Porodina farma u svinjarstvuZa razliku od seoskog domainstva koje svinje proizvode za sopstvene potrebe i eventualnu prodaju vika proizvoda, porodina farma je trajno orijentisana na robnu proizvodnju koja porodici obezbeuje egzistenciju. Uslov za opstanak na tritu je konkurentna i to je mogue jeftinija proizvodnja. Finansijski rezultat zavisi od proizvodnosti ivotinja (veliina legla, dnevni prirast, utroak hrane u tovu itd), produktivnosti rada (broj grla koje opsluuje jedan radnik), utroka energije za grejanje i hlaenje objekata, a posebno od trokova izgradnje (cena povrine smetajnog prostora po proizvedenom tovljeniku telesne mase 110-120 kg).Da bi se navedena pitanja reila, mora se razraditi tehnoloki postupak koji obuhvata sve poslove, postupke i primenjena tehnika i graevinska reenja poev od lokacije farme, naina dranja i smetaja svinja, pa preko razmnoavanja, odgoja prasadi, ishrane u tovu do isporuke i transporta svinja. Pojam tehnologije obuhvata i sve postupke oko odravanja higijene i zdravstvene zatite svinja, ali i zatite ovekove okoline (izubravanje i tretman stajnjaka), postupke u vezi obezbeenja uslova da se ivotinje oseaju udobno (welfare) kao i poslove i reenja koja obezbeuju oveku-farmeru bezbedne i optimalne uslove za rad. Nije realno oekivati da farmer moe da rei sve to se danas zahteva u proizvodnji svinja koje bi po kvalitetu i proizvodnoj ceni bile konkurentne na tritu, ve za taj posao treba da obezbedi strunu pomoc. Kod izgradnje nove farme, kao i za veu adaptaciju postojee, potrebno je izvriti obimne pripreme i konsultacije:1.Uraditi projektni zadatak odnosno idejno reenje.2.Izradu glavnog projekta poveriti specijalizovanoj projektantskoj firmi. Uslov za poveravanje posla nikako ne sme da bude ponuena cena, ve uvid u referentne farme projektanta.3.Obezbediti pozitivnu recenziju glavnog projekta kompetentnih strunjaka.4.Traiti vie ponuda za izgradnju farme i odabrati izvoaa na osnovu njegovih referenci.5.Obezbediti nadzorni organ kako bi se izbegli svi mogui propusti pri izgradnji farme.6.Po zavretku izgradnje obezbediti tim kompetetnih strunjaka za tehniki prijem farme. Da bi se projektni zadatak uspeno pripremio treba doneti niz odluka a najvanije su:Izbor tipa farmeFarma moe biti otvorenog tipa, to znai da farmer kupuje sav, ili vei deo priplodnog podmlatka, ili dokupljuje tovljenike. Prednost je to se gradi manje objekata pa su manji trokovi, a nedostak je zdravstveni rizik zbog unoenja grla sa strane, esto sa pijace.Isti je sluaj i sa farmama koje se bave tovom kupljene prasadi. Zbog toga se, mada je investicija vea, preporuuje izgradnja farme zatvorenog tipa koja dri sve kategorije svinja. Prednost je to su sopstvena prasad boljeg kvaliteta (selekcijski rad), a njihova cena je stabilnija jer nije izloena stihiji trita. U poslednje vreme pojavljuju se novi tipovi porodinih farmi. Primer je farma za pripremni tov, ija je funkcija da prasad prikupljenu od vie farmera, pripreme za isporuku u centralno, vee tovilite, to smanjuje rizik od pojave bolesti, a tovljenici postiu bolje rezultate. Jo interesantnija je organizacija sa centralnim smetajem krmaa na velikom pogonu (omoguena bolja selekcija i kvalitetan pripust) i praenje krmaa u manjim "satelitskim" prasilitima (obezbeena vea prisutnost i panja tokom praenja i odgoja prasadi). Posebno je bitno da se na takvoj farmi izmeu dva turnusa moe napraviti pauza, to je dobro i sa zdravstvenog aspekta (odleavanje objekta), ali i kvaliteta rada (porodica i zaposleni radnici mogu da koriste odmor odnosno pauzu u radu).Izbor lokacijePored ve, manje-vie, poznatih uslova da se farma gradi na oceditom zemljitu, s blagim nagibom i bez visokih podzemnih voda, uz dobre prilazne puteve i u blizini elektrinih vodova, da je zatiena drvoredom od jakih vetrova, posebno treba obratiti panju na pravce duvanja vetrova (rua vetra) i mesto za lagerovanje vrstog ili tenog stajnjaka. Bitan je i uslov da prostor oko farme omoguava dogradnju i proirenje farme. Planiranje smetajnog prostora.Izgradnja savremene farme s potrebnom opremom zahteva veliko ulaganje. Zbog toga treba nastojati da se smetajni prostor to bolje koristi. Smanjenje smetajnog prostora po grlu moe se postii: Primenom odgovarajue tehnologije (skraenje dojnog perioda, odgajanjem prasadi u velikim grupama, individualnim dranjem krmaa, tovom svinja u dve faze: predtov i tov, korienjem reetkastog poda u tovilitu i dr); Visinom proizvodnje (vei broj ivoroene prasadi po leglu i manji gubici omoguavaju dranje manjeg broja krmaa, veci prirast u tovu skrauje vreme korienja boksa i dr); Redovnim prasenjem krmaa (u sluaju veeg poraanja u jednom periodu krmae se ne prase, a u sledeem se prasi vei broj, to zahteva vie rezervnih boksova); Odgovarajuim rasporedom boksova (izbegavanjem nepotrebnih hodnika smanjuje se ukupna, bruto povrina smetajnog prostora po grlu).Nain planiranja prikazuje se na primeru farme za proizvodnju 200 tovljenika godinje sa savremenom tehnologijom to podrazumeva: individulano dranje krmaa, dojni period 28 dana, odgoj prasadi u kavezima, tov u dve faze predtov od 22 do 60 i zavrni tov od 60 do 100 kg i sa proizvodnim pokazateljima: 16 tovljenika po krmai godinje, 19% gubitaka (15% prasad na sisi i po 2% u odgoju prasadi i tovu), 9,5 ivoroene prasadi po leglu, dnevni prirast u tovu 560 g.Napomena: Za planiranje se koriste pokazatelji koji su nii od uobiajenih koji se danas postiu u proizvodnji na savremenoj porodinoj na savremenoj porodinoj farmi, jer se tako sigurnije obezbeuje planiran obim proizvodnje. Tako npr. S planom od 10,5 ivoroene prasadi po leglu broj potrebnih krmaa je manji, pa ako doe do podbaaja u proizvodnji farma e ostati bez prasadi, odnosno nee moci da isporui planiran broj tovljenika.a. Planiranje broja svinja po kategorijamaBroj krmaa = 200 tovljenika : 16 tovljenika po krmai godinje =12,5 krmaa.Usvaja se dranje 13 krmaa.Broj opraene prasadi = 200 tovljenika + 19% gubitaka = 238 prasadi.Usvaja se proizvodnja 240 ivoroenih prasadi.Broj praenja = 240 prasadi : 9,5 ivo roene prasadi po leglu = 25,3 praenja.Usvaja se 26 praenja.Broj zaluene prasadi = 240 oprasene 15% gubitaka = 204 zaluene prasadi.b. Planiranje broja boksova i mestaBroj boksova za prasenje = 26 planirana praenja 40 dana korienje boksa (28 dana dojenja a ostatak za pripremu krmae za praenje i pranje boksa po zaluenju) : 365 (dana u godini)= 2,8 krmae u prasilitu svaki dan.Radi sigurnosti usvaja se izgradnja 4boksa za praenje.Broj mesta za suprasne krmae = 26 planiranih suprasnosti x 110 dana korienja mesta : 365 = 7,8Radi sigurnosti planira se izgradnja 9 mesta.Broj mesta u kavezima = 204 planirana zaluena praseta 60 dana korienja : 365 = 33,5Usvaja se nabavka 4 kaveza sa po 10 mesta, ukupno 40 mesta.Broj mesta u tovilitu = 200 planiranih tovljenika 140 dana korienja boksa : 365 = 76,7 tovljenika u tovilitu svakog dana.Usvaja se izgradnja 80 mesta. Grade se 2 boksa za predtov s po 20 grla u boksu i 4 boksa s po 10 grla u boksu.NAPOMENA: Pri planiranju broja mesta i boksova za male farme treba obezbediti vie rezervnih boksova zbog povaanja i neravnomernog praenja krmaa.c. Planiranje izgleda i veliine objekataFarma za godinju proizvodnju 200 tovljenika, prikazana u primeru, moe da se izgradi kao jedan objekat izdeljen na odeljenja: prasilite, odgajivalite, krmaarnik i tovilite. Ukupna duina je 12 a irina 6 metara. U sluaju da se eli da se odvoji tovilite duina svakog objekta je 24 m. Materijal za gradnju objekata (primer) Zidovi objekata su od blokova, betonska serklaa, ukupna visina 2,25 m. Krov je pokriven limom, sa izolacijom od 5 cm trske koja se radi zatite pokriva valovitom plastikom. Na podunim zidovima ugrauju se metalni prozori. Po potrebi se ugrauje ventilacija. Dodatni izvor toplote za prasad u prasilitu je topli pod grejan vodom. Ishrana svinja je suvom smeom iz valova. Teni stajnjak se uklanja kanalom ispod reetkastog dela boksa koji se zavrava septikom jamom. Napajanje svinja je nipl cuclom. Brzina protoka vode je oko 0,7 l/min.Ostala oprema (primer) Japaner ili samoistovarna kolica za distribuciju hrane, pumpa za pranje i dezinfekciju sa visokim pritiskom, stona vaga, cisterna za osoku, traktor srednje snage, utovarna rampa, veterinarska oprema, oprema za obeleavanje svinja i drugo.Infrastruktura (primer) Ograda oko farme, interne saobraajnice, bunar sa hidroforom, elektrina instalacija sa osvetljenjem dvorita, ozelenjavanje povrina, prostorija za presvlaenje radnika, manja kancelarija koja je i veterinarski punkt i objekat za uginuleivotinja. Na kolskom ulazu postavlja se dezobarijera, duine 8 m, dubine 0,25 m. Na peakom ulazu dezobarijera je dubine 23 cm.Prof. dr Milan Teodorovi, Poljoprivredni fakultet, Novi SadKako se pravi svinjac za tov svinja?

Svinjci slue ili za priplod ili za tov.Isti svinjac za jedne i druge svinje moe se preporuiti samo u tom sluaju, ako se svinje za tov uzimaju iz vlastitog uzgoja. Inae svinjci za tov grade se slino svinj cima za priplodne svinje, s izvesnim malim odstupanjima. Nagib poda u ovakvim stajama bolje je da ide prema zadnjem delu odeljenja, pored koga se nalazi naroiti hodnik za ienje i odstranjivanje izmetina. Svinje se brzo naue da tamo vre nudu. Na taj nain nema potrebe da se vrata stavljaju na istoj strani gde je korito.Svinjci za tov ne trebaju mnogo svetla, ali moraju imati dobru ventilaciju. U velikim svinjcima za tovljenje nailazimo ponekad na korita koja idu.skroz iz jednog odeljenja u drugo. To nije dobro. Svako odeljenje treba da ima svoje korito.Najbolje je drati u jednom odeljenju po 1012 svinja. U koliko je vie svinja u toliko im preti vea opasnost u sluaju pojave neke zarazne bolesti. Na svaku svinju koja se tovi rauna se 1m2 prostora i 35 cm. duine korita.Kod nas se svinjci za tov prave obino u obliku niske zgrade od cigalja sa krovom od trske, slame ili od dasaka. Mnogo je slabiji krov od crepa, jer proputa toplinu pa su svinjci leti suvie topli, a zimi suvie hladni. Da bi se to izbeglo, pravi se u svinjcima s takvim krovom tavanica od dasaka. Ako je krov od trske, tavanica nije potrebna, ta vie, bolje je da je nema, jer onda svinje imaju vie vazduha. Krov se najee pravi tako da ima dva pada. Visina postranih zidova iznosi 1.3 do 1 5 m., dok krilni zidovi seu do krova ili imaju isti visinu kao i postrani, a prostor izmeu krilnih zidova i krova ograen je daskama, koje se po potrebi, ve prema vremenskim prilikama, mogu skinuti.Na krilnim zidovima smeteni su prozori veliine 60 x 90 cm. Pod se sastoji od nabijene zemlje, koja se pokrije peskom. Duina svinjca udeava se prema potrebi. Vei svinjci razdeljeni su poprenim zidovima od cigle ili drveta na nekoliko odeljenja. Ovi unutranji popreni zidovi, koji razdvajaju jedno odeljenje od drugog, visoki su 1.10 m. Veliina odelenja odmerena je prema broju svinja.Na svaku svinju rauna se 1 do 1,5m2 prostora. Iz svakog odelenja vode vrata u otvoren obor. Vrata su iroka najmanje 2,5m. i otvaraju se preklapanjem prema unutra i prema gore tako,da se mogu zakaiti za krovnu konstrukciju. Neki svinjci nemaju uopte vrata prema oboru, nego im je prednja strana potpuno otvorena. Takvi svinjci nisu dobri za zimu, jer je svinjama hladno i troe vie hrane. Otvoreni obor, je najmanje dva put vei od zatvorenog odelenja. U njemu se svinje hrane, kreu i vre nudu. Obor je ograen zidom od cigala visokim 1,10 m. Pod obora pravi se od cigle u cementu sa padom od 1 do 2 cm. na 1 m, Na prednjem zidu svakog obora nalaze se dvokrilna vrata koja se otvaraju napolje.Izgradnja svinjca kako napraviti svinjac za svinje?Izbor mesta:Svinjci se ne smeju podizati na podvodnom terenu i na zemljitu koje teko. proputa vodu. Dobar svinjac treba da lei oko 30 cm. iznad zemlje, da pod ne bi bio mokar za vreme kia. Ako takvog mesta nema, onda ga treba stvoriti nasipanjem. Vlani svinjci nisu dobri za uzgoj. Prasad u njima zakrljaju i podleu raznim bolestima.Nain graenja:Svinjci se prave obino tako da su otvoreni prema jugu, a zatieni prema severu. Oni treba da zatite svinje od zimske hladnoe i od letnje ege i treba da su prostrani, svetli i suvi. Suv vazduh je jedan od najvanijih uslova za zdrav podmladak.Visina svinjcaravna se prema ukupnoj povrini i prema broju svinja.Openito ne treba da je vea od 22.30 m. Suvie visoki svinjci su hladni, jer su svinje malene i daju mnogo manje toplote nego velike ivotinje n. pr. goveda.Zidovi.Ne valja svinje uzgajati u svinjcima od cementa ili od kamena. I najmanje strujanje vazduha kroz cement ili kroz kamen je potpuno iskljueno, a da bi se jo vie onemoguilo provetravanje, obino se u ovakvim svinjcima i pojedina odelenja ograuju jedan od drugog 1,50 m. visokim zidom, koji je takoer obloen cementom. Vazduh u takvim svinjcima je uvek ustajao i pokvaren. Svinjsko ubre i mokraa brzo se rastvaraju i pri tom se stvaraju nezdravi gasovi koje udie svinja, jer je njen nos blizu poda. Sem toga, ovakvi zidovi, su uvek vlani. Voda koja se isparava taloi se na njima u obliku kapljica. Vlaan vazduh spreava prirodno isparavanje ivotinja i omoguava razvijanje klica, bolesti.Ako se ipak, iz kakvih god razloga, svinje moraju drati u ovakvim svinjcima, onda treba zidove obloiti drvetom da bi se ivotinje odelile od hladnog zida. Sem toga, da bi se umanjila vlaga i omoguilo provetravanje treba sprovesti vetaku ventilaciju (provetravanje). Ven tilacija treba da je tako udeena, da dovodi sve i odvodi upotrebljeni vazduh, a da pri tom ne nastaje promaja.Mnogo su bolji zidovi od opeke, jer dozvoljavaju pristup spoljnjeg vazduha. Ovo vredi samo u tom sluaju, ako opeka ni spolja ni iznutra nije obloena cementom.,U novije doba sve vie se upotrebljavaju drveni zidovi. Izrada im je vrlo jednostavna: napravi se od greda kostur, a onda se grede obloe daskama spolja i iznutra tako, da izmeu njih ostane prazan prostor od 30 do 40 cm. Ovaj prostor se ispuni strugotinom ili nekim drugim loim sprovodnikom topline, kao to je n. pr. pleva od jema, smesa slame i ilovae i sl. Takvi zidovi su topli, a ipak proputaju vazduh. Ako je svinjac tako graen, onda nije potrebna vetaka ventilacija.Podtreba da je nepropustan, suv i topao i da se lako moe istiti. Sem toga, ne sme biti suvie gladak.Ako proputa tekuinu, onda prodire kroz njega mokraa i zemlja pod njim je trajno vlana. U ovakvim svinjcima osea se uvek neprijatan miris. Ako se pojava neka zarazna bolest, klice bolesti se teko unitavaju, jer prodru u zemlju, gde stvaraju leglo zaraze i prestavljaju opasnost po zdravu stoku..Zato je vrlo vano da je svinjac odozdo zatien od vlage i hladnoe. Ovo se postie na taj nain, da se ispod poda naspe 25 do 30 cm. debeo sloj pepela ili ljake sa sitno istucanim drvenim ugljem. Ispod ljake neki meu jo sloj komadia od stakla, radi zatite od pacova. Preko ljake se najpre poloi 10 cm. debeo sloj betona izmeanog sa ljakom ili sa pepelom, a onda sloj asfalta, a tek na ovu podlogu stavlja se pravi pod, koji moe da bude od raznog materijala.Pod od betona je suvie hladan. Bolji je pod od opeke u cementu ili u asfaltu. Dobre su ploe od peene gline, naroito ako su u unutranjosti uplje. Ni opeka ni peena glina obino nisu dovoljno trajni. Najbolje ali i najskuplje su ploe od tzv. haricita, ali se kod nas ne prave. To je masa koja se sastoji iz sitnog pluta pomeanog sa . asfaltom i sredstvima za impregniranje. Ovakav pod nepropustan je, a uz to je topao, mekan i trajan.Slabe strane hladnog poda mogu se izbei obiljem prostirke. Mnogo je bolje obloiti pod daskama Pod od dasaka moe da bude nepokretan ili pokretan. Nepokretan pod pravi se od debelih dasaka, Takav pod je mekan i topao, ali proputa tekuinu. Da bi se to izbeglo, lepe se pukotine izmeu dasaka meavinom od asfalta. Pokretni pod pravi se tako da se daske mogu u svako doba izvaditi i oistiti. Ovakvi podovi su dobri jedino ako imaju nepropusnu podlogu. U oborima koji imaju pod od betona treba bezuslovno ivotinjama stvoriti toplije leite na taj nain, da se jedan deo poda, obloi daskama.Tavanicane treba da je masivna, jer inae ne dozvoljava provetravanje i na njoj se slae voda u obliku kapljica. Najbolje je i ovde drvo, jer proputa vazduh. Zimi, da bi bilo toplije, prostre se po tavanu sloj slame.Prozori.Svinjci za priplodne svinje moraju biti svetli. Zato prozori treba da su dovoljno veliki. Njihova veliina da iznosi, po mogunosti 1/10 do 1/15 povrine poda. Prozori treba da su okrenuti prema jugu.Najbolji su prozori sa gvozdenim okvirom, koji se otvaraju gornjom stranom prema unutra (donja strana je privrena), tako da se hladan vazduh, koji dolazi iz vana prvo penje gore i zagreje se pre nego pada dole. Gvozdeni okviri moraju se ee bojiti, da ne bi zarali. Ako se s njima postupa kako treba, dre se veoma dugo.Unutranji izgled svinjcaSvinjci se sastoje iz vie odeljenja (boksova) du kojih ide hodnik. Vei svinjci imaju dva reda odeljenja, tako da glavni hodnik deli svinjac po duini na dve polovine.Svinje se dre ili u pojedinanim ili u skupnim odeljenjima. U skupnim odeljenjima dre se priplodu namenjene mlade svinje, mlade krmae i bremenite krmae. U pojedinanim odeljenjima dre se krmae koje se prase i nerastovi. Do 5 meseci starosti mogu se nerastovi drati i u zajednikoj prostoriji za mlade nerastove, kao to se mlade krmae i nazimad dre i hrane zajedniki. Posle toga, treba ih odeljeno drati, hraniti i negovati.U svinjcima za praenje (prasilitima) treba da jebroj odeljenjaod prilike za polovicu manji od broja krmaa. Krmaa se stavlja u prasilite (najpre samo preko noi) jedan mesec pre prasenja i ostane tamo dok ne odbije prasce t.j. dva meseca posle praenja. Ako raunamo popreno dva prasenja godinje, onda to znai da jedna krmaa ostane u odeljenju za praenje 2 put po 3 meseca, dakle ukupno 6 meseci godinje.Jalove i tek odskora suprasne krmae stavljaju se u zajednika odeljenja.Odeljenja su razdvojena jedno od drugog zidovima ili nekim drugim pregradama. Kao to je ve reeno, masivni zndovi nisu dobri, jer onemoguavaju provetravanje. Potpuno je dovoljno, ako obore odelimo jakim letvama, drvenim ili gvozdenim ipkama. Na taj nain svinje dobiju vie vazduha i svetla, a manji su trokovi graenja. Iskustvo ui, da je prednost zranih svinjaca vea nego opasnost prenoenja zaraze iz jednog odeljenja u drugo.Ograde koje dele pojedina odeljenja ne treba da su visoke. Dovoljna je visina 0.80 do 1 m. Kod nerastova se one prave neto vie obino 1.20 m.U prasilitima treba da je ograda izmeu odeljenja u donjem delu tako gusta, da prasad ne mogu kroz nju prolaziti.Na prednjoj strani odeljenja, prema hodniku, stave se vrata. U odeljenjima koja slue samo za pojedine ivotinje, ugradi se pored vrata korito. Korita za hranjenje prasadi i korita za hranjenje krmaa treba da su tako postavljena, da su to lake pristupana iz hodnika, radi lakeg hranjenja i ienja.Iz svakog odeljenja vode vrata u sunane ispuste.Veliina odeljenja. Odeljenje za praenje treba da je veliko 45m2, bolje da je neto vee nego manje. U prostranim odeljenjima lake je odravanje istoe, sem toga, manja je opasnost gnjeenja prasadi.Tamo gde se dre krupne rase svinja prave se velika odeljenja za praenje tako da im dubina iznosi 3.60 m. Od toga otpada na jasle 0.50 m., na prostor za jelo i prostor za vrenje nude 1.20 m., i na leite 1,902 m. irina odeljenja iznosi 1.902 m. Za leite se odredi jedan deo odeljenja, koji se odvoji na taj nain, da se popreko kroz odeljenje poloi brvno i samo se u zadnjoj polovini pospe prostirka. Tako se manje rasipa slama i ne dospeva u drugu polovinu odeljenja. ivotinje se brzo naviknu da vre nudu, U prostoru gde nema slame i dre svoje leite isto.U nekim svinjcima stavlja se izmeu svaka dva odeljenja za praenje po jedno odeljenje za prasad. Veliina odeljenja za prasad je obino ista kao i odeljenje za praenje, da bi se i ono u sluaju potrebe, moglo upotrebiti za krmae. Ova odeljenja za prasad razdele se po sredini tako, da jedna polovina slui za prasad jednog, a druga za prasad drugog prasilita. Odeljenja za prasad spojena su sa odeljenjima za praenje pomou malih otvora, kroz koje mogu proi samo prasci. Ovde dobijaju prasci i dopunsku hranu, da ju krmaa ne bi pojela.Da bi se izbeglo gnjeenje prasadi dobro je da se odeljenje za praenje snabde zatitnim ipkama za prasad. Ove ipke privrste se tako da lee vodoravno i da su od poda i od zida udaljene po 20 cm. Obino se naprave dve ovakve ipke tj. sa svake uzdune strane odeljenja po jedna.U skupnim odeljenjima za priplodne svinje rauna se za svaku ivotinju 1,52m2 prostora.Veliina pojedinanih odeljenja za mlade nerastove treba da iznosi 1,6 x 2,5 m.Pod odeljenja treba da je vii od hodnika svinjca najmanje za 20 cm. Ovo je potrebno radi lakeg provetravanja. Sem toga usled uzvienog poloaja ostaje odeljenje ubek suvo. Pod se pravi obino sa ljebom i tako nagnut, da bi mokraa mogla oticati najkraim putem. Pad treba da je usmeren prema vratima, a ne prema koritu. Rauna se 5 cm. pada na 1 metar.Ispod vrata nalazi se plitko udubljenje u koje se sleva mokraa, a odatle tee u kanal za mokrau koji je poloen izmeu odeljenja i hodnika. I kanal za lokraumora imati dovoljan pad (obino 1 cm. na 1 m.). Kanal se pravi, uvek otvoren. Inae se zaepi, a esto postane i leglo za pacove.Korita.Drvena korita nisu dobra, jer se ne mogu dobro istiti. Ostaci hrane ostaju u pukotinama i kutiima, uskisnu i kvare sveu hranu. Jeftina i dobra korita su iz glazirane gline (poluporcelana). Dugaka korita treba da su razdeljena na vie pregrada. Uglovi i pukotine moraju biti glazirani. Rub korita prema hodniku mora da je vii nego prema unutranjosti. Razmak gornjih rubova (dakle irina korita) treba da iznosi 40 cm. Ako korito slui samo za jednu svinju, onda se rauna duina 4050 cm. U skupnim odeljenjima rauna se 35 cm. duine korita na jednu svinju.Za prasad nisu dobra velika korita. Njihova korita treba da su nia i manja.Hodniktreba da je prevuen cementom. irok je obino 1.251.40 m., a ako su odeljenja s obe strane, onda i do 2 m. Hodnik treba da ima blag nagib prema postranim kanalima.Vrata.U odeljenjima gde se dri samo jedna svinja mogu vrata biti na istom zidu gde je korito. U odeljenjima koja slue za vie svinja treba to izbegavati.Kuhinja za svinjetreba da je odeljena od svinjca nepropusnim zidom, da vodene pare ne mogu prodreti u prostorije u kojima su svinje.Svinjci-kolibe.Vrlo praktine za priplodne krmae i za nerastove pokazale su se jednostavne kolibe od drveta, pokrivene slamom. Svaka koliba ima ispust. Vrata koja vode u ispust privrena su samo na gornjem delu tako, da svinje mogu u svako doba iz kolibe u ispust i obrnuto. Pri tom se opaa da svinje najvei deo godine provode u ispustu. ta vie i za vreme najvee hladnoe trkaraju napolju. Na taj nain nastoji se svinje ovrsnuti i uiniti ih otpornim prema bolestima.

-Instalacija:Otpakujete partove uz pomo 7zip/WinRar/WinZiptako to ete ih sve selektovati, kad se raspakujepokrenete instalaciju i odaberete PES folder.

-Nein gameplay:Da bi njegov gameplay radio samo preimenujete JSL 2015 - modern- nesa24, u JSL 2015 - nesa24.