8/18/2019 P.P.Njegos - pesma Misao

1/2

П. П. Његош

Мисао

Пламен божествени у ништавом храму,

Каква те је судба у њему зажегла?Али си ти т јелу вје!но му!енијеали т јело теби времена тавни"а?#аинствени закон какав вас сједини? $Какво ли вам %раво ово својство даде?#о је смртну скрито, а ко знаде рашта?&н таину ову никад %розрет не'е.

Ако ми нијеси бесмртности свједок,а ти би! си мени и тирјанин (ути, )*којега би само судба нао%акаморала !овјеку рад му!ења дати,да му кратки дани и ништави животу %роклетству грком и у %ла!у %ро+у.

а, смртни би био најгр+е створење )$ако му нијеси ти вјесни"а %равабесмртију душе вје!нога блаженства.

-лектризма %ламом ти !овјека %арашкако муња св јетла у мра!нојзи но'ишто %олетом својим градоносни облак *са (утош'у хитром бес%рестано кројижеле' своју свјетлост у мир усијати.Ње је лу!а слаба када сун"а није.

/ ти тако исто уси(аваш !ојкада свијетло жвизди у бездане !удесах, $да открије јасно смртнијем о!имасва !удесах божја 0 таинствену књигу,

у коју би смртни мога видијетибез кон"а %ланове %о којим је рукасвемогу'ег твор"а у бескрајни %ростор 1* расула свјетове, кȃ сиједа зимакад насије воздух брилијантним %рахом,у коју би могȃ %раво видијетибуду'ности своје каквост и судбину.2о од ове тајне ви+е'емо нешто, 1$ал за гробом само3 .... . . . . . . . . . . . . . . . . .

4уду'ност је наша велика таина,која се садржи у оним њедримаиз којих је наше %роистекло би'е.

#војему %олету, иако је кратак, 5*

ум грани"у ставит никако не може6он с великим трудом са тобом у%рав(акȃ корма! сустали у буру са ла+ом6ти грани"у мо'и %ре+еш (удске смјело. Колико сам %утах, твојим огњем светим5$о%ит, тумарао %о %лавој %устињитраже' %рестол сјајни о"а вје!итости.7 моме %олету безбројна сам сун"а,њина созвјездија налазио свуда,сва %ространа %о(а +е су засијана $*св јетлим шаровима како ка%(а бистреиз тешка облака кад кроз лу!е сјајне%ред заходом сун"а %ос%у с8еру нашу.7 њихову свјетлост и у редну те!ност!итȃ сам с внимањем таину !удесах, $$свуд сам %рестол његов у свим свјетовимауздигнут гледао, али ми се свијет,од ког су сви други истекли свјетови,што се више дизах, да(е одми"аше.

#и си ме водила у %релесна %о(а, 9*+: смртнога би'е %роизникло негдаод ништавог %раха во(ом свемогу'ом.Прах сам такви исто ја тежио смјеломојом руком смртном рад вишега !уда.

уша ми је јако у груди стењала, 9$блаженство гледе'и ради нас створенот: %огрешком грдном вје!но изгуб(ено.& каква ме жалост с ужасом морилакад сам у %овратку %решао грани"уиз бесмртног стана у %редјеле смртне. ;*

#и си ме сводила у бездане #артара6с тре%етом сам гледȃ ки%е'е ријеке,с тре%етом самгледȃ мра!на !удовишта,с тре%етом самгледȃ ужасне картине,са страшилом (удским злијем на%уњене, ;$с тре%етом самгледȃ бездне таме густе,

које с јеком страшном б(уваху облакедима и %ламена, "рна и смрад(ива,из жедне утробе, којима се храни"арство вје!не но'и %од сводом #артара.

8/18/2019 P.P.Njegos - pesma Misao

2/2

& како сам тада би'е наше клео и са њиме исто душе бесмртије,кад сам разгледао ови мра!ни ужас,који је сотворен рад му!ења вје!ног, рад му!ења вје!ног несретњијех тварих3