33

SAVREMENA FILOZOFIJA Pragmatizam: arls Pers i Vilijem Dems

Pragmatizam se nadovezuje na pozitivistiku filozofiju, ali unosi mnoge izmene i ipak pronalazi ire podruje za filozofsku aktivnost nego to je pozitivizam predvideo. Najpoznatiji pragmatisti su ameriki filozofi arls Pers i Vilijem Dems, i njihove filozofije nisu potpuno jednake, ali u odreenom smislu ine logiku celinu. Praktino/pragmatino. Pre svega, potrebno je napraviti filozofsku razliku izmeu onog to je praktino i onog to je pragmatino. Praktino se, po shvatanju Persa, tie podruja misli, u smislu u kojem je Kant govorio o praktinom umu, tj. o umu koji sam sebi odreuje svrhu; pragmatino je, meutim, ono to ima konkretnu ljudsku svrhu. Pragmatizam je teorija koja priznaje neraskidive veze izmeu racionalnog saznanja i racionalne svrhe, u smislu da je racionalno samo ono saznanje koje moe da se primeni. Filozofija kao nauka. Pragmatisti smatraju da realno znaenje nekog pojma lei iskljuivo u odnosu tog pojma prema svakodnevnom ivotu, odnosno pojam ili teorija moe da ima vrednost samo kada se primeni. Drugim reima, filozofija mora da se vodi naunim idealom eksperimenta, odnosno proverljivosti, kako bi dola do racionalnih/korisnih stavova. Meutim, za razliku od nauke, filozofija ne poseduje svoju nomenklaturu (sistem obeleavanja, sistem pojmova koji uvek oznaavaju istu stvar) i razliite filozofske terminologije onemoguavaju racionalnu komunikaciju i razmenu znanja izmeu filozofa. Zato, pored prihvatanja naunog pristupa istraivanjima, filozofija mora da izgradi jednu nomenklaturu, jedan zajedniki jezik, kako bi se omoguilo da i filozofsko znanje raste kao i nauno. Kritika dekartovske metode istraivanja. Dekart je hteo da do nesumnjivih istina doe tako to e prvo sumnjati u sve, proveriti svaki stav pre nego to ga prihvati, kako bi konano mogao bilo ta pouzdano da tvrdi. Meutim, kae Pers, mi moramo da priznamo da u neke stvari ne sumnjamo, odnosno moramo da priznamo da u svakom trenutku makar neke stavove smatramo istinitim. Takoe, cilj ne bi trebalo da bude postizanje istine, ve postizanje jednog stanja pouzdanog verovanja. Budui da filozofija mora kao i nauka da proverava svoje stavove, tako i pojam istine mora da bude rezervisan samo za one stavove koji su u potpunosti provereni. Poto nikada ne moemo eksperimentalno (ili u svakodnevnom ivotu) da konstruiemo svaku moguu situaciju, mi moramo da prihvatimo odreene stavove na veru, odnosno da prihvatimo da iako sada funkcioniu, moda nee u budunosti. Dekart kae da 1) filozofija mora da pone univerzalnom sumnjom, ali ne moemo u sve da sumnjamo, 2) se konana provera stava deava u individualnoj svesti, ali individualno uverenje nije garant istine to moe da bude samo zajednica naunika/filozofa koji su doli do istog stava, 3) neke stvari moraju da ostanu neobjanjene, ali nauna filozofija nita ne smatra neobjanjivim pitanje je vremena kada e neki problem biti razjanjen.

Pragmatiko shvatanje istine. Sama filozofija nije polje na kojem se odreuje ta je istinito, poto je filozofija samo jedan metod istraivanja. Filozofija se ne zalae ni za kakva posebna reenja, a njene teorije su samo orue u istraivanju. Cilj pragmatizma je da teorije uini shvatljivim i da pokrene na delovanje, odnosno na primenu i proveru teorija u praksi. Tek kada u praksi proverimo neki stav, moemo da priamo o njegovoj istinitosti. Ideje postaju istinite tek kada nam pomognu da naemo zadovoljavajui odnos sa drugim delovima naeg iskustva, odnosno kada nova ideja nae svoje mesto u spletu stavova koje smo do sada praktino primenjivali kao istinite. Pragmatizam naglaava ideju koherentnosti, tj. stav da je potrebno da se postigne jedan skup ideja koje zajedno u praksi pokazuju konkretne pozitivne rezultate. Ako neka ideja ne moe da se uklopi u stavove koji za nas ve funkcioniu, po svoj prilici se radi o neistinitoj ideji. Nemogue je da je jedna ideja istinita, a da protivrei svim drugim idejama koje rukovode naim svakodnevnim ponaanjem. Zato pragmatisti kau da se 'istinitost' deava ideji ideja ne poseduje ni istinitost ni lanost, ve se njen status odreuje u praksi, kada se dovede u vezu sa drugim idejama koje daju konkretne rezultate. Pored toga, pragmatisti smatraju da je istina jedna vrsta dobra, a ne neka posebna karakteristika, razliita od pojma dobra. Istinita ideja je ona koja dobro organizuje iskustvo, i ako nam neka ideja poboljava ivot, onda bi trebalo u nju da verujemo osim ako se sukobljava sa drugim ivotnim interesima (ako naruava koherentnost stavova). Konano, isplati se traiti istinu zbog onog to nam ona u svakodnevnom ivotu donosi.