pr u kriznim okolnostima

8/8/2019 PR u Kriznim Okolnostima

1/16

MEGATREND UNIVERZITET

SEMINARSKI RAD

Predmet: ODNOSI SA JAVNOU

Tema: PR u kriznim okolnostima

Mentor : Student :

Beograd, avgust 2010.

1


2/16

SADRAJ

SADRAJ ...............................................................................................................................21.UVOD .................................................................................................................................. 3

2.TA SU ODNOSI S MEDIJIMA? ...................................................................................... 53.PLANIRANJE KOMUNIKACIJE S MEDIJIMA ...............................................................63.1.Elementi planiranja komunikacije s medijima ..................................................................73.2. Istraivanje medija ..........................................................................................................84.ODNOSI S MEDIJIMA .....................................................................................................9

4.1. Upravljanje odnosima s medijima ..................................................................................104.1. Medije treba upoznati .....................................................................................................115.ZAKLJUAK ....................................................................................................................156.LITERATURA ................................................................................................................... 16

2


3/16

1.UVOD

Odnosi s javnou su delatnost koja je usmerena na vie pravaca: razvija se poseban

nain ophoenja, komuniciranja i kontaktiranja sa kupcima, poslovnim partnerima, kao iposeban odnos ophoenja meu zaposlenima unutar jedne organizacije. Odnosi s javnou

su posebna vrsta poslovnih aktivnosti, koji se preduzimaju radi planiranog i smiljenog

komuniciranja, uspostavljanja i odravanja odnosa sa okolinom, sa ciljem da se stvori

prostor za pozitivan publicitet organizacije, kao i istupanja protiv glasina i pria koje se

povremeno javljaju. Odnosi s javnou obuhvataju poseban oblik konteksta i odnosa prema

dobavljaima, konkurentima, finansijskim institucijama, javnim slubama, medijima .U

poslednje vreme velika panja poklanja se medijima kao posebnom delu odnosa s javnou.

Mediji predstavljaju kanal komuniciranja izmeu organizacije i njenih ciljnih grupa.

Ako se posmatra u odnosu na druge delove informaciono-komunikacionog sistema, sektor

aktivnosti specijalizovan za odnose s javnou belei u poslednjih desetak godina najvei

rast. Ameriko udruenje za odnose s javnou (PRSA) tvrdi, posle svoje godinje

skuptine 2000, da jedino ogranienje za dalji razvoj ove prosperitetne oblasti jeste

nedovoljan broj ljudi koji umiju da rade ovaj posao, jer tih poslova ima sve vie i sve bolje

su plaeni.1 Osobe koje obavljaju ovaj posao, u dananje vreme su poznate kao strunjaci

za odnose s javnou..

Prilikom angaovanja strunjaka za odnose s javnou , klijenti zahtevaju od njih da

im obezbijede javnu panju, odnosno publicitet. Publicitet je kvalitet koji neto ili nekoga

ini vidljivim, drutveno zapaenim i vanim, predmetom o kome se misli ili govori. 2

Zastupnici agencija nastoje da upravo preko nekog medija, koji uiva odreenipublicitet i poverenje javnosti, pridobiju najvei dio javne panje u korist klijenata koji su

ih angaovali. Poznato je da se novinarstvo jo od samih poetaka "hrani" negativnim

publicitetom ili jednostavnije reeno prednost se daje neoekivanim ili dramatinim1 M. Radojkovi, B. Stojkovi, nformaciono komunikacioni sistemi, Beograd: Clio, 2004, str. 185.2 Ibidem, str. 186.

3


4/16

pojavama i dogaajima. Ukoliko se mediji na ovaj nain ophode prema nekim osobama ili

organizacijama (naravno, ukoliko postoji povod za to), tada takve osobe ili institucije

"zarauju" negativan publicitet.

Zato su tu strunjaci za odnose s javnou koji umeju vrlo veto da menjaju

percepcije kod ljudi. Agencije za odnose sa javnou svog klijenta upoznavaju o predstavi i

miljenju o njemu, koji ve postoje u javnosti, a zatim zajedno sa klijentom dopunjuju ili

menjaju tu sliku i prenose je javnosti putem medija. Strunjaci za odnose s javnou

organizuju konferencije za tampu, promocije, te razliite skupove.

Dakle, u zavisnosti od naina na koji osvajaju javnu panju, stvara se i kljuna

razlika izmeu novinarstva i profesije odnosa s javnou.

Moemo zakljuiti da odnosi s javnou podrazumevaju i ukljuuju:

publicitet,

oglaavanje,

odnose sa medijima,

marketing,

lobiranje,

pripremu komunikacijskih projekata,

interno komuniciranje,

krizno komuniciranje ,

urednike zadatke,

istraivanje javnog mnjenja (u saradnji sa agencijama za istraivanje trita).

4


5/16

2.TA SU ODNOSI S MEDIJIMA?

Odnosi s medijima su dio odnosa s javnou iji predmet je praenje i analiza

medijskih sadraja i njihovog uticaja na za nas vane grupe ljudi i javno mnjenje uopte.

Oni se bave kreiranjem, planiranjem, realizovanjem i vrednovanjem raznih aktivnosti

kojima se obavetava i ubeuje javnost, pregovara sa novinarima, priprema i veba za

delovanje u kriznim situacijama. Vanost medija u svakodnevnom ivotu je, dakle,

neupitna. Osim to kreiraju javno miljenje, mediji prenose informacije od poslovnih

partnera, potroaa, biraa. Jedan od znaajnih zadataka odnosa s medijima, u odnosu na

okruenje, je da stvori i omogui to bolju saradnju i povezanost izmeu organizacija imas-medija.

Zavisnost uspenog poslovanja organizacije od medija, direktno uslovljava

maksimalno zalaganje odnosa s javnou za uspostavljanje meusobne saradnje, poverenja

i uvaavanja. Uloga odnosa sa medijima ogleda se u dostizanju optimalnog nivoa

emitovanja i irine informacija da bi se ostvarili popularnost i razumevanje od strane

ciljnog auditorijuma.

Odnosi s medijima ne nastaju sami od sebe i ne odvijaju se spontano. Neko mora da

se stara o njima. U manjim organizacijama, u kojima jo uvek nema pojedinaca ili timova

specijalizovanih za odnose s javnou, to najee rade sami rukovodioci. Kako

organizacija raste ona postaje sve interesantnija za javnost, a uporedo s tim i novinarske

potrebe i zahtevi postaju preveliki da bi na njih moglo samo uzgredno da se odgovori.

Organizacije koje rastu brigu o odnosima s medijima u poetku poveravaju pojedincima, da

bi kasnije formirali posebna odjeljenja ili slube. U tim slubama postepeno dolazi do

specijalizacije i profesionalizacije. Tako odnosi s medijima mnogima postaju osnovno

zanimanje.

5


6/16

Unutar samih odnosa s medijima dolazi do dalje specijalizacije. Neki od tih

specijalista, kao to su predstavnici za medije istureni su u prvi plan. Drugi ostaju u

pozadini kao savetnici, analitiari, stratezi, planeri, treneri,ocenjivai, tekstopisci i sl.

Preduzea, zavisno od svoje veliine, potrebe i organizovanosti, zapoljavaju i po

nekoliko desetina strunjaka za odnose s medijima. Takoe za pokrivanje dela svojih

potreba angauju agencije za odnose s javnou koje pruaju usluge u sferi odnosa s

medijima.

3.PLANIRANJE KOMUNIKACIJE S MEDIJIMA

Planiranje komunikacije s medijima ima zadatak da implementira strategiju u

okviru raspoloivih resursa. Cilj planiranja komunikacije s medijima je da identifikuje i

koristi prigodan medij kako bi efikasno i efektivno komunicirali sa ciljnom grupom.

Planiranje komunikacije sa medijima omoguava da poruke koje organizacija emituje

pronau put upravo do one grupe ljudi koji su od vanosti za pokrenutu kampanju,

iskoriavajui maksimalno raspoloive resurse. Planiranje komunikacije s medijima

omoguava nam da, poto smo ustanovili ta od njih oekujemo, u svakom momentu treba

da znamo da li se ta naa oekivanja i ispunjavaju. Planovima, koji treba da sadre precizno

utvrene ciljeve, rasporeuju se ljudi, sredstva i vreme.

Ponekad ak i kad damo sve od sebe i obavimo sav posao, ipak neemo dobiti

pokrivenost koju zasluujemo. Bez obzira na sve moramo planirati nae medijske nastupe,

to nas ini inovatorima i proaktivnim, umjesto samo pukog reagovanja na stvarnost oko

nas. Plan sadri nekoliko komponenti ukljuujui sve, od identifikacije i odabiranovinara,do press klipinga. Koordiniran plan komunikacije s medijima poveae anse za

uspeh irenja poruke i njene medijske pokrivenosti.

6


7/16

3.1.Elementi planiranja komunikacije s medijima

Da bi plan komunikacije s medijima bio kompletan on mora da sadri neke elemente

koji su od kljune vanosti za njegov uspeh:

Identifikovati polje d elovanja akcije.

Utvrditi ciljeve; prije zapoinjanja medijske kampanje jasno odrediti eljene

ciljeve.Ciljevi diktiraju medijske napore, a ne obrnuto. Sve to radimo u medijima

treba da je kreirano da doprinese ciljevima, a ti ciljevi moraju biti realni.

Odrediti ciljnu grupu; za svaku aktivnost odnosa s javnou neophodno je odrediti

ciljnu grupu. Moemo imati nekoliko ciljnih grupa koje treba da prime nau poruku,

ili to moe biti jedna specifina publika. Ciljna grupa e pomoi da odredimo obim

delovanja plana komunikacije odnosa s medijima. Pre nego to zaponemo medijsku

kampanju treba razmisliti o publici kojoj se obraamo.

Staviti akciju u neki iri kontekst; ako elimo da obezbedimo maksimalnu medijsku

pokrivenost moramo pogledati izvan granica naeg projekta. Vest nije samo o naoj

organizaciji ili izvetaju, ve o neemu mnogo veem, sa vie drame koja e uticati na

vie ljudi u tom momentu. Da bi stvarno zadobili panju medija, naa pria mora biti

vredna kao vest. Postoje razni naini koji se mogu iskoristiti da bi se zadobila panjanovinara (dramatina ljudska pitanja, tragedije, avanture, anegdote, itd.)

Kreirati kljune poruke; svesti svoje delovanje na dve ili tri glavne poruke koje e

izazvati panju i pokazati znaaj. Porukom se moe kampanja maksimalno iskoristiti,

ali i izazvati efekat suprotan eljenom.

Pripremiti press materijal; ovaj materijal mora podravati nau akciju, treba utvrditi

ta je od materijala prigodno pokloniti novinarima i u kom trenutku.

Sastaviti bazu podataka o medijima, novinarima; o vanosti posedovanja podataka onovinarima je izlino priati. Ovi podaci se prikupljaju ranije, mnogo vremena pre

zapoinjanja bilo koje kampanje i predstavljaju jednu od baza za izradu plana

komunikacija s medijima. Prijateljske odnose sa novinarima treba negovati

konstantno, bez obzira da li je neka akcija u toku.

7


8/16

Navedeni elementi predstavljaju ono to treba uraditi pre nego kontaktiramo novinara

ili medijsku kuu. Nakon toga vreme je da se posvetimo ostalim komponentama plana:

Pisanje i distribucija za medije i press materijala.

Sprovoenje medija brifinga sa novinarima sa kojima emo saraivati.

Rasporeivanje, kojim novinarima dati prie i izvjetaje.

Organizacija medijskog dogaaja,.

Obezbijediti pokrivenost naih rei dokumentima i slikama.

Rezervacija radio i TV emisija, utvrditi termine gostovanja.

Voditi rauna o Web sajtu i interenetu, izvui najbolju korist.

Sakupljati povratne informacije, pres kliping, kako bi obezbijedili rezultate i

podatke o voenju kampanje u vidu izvetaja za direktora i upravni odbor.

3.2. Istraivanje medija

Medije je neophodno istraivati kako bi imali potrebne podatke pri kreiranju plana

komunikacije s medijima. Istraivanjima se meri publika, iz razloga kupovinekomercijalnog prostora u medijima. Mediji na kojima se zakupljuje prostor za reklamiranje

ili poruku mogu biti: TV, radio, novine, magazini, bilbordi, itd. Parametri kojima se

odreuje rejting odreenog medija su brojni. Oni pomau da saznamo koliko e ljudi

primiti nau poruku ako je emitujemo preko tog medija i time omoguavaju efikasnije

planiranje, odnosno tako je mogue odrediti pravi odnos cene i ostvarenih efekata.

Najee koriteni pokazatelji su:

RATING - Odnosi se na TV&RADIO i pokazuje % date populacije koja

konzumira odreeni medij u datom trenutku.

HUT - Homes Using TV- % domainstava koja koriste TV u posmatranom

trenutku.

8


9/16

TIRA - Koristi se kao parametar za MAGAZINE&NOVINE, pokazuje broj

prodatih primeraka i nije pouzdan.

Mnogo pouzdanije je meriti rejting preko parametara:

READERSHIP (Novine)-tira x broj italaca po kopiji.

COVERAGE (Magazini)-procenat populacije koji ita odreenu publikaciju.

FREQUENCY - prosean broj (puta)izloenosti publike reklami, mera

ponavljanja izloenosti publike reklami.

Osim brojanih pokazatelja o rejtingu nekog medija postoje i neki drugi faktori na

koje treba obratiti panju pri izboru. Svaki medij ima niz pozitivnih i negativnih efekata

koji utiu na poruku koju elimo da poaljemo:

TV- pozitivni efekti su : pokret, zvuk, slika, najvea pokrivenost, mogunost

demonstriranja. Negativni efekti: trenutni efekat- ko je video?, visoki ukupni

trokovi, ne moe dopreti do nekih uskih ciljnih grupa.

RADIO- pozitivni efekti su: niski ukupni trokovi emitovanja, lokalna

pokrivenost, niski trokovi produkcije. Negativni efekti: ima malu publiku-

puno stanica, trenutni efekat..

DNEVNE NOVINE-pozitivni efekti: detaljne informacije, reklame se

opaaju kao vesti...Negativan efekat: samo vizuelno, lo kvalitet tampe.. BILBORDI- pozitivni efekti: najbolji medij za stvaranje brand imida,

dopire do svih, ak i do onih do kojih drugi mediji ne mogu

dopreti.Negativni efekti: visoki trokovi rentiranja/produkcije, samo

vizuelno.

4.ODNOSI S MEDIJIMA

O svetu u kome ivimo vrlo malo znamo iz vlastitog iskustva. Neto smo ga blie

upoznali iz prie bliskih osoba i znanaca, a ponajvie smo saznali iz MEDIJA.

Saradnja s medijima vana je zbog:

9


10/16

prenoenja naih poruka,

mogunosti da se uje na glas,

informisanja i jaanja svesti javnosti/ciljne grupe o pomenutim pitanjima,

popularnosti/imida, reklamiranja projekta,

mogunost uticaja na dravne organe(politiare, institucije...)

mogunost poziva graana na akciju i pojanjenja kako oni mogu da

uestvuju.

4.1. Upravljanje odnosima s medijima

Svaka organizacija upravljanje odnosa s medijima mora da prilagodi svojim

potrebama. Rukovodstvo organizacije moe da se odlui da sve zadatke iz oblasti odnosa s

medijima preuzme na sebe ili da ih prepusti pojedincu, odjeljenju ili slubi iji je primarni

posao neto drugo, a moe da osnuje odjeljenje ili slubu koja e se baviti iskljuivo ili

preteno upravljanjem odnosa s medijima. Takoe moe da veinu poslova prenese na

nekoga spolja, na agenciju specijalizovanu za to, s tim da je organizaciji potreban neko

iznutra ko e povezivati unutranji ivot organizacije sa spoljnim saradnicima. Minimumkoji svaka organizacija mora da obezbedi jeste pravovremeno i pravilno odgovaranje na

novinarska pitanja. Svi, poev od telefoniste na recepciji , pa nadalje moraju da znaju kome

da proslede novinarske pozive i ko moe da odgovori na koju vrstu pitanja.

Kljuni ljudi u organizaciji moraju da budu upoznati sa najvanijim informacijama i

da budu sposobni da daju intervjue i da javno nastupaju, moraju biti u stanju da po imenu

prepoznaju najvanije novinare koji pokrivaju njihovu organizaciju ili delatnost posla.

Pored toga svaka organizacija bi morala, barem elementarno, da upravlja i ovlada odnosima

s medijima u kriznim situacijama. Za krizu je karakteristino da nastupa nenajavljeno i

esto pogaa veliki broj ljudi. U takvoj situaciji organizacije su dune da pravilno i

pravovremeno obavijeste zainteresovane o onome to se dogaa. Da bi se valjano

10


11/16

upravljalo odnosima s medijima vano je da se razumije priroda novinarskog posla i

dvojaka uloga novinara prema nekij organizaciji. Jedan put novinari nastupaju kao

prenosioci informacija o nama i o drugima, putem medija, a drugi put za sopstveni raun

kao stejkholderi i javnost. Novinari se samo trude da rade svoj posao, ba kao to to i svi

uesnici u odnosima s medijima isto ine.3

4.1. Medije treba upoznati

Savremeni svet je toliko zavisan od medija da reavanje globalnih problema

interesuje sve ljude na planeti, to i jeste cilj informativnog poretka. Svaki medij poseduje

svoje posebnosti, metode, karakteristike i funkcije, pomou kojih gradi sistem usmeren na

pridobijanje javnosti.

Danas mali broj ljudi koncentracijom kapitala u medijima vlada svetom, to

potvruje injenica da 90 % meunarodnih vesti stie iz etiri velike novinske agencije-

UPI (United Press International), AP (Assoccieted Press), Rojter (Reuter) i AFP (Aans

Frans Pres). Da bi mediji vrili selekciju informacija i istovremeno kontrolisali ogroman

svetski auditorijum, neophodna je uloga komunikacijskih uvara informativnih kapija-

gatekeepera. Ovaj termin prvi je uveo Dejvid Vajt ukazujui na povlaeni sloj ljudi koji

preuzima ulogu "vratara" odluujui tako ta e se od vesti propustiti medijskim kanalima.

Veoma je vano da se poruke i informacije, koje se alju putem medija, oblikuju tako da

budu prilagoene obrazovanju, kulturi i politikim stavovima ciljne grupe kojoj su

namenjeni, jer se u suprotnom moe desiti da izostane eljeni efekat, odnosno da poruka ne

bude primeena.

Prilikom medijske konstrukcije nekog dogaaja uoavamo sledee:

1) vana ili ekskluzivna informacija podrazumeva irenje,

2) dobija medijsko predstavljanje (dobija udarno mesto u medijima irom sveta),

3 Veri, Dejan i dr., Odnosi s medijima, Medija centar i Pristop, Beograd, 2004.

11


12/16

3) mediji postaju sredstvo pokazivanja, vrei rekonstrukciju dogaaja,

4) mediji uvrtaju i spektakularnost da bi se poveala znatielja publike,

5) svaki medij zapoinje sopstvene istrage tragajui za detaljima,

6) mediji ukazuju na dalji razvoj situacije i oekuju pomo javnosti pri istraivanju,7) jedan medijski predstavljen dogaaj "baca" u senku sve druge dogaaje.

Osnovni cilj svakog medija je da se publici u to kraem roku i na to veem

prostoru dostavi to vie informacija, te da se osvoji njena panja to je due mogue. Nije

ba uvek jednostavno doi do medija. To se postie na razne naine, npr. organizovati neko

istraivanje, publikovati rezultate, organizovati specijalni dogaaj i upoznati javnost sa

tim, organizovati struni skup, u neemu biti prvi/najbolji/najkvalitetniji. Plivanjemedijima predstavlja popularan pojam koji se odnosi na to, kako od svog poslovanja

napraviti zanimljivu medijsku vest i kako se ponaati kada se dobije ansa za gostovanje u

medijima.4

U odnosima s medijima polazna stavka predstavlja identifikacija medija, preko

kojeg medija se obraati javnosti, koja je glavna oblast interesovanja tog medija, kao i

karakteristike javnosti koja prati taj medij. Sledei korak je upoznavanje sa redakcijom sa

kojom emo saraivati, da li su to vijesti, da li je to obrazovna, kulturna ili neka druga

redakcija. Postoje veoma vana pitanja kao to su: Ko e nas gledati, sluati ili itati?,

kao i: Koja su njihova interesovanja i problemi?, na koja se mora odgovoriti vezano za

identifikaciju publike, kako bi utvrdili pogodan medij za prenos poruke.

Definisanje medija; razliiti tipovi i kategorije mas medija:

tematsko polje: zabavni, informacioni, obrazovni

vlasnitvo: privatni, dravni, javni

vrsta: tampa i magazini, radio, TV, agencije

pokrivenost: internacionalna, regionalna, nacionalna, lokalna.

4 Filipovi, V., Kosti ,M., Prohaska, S., Odnosi s javnou,Fakultet organizacionih nauka, Institutu zamenadment, Beograd, 2001.

12


13/16

Kako bi se pripremili za odnose s medijima moramo razlikovati njihove

mogunosti i nain funkcionisanja. Forme javnog nastupa u mas medijima:

1. NOVINE

Novine su skup medij, jer kako bismo saznali informacije koje donosi moramo platiti

odreeni iznos novaca. Za taj iznos, meutim, dobijamo uglavnom opseno i analitino

tivo, te nam ostaje mogunost da novine itamo kada elimo ili kada za to imamo

vremena.

2 . RADIO

Radio je sveprisutan medij, moemo ga sluati paralelno radei bilo koji drugi posao.Toje najbri medij jer nam u trenutku bez posebnih priprema voditelj moe javiti ta se

dogodilo. Radio je na koncu najjeftiniji medij i dostupan je i neobrazovanom

stanovnitvu.

3. TELEVIZIJA

Televizija je najuticajniji medij, jer pored rei prua i sliku, a ljudi najvie veruju

onome to vide. Zaokuplja nam celokupnu panju i ne moemo je pratiti tek uz put.

Televizija je ujedno i najpovrniji medij jer najvie prodaje uglavnom utisak, a dok

gledamo sliku obino nemamo vremena za sve relevantne informacije.

4. FOTOGRAFIJA

Fotografija je vanija od 1000 rei, s tim da mora biti prikladna.

5. SAOPTENJA ZA MEDIJE

Saoptenje za medije je saet opis, namenjen medijima, koji sadri informacije o

odreenom stavu, dogaaju ili odreenoj temi. Saoptenja se mogu razvrstati u nekoliko

kategorija:

13


14/16

Pripremna: obavjetavaju o dogaajima, projektima ili programima koji treba da se

dogode ili sprovedu.

Aktuelna: daju podatke o dogaajima koji se odigravaju u vreme izdavanja

saoptenja. Ova saoptenja treba da budu odmah objavljena. Lokalna: dolaze iz odreenih oblasti i u vezi su sa lokalnim vestima.

Ekskluzivna: dostavljena jednoj agenciji, novini, ili jednoj radijskoj ili TV

stanici sa pravom da ga objavi iskljuivo ta agencija, novina, radijska, odnosno TV

stanica.

6. INTERNET;

Internet konvergira sve medijske komunikacije, tekst, sliku, zvuk, i ivu sliku uztrenutnu mogunost inerakcije. Internet omoguava iroku i dvosmjernu komunikaciju

sa kupcima. Sa pravom se kae da ovaj medij koriste najvie obrazovane osobe, ali je

injenica da intrenet postaje sve dostupniji i irim masama.

7. SPOLJNO OGLAAVANJE;

To je oglaavanje na bilbordima, oglasnim mestima na autobuskim stajalitima i svim

mestima pored kojih ciljna populacija prolazi. Ovaj vid oglaavanja ima ponavljajui

efekat, efikasan je za one informacije, proizvode, koji ulaze na novo trite i ele da se

to pre sazna za njih. Smatra se skupim medijem, teko je kontrolisati rasipanje

poruke na ne-pripadnike ciljne grupe.

Mediji imaju svoja pravila i zakonitosti i jednostavno im se trebamo prilagoditi.

Mediji esto trae kontroverze i emocije, stajalite dvije strane o problemu. Ponekad trae

pozitivnost i zanimljivost, pa i glamur. esto trae ekskluzivnu informaciju.To je nain

njihovog opstanka na tritu, na taj nain se bore za itanost i gledanost. Prema tome,najpraktinije je prilagoditi se njihovom svetu i pokuati pruiti ono to trae, ukoliko ih

ve ne moemo menjati.

14


15/16

Informaciju koju im aljemo prilagodimo medijskim standardima. Ponekad e to

znaiti da emo je morati dobro upakovati da bi smo je prodali(od saoptenja, do press

konferencije ili dogaaja). Iako to pomalo grubo zvui treba da znamo da su i mediji dio

trita koje kupuje i prodaje. Njihova roba je informacija!5

5.ZAKLJUAK

Dvadeset prvi vek je doba znanja, u kome ljudi tragaju za kvalitetnim

informacijama, a mediji kao sredstva masovne komunikacije predstavljaju glavna obeleja

savremenog sveta. Oni su u funkciji prenoenja znanja, bilo da se radi o tampi, radiju,

televiziji, knjigama, filmu, internetu ili interaktivnim oblicima povezivanja.

Meutim, danas se u svetu sve ee postavlja pitanje ta medije ini dobrim ili

kvalitetnim. Zagovornici modela medija u javnoj slubi, smatraju da je kvalitet sposobnost

medija da povezuju razliite i rascepkane publike u zajednicu pojedinaca, gde e jedni

druge smatrati ravnopravnima. Drugi, kvalitet medija tumae kao sposobnost da se na

najbolji nain izraze tehniki kvaliteti same proizvodnje, kao to su vrhunsko snimanje i

osvetljenje, profesionalna reija, te razumljive i jasne ideje. Postoje i oni koji smatraju da

su medijski proizvodi visokokvalitetni ukoliko izdre probu vremena, kao to su pojedine

knjige, filmovi, televizijske emisije koje su stekle veliki ugled i kod kasnijih publika i

generacija.

Odnosi s medijima predstavljaju dio posla koji se odnosi na saradnju sa novinarima,

novinskim kuama, tampanim medijima, radio i TV stanicama kao distributivnim

kanalima vesti i dogaaja. Neophodno je obezbijediti odnos koji se zasniva na tanim i

verodostojnim informacijama i materijalima. Sa novinarima treba imati odnos baziran na

zajednikoj saradnji, potenju i uvaavanju.

5 Skoko,Boo Prirunik za RAZUMIJEVANJE ODNOSA S JAVNOU, MPR, Zagreb, 2006.

15


16/16

Meu izobiljima sadraja koji svakodnevno privlae panju javnosti, medijskom

pismenou, istraivakom metodom i kritikom analizom sadraja, kvalitetni odnosi s

medijima uputie nas na sutinu poruke kao krajnjeg cilja komunikacijskog efekta.

6.LITERATURA

1. Skoko,Boo Prirunik za RAZUMIJEVANJE ODNOSA S JAVNOU, MPR,

Zagreb, 2006.

2. Filipovi,V.,Kosti,M.,Prohaska, S., Odnosi s javnou,Fakultet organizacionih nauka,

Institutu za menadment, Beograd, 2001.

3. Veri, Dejan i dr., Odnosi s medijima, Medija centar i Pristop, Beograd, 2004.

4. M. Radojkovi, B. Stojkovi, Informaciono komunikacioni sistemi,Beograd:Clio,

2004., str.

5.Wrrag, David, Odnosi sa medijia,Clio, Beograd,1996.

6.Katlim,Sempter,Brum, Uspjeni odnosi s javnou,Slubeni glasnik RS,Beograd,2006.

7.Blek,Sam, Odnosi s javnou, Clio,Beograd,1977.

Internet adrese:

1.www.serbianfurniture.org/siepa/promocija brenda

16

pr u kriznim okolnostima

Documents