POVODI Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 301-312.

POVODI

NAUCNIKU 1 PEDAGOGU

(Povodom 65-godisnjice rodenja prof. di" Iljasa HadziЬegovica)

Tesko је govoriti о nekom ko Vam је ucitelj, ko Vam pokazuje prve korake na trnovitom putu historicara, nekome ko је uvijek tн sa savjetom i ko је mnogo vise od toga, а ostati dosljedao svojoj struci i izbjeci bujici osjecanja. Ipak, ovoga puta, cini mi se, pntza se pt·ilika da iskljucivo "oruzjeш" historicara- cinjenicaшa- predstavi­шo pt·of. dt· Iljasa HadzЉegovica, jednog od vode6il1 strucnjaka iz histol"ije Bosne i Hercegoviпe u doba austt·ougarske upгavc kojegje nasa zemlja ikada imala. U ovom slucaju cinjenice се najbolje pokazati velicinu licnosti i kvalitet пaucnog opttsa pro­fesOIЋ HadziЬegovica. О njegovom оdпоsн ргеmа studeпtima govore oni sami, i oni koji ve6 odavno mladicima i djcvojkama koji stнрајн na stvarnн pozoшicu zivota pojasnjavajн kakva Stl drustva egzisti1·aJa ll proslosti i kakvo је 0110 sto njih ОСеkнјс, kao i oni koji jos нvijek posje6uju seminat·e i pгedavanja па Filozofskom fakнltetн н Sarajevн, нglednoj kнci nauke, kojoj је, н stvaranjн pozitivnog imidta, i profesш· HadziЬegovi6 dao nemjerljiv doprinos.

Prof. dr Iljas HadziЬegovi6 roden је 27. jula 1938. godine н Crniiн, opCina Bн­gojno. Osnovno i gimnazijsko obгazovanje zavrsio је н Внgојnн, а stнdij historUe na Filozofskom fakнltetн u Sarajevu, 11. februara 1963. godine. Pocetkom jula Ј 964. росiпје svoj пaнcno-istt-azivacki rad zaposlivsi se и Institut za istш·iju radnickog pokreta (sada Institut za istoriju), gdje је radio do izbora za asistenta na Odsjeku za istш·iju Filozofskog fakнlteta u Sarajevu, О 1. januara 1970. Postdiplomske stttdi­je iz Istorije пш·оdа Jнgoslavije XIX i ХХ vijeka zavгsio је 29. septembra 1967. go-

301

Povodi Prilozi, 31 , Sыajevo, 2002., str. 301-312.

diпe na Filozofskoш fakиltetн и Beogradи, odbranivsi шagistarski rad pod naslovoш "Poceci radnickog pokreta н Bosпi i Heгcegovini do шajskih strajkova 1906. go­dine". Akadcшsktl 1967/68. p1·oveo је na specijalizaciji u Веси kao stipendista V!ade RepиЬlike Austrije. Doktorskн diset"taciju "Postanak t-adnicke klase и Bosпi i Не1·_ cegovini i njen t"azvoj do 1914. godine" odbranio је 10. oktobra 1977. na Filozofs­koш fakнltetн н Sarajevu. U zvanje docenta na predmetu Istorija пашdа Jиgoslav~e - пovi vijek sa savremeпom istorijoш izabraп је О 1. febnшra 1978. godine, и vanred­nog pгofesora unaprijeden је tna!"ta 1981., а najvise пastavno fakt1ltetsko zvanje, I"e­dovпi pюfesor, stice 05. шarta 1987. godine. U pet"iodu oktobar 1987. - septembar 1990. bio је dit·ektot· Iпstituta za istoriju u Sat·ajevu пе prekidajпci гаdпi odnos па Fakнltetu. Od 1998. godine doktoг HadziЬegovic је predsjednik Odsjeka za histori­ju, а od 1999. i sefKolegija postdiplomskog studija. Ozeпjenje i ima dv* kceгkc.

Naucni opus profesora Hadzibegovica cini 112 biЬliografskih jedinica. Studi­ja Socijalna struktura Slovenaca и Bosni i He1·cegovini od sredine XIX stoljeca do 1992. godine kao dio pюjekta Slovenci и Bosni i Hercegovini (sadrzi 55 sti-aпica os­пovnog teksta i 75 stranica priloga) nalazi se п pt·ipгemi za staшpu, а studUa "Воs­пiеп- Hercegoviпa 1850- 1878.", парisапа па njemackoш jezikи н okviru projek­ta "Die etnische ипd koпfessionelle Stгиktш Bosnien-Heгcegovinas 1850-1918", је роhrапјепа u Nacionalпoj biЬiioteci u Becu.

Svojc гadove doktor HadziЬegovic је objavljivao i objavljujc и пajprizпatijim naнcniш casopisiшa. Pored jиzпoslovenskih jezika njegovi radovi sн pиblici1-ani i па engleskoш, njeшackom, italijaпskom i ceskoш, а ttvodna stнdUa monogтafije о bosanskohet·cegovackiш gradoviшa prevedeпa је i па madarski (Varosok Boszпia Heгcegoviшl Ьап а szazadfordиl6n - а kutatas пehezsegei, Fot·ditotta: MI Poloшik Tunde, Bиdapest, 2000.), i ocekuje se nјепо objavljivanje. PиЬiikovana doktoгska disetiacija pгofesot-a HadziЬegovica Postanak l'adnicke klase и Bosni i Hercegovini i njen razvoj do 1914. (Sarajevo, 1980.) dozivjela је brojne, veoma pozitivne ocjene н pгestiznim панспiш casopisima tl zemlji i iпostгanstvu. Ona је od naucne kJ·itike oci­jenjena kao гаd kojj и шnоgоше iша kat-aktet· ekonomske i socijalne histoгije Bosne ј Hercegovine od srediпe XIX stoljeca do 1914. godine. ћofesor HadziЬegovic је ovom knjigoш duboko usao и analiztt dгиstva koje se шiјепја, drustva koje gнЬј stare oslonce i ulazi н svijet neceg novog, osvjetljavajuCi па taj nacin ргосеs mod­eшizacije н Bosпi i Hercegoviпi.

Naucпa javпost је vеоша pozitivno oc~eпila i шonogt-afijп pгofesora

Hadzibegovica о bosanskohercegovackim gradovima (Bosanskohercegovacki gra· dovi па razmetiu XIX i ХХ stoljeca, Sarajevo 1991.). Ona је dobila i шedtmю·odno pгiznanje. Nјева uvodвa stнdija (100 straвica) prevedena је na ceski jezik ј pнb­

likovaпa u casopisи Ceske Akadeш~e "Siovenske histot·icbl studie". ОЬје ваvе-

302

Povodi Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 30 1-312.

dепе knjige sн ро izlasku iz stampe postale nezaoЬilazna нnivet-zitetska litet·atuгa. Opcenito gledajнci, profesor Hadzibegovic је izucavao ј izucava tematske oЬ!asti iz ekonomsko-socijalne i demogt-afske historije Воsпе ј Hercegovine, gdje se afiпnisao kao vodeci nанспјk н izнcavanjtl socijalne historije novijeg doba. On se, medt1tim, пiје ogt-aniCio na izнcavanje samo socijalnog aspekta nego је tl nizн 1-adova tretir-ao i politicke diшeпzije, роsеЬпо r-adnickog pokreta н kontekstн opcehjstorijskih kie­tanja. Nai"oCito је нspio njegov sintetski pt·ikaz Iazvoja socjjaldemokracije u Bosni i Hercegovini do I. svjetskog r-ata u Istoгiji Saveza koпшnista Bosne i Heгcegoviпe.

Profesoг Had.ZЉegovic је ucestvovao па vise medtшaгodnЉ nансnЉ skнpova н zeшlji i iпostranstYН. Navodimo пеkе: Cetvrta mеdнпагоdпа koпfereпcija istoi·icat-a 1-adпickog pokreta н Linctl 1968.; "SгЬiја tl zavt·snoj fazi istocne kiizc 1877-1878.", н Beogradн 1979. godine (гeferat "О pi"ivrcdпim odвosima Воsпе i Hercegoviвe i SrЬije 1878-1883"); VIII zasijedanje Jнgoslovensko-talijanske koшjsije tt Reggio Calabiiji 1979. (referat "Italijaпski l"adnici и Bosni ј Hel"cegovini za austюиgarske okupacije"); Naиcni skиp "Poceci kapitalizma и Jиgoslaviji i Cehoslovackoj" i Zas­jedanje Jиgosloveпsko-cehoslovacke komjsije za istorijн н Pragu 1980. godine (гe­feiat "Poceci kapitalizma tt Bosпi i Hercegovini н XIX i pocetkoш ХХ vijeka"); Naиcni skup "Nacioпalne шanjine н Evropi" и Bнdimpesti 2001. godine (Ieferat "Nacionalne manjine u Bosni i Het"cegoviпi"). Dr HadziЬegovic stalni је иcesnjk savjetovanja о historijskoj nauci gdje је dao veoma vrijedan dopriпos izиcavanja his­toriografije pet·ioda aиstioиgarske иprave н Bosпi i Hel"cegoviпj.

U svoш vise od tгidesct godina dнgom radн na Filozofskom fakнltetн и Sarajevн pl"Ofesol" HadziЬegovic је иcestvovao и svim vidovima i nivoiшa пastave. Vec dнze vгijeme шепtоr· је magistal"skim i doktoiskim kandidatima iz zeшlje i iпosu-anstva, kao i pi"cdsjedпik ili clan koшisija za odb1-anc magistarskih (8) i dokto1·skih (10) dis­ertacija. РоsеЬпо treba istaci njcgov rad na oгganizaciji i шkovodenjи postdiploш­skim stиdijama па Filozofskoш fakultetu, gdje је profesor HadziЬegovic i sef Ko­legija.

Doktor Hadzibegovic obavljao је i obavlja niz 111kovodecih i odgovomiћ poslo­va и пastavno-naucnim i naиcпim iпstitucijama, kao i l"edakcijama naиcnih i stшcnih casopjsa. Clan је nанспiћ vijeca Institllta za istorijи н Sarajevu ј Orijentalнog jnsti­tuta u Sarajevu, redakcjja casopisa 'Ћercegoviпa" ј "Nasa skola", а bio је pl"edsjed­пik Savjeta RO Filozofski fakultet, piodekan fjlozofskog fakulteta, dekaп OUR-a za Filozofiju, clan redakcija casopisa "Godisnjak DIВiH", "Glasnika aihiva i Drustva arhivskih radпika BiH", te glavпi i odgovoшi щedпik casopisa "Opredjeljenja" i "Prilozi Iпstitиta za istorijи Sat-ajevo". Treba пaglasiti da је profesor HadziЬegovic dиgo godiпa aktivaп clan ОdЬога za istorijske nallke Akadeшije naиka i шnjetnos­ti Воsпе i Hercegoviпe.

303

Povodi Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 301-312.

Za svoj nastavni i naucni doprinos profesor HadziЬegovic је doЬio vise nagrada i pr-iznanja. Za rad па Filozofskom fakultetu doЬio је pr-iznanje drustveno politickЉ ot·gaпizacija (25. maja 1976.), za trюnog1·a[l)u Postanak гadnicke klase u Bosni i Heгcegovini i njen гazvoj do 1914. godine nagraden је sa dvije nagгade- IGКRO "Svjetlost-i" Sarajevo (1 980.) i repuЫickom nagradoш za nauku "Veselin Maslesa" (1983.), а doЬitnik је i Plakete gr-ada Sarajeva (1985.).

Cijeneci ukupan rad profesora HadziЬegovica na polju histol'ijske пauke, tl po­dizanju nastavnog i naucпog podшlatka, kao i njegovu cjelokupnu aktivnost i moral­ni profil, Nastavпo-naнcпo vijece Filozofskog fakнltcta н Sarajevu tl oktobru 2001. godine pl'edloblo ga је za izbor za dopisnog clana Akademije nauka i umjetnosti Bosnc i He1·cegovine.

BIВLIOGRAFIJA

Knjige

Ј. Postanak гadпicke klase 11 Bosni i Hercegovini i njen1·azvoj do 1914. godine, Svjetlost, Sarajevo, 1980., str. 400

2. Bosanskollacegovacki gradovi па l'azmedu 19. i 20. stoijel:a, Oslobodenje puЬiic,

Sarajevo, 1991., str. 291

Knjige, monografije i sintetska djela u saradnji sa drugim autorima

Ј. Hronologija radnickog pokreta Bosne i Hercegovine do 1941. godine, Svjetlost, Institut za istorijt1 radnickog pokreta, Sarajevo, 1971., str. 612 (Koautori: Nevenka Bajic, Dana Begic, dr Ahmed Hadzirovic, Kasiш Isovic, mr Tomislav Isek, Dzevad Juzbasic, mr IЬrahim Karabegovic, Emest Lay, шr Uros Nedimovic, Mirjana Tminic i Dubravka Skarica),

2. Nastanak гadnicke klase i 1·azvoj socijalistickog l'adnickog pokreta 1878-1918., U: SR Воsпа i Hercegovina, Separat iz drugog izdanja Enciklopedije JL!goslavije, Jнgoslavenski 1eksikografski zavod, Zagreb, 1983., 108-113.

З. lstm·ija Saveza komzmista Jugoslavije, Rad, Narodna knjiga , IC Komttnist , Beograd, 1985., str. XV+486

304

Povodi Prilozi, З 1, Sarajevo, 2002., str. 301-3 12.

4. Kongt·esi Glavnog radniCkog saveza za Bosnu i Hercegovinu (1905-1919), Grarta, 1 Predgovor: Sindikalni pokret tl Bosпi i Hercegovini ( 1905-1919 )/, Yijece saveza sindikata BiH, Sarajevo, 1 985., str. 392; 15-31., 35-36., 185. (Koautori: Љrahim Karabegovic i Bozo Madzar)

5. Poljopt·ivt·edna stanica и Modt·iCi (1886-1918.), U:Poljopt·ivredno dobro и Modl'ici (1886-1918), Modrica, 1986., 21-40.

6. Modrica za vt·ijeme austmugm·ske vladavine (1878-1918), U: Modrica sa okolinom и pmS!osti, Odbor za monografijtl "Modrica i oko1ina kroz istorijн", Modrica, 1986.,

Sti-.476, 109-137.

7. Fojnica za v1·ijeme austoi"Oиgarske upra\le (1878-1918),U: Fојпјса kroz l'iJekoJ'e, Skнpstina opstine Fojnica, Veselin Maslesa, Fojnica- Sarajevo, 1987., str. 534, 143-181.

8. Nastanak i гazvoj socijalistickog t·adnickog pokreta и Bosni i Hercegovini do 1919. godine, U: Jstoгija Saveza komunista Bosne ј Hercegoviпe, knjiga 1., Institut za istorijtl u Sarajevu, NISRO Oslobodenje, Sarajevo, 1990., str. 383, Ј 5-78.

9. Nastanak i гazvoj socijalistickog t·adnickog pokreta 11 Bosni i Hercegovjпi do 1919. godine, (poseban otisak iz lstorije Saveza komнnista Bosne i Hercegoviпe), Oslobodenje, Sarajevo, 1990., 13-78.

10. Bosna i Heгcegovina u vrijeme austrougm·ske vladavine, U: Воsпа i Hercegovina od najstш·ijih vremeпa do kr(Jja drugog svjetskog t·ata, Stab Vrhovne komande OruZanih snaga Repнblike Воsпе i Hercegovine, Sarajevo, 1994., str. 337, 173-236; 1! izdanje: Bosanski kultllmi centar, Sarajevo, 1998., st1·. 434, 223-297. (Koaнtor: Mustafa Imamovic)

Clanci i rasprave

Ј. Poloiaj гadпjstva и Bosni i Hercegovini do m(Jjskih stюjkova 1906. godine, P!'i1ozi Instituta za istorijн radnickog pokreta (dalje: Prilozi IRP), III/3, Sarajevo, 1967., 47-74.

2. Socijalna zastita гаdпјkа и Bosni ј Het·cegovini do 1906. godjпe, Godisnjak Drustva istoricara Bosne i Hercegovine ( da1je: Godisnjak Dl BiH), XVI ( 1965 ), Sarajevo, 1967 ., 243-255.

З. Uvotlenje obaveznog bolesnickog osigш·anja u Bosni i Hercegovini 1909-1910. godine. Glasnik arhiva i Dt-нstva arhivskih 1-adnika Bosne i Hercegovine (dalje: G1asnik ADAR BiH), VIII-IX (1968-1969 ), Saгajevo, 1969., 185-204.

4. Uloga stгanog radnistva 11 ot-ganizovanju radnickogpok1·eta u Bosni i Heгcegoviпj 1878-1906. godine, Prilozi IRP, V/5, Sarajevo, 1969., 145-162.

5. P,·ve 1·adnicke organizacije ;, Bosni i Hercegoviпj, Materijali sa Nattcпog skнpa: Pl'vo 1·adnicko drнstvo Lt jugoslovenskitn zemljama- Osijek 1967., Нistorijski institнt Slavoпije, Slavoпski Brod, 1969., 275-289.

305

Povodi Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 301-312.

6. Politika i ciljevi Socijaldeшokratske stranke Bosne i Hercegovine za vrijeшe prvog s1ijetskog 1·ata, Radovi Filozofskog fakнlteta ( dalje: Radovi FF), VI (1970-1971 ), Sarajevo, 1971., 481-486.

7. Uloga G/asa slobode u sirenju socijalistickih ideja и Bosni i He1·cegoviпi od 1909. do 19 Ј 9. godine, Prilog izucavanju socijalisticke misli и Bosni i He1·cegovini od 1909. с/о /919. godine, Prilozi IRP, VII/7, Sarajevo, 1971., 183-197. (Koal\tor: Љrahiш Karabegovic).

8. Kle6kalizam prema radnickom pokretu 11 Bosпi i Hercegovini pocetkom ХХ v!jeka, Godisnjak DI BiH, XIX(I970-1971 ), Sarajevo, 1973., 139-162.

9. Proшjene t1 strttktнri agrarnog stanovni~tva lt Bosni i Hercegovini (1878-1914), Jugoslovenski istorijski casopis (dalje: ЛС), XIVI-2 ( 1974 ), Beograd, 1974., 106-114.

10. Migгac!je stanovni§tva u Bosni i Hercegovini 1878-1914. godine, Prilozi Iнstitllta za istoriju (dalje: Prilozi), Xl-XII/1 1-12 (1975-1976 ), Sarajevo, 1976., 310-317.

11. Neimar sindikalnogpok1·eta; Povodom 70-godisnjice smrti Mice Soko/ovica, Oslobol1eнje XXXIII/10022, Sarajevo, 28. IV 1976., str. 6.

12. Promjene 11 stmkturi gradskog stanovni§tva 11 Bosпi i Hercegovini (1878-1914 ), Pl'egled, LXVI/2, Sarajevo, 1976., 141-154.

13. О P!·ivrednim pri/ikama и Bosni i Hercegovini pos(jednjih decen!ja osmanske vladavine, Prilozi, ХШ/13, Sat-ajevo, 1977., 97-131.

14. The Oгigin and Development ој the w01·king class in Bosnia and Heгzegovina up to 1914., Survey, Vll, Sarajevo, 1978., 67-82.

15. Postanak i 1·azvoj radnicke klase u Bosni i Her·cegovini do 1914. godine , Pregled, LXVIII/l, Sarajevo, 1978., 115-132.

16. Radnistvo и Bosni i Hercegovini pos(jednjih decenija osmanske vlada\'ine, Godisnjak Dl BiH, ХХVШ-ХХХ (1977-1979 ), Sarajevo, 1979., 125-146.

17. Radna snaga и rudarstvu i metalшgiji Bosne i Hen:egovine od 1878. do 1914. godine, GlasнikADAR BiH, XVШ-XIX (1978-1979 ), Sarajevo, 1979., 147-161.

18. Razvoj гadnickog pokreta 11 Тuzli u vrijeme Aust1·o-Ugaгske vladavine (1878-1918 }, U: Тuzla и r·adnickom pokr·etu i J·evoluciji, tшn 1, IGTRO Uнiverzal, Tнzla, 1 979., 1 1-73.

19. Razvoj soc!jalistickog pokreta и Bosni i He1·cego\1i11i do p1·vog svjetskog rata, Borba, VIII, Beograd, 15. Ш 1979., str. 71.

20. Radnicka klasa i sindikati u Bosni i Hercegovini do p1·vog svjetskog гаtа, U: Zbornik radova. Тito, radnicka klasa i sindikati, Beograd 1979., 50-65.

21. ltalijanski radnici u Bosni i He1·cegovini za austrougarske okupacije 1878. do prvog svjetskog 1·ata, Ital-jug, IX/3, Rim, 1979., 23-30.

22. 1tafUanski 1·adnici 11 Bosni i Heгcegovini za aust1·ougarske okupacije 1878. do prvog svjetskog 1·ata, Radovi FF, knj. IX-X, (197611980), Sarajevo, 1980., 57-64.

23. О priv1·ednim odnosima Bosne i HeYcegovine i Sгbije 1878-1883. godine, Naucni skltp: Srbija tt zavrsnoj fazi istocne krize 1877-1878. godine, Zboшik radova, Istorijski

306

Povodi Pri1ozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 301-312.

institut, Beograd, 1980., 215-224.

24. Razvoj юdniCkog pok1·eta u Banjaluci do 1918. godine, Banjaluka tt radnickom pokrettt i NOB, Zbomik sjecanja, lnstitut za istorijtt н Banjalнci, Banja Lttka, 1981., 13-31.

25. Assumptions ој the Development ој capitalism in Bosnia and He!·cego\'ina in the ~gth and at the begining 2(Jh century, Hosp6darske dejing. 7. ved. Economik Нist01y, Cehos!ovenske akademie, Prague, 1981., 121-144.

26. Radnicki socijalisticki pokret u Bosni i Hercegovini do Ј..таја pn,og svjetskog rata i stvaranje zajednicke driave 1918. godine, Prilozi, XVII/1 8, Sarajevo, 1981., 121-153.

27. (sa: Zdravko Antonic, Drago Borovcanin, Nedim Sarac) Studijski projekat djela "1storija Saveza komunista Bosne i Hercegovine ", Prilozi, XVIr/18, Sarajevo, 1981., 371-394.

28. Foca za v1·ijeme aшtrougarske vladavine ( 1878-1918 ). Godisnjak DI BiH, ХХХI­ХХХШ (1982 ), Sarajevo, 1982., 101-138.

29. Posl{ie1·atna istoriografija о Bosni i He1·cegovinj za v1·ijeme aust1·ougarske vladavjпe 1878-1918., (Savjetovanje о istoriografiji Bosne i Hercegovine 1945-1982., Sarajevo, 11. i 12. februar 1982.), Akademija nauka i uшjetnosti Bosne i Hercegovine (dalje: ANUBiH), Posebna izdanja, knj. LXV, Odjeljenje drustveпih пauka, knj. 12, Sarajevo, 1983., 66-77.

30. Uvodno izlaganje. Soc(jalistjCka misao u radniёkom pokretu Bosne ј He1·cegovjпe do jormiгanja КРЈ 1919. godine, U: Marks, radnicki pokret BiH ј р1·оg,·от SKJ, Zbornik гadova sa Naucnog skнpa odrzanog 16. marta 1983. godine u Sarajevu, Sarajevo, 1983., 15-25.

31. Poljoprivredna staпjca Mod1·ica za v1·ijeme austrougarske v1adavine 1886-1918. godjпe, G1asnikADAR BiH, XXVI, Sarajevo, 1986., 157-174.

32. Socijalistickj radnickj pok1·et u Bosni ј Hercegovini izmedu aktivnosti ј politicke гepresije (1913-1918), U: Ve/ejzdajnickj p1·oces и Banjaluci, Zboшik radova sa Medнnarodnog nattcnog skupa "Ve1eizdajnicki proces tt Banjalнci 1915-1916", odгZanog 25-27. septembra 1986. godine н Banjalнci, Institut za istorijtt tt Banja!uci, Banjalнka, 1987., 335-353.

33. Socijalistjcki radnicki pokгet и Busпj ј Hercegovini za vrijeme Prvog svjetskog гаtа 1914-1918. godine, Opredje1jenja, 1817-8 Sarajevo, 1987., 123-140.

34. Moderne тjg,·ac(ie и Bosni i Heгcegovini ј nacionalni odnosi, (skica za istraiiva1?je), Prilozi, XXIII23, Sarajevo, 1987., 63-72.

35. Etnicka struktum stanovпistva Тuzle u vrijeme austmugarske vladavine (1878-1918}, Prilozi, ХХШ/24, Sarajevo, 1988., 131-146.

36. РгоЬ!етј nastanka ј politickog Ul'ganizovanja гadnicke klase и Bosпi ј He1·cegoviпj,

Opredjeyenja, XIX/7-8 Sarajevo, 1988., 169-182.

3 7. ldeja о naseljavanju !"Uskj/,,·atnih ZGI'obljeпjka njemacke nacionalnostj и istocnoj Busni krajem 1915. i pocetkom 1916. godine, Ekшecicev zbomik, Godisnjak DI BiH i "Vese1in Mas1esa", XXXIX ( 1988 ), Sarajevo, 1988., 155-161.

307

Povodi Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 301-312.

38. Migracije i Bosna i Негсеgоvјпа, Opredjeljenja, ХХ/1 О, Sarajevo, 1989., 5-8.

39. Die proЬ!eme der enstehиng und der politiscl7en 01-ganisienmg de1· Al·beitet·klasse ;11

Bosnien zmd Herzegowina. ProЫezne der Herausbildнng und politiscћen Formierung der Arbeiterklasse, Europa verlag. Wien- Zi.ii·ich, 1989., 89-96.

40. ProЬ!emi nastanka ј ofganizovanja radnicke klase и Bosni i He1·cegovini, Zbornik radova povodorn 75-godisnjice zivota akadeznika Envera Redzica, ANUBiH, Posebna izdanja, knj. XCII, Odjeljenje dt'LtstvenЉ nauka, knj. 25, Sarajevo, 1990., str. 99-112.

41. Migracije i Bosna ј Hercegovina. U knjizi: Migracije i Bosna i He1-cego\1ina, (Materijali sa naucnog skнpa Migracioni procesi i Bosna i Hercegovina od ranog srednjeg vijeka do najnovijih dana - njihov Ltticaj ј posljedice па demografska kretanja i proznjene Lt nasoj zemlji, odr.:lanog Ll Sarajevu 26. i 27. oktobra 1989. godiпe), Institut za istorijн Sarajevo, Institнt za proucavanje nacionalnih odnosa Sarajevo, Sarajevo, 1990., 7-10.

42. Bosnu ni vijekovi nisu J•azgradili, Oslobodenje, XLVIII/!5552, Sa1·ajevo, 5. oktobaJ· 1991., str. 2.

43. Nacionalne manjine 11 Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske vladavine (1878-1918), (rezime), Zora Cankarjeva, 1, Sarajevo, oktober/december 1993., 10-11.

44. Ваша i Hercegovjпa па raskrstima novije istorije, Prilozi, XXV /27 (1991 ), Sarajevo, 1994., 201-203.

45. Bosanskollercegovskci mesta па mz!?rani /9. а 20. stoleti, (S1ovenske historicke studie 22,), Нistoricky ustav AV CR, Praha, 1996., 199-319 .

46. Nepoznata Bosna, Тај djvni zajednicki iivot, Kнlt , Sarajevo-Mi.inchen-LjнЬljana-Prag­

Bec-London, januar/maгt 1996., 127-128.

47. (sa: Husnija Kaznberovic) Gгaaansko drustvo и Bosni i He1·cegovini - po1·ijeklo i kontekst, Organization ој the civil socjety in Bosnia-Hazegovina, Ol'igines and context "99", Revija slobodпe misli/Review of free toнght (dalje: "99"), 9-1 О, Saгajevo,

septembю·-deceшbar 1997., 48-56.

48. Slovenci u Bosni i Hercegovini; Pl"ilog izucavanja bmja i msp1·ostranjenosti Slovenaca и Bosni i He1·cegovini od 191 О. do /99 2. godine, Zога Caпkarjeva, VI/16-17, Sarajevo, ju1ij-deceшber 1997., 3-7.

49. Staгe ,·azglednice, cиval"i uspomena, Svijet, Sarajevo, 30. 1 1. 1997., 44-45.

50. 1seljavanje iz Воsпе i Hercegovine za vrijeme aшtmugш·ske uprave (1878-1918), Nasa skola, XLVI/7 -8, Sa1·ajevo, 1999 ., 25-30.

51. Nacionalпe mш?ifne 11 Bosni i He1·cegovini za vrijeme austmugarske vladavine (1878-!918)/National miiiOI'ities in Bosnia and Herzegovina during Austro-Hungm·ian mle (1878-1918), "99", 19-20, Sarajevo,janнar-шart 1999., 97-108.

52. Pogledi Nedima Filipovica па osmanski grad и Вошi i Hercegovini, Okrнgli sto -Naнcno djelo Neditna Filipovica (Sarajevo, 23. поvешЬаr 1999.), ANUBiH, knj. СХП, Odjeljeпje dнtstvenih naџka, knj. 32, Sarajevo, 2000., 131-159.

308

Povodi Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 301-312.

53. Doprinos d1: Hamdije Kapidiica l'ozvoju llistorijske nauke u Bosni i Hercegovini, Radovi FF, XII, Sarajevo, 2000., 187-194.

54. Radnicki socijalisticki pokret 11 Bosni i Heгcegovini do kraja рпюg svjetskog ,·ata i stvaгanje zajednicke driave Ј 918. godine, (Ј dio) Socijaldemokrat, 1, Sarajevo, janнai 2000.,165-176.

55. Radnicki socijalisticki pok1·et и Bosпi i Hercegovini do kraja p1·vog svjetskog rata i stvш-anje zajednicke dt·iave 1918. godine,(JJ dio). Socijaldemokrat, 2, Sarajevo, apri1 2000., 165-184.

56. О Нivz(ji Hasandedicu (tekst bez naslova na str. 56.). U: Нivzjja Hasandedic, Тт·аgот

bosnjacke bastine, Aihiv Hercegovine Mostar, Mostar, 2000., str. 79

57. Konfesionalna i nacionalna stmktUI'O stanovnistva 11 kotar11 i g1•adu Jajcu od 1851. do 1991. godine, Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., 63-89.

58. P1·edgovor knjizi: Hamdija Kapidzic, Ali-pasa Rizvanbego11ic i njego11o doba, ANUBiH ј Filozofski fakн1tet tl Sarajevu, Sarajevo, 2001., str. 190,7-16.

Prikazi, osvrti, kritike, promocije, diskusije, izvjestaji i blljeske

Ј. Franjo Тиатап, Stvш·anje Socijalisticke Jugoslavije, "Naprijed", Zagreb, 1960., str. 336, Godisnjak DI BiH, ХП (1961.), Sarajevo, 1962 ., 268-269.

2. Ante Palavгsic i Benedikta ZеШ:, Korespodencija Mihovila Pavlinovica, НistorUski arhiv Split, sv. 4, Sp1it, 1962., str. 582, Godisnjak DI BiH, XII (1961.), Sarajevo, 1962 ., 391-392.

З. Vlado Strugш; J11goslovenske socijaldemokгatske stгanke 1914-1918. , Jugoslovenska akademija znanosti i Ltmjetnosti, PrjJozi novijoj jugoslovenskoj historiji, knj. 4, Zagreb, 1963 .. str.322, Pгilozi IRP, I/I, Sarajevo, 1965., 451-454.

4. А. Benac, В. Covic, Е. Pasalic, D. Basler. N. Miletic, Р Anaelic. Kultuma istoгija Bosne i Hercegovine od najstarijih ''гemena do pocetka turske vladavine, Sarajevo, 1966., str. 547, ЛС, V/3-4, Beog1-ad 1966., 145-149.

5. Geneгalni st1·ajk и Bosni i Hercegovini 1906. godine, Tom П, knj. I, Sarajevo 1963., str. 649, knj. Н, Sarajevo, 1966., str. б 14, Izbor, redakcija ј prevod: Kasim Isovic, lzdanje Arhiva SR Bosne i Hercegovine, Prilozi IRP, Ш/3, Sarajevo, 1967., 267-275.

б. Cetvl'ta meazmarodna koпfet·encija istoricш-a radnickog pola·eta u Lincu, lstorijske pretpostavke RepuЬlike Bosne i Hercegovine, Prilozi IRP, IV/4 , Sarajevo, 1968 .. 744-748.

7. Jugoslovenski istor(jski casopis, Beograd, 1-2 i 3-4/1968., ћi1ozi IRP, V/5, Sю·ajevo, 1969., 355-358.

309

Povodi Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 301-312.

8. Radnicka klasa i КР Ј и Ьт·Ы za socijalizam u Bosni i Hercegovini (Naucni skup odrian u Sarajevu 6. i 7. XI 1969. godine), Prilozi IRP, V/5, Sarajevo, 1969., str. 393.

9. Povodom ohiljeiavanja Ј 30-godisnjice гоt1ш!ја i 70-godisnjice smrti Vase Pelagica, Prilozi IRP, V/5, Sarajevo, 1969., 402-405.

10. Drugi (Vukovш-ski) kongгes КРЈ 1920., Godisnjak OI BiH, XVIII (1968-1969), Sarajevo, 1970. 309-311.

11. Agrarni odnosi u Bosni i He1·cegovini (1878-1918). G1·ada za proucavanje politickih, kLtltumih i socijalno-ekonomskih pitanja iz proslosti Bosne i He1·cegovine (1878-1918 ), Tom V, knj. 1, Redaktor: Hamdija Kapidzic, Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1969 .. str. 122, Godisnjak 01 BiH, XIX (1970-1971.), Sarajevo, 1973., 315-317.

12. Nusret Sehic, Cetni§tvo и Bosni i Heгcegovini (1918-1941), ANUBiH, Ojela, knj. XLII, Odjeljenje dнtstvenih naнka, knj. 27, Sarajevo 1971., Godisпjak 01 BiH, XIX (1970-1971), Sarajevo, 1973., 317-322.

Ј З. Uloga Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine и politickom iivotu pred ћ·vi svjetski rat, Okrнg1i sto о" Mladoj Bosni", Pregled, XLIV/7-8, Sarajevo, 1974, 815-820.

14. Naucne ustanove u Bosni i HeJ'cegovini za vrijeme austrougarske upгave, Grada za proucavanje politickih, kнltнrnih i socijalno-ekonomskih pitanja iz pros1osti Bosne i Hercegovine (XIX i ХХ vijek), Tom VI, Sabrao i нredio Or. Hamdija KapidZiC, Arhiv Bosne i Het·cegovine, Sa1-ajevo, 1973., str. 556, Godisnjak 01 BiH, ХХ (1972-1973), Saгajevo, 1974., 273-275.

15. Skup§tina Dn1stva is!OJ'icara SR Bosne i Hercegovine. Godisnjak DIBiH, ХХ (1972-1973.), Sarajevo, 1974., 287-294.

16. Тће 1·о!е ofthe Social democratic party ој Bosnia-Herzegovina in politicallife before Ље First Woгld War, Survey, Periodical for Social Stнdies, II/1, Sarajevo, 1975., 64-67.

!7. Marginalije о g1·at1anstvu i gradanskoj politici u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougaгske up1·ave, Prilozi, XI-XII/11-12, (1975-1976), Sarajevo, 1976., 331-333.

18. Dievad Juzbasic. lzgгadJ?ja ieljeznica 11 Bosni i Hercegovini и svjetlu austгougarske politike od okupacije do kraja Kalajeve ае, ANUBiH, Ojela, knj. XLIII, Odjeljeпje d1·ustvenih naнka, knj. 28, Sarajevo, 1974., str. 285, Godisnjak 01 BiH, XXI-XXVII, Sarajevo, 1976., 313-316.

19. Dr Nikola ВаЬiс, Rat, revolucija i jugoslovensko pitanje и politici Socijaldemoh·atske stranke Bosne i Hercegot,ine, Veselin Maslesa, Sarajevo, 1974., str. 229, Godisnjak Dl BiH, XXI-XXVII, Sщ·ajevo, 1976., 316-319.

20. D1' Enver Rediic, Austromarksizam i jugosloveпsko pitanje, lпstitut za savremenll istor·ijн, IP Narodna knjiga, Beograd, 1977., str. 497, Prilozi, XIV/14-15, Sar·ajevo, 1978., 596-601 .

21. Met1unш·odni nauёni skup '' Otpor austi'Ougш-skoj okupaciji 1878. godine и Bosni i Heт·cegovini '·, ANUBiH, Sa1·ajevo, 23-24. oktobra 1978. godine, Godisnjak 01 BiH, XXVIIl-XXX (1977/79), Sarajevo, 1979., 327-328.

310

Povodi Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 301-З12.

22. Kasim Isovic (1921-1979). Godisnjak DIВiH, XXVIII-XXX, (1977-1979), Sю-ajevo, 1979., 35З-354.

23. Trideset godina "Godisnjaka" D111stva ist01·iёara Bosne i He1·cegovine (1949-1979), Godisnjak DI BiH, XXXI-XXXIII (1982), Sarajevo. 1982., 269-272.

24. Djelo Љ: Hamdije Kapidiica о ustanku 11 He1·cegovini 1882. godine, Naucni skup 1 ОО godina ustanka и Hercegovini 1882. godine (Sarajevo, 21-22. Х 1982.), ANUBiH, Posebna izdanja, knj. XLIV, Odjeljenje drustvenih naнka, knj. 11, Sarajevo, 1983., 21-З1.

25. Prof ini. B1·anis/av Begovic (17.! 1902- 27.! 1984), Godisnjak DIBiH, XXXV, Sat"ajevo, 1 984., 208-21 О.

26. Diskusija па Meduna1·odnom naucnom skupu 11 Samjevu 13-Z 5. тај 1986., Medtшarodni naнcni skнp: ProЫemi istorije Bosne i Hercegovine 1850.-1875., (Sarajevo, 13-15. maja 1986.), ANUBiH, Posebna izdaпja, knj. LXXXIV, Odjeljenje drustvenih naнka, knj. 20, Sarajevo, 1987 ., 162-1 6З

27. Osvoboditeljnaja borba narodov Bosni i He1-cegovini i Rossija 1850-1864. (Oslobodilaёka borba IIOI'ada Bosne i Hercegovine i Rusija 1850-1864.). Dokшneпti. Odgovomi redaktori: Ј. А. Pisuev. М. Ekmecic, Moskva 1985., str. 494, Godisnjak DI BiH, XXXVIII, Sarajevo, 1987., 152-155.

28. Tomislav Kraljacii:, Kalajev 1-eiim 11 Bosni i He1·cegovini (1882-1903), Vese1in Mas1esa, Sarajevo, 1987., str. 567, Prilozi, XXIV2З, Sarajevo, 1987., 229-2З2.

29. Izvje§taj о radu 1nstituta za istoriju 11 Saгajevu и 1988. godini, Prilozi, XXIII/24, Sarajevo, 1988., З 19-З26.

30. Dijalog sa proS/osi:u; Bosna i He,·cegovina па razglednicama do 194l.(Rijec na otvaranjн izlozbe 7. З. 1989.), Iz1ozba tt Mttzejн revo1нcije Bosne i Hercegovine, Odjek, XLri/7, Sarajevo, 1-15. apri11989., str. 19.

31. P,·omocija radova povodom 75-godis~jice iivota akademika Enve1·a Rediica, ANUBiH, Naнcne komнnikacije XXXJJI, Sarajevo, 1З. decembra 1990., 15-19.

32. Povodom 25. godisnjice ЫЬ!ioteke ''Кu/tumo nasljetle Bosne i Hercegovine ", Pri1ozi, XXIV/25/26, Sarajevo, 1990., 343-349.

33. Hamdija Кl·esevljakovic, "Jzabrana djela" (I-IV), Veseliп Maslesa, Sarajevo, 1991., "Os1obodenje", XLIX/1 5667, Sarajevo, 1. 2. 1992., str. 9.

34. Zbornik radova posvecen akademiku Enven1 Rediicu,(Tacan naslov је: Zbornik radova povodom 75. godisnjice zivota akademika Envera Redzica, ANUBiH, РоsеЬпа izdanja, knj. XCII, Odjeljenje drиStvenih nauka, knj. 25, Sarajevo, 1990., str. З 19) Prilozi, XXV /27 ( 1991.), Sarajevo, 1994., 239-243.

35. Djelo jleksiЫ/пe intadiscip/iпarne metodo/ogije, (Vera Кriisnik-Bukic: S/ovenci 11

Нl-vatskoj, Zboшik grupe alltora, Institttt za пarodnostna vprasanja, Projekt: Sloveпci v prostorн nekadanje Jugoslavije izvan Slovenije, knj. 1, LјнЫјаnа, 1995., str. 415), Zora Cankarjeva, 14, Sarajevo, januar-шart 1997 ., 20-21.

36. Traganje za modernom Nшonom, Vlado Smoljan: Poglavlja iz ekonomske ћistoгije

311

Povodi Prilozi, 31, Sarajevo, 2002., str. 301-312.

Hercegovine, Gospodarska komora Herceg-Bosne, Mostar, 1996., str. 318, sa 9 karata Hercegovina, 10, Mostar, 1998., 119-139. '

37. Prof dr. JЬ,.ahim Tepic (1947-Ј997), Јп memo,.iam, Prilozi, 28, Sarajevo, 1999., 309-311.

38. Ргој dr. Љmhim Tepic (1947-Ј997). Јп memoriam, Nasa skola, XLIV/3, Sarajevo, 1998., 3-5.

39. Odnos politike i istorijske nauke/Political and Нistory sciences relation, "99", 27-28, Sarajevo, apri1-septembat· 2000., 17-20.

40. Ali-pasa Rizvanbegovic i njegovo doba. ANUBiH i Fi1ozofski fakиltet Ll Sarajevu, Sarajevo, 2001., str. 190, (tekst sa promocije knjige odгzane 19. V 2001. godine и ANUBiH), Prilozi, 30, Sal'ajevo 2001., 357-362.

Neobjavljeni rukopisi

Ј. Socijalna struktura Slovenaca u Bosni i Hercegovini od s1·edine XIX sto/jeca do J992.,godine (55 stranica osnovnog teksta i 75 stranica pri1oga)

2. "Bosnieв - Hercegovina 1850 - 1878. ", U: "Die etnische und konfessionelle Struktur Bosnien-H ercegovinas 1850-1918", pohranjena и Naciona1noj biЬ!ioteci и Becu (http:// omega.onb.ac.at:4505/ALEPH/SESS10N567889/SHORT-CURRENT).

Edin Radusic

312