21April 2012. www.serbianmirror.com

P O R U K E

22 April 2012.

P O R U K E

^estitajte

krsnu slavu

svojim ro|acima,

kumovima i

prijateqima

uz ikonu sveca,

za{titnika ku}e

pozovite nas :

773.744.0373

P O R U K E

23www.serbianmirror.comApril 2012.

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

24 April 2012.

[etao sam celog dana ni{kim ulicama,onako bez cilja i neke naro~itenamere da ne{to vidim, ili nekog

sretnem. Ulicom Pobede stigooh doObili}evog venca, pa tamo kroz neke pro-laze i sokake izbih u ulicu Kati}evu. I{aosam polako i gledao ku}e, ograde, prljavakola parkirana po ulici i trotoarima. Nekeku}e su porasle, dobile jo{ sprat – dva,neke propale, olju{tile se i isprljale od vre-mena, koje je prolazilo zajedno sa jakimvetrovima, ki{ama i snegovima. Nisammogao, a da se ne zaustavim pred brojem36. Da, Kati}eva 36. @iveo sam tu uprizemlju, koje nije bilo ni{ta drugo negoobi~an vla`ni podrum. Bio sam nezaposlente zime, `ena i{la kod njenih i donosila ujednoj vojni~koj manjerki kuvanu hranu, adeca rasla u toj vlazi gde su pu`evi gola}ii{li po zidovima kupatila. Uspeh nekako dase zaposlim sezonskin u fabrici boja i lako-va “Duga”, na punjenju cinkvajsa i razred-jiva~a u neke plasti~ne fla{e. Posao je bioprljav, smrdjiv i naporan. Jednog dana,vra}aju}i se ku}i po snegu, shvatih da su

mi se cipele raspale od onog razredjiva~a itako ostado{e u snegu. Cupkao sam doku}e, onako sa nogama poluzaledjenim iumalo se nisam popeo na pe} koja je buk-

tala, kada sam stigao klu}i.Deca i `ena su me gledali sa

~udom i sa `aljenjem verovatno misle}i :[ta li }e tata da nam donese za

Bo`i} i Novu godinu, kad ni cipele nema.Trebao mi je taj prokleti novac i

~esto bih vra}aju}i se ku}i po zavejanojulici, ili le`e}i no}u u krevetu i slu{aju}ikako deca odmereno di{u, razmi{ljao kakodo}i do neke kinte i obradovati te

mali{ane, ~ije vesele o~i pune i{~ekivanja~ekaju bo`i}ni i novogodi{nji poklon. [tasam im dovraga pru`io u `ivotu, pitao bihse pun ljutnje i prezira prema sebisamome. @ivot u podrumu punompu`eva… Tonuo bih tako zami{ljen izabrinut u san, a zajedno sa mnom kao dasu tonule i sve moje nade, da obradujemklince koji su tu, pored mene, sanjali svoje{arene de~ije snove.

Pitah jednu in`enjerku, {efa pog-ona, koja be{e “bacila oko” na mene, aru`na kao lopov, da li mo`e da mi odobrirad u dve smene. Odobrila mi je. Savsre}an i zadovoljan, vra}ao sam seKati}evom ulicom svakog dana u 11 satino}u, a odlazio u 6. ujutru ponovo naposao. Spavao sam manje od 5 sati, aliobzirom da je to bilo samo za mesec dana,mislio sam da }u izdr`ati. Mirisao sam nacinkvajs, i{ao na posao u vojni~kim coku-lama, koje sam zadu`io kao vojni rez-ervista i spavao opijen tim hemikalijamakao zaklan.

Kona~no primih tu duplu platu i

krenuh u grad. Izlozi su bili puni {arenihigra~aka. Nisam znao {ta }u. Tri puta samobi{ao grad, a onda sam odlu~io da u pro-davnici “Chiko”, kupim neke divne auto-mobile i jednu veliku lutku koja govori.Bilo je preskupo, toliko skupo da nisamznao {ta da radim. Me|utim, kupih i pod-joh ku}i dok je onaj divni krupni bo`i}nisneg silazio na moja ramena. Da, da, biloje to tako davno ali nezaboravno.

Sada se nagnuh kroz nizak prozori pogledah unutra, u onaj isti stan u podru-mu gde sam nekada `iveo. Jedan klinac jesedeo za stolom sa sestrom i jeo krofne,koje je trudna mlada i lepa `ena donosilaiz kujne. Oca nisam video. Mo`da punicinkvajs u plasti~ne boce, pomislih i mojsetan osmeh pun se}anja, videh na pro-zorskom staklu.

Zarekoh se da im za Bo`i} stavimjedan poklon ispred vrata, za{to da ne,mogu valjda i ja da budem jednom u`ivotu Bo`i} Bata… podjoh prema gradupunom prazni~ne gu`ve. Krupan sneg jeizda{no padao, neku drugi sneg…

“Kuvanje sa Vasilijem”,naziv je serije predavanja o kuvan-ju, koja se povremeno odr`avaju~etvrtkom uve~e u dru{tvenoj salicrkve Sveti Vasilije Ostro{ki u LejkForestu. Sredinom marta je odr`alapredavanje, o lakom i brzom pripre-manju ukusne posne hrane, ~lanicaparohijeStamenka Pavlovi}. Ona jegovorila i o na~inu nala`enja odgo-varaju}ih sastojaka, kako bi hranaimala bolji ukus, ba{ kao u rodnomkraju. Pored toga, StamenkaPavlovi} je rekla da je prvasazananja o posnoj hrani stekla jo{kao devoj~ica u rodnoj, Vrnja~kojBanji.

Stamenka Pavlovi}: “Jauvek pri~am da je meni uskr{nji postnekako najdra`i. Drag mi je zato {to samjo{ kao malo dete, sa mojim sestrama,redovno postila prvu nedelju sa dedom ibabom. I{li smo zatim da se pri~estimo uVrnja~koj Banji. To je bio za nas velikido`ivljaj po{to smo `iveli na selu. Posle

pri~e{}ta smo i{li na slikanje, a nakonslikanja kod rodjake u V. Banji, koja jespremala ru~ak za nas, to je bio stvarnoposeban do`ivljaj za nas decu. Zato mi jeuvek krasan ovaj post. Kao dete odraslasam sa Svetim Nikolom, uvek je bilo sveposno. Tako da su nekoliko jela, koje sam

napravila ve~eras moje li~ne kreacije, amleveni pasulj to je ne{to {to znam iz mogdetinjstva. Zelela sam da poka`em ne{to{to svi mogu lako da naprave u svojojkuhinji.”

@igi}:” Znaci, vi ste va{e prvekorake kuvanja ustvari napravili u

Vrnja~koj Banji, a sad ih nas-tavljate ovde u ^ikagu?”

S. Pavlovi}:” Ustvari,prvo sam nau~ila da kuvam ovde u^ikagu. Bila sam mlada i imala17-18 godina, mama mi je govo-rila: -Kada }e{ ti nau~iti da ne{toskuva{? – Kad bude vreme,nau~i}u, govorila sam. Kao dete,kad smo do{li ovde, imala sam 11godina, i{li smo u na{e crkve,postavaljali smo stolove, tako dasam uvek gledala kako `ene izKola Sestara spremaju hranu. Izato kasnije, kad sam se udala ipo~ela sama da kuvam, nisam senikad bojala da napravim ne{to zaveliki broj ljudi, kao {to su se

mnogi bojali i pitali se, kako napraviti 60sarmi? Za mene je nekako lak{e praviti vi{ehrane.”

Stamenka Pavlovi} pokazuje da jei ovde, sa druge strane okeana mogu}e spre-mati posnu hranu ba{ kao usred same Srbije.

Aleksandar Zigic

Saradnja medija - Ogledalo i Radio Avala. Radio Avala mo`ete slu{ati subotom od 1 do 2 popodne na 750AM. Program priprema i vodi Aleksandar Sa{a @igi}

KAKO SPREMITI

UKUSNU POSNU HRANU

I Z N A [ E S R E D I N E

Stamenka Pavlovi}

25April 2012. www.serbianmirror.com

V E R A

Svaki hri{}anin treba sebi da

postavi pitawe: verujem li ja u

Vaskrsewe Hristovo?

Verujem li u wegovo obe}awe da

}e svi umrli vaskrsnuti po wegovom

drugom dolasku na zemqu?

Ako, zaista svim srcem, svom

du{om, i svim umom svojim istinski

verujemo u ovo, onda mo`emo smatrati

da je na{a vera pravilna.

Vera u Vaskrsewe Hristovo i

vaskrsewe svih mrtvih, osnova je i

temeq hri{}anstva. Po re~ima Svetog

apostola Pavla: da Hristos nije vaskr-

sao, uzalud bi bila vera na{a, uzalud bi

bio i `ivot na{!

Zaista, ako pogledamo `ivot

jednog ~oveka, ili `ivot svih qudi na

zemqi, razli~itih vremena, uvide}emo

da je besmislen i uzaludan, ako se smr}u

sve zavr{ava?

Sav `ivot ~ovekov, sav wegov

trud, `rtva, radosti i patwe, sve se to

gubi pred ~iwenicom smrti.

Ma kako da je lagodan i bogat

`ivot jedne osobe, pa neka bi takva

osoba imala ve~ni `ivot, opet bi on

bio patwa i bol, jer oni koje volimo, sa

kojima `ivimo, umiru i odlaze.

Zlo, bolest i smrt su tri

stvari zbog kojih ovaj `ivot nije Raj.

Jedina osoba na ovom svetu koja

je pobedila zlo, bolest i smrt jeste Sin

Bo`iji Isus Hristos.

Hristos je svojom bo`anskom

silom izgonio demone iz qudi, le~io

bolesne i vaskrsavao mrtve, da bi i sam

sopstvenim Vaskrsewem pokazao i

dokazao qudskom rodu, svoje bo`anstvo,

svoju mo} i vlast nad `ivotom i smr}u.

^itava misija Hristova na

zemqi jeste propoved o Carstvu

Bo`ijem, i pokazivawe i dokazivawe

bo`anske qubavi prema qudima.

Hristos je pokazao da se to

Carstvo nalazi u wegovim rukama i poz-

vao sve one koji `ele da se dobrovoqno

upute ka tom obe}anom bla`enstvu. Bog

svojim o~ove~ewem i silaskom na zemqu

me|u qude, nije doneo nikakvo ovoze-

maqsko blagostawe, niti kakav ekonom-

ski preporod, ili fizi~ku slobodu,

kakvu su tada{wi jevreji o~ekivali.

On je doneo duhovnu revoluciju

i slobodu, novi pogled na `ivot i nadu

i veru u kona~ni trijumf dobra nad

zlim, i `ivotom nad smr}u.

Ali ne u ovom `ivotu, ve} u

budu}em obe}anom Carstvu. To Carstvo

je za nas doga|aj budu}eg veka, ve~ni

`ivot u kome nema zla, bolesti i smrti,

a jedini zakon koji vlada u toj Bo`ijoj

dr`avi, jeste Qubav.

U woj }e biti mesta samo za one

koji vole i koji u sebi nemaju mr`we ni

prema kome.

Zato }e u wemu biti mesta i za

lopove, ubice, bludnike i sve druge

gre{nike koji se iskreno kaju za svoje

grehe i koji tra`e opro{taj i pra{taju

drugim qudima.

Kada bi ~ovek `iveo maksimal-

no po{tenim `ivotom, a u svome srcu

nosio mr`wu ma prema kome, on ne bi

mogao da u|e u to Bo`ije Carstvo.

Bog nije ra~unovo|a niti

poreznik, pa da sabira i oduzima dobra

i r|ava dela, kao kakav matemati~ar, i

na osnovu dobijene cifre da ka`wava

ili nagra|uje.

Bog je qubav i milosr|e, koji

kao svaki dobar roditeq pra{ta svojoj

deci, koja se kaju i prima ih u svoj

o~inski zagrqaj.

Mi, qudi smo ti, koji se krije-

mo od Wega i ne `elimo qubav i zajed-

nicu sa wim. To je zato {to su na{e

namere i `eqe r|ave i u Bogu nevidimo

milostivoga roditeqa, ve} po |avolskoj

obmani strogog i nemilostivog sudiju.

Razlika izme|u vernika i nev-

ernika nije u ~iwewu ili ne ~iwewu

dobrih ili lo{ih dela, ve} u na{em

odnosu prema Bogu, tj. u pokajawu, ili

nepokajanosti.

Hr{}anin je ~ovek koji ~ine}i

grehe, kaje se za iste, trudi se da se

ispravi i moli Boga da mu oprosti, dok

je bezbo`nik ~ovek, koji ~ine}i iste

takve grehe, ne ose}a stid niti poka-

jawe, ve} se naprotiv hvali i di~i sop-

stvenim zlom, rugaju}i se Bogu.

Carstvo Bo`ije nije zemqa

savr{enih, bezgre{nih i nepogre{ivih

qudi, takvi ne postoje.

Carstvo Bo`ije je zajednica

pokajanih gre{nika, `eqnih qubavi

Bo`ije i mira me|u qudima.

U to Carstvo ne}e u}i samo

onaj ko ne `eli.

Da bih vam {to plasti~nije

preneo iskustvo i razliku izme|u Raja i

pakla izne}u vam slede}u zanimqivu

pri~u: Umro neki ~ovek i an|eli uze{e

wegovu du{u i najpre odvedo{e da mu

poka`u izgled pakla.

Kad tamo, jedan veliki okrugli

sto, na wemu velika ~inija sa hranom, a

oko stola pore|ani qudi, koji u rukama

dr`e ka{ike ~ija je dr{ka duga~ka 3

metra.

Kad god poku{aju da prinesu

hranu ustima, zbog du`ine dr{ke, ne

uspevaju i hrana se prosipa, te oni osta-

ju gladni i nezadovoqni, {to se ods-

likava na wihovim licima.

Nakon toga, an|eli odvode

du{u tog ~oveka u Raj, da mu poka`u

kakav je ̀ ivot u Raju, pre nego {to iza|e

pred lice Bo`ije, da mu se odredi mesto

boravka po wegovom `ivotu i stawu

du{e.

Kad do|o{e u Raj, pred ~oveka

iza|e ista slika.

Veliki okrugli sto, na sredini

~inija sa istom hranom, oko wega qudi

koji u rukama imaju ka{ike duga~ke 3 m.

Ali, razlika je u tome {to su ovde svi

nasmejani, sre}ni i zadovoqni.

Iznena|en ovakvim prizorom

na prvi pogled, ~ovek za~u|eno zapita

an|ela: {ta je ovo, kako je ovde isto kao

u paklu i zbog ~ega su sad ovde qudi

sre}ni i zadovoqni?

Nije isto, odgovori an|eo…

pogledaj malo boqe i uvidi razliku…

Zagledav{i se boqe, ~ovek

primeti kako u Raju qudi jedan drugoga

hrane, te im ne smetaju ka{ike duga~ke

po 3 metra., dok u paklu zbog svoje

sebi~nosti ostaju gladni i nezadovo-

qni. Raj i pakao su stawa du{e koja

iskqu~ivo zavise od na{ih karak-

ternih osobina i misli, i od na{eg

pogleda i reakcije na `ivot i

stvarnost.

Tako qudi razli~ito reaguju

na `ivotne okolnosti i situacije.

Jedni rop}u na Boga i `ale se

na svoju “sudbinu”, drugi pak, sa

rado{}u i trpqewem nose svoj krst,

tre}i su nezadovoqni i ako imaju svega

u izobiqu, a neki opet i bolest i osku-

dicu nose sa osmehom na licu.

Svaki je ~ovek pri~a za sebe i

nema dva ista pod kapom nebeskom.

Svi moramo pro}i kroz ovaj

`ivot me{avine dobra i zla.

Kome }emo se privoleti

carstvu, zavisi samo od nas i na{e slo-

bodne voqe.

Gospod nam je pokazao put i

kroz svoju Crkvu darovao sredstva za

dostizawe ciqa, a to je ve~ni `ivot u

Carstvu mira, qubavi i radosti.

Do tog ciqa se sti`e kroz

krsnu `rtvu i stradawa, koja nisu

ni{ta prema bla`enstvu koje je

pripremqeno onima koji qube Boga.

Neka bi nam Vaskrsewe

Hristovo ulilo novu snagu, veru i nadu

u ve~ni `ivot, gde nas o~ekuje `eqeni

susret sa na{im bli`wima u nepro-

laznoj qubavi i radosti.

U to ime draga bra}o i sestre,

ja vas pozdravqam pobedni~kim poz-

dravom i `elim vam da predstoje}e

Vaskrswe praznike provedete u miru,

qubavi i radosti, ne zaboravqaju}i na

svoju veru i poreklo, i molitveno se

se}aju}i svojih bli`wih kako `ivih,

tako i onih koji su se predstavili

Gospodu, o~ekaju}i zajedno sa nama

ponovni dolazak Hristov i op{te

vaskrsewe mrtvih.

HRISTOS VASKRSE!

PPPP RRRR AAAA VVVV OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV QQQQ EEEE

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

VV AA SS KK RR SS

26 April 2012.

Z A K O N

Usvojenje deteta

u Republici Srbiji

sa elementom

inostranosti

Strani dr`avljani uz zahtev za zas-

nivanje usvojenja dostavljaju Ministarstvu

rada i socijalne politike slede}e isprave:

Kratka biografija;

Ocenu ovla{}ene socijalne slu`be

prema mestu prebivali{ta lica zaintereso-

vanih za usvojenje, o podobnosti za usvo-

jenje deteta sa dokazom da konkretna soci-

jalna slu`ba mo`e vr{iti takvu vrstu obrade;

Dokaz da budu}i usvojitelji ispun-

javaju uslove za usvojenje no propisima

svoje dr`ave;

Izvod iz mati~ne knjige ro|enih;

Izvod iz mati~ne kljige ven~anih;

Dokaz da se ne vodi istra`ni pos-

tupak i da ne postoji krivi~ni dosije;

Dokaz da nisu osu|ivani;

Uverenje lekara o op{toj

zdravstvenoj sposobnosti;

Dokaz o zaposlenju, primanjima,

imovini i uslovima stanovanja;

Uverenja o dr`avljanstvu (ili

fotokopija odgovaraju}ih strana putne

isprave);

Fotografije.

Sva dokumenta se dostavljaju u

originalu, overena od strane nadle`nih

vlasti (legalizacija) i prevedena od

ovla{}enog sudskog tuma~a. Do-

kumentacija se dostavlja Ministaretvo rada

i socijalne politike, Sektor za socijalnu

za{titu.

U Republici Srbiji strani dr`avl-

jani usvajaju decu za koju se ne mogu na}i

usvojitelji me|u doma}im dr`avljanima i

kada je od strane nadle`nog organa

starateljstva procenjeno da je me|udr`avno

usvojenje u najboljem interesu deteta.

Naj~e{}e su to deca sa vi{estrukim

zdravstvenim i razvojnim problemima.

Izdavanje

biometrijske li~ne

karte u DKP

U skladu sa Zakonom o li~noj

karti (“Slu`beni glasnik PC”, br. 62/06)

licna karta je javna isprava kojom gra|ani

Republike Srbije dokazuju svoj identitet u

Republici Srbiji.

Navedenim Zakonom, kao i

Pravilnikom o li~noj karti (“Slu`beni glas-

nik PC”, br. 11/07) propisano je da lice

koje `ivi u inostranstvu zahtev za izdavan-

je li~ne karte mo`e podneti i preko

nadle`nog diplomatskog ili konzularnog

predstavni{tva Republike Srbije, ali za sada

ne postoje tehni~ke mogu}nosti da se u

diplomatskim, odnosno konzularnim pred-

stavni{tvima Republike Srbije primaju

zahtevi za izdavanje biometrijske li~ne

karte.

nastavi}e se

ZAKONI REPUBLIKE SRBIJE

Iz Generalnog konzulata RS u ^ikagu

VA@NO OBAVE[TENJE

Generalni konzulat Republike Srbije u ^ikagu `eli ovimputem da obavesti i upozori sve na{e gradjane da su u posled-nje vreme prime}eni u~estali slu~ajevi poku{aja prevare na{ihljudi putem pozivanja telefonom i la`nim predstavljanjem u imeKonzulata.

Generalni konzulat Republike Srbije u ^ikagu `eli daskrene pa`nju gradjanima da ne nasedaju na pozive pojedinacakoji se predstavljaju kao zaposleni u Konzulatu, obave{tavaju daje ~lan porodice ugro`en, te da je potrebno da hitno po{aljunovac radi njihovog izbavljenja iz zatvora, kupovine avio kartejer su im ukradena sva dokumenta ili sli~nih razloga.

Radi se o flagrantnom slu~aju prevare i kriminalcima kojina ovaj na~in poku{avaju da dodju do novca. Molimo gradjaneda ukoliko prime ovakav poziv odmah pozovu lokalnu policiju iprijave poku{aj iznude.

Skre}emo pa`nju da Vas niko od zaposlenih uGeneralnom konzulatu nikada ne}e zvati iz ovih razloga isvakako nikada ne}e tra`iti da po{aljete novac putem WesterUniona ili sli~nih kompanija na nepoznatu adresu van SAD.

Ukoliko dobijete poziv od osobe koja se predstavi kaoradnik Konzulata u ^ikagu i zatra`i od Vas da po{aljete novac uinostranstvo, molimo Vas da nas o tome obavestite na telefon312-670-6707, kao i da odmah pozovete policiju.

Generalni konzulat }e sa svoje strane poku{ati da u~inisve kako bi se ovim neodgovornim pojedincima u{lo u trag ispre~ili u daljim kriminalnim radnjama.

U ime Generalnog konzulata Republike Srbije u ^ikagu, kao i u svoje li~no ime, svim na{im gradjanima

i ~itaocima lista Ogledalo srda~no ~estitam praznik Vaskresenja Hristovog.

Iako su vremena jako te{ka, uveren sam da }emo po{tuju}i tradiciju i hri{}anske vrednosti sa~uvati

svoj identitet, a slave}i `ivot, radom i verom u sebestvori}emo jo{ kvalitetnije dru{tvo.

Uz iskrene `elje za dobro zdravlje, slogu i napredak u svakom domu,

`elim Vam da prazni~ne dane provedete u prijatnom raspolo`enju,

radosti i miru i da vam Hristovo vaskrsenje donese blagostanje, porodi~nu sre}u i uspeh.

Hristos Vaskrse!

Desko Nikitovi}Generalni konzul

M U Z I K A

April 2012. 27www.serbianmirror.com

Pi{e: Marijana Maljkovi}

^ika{ka muzi~ka scena je jedna odnajbogatijih u na{oj dijaspori.Mnogo je kvalitetnih muzi~ara i

peva~a, ali se jedan izdvaja. Ljubitelji pop irok balada, {ansona i sevdalinki, potvrdi}evam samo – Vito @drale i njegova gitara.Osim {to besprekorno svira gitaru, on imatopli i emotivni glas. Odrastao je pod utica-jem ~uvene sarajevske pop {kole i sevdalin-ki, pa se i danas, kako sam ka`e, lavovskibori za bolji kvalitet pesama, jer smatra dapublika tra`i samo ono {to im estrada nudi.Jedan je od retkih, koji javno ka`e daturbo-folk smatra neukusnim i odbija dapeva takve pesme, bez obzira na bak{i{.^esto je nastupao u ~ika{koj Skadarliji, urestoranu Sendis je bio prvi peva~ koji jezapevao, a prvi je i pevao pop i rok baladeu ovom delu Amerike. Za 22 godine `ivotau Americi, do`iveo je svoje najsvetlije i naj-tamnije trenutke. O svojoj karijeri, upozna-vanju sa poznatim li~nostima, ~ika{kojmuzi~koj sceni i sre}i razgovaramo saVitom @drale.

Recite nam ne{to o va{immuzi~kim po~ecima i da li je jo{ neko uva{oj familiji muzi~ki talentovan?

- “Sviram gitaru od prvog gimnaz-ije. ^esto sam slu{ao kako orkestar u mojojgimnaziji ve`ba, stidljivo sam ulazio i slu{aonjihove svirke. Tada sam do{ao na ideju dakupim gitaru i uglavnom sam ve`bao sam,jer sam brzo prevazi{ao svoje instruktore.Ina~e, otac i majka su jako lepo pevali, kaoi brat Du{an koji sada `ivi u ^ikagu, i ses-tra Mirjana koja je u Beogradu. Voleli smoda pevamo zajedno. Otac je ~esto organizo-vao dru`enja sa prijateljima, na kojima samja pevao uglavnom sevdalinke. U pubertetusam se okrenuo pop i rok muzici.Sevdalinke i dalje rado izvodim, evo ba{sam za novu godinu otpevao uz gitaru“Negde u daljini, pogled mi se gubi”.”

Kako pamtite va{e prve nas-tupe?

- “Dok sam studirao, u ba{ti izafakulteta, sam sviraju}i i pevaju}i zabavljaoprijatelje. Profesionalno sam sasvimslu~ajno po~eo da pevam, po zavr{etkufilozovskog fakulteta. Prijatelj koji je sviraou sinfonijskom orkestru, pozvao me naproslavu njegovog ro|endana u eminentnirestoran Lova~ki rog. Niko od gostiju nijebio zadovoljan muzikom, pa sam ja uzeogitaru i otpevao nekoliko pesama. Zatim jedo{ao konobar i rekao da treba da razgo-varam sa upravnikom. Na moje pitanje, dali smo uradili ne{to lo{e, upravnik jeodgovorio, ne sasvim suprotno i ponudiomi je da radim. Rekao sam mu velikucifru, misle}i da ne}e pristati. Me|utim, onje pristao i kada smo okupili orkestar kojije meni odgovarao, po~eli smo svako ve~eda sviramo. Imao sam obi~aj da oko 11 satiuzmem gitaru i sa dva mikrofona svirambalade i {ansone. Primetio sam da nekigosti tek tada po~inju da dolaze. Prilazili sumi i tra`ili da sviram du`e, ne samo jedanblok. Slede}e radno mesto bio je jo{ekskluzivniji restoran, u kome sam nastu-

pao samo ja i akusti~na gitara.”Va{ repertorar je veoma

raznovrstan, koje pesme publika naj~e{}etra`i, a {ta pevate za svoju du{u?

- “Publika je raznolika. Volimkada je njihov ukus sli~an mom ukusu, tadazaista u`ivam da pevam. Po{alju novac pokonobaru i ka`u, samo neka nastavi i nenaru~e ni{ta. Jo{ u pubertetu sam zavoleorok i pop balade, a od peva~a, najvi{e mi

le`e ^oli}, Monteno, Riblja ~orba, Bajaga,Biljelo dugme, Oliver Dragojevi}…”

U svojoj vi{egodi{njoj karijerinastupali ste pred brojnom publikom,me|u kojima su neki bili veoma poznati.

- “Zabavljao sam politi~are,estradne umetnike, Bebeka, Bregovi}a,[erbed`iju, pokojne Miru Stupicu i BatuStojkovi}a… i sa nekim divnim ljudimase upoznao i sprijateljio. Tako mi je naEvropskom finalu u ko{arci u Skenderiji,dok sam nastupao, pri{ao Rade[erbed`ija, seo na moju stolicu i rekao dase divi mojoj interpretaciji. Na karti mi jenapisao posvetu: Gospodine Vito, vi stejedan od ljudi koji su zaslu`ili mnogoboje mesto pod ovim nebom. Nakon god-inu dana, slu~ajno smo se sreli u Splitu itu me ponovo pohvalio. To je prava sat-isfakcija u ovom poslu. Aplauz od takvihljudi je mnogo vi{e od bilo kakvogbak{i{a. Ja sam najvi{e uticao da[erbed`ija zapo~ne svoju peva~ku karijerui da svira gitaru.”

Da li je za vas muzika posao ililjubav, i mo`e li se od toga `iveti u^ikagu?

- “Muzika je nekada bila posao,pre 20 godina moglo se od nje `iveti, radi-lo se po ~etiri dana, svadbe, kr{tenja, slavei proslave, me|utim, pre 3-4 godine na{muzi~ki posao je postao prava mu~nina.Mnogi novi muzi~ari koji su masovnodolazili, osetiv{i krizu nisu bili ni malokolegijalni, neki su obarali cene nastupa iuzimali jedni drugima tezge. S drugestrane, bez obzira ko nastupa, restorani nemogu da privuku dovoljno publike, da platemuziku. Oni bi da peva~ bude i peva~ i

peva~ica i svira~, tako da je sve vi{e takoz-vanih “one man band”. Ljudi jesu zain-teresovani za muziku, ali velika je ekonom-ska kriza, i mnogo je manje posla za nas,{to potvr|uju i svi moji prijatelji muzi~ari,od kojih je ve}ina po~ela da vozi kamionkako bi pre`ivela.”

Pro{le godine u~estvovali ste umuzi~koj reviji PROLE]E UOGLEDALU. Kakvi su va{i utisci i

ho}ete li nam se pridru`iti i ove godine?- “Nosim divne utiske, organizaci-

ja ja bila perfektna, bilo nas je mnogo inije bilo gu`va. Slavica Petrovi} je prov-ereni majstor za organizaciju, gazde su nasdobro pimile, gosti su bili veoma zadovolji,a muzi~ari prezadovoljni. Slavicu znam ve}22 godine kao gosta gde sam pevao i svi-rao, ona je veliki entuzijasta, nikada se nepredaje i trebalo bi u~iti od nje. Cene}iSlavicu jedva ~ekam prole}e, bi}e to mojmali dopirinos, ali od srca.”

Da ste na po~etku karijere, da libi sve uradili isto ili biste ne{to prome-

nili?- “Ne bih pravio ge{ke kao rani-

je i oti{ao bi u Beograd. Odavde i izSarajeva se ne mo`e napravit velika kari-jera. Haris D`inovi} je bio poznat, imao jedobre pesme, ali tek u Beogradu je postaoslavan. Neke moje kolege Jelka Jekni},Sa{a Ku{evi} i ja napravili sam ovde jakodobare albume, ali novac koji smo ulo`ilinije nam se vratio, jer da bi postigli ne{tovi{e, moramo biti u svojoj zemlji. Moj pri-jatelj Predrag @ivkovi}-Tozovac me zvaoda ostanem u Beogradu, ali ja sam emo-tivno bio vezan za ^ikago i napravio samgre{ku. Sad nisam ni u ^ikagu, ni uBeoradu.”

- Da li se ose}ate kao ispunjen isre}an ~ovek ili ste jo{ uvek na putu kasvojoj sre}i?

“O sre}i je nezahvalno govoriti, jerza nekoga je sre}a jedno, a za drugoga ne{tosasvim drugo. Ja sebe ne bi mogao nazvatinesre}nim, ali jo{ uvek tragam za emo-tivnom sre}om. Sre}an ~ovek je onaj koji jezdrav i ~ija familija ima uslove za pristojan`ivot. Za sre}u nije potrebno mnogo, ~oveki sa malim mo`e da bude sre}an.”

Vito @drale je snimio i jednudivnu baladu “Pri~aj mi draga” ~iji jeautor. Zanimljivo je, da je on napisao tekstprve strofe dok je radio u Nema~koj i daje nakon mnogo vremena u Americi, tekkada je bio emotivno sre}an, gotovo utrenutku dovr{io stihove i muziku.

Pri~aj mi draga sve {to se zbilo,od dana kad sam morao po}i,kako su tekli bez mene dani,kako su tekle bez mene no}i.Pri~aj, pri~aj mi draga…Dal’ ti je ljubav nudio neko,dok sam od tebe bio daleko.Pri~aj mi draga, ba{ sve mi pri~aj,i to {to misli{ da la`no nije,ponekad mala obi~na pri~au sebi tajnu veliku krije.Pri~aj, pri~aj mi draga…

APLAUZ VREDNIJI OD BAK[I[A

OGLEDALO

JE LIST

KOJI

NAS

POVEZUJE!

REKLAMIRAJTE SE U OGLEDALU

773.744.0373

28 April 2012.

I Z N A [ E P R O [ l O S T I

1 7 .

Aprila 1890.

Uprava varo{i

Beograda, proter-

ala je narodnog

prosvetitelja i

utopijskog socijal-

istu Vasu

Pelagi}a, pod

optu`bom da je

knjigom “Du-

`nost vlade i

vlasti”, koja je odmah po objavljivanju

zaplenjena, naneo uvredu njegovom kral-

jevskom veli~anstvu, Aleksandru

Obrenovi}u. Pod pritiskom javnosti,

skup{tina je 1891. godine odobrila

povratak Pelagi}a u Srbiju.

Pelagi}ev “Narodni U~itelj”,

vrlo ~esta knjiga u srpskim domovima,

bila je po~etkom XX veka veoma drago-

cena i mo`da naj~itanija knjiga iz oblasti

narodne medicine. U prilog tome, govori

podatak da i danas ova knjiga do`ivljava

nova izdanja, a o zna~aju le~enja biljem

trebalo bi posebno govoriti.

Vasa Pelagi}, rodjen je 1838.

godine, u Gornjem Zabru, dana{nje

Pelagi}evo, u Bosni, pokraj Save. Svoja

prva znanja iz oblasti medicinskih nauka,

stekao je u Moskvi, u koju je pobegao

nakon sukoba sa Turcima u Bosni. Iz

Moskve je do{ao u Beograd i tada je

zapisao: “ Vi{e vredi izu~iti i znati

koliko zdravstvene i ekonomske koristi

le`i u koprivi i suncokretu, u pu`u i

kornja~i, no svo znanje {to je pevao

Gunduli}, Cicero, Musicki i Pu{kin.”

Iako u narodu op{teprihva}eni

Pelagi}evi zdravstveni saveti, nisu se

dopali vlastima. Njegov uticaj u narodu

im nije odgovarao, pa je tokom `ivota

bio vi{e u zatvorima, nego na slobodi.

Jovan Skerli} ga opisuje kao “prijatelja

bednih i ugnjetenih, ~oeka nesalomive

volje i apostolske energije.”

Kao dokaz privr`enosti svom

narodnom u~itelju, srpski narod, Vasu

Pelagi}a kandiduje za narodnog poslanika

1890. godine. Uprkos tome, vlasti su ga

proganjale do poslednjeg dana.

Vasa pelagi} je za `ivota objavio

i razdelio ljudima hiljade svojih knjiga i

bro{ura sa savetima o zdravom `ivotu.

Njegovo najpoznatije delo, objavljeno

1879. godine “Narodni u~itelj”, probudi-

lo je veliko interesovanje, a i danas va`i

za naj~itaniju knjigu iz oblasti narodne

medicine, na prostoru ~itave biv{e

Jugoslavije. Pelagi}, ne samo da je pisao

i teoretisao, ve} je i svojim na~inom

`ivota svima slu`io za primer.

“Niti je pu{io, niti je pio alko-

holna pi}a, ali je voleo dobra jela.” Tako

ga opisuje knji`evnik Ja{a Prodanovi} i

nastavlja: “Bio je to `ivahan ~ovek,

rumenih obraza, vesele naravi, zdrav –

kao od brega odvaljen.”

Pelagi} je i danas poznat po

svom obi~aju, da umesto obi~ne kafe,

pije kafu od `ira, koju je svima

preporu~ivao kao odli~an i nadasve zdrav

napitak.

Da je Vasa Pelagi}, bio cenjen i

{iroko po{tovan, potvrdjuju stotine

pisama koja je dobijao. Pisma su stizala

~ak iz Azije i Amerike, {to za ono vreme

nije bilo nimalo jednostavno. Tolika

pisma su Obrenovi}u bila trn u oku, pa

je stigla naredba da svako pismo adresir-

ano na njegovo ime bude cenzurisano, a

pred kraj `ivota sva njegova pisma bila

su zaplenjena.

Srpski narodni u~itelj, Vasa

Pelagi}, umro je po~etkom 1899.

godine, u zatvorskoj bolnici Zabela,

kod Po`arevca. Mu~en, ka`njavan i

iscrpljen bole{}u, okon~ao je svoj

`ivot i sahranjen je no}u, u tajnosti,

na zatvorskom groblju. Odgovorni za

to, nisu dozvolili njegovim prijatelji-

ma da posmrtne ostatke prenesu u

njegovo rodno mesto.

Ostaje pitanje, za|to je Pelagi},

veliki srpski dobrotvor i prosvetitelj

imao ovako nezaslu`en kraj?

Svoje znanje je delio sa nar-

odom i narod ga je postavio na

ugledno mesto, koje mu pripada i

danas, bez obzira na besmislen otpor

tada{nje vlasti.

Iz predgovora I izdanju

“Narodnog U~itelja”:

“Sve {to jedemo i pijemo

prelazi u krv, a na{a krv bi}e takva,

kakva je na{a hrana, pi}e i vazduh.

Od dobre hrane zavisi blagostanje i

zdravlje naroda. Samo sit ~ovek mo`e

da misli pravilno i da radi uredno i

dovoljno.”

Vasa Pelagi}

SRPSKI NARODNI U^ITELJ

Pi{e:

Aleksandra Miti}

P O R U K E

29April 2012. www.serbianmirror.com

30 April 2012.

R E K L A M N A P O R U K A

Ko su Dveri?Dveri su organizacija koju je

srpsko rasejanje za 13 godina radadobro upoznalo.

Kroz ideju srpskih integracija iSrpske mre`e, putem Svetosavske{kole koju su organizovale {iromdijaspore, preko humanitarnepomo}i koju su Srbi iz rasejanjapreko Dveri poslali na Kosovo iMetohiju, kao i onima kojima jepomo} bila najpotrebnija poslezemljotresa u Kraljevu, dobro smose upoznali.

Dveri su objavile i „Vodi~ zapovratnike iz dijaspore” sa svimnajva`nijim informacijama i uput-stvima za reintegraciju povratnika.

Pre godinu dana Dveri suodlu~ile da iza|u na izbore. Za{to?

Zato {to smatramo da je posta-lo ne~asno stajati sa strane i gledatikako Srbija propada. Poslednja pre-vara aktuelnog re`ima bila je da nassve ubedi kako je bavljenje poli-tikom nemoralno ({to i jeste udana{njem obliku).

Postoje}e stranke vlasti i opozi-cije su rekle sve {to su imale iuradile sve {to su mogle. Vreme jeda si|u sa politi~ke scene. Gra|anitra`e ne{to novo, smatraju da su svioni isti, da nema za koga da seglasa i ne `ele da iza|u na slede}eizbore. To novo se rodilo. Posle 12godina dru{tvenog aktivizmaDveri-Pokret za `ivot Srbije su 10.februara ove godine, objavile da

izlaze na izbore na svim nivoima:od lokalnih, preko pokrajinskih dorepubli~kih.

Tako|e su odlu~ile da ne}eformirati stranku, jerstrana~ko-parazitski sistem smatrajuglavnim uzro~nikom propastiSrbije. Dosta je liderskih pri~a uSrbiji. Zato Dveri izlaze kao grupagra|ana, nemaju lidera ni ~lanstvo.Bore se za izborni zakon koji }eomogu}iti da se glasa za ~oveka, ane stranku, ne `ele politi~are koji pomi{ljenje idu u strane ambasade ilikod doma}ih tajkuna, ve} ljude iznaroda, Mladu Srbiju i pozitivnuselekciju, koja }e na ~elo izbornihlisti postaviti one najuglednije, naj-moralnije i najsposobnije. UDverima kao Pokretu za `ivot Srbije,je ve} za`ivela pozitivna selekcija,da one bolje od sebe stavljaju nasvoje ~elo, da doka`u da se politikai moral ne isklju~uju, ve} da je poli-tika bez morala nedopustiva.

Povratak uz ozbiljne reinte-gracije

Nijedna vlast do sada nijeozbiljno postavila, a kamoli na pravina~in re{avala pitanja odnosa Srba udijaspori i matici. Svi koji `ive vanSrbije to najbolje znaju. Niti je dosada bilo ozbiljnog poziva napovratak, niti su obezbe|eni uslovikoji bi takav povratak promovisali ipodsticali.

Dveri – Pokret ZA `ivot Srbijesu prva politi~ka organizacija koja}e ozbiljno postaviti pitanje povrat-

ka Srba rasejanih {irom planete.

Pitanja su: @elite li da se vratitei kako organizovati povratak?

Srpsko Rasejanje je danas poz-vano da se vrati i zajedno sa namamenja Maticu na bolje.

Za{to je sve ovo va`no zaMaticu? Zato {to nam je potrebnastru~nosti, radna etika, visokoobra-zovani ljudi, poznavanje Zapada isvetskih kretanja, a sve to bez odri-canja od sebe i svoga.

Ovo predla`e neko ko je ostao,nije `eleo da ode, ko se mnogogodina bori na vi{e dru{tvenih fron-tova i ko jo{ uvek nema mogu}nostida bilo {ta obe}ava u ime dr`ave,ali ima volju i snagu da menja ovajre`im i stvara uslove da se dr`avaposveti ovoj temi. Opstanak i bolji-tak Matice ne mo`e biti borba samonas ovde, koji jo{ uvek nekakopru`amo otpor besmislu i totalnojpropasti, ve} zajedni~ka odgov-ornost da ne{to promenimo.

Ali ovaj povratak ne sme bitistihijski, neorganizovan inepripremljen, ve} strate{ki, u gru-pama povratnika i sa preciznimplanom za nekoliko prvih godina`ivota, radi lak{e reintegracije usrpsko dru{tvo i zajedni~ke borbeza promene ovda{njih lo{ih navika inasledenih negativnih osobinakompletnog socijalnog ambijentakoji ih ~eka.

Mo`da je upravo to danasnajve}a misija srpske dijaspore: da

se vrati i donese standarde koji sunam neophodni, primere dobrepreduzetni~ke prakse, nove vetroveduhovnosti i patriotizma, novuenergiju i optimizam.

Uspeh ovih pionirskih poduh-vata povratka u svoju otad`binu ipotencijalni preporod srpske dr`avekoja bi povratnicima {irom otvorilavrata ponudiv{i im mnoge pogod-nosti, ozna~io bi po~etak masovnogpovratka koji u ovom ~asu nijerealan, i biolo{ka, eti~ka, privredna ipoliti~ka slika srpskog naroda bila bipotpuno druga~ija.

Ostanak uz ozbiljnu dr`avnupodr{ku

Oni koji su se ve} opredelili daostanu u Rasejanju, treba da se uzpodr{ku Srbije ozbiljno organizuju ida na{e budu}e generacije sa~uvajusvoj nacionalni identitet: dapostanu ozbiljni promoteri na{ihnacionalnih interesa {irom sveta.

To zna~i da stanemo ja~e iozbiljnije uz SPC, kao jedinunacionalnu instituciju koja uop{tefunkcioni{e na nivou globalnogSrpstva i oko koje se jedino isabiramo u dijaspori, i da oko njenapravimo ~itav niz alternativnihnacionalnih ustanova kojih uovom ~asu nemamo.

Nemamo na{e crkvene vrti}e,nemamo na{e srpske osnovne{kole, nemamo na{e srpske sred-nje {kole, univerzitete, nemamosrpske kulturne organizacije kojesu nam danas potrebne,izdava{tvo, medije, investiranje u{kolovanje i napredovanje mladih.

Za{to ZA Dveri?Dveri nikada nisu bile organi-

zacija koja samo pri~a. Mi `elimo dadamo svoj konkretan doprinos.Smatramo da je sada do{lo vremeda Srpsko rasejanje dobije svogpoliti~kog zastupnika u Skup{tiniSrbije i da zajedno mnogo vi{euradimo na pobolj{avanju odnosaMatice i rasejanja. Dveri su svojuodlu~nost u tom smislu dokazaleposetiv{i vi{e od 60 srpskih zajed-nica u Evropi, Americi, Kanadi iAustraliji.

Zato je va`no da {to vi{e Srba urasejanju shvati zna~aj izlaska napredstoje}e izbore i pored svihote`avaju}ih okolnosti kojim im jesada{nja vlast ote`ala ostvarenjesvog bira~kog prava. Zato mnogob-rojni Srbi sveta, koji `ive vanotad`bine mogu da potvrde ono {tose danas mo`e ~uti {irom Srbije:

Sada kona~no imam za kogada glasam! ZA Dveri!

POKRET ZA @IVOT SRBIJE