim u svetskim ra-tovima. Spomen podi`e najbli`a rodbina ~ija se li~na imena i srod-ni~ki nazivi (u odnosu na umrloga) redovno upisuju pri dnu spomenika.Poneko podi`e spomen „sebi za `ivota” (sl. 4). Uz hri{}anski znak kr-sta, oko 1970. godine, na spomenike se urezuju i likovi pokojnika, odno-sno postavqaju bronzana poprsja. Spomenici sa reqefnom petokrakomzvezdom, kao ideolo{kim obele`jem, podignuti su nekim (verovatno pogi-nulim) policajcima (1957. i 1968. g.).

Seoski kmet je tradicijska dru{tvena ustanova koja se o~uvala doDrugog svetskog rata. Kmet je biran, kao i predsednik seoske op{tine, natri godine. Imao je platu. U okviru stare seoske op{tine, Darosava i Pro-goreoci su imali zasebne kmetove. Du`nosti kmeta, kao posrednika izme-|u dr`avne vlasti i sela, bile su kao i drugde u Srbiji: odre|ivao je iraspore|ivao obim i vrstu kuluka po doma}instvima, starao se o seoskomko{u sa zalihom hrane (kukuruza), u~estvovao u re{avawu mesnih sporo-va, posredovao u deobama zadru`nih doma}instava, prenosio i nastojao dase izvr{e naredbe vi{ih vlasti.

Kmetovima su u obavqawu du`nosti pomagali izabrani „odbornici”;Darosava ih je imala 12, a Progoreoci 6. Oni su ponajvi{e procewivali„potru” (poqske {tete). Selo nije imalo poqara za ~uvawe poqa, nego jesam vlasnik, ako uhvati tu|u stoku u svom poqu, zatvori i hrani. Po pro-ceni odbornika vlasnik stoke pla}a svu {tetu.

Op{tinski zbor je bio izraz seoske samouprave, a ~inile su ga ku-}ne stare{ine. Zbor je odr`avan kod op{tinske zgrade; wime je rukovo-dio predsednik op{tine uz prisustvo op{tinskog „delovo|e”. Do Drugogsvetskog rata za oba naseqa postojala su dva pla}ena „birova” (danas jeto „kurir” Mesne kancelarije) koja su raznosila razne pozive ili prosto„vikali na brdima i sazivali selo”.

Od sredine 19. v. pa sve dokle god su postojale ustanove predsednikaop{tine i seoskog kmeta, sve vi{e su postajale zavisne od sreske vlasti.Nekada{wa seoska samouprava je sve vi{e ste{wavana, predsednik i kmetsu se pretvarali u poslu{no oru|e vi{ih vlasti. Iako pla}eni slu`be-nici, oni su iz svojih polo`aja izvla~ili dodatne materijalne koristi.Gramzivost i koristoqubqe seoskog kmeta (pa i popa) u{li su i u naro-dnu pri~u. (25)

242

Selo kao obredno-religijska zajednica

U u`em smislu, razvijenost sela kao obredno-verske zajednice bilaje i jeste u zavisnosti od stepena op{te razvijenosti sela kao {ire dru-{tvene i ekonomske zajednice. Takav karakter Darosave i Progorelacane razlikuje se bitnije od ostalih naseqa u {umadiji i Srbiji, pa i kodJu`nih Slovena. (26) Selo kao ritualno-religijska zajednica ispoqavalose uglavnom na dva razli~ita nivoa: prvo, u ravni celog sela (ili barpredstavnika svih doma}instava) i, drugo, u ravni mawe ovla{}ene grupekoja deluje u ime i na korist cele seoske zajednice. Prvi oblik se najpo-tpunije i najdu`e o~uvao u vidu seoske litije (do 1946. g., kada je vlastzabranila takve skupove, koji su obnovqeni 1989. g.). Wihov ciq je da seu su{nom vremenu, kada je pretila opasnost propadawa letine, ali i kaocikli~na predohrana, obredno-religijskim radwama pomogne usevima iselu. Svrha takvog pona{awa je u krajwoj liniji integracija zajedniceugro`ene stvarnom ili mogu}om su{om.

Op{ta slava za Darosavu bio je (i ostao) prvi dan Trojica, a zaProgoreoce Spasovdan. Toga dana idu „litije” ili „krstono{e” (jer se upovorci pored crkvenih ”barjaka” nosi i veliki krst, jevan|eqe i ikone,a danas i srpska zastava). Ranije je seoski kmet odre|ivao ko }e nositisvete predmete. „Mirni i pobo`ni” de~aci su nosili jevan|eqe, a barjakeje nosilo devet mladih qudi „koji su odslu`ili vojsku”. „U litije” idusamo mu{karci: sve{tenik i po jedan predstavnik iz svake ku}e; ako jebilo |aka, onda je i on i{ao. Do kraja Drugog svetskog rata i{lo se pe-{ke, pa je ophod zbog veli~ine seoskog atara trajao gotovo ceo dan. Danassu u~esnici litije na traktorima s prikolicama (sl. 2). Obno{ewe bar-jaka i ikona bilo je velika ~ast, pa su se i na tom planu nekada ispo-qavali lokalni partijski uticaji. Od 1920. g. „znatnije svece” (ikonearhan|ela Mihajla, sv. \or|a) nosili su radikali.

Litija se kre}e preko poqa, bli`e me|ama seoskog atara. Na svomophodu obilazi sve „zapise” – kultno drve}e (ovde su to hrast ili orah).Darosava je imala {est zapisa Litija je polazila i zavr{avala svoj ophodu „porti” kod op{tinske ku}e. Tako je i danas. Ru~ak prire|uje ku}a na~ijem imawu je zapis. U Osretku, koji predstavqa polovinu kru`nog putalitije, prire|ivan je zajedni~ki „ru~ak” samo za „krstono{e”. Klalo se povi{e jagawaca, a ru~avalo se pod zapisom oki}enim vencem koji su isple-le seoske devojke. Ostali ”narod” sa~ekivao je krstono{e kod zapisa isamo „poslu`ivao vodom i {e}erom” (danas pivom i vo}nim sokovima).

Verovalo se da litije obezbe|uju ki{u: „Kuda pro|u krstono{e, bi}erodno poqe”. Pred krstono{e su izno{eni i te{ki bolesnici; wih su uhodu preskakali da bi ozdravili.

Svaki u~esnik litije obavezno je nosio ven~i} od `ita oko ruke, iz-nad {ake. Ven~i}e su pleli u crkvi za vreme bogoslu`ewa; tri puta sekle~i i u tri navrata plete. Posle obilaska seoskog atara svako je svojven~i} nosio ku}i; neko ga je stavqao na ko{nice, „da ne bega roj ve} dase tu pati”, drugi su ven~i} stavqali u „mlekar o ekser, da se hvata do-

243

bar kajmak”, dok su ih tre}i ~uvali radi le~ewa: kada detetu oboli sto-mak, prolivaju malo vode kroz ven~i}, pa wome zapoje dete. Grupno plete-we venaca, zatim wihovo obno{ewe oko sela i obavezno vra}awe ku}i i,najzad, zajedni~ki ru~ak krstono{a pod zapisom, ukazuju na stvarnu i sim-boli~ku participaciju svih seqana u obredu za zdravqe i napredak. Da jenekada u tom obredu bukvalno u~estvovalo celo selo, a ne samo krstono-{e, ukazuje poslu`ewe „ostalog naroda” vodom i {e}erom kod zapisa.

Drugi seoski praznik bila je „op{tinska slava”. Postojao je do1946. g. Za Darosavu i Progoreoce bili su to Mladenci (22. marta), alije proslava za svako selo bila posebna. U op{tinskoj slavi su u~estvova-li ve}inom „vi|eniji doma}ini”. Jedan od wih je bio „doma}in slave” ion je sa predsednikom op{tine „rezao kola~”. Dizawem svoje polovinekola~a doma}in je izra`avao `eqe za zdravqe i plodnost, dok je predsed-nik, di`u}i svoju polovinu kola~a, javno pozivao da se neko prihvati du-`nosti doma}ina za narednu godinu. Javqawem novog doma}ina otpo~iwaoje zajedni~ki ru~ak spremqen o tro{ku doma}ina slave.

Od obrednih povorki, koje su ritualnim igrama i pesmama te`ile dapomognu u pridobijawu naklonosti prirodnih sila za dobrobit cele zaje-dnice, najdu`e su delovale „dodole”. To je mo`da otuda {to im je logikahomeopati~ne magije dodolskog rituala konceptualno bliska i najjedno-stavnija i {to je ki{a u letwem periodu preko potrebna.

Crkvena parohija darosava~ka – Ona je do Drugog svetskog rataobuhvatala 4 naseqa: Darosavu, Progoreoce, Kru{evicu i Rudovce. Poslerata parohija se svela samo na Darosavu i Progoreoce. Promena nazivasela Darosave u Partizane nije uticala na ime parohije; ono je ostaloisto. Crkva je imala svoju zemqu kojom je upravqao crkveni odbor. Ve}ideo zemqe joj je oduzela dr`avna vlast 1946. g. Danas ona raspola`e sasamo oko 2 ha koje godi{wom licitacijom izdaje u zakup.

Crkva je sagra|ena oko 1830. g. od brvana i kao spomenik kulture jepod za{titom dr`ave. Kako je ona udaqena od dana{weg sredi{ta Daro-save i do we se ne mo`e pri}i automobilom, ona kao sveto mesto u nekimvidovima verskog `ivota (crkveno ven~awe) postepeno gubi svoj zna~aj.Poku{aji da se sagradi nova crkva posve}ena sv. Simeonu kod dana{wegparohijskog doma datiraju od pre Drugog svetskog rata, ali ni do danas senije oti{lo daqe od osve}ewa temeqa (5. avgusta 1990. osvetio ih je epi-skop {umadijski Sava).

Pored sve{tenika, postoji i crkveni odbor koji upravqa crkvenimposlovima. „Crkvewak” je slu`benik crkve i parohije. Wega i „tutora”(blagajnika) bira crkveni odbor.

Crkva je odvojena od dr`ave, pa se weno prisustvo u javnom `ivotusela, naro~ito u „vreme izgradwe socijalizma”, malo ose}alo. U verskom`ivotu sela i porodice crkva je bila prisutna, pre svega, u obredima po-greba, zatim kr{tewa i (najmawe, sa 50-60%) ven~awa. Ponekome, ko je`eleo da mu se dete krsti a mislio da bi mu to na bilo koji na~in {ko-dilo u preduze}u ili selu, to je potajno obavqala majka ili baba deteta.

244

Primawe sve{tenika u ku}u radi obavqawa nekog verskog obreda tako|eje bilo umaweno. Tako se, prema parohovom saop{tewu, u 1972. g. u Daro-savi u 386 (od ukupno 617), a u Progoreocima u oko 200 (od 320) doma-}instava svetila vodica za Uskrs. Za slavu sv. arh. Gavrila iste godine uDarosavi je 105 doma}instava svetilo vodicu. (27)

Prema Letopisu darosava~ke crkve svetih apostola Petra i Pavla(koji sam pregledao 16. juna 1992), poznati su weni slede}i parosi: 1879.Nikola Gerasimovi}, 1897–1903; Petar Gerasimovi}, 1903–1927; Maksa(nepoznatog prezimena), 1927–1935; Grujica Pavlovi} (sahrawen kod cr-kve brvnare), 1935–1936; Vladimir Nikoli}, 1936–1944; Aleksandar Mar-kovi} (iz Gara{a, ubijen 1944; po narodnom pri~awu, po tu`bi partizana,iako je sara|ivao i sa wima i sa ~etnicima, pa ga ovi posledwi ubi{e);1944–1945. opslu`ivali su Nedeqko Rankovi} i Petar Ostoji}; 1945–1961.Vitomir Jankovi}; 1972–1981. Srboqub Markovi}; 1982-1985. VitomirJankovi} (biv{i paroh); od septembra 1985. pa do aprila 2002. g., kadasam s wim razgovarao telefonom, Radoje Stiki} (rodom iz Rudog).

Radno udru`ivawe i pomo}

Tradicijsko radno udru`ivawe postoji i danas. Ono mo`e biti dvo-jako: kolektivno, op{teseosko i u mawim grupama. Op{teseoskim radnimudru`ivawem obavqaju se te`i i slo`eniji poslovi od zna~aja za celo se-lo. Pokreta~ takvih radova do Drugog svetskog rata bila je seoska op-{tina, a u novije vreme, pored organa vlasti, javqaju se i dru{tveno-po-liti~ke organizacije. Tako je u selu u posleratnom vremenu samodopri-nosom u radnoj snazi izgra|en Zadru`ni dom, popravqeni su putevi i uve-dena je elektri~na rasveta. Za izgradwu Zadru`nog doma svako doma}in-stvo je radilo po 5–6 dana i to se nije moglo nadomestiti novcem.

Danas su naj~e{}a ispomagawa u obavqawu sezonskih poqoprivrednihradova: kosidba, `etva (28), kopawe kukuruza i kupqewe {qiva. Za ova-kav zajedni~ki posao ka`e se „skupio sam mobu”. Danas se sve vi{e mo-bom obavqaju poslovi gradwe ku}e i drugih zgrada, dovod vode iz prirod-nih izvora (kopawe jazova i postavqawe cevi), „za riqawe vinograda”(duboko kopawe za nove zasade loze) i „se~ewe cigle”. Za takve poslovedo|e od 10 do 30 qudi. Moba se obavqa radnim danima i nedeqom, a zovuse susedi i ro|aci iz svoga i iz susednih sela. Ako se radi celog dana,onda doma}in za sve u~esnike sprema boqi ru~ak i ve~eru.

^este su i pozajmice. Zajme se stvari, alatke, stoka za rad, hrana, no-vac i radna snaga, a sve to bez svedoka. Izme|u dva svetska rata za pozaj-micu ve}e sume novca davala se „tapija” u zalog, tj. zemqa na jednu do dvegodine, uz procenat u novcu. Za to vreme vlasnik zemqe ju je obra|ivao iubirao plodove.

Novac se zajmi i danas i to na stari na~in, „u ~etir’ oka”; samo akoje neko „{aren” (nepouzdan), a vidi se da mu je nu`da, da}e mu se novacu zajam u prisustvu dva svedoka.

245

Zajam radne snage je prema na~elu: dan za dan istog posla, ali ima izamene – jedan dan ko{ewa vredi kao jedan dan majstorskog posla. Danasje vrlo `iva stambena gradwa, pa su ~este pozajmice stru~ne radne snage(zidara, elektri~ara, klesara, vodoinstalatera). U pozajmicu radne snageza sve vrste poslova najvi{e idu mu{karci; `ene prete`no idu na okopa-vawe kukuruza i skupqawe {qiva.

Elementi pravnog `ivota

Svojinski odnosi u porodici – I pored postojawa dr`avnih zakonakoji ure|uju imovinsko-pravne odnose, oni se i danas reguli{u na osnovuobi~ajnog prava. Prema tom pravu, sva osnovna sredstva za proizvodwu(zemqa, stoka, zgrade, oru|e za rad) su zajedni~ka svojina cele porodice,odnosno zadru`nog doma}instva. Jednovekovno delovawe Srpskog gra|an-skog zakonika teklo je u smeru ure|ewa porodi~ne imovine u individua-listi~kom duhu i postepenom ste{wavawu svojinskih prava porodice ukorist oca. Ukidawe kolektivisti~kog na~ela raspolagawa porodi~nomimovinom, zapo~eto u kapitalisti~kom dru{tvu, traje i danas. (29)

Na{a istra`ivawa pokazuju da je odnos prema osnovnoj porodi~nojsvojini i danas umnogome dvojak: on sadr`i elemente tradicijskog isavremenog prava. Prema pozitivnom pravu, otac je pravni nosilac svoji-ne na porodi~nom imawu; za `ivota on wome raspola`e. U porodicamagde postoji sukob izme|u oca i sinova, na osnovu ovog prava on mo`e bit-no umawiti wihov idealni deo ili ih ~ak razba{tiniti. Prema tradici-ji, samo su mu{karci, tj. sinovi, zakoniti naslednici porodi~nih dobara,osobito nekretnina, dok k}eri imaju pravo samo na otpremninu pri uda-ji, na ruho i svadbene tro{kove. U pogledu nejednakosti polova u na-slednim pravima – obi~ajno pravo i odredbe SGZ su podudarne. Wihovaduga primena ose}a se i danas: relativno su retki primeri da posle o~evesmrti sestra, iako ima zakonsko pravo, tra`i svoj deo u nekretninama.Ona zna unapred, jer je tako vaspitana, da zemqa ostaje bra}i. Ako nekasestra ostvari svoje pravo putem suda, onda tu srodni~ke qubavi i naklo-nosti vi{e nema. I, obrnuto, odri~u}i se svog zakonskog naslednog delau korist bra}e, woj su sva vrata u rodu otvorena; ona dolazi bratu naslavu i druge porodi~ne sve~anosti. (30) Slu~ajevi u kojima su `ene (se-stre) tra`ile i ostvarile svoja nasledna prava obi~no su pokretani na za-htev wihovih mu`eva. I obrnuto, ima mladih mu`eva koji dr`e do javnogmwewa i ne}e kao zetovi tra`iti da im `ena donese svoj deo o~evine unekretninama. Oni ne `ele da na slavi, gozbi za dete ili kojoj drugojsve~anosti u svojoj ku}i ~uju kako prisutni govore: lako mu je da tro{itu|u muku. Takvi qudi smatraju da nije pravo od svoje `ene zahtevati daona kao sestra tra`i svoj deo od brata. Vi{e im je stalo da imaju {ura-ka za prijateqa, da se uzajamno ~aste i pose}uju, nego da sudskim putemdobiju `enin deo imawa. Iz prakse Op{tinskog suda u Aran|elovcu pro-izilazi da se sredinom sedamdesetih godina 20. veka preko 80% `ena (se-stara) sa podru~ja te op{tine odricalo zemqe u korist svoje bra}e. (31)

246

Mogu}nost da k}i sudskim putem dobije svoj deo nasle|a stvorila jesporadi~ne slu~ajeve da otac sa sinom sklapa ugovor o do`ivotnom izdr-`avawu. K}i se time sigurno iskqu~uje iz nasledstva. Od 1971. godine ja-vqa se nova praksa sudskog obezbe|ewa majke. Ona tra`i svoj deo imawaza do`ivotno izdr`avawe. Sinu }e svoj deo ostaviti pod uslovom da jepazi i po{tuje kao majku. Ina~e, ona mo`e raskinuti ugovor i svoj deoostaviti tre}em licu. Ugovor o do`ivotnom izdr`avawu sa drugim licemnaj~e{}e sklapaju stara~ka doma}instva bez naslednika ili oni roditeqikoji su se potpuno razi{li od svoje dece. Takvih slu~ajeva je u 1963. go-dini na podru~ju Op{tinskog suda u Aran|elovcu bivalo jedan do dvamese~no, a u toku 1974–1975. g. i do osam u nekim mesecima. (32) Ugovorio do`ivotnom izdr`avawu su ~e{}i u Darosavi i Progoreocima nego ususednim selima, koja nemaju lokalnu industriju.

Novina u porodi~nim svojinskim odnosima je i sudsko obezbe|eweplodou`ivawa: da supruga, ako nad`ivi mu`a, u`iva svu imovinu do kra-ja `ivota, a ne samo svoj idealni deo. Tek posle wene smrti imovinommogu raspolagati zakonski naslednici.

Pored uobi~ajenih slu~ajeva da sestre svoj deo imovine ustupaju bra-}i, pravi~nim postupkom smatra se i odricawe tetaka u korist brati}a.(33) Isto tako, redovna je pojava da se {kolovana bra}a i sestre, odno-sno oni koji su zaposleni van poqoprivrede, ve}im delom ili u potpuno-sti odri~u svog dela u korist brata koji je ostao na imawu i `ivi samood zemqoradwe. Takav postupak smatra se pravi~nim i logi~nim, jer jeku}a ne samo snosila tro{kove za wihovo {kolovawe, nego sve to vremeoni nisu privre|ivali. (34)

U dana{wim (1975) uslovima zakonom ograni~enog zemqi{nog pose-da, dosledna i ravnomerna deoba porodi~nog imawa na sve zakonske nasle-dnike naj~e{}e ima dve krupne posledice. Prva je daqe usitwavawe iona-ko malih seoskih poseda, a druga izaziva poreme}aj srodni~kih i me|u-qudskih odnosa. Sestra koja sudskim putem od brata „istera” svoj deoimawa – „roda vi{e nema”. Smatra se da ona odlazi u drugu „punu ku}u”,da joj je tamo obezbe|en `ivot, da je „spremom ispla}ena” i da „nije pra-vo da uzima” zemqu od brata.

Na pomenutu pojavu pa`wu je pre nas skrenuo Radomir Luki}. On jeisticao da je nejednakost polova u naslednim pravima kod nas ukinulo so-cijalisti~ko pravo i to u ime jednakosti i humanosti. (35) Jednakost ovevrste se, kao {to smo i mi isticali, danas relativno retko ostvaruje.O~igledno je da su imovinsko-pravni odnosi u dana{woj seoskoj porodiciprimer pravnog dualizma proisteklog iz inercije tradicijske pravne sve-sti i prakse, koje i daqe daju prednost mu{karcima.

Sudski sporovi

Na podru~ju Op{tinskog suda u Aran|elovcu prose~no se pred sudomvi{e spore zemqoradnici nego ostali gra|ani. Od svih sporova, 7 do 8%su imovinski (oko nasle|a uop{te), posebno oko visine dela nasle|a. Za-

247

tim, mnogo je sporova oko naknade {tete i utvr|ivawa slu`benosti. Deo-bama porodi~nih imawa nastaju nove usitwene parcele, a u vezi s time ipotreba uspostavqawa slu`benosti (prolaza, puteva). Od 1970. godineu~estalo je „hvatawe” izvorske vode na privatnoj zemqi. Ta voda se jazo-vima i cevima sprovodi do ku}e preko zemqe vi{e vlasnika i sa daqineod nekoliko stotina metara. Susedi, ro|aci i prijateqi taj posao obi~noobave sporazumno, ali se de{ava da neko ne dozvoqava slu`benost, paucewuje i zahteva previsoku od{tetu. U tom slu~aju sud odre|uje stvarnu{tetu, pa radi op{teg dobra i interesa donosi presudu u korist onih ko-ji tra`e slu`benost.

^esti su sporovi i oko me|a, posebno zbog nekog drveta koje ~ini hladusevima, odnosno, ako ga jedna strana pose~e a druga zahteva svoj deo.

Sporova izme|u seqaka i „dr`ave” ({umskog gazdinstva ili zemqo-radni~ke zadruge) oko „zavatawa” zemqe danas vi{e nema. Svi takvi spo-rovi re{eni su do 1964. godine.

Zahtevi za zakliwawem stranke pred sudom danas su relativno re-tki. Zakliwawe se mo`e obaviti samo u prethodnom postupku, tj. pre no{to po~ne sudski proces. Zakliwe se jedna strana na zahtev druge straneu sporu. Sudija }e lak{e uspeti svojim savetom ako po{tuje lokalne pra-vne obi~aje i shvatawa o pravdi; ako u tome ne uspe, onda se u daqem pro-cesu dr`i samo zakona.

Krivi~ni prekr{aji u Darosavi su ~e{}i i vidniji nego u ostalimselima aran|elova~ke op{tine. Ovde je vi{e kafana, radnika „polutana”i usitwenih doma}instava, ~esto sa druk~ijim pona{awem i merilimavrednosti koja odudaraju od doskora{weg patrijarhalnog morala.

Sudije smatraju da bi oko polovine gra|anskih sporova moglo bitire{eno poravnawem i na druge na~ine, ~ime bi se izbeglo sudsko presu-|ivawe. To zahteva vi{e pa`we i vremena posve}enog svakom sporu i u~e-{}e ve}eg broja sudija kako bi se svaki slu~aj razmotrio sa svih strana.Do po~etka sedamdesetih godina postojali su tzv. sudski dani (nekolikoputa u godini), kada je sudija izlazio „na teren”, obilazio sela i na licumesta „sudio” odre|ene sporove, odnosno savetovao kako da se re{e istranke poravnaju bez pokretawa sudskog postupka. Zbog nedostatka novcanema vi{e ni sudskih dana.

U sporovima pred sudom osobena su dva na~ina pona{awa seqaka.Prvi na~in: stranka je svesna svog prava da pred sudom iznese svoje mi-{qewe o sporu; ona istupawe na sudu koristi kao priliku da se poka`epred javno{}u, da iza|e iz anonimnosti. (36) Drugi na~in: stariji i po-{teni qudi koji nisu bili pred sudom iskazuju prema wemu strahopo{to-vawe, pa se poneko preznojava i pobledi kada treba da govori.

Napolica

Ko nema dovoqno radne snage ustupa svoju zemqu drugome na obradu– „napola”. Uslovi su: vlasnik zemqe pla}a porez i daje polovinu seme-na i gnojiva, radnu stoku i oru|e za rad; napoli~ar je du`an da obra|uje

248

zemqu i vlasniku isporu~i gotove plodove. Ako je bila p{enica, onda zavr{idbu „ujam pla}aju iz komune”, a ostalo ide na vagu, pa to dele. Akoje u pitawu kukuruz, onda pri berbi ide korpa jednome, korpa drugome.Drugi na~in je „sijawe pod kiriju”, tj. na jednu godinu. Tada se mogu po-goditi da se vlasniku zemqe odmah sav pogo|eni novac isplati unapred pohektaru, a mo`e se i ~ekati do letine da se vidi koliko je rodilo i ko-ja je tr`i{na cena, pa da se tek onda isplati.

Zakup majdana – „Majdani” se tako|e daju u „zakup” na jedan ilivi{e meseci. Majdan je privatno zemqi{te gde ima pogodnog kamena za obra-du. Majdan uzet u zakup mo`e zakupniku doneti dobar prihod, ali i neu-speh. To zavisi od toga da li }e se u kamenolomu nai}i na „patos”, tj. napravilne slojeve ili na sitan i lomqiv kamen. Vlasniku majdana se pla}aili po kubnom metru ili za odre|eno vreme va|ewa (na mesec-dva).

Kupoprodaja stoke obavqa se naj~e{}e na sedmi~noj pijaci. Kadapo~ne poga|awe oko cene, okolo se iskupi i po dvadesetak qudi koji gla-sno govore koliko stoka vredi. Stoka se „kapari{e bez svedoka”. Kupo-vina je zakqu~ena kada se rukuju i „prekinu” ruke. Pravilo je: „Ono {tovidi{, to i kupuje{”. Kod kupoprodaje krupne stoke (volovi, krave, ko-wi), ona se daje „na probu”. Proba je po pogodbi, na 5–6 dana, i za tovreme gleda se kako se (kowi i volovi) pona{aju kada su upregnuti u ko-la, odnosno kako se krava muze. Kupac odgovara za uzetu stoku na probu.Prodavac odgovara za bolest stoke do nedequ dana.

Kod prodaje volova i kowa prodavac zadr`ava za sebe stari „ular”;za kupca kupuje nov. Ako bi se stoka prodala sa starim ularom, sa wimbi (veruje se) oti{li sre}a i napredak u gajewu stoke.

Najam stoke za priplod je postojao do {ezdesetih godina 20. v. Iz-najmqivali su se bikovi i pastuvi (veprovi ne). Vlasniku priplodnog mu-{kog grla pla}alo se u novcu. Ako krava ne ostane steona (odnosno kobi-la `drebna), onda se za istu cenu oplo|avawe ponavqalo jo{ dva puta. Da-nas se (1975), poglavito za goveda, primewuje ve{ta~ko osemewavawe.

Na kraju – Etnolo{ko prou~avawe porodice i seoske zajednice u[umadiji, na primeru dvaju naseqa, provedeno je prete`no u vremenu od1972. do 1975. godine sa dopunskim istra`ivawima 1985. i 1992. godine.To je vreme intenzivnih promena u tzv. narodnoj kulturi, ~iji je nosilacseqa~ko dru{tvo. Te promene teku jo{ od Prvog i Drugog srpskog ustan-ka po~etkom 19. veka, ali su tek u drugoj polovini 20. stole}a pre{le ufazu modernizacije.

Na{a istra`ivawa su pokazala da su preobra`aji tradicijske patri-jarhalne porodice i sela kao dru{tveno-ekonomske i obredno-religijskezajednice tesno povezani sa op{tim tokovima istorijskog razvoja i poli-ti~kih doga|awa u Srbiji i u Evropi. Vidna konstanta u `ivotu porodiceje wen preobra`aj od patrijarhalne slo`ene porodice zadru`nog tipa kau`oj, inokosnoj i mawe-vi{e egalitarnoj porodici. Wu odlikuju smawenbroj ~lanova, izmeweni unutra{wi odnosi i socijalna struktura. Od ~istozemqoradni~ke, ona je poprimila niz varijanata me{ovite porodice.

249

Negativno vrednovawe i sistematsko potiskivawe srpske tradicijskekulture i sistema vrednosti u vremenu „izgradwe socijalizma” odrazilose na celokupan verski i obi~ajni `ivot u porodici. To se posebno vidi(od 1946) u stalnom smawivawu crkvenih brakova i kr{tavawa dece. Ne-gativno vrednovawe tih oblika verskog i obi~ajnog `ivota ishodilo jepojavom novog porodi~nog obi~aja „gozba za dete”. To je osobeni oblikkulturalnog brikola`a sa nizom ritema iz svadbenog rituala i iz ritua-la kr{tewa. Po vremenu odr`avawa (u uzrastu deteta od tri meseca dogodine dana) i svojim sadr`ajem „gozba za dete” je umnogome supstitucijakr{tewa.

Ure|ewe imovinsko-pravnih odnosa u porodici i daqe je dvojako: naosnovama obi~ajnog prava i dr`avnog prava. Zakonska jednakost polova unaslednim pravima ne odgovara dru{tvenoj stvarnosti u kojoj mu{karci(sinovi) imaju prvenstvo u odnosu na `ene (sestre). To prvenstvo mu{kar-ca je jo{ izrazitije u oblasti tradicionalnog nasle|ivawa socijalnih iduhovnih dobara (porodi~no ime, krsna slava, kult predaka). @enino za-konsko ostvarewe nasle|a, kako pokazuje sudska praksa, postaje uzrok sla-bqewa i reme}ewa srodni~kih odnosa.

Novine u porodi~nim svojinskim odnosima su jo{ dve pojave: 1) skla-pawe ugovora o do`ivotnom izdr`avawu izme|u oca i sina kako bi se k}iiskqu~ila iz nasledstva i 2) sudsko obezbe|ewe majke (udovice) u plo-dou`ivawu sve imovine (a ne samo wenog idealnog dela), koja }e ostalimnaslednicima pripasti tek posle wene smrti.

Od 1989. godine vidno je obnavqawe nekih oblika obi~ajnog i ver-skog `ivota. To je, pre svega, funkcionisawe sela kao obredno-religijskezajednice. Ta pojava se poklapa sa raspadom biv{e Jugoslavije i op{tomdru{tvenom i ekonomskom krizom, poja~anim ispoqavawem nacionalizma,vi{epartijskog sistema i sl. U oba naseqa su obnovqene „litije”, odno-sno „krstono{e”. Novina u tom obredu je da se vi{e ne ide pe{ke negona traktorskim prikolicama i automobilima, a uz crkvene rekvizite oba-vezna je i srpska zastava.

Sticajem okolnosti, od vremena glavnine istra`ivawa pa do obja-vqivawa wihovih rezultata pro{la je ~etvrtina stole}a. Sve to uti~e nato da ti rezultati nu`no, makar i delimi~no, poprimaju svojstvo istorij-ske etnologije i da nose li~ni pe~at istra`iva~a. A to je ve} dovoqanrazlog za poziv na nova i jo{ produbqenija istra`ivawa.

NAPOMENE

1 Osnovni teksta ovog rada napisan je jo{ krajem sedamdesetih godina 20. v. Ma-we dopune su izvr{ene posle dodatnih istra`ivawa 1985. i 1992. g., kao i na-kon objave zvani~nog popisa stanovni{tva 1991. g.

2 Danas su poznata tri slu~aja celibata u selu: prvi slu~aj je da su dva brataostali neo`eweni jer su bili „veliki izbira~i”; u drugom slu~aju je iz istog

250

razloga devojka ostala neudata. Smatraju ih za li~no nesre}ne osobe, ali ihpozivaju na zajedni~ke ru~kove, slave i druge sve~anosti.

3 Ovakva struktura domazetskih brakova bila je u vreme mojih istra`ivawa, dokje u vreme prize}ivawa uku}anika bila mo`da druga~ija, verovatno ve}inomzemqoradni~ka.

4 N. F. P a v k o v i }, Stanovni{tvo naseqa Partizani, Glasnik Etnograf-skog muzeja 49 (daqe GEM), Beograd 1985.

5 J. E r d e q a n o v i }, Etnolo{ka gra|a o [umadincima, Srpski etnograf-ski zbornik LXIV (daqe SEZ), Beograd 1931, 137.

6 N. F. P a v k o v i }, n. d., 11-12.7 Postoji jedan izuzetak: dva brata od strica o`enili su se dvema sestrama

bliznakiwama.8 Treba ista}i da naziv „te`ak” u ovom kraju nije narodni: to je re~ crkvene

administracije sa zna~ewem seqak, zemqoradnik.9 O tome op{irnije: N. F P a v k o v i }, Etnografski zapisi Jevrema Gruji}a,

SEZ XCVI, Beograd 1992, 29-31, 135-137.10 M. B e g o v i }, Porodi~no pravo, Nau~na kwiga, Beograd 1957, 17, 27.11 Kwiga ven~anih Srpske pravoslavne crkve hrama Sv. apostola Petra i

Pavla 1949-1975 (i daqe).12 Savezni zavod za statistiku (daqe SZS). Popis stanovni{tva 1953, kw,

XIII, Stanovni{tvo i doma}instva, Beograd 1959.13 SZS, Popis stanovni{tva po naseqima i op{tinama. U`e podru~je Srbi-

je, op{tina Aran|elovac, Beograd , april 1972.14 Takvi slu`beni podaci u pisanom obliku ne postoje. Prate}i spisak doma}in-

stava i uzimaju}i u obzir zanimawe doma}ina, ove podatke mi je saop{tio{ef Mesne kancelarije – Zlatibor Petrovi}, me{tanin i odli~an poznava-lac prilika u svakom doma}instvu. Hvala mu jo{ jednom.

15 Kako svadba, ro|ewe i pogrebni obi~aji spadaju u dru{tvene (i delimi~no uu`e verske) obi~aje, posebno }e biti re~i o wima. Isto tako, niz dru{tvenih ulo-ga porodice pomenut je u odeqcima o braku i doma}instvu. Zato }emo u ovomodeqku govoriti samo o vaspitnoj i obredno-religijskoj ulozi porodice.

16 N. F. P a v k o v i }, Etnografski zapisi Jevrema Gruji}a, 47.17 Ona mesi „~esnicu” od kukuruznog bra{na stavqaju}i „paru” u wu, a posle pe-

~ewa je prema`e skorupom. Drugi obredni hleb je kvasni i zove se „ora~ica”.Ona je od p{eni~nog bra{na i na{arana je {qivovom gran~icom. Prilikomlomqewa „ora~ice” svi uku}ani je pridr`avaju jednom rukom, a „ora~” pri to-me jo{ ima i rukavicu na desnoj ruci.

18 Na ku}nim vratima ih do~ekuje doma}in. On sve wih posipa p{enicom iz ru-kavice, a doma}ica pospe wega.

19 Pre se~e doma}in se obra}a drvetu namewenom za badwak: „Dobro jutro, ~e-stitam ti Badwi dan”! Prvi iver od badwaka donese doma}ici, koja ga stavqaispod karlice sa razlivenim mlekom radi dobrog skorupa. „Ra`aw” za bo-`i}nu pe~enicu uvek mora da je nov, spremqen za tu priliku: „vaqa se” da jeod kru{kovog drveta. Pri klawu sviwe za pe~enicu „vaqa” uhvatiti wenu krv;wome se poprska nekoliko klipova kukuruza koji se kasnije daje stoci. Ta krvse mo`e pome{ati i sa kukuruznim bra{nom od kojeg se prave „kola~i}i” ko-ji se zatim osu{e i daju stoci u slu~aju bolesti.

20 J. E r d e q a n o v i }, n. d., s. Za stawe zadruge u prvoj polovini 19. v. videti:N. F. P a v k o v i }, n. d., 41.

251

21 V. N i k o l i } - S t o j a n ~ e v i }. Uloga nekih etnolo{kih faktora u soci-jalisti~kom preobra`aju Kolubarskog rudarskog bazena u SR Srbiji, Gla-snik Etnografskog instituta XVI-XVIII, SANU, Beograd 1971, 109.

22 R. L u k i }, Na{e pravo i seqa~ko dru{tvo, Glas CCLXXX, SANU, Odeqe-we dru{tvenih nauka kw. 15, Beograd 1971, 154.

23 Dana{we tradicijsko znawe o ovoj selini – {umi je dosta mutno. „Davno”, usporu sa susednim selom @ivkovci, progorova~ki kmet Novak Novakovi} na-vodno je primio neke dukate i odustao od spora oko te {ume od „oko 50 hekta-ra”, te ona pripade @ivkovcima.

24 O tome sam slu{ao kazivawe da pred Prvi svetski rat darosava~ka op{tinanije platila neki „porez dr`avi”, pa je stoga oko 300 hektara „selske” {umena [utici i Orlova~i pre{lo u dr`avne ruke.

25 U Darosavi se pripovedalo: „Na{ao |avo vr{ku (pletenu od pru}a za ribo-lov), pa se ~udio ~emu ona slu`i, jer voda jednako u wu ulazi i izlazi. Nakraju zakqu~i: ili je kmetovsko dupe ili su popovske bisage”.

26 O tome op{irnije: M. B a r j a k t a r o v i }, Selo kao kultna zajenica, Simpo-zijum „Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a” kw. IV, Prijepoqe 1976. N. F.P a v k o v i }, Selo kao obredno-religijska zajednica, Etnolo{ke sveske 1, Be-ograd 1978; D. B a n d i }, Kolektivni seoski obredi kao kulturni fenomen,Novopazarski zbornik 2, Novi Pazar 1978.

27 Za poznati obi~aj da „vojnici” ~uvaju Hristov grob od Velikog petka doVaskrsa, sve{tenik Vitomir Jankovi} ispri~ao mi je (29. jula 1985) slede}uanegdotu. Po~etkom tridesetih godina 20. veka jedan od „vojnika” se kriomiceu oltaru preobukao u sve{teni~ku ode`du. Kada su ga ostali opazili, upla{i-li su se misle}i da se pokojni pop Grujica povampirio, pa jedan od wih zava-pi: „Nemoj mene, pope Grujo, jer je i moj babo bio radikal”!

28 Sve do Drugog svetskog rata `welo se srpom: kosom niko nije kosio p{enicunego samo livadu. Smatralo se da kosa mnogo rastura i istresa zrna p{enice.Tek posle 1945. g. Darosavci su masovno prihvatili kosu ugledaju}i se na se-qane Bawe, Kopqara i Ora{ja. Srpom su uglavnom `wele `ene, a mu{karcisu „nalagali”, vezivali pletenom u`adi i „krstinali” snopove p{enice, tj.sadevali ih u krstine. Iako se ovde, kao i drugde po Srbiji, navodi raciona-lan razlog neupotrebqavawa kose u `etvi p{enice (rasturawe zrna), on vero-vatno nije pravi. Naime, upotreba srpa u zemqoradwi je starija od upotrebekose. Srp je u arhai~noj zemqoradwi bio oru|e `ene.

29 Uporediti o tome: R. L u k i }, n.d., 154.30 Dragan Marinkovi} (1937) iz Darosave je zaposlen kao bagerista, ali obra|uje

i svoju zemqu. On ima {est sestara. Trebalo je da svaka od wih dobije po 24ara zemqe – o~evine. Sestre su se odrekle svog dela u korist brata. Svadbenitro{kovi i „sprema” svake sestre pojedina~no bili su skupqi od vrednosti wi-hovog idealnog dela zemqe. One su sa bratom ostale u najboqim odnosima.

31 Usmeno saop{tewe sudije Op{tinskog suda u Aran|elovcu Vlaje Radojevi}a od14. februara 1975. g. Neke od ovih `ena koje su to svoje pravo ostvarile, iz-javqivale su pla~u}i pred sudom da to nebi u~inile, ali ih mu`evi nagone.

32 Prema usmenom saop{tewu predsednika Op{tinskog suda u Aran|elovcu 14.februara 1975. g.

33 Primer: majka i o`eweni sin `ive zajedno. Umre sin i ostaju wegova mu{kadeca. Kao naslednice javqaju se pokojnikove sestre (tj. tetke) koje ustupajusvoj deo brati}ima.

252

34 Primer: otac i o`ewen sin `ive zajedno. Sin je zaposlen, ali i poma`e ocuu obradi zemqe. Pored toga, sin od zara|enog novca kupuje zemqu koja se upi-suje na o~evo ime. Druga dva sina `ive u gradu, jedan kao zanatlija, a drugi jevojni penzioner. Smatra se da ne bi bilo pravo da u slu~aju o~eve smrti bezoporuke druga dva brata tra`e svoj jednak deo, pogotovu ne od zemqe kupqeni-ce za koju nema formalnih dokaza da ju je kupovao brat (zemqo)radnik.

35 Uzrok ove pojave R. Luki} vidi ne samo u snazi tradicije, nego i u privred-nom osnovu koji je jasan svakom seqaku: „no{ewe“ zemqe u miraz je kru`niput (mu` prima deo od svoje `ene, ali i daje deo svojoj sestri) i nepotrebnousitwava seqa~ki posed „radi ostvarewa jednog apstraktnog na~ela koje ne od-govara seoskoj privredi. Ovim se, naravno, ne `eli tvrditi da treba vratitinejednakost `enske dece, ali se skre}e pa`wa da ~ak i u takvim slu~ajevimagde izgleda nesumwivo da su u pitawu socijalisti~ka na~ela, ova na~ela ustvari nisu socijalisti~ka nego nasle|ena od bur`oazije i da se protiv wihmogu navesti ako ne odlu~uju}i, a ono ipak zna~ajni argumenti”, (R. L u k i },n.d., 154, 155).

36 Takva stranka pazi na svoje dr`awe i `eli da ostavi utisak na sud: polakoustaje, gleda okolo po sudnici, iska{quje se, gladi brkove i kona~no po~iwesa „dru`e sudijo” ili: „slavni sude”!

253

Slika 1: Drugo kolo posle gra|anskogven~awa, ispred Mesne kancelarije,vode ga mlado`ewa (po obrazovawutehni~ar) i mlada (nastavnica

matematike); „vojvoda“ igra nose}isrpsku trobojnicu oki}enu jabukom(na vrhu), ko{uqom, „ambasador“

}ebetom i ~uturom rakije, a u rucidr`i i `ivu koko{ku.

Septembar 1972.

Slika 2: Stariji nadgrobnispomenici krajputa{i.

Progoreoci, septembar 1972.

FAMILY AND RURAL COMMUNITY IN [UMADIJA

by

Dr. Nikola Pavkovi}

Summary

The paper presents ethnological studies of two rural settlements in [umadija withthe characteristics of agricultural, industrial and mining production. They are typicalsettlements with all significant elements of traditional Serbian culture, but are under-going significant shanges and modernization. The greatest part of the research wascarried out from 1971 to 1975, with the additional researches in 1981 and 1982; theresearches deal with the period of the first eight decades of the 20th century. The top-ics of the research are marriage, family and households, rural co-operatives, village asa socio-economical and ceremonial-religious community, elements of law related torural life. Since 1980, the phenomena of retraditionalization have been opserved inrural life.

254

Slika 3: Pravni znak: „zakr{tenopoqe“ (zabrawen prolaz).Darosava 27. januar 1975.

Slika 4: Nadgrobni spomenik iz 1950.Postavili su ga roditeqi poginulomsinu Miloradu Smiqkovi}u 1943. g.

„i sebi za `ivota“Darosava 29. septembar 1975.