18. oktobar 2018. godine

Portal B92.net/TV Prva

"Kad bude plata u Srbiji 1.000 €, ali pošto je 200

onda je iluzorno"

Ukoliko lažirate bolovanje, sledi otkaz, biće promena Zakona o radu. Moraju li radnici bolesni da idu na

posao?

Link: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=10&dd=18&nav_id=1457355

"Sugruno da ima lažnih bolovanja, ali dokazivanje o kojoj vrsti se radi je izuzetno teško“, rekla je Ranka

Savić predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata u Jutarnjem programu TV Prva.

Da jedan od razloga za otkaz može biti zloupotreba bolovanja, potvrđuje i Svetlana Budimčević iz Unije

poslodavaca.

Ona kaže da kada zaposleni nije prisutan, smanjena je i produktivnost kompanije.

"Danas, poslodavac ima pravo da o svom trošku, ukoliko posumnja, ima mogućnost da od nadležene

zdravstene ustanove zatrazi veštačenje, i na kraju nadoknadu štete“, kaže ona.

Savićeva ukazuje da više od pola miliona ljudi prima minoimalac, a da je ogroman broj onih koji rade za

30.000.

"Neka mi nbeko kaže da li je to dovoljno. Da li može od toga da se živi? Ne opravdavam lažno bolovanje,

ne kažem da je u redu, ali mogu da razumem“, kaže Savić.

Budmičević podseća da zakon već postoji samo bi trebalo da se primenjuje i ističe da odgovornost nije samo

kod zaposenog nego i lekara.

"Moramo svi da se uozbiljimo“, kaže.

Savićeva dodaje da je praksa i svuda u svetu da kada ne radite imate određne sankcije, ali da sumnja u

procenat od više od 10 odsto lažnih bolovanja kod nas:

"U Srbiji je toliko strah od gubitka posla da viđam ljude koji idu na posao s gipsom“, kaže ona i dodaje da

misli da je ukoliko i ima nekog lažnog bolovanja u procentu većem da je to u državnom sektoru.

Sagovornice Jutarnjeg nisu saglasne oko toga preko "čijih leđa“ idu promene u sistemu, pa tako Savićeva

ističe da sve ide preko leđa radnika, kao što su izmene zakona o radu, dok Budimčević podseća na mnoge

komunalne naknade, i dodaje da se ne može gledati parcijalno:

"Kada bi bila plata 1.000 evra onda u redu, možemo tako da gvorimo, ali pošto je 200 onda je iluzorno.

Zakon o radu je restriktivan za radnike da je to katasrofa“, kaže Savić.

"Ne možemo samo da gledamo Zakon o radu, i mislimo da će on uticati i na povećaje zarada, gleda se

ukupna slika, povećanje broja investicija, konkurentnost, da se olakša privreda, i normalno, svaki

poslodavac će da nagradi svog kvalitetnog radnika“, kaže Budimčević.

Prilog TV Rubin: https://www.youtube.com/watch?v=zvDUg0k0ppw

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih

sindikata posetila Kikindu

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić posetila je Kikindu kako bi se

sastala sa direktorima firmi gde imaju sindikate, članovima četiri buduća sindikata, ali i predstavnicima

lokalne samouprave da bi se upoznala sa problemima zaposlenih i stanjem privrede.

Nakon održanih sastanka Savić je istakla da će

problem u vezi sa zaključenjem pojedinačnog

kolektivnog ugovora u Sportskom centru

„Jezero“ biti rešen. Naime, ASNS je kao

reprezentativni sindikat, prema rečima Savić,

bio isključen iz pregovora, a dostavljen im je

već gotov primerak ugovora. – Normalno da

Asocijacija ne pristaje na takav način rada,

reagovali smo i na našu veliku sreću danas od

predstavnika lokalne samouprave dobili smo

potvrdu da smo u pravu. Od sutra pokrećemo

novu inicijativu za zaključenje kolektivnog

ugovora, gde ćemo imati pregovore i pokušati da odredbe kolektivnog ugovora popravimo – rekla je

predsednica ASNS i dodala da će Asocijacija takođe pokrenuti i inicjativu za promenu statusa zaposlenih u

domovima kulture i sportskim centrima.

Kako je objasnila, ova grupa zaposlenih ne postoji u platnim razredima, već se svrstavaju pod „ostali

zaposleni“ u javnim službama. – To dovodi do toga da čovek ili zaposleni koji je završio DIF, dakle fakultet,

ima 28.000 dinara platu, što je nešto s čim se sindikat ne može pomiriti. Asocijacija slobodnih i nezavisnih

sindikata će ih svrstati u platne razrede i povećati koeficijent, koji je sada bezobrazno mali – rekla je ona.

Savić nije želela da otkriva koja četiri sindikata su u procesu osnivanja u Kikindi, dok sve ne bude

formalizovano. Ona je dodala da ASNS generalno ima problem prilikom formiranja sindikata u Vojvodini u

poređenju sa drugim delovima Srbije, ali kako je rekla, na sastanku sa predstavnicima lokalne smaouprave

razuverili su je da je takva slika prisutna i u Kikindi.

Mreža organizacija za decu Srbije: U riziku od

siromaštva oko 400.000 dece

Oko 400.000 dece u Srbiji je u riziku od siromaštva, a tome doprinose i troškovi obrazovanja koje bi trebalo

da bude besplatno i dostupno svoj deci, saopštila je danas Mreža organizacija za decu Srbije.

Srbija je, kako se navodi, povodom svetskog dana borbe

protiv siromaštva, zemlja u kojoj je nejednakost raspodele

dohotka visoka i u kojoj najveći broj porodica ima primanja

oko 30.000 dinara.

"Zbog toga su porodice sa decom koja pohađaju školu ili

studiraju u većem riziku od siromaštva i teže mogu da

zadovolje, često i najosnovnije potrebe", navela je ta Mreža.

Dodaje se da je "nesrazmerno velika stavka u troškovima školovanja cena kompleta udžbenika od petog do

osmog razreda od 15.000 do skoro 20.000 dinara".

Deca, naročito u mlađim uzrastima, kako se navodi, doslovno savijaju pod teretom školskih torbi, dok se

roditelji bore da nađu način da pokriju sve troškove školovanja dece, koje uključuje i odlaske na izlete,

ekskurzije, vannastavne aktivnosti, užinu, odeću i obuću.

Mreža je istakla da je, "uzimajući u obzir troškove za udžbenike, možda vreme da se razmisli o novim,

inovativnim rešenjima, kupovini jednog tableta za svakog učenika koji ima pristup bazi nastavnih sadržaja

čime bi se podigla i digitalna pismenost".

"Zato pozivamo Vladu Srbije i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da donesu mere koje će

ukinuti troškove besplatnog školovanja i razmotre inovativna tehnološka rešenja", navedeno je u saopštenju.

Vlada nam sprema jednostavnije uslove

poslovanja

Vlada Srbije je saopštila da će nastaviti ekonomske reforme koje imaju za cilj da dodatno pojednostave

uslove poslovanja i kreiraju podsticajni privredni ambijent.

U saopštenju povodom objave Svetske liste konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma (WEF) na kojoj je

Srbija ove godine napredovala za pet mesta i sada je na 65. mestu od 140 ekonomija sveta, navedeno je da je

taj napredak odraz opredeljenosti Vlade da otkloni barijere za brži privredni rast.

Ocenjeno je da je jedan od mehanizama za lakše poslovanje eUprava, koja smanjuje birokratiju i povećava

efikasnost rada javnih službenika, što zajedno utiče na povećanje efikasnosti privrede i veću predvidivost

poslovanja u Srbiji.

“Srbija je ostvarila napredak prema skoro svim najznačajnijim kriterijumima konkurentnosti. Imajući u vidu

da su znanje i inovacije najveći izvozni potencijali Srbije za 21. vek, posebno ohrabruje činjenica da je

Srbija u odnosu na prethodnu godinu, napravila značajan iskorak u oblasti inovacija gde je napredovala 39

mesta i sada zauzima 56. mesto u ovoj oblasti”, istakla je Vlada.

Navedeno je da je najveće poboljšanje u oblastima: makroekonomska stabilnost, obrazovanje i veštine,

tržište proizvoda i finansijski sistem, a da je Srbija postigla najveće povećanje indeksa konkurentnosti u

odnosu na sve zemlje iz okruženja.

Od zemalja na prostoru bivše Jugoslavije, Srbija je ispred Hrvatske (68. mesto), Crne Gore (71. mesto),

Makedonije (84. mesto) i Bosne i Hercegovine (91. mesto). Najbolje je rangirana Slovenija koja je na 35.

mestu.

“Bolja pozicija Srbije na prestižnoj listi rezultat je posvećenosti Vlade ekonomskim reformama i stvaranju

boljih uslova za poslovanje, kao i povećanju konkurentnosti privrede. Ovaj indeks veoma je značajan faktor

za dalje privlačenje stranih investicija, u čemu je Srbija vodeća zemlja u regionu, obzirom na to da je u

2017. imala priliv od 2,6 milijardi evra, što je više od ukupnog priliva investicija na celom Zapadnom

Balkanu”, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

Portal B92.net

Predsednik Austrije: Naše firme dolaze da ostanu

u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Austrija u vrhu najznačajnih investitora u našoj zemlji.

Kako je rekao, austrijske kompanije zapošljavaju ovde 23.000 ljudi.

"Prema poslednjim anketama, 89 odsto njihovih kompanija bi reinvestiralo u Srbiju, ti znači da smo se

pokazali kao pristojni domaćini“, rekao je on.

Podsetio je da se značajno uvećava trgovinska razmena, i da će prvi put, ove godine, dostići milijardu evra.

Predsednik Austrije Aleksander van der Belen rekao je da je godinama Austrija jedan od najvećih ulagača u

Srbiji.

"Austrijske firme dolaze i ostaju ovde. Njihov cilj nije samo brza dobit, nego dolaze da ostanu ovde“, rekao

je on.

"Srbija je postala mesto na kojem želite da

investirate"

Austrija trenutno jedan od najvećih privrednih partnera naše zemlje, rekao je predsednik Privredne komore

Srbije Marko Čadež.

Kako je rekao na Srpsko-austrijskom poslovnom forumu "Smart Traffic" koji je počeo u Beogradu, Srbija je

postala mesto na kojem želite da investirate.

"U našem interesu je da se trend investicija nastavi i da

dobijmo još više visoko-tehnoloških ulaganja", izjavio je

Čadež u uvodnom obraćanju.

Za PKS je, kako je naveo, Privredna komora Austrije ne

samo važan partner, veh i uzor i podrška za celokupnu

modernizaciju svih segmenata PKS.

Potpredsednik Privredne komore Austrije Ricard Šenc je

izjavio da je robna razmena između naše dve zemlje

dostigla prošle godine rekordnu vrednost od 1,2 milijarde

evra, ali da to nije dovoljno, jer "itekako imamo prostora da

ona raste".

U tekućoj godini, kako je naveo, zabeležen je pozitivan trend što se tiče izjednačenja odnosa, jer postoji

stabilan izvoz i Austrije u Srbiju i obrnuto, što je, kako je ocenio, dobro za obe strane.

"Ni mi ne želimo jednosmernu ulicu, veh izbalansirane odnose", naglasio je on.

Forum, u organiziciji Privredne komore Srbije i Trgovinskog odeljenja Ambasade Austrije u Beogradu -

Advantage Austria, okupiće 23 austrijske i isto toliko srpskih kompanija.

Na skupu će biti tri panela o železničkoj i saobraćajnoj infrastrukturi u Srbiji, na kojima će govoriti

predstavnici Železnica Srbije, Železnica Autrije, Evropske investicione banke, JP Putevi Srbije, Koridori

Srbije i kompanije Strabag Srbija.

Oni će, takođe, govoriti o tenderima i mogućnostima finansiranja infrastrukturnih projekata, uz učešće

prestavnika Instituta CIP, austrijske železnice, Svetske banke i Sekretarijata za saobraćaj Grada Beograda.

Osim toga, biće predstavljeni najbolji primeri iz prakse - austrijski "know how" i inovacije "at its best" od

strane predstavnika Tehničkog univerziteta u Gracu - kao i predstavljanje kompanija Plašer & Theurer,

Voestalpine i Frausćer.

Penzioneri traže povišicu i dogodine

Ukoliko budžetom za 2019. ne bude planirano usklađivanje s rastom inflacije pašće vrednost penzija i

njihova kupovna moć, kaže Milan Nenadić, potpredsednik Saveza penzionera Srbije

Najava Sebastijana Sosa, šefa kancelarije Međunarodnog

monetarnog fonda u Beogradu, da u budžetu za 2019. neće biti

dovoljno para za još jedno povećanje penzija, u najmanju ruku

je razočarala ovu višemilionsku populaciju. Upravo zato traže

od vlade da uoči usvajanja novog budžeta za narednu godinu

još jednom preispita svoje finansije i vidi da li je to i

definitivna odluka ili para ipak ima.

Ukoliko se, međutim, u praksu sprovede ova Sosina najava, to

definitivno znači da će penzioneri naredne godine ostati bez i

jednog dinara više. Čak i bez onog minimalnog povećanja koje su dobijali dok je četiri godine na snazi bio i

Zakon o privremenom umanjenju.

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine i potpredsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da

u oktobru nije bilo nikakvog povećavanja penzija, nego vraćanja na iznos pre umanjenja iz oktobra 2014.

godine.

– Penzioneri vrlo dobro znaju šta je povećanje, a šta smanjenje penzija, šta je nominalna, a šta realna

vrednost penzija, te nema potrebe da im Sosa, niti bilo ko drugi, potcenjuje inteligenciju – kaže on.

Na pitanje šta bi bilo da Sosa nije rekao da je formula za obračun penzija suspendovana do 2020. godine, da

li bi to značilo da bi povećanja bilo, Nenadić objašnjava, da se po važećoj, zvaničnoj formuli i članu 80

Zakona o PIO penzije usklađuju s kretanjem inflacije. To znači da nema uvećanja penzija, već samo

održavanja njihove vrednosti. Odnosno, sprečavanja da dođe do njihovog umanjenja. Za penzionere je

svejedno da li će im penzije biti umanjene Zakonom o privremenom umanjenju, ili time što ne prate rast

inflacije, ako se one ne usklađuju s istim. U oba slučaja vrednost penzija i njihova kupovna moć padaju i

primanja penzionera se svode na golo preživljavanje, kaže naš sagovornik.

Nenadić ističe da je dobro što će ukidanjem prethodnog zakona najstariji u narednoj godini primati penzije

koje su zaradili. Međutim, nadležni moraju da nađu način da u narednoj godini ipak povećaju penzije svih

penzionera, odnosno da ih usklade s očekivanim rastom inflacije, kako bi se sačuvala njihova vrednost.

– To je moguće, jer bi takvi izdaci državu koštali između 10 i 12 milijardi dinara za celu godinu. Razlog više

da vlada posluša glas penzionera je što će se u ovom slučaju izbeći loš uticaj na penzijsku potrošnju u 2020.

i narednim godinama, jer će se konstantno smanjivati učešće penzija u BDP-u. Država posebno mora da

obrati pažnju na penzionere s najnižim primanjima i da im bar u dva navrata isplati posebne novčane

naknade.

– Umesto smanjivanja penzija usvojeno je zakonsko rešenje po kom se nastavlja sa njihovim

neusklađivanjem, a pri tom su nadležni sve vreme obećavali „da nema šanse da se posle ukidanja zakona o

privremenom umanjenju vraćamo tamo gde smo bili – kaže predsednik Udruženja sindikata penzionisanih

vojnih lica Srbije Jovan Tamburić.

– Sada je već vidljiva prikrivena reforma penzijskog sistema u kojoj država ne garantuje stečena prava

penzionera, kojima bi primanja trebala redovno da se usklađuje sa inflacijom. U isto vreme ruši se poverenje

u Fond PIO, zbog čega trenutno zaposleni sa primanjima većim od prosečnih, svesni da im uplate doprinosa

u Fond PIO neće obezbediti odgovarajuću penziju, počinju da uplaćuju doprinose PIO na zakonski

minimum i u isto vreme uplaćuju u privatne penzione fondove – zaključuje Borković.

Većina preduzeća želi da ulaže u inovacije

U studiji „EY preduzetnički barometar”, 47 odsto anketiranih preduzetnika izjasnilo se da bi investicioni

fondovi odgovarali njihovim potrebama. – U Srbiji oblast alternativnog načina finansiranja preduzeća još

nije zakonski regulisana

Preduzeća u Srbiji u proseku imaju 22 godine. Većem delu

poslodavaca (dve trećine njih) otvaranje firme bio je prvi

preduzetnički poduhvat, dok 68 odsto preduzetnika želi da zaposli

kadrove sa punim radnim vremenom. Male domaće kompanije nisu

sklone da prodaju svoje firme. Samo 12 odsto anketiranih tu opciju

shvata kao eventualno poželjnu. Čak 93 procenta preduzeća

izjasnilo se da će ulagati u inovacije, a najpre u plasman proizvoda

i dalji razvoj, kao i u IT tehnologije. To su samo neki podaci iz treće po redu studije „EY preduzetnički

barometar” koja je zasnovana na ocenama 115 najuspešnijih domaćih preduzetnika o poslovnoj klimi i

mogućnostima za razvoj poslovanja u Srbiji.

– Naši preduzetnici posvećeni su kompaniji i ljudima, koji rade u njoj, odlikuju ih agilnost i sposobnost za

prilagođavanje tržišnim uslovima. Njihove firme su one koje redovno izmiruju poreske obaveze, vraćaju

zajednici u kojoj rade tako što zapošljavaju lokalno stanovništvo, a karakteriše ih stalnost u poslovanju i

obezbeđivanju radnih mesta – poručio je Ivan Rakić, generalni direktor kompanije „EY”, i podsetio na

predstojeći sedmi konkurs „EY preduzetnik godine” čiji će pobednik 2019. predstavljati Srbiju na

takmičenju za najboljeg svetskog preduzetnika u Monte Karlu, u društvu 60 najuspešnijih preduzetnika

sveta.

Najveći broj preduzeća u Srbiji finansira svoj rad iz sopstvenih prihoda, dok samo određeni broj koristi

bankarske kredite, a postoje i oni koji zauzimaju negativan stav prema mogućnostima alternativnog načina

finansiranja. Takva percepcija preduzetnika polagano se menja, pa se u najnovijem „Barometru” oko

polovine anketiranih, tačnije 47 odsto njih, izjasnilo da bi investicioni fondovi, kao alternativni vid

finansiranja, odgovarali njihovim potrebama.

Skupu u Privrednoj komori Srbije prisustvovala je i Branislava Simanić, direktor sektora za preduzetništvo

PKS, koja je podsetila da je Vlada Srbije u fokus svoje politike stavila razvoj preduzetništva.

– Svi ti programi, i strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća, podrazumevali su velike iznose

finansijske podrške, koji se realizuju za početak i unapređenja poslovanja, nabavku nove opreme… Ipak, u

poslednje vreme sve više se menja percepcija preduzetnika prema alternativnim vidovima finansiranja. U

Srbiji ova oblast nažalost nije zakonski regulisana, jer nije usvojen zakon o mikrofinansiranju, što bi

omogućilo finansiranje malog biznisa u Srbiji – objasnila je Simanićeva.

Karta gratis kada voz kasni duže od dva sata

EU usvojio novu regulativu za bolja prava putnika u železničkom saobraćaju, a kod nas za kašnjenje od tri

sata dužni da daju – jedan sok

Građani Evropske unije koji koriste usluge železnica

ubuduće bi mogli da imaju mnogo veća prava.

Odbor za transport i turizam Evropskog parlamenta

pre nekoliko dana izglasao je direktivu koja reguliše

ovu oblast i koju još treba da potvrdi Evropska

komisija.

Predlog je da, ukoliko voz kasni sat vremena, putnici

mogu da zahtevaju povraćaj 50 odsto iznosa cene

karte. Od sat i po do dva 75 odsto, a za svako

kašnjenje duže od dva sata moći će da računaju na

povraćaj celokupnog iznosa karte. Ta prava moći će da ostvare čak i ako je kašnjenje uzrokovano lošim

vremenskim uslovima.

– Mnogo korisnika železničkog prevoza smatralo je da ne mogu da ostvare nikakva prava u slučaju

kašnjenja voza, loših veza ili otkazivanja putovanja. Tome doprinosi i činjenica da većina država članica

ima mehanizme kojima svoje železnice izuzima iz obaveza o pravima potrošača – izjavila je za naš list

Biljana Borzan, hrvatska evroparlamentarka i članica Odbora za zaštitu potrošača koja je takođe učestvovala

u izradi ove direktive. Ona smatra da će predlog koji je nedavno usvojen bolje zaštiti putnike u železničkom

saobraćaju.

– Bolje se regulišu prava putnika koji imaju više karata za jedno putovanje, jer često u slučaju kašnjenja

prvog voza, kasnite i na sledeći. Potencira se, takođe, i pravo na informisanost. Putnik pri kupovini karte

mora da bude obavešten o najboljim opcijama i svojim pravima – kaže Borzan.

Situacija u Srbiji je drugačija u odnosu na EU. Kako kažu u

preduzeću „Srbija voz”, regulativa koja je nedavno izglasana

na nivou Unije i ona koja važi kod nas se razlikuju ali je,

dodaju, „cilj da se one što pre usklade iako Srbija nije članica

EU”. Zato je, kako kažu, u prethodnom periodu usvojen

pravilnik Evropskog parlamenta i Saveta o pravima i

obavezama putnika u železničkom saobraćaju.

– Poštujemo te odredbe, osim kada je reč o naknadama putnicima u slučaju kašnjenja, jer nismo članica EU

– navode u ovom preduzeću i dodaju da se vode preporukama iz 2005. koje propisuje Povelja o

međunarodnom putničkom saobraćaju. Šta ona podrazumeva? Pre svega obavezu „Srbija voza” da

informaciju o privremenoj izmeni reda vožnje objavljuje odmah po saznanju. Takođe, dužno je i da na

zvaničnoj internet stranici i blagajnama objavljuju informacije o redu vožnje, ponudama kao i o prevozu

osoba s posebnim potrebama.

Na pitanje koja su prava putnika u slučaju kašnjenja vozova ili odlaganja putovanja, u „Srbija vozu” kažu da

su dužni da ako voz kasni duže od tri sata putnicima ponude osveženje (najmanje jedno bezalkoholno piće).

– Ako nije moguće da se putovanje nastavi istog dana i ne postoji alternativni prevoz po razumnoj ceni,

nudimo prenoćište, ukoliko u regionu postoji raspoloživ smeštaj – odgovorili su za „Politiku” u ovom

preduzeću.

Nadoknada putnicima je nešto povoljnija u slučaju kada je „Srbija voz” uticao na kašnjenje međunarodnog

putničkog voza. Tada će za kašnjenje duže od jednog sata putniku biti nadoknađeno 20 odsto od cene karte u

domaćem saobraćaju. Za više od tri sata moći će da dobije povraćaj od 30 odsto. Pravo na nadoknadu,

objašnjavaju, imaju putnici koji uz reklamaciju prilažu voznu kartu izdatu po međunarodnoj putničkoj tarifi.

Pravo na nadoknadu nemaju putnici s kartom kao što su PASS ili one kupljene po sniženim cenama, kao i

oni koji su pre otpočinjanja putovanja bili obavešteni o kašnjenju voza kojim su nameravali da putuju.

GRČEVITA BORBA ZA FOTELJU Bahata

direktorka Pošte povukla do sada

NAJSKANDALOZNIJI POTEZ

Direktorka "Pošte" Mira Petrović ponovo se sukobila sa zaposlenima: u grčevitoj borbi da opstane na

funkciji, Petrovićeva je ovaj put zabranila sindikalnim vođama da razgovaraju sa radnicima.

Samo dva meseca nakon što je pred 10 najviših

rukovodilaca u "Pošti" osula paljbu na sindikalne vođe,

optužujući ih da pozivaju radnike da se udruže protiv

nje, Petrovićeva je zabranila sindikalcima da se sastaju

sa zaposlenima. Na taj način direktorka ovog javnog

preduzeća onemogućila je socijalni dijalog i prekinula

uobičajenu praksu u firmi za vreme bivšeg rukovodioca

"Pošta" Milana Krkobabića.

- Hteli smo da razgovaramo sa zaposlenima u poštama

na Banovom brdu, Železničkoj stanici i u regionalnom

logističkom centru. Sastanke u ovim jedinicama tražili

smo od njihovih direktora, ali odgovor je bio negativan jer im je tako usmeno poručeno iz kabineta

Petrovićeve. A takvih sastanaka do sada je bilo najmanje 80, pa je ovo bilo prvi put da nam je onemogućena

takva vrsta dijaloga, što govori da se direktorka sve više plaši da bi joj sindikalci, nakon niza pogrešnih

koraka zbog kojih trpi poslovanje preduzeća, još većim revoltom mogli izmaći stolicu i smeniti je sa

funkcije. Tim pre što ogromna većina zaposlenih smatra da nikad pre gospođe Petrović na čelu "Pošte" nije

bilo nestručnije, isključivije i osionije ličnosti. O tome govori njen odnos prema sindikatima i rezultati

poslovanja koji su znatno lošiji u 2017. u odnosu na 2016. godinu, a taj trend se nastavlja i u ovoj godini -

kaže za "Blic" Zoran Pavlović, predsednik Samostalnog sindikata Pošte.

Nezadovoljni materijalnim i radno-pravnim posložajem, sindikati su za danas zakazali protest ispred Glavne

pošte i protestnu šetnju do Vlade Srbije. Pored povećanja plata, koje u proseku iznose oko 35.000 dinara, od

države će tražiti izbor novog direktora, isplatu zarada iz dobiti i zapošljavanje poštara.

- Ovo su zahtevi koje tražimo već duže vreme. Međutim, nejasno je zašto Vlada grčevito održava na toj

funkciji ženu kojoj je istekao mandat, a nema ni odgovarajuću stručnu spremu. Preostaje objašnjenje da vlast

izlazi u susret PUPS-u i bliskom saradniku Petrovićeve, lideru partije Milanu Krkobabiću - kaže izvor

"Blica".

Petrovićeva je, inače, u Pošti počela da radi kao sekretarica, a pre dolaska u fotelju direktora bila je šefica

kabineta Krkobabiću u Skupštini grada.

U njenoj biografiji piše da je da je specijalista strukovni ekonomista. To praktično znači da nema fakultet,

koji je obavezan za rukovodeću poziciju u bilo kom javnom preduzeću. Mesečno zarađuje 215.000 dinara.

Neto dobit "Pošte" drastično je smanjena u prošloj godini sa 3,4 milijarde dinara u 2016. godini na 2,2

milijarde u 2017. To je i najmanja dobit ovog javnog preduzeća u poslednje četiri godine.

Petrovićeva zaobišla pitanje "Blica"

Na konkretno pitanje zašto sindikatu nije obezbedila razgovore sa zaposlenima u tri poslovne jedinice, od

direktorke "Pošte" dobili smo odgovor na pitanje koje joj nismo postavili. Kako su naveli u dopisu "Blicu",

kabinet je obezbedio prostor za održavanje sastanka u Palmotićevoj ulici.

- Socijalni dijalog u "Pošti" postoji i sindikatima su obezbeđeni uslovi za rad - navodi se u odgovoru za

"Blic".

Predsednik sindikata Zoran Pavlović ističe, međutim, da se ovde radi o mešanju baba i žaba i da su prostor u

Palmotićevoj ulici tražili zbog sednice glavnog odbora sindikata, kao i da se to ne odnosi na njihov zahtev

direktorima poslovnih jedinica da uđu u pošte na Banovom brdu, železničkoj stanici i u logistički centar, gde

bi, kao i ranije, razgovarali sa zaposlenima.

NTERVJU Dušan Bajatović: Za pet godina

ulažemo tri milijarde evra

Radimo interkonekciju Niš - Dimitrovgrad - Sofija i magistralni gasovod od Bugarske do Mađarske, otkriva

generalni direktor "Srbijagasa"

RADIMO dva velika projekta gasne infrastrukture i oba

prema evropskim energetskim pravilima. Prvi je

interkonekcija Niš - Dimitrovgrad - Sofija, dugačka 109

kilometara, na koju bi se Srbija zakačila na bugarski

gasovodni sistem. A, on ima vezu sa Grčkom i ide ka

terminalu Aleksandropolis. Gde bi trebalo da se napravi

LNG terminal. Drugi je magistralni gasovod (interkonektor)

granica Bugarske - granica Mađarske dužine 403 kilometra.

Ovo u intervjuu "Novostima" otkriva generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović i naglašava da će u

narednih pet godina u srpsku gasnu infrastrukturu biti investirano gotovo tri milijarde evra.

- Za povezivanje sa Aleksandropolisom još nije donesena investiciona odluka. Odatle bi dolazilo nešto što

mi zovemo američkom interesnom sferom, iz koje bi Amerikanci isporučivali svoj LNG gas. Ali, očekujemo

da će uskoro biti neke ozbiljne priče vezane za taj projekat. Moja procena je da bi za sedam godina odatle

mogao da nam stiže gas. Za interkonekciju Niš - Dimitrovgrad - Sofija dobijamo grant od EU jer i po studiji

koju je uradio "Srbijagas" i neke evropske institucije taj pravac nije komercijalan i zato se finansira

evropskim parama i nalazi se na prioritetnim evropskim listama objekata koji se grade.

* Dokle je odmakao taj projekat?

- Trenutno radimo eksproprijaciju, radimo projektovanje. Evropa nam daje 49 miliona, obezbeđivanje

ostataka novca do 85,5 miliona evra biće stvar "Srbijagasa", možda će nam pomoći Vlada Republike Srbije.

U pitanju je gasovod prečnika 700 milimetara, pritiska 55 bara a kapaciteta je približno dve milijarde kubnih

metara na godišnjem nivou. To je dobro jer je izrazito visoka diversifikacija.

* Drugi projekat koji će gasovodom izaći na granice Mađarske i Bugarske još čeka?

- Dosad su održani biletaralni razgovori predsednika Aleksandra Vučića i predsednika vlade Bugarske

Borka Borisova i mađarskog premijera Viktora Orbana. Ideja je da se taj gasovod nastavi do "Turskog toka",

i da praktično ta druga cev iz "Turskog toka" dođe do obale u Turskoj, gde je već počela gradnja

"Gazproma" i "Bota" prema Bugarskoj - to je kraća deonica od tridesetak kilometara. Kroz Bugarsku trebalo

bi spojiti i 500 kilometara gasovoda ka Srbiji u predele Zaječara koji bi išao pored Batočine, Smedereva,

Beograda i gore prema Horgošu i tu bi trebalo da uđe u Mađarsku. Kapacitet mu je 13 milijardi kubnih

metara godišnje. Vode se razgovori između svih operatera. Ceo projekat bi mogao da bude gotov 2022.

godine, a naša deonica već u decembru 2019.

* Ko će da gradi taj gasovod?

- Zajednička ruska kompanija koja je u vlasništvu 51 odsto "Gazproma" i 49 odsto "Srbijagasa", pod

nazivom "Gastrans", podnela je zahtev srpskoj Agenciji za energetiku za proceduru izuzeća. To je jedna

pravna procedura kojom se nama odobrava da pod posebnim uslovima izgradimo taj gasovod. Mi smo dobili

pozitivnu odluku naše Agencije za energetiku da kompanija "Gastrans" može da gradi taj gasovod. Trenutno

je to na uvidu u Energetskoj zajednici u Beču, oni imaju dva meseca da dostave svoje primedbe da bi se

donela i konačna odluka otprilike krajem novembra. Važno je da želimo da radimo u skladu sa evropskim

pravilima. Za razliku od "Južnog toka", koji je građen kao međudržavni sporazum, ovaj projekat se radi kao

deo unutrašnjeg transportnog sistema Republike Srbije, naglašavam - po evropskim energetskim pravilima.

* Koliko bi koštala ta 403 kilometra gasovoda?

- Trenutno oko milijardu i 80 miliona evra. Iz tog gasovoda će moći da se snabdeva i Sarajevo, i Republika

Srpska, što nam je u planu. Trebalo je i Hrvatska, ali Hrvati trenutno odbijaju saradnju. Veoma je bitno da u

ovom momentu i "Bugartransgas" i "Srbijagas" vrlo ozbiljno razgovaraju oko svega ovoga.

Sastanci su relativno česti. Agencije za energetiku sve tri zemlje su potpuno uključene u sve to. Na neki

način, zbog Mađarske i Bugarske, uključena je i Evropska komisija, a za nas je nadležna Energetska

zajednica u Beču i mi očekujemo da će ishodi svih tih procedura koje se trenutno sprovode: pravnih dozvola,

odobrenja i svega biti završene najkasnije do novembra. Ako odgovor bude potvrdan - gasovod će biti

završen ne kasnije od 15. decembra 2019. godine.

* Je li eksproprijacija za ovaj projekat u toku?

- Ne. To je potpuno novi projekat i ne treba ga vezivati za "Južni tok". Gradi se po potpuno drugim

pravilima, po evropskim pravilima, i predstavlja nacionalni interes Republike Srbije i Republike Bugarske.

Zašto to kažem? Kada je bila kriza 2009. godine, ko se najviše smrzavao - Bugari, a Srbija je imala velikih

problema jer smo, faktički, bili isključili svu industriju. Ako hoćete da to globalno dodatno razmotrimo,

Ukrajina će za duži rok biti nestabilna zemlja. Sigurno je, a to pokazuje primer "Severnog toka 2", da su

nove rute poželjne. Ako realno gledamo na kratak i na srednji rok, nema drugih količina gasa koje mogu da

dođu iz Rusije. U ovom momentu, koliko god nas pritiskale kolege iz Amerike, gasnu jednačinu u Evropi

nije moguće rešiti bez ruskog gasa. Nemačka dobija globalnu ulogu sa "Severnim tokom 2", ali je

interesantno to da se u ovom toku nalaze i engleske kompanije odnosno britanske, zovite vi to kako hoćete.

Mi ćemo sa zadovoljstvom prihvatiti sve ponude, i ruske i američke, i neke azijske, ko god hoće. Govorim o

potencijalnim izvorima gasa ukoliko su one po ceni i po bezbednosti isporuke adekvatne.

* Da li će uskoro biti dovršeno proširenje skladišnih kapaciteta u Banatskom Dvoru?

- Proširenje je u toku. Kompanija će finansirati sama sebe, a minimalno proširenje će biti sa 450 miliona

kubnih metara na 750. "Srbijagas" je spreman da zakupi sve količine jer nam to odgovara. Maksimalno

proširenje će biti na milijardu kubika.

* Šta ako Rusi zavrnu potpuno slavinu kroz Ukrajinu?

- Taj se scenario neće desiti na kratak rok, ali predstavlja potencijalnu opasnost, dakle, to su se dogovorili

Angela Merkel i Vladimir Putin i po mom shvatanju biznisa, da bi se dobila odgovarajuća garancija za

"Severni tok 2" date su odgovarajuće garancije i onome što će se kao transportne mogućnosti ostaviti kroz

Ukrajinu, uz malu ogradu da se mora raditi o komercijalnim uslovima transporta gasa.

* Srbija ima određena povlašćenja što se tiče cene gasa, da li se možda vode pregovori o još

povoljnijim uslovima?

- Imamo vrlo čestu poviku kako nas Rusi ucenjuju ili reketiraju, a mi možda imamo najpovoljniju cenu gasa

u regionu. Ako uđete na evropske sajtove pa pogledate našu cenu gasa za domaćinstva, ona je trenutno niža

od one u Rumuniji, ali to je posledica toga što mi cene u javnom snabdevanju iako je davno trebalo da

povećamo to nismo učinili. I ja ne mogu da kažem da je to politička odluka, mi zasad to držimo, ali smo

svesni da cene gasa rastu i da ćemo u jednom momentu morati da prilagodimo cenu za domaćinstva i za

malu privredu, ali to neće biti nikakva ekstremna poskupljenja.

GODIŠNjE INVESTICIJE - Godišnje investiramo između 40 i 50 miliona evra, što uopšte nije malo.

Prema tome, mi smo u ovom sastavu menadžmenta rešili gasnu krizu, obezbedili smo isporuke gasa iz

Nemačke i Austrije kada je bila potpuna obustava gasa, napravili smo "Banatski Dvor", ali i velike

investicije u distributivnom i transportnom sistemu. Napravljen je desetogodišnji razvojni plan. "Srbijagas"

se priprema za otvaranje tržišta, radimo interkonekciju, pripremamo interkonekciju sa Rumunijom.

Planiramo saradnju i sa Republikom Srpskom i BiH...

NISAM NEZAMENjIV * Razne priče se raspredaju o vašem odnosu sa Rusima i dugogodišnjoj poziciji na

čelu "Srbijagasa".U Rusiji tvrde da vas cene kao pouzdanog partnera? - Ako je po pouzdanosti, ja bih bio

večiti direktor. Tačno je da sam ja proruski usmeren, ne u nekom političkom, nego u pravoslavnom smislu i

tako smatram i našu kulturu i naše veze i činjenicu da mi sa Rusima nikada nismo imali problema, nikada

nas nisu bombardovali, ali kese nisu sestre. Apsolutno sam štitio srpske interese. "Banatski Dvor" nije

postojao, napravili smo ga za godinu, mnoge infrastrukture smo uradili, imamo strateško partnerstvo sa

"Gazpromom". Ne plaćaju nam kazne, imamo razvojne projekte... Da li je neko nezamenjiv, nije niko. Deset

godina sam ovde i konkurisao sam na prethodnom konkursu. Da li ću biti izabran ja ili neko drugi, to

predstavlja volju Republike Srbije.