POSTUPCI I PRISTUPI ZA FORMIRANJE NOVIH ROJEVA I NUKLEUSA

FORMIRANJE ROJA IZ VIE PELINJIH ZAJEDNICA

Takav nain uveavanja je brz razvitak pelinjih novostvorenih zajednica, a da se ne gubi nita od zajednica od kojih hoemo da stvorimo novu.Moj nain je izmeu ostalih i ovaj. U prethodnom postu radili smo na proizvodnji matinjaka kada smo ih proizveli i kad znamo koliko imamo, a uradiemo sledee:Po lepom i vedrom vremenu bez vetra, danu u popodnevnim asovima, iz nekoliko drutava uzeu po jedan-dva rama sa zrelim leglom i pelom i stavljau u jednu konicu ili nukleus u zavisnosti ta nam treba. Tu dodamo jedan ram sa medom i pergom, istu pelu koju smo ubacili posolimo sitnim mlevenim eerom i odozgo poprskamo rakijom ili povidonom razreenim sa vodom da bi pela bila smirena i da ne dolazi do tue iste.Vodimo rauna da ne uzmemo maticu ni iz jedne zajednice . Kada smo formirali brojano pelinjih zajednica prema broju matinjaka koliko imamo, i ako radimo na istom pelinjaku, izletnice e se vratiti u svoje konice , ostae samo mlade pele kojima sutradan dodamo po jedan matinjak koji emo prikaiti akalicom u sredite legla i ne mnogo nisko zbog temperature. Opet voda u krajnji ram, ekamo da izae matica na oplodnju, po povratku kreemo sa stimulacijom da bi to pre poela polagati jajaca.Uspeh se najbolje postie kada takav roj ili da je nazovem pelinja zajednica se odnese dalje od pelinjaka tako da se pela ne moe vrati u svoja matina drutva.Sutradan izvri se pregled novostvorene zajednice, ubaci se kavez sa sparenom maticom, ali obavezno doda ram u zbeg sa medom da bi se izazvao unos meda radi lakeg prijema matice, jer imamo stariju pelu, takvom stimulacijom matica koja je ubaena poee ranije zaleanje i sigurnost prijema je vea.Ako neko ima strah od prijema moe maticu drati u kavezu tri dana pa da se proveri kako se pela ponaa ako ustanovi da je sve u redu istu moe pustiti, pratiti ako pela ne sklupava maticu sve je u redu.Ovaj nain je najbri i najbezbolniji i ne ostavlja mi posledice na zajednice iz kojih uzimam leglo.U te iste zajednice iz kojih sam uzeo leglo po ram dva dodaemo ili uraene ramove ili ramove sa satnim osnovama.Takvim radom smanjio sam u znatnoj meri nagon za rojenjem.

Vetaki roj moemo dobiti i tako da od svake zajednice oduzmemo po 1-2 okvira sa zatvorenim leglom i pelama, ali bez matice i stavimo ih u novu konicu ili nukleus sa najmanje 6 okvira. Za jedan roj dovoljno je 3 okvira sa zatvorenim leglom i pelama, a ostali prostor popunimo okvirima sa izgraenim saem i satnim osnovama. U sredinu konice (nukleusa) stavimo okvir sa leglom na kome je matinjak, ili ako takav okvir nismo nali, ugradimo zreo matinjak. Ugraivanje matinjaka izvedemo predvee, odnosno 6 sati nakon formiranja roja zato to su dotle pele osetile bezmatinost. Radi sigurnijeg prihvata matinjaka u nukleuse nikako ne smemo staviti okvir sa otvorenim leglom ili jajima. Budui da je takav roj ostao bez izletnica sabiraica, moramo ga prihranjivati 10 dana.Ovim nainom formiranja vetakih rojeva nismo smanjili produktivnost zajednice kao u pretho dnom sluaju, ve smo samo oduzeli viak mladih pela koje teraju zajednicu u roidbeni nagon. ak je u junu poeljno iz jakih drutava oduzimati 1-3 okvira sa leglom da bi zadovoljili prirodni bioloki nagon odra vanja vrste u pelinjoj zajednici, kao i za dobijanje boljeg elana za rad i saqkupljanje nektara. Oduzimanjem okvira sa zatvorenim leglom ujedno smanjujemo procenat zaraenosti drutva od Varroe. Vee poveanje broja zajednica na ovaj nain ipak nije mogue. Za tu svrhu bolji je prvi nain, ali se tada moramo pomiriti sa injenicom da je tako podeljena zajednica za tu godinu otpisana za proizvodnju meda, osim onog to je ve sakupila.Metoda za formiranje vetakih rojeva ima mnogoIz zajednice koja je proizvela matinjake izrezujemo otrim nozem, iletom ili skalpelom, jedan po jedan matinjaki stavljamo ih na vatu u kartonskoj kutiji. Moda e nam ruka malo zadrhtati od uzbuenja, ali i to je normalno. Posle dva do tri ponavljanja to prerasta u rutinski posao.Vreme mora biti dovoljno toplo, bar 25stepeniCelzijusa.Ako je hladnije to moramo raditi u prostoriji koju moramo zagrejati. Matinjake ne smemo otetiti, deformisati ili tresti, jer bi to moglo biti kobno za maticu. Ukoliko neki matinjak ote timo prilikom seenja, to moemo zalepiti paretom voska. Pripremljene matinjake (jedan ili dva) ugra ujemo u srednji okvir sa zatvorenim leglom ispod satonoe i to tako da u sau izreemo dovoljno velik otvor za smetaj matinjaka. Vrh matinjaka mora biti slobodan kako bi matica mogla nesmetano da izae. Tako postavljen matinjak pele e vrlo brzo da zalepe za ostali deo saa. Jedan nain formiranja rojeva koji primenjujem od 2004 god. pripada, praktino formiranju zbirnog roja sa leglom i pelom iz vie konica. Bitna razlika od uobiajene i to nisam nigde naao opisano kao metod, je naknadno pridruivanje pela i legla (ako negde postoji neki slian opis metoda molio bih da me uputite gde se to nalazi).

Nain rada je sledei.Postavi se prazan nastavak na izabrano mesto. Moe se raditi direktno na pelinjaku a to je i preporuljivo. Funkcija ovakvog roja npr. moe biti za prihvat ramova sa pelom i leglom iz drutava koja ulaze u rojevi nagon pa ih je potrebno dodatno zaposliti. Tako da se praktino iskljuivo koristi na pelinjaku i ne prenosi se na udaljenu lokaciju. Iz neke konice se prenosi ram legla sa maticom i ram meda zaposednut pelom. Dalje se nita vie ne dodaje. Matica moe biti i neka stara ili oteena koju ste zatekli u postupku tohe izmene. Ako je u pitanju tiha izmena osnovnom drutvu dodajem mladu maticu i pustam odmah direktno na ram sa leglom, jer one inae tee novoj matici. Postojee matinjake ne ruim. Ako prihvate novu matcu ona e to uraditi. Ostaju za sluaj da je eventualno ne prihvate a ne postignem da izvrim proveru. Poloaj ramova sam postavljao nelogino da bih zadrao pele u roju. Ram sa medom stavljam do zida pa tek onda ram sa leglom. Brojnost pela treba da je dovoljna da zatiti leglo u svim uslovima. Pele pri takvom poloaju nastoje da zatite leglo i ne vraaju se u konicu iz koje su prebaene. Bolje je ako ima razliite starosti legla: i zatvoreno i otvoreno. Izvesna koliina mladog legla je obavezna. Mada uspeva i sa zatvorenim leglom. I to je sve. Za dan dva se nastavlja sa pridruivanjem ramova sa pelom i leglom iz nekih drugih konica. Meutim, ne sme se prostor odmah popunjavati normalno do ve postavljenih ramova. Na suprotnu stranu se doda 2-3 takva rama. Oni mogu biti iz razliitih konica. Pele lagano isprskati vodom iz pumpica-rasprivaa da bi bile mirnije dok se prenose i pridruuju ramu sa pelom iz druge konice. Pele ve sutradan u meuprostoru povlae zaperke i to moe biti znak da se mogu novi ramovi pribliiti ramovima gde je matica. Ne treba uriti da bi se starija pela stabilisala i zadrala na novom mestu. Moe se primetiti da istog dana izletnice rade i unose polen. Zato je i potrebno imati otvorenog legla da stabilizacija bude to uspenija. Deava se da se uhvati slabiji prirodni roj. Postupak pojaavanje se uspeno vri po ovoj metodi. Tako da se relativno brzo dobije prilino dobro drutvance. Moe se desiti i to je uobiajeno, da ako se matica prenese sa vrlo mladim leglom ili zaleenim jajima spajanje bude vrlo brzo i spontano. Pele sa maticom se pridrue pelama koju su na zatvorenom leglu, a naputeni ram sa leglom isiste. Tada se pojaava na isti nain sa suprotne strane. Kada rastojanje bude manje (irine 3-4 rama), dobro je postaviti jednu ili dve satne osnove da bi se pele postepeno ujedinile. Svrha satne osnove je tampon zona.Moe se pre bilo kakvog dodavanja zameniti matica ako je loa. Ako je matica koja je ve u postupku tihe izmene moe se kod pojave prvog zaleenog matinjaka ukloniti i direktno na ram se pusta mlada matica. Lake je takvu maticu izmeniti na poetku, pre pojaavanja. Ako neto slino niste radili pokuajte.Drutva u rojevom nagonu su uvek problem za pelara (osim ako neko to ne koristi kao redovnu tehniku ili jednostavno voli da vidi roj okaen na drvo). Moje iskustvo sa takvim drutvima je takvo, da uspeh prekidanja rojevog nagona zavisi od stepena nagona koji je postignut. Drutva koja mi odgajaju matinjake su uvek u takvom stanju da je samo pitanje, ne dana ve sata, kada e sopstveni matinjaci biti zaleeni. Drim ih pod kontrolom umerenim podizanjem legla iznad reetke. Ako se ta granica pree i podigne previe legla, pele se ponaaju kao da imaju situaciju da je matica prestala da nosi. Tada je slabije hrane mleom, ona zanosi matinjake i povratka nazad nema. Vrlo teko i ak gotovo nemogue je ponovo povratiti radni elan takvim zajednicama. Krajnji ishod je da vrlo esto uklone staru maticu i ekaju momenat izlaska roja (rojeva) koje e povesti mlade matice. Jedino to se moe uraditi je da pelar ukloni staru maticu i to par dana pre no to se izvedu rojeve matice. ak moe uspeti i kada se desi da pelar otvori konicu u kojoj se rojeve matice izvode. Kada ima sree i u tom momentu nae staru maticu, moe je premestiti sa neto vie ramova sa pelom u nukleus (efikasnije je ako se celo plodite ukloni). Tada spreavanju odlaska roja potpomae i ponovna orijentacija, jer je promenjena nijansa ili ak boja plodita (odnosi se na viekorpusne konice). Pelinje drutvo (kao superorganizam) vri procene i donosi odluke na osnovu stalne komunikacije feromonima (ili pokretima-ples pela). Nedostatak komunikacije novoizleenih matica, ili dok su jo u matinjaku sa starom maticom e donekle izmeniti situaciju. Potrebno je meutim ukloniti to vie novoizleenih matica i sve matinjake. Ne treba po svaku cenu teiti tome da ostane samo jedna mlada matica, jer e povratak pela iz uklonjenog plodita sigurno dovesti do toga da poneka i strada, ali je bolje da ih je to manje. Bilo bi poeljno dodati i ram-dva mladog legla. Zato se mora pratiti stanje narednih dana. Vano je napomenutu da nema efikasne metode koja e 100% spreiti drutva u poodmakloj fazi rojevog stanja da se roje. Efikasna metoda bi bila ona koja e omoguiti da drutvo kojem se ukida rojevi nagon nastavi sa radom koji ima kao cilj vikove za vrcanje. 2004 godine, kada je dolo do nezapamenog rojenja uspeo sam samo na jednom drutvu da prekinem rojevu groznicu. Ne zato to ne umem, ve zato to nisam imao vremena. Na kraju je to drutvo ostalo sa 8 satnih osnova i samo dva tamnija rama do zidova. Matica je tek nakon par dana poela da nosi normalno. Ali itav postupak je trajao nekoliko dana. Sklanjanje nekoliko ramova, ilio ak veeg broja sa pelom je bilo beznaajno. Tako da sam nekoliko dana prenosio ramove sa pelama (i leglom naravno). Tek kada sam uklonio sve osim ta dva rama i zajedno sa pelom koje se vratila problem je bio reen. Ali to je preveliki posao.Upravo tada sam i poeo da primenjujem naslovljenu tehniku razrojavanja. Pojedini rojevi koje sam uhvatio su bili toliko snani da su jedva stali u LR nastavak. Naravno logino je bilo staviti svih 10 satnih osnova. Meutim, sutradan je najvei deo pela napustio roj jer su to verovatno bile razigrane pele iz okoline koje su mu se pridruile. Kasnije smo i utvrdili da su to ponekad bili i rojii iz drutava koja su se ve rojila. Morao sam ukloniti viak osnova i preostali deo pela je zauzimao jedva tri rama. Doao sam na ideju da im u prazan prostor dodajem leglo i pelu da sauvam deo pelinjaka koji se nije rojio. I uspelo je. Vrlo brzo su popunjena leglom i to od 6-8 ramova legla. Sve uhvaene rojeve sam stavljao na ve postojea drutva jer nije bilo dovoljno podnjaa i krovova. Neke moje kolege su izgubile kontrolu nad situacijom i kada su iskoriene raspoloive podnjae i krovovi pelinjak je preputen stihiji. Te godine sam 108 drutava udvojio i na suncokretu su bila toliko jaka da su svi nastavci koje sam imao bili puni i zatvoreni.Konkretan odgovor, iako ve naveden, je da se kod drutava koja imaju rojeve matinjake u ranoj fazi moe ukinuti rojevi nagon. Ali to moe biti kratkog daha i vrlo je naporno, a rezultati (ekonomski) su loi. Sve zavisi od pae. Ako je slaba, rojevi nagon se vrlo brzo ponovo pojavi. Tada se moe nastaviti sa umerenim uklanjanjem legla i pela, koje se pridruuje ve pripremljanim rojevima na navedeni nain. Cilj formiranja takvih rojeva je spreavanje pojave rojevog nagona u osnovnim drutvima. Prednost je to se formiraju vrlo rani rojevi (pre bagrema) koji e sluiti za prihvat ramova sa pelom i leglom iz vrlo jakih drutava, koja e raealno ui u rojevi nagon neko vreme posle pae. Kasnije se mogu iskoristiti i kao oplodnaci, ako im se u startu naprave dva ili vie leta. Na taj nain, sa korienjem jedne podnjae i jednog krova moe se regulisati snaga osnovnog drutva, dobije se vei broj izvuenih satnih osnova i to drutvo (nastalo pridruivanjem legla) se moe odmah po stabilizaciji tretirati timolom i to vrlo rano. Mislim da je mala verovatnoa da e doi do kasnijeg transfera varoe iz donjeg drutva u gornje. Kada doe do mogunosti da su drutva izjednaila miris zamene se mesta plodinm telima. Tada je ve i vreme za osnovni letnji tretman. Pri samoj zameni se donje plodite tretira timolom samo jednom da bi se uklonila varo sa pela koje su pripadale donjem drutvu. Tretman se nastavlja samo na gornjem ploditu. Pri ovim radnjama se mogu isei graevnjaci ili konstatovati i zaopisati kada to uraditi.Vana napomena. Na mesto uklonjenih ramova iz osnovnog drutva se ne mogu stavljati satne osnove. Koristiti ramove koji su prebaeni u drugi nastavak prilikom demariranja i na njihovo mesto podii 1-2 rama sa mladim leglom i do njih staviti osnove. Time se zapoljava pela da bilo ta korisno radi. U prvom nastavku ne sei leglo ako se sputaju ramovi koji su svetliji! Pele e u njih skladititi polen i leglo se nee iriti. A cilj je zaposliti pelu. Pa se tako nita ne postie osim to se gnezdo podeli i matica time usmeri u jednu stranu gnezda koje e vrlo brzo biti zaleeno. Do tada je ve dolo do blokade prostora sa druge strane ovih ramova i rojevi nagon tee nesmetano dalje i samo se pojaava.

Pelinja drutva se umnoavaju rojenjem(deobom),do kojeg dolazi pred glavnu pau,za vreme glavne pae ili posle nje.Savremeni pelari ne voleda im se pele roje,jer se time deli snaga drutva,zbog ega podeljeno drutvo daje manji prinos nego to bi dalo neizrojeno drutvo... Vetako umnoavanje drutva ima vie preimustva nad prirodnim rojenjem: 1.moe se obaviti kad je potrebno i sa malim utrokom vremena; 2.moe se obaviti a da se ne oteti sposobnost drutva za iskoriavanje glavne pae; 3.izbegava se predrojevski period,koji se odlikuje iskljuenjem velikog broja pela iz redovnog rada itd.U praksi ima mnogo naina za obrazovanje novih pelinjih drutava.Mi emo navesti samo nekoliko.

PRVI NAIN.Na 7-8 dana pred bagremovu pau,u jakom drutvu,u kome se u toku bagremove pae moe pojaviti nagon za rojenjem,pronai maticu i zajedno sa okvirom na kome se nalazi,staviti je u sredinu nove,ranije pripremljene konice.S jedne i s druge strane sata s maticom dodati jopo tri okvira s gotovim ili vetakim satom,i do poslednjih,pregradnu dasku.Zatim staru konicu pomeriti za 1-2 metra u stranu i na njeno mesto postaviti na istu visinu novu konicu s maticom.Tada e pele izletnice iz stare konice,vraajui se s pae,ulaziti u novu konicu u kojoj e nai svojustaru maticu i s njom obrazovati novi roj.Ako je potrebno,roj se moe pojaati stresanjem pela s 2-3 okvira iz stare konice.Stara konica na novommestu imae mlade pele,cvetnog praha i legla u svim stadijumima.Njoj treba dati novu maticu(sparenu ili nesparenu),ili je pustiti da gradi matinjake iz kojih e sebi izvesti maticu.S obzirom na to da je posle premetanja na novo mesto ostala bez pela izletnica,treba je neko vremeprihranjivati sirupom odnosa 1:1,i usto joj suziti leto da bi se lake branila od tuica.Posle 4-5 dana,staru konicu premestiti s druge strane nove konice.Njene izletnice e se zbog promene mesta,pridruiti roju i pojaati ga.Nakon daljih 4-5 dana starka se moe vratiti na mesto na kojoj jeprvi put bila premetena.Ona e ponovo izgubiti izletnice,ali e zato roj jo vie ojaati.Pred cvetanje bagrema roju treba dati potreban broj nastavaka.Kad bagrem precveta,roj i starka se mogu spojiti i pri tome zadrati mlada matica,a mogu se ostaviti i kao posebna drutva,samo u tom sluaju starku treba pojaati satovima sa zrelim leglom. Ovaj nain vetakog rojenja spreava prirodno rojenje,odrava radnu sposobnost drutva i usto daje roj.Za uspeh u ovom poslu vrlo jeVANO da nova konica ima isti oblik i leto na istoj visini kao i stara konica. DRUGI NAIN.Odabranu konicu za rojenje pomai oko 30 cm.u stranu (levo ili desno).Pored nje staviti novu konicu istog oblika,iste boje is letom na istoj visini,tako da ona zauzme jedan deo dotadanjeg mesta stare konice.Posle toga otvoriti staru konicu i drutvo podeliti na dvajednaka dela.Jedan deo preseliti u novu konicu-vodei rauna da i u jednoj i u drugoj konici bude podjednako meda,cvetnog praha i legla.Zatimuziti oba gnezda(pomoi pregradne daske)i konice zatvoriti.Poljske pele u povratku s pae ulazie i u jenu i u drugu konicu.U tom sluaju ovupomeriti jo vie u stranu ili izmeu leta obe konice postaviti iroku dasku i ukoavanjem na jednu ili drugu stranu regulisati podjednaku raspodelu pela.Sutradan pregledati oba drutva i utvrditi koje je bez matice,pa mu dodati matinjak ili nesparenu maticu,ili jo bolje sparenumaticu.Docnije ova drutva postepeno razmicati dok se ne postigne normalno rastojanje.TREI NAIN.Za obrazovanje novog drutva koriste se dve jake konice,naprimer,br.3 i br.7.S konicom br.3 postupiti na isti nain kao sa starom konicom prvog naina pravljenja vetakog roja,samo s tom razlikom to se konica br.3 ne pomera u stranu,ve se odmah stavlja na mesto konicebr.7 koja dobija novo mesto.Dobra strana ovog naina rojenja je u tome to novu maticu proizvodi drutvo koje ima pored mladih pela i legla u svimstadijumima i pele izletnice (dobila ih je od konice br.7). Konicu br.7 prihraniti razblaenim sirupom dok ne dobije dovoljno pela izletnica,a i suziti joj leto da bi se lake branila od tuica. ETVRTI NAIN.Nova drutva se obrazuju od materijala uzetog od veeg broja odabranih jakih pelinjih drutava.Po lepom danu,u doba kad su pele izletnice najvie zauzete skupljanjem nektara i cvetnog praha,otvarati jednu po jednu konicu i od svake uzeti po jedan do dva okvira s leglomi po jedan s medom,cvetnim prahom i pripadajuim pelama,pazei da s ovima ne bude matica.Na mesta oduzetih okvira stavljati okvire s gotovomsaem.Oduzete okvire s pelama metnuti u sanduk za prenoenje okvira ili u prazno telo konice i odmah pokriti.Kad se zavri oduzimanje okvira iz svih predvienih konica,pristupiti obrazovanju novih drutava.U ranije pripremljene i na svoje mesto postavljene konice staviti po 2-4 okvira sa leglom i po 1-2 okvira s medom i cvetnim prahom,pa zatim gnezda suziti i utopliti.Na suena leta nabacati svee trave.Uvee svakom drutvu dodati po sparenu maticu u kavezu povezanom novinskom hartijom.U sluaju da sparene matice nisu primljene,posle 5-6 dana,dati pojedan dobar zreo matinjak (a moe i po dva,ako ih ima vie).S obzirom da to da novoobrazovana drutva imaju samo mlade pele,matinjaci se mogu dodati iranije,ali sa manje uspeha.Novoobrazovanim drutvima,ako je potrebno,moe se dodati i neto mladih pela. Da bi se ubrzalo sparivanje matice i u isto vreme izvrilo proveravanje,da koja matica nije sluajno propala,posle deset dana otkad je dodat zreo matinjak,novim drutvima dodati jo po jedan okvir s otvorenim najmlaim leglom.Kad se matica spari i pone polagati jaja,dodati jo po dva okvira sa zrelim leglom.Docnije,s pojaavanjem produiti sve dok se ne dobije normalno drutvo,sposobno za prezimljavanje. Ako se nova drutva obrazuju sa sparenom maticom,treba odmah dati najmanje 4 okvira sa zatvorenim leglom. U krajevima koji imaju bagremovu pau kao glavnu,vetaki se rojevi na drugi i trei nain obrazuju odmah poske bagremove pae.Rojevi po etvrtom nainu mogu se obrazovati i uoi same pae od materijala uzetih od najboljih drutava. Prinos tih drutava nee se mnogo umanjiti.

Hajde da opiem jedan dosta konforan nain dobijanja novih drutava bez vee tete po snagu drutava od kojih se uzima materijal za roj. U prepodnevnim satima na toplom danu u jednom drutvu naemo maticu. Ram sa maticom stavimo u unapred pripremljeniu praznu konicu ili nukleus. Konicu iz koje smo uzeli ram sa maticom nosimo na novo mesto (pripremljeno novo postolje).Poto je bez matice posle 4 - 6 sati dodamo joj sparenu maticu ili zreo matinjak. Konicu ili nuklus, sa ramom na kome je matica, stavimo na mesto konice, koju smo odneli na novo mesto. Njoj dodamo 3 - 6 ramova sa leglom (bez pela) i dva tri rama sa medom i polenom (opet bez pela), koje smo uzeli iz drugih konica bez traenja matice. Kako? Uzmete iz svake konice 1-2 rama (poklopljeno leglo ili med) stresete pele,a na mesto uzetog rama dodate izvuen ram ili satnu osnovu. Izvaeni ram bez pela pakujete u konicu u kojoj je matica sa ramom pela i legla i tako iz vie konica dok ne doete do eljenog broja ramova legla i meda. U toku narednih nekoliko sati sva izletnica e napustiti premeteno drutvo (kome smo oduzeli ram sa maticom) i vratiti se na mesto gde je postavljena nova konica sa njihovom maticom i na taj nain pokriti dodato leglo (bez pela), da se ne bi prehladilo. Poto je u pitanju poklopljeno (to starije) leglo ovo drutvo e brzo ojaati, a ako ste dodali dovoljno legla vrlo brzo moe biti spremno ak i za medobranje. Formirani roj, ako mu dodate sparenu maticu takoe e brzo (za petnasetak dana) postati normalno drutvo spremno za medobranje. 1. Na ovaj nain moete uveati broj pelinjih zajednica za oko 10 - 20% bez ozbiljnijeg slabljenja osnovnih zajednica. 2. Na ovaj nain moete formirati solidne rojeve van optimalnog roka i do 15 jula. Poeljno je da nova konica ili nukleus bude iste boje kao stara koja je tu stajala. Ovaj metod je prihvatljiv za pelare koji imaju vie od 10 drutava a ele postepeno uveavati svoj pelinjak i ujedno smanjiti rojev nagon.

Autor priloga,Slobodan . Jankovi,roen je 1946. godine. Od 1998. godine aktivno se bavi pelarstvom, kao hobi zanimanjem. Poseduje 10 DB (sa 8, 10 i 12 ramova, 5 Farar (sa 8, 10 i 12 ramova) i 5 Alpskih konica (sa 8 ramova). Od 1999 godine, glavni je i odgovorni urednik lista "Obrenovaki pelar", (iji je i idejni pokreta). Izdava je drutvo pelara "Obrenovac".Saradnik je i srpskog lista "Pelar" iji je izdava SPOS, u kojem je objavio vie lanaka. U engleskom pelarskom asopisu "The Beekeepers Quartely", objavljen je njegov lanak oAlpskoj konici.Modifikacija metoda "Prirodno rojenje na vetaki nain" kod DB, LR i Farar konicaU Zborniku radova II Kongresa pelara Srbije, odranom u Aleksincu 28. i 29.9.2002. godine, objavljen je i rad pelara edomira Jovanovia iz Nia sa nekoliko primera Prirodnog rojenja na vetaki nain, od kojih je, i po samom autoru, najinteresantniji trei primer obraen na strani 37. Kako ja, bar za sada, pelarim stacionarno, modifikovao sam navedeni primer, uinivi ga dostupnim svim pelarima. Istovremeno sam ugradio i neka poboljanja, u odnosu na osnovni metod. Postupak koristim po zavretku bagremove pae, za vreme oduzimanja medinih nastavaka. Na svakom nastavku treba da postoji okrugli otvor prenika 25-35 mm na prednjoj strani. Skinuti medine nastavke, na plodite staviti prazan nastavak, pa poklopnu dasku, a zatim vratiti medine nastavke s tim da okrugli otvori budu okrenuti suprotno od leta konice (Slika 1.). Ispod poklopne daske treba zakaiti jednu do dve antivarozne letvice (Slika 2.). Sutradan skinuti medine nastavke koji su ostali bez pela i odneti na vrcanje. Za poklopnu dasku uhvatie se roj odreene veliine. Radi se o viku pela, koje su, po oduzimanju medita, a deo i pre toga, ostale bez posla. Kao takve, one su ne samo viak, ve i pretnja moguem ulasku drutva u rojevi nagon.U popodnevnim satima, preduzimamo sledee mere: 1. Skidamo kompletan nastavak sa poklopnom daskom, na kojoj se nalazi roj i postavljamo ga na ranije pripremljen medini nastavak (ili plodite) u kojem zavisno od tipa konice moe biti 9 ili 11 ramova sa satnim osnovama i jedan ram sa to mlaim otvorenim leglom (Slika 3.). Leglo je mogue uzeti iz iste ili neke druge konice (na njemu ne treba da bude pela), i taj ram, na kojem se u kavezu nalazi i nova, sparena matica, postavljamo u sredinu novoformirane konice. konice. 2. Staru konicu (starku) premestimo na novu lokaciju (dovoljno udaljenu od nove kako bi je napustile izletnice), a na njeno mesto postavljamo novoformiranu konicu (roj). Pored pela iz novoformiranog roja, u novoj konici e se uskoro nai i sve izletnice iz starke. Na ovaj nain formirae se dosta jak roj, sa znaajnim odlikama prirodnog roja. 3. Do kraja dana i u toku noi, sve pele e napustiti medini nastavak i prei e u plodini deo na ram sa leglom i ramove sa satnim osnovama. U jutarnjim satima uklonimo medini nastavak i ranije postavljene letvice. Pelama prepustimo da same oslobode maticu. 4. Kako je starka ostala bez izletnica, leto suzimo i u narednih nekoliko dana, dok ne stasaju nove izletnice, prihranjujemo sa razblaenim medom ili eernim sirupom. I novoformirani roj prihranjujemo eernim sirupom 1:1 radi to bre izgradnje saa. 5. Za 8-9 dana, otvorimo novoformiranu konicu i iz nje izvadimo ranije ostavljeni ram sa leglom. On je posluio kao mamac za preostale varoe, a kako smo rekli da je u vreme stavljanja na njemu trebalo biti to mlae otvoreno leglo, to smo omoguili da se na istom formiraju matinjaci, za sluaj da matica nije prihvaena. Dakle, ovaj ram je imao i kontrolnu svrhu u pogledu prijema matice (njega vraamo u starku ili u neko drugo drutvo). Tada uklanjamo i kavez u kojem je bila matica i nakratko proveravamo aktivnost matice i roja u celini.6. U narednim danima, zavisno od potrebe, i dalje vrimo prihranu sa 100-200 g sirupa, a posebno vodimo rauna o blagovremenom proirenju i deblokadi konice dodajui po potrebi nove ramove sa satnim osnovama (ili i ceo nastavak - to zavisi od tipa konice), uz eventualno vaenje novoizgraenih ramova, preveavanja u gornji nastavak za-tvorenog legla (kod LR i Farar konica), a sve radi to efikasnijeg korienja snage roja. 7. Sa starkom postupamo kao i sa ostalim slinim drutvima. 8. Postoji mogunost, ako se to eli, da se formiraju i dvomatina ili dvojna drutva. U tom sluaju, starka se ne pomera na novo mesto, ve se po zavrenim radnjama vezanim za formiranje roja, postavlja iznad novoformiranog roja, sa letom okrenutim na suprotnu stranu od prethodnog poloaja a time i od leta roja (Slika 4.). Posle primene uobiajene terapije za oslobaanje od varoe drutava koje imaju leglo (viekratno dimljenje, letvice i sl.), i zamene matice, i gornje drutvo imae sve uslove (uz uklanjanje starog i deformisanog saa), ne samo za zdrav i ubrzan razvoj u drutvo spremno za uspeno prezimljavanje, ve u povoljnim panim uslovima i za donoenje vika meda.ta smo dobili, sa ovako modifikovanim metodom? Dobili smo novo drutvo koje je na najbolji mogui nain u poziciji da se brzo razvija koristei snagu prirodnog roja. Novostvoreno drutvo, primenom letvica protiv varoe i rama sa leglom oslobodili smo veoma velikog broja varoe. Novostvoreno drutvo razvijae se u celini na novoizgraenom i nezagaenom sau, ime je osloboeno i mnogih drugih bolesti i problema koje sa sobom nosi staro sae. Spreili smo eventualni rojevi nagon i sve probleme u vezi sa njim. Doli smo do novog drutva, na kako to kae i edomir Jovanovi najracionalniji i najproduktivniji nain. Najracionalniji je jer nema stresanja i smetanja ramova ( kako je to inae opisano u primeru jedan navedenog Zbornika, na strani 36, a pre toga i u knjizi Savremeni principi pelarenja 2, izdanje 2001., strana 29). Produktivnost se odraava kroz najbri razvoj i najvei broj izgraenih i zalegnutih ramova. Modifikacijom osnovnog metoda, dobijam dosta jai roj (jer mu pridruujem i sve izletnice), koji e imati jo ubrzaniji razvoj, a izbegao sam eventualno spajanje vie manjih rojeva u jedan, to se preporuuje u osnovnom metodu, ako roj (iz jedne konice) nije dovoljne veliine. U zavisnosti od jaine roja i kvaliteta matice, kao i panih uslova, postoji mogunost da bude potrebno postavljanje i medita. Navedeni metod rojenja, rezultat je linog iskustva, a rezultati dosadanje primene su veoma dobri, bolji od svih ranije primenjivanih.Koriena literatura: 1. Zbornik radova, II Kongres pelara Srbije, Aleksinac, 28. i 29.9.2002. 2. Dr Rodoljub ivadinovi, Savremeni principi pelarenja 2, str. 29, 2001