POSTER: SAVREMENI OBLIK NAUČNE KOMUNIKACIJE

Za izlaganje naučnog rada na naučnom skupu postoje dva glavna načina, i to: usmeno i u vidu postera (tj. prikazivanje rada na na panou). Kod velikog broja učesnika na jednom naučnom skupu nemoguće je da se svi radovi usmeno saopšte. Izlaganjem radova u vidu postera prevazilazi se ovaj problem. Većina učesnika naučnih skupova smatra da je poster znatno lakši način saopštavanja naučnog od usmenog izlaganja i vrlo celishodan način prikazivanja radova. Za vreme prikazivanja postera neko od autora je obavezan da u određeno vreme bude pored postera i zainteresovanima daje odgovore i objašnjenja. Ovaj način izlaganja je naročito koristan za mlađe naučnike i one koji slabije poznaju strane jezike.

U radu su prikazani glavni aspekti pripreme i prezentacije postera. Ukazano je na osnovne greške koje često ponavljaju u pripremi i prezentaciji postera, kao i na načine kako se one mogu izbeći.

ŠTA JE POSTER?

Najkraće, poster predstavlja vid prikazivanja naučnog rada na naučnom skupu na panou, na kome se daju tekst i sve ilustracije (tabele, slike, grafikoni). Dimenzije postera određuju organizacioni odbor naučnog skupa, a učesnici se pre održavanja naučnog skupa obaveštavaju o svim tehničkim detaljima važnim za pripremu postera.

TEHNIČKA PRIPREMA POSTERA

Kod pripreme postera mora se voditi računa o veličini slova i ilustracija, zbog njihove bolje vidljivosti, i odnosu pisanog teksta i ilustracija, pri čemu je generalno bolji poster sa više ilustracija.

U izradi postera se koriste različite tehnike i boje ne samo za grafikone i slike već i za podlogu na kojoj se oni postavljaju. Tehnička priprema postera danas je vrlo različita i katkada predstavlja pravu umetnost. Najčešće se danas koriste aplikativni računarski programi Microsoft Office PowerPoint ili Publisher.

Poštovanje nekih osnovnih principa pomaže da se uspešan poster pripremi na racionalan i ugodan način. Kao prvo, uvek treba imati na umu da pravila pripremanja postera definiše organizator. Ovo je razumljivo jer veliki broj panoa treba smestiti u ograničenom prostoru. Preporuka je da se ne počinje sa pripremom postera dok se ne upozna sa zahtevima organizatora (obično u programu naučnog skupa).

Osnovne informacije koje mora da se znaju su sledeće: visina i širina panoa (obično je 1x1 do 1x2 m); način pričvršćivanja postera za pano;

minimalna veličina slova; i ređanje delova prezentacije (obično s leva na desno).

ORGANIZACIJA POSTERA

Organizacija postera sledi strukturu IMRAD (Introduction, Methods, Results and Discussion, uvod, metodika, rezltati i diskusija). U poster ne treba uključivati izvod jer je već poslat i štampan u zborniku izvoda, pratećeg dokumenta naučnog skupa koji je dostupan svim učesnicima. Ako oranizator, iz bilo kog razloga, zahteva uključivanje izvoda, kao posebne sekcije, u poster, onda izvod ne sme biti duži od 50 reči.

Naslov postera

Naslov postera treba da bude kratak (maksimalno 1-2 reda) i da privlači pažnju učesnika (da “upeca” prolaznike). Preporučuje se upotreba fonta bold sans-serif ili Helvetica, kao i veličina slova 36 do 60 tačaka. Imena autora i organizacija treba pisati istim fontom ali manjim slovima

Uvod

Pošto poster gubi na vrednosti ako ne sadrži jasnu poruku na samom početku, problem koji se istražuje mora da bude prikazan jezgrovito već na samom početku rada. Na ovaj način će se posmatrač zainteresovati za rad sa minimalnim osnovnim informacijama i definicijama. Kao i kod svakog naučnog rada, problem istraživanja treba postaviti u kontekstu prezentovanih rezultata. Ovi zahtevi određuju strukturu i sadržaj uvodnog dela postera. Drugim rečima, uvodni deo mora da sadrži opis predmeta istraživanja i jasno definisae ciljeve istraživanja (tj. radne hipoteze). Dobro je ubaciti pogodnu fotografiju u vezi sa istraživanim problemom. Maksimalni broj reči u uvodnom delu ne sme da pređe približno 200.

Metodika

U ovom delu postera treba ukratko opisati eksperimentalnu opremu i metode, ali ne tako detaljno kao u pisanom naučnom radu. Ako je moguće, treba koristiti fotografije i tabele kao ilustracija ekspermentalnog plana, kao i blok dijagrame da bi se prikazale faze u eksperimentalnim procedurama. Obavezno treba navesti metodu statističke analize podatka, ako je korišćena. Maksimalni broj reči iznosi približno 200.

Rezultati

Ovaj deo zauzima najveći deo postera u dva paragrafa. U prvom paragrafu se ističe uspeh eksperimenta i ukratko opisuju kvalitativni i deskriptivni rezultati. U drugom paragrafu se prezentuju podaci uz pozivanje na grafikone i tabele. Maksimalni broj reči je približno 200.

Diskusija

Diskusija rezultata je kratka i može se zameniti sekcijom Zaključci. Danas se preporučuje da ovde najpre treba podsetiti posmatrača (ali da ne zvuči kao podsećanje!) na radnu hipotezu i rezultate, istaći da li je hipoteza potvrđena ili ne, objasniti vrednost i važnost dobijenih rezultata, porediti rezultate sa publikovanim i ukazati na budući rad. Maksimalan broj reči je približno 300.

Literatura

Broj citata treba da je minimalan – najviše 10.

Zahvalnica

Bez obzira na koga se odnosi, na pojedince ili finansijere istraživanja, zahvalnica treba da je učtiva i umerena

Ostale informacije

Korisne informacije, kao što su: na e-mail adresu ili telefon (za kontakt), web-site (gde se može skinuti pdf verzija postera) i sl. treba uključiti, ali sa što manjim brojem reči.

KAKO IZBEĆI UOBIČAJENE GREŠKE?

Broj reči. Gusto pakovani poster sa velikim brojem reči izgleda, u stvari, kao natpis na zidu. Posteri sa 1000 reči su idealni. Zato je uvek korisno izbrojati reči automatskim brojačem reči (u PowerPointu se nalazi u meniju FILE, PROPERTIES i STATISTICS).

Serijski naslov. Ako se serijski naslov ne može izbeći, onda treba biti siguran da on nije dvosmislen i da nije predugačak.

Formatiranje naslova. Uvek treba koristi “sentence case” (“Kako nastaje naučno delo”) a nikad “title case” ili “all caps” (“Kako Nastaje Naučno Delo” ili “KAKO NASTAJE NAUČNO DELO”). Na ovaj način se izbegava rušenje konvenciju o imenima (npr. latinski dvonazivi, geni, allele itd.). Za naslov postera i naslove sekcija preporučuju se fontovi sans-serif (npr. Helvetica, Arial), a za tekst u okviru sekcija fontovi serif (npr. Times, Palatino), jer se kod malih veličina slova, fontovi serif lakše čitaju. Ispred naslova sekcija ne treba tavljati nikakve znake (npr. ne koristiti “bullets”). Upotreba većeg fonta u formatu “bold” je dovoljna da odvoji naslove sekcija od ostalog teksta.

Boksevi sa tekstom. Širina boksa sa tekstom treba da bude oko 40 slova (prosečno 11 reči po redu). Broj rečenica u boksu ne bi trebalo da bude veći od 10. Zbog bolje preglednosti, kad god je mogće, treba koristiti listu rečenica a ne bokseve sa tekstom.

Boje. Korišćenje crvene i zelene boju zajedno treba izbegavati jer oko 8 % muškaraca i 0,5% žena pati od neke bolesti razlikovanja boja. Umesto boja, , gde god je

to moguće, treba koristiti simbole i šrafuru. Provera greške ovog tipa, može se izvršiti “propuštanjem” slike (u formatu pdf ili jpg) iz postera kroz besplatni servis Vischeck na Internetu.

Grafikoni. Grafikoni na posteru mora da budu jasni i jednostavni. Za razliku od pisaneih naučnih radova, naslovi grafikona na posteru su vrlo značajni. Naslov grafkona treba da bude kratak i informativan (da pomogne posmatraču da bez napora prođe kroz poster). Treba praktikovati da se grafikonu i tabelama dodaju minijaturne ilustracije. Vizueni dodaci privlače i informišu prolaznika bolje nego tekst. Većina grafičkih aplikacija automatski dodaju grafikonu nepotrebne detalje, koje treba odmah izbrisati. Evo još nekoliko praktičnih saveta koji pomažu da grafikoni podižu kvalitet postera: Akronime i druge skraćenice treba izbegavati, a koristiti pogodan naziv i dodati

skraćenicu, ako je potrebno. Horizontalni naziv ordinate lakše se čita i treba ga primenjivati uvek gde prostor

dozvoljava. Nazive osa formatirati u “sentence case” (nikako kao “Title Case” ili “ALL CAPS”). Ne dodavati grafikonima obojenu pozadinu, pomoćne linije (“mrežu”) ili bokseve. Dvodimenzionalne podatke ne prikazivati u 3-D obliku (3-D grafikon izgleda lepo, ali

razlike između visina pravougaonika su nejasne).Fotografije. Detalji na fotografijama, kao i na grafikonima (cifre na osama, slova

u nazivima osa, legende), treba da su lako vidljivi sa udaljenja od 2 m. Powerpoint ne dopušta “pakovanje” (“wrapping”) teksta, ali se ovo može uraditi u Word-u (Word fajl se uključuje u poster komanodm Insert/Object/Create from file). Web grafiku ne treba uključivati bez ekstremnog upozorenja: većina web fotosa ima rezoluciju 72 tačke/col pri kojoj je užasno teško štampati. Ovaj problem se izbegava korišćenjem vlastitih fotografija snimljenih digitalnim fotoaparatom.

Tip računara. Da bi se izbeglo gubljenje nekih fajlova, što se često dešava pri promeni računara, preporučuje se da se čitav poster kompletira na jednom računaru.

PREZENTACIJA POSTERA

Lepo ponašanje zahteva da svaki učesnik naučnog skupa nosi identifikacioni privezak. Prilikom objašnjavanja postera treba se obraćati zainteresovanom posmatraču, uz ukazivanje na specifične delove postera. Rukopis ili kopiju postera ili vizit kartu ne treba nuditi agresivno. Nije uljudno koristiti zabeleške, žvakati žvakaću gumu ili duvan i držiti ruke u džepovima. Ako više zainteresovanih posmatrača priđe posteru, najpre se razgovara sa prvodošlim. Ako autor mora da napusti poster, on treba da ostavi poruku sa naznakom vremena povratka.

ZAKLJUČAK

Posterske sekcije postale su prihvatljiv, ravnopravan i značajan deo naučnih skupova. Kao lakši način izlaganja od usmenog i zbog uštede vremena, posterska

izlaganja postaju sve brojnija na naučnim skupovima širom sveta. U tehničkoj pripremi postera postoje brojne mogućnosti da se učine greške koje će izlaganje učiniti neatraktivnim i neinteresantnim za većinu učesnika. Pažljivom i brižljivom pripremom, uz poštovanje nekih osnovnih pravila za izradu postera i korišćenje savremenih aplikativnih računarskih programa, posterska izlaganja se može učiniti kvalitetnim, atraktivnim i efikasnim načinom naučnog komuniciranja.

LITERATURA

1. Block S.M. (1996): Do's and Don'ts of Poster Presentation, Biophysical Journal 71, 3527-3529

2. Briscoe, M.H. 1996. Preparing Scientific Illustrations: A Guide to Better Posters, Presentations, and Publications, 2nd ed. Springer-Verlag, New York.

3. Day R.A. (1998): How to write and publish a scientific paper, Orzx Press, Pheonix.4. Purrington C. (2004): Advice on designing scientific posters, Department of Biology,

Swarthmore College, Pennsylvania, http://www.swarthmore.edu.5. Wolcot, T.G. (1997): Mortal sins in poster presentations or How to give the poster no

one remembers. Newsletter of the Society for Integrative and Comparative Biology Fall:10-11.