Udruenje za sistemsku porodinu terapiju i sistemska reenja Srbije i Crne Gore

Proces prisutnosti po Majklu Braunu i Poredak ljubavi po Bertu Helingeru Seminarski rad IMentor: Studentkinja:Vlado Ili Mirjana Mira MilieviZemun, Oktobar, 2013. godinePosvetaSvoj prvi seminarski rad posveujem svojim miim i nevinim roditejima !obrosavu i Mariji SavkiSardaj:1. "vod.................................................................................#2. $a%rada.............................................................................&2.1 "ska'ivanje sa pro(esom..................................................................................&2.2 )ta je svesnost sada*njeg trenutka.....................................................................+2.3 O umu.................................................................................................................,2.# -a*e dete u nama./ deo.....................................................................................02.& $itam poja1avanja............................................................................................102.+ "ska'ivanje namere........................................................................................112.2 Pokretanje emo(ionanog ra%voja....................................................................122., $eagovanje i odgovaranje................................................................................132.0 Posveenost i namera.......................................................................................132.10 Svesnost, svesno pove%ano disanje, pa3nja, svesni odgovori...........................1#2.11 Zakon u%roka i posedi(a...................................................................................1&2.12 Svesnost pitanja................................................................................................1+2.13 4retanje be% pomeranja...................................................................................1,2.1# Put svesnosti.sedmogodi*nji (ikusi.................................................................202.1& !ete u nama.// deo...........................................................................................222.1+ 5mo(ionani otisak............................................................................................2&2.12 5mo(ionani naboj............................................................................................2+2.1, /%van %avisnosti i pitanja...................................................................................2,2.10 Zamena re%utata posedi(ama.........................................................................202.20 4ona1na priprema %a putovanje.......................................................................332.21 /ntegrativni pristup...........................................................................................322.22 -ivo uaska.......................................................................................................302.23 "vid i emo(ionana per(ep(ija..........................................................................#03. Zakju1ak: Moje sovo jubavi.........................................#3 #. 6iteratura.......................................................................#&1.UvodOvo je moj prvi seminarski rad na poretku jubavi sa kojim se dru3im vi*e odde(enije. /nte%ivnosamtu, evoveuveikote1esedmagodina. O7rabrena mnogim integra(ijama ra%ve%ani7 porodi1ni7 1vorova na porodi1nom poretku, i pose 1etiri putovanja kro% pro(es prisutnosti gde sam se srea sa sobom i svojim 3ivotomkoji sampro3iveadosadaodu1iasamse%aovaj korak. Svimovim o7rabrena, odu1ia samda vamprika3emprvi deo putovanja kro% pro(es prisutnosti i dodirnosti sa porodi1nim poretkom.Pro(es prisutnosti je priru1nik koji je pose vi*e de(enijskog i1nog iskustva i posmatranja drugi7, napisao Majk 8raun. Sastoji se i% tri dea: 1. Priprema %a i1no putovanje u sebe2. /skustveno putovanje kro% sebe3. !arovi putovanja9a sam odu1ia, da vam na ovom seminaru predstavim prvi deo priru1nika, pripremu %a putovanje, a u drugom seminarskom u apriu, predstaviu vam drugi i trei deo ovog priru1nika.Priprema%aputovanjejenapisanaveomaosmi*jeno. Pripremanasna putovanje postepeno i pa3jivo na put ka sebi.Majk 8raun svojom pripremom %a putovanje, uti1e na nas tako da nam se mentana buka u gavisti*a. Osnova %a to su ve3be svesno pove%anog disanja kojesei%vodedvaputadnevnopopetnaestminutaujutroi uve1e. :e3bama disanja korak po korak sakupjamo svesnost sada*njeg trenutka. /sto tako deuje na na* um ii mentano teo kako ga Majk 8raun na%iva. ;ako'er, deuje na na*e nesvesno. Poako, aisigurno njegovim vo'enjem uspeva da pokrene ipodigne na*e deove u svesnost, a koji su do tada bii duboko potisnuti u nesvesnom jer su veomaneprijatni. "ovomdeupriru1nikasamoi7na%na1ujei poka%ujeda postoje. Pored ova dva veoma va3na segmenta, budi i trei . vro va3an na* deo. Podsea nas na na*e dete u nama gde e3i sva na*a nevinost, radost i kreativnost. :raa nam seanje na na*e dete u nama < %aboravjeno i napu*teno od nas sami7 od na*e sedme godine detinjstva. ;u i tamo, sporadi1no i retko se na*e dete probijao u na*u svesnost. !odu*e, pri%najemo, da judikojise bave umetno*u, pedago*kim radom i si1nim %animanjima gde je kreativnost gavni sok %animanja, 1e*e imaju kontakta sa svojimdetetom. ;ako se ponovo podsetimo, dajena*edeteunamaskoromrtvo, napu*teno, obes7rabreno< %arobjeno u svom stra7u, jutini i bou gde je prestao da daje raste. Sada nas Majk 8raun podsea i vraa na to %aboravjeno na*e dete u nama. 8udi i 1etvrti deo nas. "puuje nas na onaj deo nas koji sve %na, ai mu se retko obraamo jer se on preska1e u (eoj na*oj okoini u kojoj se ra'amo i rastemo: 1esto u porodi(i,u *koi i (eoj na*oj okoini. ;vora( ove samometode jer je sprovodimo sami u% pomo priru1nika, sve ovo posti3e uvodei neke potpuno nove pogede i termine. :einu od nji7 po%naje kasi1na psi7oterapija, ai i7 Majk 8raun koristi na nove na1ine. ;vora( ovemetodekoristi sei%vornimje%ikomjer nas vodi ka na*oj i%vornosti < onome *to mi jesmo. ;ako nam je je%ik, de=ini(ije odre'eni7 pojmova i%net na nov na1in, a sve u (iju da nas uvede *to je vi*e mogue uprisutnost odnosno svesnost sadanjeg trenutka. 4ro% ta dva =enomena probijamo se nesvesno jer smo tako vo'eni, poako, tempom koji samo nama odgovara jer imamo mnogo ote3avajui7 =aktora. -ajja1i ote3evajui =aktor je na* ograni1avajui um. Sa njim nas upo%naje Majk 8raun na pravi na1in. Zbogsvegaovoga*tosamgorenavea, posvetiasamposebnupa3nju teorijskoj du7ovnoj pripremi %a putovanje koje e tek usediti u sedeoj etapi < iskustvenoj. :a3no je isto istai da je ovaj pro(es u (einiintegrativni< pri7vatajui. 4ada nas Majk 8raun svojim priru1nikom uvede smirenim umom u sebe, sa svim =enomenima nas sami7, vodi nas u integra(iju svega takvog kako jeste.Svima nama prisutnima ovde porodi1ni poredak je postao na1in 3ivota, a kada pro'emo vi*e puta kao ja kro% pro(es prisutnosti < sam pro(es prisutnosti postaenamdo3ivotnoputovanje. 4ao*tovidite, porodi1ni poredaki pro(es prisutnosti prepiu se kao na*e vasi kose u peteni(i. / jedan i drugi se odigravaju uprisutnosti i svesnosti sadanjeg trenutka te mi je bio %adovojstvo da i7 povezujem svuda gde se dodiruju. . !azradaPrika%ivanje teorijske pripreme %a putovanje kro% pro(es prisutnosti i dodirneta1kesaporetkomjubavi .trasiranjemutidimen%ionaneper(ep(ijske sta%e %a putovanje koja traje (eog 3ivota..1 Uskladjivanje sa pro"esom Ovo je putovanje ka sebi. Poa%imo na put sami u% knjigu . priru1nik kojim nas vodi njen tvora( Majk 8raun. "1imo i% koraka u korak #lago i svojstveno svakom od nas. Pomospoja namnije potrebna.Sedimouputstvanaovom putovanju ka sebi . ka sopstvenoj unutra*njosti.;akonaspro(esprisutnosti vodi kro%%aboravjenaseanjai nepo%nata emo(ionana podru1ja. ;ime nam poma3e da integri*emo potisnuti stra$% #es i #ol koji se preivaju u na*e svakodnevno iskustvo. Mo3da nam se u po1etku ovo emo(ionanopodru1jeu1ini stranim, ai upravonastaj %aboravjeni energetski predeo ponovo pove%uje sa onom unutra*njom nevino*u, rado*u i kreativno*u. /ako nam se mo3e u1initi da na ovo putovanje kreemo sami, to nije istina. " tome nam poma3e prvideo ovog teksta.priru1nika, napisan tako da u nama probudi neposredan odnos sa prisutno*u. Mo3danamse1ini trenutnodani*tanera%umemo, ai postoji vid.deo na*eg postojanja koji %na sve. ;aj deo nas po%iva da %apo1nemo ovakvo unutra*njeputovanje. -jegana%ivamoprisutnostunama. On%na%a1im tragamo,i *ta je potrebno da do toga dodjemo. Ona nam je naj#olji prijatelj% inaj#lii saputnik, na* bora( i %a*titnik. -osi na*u %astavu i %ai7e. Odu*evjeno nas *aje na put i radosno nas do1ekuje kada %akora1imo u svesnost sada*njeg trenutka. ;ako nas ovaj deo priprema da pri7vatimo poruke prisutnosti.>itajui tekstu1imojezikizvornosti, je%ikkojimseprisutnostsu3i daprenesesvoje poruke. ?koosetimodanamjeprevi*ein=orma(ija, stanemoi ostavimosebi prostora koikko namtreba da bi integrisai to *to 1itamo @primiiA. Ovde integrisati %na1i da treba sebi da obe%bedimo mir i ostavimo dovojno prostora da=i%i1ki, mentanoi emo(ionanousvojimosadr3aj koji 1itamo.&I'U()&* +U!IM,-/%u%etno je va3no da sebidamo vremena koiko nam je potrebno %a s7vatanje tog iskustva. Beo priru1nik se dei na dva nivoa: uvodni @kojim se mi bavimoA i iskustveni. -a prvi nivo se sti3e samo 1itanjem . tempom koji samo nama odgovara. !rugi nivo ukju1uje iskustveni postupak, koji se postepeno ra%vija tokom deset nedeja. Prvi nivopoma3enamdasvesnoi%aberemokoji namnivopristupa odgovara. /skustveni deo nas pove%uje sa krajnim (ijem pro(esa prisutnosti tako *to nam otvara vrata ka sebisamima i otvara put. ;ime *to nam odre'uje (ij, usmerava pa3nju i pokree na*eg unutra*njeg vodi1a, on nas i priprema i o7rabruje.. .ta je svesnost sadanjeg trenutka/Svesnost sada*njegtrenutkajestena*epostojanjenasuprot onome*to 1inimo. ;o %na1i da svesnost sada*njeg trenutka jeste to da smo potpuno svesnitrenutkaukojemsenaa%imo. ii smoprisutni udatomtrenutku. Cavni na* poka%atej da smo istinski prisutni u ne1emu bio prijatnom ii neprijatnom, jeste da smo ispunjeniza$valnou.Za7vanost je oseaj %a koji ne postoji poseban ra%og . %a7vanost %a postojanje.%a 3ivot. ?ko %a7vanost nije prisutna u na*em postojanju . to %na1i da smo %autai u 0vremenu1. $o'eni smo u kuturi vremena . to je na*a sudbina moderene (ivii%a(ije. 4ako namiskustvo postaje sve vi*e automati%ovano, tako smo sve manje ukju1eni u umee ivljenja." svetu DvremenaE, te*ko je biti bio 1emu %a7vaan, jer se ni*ta ne odvija kakomi DmisimoEdatreba. Faimo%apro*o*ui nadamosedaenamu budunosti biti boje, a sada*nji trenutak treba neprekidno priago'avanje. Zato sada,gdejedino%aistaboravi na*3ivot, koristimokaosredstvo%aposti%anje (ija. Po*to nemamo pristup druga1ijem iskustvu sa kojim mo3emo da uporedimo na* trenutni poo3aj, takav nam se3ivot1ininormanim. ;ako uporno preska2emo sadanji trenutak. Pro*ost je pro*a i tu ne mo3emo ni*ta promeniti, a budunost e tek doi, dok na* um *eta od jednog do drugog mesta, a na* 3ivot upravo sada traje < postoji . kao i mi u njemu. S)().&3,S4 3* 3*(I&I 4!*&U4)' ',3I S)(!+I SVU 5U&,6U +IV,4). ;ako mi misimo da se kreemo napred, ai se vrtimo u krug. O:O 95 -5.F/:695-95GOvogasmonaneki na1insvesni jer usredsvi7na*i7veiki7mentani7 sokova, oseamo da nam ne*to nedostaje. -edostatak unutra*njeg mira odra3ava se i na na*u spoja*nost u vidu %brke koja nas okru3uje u na*em 3ivotu. 7aziremo od mira i tiine. Pravio ovog mentanog stanja je: *to vi*e gaame i kretanjaG Po*to se ne seamo *ta smo i%gubii ne %namo ni *ta nam nedostaje. -e mo3emo to ni daprona'emo %ato*togatra3imoii usikama pro*osti ii %avirujemo u budunost. Potrebe su nam ne%asite. :e1no ne*to tra3imo, a takvo pona*anje samo govori o pra%ninikoju nam trenutni pristup 3ivotu ne mo3e da ispuni. $e1DdovojnoE%a nas nema nikakav %na1aj. Mir nije DdeanjeE, ve oseanje. On se ne mo3e me7ani1ki uspostaviti. Mir se moe osetiti ulaskom uovaj trenutak.Pro(esprisutnosti seupravoobraatoj smetnji @jurnjavi od pro*osti ka budunosti . DvremenuEA i nastoji da je uba3i. Poma3e nam time da prepo%namo u%rokna*i7 nevoja. Ovajpro(esnam pru3a i%a% i%ovog7aosaigiba. !oba(ijenamu3esvesnosti, dajenamsnagudasei%vu1emoi%raja DvremenaE . i u'emo i stanemo na jedino mirno to sada*njeg trenutka. Pro(es uvodi na*u svest u stvarnu prisutnost koje je na*e su*tinsko bie. ;o posti3etime*tonas podsti1edaukonimoneistinost i pretvaranjekojimse branimo od stra7a besa i boa u trpjenju radi otu'enja od sada*njeg trenutka. /skustveni desetonedeji pro(es nas u1i kakodasei%e1imoodvirusa vremena . nudi nam puteve osobo'enja tog mentanog @misaonog rastrojstvaA, tog%a1arenogsnakojimupravjana*um. ;akonaspro(esi%va1i oddu7ova pro*osti i %ami*jeni7 utvara budunosti. " stvari, na*e trenutno iskustvo %asnovano na DvremenuE, jesteper"ep"ijski pakao ogra8en reetkama naeg neintegrisanog stra$a% #esa i #ola. On nas nikuda ne vodiH nikada nas nijeni vodioi nikudanasnemo3eisvesti. "DvremenuEsenede*avani*ta stvarno . mi samo misimo da se de*ava. /ako je to verovatno jedini obik na*eg iskustvakojegsmotrenutnosvesni dobravest jedatosvakakonijejedino iskustvo koje je dostupno.Postoji jo* jedna pardigma koja te1e paraeno sa svetomDvremenaE, na%ivamo je sada*njitrenutak. -jima vada na*a %ajedni1ka prisutnost, a njeno ve1ito *irenje do3ivjava se kro% svesnostsada*njeg trenutka. Sve vea grupa judi na ovoj paneti deli prisutnost i uiva u svesnosti sadanjeg trenutka. Svesnostsada*njegtrenutkadostupnanamjegdegoddasenaa%imo. Me'utim, unjunemo3emosvesnodastupimosvedoksenesvesnodr3imo neintegrisani7 trauma i% pro*osti i %astra*ujui7 projek(ija budunosti. Upravo sada okruuje nas srean% zdrav i ispunjen ivot. ?i kada 3ivimo uDvremenuE, na*e pravojajei%okrenuto. "takvom naopakom stanju 3ivimo u %abudi, poku*avajui da ne*to dobijemo, umesto da jednostavno primamo ono *to nam je ve dato da ga ve1no posedujemo. Svesnost sada*njeg trenutka nije %amisao . to je iskustvo. Za svakoga ko je vojandapri7vati ovaj bagosov0pozivni"a1jeovdesada, ovogtrenutka, u ovomskopuokonosti. !o%ivanasti7imgasom: DStaniG-ema*gdedaode*. -ema**tadaradi*. Sve*tomo3e*jeste.jednostavnoda#udeE. Ovoje pokon koji nam pro(es prisutnosti pru3a./% oveperspektivemo3emodasvesnost sada*njegtrenutkapotpunije s7vatimokaopostojanjeukomebe%naporaintegri*emoi%vornuprisutnostsa svakimdatimtrenutkom, takodamo3emosvesnodaodgovaramonasvako 3ivotnoiskustvo.&aodgovor jeza$valnost1ijanasbuji(aosoba'asvi7 obmana. Svesnost sada*njeg trenutka data nam je ro'enjem, pa nam je takav na1in 3ivota prirodan ine predstavja nikakav napor. Mismo i%gubjena de(a koja se sada probu'ena vraaju kro% kapije krajevstva svesti. .9 , umuSve veike mudrosti poa%e od ta1ke da um nije na*e i%vorno ja.Mi jesmo ve1ita prisutnost. "m je prenosno sredstvo koje nas pove%uje sa na*im judskim proa%nim iskustvom. Mi se sastojimo i% :izi2kog@na*e teoA,mentalnog@na*e misiA,emo"ionalnog@na*eemo(ijeAi deasebekoji jeve1an. "mugavnom %na1e misi. Pro(es prisutnosti jeste do3ivjaj svesnosti sada*njeg trenutka nama prenet u =ormiknjige.priru1nika. On kao instrument koristimiseu stranu uma @mentano teoA. ;ako nas ovaj priru1nik, ne podsti1e da misimo, jer kada misimo prvenstveno smo u paradigmi DvremenaE, te um te*ko mo3e da ra%ume svesnost sada*njegtrenutka. $a%mi*janjei svesnost sada*njegtrenutkaretkopostoje %ajedno. 4adau'emousvesnost sada*njegtrenutka, postepenoprestajemoda anai%iramo . ra%mi*jamo. ;ako smo 1esto postai suge sopstvenog uma, umesto daonnassu3i. "vodni . teorijski deotekstajetakonapisandanasuvodi u smirivanje mentalne aktivnostii ra%vija u namaodu1nu nameru. ;o predstavja pro(es per(ep(ijskog nedeovanja.$itam ovog teksta to posti3e. ;ra3enje ra%umevanja kro% ra%mi*janje, trenutno je naj1e*a potreba na*i7 misi @umaA, paje um podignut i skoro i%jedna1ensabo3anstvom. ;enavike < bukeuna*imgavama. poakoemoseosoboditi. ;ekst jetakonapisanda uti*avana*umi ra%vijati*inuimiri%koji7nastajeprisutnost. Zatoum, dok ra%mi*ja, ne mo3e da se %ageda u taase, %aa%ak sun(a ii nepomi1no drvee. Ponavjanje ga juti jer ne vidi svr7u u ponavjanju. "mtako reaguje uprkos 1injeni(ida su misikoje on stvara .besmiseni(ikus ponavjanja. .; &ae dete u namaim s7vatimo da na*a i%vornost nije pri7vaena, i%vodimo mae predstave da bi nas drugi pri7vatii. 4oiko su na*e predstave uspe*ne, pro(enjujemo time koiko nam pa3nje daju roditeji i u3a porodi(a. / po%itivna i negativna pa3nja su boje od neprimeenosti . nevi'enosti. Ovu potrebu mo3emo da po%itivno i kreativno usmerimo u mnoge obike i%vo'a1ke i stvaraa1ke umetnosti, ai da bismo u nekoj ve*tini bii i%vorni, prvo moramo da nau1imo kako da se#i pruimo istu onu #ezuslovnu panju koju tra3imo do drugi7. "mesto da se usresredimo ka spoja ipa3nju o1ekujemo do drugi7poku*avajui dauba3imooseaj unutra*njeneprijatnosti, mo3emose okrenuti i ka sebi unutra i to %ovemo samoe1enjem. ;u ra%ikujemo u#laavanje i kontrolu. "ba3avanje ii Dutapanje tugeE jeste poremeaj na*e 3enske strane i poku*aj svesnosti da se osobodi emo(ionanog naboja ispijanjemako7oa. 4ontroajeporemeaj na*emu*kestranei poku*aj adsesavadaneprijatnost @stana upotreba (igaretaA. Ponekad kada ne %namo *ta se de*ava, pose3emo %a (igaretama %ato, bar dok pu*imo %namo *ta se doga'a.pu*imo. Pu*enje mari7uane je i uba3avanje i kontroa i to u rasponu od bu1nog do pre=injenog.-a*a potraga %a DsreomE, DdobrimE, i DakimE jeste pona*anje pove%ano sa kontroom i uba3avanjem. ?ko prestanemo sa %avisni1kim navikama, odma7 emo otkriti pravi identitet emo(ionanog naboja. Gezistinskeintegra"ijeemo"ionalnogna#oja% nemaodvikavanja od neke zavisnosti.4ada neka osoba u'e u na*e poje svesnosti, ne mo3emo odma7 sa sigurno*u da ka3emo kontroi*e i ona kvaitet svog iskustva ii nosi u sebi naboj. ?i ako je posmatramo neko vreme, videemo da svako ko nosi emo(ionani nabojpre ii kasnije ispoji =i%i1ku, mentanu ii emo(ionanu dramu. "pra3njava navike %avisnosti, koristisredstva uba3avanja ikontroe. !ru*tveno pri7vatjiako7oi (igarete omoguavaju namda samoe1enje otvoreno upra3njavaju i da ne oseamo neagodu *to nismo u stanju da integri*emo taj neprijatni emo(ionani naboj. .1C Izvan zavisnosti i patnje4adaodu1imo da probudimo pristnost i kada setanamera %adr3i u sredi*tu na*e svesti, integrisanje emo(ionanog naboja je nei%be3no. Pro(es prisutnosti poka%uje da je %avisnost ma *ta ona bia: ekovi, droga, seks, 7rana, ko(kanje, rad ustvarisamoe1enje koje ispojavamo da uba3imo ikontroi*emo negativni naboj u na*em emo(ionanom teu. 8e% samoe1enja %avisnik nei%be3no pati. Zavisni1kopona*anjejeposedi(ai akopoku*avamodaodsamoe1enja odustanemo pre nego *to smanjimo sadr3aj emo(ionanog naboja, sebe dovodimo u opasnost da se vratimo u stanje nesvesnog pona*anja pa neemo moi daseposvetimopro(eduramapro(esa. ;akosesamopreoptereujemoiobes7rabrujemo, a samim tim i nesumjivo vraamo %avisni1kom pona*anju u jo* ja1em obiku pre %apo1injanja pro(esa prisutnosti. Preporu1uje se da se samoe1enjem ne bavimo dok putujemo kro% pro(es prisutnosti. Medi"inski savet: odnosisisenasve one kojipateod ra%ni7 boestiisprovodera%nepro(edurekasi1noge1enja. Ovaj pasussadr3i dostasavetaipreoruka pa e svako sebe od takvi7 judi prepo%nati i primeniti savete. .1D 7amena rezultata posledi"ama>estonegovorimoono*tomisimoi obrnuto. 4adagovorimooi%obiju, misimo na nova(H o %dravju . misimo na i%gedH o radosti. misimo na sreu. $a%ikai%me'uu3ivanjaui%obiju, %dravjui radosti sajednestranei nov(a, dobrog i%geda i sree sa druge strane jeste ogromna. Izo#ilje% zdravlje i radost su sveo#u$vatni, dok su nova(, dobar i%ged i srea iskju1ivi. /%obije je %a7vanost %a sva =i%i1ka, mentana i emo(ionana iskustva koja pro3ivjavamo. /%obijenastajekro%s7vatanjedauvekprimamota1noono*to nam je potrebno %a integrisanje u ra%voju svog iskustva. Zdravje nastaje kada obraamo pa3nju na svaki vid na*eg =i%i1kog, mentanogi emo(ionanogiskustva, tako*tosvesnoodgovaramonanjegove u%roke. 7dravlje sti1emo kro% odgovornost.!adostnastaje ta1no onda kada sebi do%voimo da sve iskusimo upravo onda dok se odvija be% pro(enjivanja. -astaje kada postojimo #ez uslova.-ova( predstavja samo mai vid na*eg sveukupnog protoka energije. /%ged, ako nam je samo on va3an, jeste ne*to povr*no. Srea %a7teva da se ovo ii ono dogodi ii ne dogodi. Pro(es prisutnosti ne %animaju ove tri povr*nosti. Pomou pro(es pripremamo ba*tu svog iskustva da sadimo, negujemo i ubiramo podove svesnosti sada*njeg trenutka . svesnost o tome *ta u stvari jesu i%obije, %dravje i radost. Sve ovo nabrojano gore odnosi se i na porodi1ni poredak. Pro(es%apo1injemodaotvaramosvestdabismosvesnoprimii ono*to nam je potrebno sa (ijem da %apo1nemo emo(ionano integrisanje. 4ro% njega iskustveno sa%najemo da namje ono *to se doga'a potrebno. Pri7vatamo 1injeni(u da iskustva koja pro3ivjavamo kakva god da su . vredna su. / ovo se, tako'er, odnosi na na*a iskustva u porodi1nom poretku. Me'utim, sada3ivimo uvremenuinstant svegapai re%utata. Svako iskustvo besramno predstavja samo sredstvo %a posti%anje nekog (ija, a gde se posedi(e gotovo svi7 na*i7 aktivnosti sa ne1im upore'uju. -e umemo da se be%usovno pona*amo. Sada se od nas tra3i, dok smo u pro(esu prisutnosti kao i u porodi1nomporetku, da neo1ekujemo ni*ta, ne pro(enjujemo jer u po1etku ne %namo gde da gedamo i *ta treba da vidimo, da biugedai stvarne posedi(e na*eg putovanja. / u pro(esu i u poretku nema standardi%ovani7 mera na osnovu koji7 merimo uspe7 osimneo1ekivani7 i nai%ged nenamerni7 promena u na*emiskustvu. Ono *to namjeistinski potre#no, gotovo uvek dolazi neo2ekivano i nenamerno. 6a3na na*a o1ekivanja u ve%i sa ispunjenjem na*i7 3eja, obes7rabruju nam napore i bude sumnje.Potraga %a re%utatima i kriterijumima koje koristimo da odredimo uspe7 pokreu obu%etost na*im neintegrisanim nabojem. Zapamtimo. (ij i pro(es i poretkanijedaseoseamoboje, veda po1nemo boje da oseamo . *to dovodi do toga da oseamo i emo(ije koje smo davno potisnui. Ovi pro(esi ne ispunjavaju na*e 3eje jer su one i% emo(ionano neintegrisanog naboja i porodi1ni7 1vorova, pa i7 nikada ne mo3emo ispuniti. -eintegrisani emo(ionani naboj koji poku*avamo da umirimo, nikada se ne mo3e ra%umeti ako ga 7ranimo, 3ivei doke god to radimo. " pro(esu, ne radi se o%adovojenju3eja, tako*toemoi77raniti, ve ora%re*enjutenai%ged neuta3ive unutra*nje gadi, tako *to emo integrisati njen u%rok.Stoga DsvestE da se ne*to de*ava kao posedi(a %apo1injanja ii proaska kro% pro(es prisutnosti kao i kro% porodi1ni poredak . su*tinski jeste va3na. ?ko budemo sedii uputstva, data tokomovog putovanja, primetiemo stanu iskustvenu potvrdu da se ne*to %aista de*ava. ;a potvrda se doga'a jer je ovaj pro(es u%ro1ani vi*estrukouti1enana*eiskustvoistokaoi uporodi1nom poretku. 4ada se pojavisvest o u%roku na*eg emo(ionanog naboja ii porodi1nog 1vora, mi emo je osetiti. Od tog oseanja be3imo kro% na*e %avisni1ko, kontroisano i uba3eno pona*anje./sto tako nema ni1eg prijatnog u suo1avanju saonimod1egabe3imo.Pro3ivjavanjetakvi7emo(ionani7stanja, nikadanije ono *to 3eimo, ai nam je potrebno. Od kako smo i%a*i i% detinjstva, sposobnost da potisnemo na*e emo(ijama i%a%vane 3udnje, su3ia nam je kao mera uspe7a. ?ko ne uspemo da potisnemo tu unutra*nju, nemirnu gad, misimo da ni*ta ne posti3emo. " pro*osti smo poku*avai da ra%nimte7nikama samoe1enja, umirimo tu unutra*njugad: 7ranom, seksom, posom, dobrotvornimradom, po%itivnimmi*jenjem, te7nikamakontroeuma, 7ipno%om, po7a'anjemra%ni7 radioni(a, u1estvovai godinama u verbanim terapijama re%utati nisu bii trajni. -ji7ov uti(aj i1i na kamu=a3u, privremeno prekrijemo svesnost o u%roku, onda se umorimo i na istom smo mestu . to je pivanje u mestu.-ismo se udavii, ai nipomerii daje . ne kreemo se.Svi ti oporav(i %na1e ve*ta1ki stvoren mir ti7og o1ajanja. Pro(es prisutnosti i porodi1ni poredak tra3e u%roke, %ato *to %naju da emo deovanjemnanji7i%a%vati posedi(ei promeneebiti trajne. Zatoobaova =enomena obraaju pa3nju na posedi(e, a ne na re%utate. 5osledi"e su u2in"i. !aeko od prijatnog je osvestiti i suo1iti se . iskusiti neintegrisaniemo(ionani naboj ii porodi1ni 1vor. Po*to ne %namo do sada kako da integri*emo taj naboj ii 1vor, mi gapotiskujemoi onseispojavauna*emiskustvukao simptom=i%i1ki ii mentani ii emo(ionani . i%a%ivavruinu, astmu, aergiju... !oke god emo(ionaninabojiiporodi1ni1vor upravja na*om sposobno*u da oseamo, ra%mi*jamo, govorimo i deujemo, 3ivot do3ivjavamo kao neprekidan napor da%adovojimonai%gedne%asiteapetitena*i7unutra*nji7gadi.Pod takvimokonostima, ne mo3emo da do3ivjavamo i%vornu radost, %dravje ii%obije. !abi seistinski ostvarii, jedini put jeproa% kro% na*uoujukojaje ogromna jer traje godinama . gde se odri1emo svoga i%vornog bia. Onajerat i%me'ui%vornosti i nei%vornostiH per(ep(ijskapodeai%me'u prisutnosti i pretvaranja, ai%me'unasodrasi7i detetaunamae3i ogromna provaija stra7a, besa i boa. 4ada iskreno 3eimo da ostvarimo mir, svesno ulazimo u tu oluju. Za to nam je potreban unutranji impuls. "%ro(i sveg na*eg vidjivog 7aosa u na*em 3ivotu e3e u nama @vidjivi su i u pro(esu i u poretkuA. Prisutnost nas po%iva da svojevojno uronimo u unutra*nju ouju. Prisutnost je okop koji upravja i na*om 7rabro*u i na*om gupo*u. :odi nas u sredi*te te unutra*njeoujei poma3enamunjenomintegrisanju. Svesni ua%akuouju poma3enamdaseravijemonana1inenakojenismomogi ni da%amisimo. -jeni vetrovi oduvaei%na*egiskustvamagu, 3ivjenjeuDvremenuE, doke oujni pjusak sprati sve na*e iu%ije. "nutra*njaemo(ionanaoujanijesu1ajna, onajepo%ivi prepreka. /ma uogu vrata koja spre1avaju one koji jo* nisu spremni da u'u i ube'uje one kojima je potreban odmor da jo* mao ostanu uspavani u vremenu.Svesni ua%akuemo(ionanuoujujeobredproaska. pravi proa% %a deovanje na u%ro1nost i kro% njega ua%ak u vibra(iono poje. Ovo je unutra*nje putovanje, svet ostavjamo na miru. Ogedaa . ne 1istimo da bismo ukonii mrje sa i(a @na*i najmiijiA koja se u njemu ogedaju. 4oristimo ogedaa . na*e iskustvo u svetu kao sredstvo da te mrje primetimo. Sve popravke, 1i*enje mrja, pokreu se i%nutra u nama, a ne u drugima kro% emo(ionanu per(ep(iju. Ovajpro(es se odvija i u pro(esu prisutnosti i u porodi1nom poretku. Za veinu od nas posedi(a svesnog uti(aja na u%rok emo(ionanog naboja jeste oseaj neprijatnosti. !ogodie nam se ra%na Dpogor*anjaE. -i*ta od ovoga nije stvarno, ai je vrednoG -ije istinito, ai je potrebno. Ono je odra% neintegrisanog iskustva i% detinjstva koji se sada prenosi na svet koji posmatramo kro% o1i odrase osobe. $a%og *to i7 prenosimo na spoja*nji svet je *to jo* uvek nemamo sposobnost da i7 sagedamo unutar nas . unutar sebe. ;ada treba da se prisetimo da pa3nju svesno usmerimo na svoje emo(ionane bokade, a ne svet spoja. ;o je korisno. Sve turboen(ije koje su nam u iskustvu poti1e i% nas sami7. Ovo nam istinski poka%uje da smo po1ei da napredujemo. Ovo jesu posedi(e koje su nam potrebne. " nama 3ivi dete koje 3ei epo da 3ivi, da dobro i%geda, da %ara'uje,tro*ii %ato mu ove neo1ekivane promene deuju kao Dsmak svetaE. -a jednom nivou i jeste kraj pretvaranja. Sada treba da budemo strpjivi i saoseajni prema sebi. Za to smo sposobni kada verujemo u pro(es.Moramo da %apamtimo: kada se kro% ovaj pro(es mu1imo =i%i1ki, mentano i emo(ionano, to je %ato *to on na nas bagotvorno deuje. Ovo je suprotno od toga *ta smo do sada od sveta nau1iikao meru uspe7a. Samo kada iskusimo i1no, kakoi%gedaproi kro% neprijatnaiskustva, stii emodota1kekada s7vatamo dasmoodgovorni %a kvaitet svog iskustva. 4adato postignemo s7vatamoda namje#rigazasopstveni emo"ionalni razvoj jedna od osnovni$odgovornosti. 4ro% ovoputovanjespo%najemodajeemo(ionani naboj koji do3ivjavamouspoja*njemsvetu,samoodra%na*egunutra*njeg sveta. 4retanjem kro% ovo s7vatamo da prisutnost ispojava ta1no ono *to je u nama tako da bi ak*e integrisai *ta je potrebno. /skustvo nam postaje u1itej.Pro(es prisutnosti nas po%iva da u1imo kro% i1naiskustva, ne da se pa*imo i opiremo nei%be3noj neprijatnosti koja nastaje i% obrade emo(ionanog naboja, tedanatuobradunereagujemokaodajekraj sveta, ve daje pri7vatimo kao %nak da istinski uti1emo na u%rok te neprijatnosti. Podstaknuti smo da svojevojno savadamo na*eg unutra*njeg %maja i kro% i1no iskustvo otkrijemo da mo3emo da ga ukrotimo i samo treba da po3eimo da ga u%ja*emo. ;o je jedina a7emija koja pokree promenu.;o%na1i kadoseamounutra*njuneprijatnost trebadasesuo1imosa njom, a ne da se pretvaramo da je nema. 5ro"es prisutnosti je #ojno polje emo"ionalnog ratnika.Ovo je priika da iskora1imo i isu1emo ma1 kojim emo se osoboditi na*eg vremenski programiranog mentaiteta . ra%dvojiti 3ito od kukoja. Ovde postajemo i%vorni da bi povratii (eovitost, da se emo(ionano ra%vijemo . 3ivot %grabimo obema rukama i i%dignemo se i% emo(ionane smrti jer e nam um pronaa%iti 7ijadu i%govora da od ovog pro(esa odustanemo, naro1ito pete, *este, sedme i osme nedeje iskustva. !eona*egiskustvapostoji unamakoji ne3ei dasemenja.na*um. naro1ito kada veruje da ima kontrou. "m *apue: D8oje je i %o samo kada nam je po%natoE, i tako nas udajava od izvorne promene. "m se pretvara da je na na*oj strani, da ne bismo primetii njegovu prevaru jer je %avistan od svega *to mu je po%nato. Zato nam i jeste veoma te*ko da se odreknemo navika. >im na*e iskustvopostanenepo%nato,umpo1inje da namse obraakoristeire1i: o*e, pogre*no, opasno, *tetno, neprijatno... Ovim re1ima nas ube'uje da se upa*imo, a stra7 da sumnjamo i ispitujemo prava( kojim kreemo. Zatim nas um ube'uje da se br%o vratimo onome *to nam vraa oseaj udo#nosti, 1ak i kada to %na1i o3ivjavanje navike koja nas ubija.4ada god um kontroi*e na*e iskustvo, ono je veoma o*e. Zato pamtimo, be% ob%ira *ta nam je u iskustvu proa%imo . odnosno %avr*avamo pro(es i sve . apsoutno sve je vredno. Sada oslukujemo sr"e% a ne mislei um-Su*amo samo na*e sr(e, a um aljemo na godinji odmor jer nam je on samo ometa1 u ovom pro(esu. .E 'ona2na priprema za putovanjeOvo je trostruki pro(es koji obu7vata: aA :e3be disanjabA Svesne odgovore(A -edejni tekst i per(ep(ijske metode4orisno jepripremiti se %a bio koje putovanje, a naro1ito ove vrste. Pripremauti1enaop*ti kvaitet na*egiskustvai osiguravauspe*nuprimenu pro(edurani7 %a7teva. Obave*tava nas o posedi(ama ovog putovanja. aA Ve#e disanja Svesno povezano disanjeje su*tina pro(esa prisutnosti %ato *to je ono gavnosredstvopomoukogapostajemoiskustvenosvesni prisutnosti. ;ako sakupjamosvesnost sada*njegtrenutka. Ovuve3buupra3njavamodvaputa dnevno po petnaest minuta. Zna1aj dosednosti je ne merjiv. -eredovno pristupanje pove%anom disanju, u1inie nam se da moramo da ua3emo dodatni napor da bismo nosii sami sebe. ;o dovodi i do drame i u%nemirenosti i stvara oseaj da se ne*to Dde*avaE. 4od svesno pove%anog disanja istovremeno se odvijaju dva kju1na pro(esa:Sakupjamo svesnost sada*njeg trenutka *to %na1ida nema prekidanja u disanju . nema pau%a. :eiki neprijatej < ometa1 . ovom pro(esu je na* um. On e namponuditi miion=i%i1ki7, mentani7i emo(ionani7ra%ogada%astanemoinapravimo preda7. -a* %adatak je da nastavimo pove%ano disanje, be% ob%ira na sve. ;o nam oja1ava voju. ;okom 1itavog pro(es, najva3nije da dva puta dnevno obavimove3budisanjai toprvuodma7posebu'enja, i drugukao%adnju aktivnost pred spavanje. -ekima odgovara da ovu drugu ve3bu i%vedu u kasno popodne*tojeisto uredu. Zanimjivo jedasmomi jedinastvorenja koja neprestanouba(ujemopau%eudisanje. Pravimonepotrebnoprekideuna*em ina1e prirodnomstanju neprekidnog disanja. Sva druga stvorenja kada su upa*ena ii u%nemirena rade suprotno judima . ubr%avaju neprekidno disanje da bi unei *to veu koi1inu kiseonika i svesnost sada*njeg trenutka u teo. Ovde su i%u%ete 3ivotinje koje prirodno prave pau%e: de=ini, krokodii...-a*anavikaprekidanjadisanjapojavi sekadgodstupamoumentano (arstvo @misiA i odutamo u ra%mi*janje. 4ada nas %aokupe okonosti i% pro*osti ii %ami*jene budunosti, ii kada pa3nju odvratimo od sada*nji7 okonosti, %astajemo i%me'u udisaja. Pro(es prisutnosti nas u1i da ponovo pa3nju usmerimo na pove%ano disanje i tako nas vraa u sada*nji trenutak. ;ime vraamo skad u na*u*emudisanja. -a1innakoji di*emo, naro1itotokomve3bedisanjajeste odra% na*eg na1ina 3ivota. 9esmo i pove%ani i prisutni ii smo iskju1eni i odsutni. !rugi pro(es koji se odvija u pro(esu pove%anog disanja je oksigena(ija ii poja1ano uno*enje kiseoni(a, jer nam se *ema disanja normai%uje. -amera neprekinutog disanja svi7 stvorenja je da odr3e svesnost sada*njeg trenutka i visok nivo uno*enja kiseonika. ;ako mi judi, koristimo samo 20K kapa(iteta pua, %bog 1ega smo %a kiseonik uskraeni. &a :izi2kom nivou kiseonik zna2i ivot. !ubokoi potpunodisanjejepo3ejno, ai nei neop7odno, jerjena*(ij sakupjanjesvesnosti sada*njegtrenutka, anepoja1anunos kiseonika. 4ako postajemosvesni, takonamsepoja1ava3e'%akiseonikom. Svesnopove%ano disanjenetreba me*ati sa 7iperventia(ijom@posedi(aneravnote3ei%me'u kiseonika i ugjen.dioksidaA. !isanje u ovompro(esu je prirodan pro(es, uspostavja skad tako da nas osoba'a traume. Svaka neprijatnost koja se pojavi u nama tokom svesno pove%anog disanja jedobrodo*akaopoka%atej unutra*njeguti(ajakoji pro(esprisutnosti ima. ;okompo1etni7 =a%a svesno pove%anog disanja susreemo se sa mnogim otporima. ;o je normano. Ili emo mi savladiti otpor ili e on nas savladati. Mo3emo da do3ivimo tri nivoa otpora: aA Prvi nivo otpora je =i%i1ki i uo1avamo ga kada sebi ka3emo: D-e radi mi se ovo. Prete*ko jeE. bA !rugi nivo otpora je mentani. Sebi tada ka3emo: D-e radi mi se ovo jer se ni*ta ne de*avaGE(A ;rei nivo otpora je emo(ionani i ogeda se u i%javi: DMisim da sada mogu da stanem jer se oseam DmirnoE, DdobroE i DepoE. Znamo da smo otpore preva%i*i kada usred ve3ebe disanja osetimo: DOvo je i%vanredno, mogao bi7 ve1no ovako da di*emGE -e treba da pia%imo svesno pove%anomdisanjusaodre'enimo1ekivanjima. ovakvimii onakvim. -ema propisanog pravia iskustva. :e3be disanja nisu iskustvo . na* 3ivot jeste.9edinanamerajedasprovodimoi istrajemodvaputadnevnosvesno pove%ano disanje. ?ko %aspemo, mi smo umesto da odutamo na neka mesta u sebi,po%vaitamestadado'uu na*usvest.;o su materijai koji suuna*em nesvesnom. Sada kada i7 dovu1emo u sada*nji trenutak . nama se spava. Pravio jeste . svaki put kada mo3emo istrajmo u svesno pove%anom disanju, a kada ne mo3emo %aspemo. / 1im se probudimo nastavimo sa sprovo'enjem disanja tamo gde smo stai.Zapadanja u nesvesna stanja su normana kada poku*avamo da svesnost i%vu1emo i% vremena. -e treba da se oseamo osujeeno, jer bi to bio drama. Mo3e nam se, tako'er, desiti da budemo uvu1eni u %a1arani krug spavanja, tako dasvaki put kadasednemodasvesnopove%anodi*emo, %aspemo. Ovonije ra%og %a brigu ve istrajnost. -astavjamo da istrajavamo sve dok se ne pro#ijemo kroz nesvesnost koja se javja da bismo je integrisai. "koikoistrajavamodosednousvesnopove%anomdisanju.svakodnevno.tada Dnesvesna mesta u vremenuE vi*e ne mogu da nas odvuku u nesvesnost. "mesto toga.mi smo ti koji nesvesna pro*a iskustva dova1imo usvesnost sada*njeg trenutka da bi i7 integrisai. Ona su per(ep(ijska stanja sna i ne mogu da pre3ive u svesnosti sada*njeg trenutka. bA Svesni odgovori Svesni odgovori su stvoreni da %amene Dpijana ra%mi*janjaE.ne produktivne misaone obras(e.odgovorni mentanim pro(esom. ;o %na1i da kada god nismo misaono %aokupjeni, potrebno jeda ponavjamo svesni odgovor dodejen %a tu nedeju. Mo3da e se na* um opirati ii 1ak odba(ivati ove svesne odgovore. ;o je normano. Ponekda sedogodi da se (eo dan ne setimo svesni7 odgovora. Pro(es %aboravjanja, pa pro(es priseanja da i7 upotrebimo, jeste koristan. ;o ja1a mentani mi*i da pa3nju usmerimo u svesnost sada*njeg trenutka i tu je %adr3imo. Svesni odgovori su uzro2ni. :ode na*u sposobnost da u%ro1no deujemo. Ovo nisu po%itivne a=irma(ije. -aprimer, ponavjamo: D9a3ivimui%obijuE . jestesamoma*tanje. 4oriste posedi(u i toj istoj posedi(i se obraaju. Ova mentana tvrdnja, ne doti1e u%rok =inansijskog nedostatka, jer nedostatak nov(a jeste posedi(a emo(ionane bokade, a ne njen u%rok. Stoga je ovo samo mentana tvrdnja. -a primer: moj iskustveni do3ivjaj je jedna po%itivna a=irma(ija u trenutku pre moga otkrivanja da moja kua goriu po3aru. ;oga trenutka sam ponavjaa a=irma(iju i% D;ajneE nama svima po%nate: D"s7ieno deim 3ivot sa svima koje voimE. -apisav*i ovu a=irma(iju ugedaa samspsonosni dimkoji je probijao u moju sobu kro% %atvorena vrata. 8ia sam na vratima smrti i 3ivota. 4ro% pro%or sam oti*a u 3ivot. ?=irma(ijami nijepomoga, vemojasvesnost odukekriti1nogtrenutka. da i%aberem oda%ak u 3ivot, a ne da gasim po3ar. ;o su uradii vatrogas(i, ii ja kada sam dotka miu majku %emjui sam 3ivot.Mojusvesnostje prepavia i%vorna radost savja 3ivota koji sam tada prvi put iskusia u svoji7 pedeset devet godina 3ivota. /%vornamojaradost*tosam3iva, be%usovnoiakomi jetogatrenutka i%goreo potpuno nov stan. ;a radost . energija u kretanju . je uti(aa da (ev koja dovodi vodu u moj bojer u 1ijoj bi%ini je bio po3ar pukne i da ma% vode ugasipo3ar. / sva*tasejo*dogodio, asadatoovdenije(ij na*eteme. ;oikoo po%itivnima=irma(ijama. :atrajei%a*ai%menejer jedostigausijanje. moj bokirani 3ivot . pa mi je trebaa vatra da sagori br%o sve staro dotrajao i u kotu vruine @emo(ionanog nabojaA da otvori mesto novom. Sada %nam . 7vaa po3aru . 7vaa vatriG;akosvesni odgovori unosesvesnostunesvesnedeovena*egiskustva, one koje uti1u na kvaitet na*eg iskustva. Jaosa se neemo osoboditi 3ejama ii nadamaG-etreba7aosda%anemarujemo. !ovodimogausvesnostdabi ga svesnim odgovorima integrisai i da i% toga i%vu1emo potrebnu mudrost.;ako neemo 1ekati da se svet promeni da bismo kona1no u njemu u3ivai,ve1 preu%imamo odgovornost %a kvaitet iskustva koji do3ivjavamo. (A &edeljno dodeljeni tekst i per"ep"ijske metodeZasvakunedejunamjedodejenodre'entekstkoji sadr3i per(ep(ijske metode ikojije potrebno kada god smo sobodniis1itavamo ibudemo sa njim kadagodmo3emo. "putstvatekstai metodeper(ep(ijesujasnoosmi*jene. ;ekst sadr3iuvide kro% iskustvo kojinam oak*avaju iinas vode u integrisanje emo(ionanog naboja. ;ekst jeosmi*jentakodanamoak*aiskustvakojaimamonaovom putovanjui poma3edapostanemosvesniji svega*tasede*avasanamau svakom na*em koraku. Hela knjiga < priru2nik je jedan dugi svesni odgovor. Per(ep(ijske metode poma3u nam da uspostavimo ravnote3u u pona*anju i umesto da reagujemo, po1injemo da odgovaramo, istovremeno menjajuina*a neproduktivna verovanja u1imoin=orma(ije koje nam koriste. Ponavjanje nam je potrebno jer smo u novom, pa ponavjanjem sti1emo umetnost usvesnosti sada*njegtrenutka. )to1e*eponavjamo, vi*ekoristi imamo.Ove metode ne ukju1uju DdeovanjeE. One jesu unutra*nji na* odgovor koji potpoma3e na*e odgovorne mentane pro(ese. .1 Integrativni pristup>ak i kada verujemo da smo imai epo detinjstvo, ro'eni smo u uslovljenom svetu, a mi smo #ezuslovna #ia. ;ako svako usovjeno iskustvo u nama je u odre'enoj meri traumati1no. 4ada na* ra%voj do'e do ta1ke, kada smo spremni da preu%memo potpunu odgovornost %a kvaitet sopstvenog iskustva, %apo1injemo putovanje u svoje emo(ionano teo. !a bismo to obavii, na odgovoran na1in, preporu1uje nam se integrativni pristup. "potrebjavamo radije integrisanje nego e1enje. 6e1enje podra%umeva da ne*to treba popraviti jer nije u redu. 6e1enje je 1esto reak(ija na ono *to jeste. Integrisanjezanimajusami uzro"i. 4adanamsedogodi, doksmou integrisanju, da je svet nepravedan, sami preu%imamo odgovornost %a to iskustvo . %a svoju per(ep(iju i trudimo se da odgovaramo tako *to o#navljamo zdravlje sopstvene per"ep"ije% a ne zdravlje sveta. /ntegrisanje nam ne nudi nikakve pro=esionane mogunosti. -iko nam ne paa da integri*emo i niko ne mo3e da integri*e umesto nas. Zato niko i ne mo3e da nas podu1ava pro(esu prisutnosti./ntegrisanje je ve*tina samo.podu1avanja. /ntegrativni pristup kvaitetu na*eg iskustva, %asnovan je na s7vatanju da kada uti1emo na u%roke na*eg iskustva, istovremeno menjamo i njegovo (eokupno stanje. ;ako'e, posedi(e koje ovo ima na (einu, odvijaju se organski, na na1in koji najboje doprinosi dobrobiti (eine. Pojedina1ni deovi na*egiskustvanakojimaradimo, dabismopokrenui promene u kvaitetu iskustva kao (eine jesu: . =i%i1ko teo . oseaj, . mentano teo . misi, i . emo(ionano teo . oseanja/ako radimo na svim navedenim deovima, svaki uti(aj je u%ro1an u smisu da u ravnote3u dovodi neintegrisani naboj i% emo(ionanog tea. ?ko upotrebjavamosiluda ne*to promenimo, uvodimo u iskustvokontrolu i u#laavanje. 4ada menjamo =i%i1ke okonosti, promene nisu trajne jer deujemo na posedi(u, a ne na u%rok. Mo3emo se truditi da promenimo mi*jenje o ne1emu . tokoristemetodeDsnagaumaEi Dpo%itivnomi*jenjeE, ai tepromenenisu trajnejeri7moramoneprestanobraniti odna*i7nesvesni7misaoni7pro(esa. -ji7 pove%ujemo tako *to posmatramo okonosti koje ispojavamo u svom iskustvu, a koje su suprotne od po%itivnog ra%mi*janja. 4adapromenimo miljenjeone1emu, tonezna2idasmopromenii onotooseamo, pa nikakve kontroe uma nee trans=ormisati i%vorne oseaje.Samo kada uti1emo na na*e nesvesno emo"ionalno stanje i nesvesne misaone pro"ese koji proisti1u i% unutra*nji7 emo(ionani7 stanja . promena e nastati. 4rans:ormisano iskustvo jeste promena u oseajima. -a sreu, korenu @u%rokuA na*e neprijatnosti pristupamo neposrednoi tako napravimo u%ro1ne, trajnepromene. Ovoposti3emotime*tosami pokreemopromenuu stanju na*eg emo(ionanog tea. 9este te*ko, ai je deotvorno i korisno. 4ada to postignemo, uti(aji su trajni. Ovaj pro(es je si1an obaranju veikog staba. Poako (epkamo i(epkamo. "1ininam se da nikada neemo uspeti, a onda %a1ujemo pu(ketanje i stabo ne%adr3ivo pada. 4ada padne, vi*e se nikada ne mo3e podii. /sto je i sa na*im posom na emo(ionanom naboju. ;rudimo se bago i istrajno,sprovodimo pro(edure i onda osetimo da nikuda ne sti3emo. ;ada je samo va3no dadajenastavimoi nedo%voimona*emumudanas %austavi. Ondabe% upo%orenja, dogodi se promena i nema vi*e vraanja emo(ionanog tea u njegovo pret7odno stanje. Po*to je emo(ionano teo skono i%nenadnim promenama, takvaiskustvamogudabudutraumati1na. Zatonesmemoda naglozaronimouemo"ionalnotelo. "mestodasesamousresredimona emo(ionanoteo,pratimose#e"elogi tobagou%strpjenje, dosednost i odgovornost. Pro(es je osmi*jen tako da nas =i%i1ki i mentano pripremi da pri7vatimo i%nenadne pomake. /%nenadne emo(ionane promene jesu duboko iskustvo. One vode ka trenutnimper(ep(ijskimpoma(ima. Od trenutka kada se dogode promene, svet posmatramo druga1ije. Posedi(a takve promene, potomse pro1i*ava kro% na*e =i%i1ko i mentano teo putem svesnosti, ispojava promene u kvaitetu na*eg iskustva. Promene smo do3ivei be% pomeranja. Ovaj pristup se %ove integrativni. -eki odnas imajuiskustvaprekomernete3ine, kojajeste=i%i1ki odra% unutra*njeg emo(ionanog naboja. Jrana spada u uba3avanja.odnosno 7ranjenje na*e unutra*nje neprijatnosti.na*eg emo(ionanog tea koje nije integrisano. !okegodneintegri*emotaj emo(ionani naboj, nemauravnote3enekia3eii teesne mase. Posedi(a i%vr*enja drasti1ni7 promena jeste pogor*avanje na*eg mentanogi emo(ionanogstanja.)tovi*enau patnjuprikrivamo :izi2kim pro"esima, to sabije mentano i emo(ionano =unk(ioni*emo. Mo3emo na uveanju kia3e primeniti misi *ta se doga'a. /ntegrisanje nesvesni7 misi mogue je jedino kada se po%abavimo stanjem na*eg emo(ionanog tea jer i% njega misi i poti1u. Od koi1ine mentane u%nemirenosti %avisi i koiko e se dugo na*e teo Ddr3atiE prekomerne te3ine. Pravi i jedino trajni re%utat doa%i kada se na*omgoja%no*u po%abavimo emo(ionano. Za veinu nas to je te*ko jer %a7tevai%vornost. Ona%a7tevapostepeni staanrad, anebr%are*enja. Ma koiko taj rad bio te3ak i dugotrajan, on deuje duboko i bagotvorno %ato *to uti1e na u%roke. /ntegrativni pristup i%gra'en je tako da deuje na na*e =i%i1ko, mentano i emo(ionanoteo,a%asniva se na uverenju dasuiskustvakojasede*avajuu svakom od nji7 me'usobno pove%ana. -e tro*imo vreme i energiju da se bavimo posedi(ama . neintegrisanim iskustvom i% detinjstva, ve promenu pokrenimo u samoj u%ro1noj ta1ki. -ajbi3i pristup ukju1uje integra(iju . to je 7oisti1ki prin(ip. On%a7tevaistovremeni radna=i%i1kom, mentanomi emo(ionanomteusa namerom da postepeno prodremo u ovo posednje i integri*emo stanje u samom njegovom u%roku. /ntegrativni pristup u%ima u ob%ir 1injeni(u da neprijatni emo(ionani (ikusi koji se nesvesno ponavjaju u na*em iskustvu, nee prestati preko noi. Zato je ovaj pristupbag, metodi1an, dosedan, i odu1nosekreesta%omsvesnosti.=i%i1ke, mentane i emo(ionane. Umetnost integrativnog pristupa ogeda se u tome *to se on #lago kree kro% slojeve posledi"a dok ne dodirne i ne promeni u%rok. On je jednostavan i duboko so3en. ;ako ukju1uje %drav ra%um i paradoks. Ostvaruje svoju nameru u trenutku, a i do%vojava da protekne vreme da bi se posedi(e pro1istie i ispojive u na*em iskustvu. >im se one ispoje na povr*ini, istovremeno su otkrivene i ispod nji7. Sam integrativni pristup %na koji je tempo pro(esa integra(ije %a svakog pojedin(a bagotvoran pa se jednostavno priago'ava svakome. -asuprot ovom pro(esu prisutnosti i integrativnom pristupu, 3ivimo u instant vremenu. Sve je odma7, br%o, be% bagosti i strpjenja.$etko smo prisutni da bismo u3ivai u bio komdeu svog 3ivota: 7rani, prijatejstvima, partnerstvu, roditejstvu, %reosti... Sve je br%o, odma7 igotovo. Sve je br%a trka od 7odanja po ui(ama do 7odanja kro% sopstveni 3ivot. Mentalno preska2emo sadanji trenutaku svemu *to radimo, te tako %anemarujemoproti"anje ivota. "vi'anje vrednosti rada na pro(esu prisutnosti vrojeretkousvetutrenutnog%adovojstva. ;o*toemos7vatiti snagu ritma rada na pro(esu, ne mora nu3no imati uti(aj na na*u sposobnost da %ara'ujemo %a 3ivot, ai poveava sposobnost da se otvorimo za ritam ivota. . &ivo ulaskaPro(esprisutnostije univer%aan%ato*to je uzroksvi7neuravnote3eni7 =i%i1ki7, mentani7 i emo(ionani7 iskustava isti . neintegrisano stanje emo(ionanog tea. Po*to smo svi ra%i1iti, posedujemo ra%i1ite oseaje u na*em emo(ionanomteui pro(esje%asvakogananjegovna1inposebanusmisu ritma, nivoa, i proaska kro% pro(es. Postoje dva nivoa uaska, uvodni i iskustveni. -aosnovu%dravogra%umai uvida, odu1ujemonakomnivouovompro(esu pristupamo. ?konasebepreu%memopreveikobreme, postoji mogunost daemo do3iveti neo1ekivani unutra*nji otporoi1enunagompoveanju%bunjenosti i 7aosa. ;o e nas navesti da od ovog iskustva pobegnemo pa neemo uspeti da dovr*imo putovanje. Zato ne treba da 3urimo sa uaskom u pro(es pod i%govorm da to DobavimoE, ii D%avr*imo sa tim *to je mogue br3eE, pa e onda sve biti u redu. 5ro"estrajedoivotno. 4ro%njegatrebadaotkrijemokakodasvaki trenutak pro3ivimo odgovorno. "vodni pristup je jednostavan. >itamo tekst kao da je re1 o romanu. -e bavimo se ponavjanjima, ne %apo1injemo ve3be disanja. 4ro% njegasekreemomentanoi su%dr3avamoseodbiokakvogsvesnog iskustvenog u1estvovanja. 4ada %avr*imo uvodni pristup, mo3emo da se vratimo na po1etak i po1nemo sa iskustvenim pristupom. Iskustveni pristupnas vodi ka tome da u pro(esu8emo :izi2ki% mentalnoi emo"ionalno. Obu7vatapostepenouvo'enjeute7nikusvesno pove%anog disanja, svesne odgovore i per(ep(ijske metode. Preporu1uje se da kro% pro(es iskustveno pro'emo tri puta, be% ob%ira koje bagodeti emo(ionane do3ivjavamo. Ovo jesamo preporuka. -akon svakog %avr*etka puta od deset nedeja, mudro je najmanje tri nedeje pau%irati . odmarati sedabi do%voii =i%i1ka, mentanai emo(ionanaintegrisanja. / u pau%amajeva3nonastaviti sapetnaestominutnimve3bamadisanjadvaputa dnevno. -akon %avr*etka putovanja @iskustvenogA preporu1uje se ve3ba disanja jo* *est mese(i. -akon %avr*etka prvog puta iodmora, ako krenemo na drugo putovanje pro(es prisutnostiua%imo na vi*i vid svesnosti. Zato e nam se sve 1initi druga1ijim. Ponekad emo tekst do3iveti kao prvi put vi'en. ;o je normano.Svako ko vi*e puta proa%i kro% pro(es prisutnosti do3ivee si1na iskustva. ;o je %ato *to je sam pro(es neutralan. Uvek nas pronalazi gde god da smoi tako odra3ava i ukju1uje %a7teve koji odgovaraju na*imtrenutnim priikama. /denti1no se doga'a i na porodi1nom poretku. "vodnipristup pro(esa je teorijskipreged %adataka kojije pred nama, a iskustveni pristup je pravo prakti1no uputstvo. ;ime smo o7rabrenii idemo ka sve veoj svojoj izvornosti . sobodi. Zato bi trebao vi*e puta da pro'emo kro% pro(es prisutnosti i uvodni deo i iskustveni. ?ko ovo predo3eno pri7vatimo, otis(i nam se u1ine ak*im i i%di3emo se i%nad otisaka i sti1emo nove uvide. Postajemo sposobni da svesno i odgovorno upravjamo svojim iskustvima koje na%ivamo 3ivot. Fodaemo #udniji kro% svet, a samim tim i odgovorniji od oni7 koji spavaju i daje se nesvesni. /stoemoi drugimabiti dostupniji i korisniji. Ovojepo%ivdasvesno prigrlimoumetnost ivljenja. Ovojeobeanje. budimonaraspoaganjui budimo korisni. Ovo je dar. !obijamo iskustvo svesnosti kro% svesnost sada*njeg trenutka. "vodni teorijski tekst ovog pro(esa sadr3i #+ ta1aka koji usmeravaju na*e putovanje. "timta1kama naa%e se svi probemi na koje mo3emo naii u iskustvenomdeu na*eg putovanja kro% pro(es. ;o %na1i da kada se na iskustvenom putovanju osetimo da nigde ne idemo, iismo %bunjeniiinam se doga'a ne*to *to ne ra%umemo, vraamo se na ove ta1ke usmeravanja i naa%imo odgovore koji su nam potrebni..9 Uvid i emo"ionalna per"ep"ija4ada %apo1nemo ovaj pro(es o7rabreni smo dasvesno pri$vatimo prisutnost. Ona je na* save%nik. "putstva koja su nas pripremia na put trasiraisu nammutidimen%ionanu sta%u na*eg putovanja: kro% na*e =i%i1ko teo, mentano i emo(ionano, a sve u svesnosti sada*njeg trenutka. "po%nai smo se sa njenim na1inom spora%umevanja. " pro(esu prisutnosti takav na1in spora%umevanja na%iva se uvidom . u vid. Stvorii smo trans=ormativni per(ep(ijski okvir. On nam poma3e da dubje s7vatimo svesne odgovore, nedejno dodejeni tekst i per(ep(ijske metode. Okvir nam poma3e da so3ene i osetjive energetske postupke %apo1nemo ne3nije i ak*e. =las prisutnosti prvenstveno se oglaava kroz uvide. "vid nam sao*tava ono *to treba da %namo onda kada nam je to potrebno. Me'utim, prvo svesno ra%vijamo svoju sposobnost %a uvid. Ovo se posti3e organski kro% svesno integrisanje negativnog emo(ionanog naboja. !oke godsvoj emo"ionalni na#oj svesno oseamo% prirodno razvijamo per"ep"iju. Onda nam se uvid obraa prvenstveno kro% pre(ep(iju. Oseamo da je ne*to na*e istina. $a%vijanje takve sposobnosti oseanja, poma3e nam da s7vatimo uvid, koji sti1emo neposredno kro% prisutnost. ;o nam %au%vrat poma3edapreva%i'emopotrebu%aosanjanjenaumi njegovu%avisnost od ra%umevanja./stosedoga'ai uporodi1nomporetku. 4adapostavimokonstea(ijui vratimo se van nje na svoje mesto, :ado namka3e: DCedaj svoj radGE / gedajuu u svojoj prisutnosti doa%imo do uvida. 4ada se pose rada raspitujemo oradu, :adonamka3e: DPusti i u3ivaj unovomG-eanai%iraj, nemisi, i ne pri1aj. Otvori se da primi* kro% vreme posedi(e svoje promeneE. /sto se doga'a iu pro(esu prisutnosti. ?ko se protivimo svom uvidu, i u pro(esu i u poretku, spoti1emo se. / u tom spoti(anju nau1imo da treba da su*amo, vidimo, primimo i pustimo. 4ada ovo posu*amo pojavjuje se uvid i%nenada. -ekada ga mo3emo ra%umeti, a nekada i ne, ai se ra%vijamo . napredujemo, kreemo be% pomeranja. "sput u1imo u oba =enomena kako da #ezuslovno verujemo svojoj per"ep"iji.4ro% i1no iskustvo, s7vatamo da prisutnost ii poje u poretku, uvek rade u na*em najbojem interesu. Mi to oseamo. Zato verujmo sebi be%usovno. Prisutnost i u pro(esu i u poretku ne manipui*e na*im umom, niti na nas emo(ionano uti1e. Ovo je jedan od na1ina da prepo%namo uvid. Prisutnost se ne me*a, neka3njavanasakoneobraamopa3njui nepova1i se%ato*tone pri7vatamo njene savete. -jen i%ra% je 1ist. Saop*tava samo ono *to je potrebno i to samo onda kada je potrebno. Ona se ne takmi1i, niti se trudi da nadja1a gas uma. "mestodanas prisijavanadugoDra%mi*janjeE, pru3anamtrenutno D%nanjeE. ;osedoga'ai uporetku. 4adasei%nesenavideoto*tojeste, dobijamo trenutno %nanje i uvide. -au1eni smo be% pri1a. Samo #ljesne uvid i mi znamo% oseamo i za$valni smo. ;ek sada potpuno oseam :adinu re1eni(u: D"3ivaj u novom. / pustiE. "putstvakojapoti1uodprisutnosti, 1estonemajusike. ;osupotpuno samostana%nanja. Prisutnost namseobraasaonestranevremenai %ato unapred %na *ta e se dogoditi. Zato nam se ponekad 1ini da njena saop*tenja nisuuskadusaonimna*tajeusmerenana*apa3nja. Zatou1imokakoda verujemosopstvenomuvidu, naro1itokadanamse1ini danepostoji ogi1no obja*njenje koje bi potvrdio ono *to nam se prika%uje. Sluanjeprisutnosti jeklju2zaotklju2avanjevratakojavodeu svesnost sadanjegtrenutkai upro"esuprisutnosti i uporodi2nom poretku. " porodi1nom poretku, porodi1no poje i mi u pojuH svesnost na*a sada i ovde u kome prisutnost . veika du*a < poje . sve znaju. /%nose nam u vid samo ono *to treba da vidimo sada i ovde, ni*ta ni vi*e ni manje i i%nose samo onda kada smo mi spremni da to vidimo, a za do#ro#it nae "eline. 9.7aklju2akMoje sovo jubavi!anas, o7rabrena %nam da je ovo naravno, prvo u 3ivot ovde i sada, jedno od moji7 naj%naajniji7 putovanja kro% koja sam pro*a. "*etaa samna potpuno novu panetu, u potpuno novi svet. Proputovaa sam po predeima sebe same unutra. Sada oseam radost i %a7vanost. Oseam kao da sam bia odsutna od svoje kue dugo, dugo i konano sam se vratia u svoje. / ni*ta tu nije novo *to nisam pro3ivea do sada, ai jeste potpuno vi'eno na nov nain kro% sebe i u sebi.!o porodinog poretka i pro(esa prisutnosti, putovaa sam kro% predee ra%ne: kro% porodi(u, kro% sokove madosti i %ajubjenosti, brak, ra%ne %emje na na*oj paneti < nji7ove jude, obiaje i prirode, stvaraa*tva ra%na, kro% pedago*ki rad sa de(om i madima tridesetgodina arobna knjiga, 8eograd. 2. :o*, -i !oad @200+A: $a%govori s bogom / i // knjiga, 8eoknjiga, 8eograd.3. /i, :ado @2000A: 4utura kon=ikta, Paidea, 8eograd. #. 4u%manovi, /vana @2013A: Od kad samse %avoea < :oim, 6aguna, 8eograd. &. ;o, 5kart @200#A: Mo sada*njeg trenutka, >arobna knjiga, 8eograd. +. >opra, !ipak @200&A: Otkju1avanje skrivene dimen%ije svog 3ivota, Mona L Manana, 8eograd.