Праскозорје посвећеника

ПРАИСКОНИЛОВАЦ НА СНОВЕ

Пoсвећеничко путовањеу оносвет

Књига прва

Владан Пантелић

јТ и а н и а, 200∞.

ј

2

2

_________________________________Библиотека

3

3

Пријатељи моји и ја

_________________________________Владан Пантелић

4

4

ПРАИСКОНИЛОВАЦ НА СНОВЕ

Праскозорје посвећеникаПосвећеничко путовање у оносвет

В Л А Д А Н П А Н Т Е Л И Ћ

5

5

ПРАИСКОНИЛОВАЦ НА СНОВЕ

ОНОСЛОВНИК ОТИЈАЊЕЊА

ТАЈНИ СВИЦИ ИЗ ПЕЋИНА ОРЛОВЕ

ПЕВАЊЕГ Р У П А П Е В А Ч А

Тијанија, 2007.

6

6

ИздавачТ и ј а н и ј а

Тијање

За издавачаВладан Пантелић

БиблиотекаМоји пријатељи и јаКоло прво, књига 2.

Главни и одговорни уредник Благоје Илић

ЦртежиЉубиша Сабон Ловац

Прво ауторско издање777 примерака

Печатница Симбол. Ново Сад

7

7

С а д р ж а ј............................................7/10Онопосвета.............................................................................11Смисао љубави...................................................................... 12Моја потрага је вечна........................................................... 13Обличје необличеног.............................................................14Одликован...............................................................................15Ловац снова - трговац.......................................................... 17Чисти суде и свеопшти нараштају.......................................18Лов на Првотни сан...............................................................19Каћун.......................................................................................20Седам тачака...-1....................................................................21Труднички хаику...................................................................21Вечерас....................................................................................22Ја нисам сен............................................................................23Лилит.......................................................................................24У белутку ватра..................................................................... 25Размена....................................................................................26Он............................................................................................27

Идем у тииијање....................................................................28

Повратак са бербе грожђа у Трнави.....................................29Васкрсење...............................................................................30Тијање.....................................................................................32Живео бих заљубљен у љубав-1...........................................33Отијањење..............................................................................35Жижа.......................................................................................36Опленац...................................................................................37

8

8

Тајна...................................................................................... .38Тиховање.................................................................................39У оку језеро............................................................................40Не ускрати Живот..................................................................41Одлазим...................................................................................4

2Виле љубавнице.....................................................................44

Вила планинлица....................................................................45

Седам тачака...-2....................................................................46Труднички хаику....................................................................47Смирај.....................................................................................48Ох! Шљивин цвет..................................................................49Радичев До..............................................................................50Свемоћни мали зденац......................................................... 51Крв није вода..........................................................................52Ко смо ми?..............................................................................53Пречуј прабезмолвија............................................................54Интелектуалац........................................................................55Кукурузи зрелином миришу.................................................56Свето дрво..............................................................................57Најстрашнија смрт Певачева................................................62Херувим Румених Облака.....................................................63Колевка...................................................................................64 Лена Пра Ми..........................................................................66Вила од Манитог Вира..........................................................67

9

9

Су-шТина...............................................................................68Пустиња..................................................................................69Звездан....................................................................................70Мир..........................................................................................71Живео бих заљубљен у љубав-2...........................................72Свануће...................................................................................74Безимени.................................................................................75Зазрнцело зрнце.................................................................... 76Праисконија............................................................................77Седам тачака...-3....................................................................78Пробудимо се.........................................................................79Да нисам оно што јесам.........................................................80Двоглавко................................................................................81Васељенска луталица............................................................ 82Пут-ар..................................................................................... 83У сновима корачам................................................................84Лек за све болести................................................................. 85Бездан......................................................................................86Јелени и јеленице...................................................................87Увуцу чула.............................................................................88Месец сам ганула.................................................................. 89Јелен једнопотезац............................................................... .90Које си обличје узео...............................................................91Ја је-сам...................................................................................92

10

10

Мимоход (мене).................................................................... 93Тијанија...................................................................................95Ко има очи..............................................................................96Исцелитељева усклична песма.............................................97Доктор Адата..........................................................................98Мојој јединој љубави.............................................................99Оанде Велики.......................................................................100Живео бих заљубљен у љубав-3.........................................101

Оро праискони......................................................................103

Одабрано одабрани............................................................. 104Играј, змијо, играј!...............................................................105Играј, змијо!.........................................................................106Сеобе.....................................................................................107Печат -1.................................................................................108Тајни свици...........................................................................109Печат -2.................................................................................111Свитак бр. 39........................................................................112Печат -3.................................................................................113Свитак бр. 111......................................................................114Печат-4..................................................................................115Свитак бр. 122......................................................................116Печат -5.................................................................................117Свитак бр. 144......................................................................118Слово о Певачима................................................................119

11

11

Праскозорје праискони........................................................135

О Н О П О С В Е Т А

Посвећено в р а н и м од сребраНароду Г а в р а н о в а

Мојим прапрецимаЧуварима тајница

И нашим поглавицама-Праоцу Никославу

И прамајци Ништаслави

Који су одувек и заувек ЈедноНа брду ОрловаИ врху Тамница

Земље ПраисконијеПонад Тијања лековитог

У Срцу Ти-ја-ни-је унутарњеУнутарње Тијаније у Срцу

Посвећено в р а н и м од сребраНароду Гавранова

Кроз које течноИ без тежине снене

12

12

Љубим Душу Васељене

С м и с а о љ у б а в и

Све што сам чиниоИ све што нисам чинио

А као да сам чиниоУ свету од опсенеИмало је смисла

Уистини имало је смисла Имало је смисла Све што сам добио Све је имало смисла

Од света Чак и онда кад се чинило И све што сам Да ништа нема смисла

Подарио свету

У трену кад будемНапуштао овај свет опсенеИ кад се станем узносити

Ка Духу ЛучезарномИ тада ћу зацело знатиДа све је имало смисла

Да! све је имало смисла! Уистини имало је смислаЈер сам у свет дошао Све што сам добио

Гле! Од светаДа живим И све што сам Због Љубави Подарио свету

13

13

Д р а г а н С и м о в и ћ

1

М о ј а п о т р а г а ј е в е ч н а

Тражим те свуда:по пољима, небу, улицама, шумама.

А сутра можда не постоји.Заробљена сам у тренутку,

и моја потрага је вечна,мада још стојим у месту.

Пратим знакове.Они су свуда около,

и они само стоје.Мртве душепуштају боје.

Ја их прихватам као своје.

Оне кажу да и ти мене тражиш:по пустињама, земљи, зградама, вртовима.

И ти ћеш ме вечито тражити:у садашњости, у погледима.

А ко ће од нас двоје доживети сутра?

14

14

Н е в а Б о ј о в и ћ

1 А

О б л и ч ј е н е о б л и ч е н о г

Чуди

ме,

чуди,

како

ствара

облик

н е ш т о

што

нема

15

15

облик.2

О д л и к о в а н

Овде почиваГаврило Д. Ракићевић из Губереваца

борац у I и II устанку на Туркеу време Карађорђа и Милоша

а од 1804 – 1846.Одликован у боју на Ужицу и Љубићу

Рођен 1760 + 1846Слава му!

Једном, кад се планина Јелица зајесени,чух од мудрог Илије Ракићевића,

а то није причао само мени,што би само мени:

Његов предак Гаврило,Бог да му душу прости,

није волео ни селскога кнеза,власт било да је чија.

Једном, кад се планина Јелица зајесени,чух од мудрог Илије Ракићевића,

а то није причао само мени,што би само мени:

Његов предак Гаврило,Бог да му душу прости,

није волео ни Карађорђа, ни Милоша,власт било да је чија.

Јер,народу крв испија.

Р а д о в а н М . М а р и н к о в и ћ

16

16

Н и к а - Н и к о л а С т о ј и ћ

17

17

Ловац снова-трговац2 А

Л о в а ц с н о в а - т р г о в а ц

-У Пратијању, у неко пра време, био сам учитељ сневања и трагања, и ловац на трофејне снове, -прича наглас човек из мог

огледала.-Када је лепа погода снови плове мирно, и лако их је ухватити,

али ти снови су као ситне животиње, и нису посебно вредни. Ни три паре не можеш за њих добити. Сви траже ретке, крупне и

необичне санзверке. Обично бих се попео на узвишице, громко шаптао, шаптао речице тајнице и зналице, и с њима мамио, мамио снове необичнице, а онда бих на њих набацио плашт

снова - хватачице. Мало би потрајало док се снови смире. Када престану трзаји, запакујем их, и они су спремни за испоруку.

Онда чекам богате, заинтересоване купце, углавном старе муштерије, сноваскупљаче, занесењаке, необичњаке,

оносветовњаке, са Истока.

-Но, никада нисам смео сметнути са ума да сам и ја само сан и да, можда, и мене лови неки санловац. Да бих се од тога

заштитио, спроводио сам низ мера заштитница. Најважније ми је било да одмах, у плићаку сна, укључим прекидач трагача на

левој страни главе, иза уха. Онда бих био потпуно безбедан. Он ме је више пута спасио.Чим запрети опасност, трагач би слао унутарње звуке, а потом је прелазио на трептаје. Тада бих се, брзином муње, будио у четвртој димензији сна и противнике

распауглио распршивачем дејства, после чега су били потпуно застрашени и онеспособљени за дуже време.

-Једне прекрасне ноћи, ноћи створене за ловце неустрашивце в и д е о сам да је право време да кренем на одлучујући лов, лов

на Првотни сан. То је највећи, истински вредан, највреднији изазов за правог санловца.

П р в о т н и с а н је смишљач, зидач, фарбач, чувач и пуштач свих могућих снова, малих и великих.

18

18

Првотни сан је...

3

Ч и с т и с у д е и с в е о п ш т и н а р а ш т а ј у

Чисти суде и свеопшти нараштају,не дозволите да вас бука и привидни ветар

сатерају у беспуће и страх.

Ако далеко одлетите и разумом савладате срцесигурно ћете се уништити

и расути сакупљене честице порцеланског срца.

Останите вечна децаи смејте се стварима од срца,

доживљавајући огроман занос и лепоту,да вам се учини да читав свет је ваши да су се бронзани пехари спојили.

Из лавине може полетети млаз,који се ширењем повећава,

и кад пређете кобни моменат,у вашим порцеланским срцима

остаће вечита импресија свега око вас,чисти суде и свеопшти нараштају.

19

19

М а ј а М а р к о в и ћ3 А

Л о в н а П р в о т н и с а н

Сакупио сам комплетну опрему и сву расположиву снагу.Се-дам пута сам проверио сваку крупницу и ситницу да нешто не заборавим. Обукао сам величанствену о-дор-у

Витеза Праисконог Реда и лагано запалио измирну и свећу обасијавачицу, сео на ручно исплетену и посвећену

локвањ - простирку, и ушао у Коначни Ритуал. На крају сам просијао себе кроз Седам сита праисконих,

обасјао свако од три тела са три Лупе лучезарне, и усправио се испред Огледала свих огледала.

Био сам задовољан - незадовољан својим изгледом - неизгледом, осећајем - неосећајем, знањем - незнањем,

жељом - нежељом.

Непрекидно зурећи кроз своје треће око у Огледалу, завезао сам сам-у-рај-ску пунђу, разгибао тринаест

зглобова тела и по четрнаест зглобова на обе шаке и развукао кичму по дужини, до краја одвојивши пршљенове

један од другога. Онда сам лаганим, мирним, сигурним покретима, на своју витешку одору положио додатну

опрему: Мач етерични, Лоук Вавилонк и тоболац етеричних стрела, Иглу ђерданизаљку, Калауз расковник,

Наруквицу самолечилицу, Звончицу - меденицу објављивачицу, Ћилимицу – првотканицу - сваке

врачке одбијачицу, Плочу плавог камена, Очила јасновида, Безвремер непостојанер и Лулу светлозарну, и посуо се

Прахом невидљивком. Опипао сам прстима свих двадесет

20

20

и седам дуплих сневач - трагач прекидача, које сам посебно измислио и направио за ову прилику, и подигао

у небо Мач етерични. Када је, тик изнад Мача, заиграла искричава дуга

седмобојка, левом руком, са по три прста, девет пута сам притиснуо сневач - трагач прекидаче, непрекидно дишући праисконим трептајем, потпуно усмерен на злато високо изнад седмог центра, и одлучно укорачио у о н о с в е т

сна.

К а ћ у н

Боравим у тами

У свету незнања и пролазног сјаја

Стрпљиво сакупљам живе искре

Чекам Коначно посвећење

Видим и знам знам и видим

Долази и дошао је тај трен Вечности

21

21

И-сијаћу опет и-сијаћу опет

Кад распрсне каћунС е д а м т а ч а к а А Т И Ш Е

з а т р е н и р а њ е у м а (први део)

(Из књиге Хосе Аргуељаса – Галактичка медитација)

''Мораш дубоко да погледаш у свој ум посматрајући га опет и опет.''

Padhmasmbhava, Гола свесност, сек. 11.

1. Сматрај све феномене сновима

Свако мисли да је оно што он ради најважнија ствар на свету. И њему заиста јесте и донекле и ти треба да имаш

такав став. Али ако свако мисли и чини у складу са тим све време онда то може бити прилично проблематично. Ако је

свачија ствар подједнако важна, онда је све сведено на исти ступањ и у стварности све је подједнако неважно. Све

је сан кога смо створили. Уствари сваки сан, сећање или перцепција је баш то – није стварнија од једног пролазног сна. На тај начин сматрај све феномене да су снови и тако

се ти не фиксираш или чврсто држиш за ово или оно.

Т р у д н и ч к и х а и к у

У мени животОткуцаји, покрети

22

22

- двосрце сам биће

У бићу бићеСрца куцају складно

Одјекује космос

4

В е ч е р а с

Вечерас ми није важно како ћемо бити...Са Тобом је сваки начин прави.Важно је само да смо и ја и Ти

заједно у срцу, а не у глави.

Јер срећу промаше сви који је тражејурећи за срећом изван Оног што је.

Богатство, талисмани – ту ништа не важе...Благо је у срцу као што је Твоје.

И сутра увек може да чекаИ сутра ће, опет, данас бити.

Са обале гледајмо док протиче рекаи будимо свега, сем љубави, сити.

Вечерас ми није важно како ћемо бити...

23

23

Са Тобом је сваки начин прави.Важно је само да смо и ја и Ти

Заједно у срцу, а не у глави.

П е т а р Ш у м с к и

4 А

Ј а н и с а м с е н

-Ја-сен! Ко сам ја? Ја-сен! Ја-сен! Ко сам ја?Ја-сен! Ја-сен! Ја-сен! Кад ћу бити дрво, кад?

Да, ја сам дрво. Ја јесам дрво. Које дрво?Хеј, сенко орлице! Ко сам ја? Које сам дрво?

-Ја нисам сенка. Орли, посебно бели, никада нису сен. Усправи се, усправи. Ни ти ниси сен. Ти си бор, дрво

моћно. Сети се. Тааако. Сада иди у висину. Можеш да ме досегнеш. Тааако. Сенка је роб. Везаност. Усправи се,

усправи сасвим и расти, расти, расти још више.Погледај круном својом румен високих облака.

То је твој циљ. Не заборављај више циљ!Када једном ра-за-знаш циљ лако налазиш путеве.

-Ох, орлице, ох, Анкице! Како имаш покрете моћи!

24

24

Никада не заборављаш ко си. И друге враћаш себи.Показала си ми да ја спавам а илузија ми будна.Сада ми је јасно ко сам, ко сам.Сада ми је јасно.

И јасна ми је праискона веза орла и бора.Ох, орлице! Ти изравно говориш из Изравног!

5

Л и л и т

Мора да је судбина!Да, мора да је суђенода волим недосуђено,

да желим већ пресуђено.

И цери се Истинадок ходам на прстимаи кришом надолазимк твојим мислима...

- Тихо! Неко ће чути!- Ма ко би могао у ове касне сате залутати?

- Ћути! Женска главо!Већ сам помало и заспао

када си дошла да ме уходиш,прогониш као каква аветна утвара,

којој досадио је свет онострани.Но, кад си дошла већ ту остани

па мучи ме до зоре нежно...

Моја црна, плишана,Стишана,

Лилит.

Да, мора да је судбина

25

25

угњеждена у звездама.Посматрала па заспала

несташно за нас.

Н е в а Б о ј о в и ћ5 А

У б е л у т к у в а т р а

Пролазим поред човека који збуњено чучи испред Пирамиде прекривене песком. Потпуно је из-губљен и

моли ме да му помогнем. Некада је био на врху, али је пао. Са сваким отиском тела на песку, остајало је утиснуто по

једно његово сећање на страници Пирамиде. Он сада више нема успомена. Када човек нема успомена и з н а њ а,

осећа се изгубљеним. О чему ће свакодневно да прича? У чему су, онда, задовољства? Зашта се онда ухватити и

грчевито држати?

Овај човек, испод пирамиде, може да донесе одлуку да се опет успне и да, ходајући по трагу, поново утисне сећања у свој ум. За тај подухват ће му требати остатак живота, или

да крене новим путем, путем нових, нових искустава. Мора да се о д л у ч и и да то с п р о в е д е.

За све је неопходна О д л у к а, али то није довољно. За успех је неопходно и спровођење Одлуке.

Многи људи, који су пали, као овај човек испод пирамиде, нису имали знања нити стрпљења, па нису успели. Или су се надали да ће им неко помоћи, или да ће им успех пасти

са неба, па су чекали, чекали, дуго чекали, а успех није долазио.

26

26

Праисконо давање и сушти Праискон треба разумети!Бог је све дао у првом трену с т в а р а њ а. То је суштина

броја ј е - д а н. Све имамо, све нам је дато, али ми не видимо, и настављамо да тражимо.

Тако тражећи, и успут мрмљајући у себи неке неразговетне мрмљарице, заборавили смо шта тражимо, где се

налазимо, где смо пошли, ко смо. За буђење, за исконско сећање, Милосрдни Бог је дао и друге бројеве, најпре до с е - д а м, а касније их је бацио на Земљу, ни броја им се не

зна.

Р а з м е н а

И Бог рече:

Колико ти дадох, толико ми врати!

Мораш, човече, и ти нешто дати!

27

27

Ватра неће да пече,

нити из Праискона да запламти,

ако белутке не почнеш ударати!

6

О н

Осећам и видим таласеКоји нас повезујуМоја рука пише

Оно што Ти мислиш

Овде сам сада због ТебеНису важна слова

Већ осећај за ј е д н оМи смо скуп тачака на линији

Што нас је вишеБоље се видимо

Колико си велики ТиКада носиш све нас!

Ти си ми дао да ово пишемБаш сам пуно написала

А мало реклаУдубимо се у детаљ

Говориш ми да читам

28

28

Лакше је срцу јер ме вуку речиДао си нам очи и слова

Да лакше дођемо до Тебе

М и л е н а Ц и н д р и ћ6 А

И д е м у T и и и ј а њ е

- О, ти, човече, испод пирамиде! Хоћеш ли се покренути? Зашто ме молиш? Зашто ниси? Можеш ли да се о-пустиш?

Да ли си певао са свим гласовима Плани -не? Јеси ли пробао укус снежне олује и гледао у очи Снежне

краљице? Да ли си шапутао са шумским духовима? Јеси ли схватио течљивост воде и крутост леда? А житкост

крви? Да ли си се трезнио од питкости тијањице?!Ох, ох, да ли си њ у волео као ја њ е г а, да ли си?!

- Знаш ли намеру ждрала, када на небу видиш ждралова ред? Куда је пошао ждрал и где му је угломер, да одреди смер? Ко води ждрала предводника и откуда му снага?

Да ли си, некада, причао са народом ждралова?

- Знаш ли језик орла, и је л ти испричао све што је видео са висина? Можеш ли да појмиш шта је све оро видео са висина? Можеш ли да појмиш за шта се све није везао,

можеш ли? Како је оро успео да се попне до тих висина?

- Ја сам до јуче била на твом месту и разумем те. Сасвим те разумем. Сада си у сну. Поучићу те. Будно стање је будно, у односу на себе, али је сан, у односу на чисту свест. Сан је сан, у односу на будно стање, али је будност, за стање

сна. Разумеш ли то? Но, каква је сврха у разумевању и помагању, каква у враћању?

29

29

И не могу ти дати руку. Не, не, не могу. И нећу! Ј а з н а м к о с а м и з н а м ш т а х о ћ у.

Ја сам Драаагон Пламеног Језика! Одлучила сам се за сасвим н о в и Пут. Идем у ТИИИЈАЊЕ.

7

П о в р а т а к с а б е р б е г р о ж ђ а у Т р н а в и

Одавде до боје на поздрав све се камење окренеи пружи челу нежно срце девојачке руке,

а онда дођу нарикаче да за име детета наменемали добардан жетве своје грешне поруке.

Грешна лепото запевке у сузи сунца што нестаје,

где заборавити глас и научити говор јасења?Како разумети поруке траве што иза сећања

трајеи доћи на престо тишине иза окренутог

камења?

Црним гласом тица ући у класје времена,у недрима ливаде заборавити љубав и све

обмане,урезати вешала и плуг на чело свог имена

и, уместо Никоља, славити тичије рођендане.

Одавде до вечности на дозив све се камење сруши

30

30

У сељачка гробља као умирања млада.Подигне се руковет таме, па болно запевуши

У тихој руци закланог винограда.

Р а д о в а н М . М а р и н к о в и ћ7 А

В а с к р с е њ е

Дошао човек, хром, са седам слојева мрака на лицу. Живи мртвац. У Тијању се све више појављују такви људи.

Урођена тежња ка Извору. Воја Први Откривач објавио је оно што смо Аранђел Румених Облака и ја знали: Тијање је

земља пра-пра-праискона и постојбина многих народа, међу којима су Врани од Сребра најстарији, најактивнији и

најмудрији. Они носе знања Пратијања и мене су дуго подучавали и силно подучили. Од њих, од народа врана и

народа сова научио сам тајне речи – тајнице - снажнице, за скидање таме за свих девет, тј двадесет и седам слојева.

- Отреси, отреси! - вриснем, - отреси!Твоја зла слобода те вуче за собом!

И пас, који је с тобом, води те на канапу! И сенка те вуче за собом. Отреси!

Исправи се! Исправи угао гледања, исправи леђа!Пренеси свест у болесно колено и испружи ногу.

Три пута заврти главу по сатном смеру и нагло отреси!

Онда сам у небо обрушио десницу и завитлао мач етерични, а на левој нози заиграо пралилу моћи, и запевао

силницу силовиту, најпре тихо, тихо, па трепераво, трепераво, а онда Г л а с о м од праискони:

- О, ла, о ла ла, о,о,о, ла, о, ла ла, о, ла ла, о-ла-ла-ла...

31

31

Оооо, оооооооооо, оо ла, оо ла ла, ооо ла-ла-ла....

Када је силница досегла вртлог струје праисконе, изнад куће моје мајке Индијанке - нелицемерке, засеваше са мача

варнице – ватре исијавачице.Човек и пас су одбачени дванаест метара од пламена,кукајући и завијајући од унутарњег страха, стамена.

...

Усправан, осокољен човек, снажна корака,

блистава лица, и сјајна ока,

упутио се чврсто, чврсто, и смело, смело,

у пространства широка.

За њим, на пристојном растојању,

32

32

вукла се његова сенка и марширао пас.

Сви су се научили р е д - у, и нашли спас,

у праискони Тииијању.

8

Т и ј а њ е

Био је мракВлажна ноћ

Кад угледах Божју светлостКако се кроз нити ноћи

Милосно указује

Угледах ТијањеИ у мојој уморнојНапаћеној душиОсетих поновоЛагано буђење

Вријање. . .

Нетакнута лепотаУмилног чистог српског села

Чистина шумеВедрина крепкост поточића

Умилне чисте вибрацијеНетакнуте радости постојања

33

33

Постидеше меИ ја падох на колена

Покајнички молећи опроштај

Л а р а Ј а њ у ш е в и ћ

М а р к е с

Ж и в е о б и х з а љ у б љ е н у љ у б а в

(први део)

Када бих имао

један делић живота,доказао бих људима

колико греше када мисле да престају да се заљубљују када остаре,

а не знају да су остарили када престану да се заљубљују.

Када би Бог за тренутак заборавио да сам ја крпена лутка

34

34

и подарио ми делић живота,могуће је да ја не бих казао

све што мислим, али несумњиво бих мислио

све што кажем.

Ствари бих ценио,не по ономе што вреде,

већ по ономе што значе.Спавао бих мање,

сневао више;схватио сам да сваки тренут

који проведемо затворених очију

губимо шездесет трептаја светлости.Ходао бих када други застану, будио се док остали спавају.

Слушао бих друге када говоре, и како бих уживао

у сладоледу од чоколаде.

Кад би ми Богпоклонио делић живота,

35

35

облачио бих се једноставно,излагао потрбушке сунцу, остављајући откривеним

не само тело, већ и душу.

8 А

О т и ј а њ е њ е

Тијање праискони је граница овосвета и оносвета.На месту Поглед понад родитељске куће и у Радичевом

долу, укорачи се у оносвет. Када смо били деца ишли смо толико пута тамо-амо, амо-тамо, да понекад нисмо знали

да ли смо у овосвету или оносвету.

Моја храбра баба, праискона Обренија, врло лако је ишла у оносвет. Није морала ни корак малени да искорачи, али је

морала да затвори очи, и да неколико пута затрепери. Намах би била дубоко у оносвету. Тамо су јој Д р е в н и

отварали двери. У оносвету је научила многе, многе исцелитељске занате, и речице - силнице, против сваке

обољенице. Научила је силнице против сваке обољенице.

Од деце старије учио и научио сам лаке, за оносвет, искораке, а од бабе Обреније танани одлазак са

треперењем. Научио сам Искорак и Трептај за оносвет. У јасновиђењу својему, научио сам да одлазим силином намере и са сва три отворена ока. То је врхунски угођај.

Када н е в и д и ш, оба света су стварни, само се разликују по количини опсенодејства. Када прогледаваш, овосвет и оносвет су као дан и сумрак, као зора и јутро,

као сунчан дан и месечина. Што више в и д и ш, све је

36

36

мања светлосна разлика, слика титра, губи се, понекад сасвим нестаје.

Када је душа о т и ј а њ е н а, када в и д и ш, разлике између оносвета и овосвета нема! Када је душа

о т и ј а њ е н а разлике међу световима нема, чак нема светова. Када је душа отијањена - нема светова, нема

светова.

Отијањена душа, пева Аранђел Румених Облака - Певач јасновиди, ј е с т е и б и в а, јесте и бива.

Отијањена душа б и в а и ј е с т е, бива и јесте.

Ј е с т е и б и в а је једина стварност, сушта суштаствена стварност. То је Љубав праискона. То је Душа Васељене,

То је Душа о т и ј а њ е н а.

- Ооој, Тијање! Ооооој, Тииијање! Ооооооој, Тииииијааааањеееее!

Ж и ж а

У ж и ж у

ж и ж а

37

37

ж и ж е ж и ж е

с в е м о ј е с в е м о ј е

ж и ж е ж и ж е9

О п л е н а ц

Тамо је, кажу, срце Србије,или бар једна његова комора,

лева или десна незна се.

Тамо, кажу, бију звона у невреме.Снови су ретки, али о сваком легенде зборе,

страшне и нежне у исти мах.

Тамо се, кажу, птице огласе одједном,а потом ненадно зашутеда чују било историје.

Овде историја учи и кад сви зашуте;овде природа пупи и кад све засуши;

овде је видик јасан и кад свуд замрачи.

Дођите на О п л ен а ц сви викоји хоћете стазом живота

сигурније да ходате.

Дођите на Опленац сви викоји хоћете да плетете слободно своју причу

да оплемените своје – Божје дарове.

Дођите на Опленац сви ви

38

38

који хоћете да будете – да бисте били;да будете ј а свога ј а, т и своме т и,

на путу вашем м и.

П р в о с л а в В у ч к о в и ћ

9 А

Т а ј н а

Кап воде у Водеану и Водеан су исто. И кап и Водеан имају своју свест. Када таласи почну да се дижу, услед

ветра праисконог, почиње опсена, запенуша се опсенопена. Капи намах умисле да су нешто посебно.

(Уствари, све почиње од об-невиђења прве капи. Она, најпре, дигне нос, потом се испрси, а онда почне мрмљати:

- Ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја ја, ја, ја, ја, ја, ја..Друга кап, да би се и њено присуство приметило, за њом

понавља:- Ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја...

То је био озбиљан знак осталим капима да и оне запееевају исту песму, песму себичницу:

- Ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја, ја,ја...

То је прва опсена мишљења, мађија ја-ја-лица.

Са сваким следећим понављањем, повећавао се мехур ја - ја опсене, стварала се ИК-РА. Тај простор, опсеномехур

простор, није имао сопствену светлост и у њему је владао мркли МРАК – КАРМ(А).

Тај простор није имао видљиву све-тлост и у њему је пре-бивала велика та – ма, велика та – ма.

39

39

Када је Творац притиснуо прекидач таме, намах се зачео ОМ - МО прасак, васељенска РИ-КА.

Слогови су се муњевито пресложили - та са та, ма са ма, и с в е - тло - ст с и н - у.

Ка новоствореном Сунцу полете Деда-лов ИК-АР...)

10

Т и х о в а њ е

Седим спокојно затворених капакаДо ушију допире глас

Који смирено улази ми у главуИ води ме

Сваки дуги издисај отвара ново пољеДишем дубоко смиреноОткривам пространства

Пратим гласМолитвом смирујем

Узбуркане мислиОткривам тунелНе додирујући га

Тежим ка СветлостиМој ум мени је странЈа желим да откријемСуштину душе своје

Желим да лутам обаламаДа делим љубав своју

Води ме глас

40

40

Учи ме да чујем осетим Да в и д и м себе

И в а н а Д о б р и в о ј е в и ћ1 0 А

У о к у ј е з е р о

Језеро је, кажу Мудри, знамен духа човечијег, а дух човечији је скривен у талогу сопствених схватања од праискони. Најпре се створи једна количина талога

величине кокошијег јајета, и то обавије љуска од сличног материјала. Љуска заокружује једну целину наше

мудрости, као што докторат заокружује дугогодишња истраживања овоземаљских мудријанера.Потом се даље

слаже свежи талог, па љуска, па талог, па опет љуска. Слажу се до неке величине, незнано које, јер се тај талог не мери у метрима или километрима, већ у мерама које

припадају не-време - не-простор размерама.

И тако, желећи да уђем у срж својих талога, пробао сам разне могућности. Дух је као црни лук, одзвањала ми је у ушима прастара мудрост. Стотине пута, можда и седам

стотина седамдесет седам пута, пажљиво сам скидао слој по слој црног лука, и никада у центру нисам ништа

налазио. Немогуће је да дух не постоји, био сам тврд и категоричан. Истраживање сам завршио мудрицом, да је

лук једноставно лук, а дух је нешто велико, сјајно, немерљиво, величанствено.

Онда сам посматрао језера која сам налазио у световима којима сам ходио. Препливао сам и преронио, по

слободној процени, девет стотина деведесет девет језера. Нашао сам да језера могу бити: бистра, мутна, плитка,

41

41

дубока, планинска, равничарска, пустињска, узана а дубока као бунар, широка а плитка, травната, каменита,

шљунковита, блатњава, са стрмом или благом обалом, слатководна, слана, кисела, сумпорична, хладна, врела,

обојена, мирисна, мирна, немирна, итд.

Тако занесен језерима, срео сам виле, први пут у Манитом Виру, у Тијању. Нису ту живеле, већ су понекад долазиле

на излет, и да допуне своја електрична тела силницама овог познатог места. Први сусрет са вилама није погодан

за описе, већ се преноси усменим предањем. Био сам млад, и плаховит, и жељан знања, а виле су праве мудрице.

Наши сусрети по разним језерима м у д р о с т и, и другим стањима оносвести, постали су уобичајени.

Н е у с к р а т и Ж и в о т

Никада, никада, никада,никада, никада,

никада,никоме, никоме, никоме,

никоме, никоме,никоме,

42

42

н еу с к р а т и Р е ч ! ! !

1 1

О д л а з и м

У срцу се гнездеИ љубав и мржњаПолако схватам

Ја све ово снивах

Одлазим лаганоНастављам да лутам

Па ја туНисам ни била

Дајте ми да летимЗашто ми не дате

На земљи је хладноОсећам се јадно

У души је жудњаКосмичке глади

Моје напаћено срцеПрестаје да ради

Одлазим лаганоПоздрављам вас све

Рука ће пронаћи рукуА душа тајни код У дечијем оку. . .

Дубина је праваПрепознавање ће опет доћи

У неком сетном дану

43

43

Делићу ноћи. . .

Л а р а Ј а њ у ш е в и ћ

44

44

Вила језеркиња – вила љубавница1 1 А

В и л е љ у б а в н и ц е

Виле језеркиње највише воле чиста језера у којима има пуно трске. Трска их штити од урока када плове својим

узаним језерским чамцима. Иза трске се лако скривају када вребају р и б а р е или стасите младиће. Сусрети са вилама

језеркињама су, обично, жестоки и памте се цео живот. Но, виле нису уопште лоша срворења. Проблем је,уствари, опстајући. Виле су електрична бића и немају вештаствено тело као људи. Снагом воље могу га привремено створити

и тако чврсте, утеловљене, срећу се са својим љубавима овоземаљским. Од овоземаљки се разликују само по

жестини жестинцијатој и лепоти. Сусрет - додир је красан и садржајан ако се љубавници не забораве, и ако виле успеју на време да одлепршају у своје царство, Виланију. Ако је сусрет неконтролисано жив и

страствен, вила изуби очврсло тело, а истог тренутка њено право електрично тело, попут струје, погађа љубавника и

обично на месту убија. Несрећан случај!

Човек који уме да изађе из свог грубог тела, сме и може отићи код језеркиња. То је онда сусрет два електрична

бића. Али ни при овом сусрету страст не сме бити сасма неконтролисана. Тада човек може да изгуби превише

електричне снаге, па није у стању да оживи своје чврсто тело, већ изгуби живот, као од грома.

Увек сам навијао Звончицу - будилницу у глави када сам ишао код својих пријатељица језеркиња. Онда сам могао

45

45

бити потпуно опуштен и безбрижан. При првом звоњењу бих се тргао и заогрнуо Првим огртачем. Морам признати да је за одвајање неопходна огромна снага воље, а ко нема

јаку вољу, не бих му саветовао да иде у свет језеркиња. При другом звоњењу бих обукао Други огртач.

Треће звоњење Звончице објављивачице - будилнице увек ме је затицало у свом телу. Тако раздрман и пробуђен осећао сам варнице у крви - истинску струју живота.

Угођај бих употпунио са благим чајем о р - л о в ц е м, у који бих обавезно сипао капљицу м а т и - ч н е водице и

чашицу праве ти - ја - њице.

В и л а п л а н и н л и ц а

Цаклила је поносно и покорно,

и јасно и бојажљиво,

гледала право у очи, одала поштовање.

И рекла је: - Спремна сам, спремна на све,

и све дајем. Све, без остатка.

Дајем ти дух, душу

и тело. Живот ти дајем.

Спремна сам да служим,

46

46

да љубав будем, да роб будем,

да ратник будем.С е д а м т а ч а к а

( други део )

2. Буди захвалан свакоме

Ово је заиста значајно јер изгледа да свако има неког непријатеља или некога ко му се свети. Ако хоћеш да

будеш ослобођен карме треба да будеш ослобођен сваке огорчености, мржње или љубоморе. Уместо тога

преокрени ова осећања и буди захвалан свакоме. Буди им захвалан што постављају препреку у вежбању стрпљења,

толеранције, чак и твога стваралаштва. Свако кога сретнемо на нашем путу је тамо из једног разлога, а разлог је тај да нам помогне да развијемо наш карактер у правцу светлости. Буди захвалан свом непријатељу што ти даје добар разлог да се духовно пробудиш и окренеш други

образ. In lakesh! Ја сам твоје друго ти! Могао би чак сматрати да твој ''непријатељ'' долази са непросветљеног

места и да он или она заслужују саосећање. Коначна сврха потребе да будемо свима захвални је уздизање на ниво

универзалног саосећања. Како можемо да спасемо свет без саосећајности?

3. Не дозволи да спољње активности утичу на тебе

У неговању духовне дисциплине један од највећих изазова је неочекиван ефекат спољњих околности, нарочито оних

које су заиста узрујавајуће. Читава сврха духовне дисциплине је подношење, што значи подношење сваке врсте људи и оклности и задржавање таквог става. Када

можемо да задржимо своју унутарњу смиреност шта год да

47

47

се дешава око нас, ми усавршавамо нашу дисциплину нереаговањем на спољње околности и тако смањујемо

стварање негативне карме за себе и за друге. Наставити седети и медитирати иако из стана поред твог допире неподношљиво гласна музика, узвишена је активност.

Ментално неутралисати тај звук у други ментални квалитет, и небити емоционално увучен у то, врхунац је

духовног настојања.

4. Немој се бавити грешкама других

У типичној вези међузависности нема ништа лакше него да проводимо време мислећи и причајући о грешкама других људи и да у томе уживамо. Када то радимо себе сматрамо супериорним у односу на шта, на кога и зашто? Бавити се туђим грешкама је највећа замка за пројектовање кривице изван себе и за стварно избегавање личне одговорности за свој сопствени свет. Овај вид понашања увек изгледа тако безазлен и интиман; а човек се осећа тако добро или тако

барем изгледа. Међутим, то је добро само за его кога храни такво понашање. Уствари допуштањем таквог мишљења и прича само себе чинимо таквим. Тако учвршћујемо став и прихватамо да се други никада неће променити. Чињеница је да време проведено у било каквом негативном мишљењу

значи да проводимо своје време негативно. Размислите о томе.

Т р у д н и ч к и х а и к у

Фетус ме тражи,његова мама бићу

- избор је пао.

Девет луна

48

48

вода му је доми најзад копно!

К а т а р и н а П р о к и ћ 12

С м и р а ј

А одозгоСмиренДодир

Прелива сеПонад глава

УзнемиренихВоди их

Корацима Меким

Подигнувши Их све

У исти санЈер

КосмичкиЈе план

И даље разигран

*С л и к а р с в и х л и ч а р а

У мениДва човека стојеЈедан као тело

У другом су бојеЗаједно чинеВасиону целу

Кад се испреплету

49

49

Ја нанесем белу

С а б и н а С и ј е н о1 2 А

О х ! ш љ и в и н ц в е т

Шљивин цвет је лепота над лепотама, дивота над дивотама. Ове године у Тијању све је цветало. И суве иве, пободене с пролећа у земљу, мада су по природи увиђавне и стидљиве, пролистале су и пустиле толико цветова да су сва тијањска поља сетна постала, и знатижељна за веснике,

певаче, свираче, играче, посвећенике, јасновидиоце и тајинственике. Наравно, и за луталице из разних Васељена.Процветале су и оне шљиве које никада цветале нису, нити

рода давале.

(Тих дана - цветараца чекали смо да нас посети Василије Васа Пакистанац, гавран врани, мој кум из једног срећног живота,

сада пријатељ од части и поверења. И Аранђел Румених Облака га је чекао, мада се лично нису знали.Чак му је и спремио, онако

песнички јасновидо, једну говоранцију од праискони, диван један уз лулу.

Васа је чврсто обећао да ће доћи, а он никада није порекао своја обећања, своју реч. Њега је човек могао за Реч везати.

Дани су пролазили, цвет шљиве се и у тијањицу прелио, а Васе није било на видику.)

У касну јесен, ако пажљиво г л е д а т е, све се тајне откривају. И тајне овосвета и тајне оносвета, без разлике, само се смирите и пажљиво посматрајте.

Неопходна је мирноћа, и један облик незаинтересованости, измештености, не безвољности,

већ као да нисте ту и као да нисте одавде.

50

50

(Елем, сазнам да је Васа пуно радио, али је увек налазио неко међувреме да се шета и одржава дејство, да се сунчао и поцрнео

од сунца, и дотерао фризуру. Он ради у једној јакој кући која прима странце, пословце, Васа

је, поред осталог, задужен да их дочека, смести, побрине за њих, а и у послу је с њима.

Тако заузет и брижан око послова — а бриге измештају човечију памет, мислио сам, з а - б о р а в и о је обећање,

заборавио је Тијање праисконо.)

Р а д и ч е в Д о

Стари РадичИмао је свој ДоНи слутио није Да је ту Отвор

Оносвета

Пушио је лулуГледао плава брда

51

51

Кад затвори очиБио би Тамо

Јер био је повезан

13

С в е м о ћ н и м а л и з д е н а ц

Када бих пожелела да оставимнешто иза себе

био би то осмех пун љубави.

Волим вас, људи,када сте весели или пак тужни,

јер ја сам свемоћни мали зденац, који зна узрок ваших стања.

Скривени у пукотинама својих душапостајете још истинитији

јер очи ваше вас откривајудубина сва је утопљена у њима.

Та чаролија што обасјава ноћии буди жарко жељне дане

сва је саткана у вама,у порукама ваших зеница

у бљештавилу лица откривениху траговима сенки очишћених.

Ја разумем све,

52

52

Јер ја сам свемоћни мали зденац.

М а ј а М а р к о в и ћ

1 3 А

К р в н и ј е в о д а

У Тијању су шљиве цветале, и прецветале, и род родиле. Препек је дао тијањицу, раневидарицу, бољу од оне из педесетих, из казана чучавца, мог деде Николе, ратника

солунца, чак и када га је ложила баба Обренија. То могу да потврде гости зналци, као што су Наташа Првоотијањена и

Љубиша Сабон, ловац на аждахе. Уосталом, то могу да потврде и Витези Праисконог Реда, пре свих Аранђел

Румених Облака, па Суђај Пегаз Бели, или, сасвим истанчана, Сабина Сијено, која, испочетка, ни мирис није

хтела да примакне.

(У неком међувремену, Васа је отишао на аеродром у Сурчин, да дочека повећу групу пословних људи из Пакистана. Велики је посао у питању и требало је оставити снажан утисак, па је

Васа испробао неколико десетина одела, са машнама, наравно. Одабрао је комплет од фине, танане, црне коже, са снег

кошуљом и машном, коју му је Диор лично даривао, ставио тамне наочале. Није заборавио ни фотографски апарат

аутоматик, нити мобилни апарат најновије генерације, са адресама. Као што доликује дошао је нешто раније и стао пред царинске власти. Понашао се светски, лежерно. Стотине пута чекао је светске пословце, до ситница знао свакојаке њихове

манирце.Изазвао је пажњу свих присутних својим препланулим теном, фризуром, висином, елеганцијом, усправним држањем, лепим мирисом, опет од Диора. Делегација Пакистана је била

срећна, некако јој лакнуло, када је видела свог домаћина. Топло су се поздравили у царинсој зони, започели лаке приче.

53

53

Пакистанци, по природи, можда, мало и неповерљиви, Васу су прихватили без резерве, као свог човека. И Васа је прихватио њих, уклопио се, примио њихове гестове. Убрзо се осећао као

члан делегације, толико се нису разликовали. И одело, црно, од танане коже, модерно, прва награда за

талентовану модну креаторку, лепо је изгледало, није ни мало искакало, напротив, напротив.Тако уклопљени, као душа једна,

сетили су се да н е к о треба да дође, као што је то обичај, да их дочека, проведе кроз службене просторе, и поведе за

преговарачки сто. Све су чешће гледали ка излазу одакле се нико није појављивао.

На почетку су били учтиви, касније су постали нервозни, уморни од дугог пута и чекања, па су гласно, све гласније,

негодовали. У томе је прошао скоро цео дан. Пошто делегацији није стигао домаћин, а и касно је било, чак мало и сумњиво,

полиција је већала, већала, већала, и изнашла - они увек изнађу - соломонско решење: с в е их је в р а т и л а у Па-ки-стан.)

К о с м о м и ?

Ко си ти?Ко сам ја?

Шта је наша исти-на?

Одбаци санлицеОдбаци ваздалицеОдбаци везалицеОдбаци сјајнице

54

54

Одбаци мислице

Погледај дубоко у његово и своје око

1 4

П р е ч у ј п р а б е з м о л в и ј а

У праскозорје од смиља снаГле! дашак понад језера тишинеОносветовљује јасике разјасне

У чују нечуја прачујаномИзван свих светова инихУ безмолвију прамолвија

Суштаством чуја у пречују

*

Р о ж д П р а у - п р а

И језик и реч и словоУ праискони прасак гле!

И видиш невидом у прачујуИ чујеш нечујом у правидуИ рожден нерождом бивашРождилац и рожник -рожд

55

55

У оносветом прау -праПрау -пра

Д р а г а н С и м о в и ћ 1 4 А

И н т е л е к т у а л а ц

- Све буди, -кажем Звездану, -све б у д и! Само немој да будеш интелектуалац! Интелектуалци увек нешто жваћу. Најчешће узму све чиниоце у обзир, потом набаве нове, а

онда промене угао гледања. Од силине знања, броја углова где су поставили осматрачнице, нових теорија које свакако треба узети у обзир и релативности постојања, све то траје,

траје. Ако их пажљиво слушаш, а слушај, али не за дуго, в и д е ћ е ш да им се т о увек налази у устима. Нити

прогутају, нити испљуну, јер им је т о - жвакалица постало орган залепљен за језик!

- Живи живот, живи живот, немој жвакати, настављам аманет, немој жвакати. Језик и Реч су Живот. Нису

жвакалица, запамти, запамти, већ сам Живот. Језик - Реч је први појавни, чујни облик Бога, Бог Стваралац - Праискон и Васељена. Имај чисто срце, и имај јасан увид! Интелект

није орган који може да види Бога. Интелект описује, а опис је, увек, нешто друго, нешто треће. Када интелект

објашњава истину, то је као када око прича о слуху, уво о виду, нос о додиру, додир о мирису, мирис о укусу. Као

када слепац објашњава глувом лепоту крајолика. И тако у невид, у нечуј, унедоглед. Чисто прежвакавање.

- Ако хоћеш истину, а хоћеш свакако, буди усмерен, прободи копљем своје звери, иди низ Реч у Праискон, или

уз Реч у неизмерну Будућност. Тако ћеш обухватити

56

56

комплетно Поље Знања. Немој се тиме задовољити! Укључи Поље Намере, постани Творац светова. Крени

наново уз мекане нити интуиције у оносвет свих светова, видљивих и невидљивих, скидајући све своје кошуљице,

једну по једну, док не постанеш сасвим лак. ТадА направи искорак, одлучан, сломи стерилно, пређи у надискуствено.

Остани у томе све док не постане врело да не можеш издржати. Кад се обнови твоја снага и кад падну погрешни мотиви, крени поново још дубље. Крени поново још дубље

до Суштине суште.

- Б у д и оно што јеси, буди све згрбљено, заробљено и поспано, све б у д и, само немој да будеш интелектуалац!

К у к у р у з и з р е л и н о м м и р и ш у

Он, можда му је име Јован, одлази са Шароњом и Рудоњом,

и меденицом - звончицом, напуњен њеним очима - сјајницом и сузницом.

Она, не знам јој име, (можеш је и ти имендаровати!),

испуњена је, испуњена, и полетна, полетна, гледа изнад звукова

и стољетних храстова.Руке вредне,

несвесно или свесно, испод појаса стиска, прсте свија.

О н - он,

57

57

ускоро ће дати неки знак.

Њему знам име: зваће се Или-ја.

С В Е Т О Д Р В О

(Рефлексије о духовности староседелачких народа Америке, први део)

Посвећено небројаним клановима, племенима и нацијама староседелачких народа Мајке Земље чије свете визије, снови, молитве, песме, мудрост, искуство и добронамерне смернице чине основе

и животну стварност Светог дрвета.

I. Прича о светом дрвету

Творац је засадио Свето дрво за све људе на земљи, дрво испод кога могу да се окупљају, да нађу себи лек, мудрост

и сигурност. Корење овог дрвета продире дубоко у тело Мајке Земље. Његове гране су разгранате увис као руке које се моле Оцу Небу. Плодови овог дрвета су све оно богатство које је Творац подарио људима: учење које

показује пут љубави, самилости, великодушности, стрпљења, мудрости, правде, храбрости, поштовања,

скромности и прегршт других прекрасних дарова.

Наши преци су нас учили да је живот Дрвета живот људи. Ако људи одлутају далеко од заштитничке сенке Дрвета ,

ако забораве да траже храну у његовим плодовима или ако се окрену против Дрвета и покушају да га униште, на њих

ће се обрушити велики јад. Многи ће се разболети у својим срцима. Изгубиће своју моћ. Престаће да сањају снове и да имају визије. Почеће да се свађају око безвредних ситница. Постаће неспособни да кажу истину и да се односе једни

58

58

према другима на искрен начин. Заборавиће како да преживе на сопственој земљи. Њихови животи биће испуњени гневом и потишћеношћу. Постепено ће

затровати себе и све што додирнуПредсказано је да ће и то проћи, али да Дрво никада неће умрети. И све док год Дрво живи, живеће и људи. Исто

тако је пресказано да ће доћи дан када ће се људи пробудити из дугог омамљујучег сна, па ће отпочети, у

почетку стидљиво, али касније са великом ужурбаношћу да поново траже Свето дрво.

Знање о томе где се оно налази и о плодовима који красе његове гране увек се пажљиво чувало и одржавало у

свести и срцима наших мудрих предака и вођа, Те понизне душе, посвећене и пуне љубави, водиће све оне који се поштено и искрено посвете његовом тражењу, идући путем који води до заштитничке сенке Светог дрвета.

II. Важни концепти

Символи

Символи изражавају и представљају неко значење. Значење олакшава да се дође до сврхе и разумевања

живота људских бића. Живети без символа значи живети стварност којој је заиста ускраћено њено пуно значење. Начини изражавања и представљање значења укључују

символичке системе математике, говорног и писаног језика и уметности.

Точак живота (чаробњака)

Ово је древни символ скоро свих староседелачких народа Северне и Јужне Америке. Има пуно различитих начина да

59

59

се овај базични концепт изрази: четири родитеља твојих родитеља, четири ветра, четири стране света, и много

других веза се могу наћи у вези броја четири. Као што се огледало може употребити да видимо ствари које

нормално нису видљиве ( на пример предмети иза носа или иза угла), точак чаробњака се може користити да нам

помогне да видимо или разумемо ствари које не можемо стварно видети, јер су у питању идеје, а не физички

објекти.

Точак живота нас учи да су све четири символичне расе део исте људске фамилије. Сви који живе на истој Мајци

Земљи су браћа и сестре.

Точак живота нас учи да су четири елемента, при чеми је сваки тако различит и мочан, део истог физичког света. И

сви се морају подједнако поштовати јер дарују живот.

Точак живота нас учи да поседујемо четири аспекта наше природе: духовни, ментални, физички и емоционални.

Сваки од ових аспеката мора бити подједнако развијен у здравој, добро уравнотеженој особи и то путем развијања и

коришћења воље.

Потенцијал

Потенцијално, Дрво у себи има моћно семе. Четири аспекта наше природе (духовни, ментални, физички и

емоционални) су као семење. Имају потенцијал да израсту у моћне дарове.

Воља

60

60

Можемо да користимо своју вољу да би развили четири аспекта наше природе. Воља је снага која нам помаже да

донесемо одлуке, а затим да деламо како би их остварили. Можемо да учимо да вежбамо своју вољу следећим

поступцима:1. пажњом (концентрацијом)

2. одређивањем циља3. започињањем акције

4. истрајношћу 5. окончањем акције.

Када је воља наша примарна снага у развоју свих наших људских потенцијала, налази се у центру тачка живота.

Визија

Визију о томе шта је наш потенцијал добијамо од наших предака и преко Учења Светог дрвета. Покушавајући да

живимо у складу са том визијом и да будемо као они којима се дивимо, ми растемо и развијамо се. Наша визија о томе какви бисмо могли постати је као јак магнет који

нас привлачи.

БелоВатра

Ментални

Црно ЦрвеноВода Земља

Физички Духовни

61

61

ЖутоВаздух

ЕмоционалниРаст и промена

Сва људска бића имају капацитет да расту и да се мењају. Четири аспекта наше природе ( духовни, ментални,

физички и емоционални ), могу се развијати када имамо визију о ономе што је могуће и када користимо своју вољу

да променимо своје акције и ставове, да их учинимо ближим нашој визији срећног и здравог људског бића.

Идентитет

Идентитет једне особе се састоји од:- Свести о телу: како доживљаваш своју физичку

присутност- Концепта о себи: шта мислиш о себи и својој

способности да растеш и мењаш се- Само - поштовања : шта осећаш према себи и својој

способности да растеш и мењаш се - Само – одређености: твоје способности да користиш

своју вољу, да реализујеш своје физичке, менталне, емоционалне и духовне потенцијале.

Вредности

Вредности су начин на који људска бића стварају обрасце за своју енергију и њено коришћење. Ако нема равнотеже између вредности које се односе на нас саме и вредности

које се односе на друге, не можемо да наставимо да развијамо наш стварни потенцијал људских бића.

62

62

Штавише, ако постоји неравнотежа, људи и читава друштва пате, чак и умиру.

(Наставак у књизи ''Проискон једнослова'')Превод

К а т а р и н а П р о к и ћ

15

Н а ј с т р а ш н и ј а с м р т П е в а ч е в а

Ништа више не знам

Умирем смрћуСтрашнијом од смрти

Мртав сам душомДуже од века

У свим световима

На радост оних гле!Што ме убише у свету

Пре рођења мојега

*

Т р и к р с т а П е в а ч е в а

Какво проклетство!

Кад се роди песникПевач праискони

63

63

У земљи Србији

А није од света

Д р а г а н С и м о в и ћ

1 5 А

Х е р у в и м Р у м е н и х О б л а к а

Имала мајка троје деце и п е с -н и к а. А кад се роди песник у тамо некој породици, то је мукотрајна главобоља, која, изнова оживљава заспалу бајку о ружном пачету. За

патке патколике, дуговрати лабуд је ружан, не гега у шетњи, искаче из замисли и навика, просто грешка, која се,

не дај Боже никоме, њима десила. А и шта, да кажем, по нашки, р а д и песник?

Код овог питања увек се сетим времена прошлог, када је на нашем тлу живео и владао наш највећи зидар повијести, бритка сабља Р а т а р А праисконог, Милош Велики. Изникао је тамо иза Каблара, где се запутио право са

Косова равног, носећи у себи црвене Лазареве крвоце, које је посипао по свој земљи Праисконији, а она се тада звала Србија. Сваки с л о б о д а н човек земље Праисконије,

тада земље Србије, убудуће, можда, државе Тијаније, носи ову сићушницу.

И сетим се, колико је његова ћерка била заљубљена у песника. Песник је, наравно, живео у Београду, па је

Милош разумео ћерку, а и желећи јој сигурну будућност, дао да му доведу песника у Крагујевац у његову престону

кућу, лепо се с њим испричао, љубазно. Песник је, бар

64

64

тако се надам и слутим, послао неколико стихова, одабраних, својих, у Милошевом правцу, у правцу његове

луле. Песма се, некако, стопила са димом, направила румен облак, и издигла се понад Шума-ди-је, бар тако се

надам, јер ми све на то указује.-Радиш - пишеш, велиш, песме пишеш. Ааа ха! Песме

пишеш, п е с м е! Леее - по!

Онда је дао да угосте песника најбоље што је могуће. Ни на чему није штедео, јер овакав гост није до тада виђен. А

песници су и гладни и жедни. Немају времена да једу. Увек су неким заузети стихом па забораве, а овакве

прилике да се од стихова мало одморе, биле су ретке. Ћерка је била пресрећна, устрептала, млада и стасита.

Када је сунце сишло у низину, и када је плаветнило из небеских дубина скоро прелило злато сутона, Милош је

позвао момка, вођу страже његове, и наложио му да песника, на крају, на дугачак пут испрати, уз почасти, и да

то буде потпуно сигурно, јер је и хајдука успут имало.

- До З в е з д а - ре, до Звезда – ре, наредио је...

К о л е в к а

Посматрам звезде

Напрежем се трепћем

Трепћем напрежем се...

65

65

Завичаја зов...

Још смо премладо покољење!

66

66

Љубиша Сабон – ловац на аждахе: тренутак када су се додирнули

16

Л е н а П р а М и

Прамолви безмолви словиЖди нежди уждиЛена Прами сконУ чуј и бруј и рујЛена Ми и скон

У еро јез прау-пра

*

Б е з м о л в и Л е н а М и

Рожд нерожд ждиИскон и кон и пракон

Безмолви Лена МиУ чуј језера зар

67

67

И двери и прасак гле!У зорје обзорја резРожд нерожд жди

Д р а г а н С и м о в и ћ1 6 А

В и л а о д М а н и т о г В и р а

Пева Певач од праискони, потомак славник певача:-Како си само истинита, и искрена, и истинољубива, и праискона, милена малена моја, Љубави моја! Како је

слатка, и истиноносна, и мека твоја Реч, и како је љубак сваки милосрдни покрет твој! Како је снажна твоја природа - жестица, човеку у невољи помагалица! Твоји рођаци, и рођаке, и тетке, и бабе, и деде, и сестричине, и сестрићи, и зетови, и остали, дивото моја дивотна, којима си увек помагала, и који, без тебе, не би били оно што су

били, а неки не би били ни оно што јесу, сви од реда, може и по старијеству, треба да ти дођу на поклоњење. Нека

одмах дођу на поклоњење, и извињење, и опроштење, ако и мало имају памћења, ако и мало имају сећања! Више си за њих урадила него за себе, много више за њих! А они су те, онда, оговарали, клонили се тебе, нису те поштовали.

Не поштују, јер немају поштовања у својој природи, себичној. Одвајала си од својих уста, з а д у ж и в а л а се,

њима д а в а л а. Видећемо, да ли сада имају сећања и памћења, видећемо! Оне који заборављају, заборављање

стиже!

-Ја те знам од пра-праискони. Знају те и сви прапевачи, прасвирачи и праиграчи. Добро, врло добро, зна те и Певач

тајносани. Узидао те чврстим, најчвршћим стихом у

68

68

х е р у в и м с к о п е в а њ е, чвршће него Гојко у зидове љубу. Увек си родбини, ближњима, даљњима и инима,

била на услузи. И мени, кроз снове и збиље, у временима прошлим и будућим. Колико си, само, санловаца, из

обајаних снова, који су дрско залазили иза мојих леђа, и како вешто, раслабила! Колико си, само, омела оних, који су трагали за концем са моје витешке одоре, и оних што су дрхтали без прамена моје пунђе снагодајне! Нисам тражио,

али си увек, некако, наслућивала и знала, у прави трен. Можда су ти, можда, језеркиње дошаптавале.

-Последњи пут, када сам непомично лежао, рањен са седамдесет и две живе ране, нанизане у окршају код

Агатона, против тринаест самураја Другога реда, званих До - зен - ска Зоур - ка, даноноћно си на њих привијала варничава тела вила Манитога Вира. Кроз тебе, и кроз

њих, и с вама з а -ј е д н о, вратио сам се у земљу непобедиву, земљу т и и и ј а њ с к у. Тада си, први пут

осетила и заувек научила, да човек мора живети равнотежу д а в а т и - п р и м а т и.

69

69

С у – ш Т и н а

У најдубљем значењу Речи,

и у најдубљем осету срца мог,

налази се Човек,

б и т и ш е Б о г.

1 7П у с т и њ а

Тужно је бити сироче!

Али ниси без корена нисиНаправи први корак па други

Где станеш пусти семеПусти семе где станеш

Направи трећи корак четвртиОнда иди у пустињу

Срећно је бити сироче!

Ко у пустињи почне од почеткаОд почетка ко почне у пустињи

Корене јаке има коренеОпстаће јер има љубави

Ко у пустињи има семе и коренеИма љубави опстаће љубави има

Пустиња је учитељ!

У пустињи је право суочење

70

70

Са собом са истином Полако али не споро

Право суочење је у пустињиХајде да наздравимо истини хајде

Узбуркана моја узбуркана!

М и л е н а Ц и н д р и ћ1 7 А

З в е з д а н

Северњача је звезда стаменица, звезда разјасница. Све звезде покретнице, окрећу се око разјаснице. Северњача

има и своје становнике, врло часне и честите. О њима нећу сада писати. Није још дошло време за то. Други пут о томе,

другим поводом, и на другом месту. Звездане тајне су за људе посвећенике, звездољупце.

И државе треба да имају своје звезде јаснице - разјаснице. Нема државе, ако нема звезде. Она даје снагу држави.

Узима од Неба и спушта кроз јарболе, спушталице. И стога звезду треба поставити на највише јарболе. И треба је дићи на највише планине и на највише зграде. Звезда, са високе

зграде или високе планине, лако успоставља приче, заноснице и мислице, са својим небеским сестрицама -

ројаницама.

(Ми морамо мењати своју заставу, ако имамо с в о ј став. И ако желимо да имамо своју државу, снажницу, не неку државицу,

патуљицу, мајуцкиницу, цврцку, клечалицу, послушницу, вашкицу, гњидицу. И мора-мо имати звезду. Но, не везујте

звезду за комунизам. Ми нисмо, на жалост, ни имали комунизам, већ комуњаризам. Звезда нема везе са комунизмом,

већ има везе са звездама.).

71

71

Свако слово праисконице - србице – тијанијице је звезда над звездама, цр-вена звезда са ин –ди-го ок-виром.

Тридесет црвено - индиго звезда Живота, звезда праисконице треба поставити на за-став-у. Оне ће донети здравље, радост, равнотежу и опстанак! Тридесет звезда праисконице, веће је од педесет других звезда, например, белих или зелених. Црвено-индиго звезде су равнотежа белим крвним зрнцима, белим звездама које производе ратове. Тада би било свима, тада ће бити свима, много

боље, много боље, посебно нама, посебно нама.

М и р

Равнотежа је хармонија,

мир и истински Праискон.

72

72

То је в и ђ е њ е односа ТИ - ЈА,

или односа НОЋ - ДАН.

У равнотежи исконског Праискона

небески свод је увек З В Е З Д А Н.

М а р к е с

Ж и в е о б и х з а љ у б љ е н у љ у б а в

(други део)

Боже мој! кад бих имао срце,

исписивао бих своју мржњуна леду,

и чекао да изгреје сунце. Сликао бих Ван Гоговом сном,

на звездама једну Бенедетијеву поему,

а Сератову песму бих поклањао

73

73

као серенаду у часу свитања.

Заливао бих руже сузама, да бих осетио бол

од њихових бодљи, и страствени пољубац

њихових латица.

Боже мој, кад бих имао

један делић живота.

Не бих пустио да прође ни један једини дан,

а да не кажем људима које волим да их волим. Уверавао бих сваку жену

и сваког мушкарцада су ми најближи

и живео бих заљубљен у љубав.

Доказивао бих људима колико греше

када мисле да престају да се заљубљују када остаре,

а не знају да су остарили

74

74

када престану да се заљубљују. Деци бих даровао крила,

али бих им препустио да саманауче да лете.

Старе бих поучавао да смрт не долази са старошћу,

већ са заборавом.

1 8

С в а н у ћ е

СвићеА ја опет О теби

Осмех твојКо пламен свеће

Титрав јеОбрази твоји

Ко жеравице суШто без луче пале

Руке твојеКо свила су

На недрима девојачкимОчи твоје

Ко фосфор суШто никад гаснути неће

Тело твојеКо свануће је

Ко небо звезда

75

75

После кише

СвићеА ја опетО теби

А у р о р а

1 8 А

Б е з и м е н и

Човек без имена - опет има име! Зову га Безимени.Он се, као лепо васпитан господ-ин, и одазива. Окрене

главу према звачу и јави се, махне руком, топло осмехне.Ако га зовнете два пута брзо, он то схвата, као да га зовете,

да простите, Безимени и Безимени, па окрене главу на једну страну, потом одмах, хитро, на другу. Да задовољи, јер је лепо васпитан. Онда се усаврши, па стално окреће главу, час на једну, час на другу страну. Тако је, можда,

настао сунцокрет.

Држава није безименко нити тиква без корена. Она мораимати своје име, име једнину, јер нема главу као човек,

да је окреће како се коме хоће да је зове *, као да је множина. С тиме би се сложила и гра-мати-ка. Ја говорим

о граматици! Кад имаш грешку у имену, имаш такву и судбину. Рас-цепљено име, расцепљена суд -бина.

Не може свак кумовати нашој држави. Код нас је кумнајвећи род, рођенији од рођеног. Говорим из Праискона.

76

76

И, опет, наравно, због граматике! Праисконе граматике.По њиховој, можда, може множина. Они, опет, да кажем,можда могу бити рођени у два места, можда им је таква

граматика. Као оно, нама знано и од њих трпљено: ј е д н о мисле, д р у г о осећа-ју, т р е ћ е ти раде.

* Прича је написана када се држава звала — Србија и Црна Гора

1 9

З а з р н ц е л о з р н ц е

ЗрнцеЗазрнцелоИ клицуПустилоУ цвет

ПроцветалоЗвонце

Огласило

*К а с н и ј е

Задоцнели Сатић

ЗакупиоВреме

*П р е п а д

77

77

ПрепланулимЈабукама

Страх Преплашила

С а б и н а С и ј е н о

1 9 А

П р а и с к о н и ј а .

Право име наше државе је П р а и с к о н и ј а.Зашто Праисконија? Зато! А и због праисторије.

Због праисторије, која почиње пре четрдесет прве, ипре деведесет прве, и много пре Нема-н-ј-ића. Приупитајте науку или дубинску лингвистику, ако је то још у моди, ако

није много застарело, или ако није опортунизам са враћањем назад. О овоме вам, исцрпно и изравно, могу

говорити и Витези Праисконог Реда. Они имају сећање, и с в е знају о своме искону, о првом слову, и слогу, првом сну, песништву... Праисконија - и због језика. Због свега.

Највише због Праискона.

Ако им се не свиђа то име, даћу им, несебично, име моје државе. Само, да се зна, имам и посебне услове! Као прво, да ме нико не оптужује да сам отцепио парче земље, и да ми нико не лепи сепаратистичко ругло на душу, нити на душу мојих предака, нити на душу мојих потомака, нити

78

78

на душу потомака мојих потомака, нити на душу предака мојих предака. То, не може и нећу!

Друго, дајем име своје државе без накнаде, као помагач.Треће, да се изговара Тијанија, а може да се пише и

Ти -ја -ни -ја.

Бирајте име, али ј е д н и н у, молим.С е д а м т а ч а к а

(трећи део)

5. Истражити природу нерођене светлости

Идентификовати се са нечим што је изван створених перцепција бића и остати идентификован са тим је

најважнији корак који треба направити у уздизању изнад дивљања егоистичних убеђења и кармичких

идентификација – чежњи, незадовољстава, сукоба, погрешних виђења – свих патњи и бола човечанства.

Неговати и истраживати услове нерођене свесности, што је сама суштина медитативног стања, значи достићи највиши, најчистији ступањ. Само из перспективе идентификовања

са оним што је изван створених перцепција бића – нерошене, безвремене свесности, може се човек погледати

и отпочети да увиђа да је свако аутор своје сопствене патње и тако да почне да преузима дубљу одговорност за

свој свет. У исто време човек може да почне да развија аутентично саосећање према свим бићима.

6. У свако време ослони се на радосни ум

У развоју духовне дисциплине неговање искреног позитивног става је од суштинског значаја. Ослонити се у

свако време на радосни ум је знак праве духовне дисциплине. Да, лако је обесхрабрити се, мислити да је

79

79

свет против тебе, да те нико не разуме и према томе лако је оправдати љутњу, депресију или обесхрабрујуће мисли. Наравно, емоционална провала понекад је неизбежна –

дали је заиста? Ослонити се увек на радосни ум значи да разумеш феномене као снове и да си постигао одређену

медитативну стабилност – сталожен ум – тако да оно што изгледа као лична трагедија или негативна пројекција

усмерена против тебе може уствари да ти буде да ти буде окидач за већу духовну вежбу, увид или дисциплину. И да се увек веселиш добру које се дешава другом – то заиста

представља радост.

7. Не очекуј овације

Кад си јеном кренуо правцем да будеш миротворац, галактички мисионар са циљем који ће користити свету, постајеш нека врста активисте. Обично када неко нешто ради очекује повратну информацију. Очекује потврду и похвалу за своје акције. На пример, неко се одлучи да шири Календар 13 луна, причајући другима о Закону

времена , сазивајући окупљања за кристалне дане или чак да држи предавања и семинаре о промени календара и доласку Галактичке културе. Али може се догодити да

нико не дође, или да свадљиви људи доминирају представом и да расправљају око календара или да

једноставно изађу са предавања. То нема значаја јер ако ти заиста чиниш најбоље што можеш, онда је то оно што је

битно. Ако радиш нешто јер желиш потврду, ти онда прљаш чистоту онога што радиш. Значи, ствар је у томе да

не очекујеш овације. Несебично давање је права љубав.(Из књиге Хосе Аргуељаса – Галактичка медитација)

П р о б у д и м о с е

80

80

У врту космосаСве кружи, све се мења

Али остаје ј е д н о.

Превод и хаикуК а т а р и н а П р о к и ћ

20

Д а н и с а м о н о ш т о ј е с а м

Да душа сам - умирала бихДа ветар сам - јаукала бих

Да облак самНестајала бихДа киша сам

Испарила бихДа море сам

Пресахла бихДа стена сам

Одронила бих

Да цвет сам - увела бих Да лептир сам - одлептирала бих

Да пахуља сам - истопила бихДа гром сам - певала бихДа дуга сам - бојила бих

Да ватра самГасила бихДа река самОтекла бихДа смрт сам

81

81

Живела бихДа челик сам

Рђала бихДа сунце сам - ледила бих

Ништа од тога нисам - одувек сам оно што јесам

А у р о р а2 0 А

Д в о г л а в к о

Потребно је, скоро неопходно, али праисконо свакако, одмах скинути двоглавка. То је сасвим наопако, да нас на

вис- висини, сасма испод Неба, а пред Небом, заступа двоглавко! И зашто би када он није, а никада није ни био, оро праискони. Праискони оро, орао над орловима, има једну главу телесну, у њој једну главу душевну, а у њој

једну главу духовну. Три главе творе једну видљиву главу! То је сагласје праисконо!

Двоглавко је грешка природе, наказа. Помешали се, некако и неисконо, гени, заборавили своју улогу, и сатворили још једну главу неделатну, па једна глава смета другој глави, а

друга глава смета првој глави. Глава глави - сметалица!Посматрајте Природу, ако немате бољи узор! Посматрајте

Природу! Када се роди јагње или змија или орао са две главе, или било које створење, гледајте и в и д и т е шта

се дешава. Једна глава вуче на једну страну, друга на другу. То је стална борба мишљења, као у Скупштини,

ако ту, уопште, и може да буде правог мишљења.

Зашто је одгајена идеја да нас наказа представља пред Небом? Где је Природа дала такав узор, где, где, где?

82

82

Онако, како се понашају јагње, змија или орао, када се роде са две главе, тако се понаша и знамен! Нема разлике!Не играјмо се са знаменом, јер је знамен Дејство. Цена је

велика, за мале земље прескупа. Двоглавко је духовна заблуда и превара.

И два дипломатска питања:-К о ј а глава почиње прва да преговара?

-Са к о ј о м главом Небо треба да се договара?

2 1

В а с е љ е н с к а л у т а л и ц а

И доктор Адата Као в а с е љ е н с к а л у т а л и ц а

Богата скитницаПлови познато – непознатим

Токовима.

У изворима пониреУ понорима извиреИ нетрагом нестајеТрагајући за собом

За тобомЗамном

Недоглед је сагледаоЗаувек

И тренутак у вечностРасточио

Истину за наше окоРасковао

Поред очију наших

83

83

Око нас У нама

Ћао!Докторе Адата!В и д и м Те!

М и л и ц а М а р т и н о в

2 1 А

П у т - а р

- Велике си школе изучио, Влааадан-е, велике школе, - причао је тихо, у браду, као за себе, мој стриц Драган

Пантелић. - Био си добар ђак. Научио си, пре поласка у школу, да читаш и пишеш. Када си, као дете, водио волове, док сам ја ра-лицу држао, увек си читао дебеле књиге. Још тада сам знао да од тебе земљорадник не може постати. То сам ти и говорио. Занесеш се, занесеш, и одведеш волове потпуно ван бразде, па смо неке њиве по пет пута орали. Преорали смо многе њ и в е заједно, а колико ћеш их ти

сам тек преорати!

- У тим дебелим књигама свашта си изучио, па смо те увекми старији за савет питали. Знао си све, али сам те једном ухватио, онако на препад, да не знаш за највећи лек за све овоземаљске болести, иако си тајна предања боље знао од свих наших предака. Ухватио сам те, баш као што се и сни хватају. И ми матори знамо понешто. А ти си само гледао твојим тамним радозналицама, а ниси ни аваза ни гласа

имао да бекнеш.

84

84

- А сад ме слушај, рек'о сам ти, слушај ме добро и запамтидобро, да помогнеш свима, у свим световима, овим леком

за свеку бољку, за сваку бољку. Доообро слушај!

- Знао си да ћу шапутати, па си се примакао, знао си.Највеће тајне преносе се п о с в е ћ е њ е м и ш а п а т о м.

Највеће тајне Тишином се преносе.

2 2

У с н о в и м а к о р а ч а м

Сенке расту у поноћном часу,мрак се у соби котрља.

Мисли своје познајем по гласу.Спавач у несрећу срља.

Кад нарасте силно кошмар јавени лик свој не видим јасно.Спутане мисли џелати даве.

Ни Бог не говори гласно!На плочнику хитре кораке чујем:

то спавач још увек корача.Једино око лепоту носи

85

85

док дрхти на ивици плача.

Чудно је корачати у сновима мојимКад ни лик свој не видим јасно.Истине спавају у мојој глави:Кад се пробуде биће касно.

О л и в е р а Б о г д а н о в и ћ

2 2 А

Л е к з а с в е б о л е с т и

Зној од путара, био сам скоро безгласан, зној од путара лечи све овоземаљске и оноземаљске болести и човека

чини својим. Ја сам, ти то добро знаш, ја сам путар. Наш задатак је да правимо и поправљамо, нарочито да

поправљамо, Пут. Живот у овосвету није лак. Обавијен је маглом која краде душу и одводи на странпутице и

беспућа. Човек је осуђен на лутање. Због тога смо ми, путари, зналци и поправљачи Пута, важни, важни.

Многи су знали за лек па су ме тражили на путу где сам радио. Али п у т - а р и су, за н е с п р е м н е, потпуно

невидљиви о б и ч и м оком!

Можеш наћи јарак поред пута који је опкопан са два ударца будаком, можеш наћи две до три гране које су ту

пале од моје секире, али нема мене. Оставим и стари будак крај јарка и поцепану радну блузу и одем код калуђерица

86

86

да радим. Тако зарадим још једну плату, а и калуђерице су тихе, благе, много фине.

Некад ме људи нађу на путу, јер није увек било посла код калуђерица, и почну ме препипавати по рукама, врату,

испод пазуха. То ме је чудило, чудило, јер тада нисам знао да је зној од путара толико вредан и да лечи све болести.

Али, ни они нису знали, да се путар, на свом радном месту,у току свог радног века, никада не озноји.

23

Б е з д а н

Кроз белину прозрачне кутијеДалеко од изговорених

Несхваћених речиУпознајем самоћу

Да ли су слутње дечакаКоји поседује крила и подерану сенку

ОтворенеПут далеке

Скривене земље

Постоји брод који пловиМагловитим хоризонтима

Повезује светионикеПоздравља пробуђене путнике

Назирем даље

Видим велику тиркизну лагунуВирим кроз окноУоквирујем лице

87

87

Падам на корални гребен

Слано нагриза кожу

Грцам у зноју и сузамаНижући најлепшу огрлицу

Од коралних очију

А л е к с а н д р а И л и ћ 2 3 А

Ј е л е н и и ј е л е н и ц е

Сликарка Нада Марковић Вавилонка, некада давно у Пратијању, исконски ме је секирала, а боме и нервирала, и

у велике бесове уводила. Нико ме тако лако није могао одгурнути из равнотеже као она. Једном сам као хитан

случај и на центрирање код центрирача морао због ње да идем, да ми на своје место врати померено електрично

тело. И данас, кад сам мање расположен, и кад ми прораде сећнице, добрано се узрујам, чак и презнојим, као да сам у

том времену.

И ратовала је са мном, мада сам ја био учитељ, а она ђак. Једном на часу, а тада сам у Пратијању био учитељ живог сликања, задао сам ђацима да нацртају јелена. Мислио сам да се добро одморим док се они муче да уобличе зверку коју у Тијању никада нису могли видети. И мислио сам да ће им те невеште слике, ако их неко и нацрта, остати

залепљене за папир. Баш сам хтео да се одморим. Ох, како сам се преварио! Нисам рачунао на Наду, нисам рачунао

на Надине несташлуке.

88

88

Одмах, на своме папиру, као од шале, нацртала је јелена једнопотезца. Другим потезом нацртала је јелена својој другарици Драгани. Потом је нацртала јеленицу своме другу Чопи, па јелена Станки, па јеленицу Љубиши, па

јелена Милени, па јеленицу Драгану.

И, гле чуда! Јелени и јеленице, које је нацртала Драгани, Чопи, Станки, Љубиши, Милени и Драгану, подигоше се на папиру за цртање и, као печурке, исрастоше за трен, и

започеше трку по учионици, на велику радост деце. Почела је општа скакаоница преко клупа и столица. Све је зачас било порушено. Сви су вриштали од силине дејства,

сви су вриштали, а највише Нада.

И ја сам вриштао, вриштао, али у с е б и, али у с е б и.

У в у ц и ч у л a

Благо онимa без додира,

89

89

благо глувима,

благо слепима,

благо онимa без укуса,

благо онимa без мириса.

Њихово је царство унутарње.

24

М е с е ц с а м г а н у л а

Ветар ми је ноћасОчи отворио

Да изгубила сам теКада ми је рекао

И звезде су ме Тешиле тешиле

Шапћући речи твоје Волим те

И месец је заплакаоДок ме је са висина гледао

И моје јецаје слушаоНије издржао

А нисам ни ја

90

90

Ноћас сам те чекала Тихо плакала

Месец сам ганула

Волим теТихо изговорила

И на крајуЗа тобом умрла

И в а С и м о в и ћ 2 4 А

Ј е л е н ј е д н о п о т е з а ц

Нада је имала глас пискавац, тако громовит да се чуо преко три брда. Неподношљиво је ври-штала док су јелени

и јеленице искакали кроз прозоре и трчали према доловима и ливадама и шумама. Потрчала су и деца, а за

њима и ја. Шта бих друго могао и да урадим? После два, три сата јурњаве, мртви уморни, изгребани и

жедни, враћали смо се назад.

Одједном се тргох као опарен и протљах очи. Да нисам обневидео од беса и трчања? Шта је то, шта је то? Школе

нигде није било! Шта се десило?

Када смо потрчали за јеленима и јеленицама Надин јелен са цртанке је оживео и несметано растао, растао. Врло брзо

је постао већи од учионице, подигао школу на своја џиновска леђа и потрчао кроз Пратијање. Успут се школа

распала на парампарчад.

91

91

Живосликани јелени и јеленице, после неког времена изгубиће снагу и вратиће се у другу димензију, али док су

живи могу свашта да ураде.

Пратијањци су брзо направили нову школу, али ја сам био одлучан и строг:

За Наду овде више нема места! Ја сам јако љут

Обећаћу и једну чворугу! Шаљем је, одмах, сместа,

да се мане својих немирлука, код урођеника, чак у д е в е т - о село, преко брда и река.

2 5

К о ј е с и о б л и ч ј е у з е о

Које си обличје узеоО свепрожимајући З в у к у?!

Не знам којим чулима Сам Те осетилаТако дубоко да

Сад сам Твој одјекУ мени се губиш

Наслутила сам Маестра у Теби!Прижељкивала сам да си Ти Тај

Који по предањуВраћа харфи живот!

Покушавам да Те откријем погледомМаестро!

Али моје очи!?Оне касне

За целим мојим бићемКоје зове на узбуну

92

92

Да! Харфа се засијалаУ свој лепоти

И анђели су се умирилиДа би доживели

Барем делић те вечности

Звук се проломио!

О како дивна је песмаШто слави Творца!

Н а т а ш а Д е л и ћ П р в о о т и ј а њ е н а

2 5 А

Ј а ј е - с а м

Данима сам уживао посматрајући јасновидом Наду, немирницу, како се, идући стазом вилењака и пратећи лет

белих ждрала, пење преко планина, и како се мучи да прескаче набујале реке, и како се бори са дивљим зверима,

крокодилима и анима-манама-кондама. Онда сам јаснослухом слушао како се поздравља са племенским

поглавицама на њиховим замршеним језицима. Мирно сам отколутавао ајахуаска димове.Освета! Каква слатка освета!

...

Једног чесног дана, испред мене је изронио премазани урођенички ратник, дивље и зналачки витлао копљем, и на разним уроћеничким језицима жестоко ми претио. Свуда са његовог тела према мени сиктале су змије отровнице

а ја сам, у страху за голи живот, дрхтао као прут.

93

93

Онда је ратник застао, змије на телу постадоше цртежи, а осмех му рашири лице и зенице. Препознах је, пре него што је скинула ратничке боје, јер то је била она, Нада,

ж и в о с л и к а р к а – п р в о с л и к а р к а неба и земље Вавилона, неба и земље Пратииијања.

Мало због претрпљеног страха, а мало, боме, и због достојанства учитељског (авај!, авај!) постао сам

усправан, и горд, и срећан када је рекла:-Велико ти хвала, Правладане, што си ме, некада давно, давно, н а г р а д и о, наградио, да идем на тако далеке и

тешке школе! Усавршила сам живописање, мишиће очворнатила, научила о-сам језика, и постала м а с - а ј!

2 6

М и м о х о д ( м е н е )

И кад ухо моје заталасаПробуђена кутија утробе

Освануће Ја-луталицаИ по киши знакова

Залутати у безвремено

Тад ослушни звук те трубеКоја отвориће ти свест

Најмањом песмом

94

94

Јер мој Ум је џунгла непроходнаВрви од дивљег ретког растиња

И звери што урликомДозивају кишу

Ванвременско дозивањеУжарене кугле

У мислима (се) топеОнај део маште

Који доводи до врења

А л е к с а н д р а И л и ћ

95

95

Сабина Сијено

96

96

2 6 А

Т и ј а н и ј а

...

- На облаку си, не плаши се. Седи и наслони се на лактове. Твоје тело нема тежину па не можеш пропасти. Не мисли

на физичко тело. Сада знаш и в и д и ш да је оно љуштура. Носи те бели ћилим. Сети се летећих ћилима из

дечјих прича. Сада ти је јасно да у о в о м свету нема бајки. Човек може да оствари све што зажели, само мора своју жељу да стави у жижу. Онда се сигурно остварује.

Али, чувај се жеља. Оне нас држе на узди, у затвору. О томе можемо причати други пут.

- Зарони, прођи, и иди према светлости. Ја сам с тобом. Када будеш имала више снаге, и када будеш смиренија,

моћи ћеш да ме видиш. О, већ ме видиш? Одлично. Више се не плашиш. Видиш Водеан, обалу и дрво са великом

крошњом? Привлачи те дрво? Приђи му смирено, причај с њим. Слушај га пажљиво, интуицијом. Попењи се

високо. Смирује те? Посматрај небо. Какво плаветнило! Опусти се и пуни се снагом дрвета...

-Пливај као жабица... Зарони и пробај да нађеш дно...Не плаши се т о г а... Идемо заједно...,можеш... Пролазимо Баријеру... Све око тебе је светлост. Обоје смо светлост. Искуси своју светлосну природу. Ра-шири се бескрајно.

То је бивство. Остани тако раширена, без граница. Осети своју безграничну природу. Још остани. Осети суштину

једности, једноте, суштине. Буди Радост, б у д и Радост. . .

97

97

-Какво блаженство! Блаженство вишег стања свести... Имаш ли снаге? Можеш ли још?

Можеш, добро. То би ... желела-нежелела...Видећемо колико обоје имамо снаге. Можеш... Добро. Осећаш ли

бол? Не сме бити бола. Добро, ту смо. Осећаш ли Границу? Као танани балон... Одлучно и са великом

пажњом...Стигли смо! Ово није место, није место, већ с т а њ е.

Свест нема граница. Не можеш да говориш. Постојиш - не постојиш! Није тама,није светлост.

Ову Лепоту не можеш да опишеш, искажеш, јер си иза речи, иза речи, само постојиш, п о с т о ј и ш.

То је Т И Ј А Н И Ј А! То је Т И – ЈА – НИ - ЈА!

К о и м а о ч и

У Тииијању се смири,

Јоооваан-е,

и проповедај:

људска бића,

кад се само не би плашила,

свакодневно би Бога

98

98

виђење имала.2 7

И с ц е л и т е љ е в а у с к л и ч н а п е с м А

В и д и м предивно бљештаво светло

у Срцу срца мога унутарњег бића.Знам, осећам и в и д и м исто светло

што зрачи из Срца срца Васељене.Некада су била заједно.Некада су била Једно.

Густа тама н е з н а њ а скрила је танане нити и с т о с т и, и с т о с т и два Срца.

Изван свегаж е л и м – не желим,

ж е л и м – н е ж е л и м,желим – н е ж е л и м,

да спојим светла ова два Срца.

Тихујем, тихујем,путујем, путујем,

Расковником и Метлом,раскивам и бришем

сене и сене и опсене.

На Путу брисања – спајања, Додиром - Намером, исцељујем:

К р е м е н и Х р а с т, Ц р в а и З м и ј у,

Д е л ф и н а и Л а в а,О р л а и Ч о в е к а,

б о г о в е и б о г о в е.

Ох, како си леп, Господе!Ооох, како си леееп, Господеее!

99

99

Ооооооох, како си леееееееп Господеееееее!

2 7 А

Д о к т о р А д а т а

Ја сам др Адата, главни мајстор хи-руршког заната. У болници, у којој сам од недавно, лежи ратник коме

лечимо тридесетпет убодних рана. Зове се Оанде Велики. Од оваквих рана умрли би и Д р е в н и, који су имали по т р и живота, али он се не предаје. Кладе се моји млади

помоћници да ће Оанде све муке преживети, и да ће поново тешки мач носити. Ја, итекако, з н а м да су у

праву. Ја итекако знам да су у праву.

Оанде Велики ће преживети и мач носити, зато што сам му ј а опростио живот и што му ј а лечим

оперисане ране са а д а т а капима и капима м а т и ч н е водице. Лично укапавам на сваку његову рану и на језик

с е д а м пута дневно по с е д а м капи. Седам пута током ноћи, то му ради моја прва помоћница. Она му зна сваку

рану, јер га је лично оперисала. Живеће Оанде, и мач тешки носити, али ће его мали имати!

У бунилу болести, Оанде је неповезано причао. Често се трзао и хватао руком за десну страну тела, где му је раније стајао мач. Некога или нечега, плашио се више од смрти.

Тако крупан и снажан, са таквим мачем, сигуран сам да би посекао сто обичних витеза, а тако унезверен! Када мало

више буде ојачао, даћу му, на мој начин, з н а к знања - да у овоме животу не треба више да се плаши, јер је свој

задатак, више него успешно, обавио.

Даље прича, онако како в и д и, онако како в и д и, Оанде Велики, а ја се нећу мешати у њ е г о в у причу.

100

100

2 8

М о ј о ј ј е д и н о ј љ у б а в и

Теби поклањам овај час.Док киша напољу пада -

прави изненадни летњи пљусак,док шпанске гитаре свирају фламенко,

док се Месец шета по једанаестој кући у мом компјутеру,

моје срце тугује због једне љубавии радује се новој.

Новој, за коју зна да ће се појавити,да се мора појавити,

јер је Ти за мене спремаш.

То ћеш се Ти, уствари, појавити,као и увек до сада, знам.

Али овога пута ћу Те препознати одмах!И волети Те као никад пре.

Обећавам.

Т а њ а И м ш и р а г и ћ

101

101

2 8 А

О а н д е В е л и к и

- Многе душе, које желе брзо духовно да напредују, долазе у овосвет са својим јатом од дванаест других душа.

Тринаест душа је јато праисконо. То су душе које су се у оносвету договориле и план делатни сачиниле, да у

овосвету убрзано раде сопствене избављујуће умешности, и да помажу другим душама да се ослободе од велова

опсене. Посматрајте своје животе. Можда сте се и ви, у оносвету, договорили са својим пријатељима, да помажете

другима, а сада, на Земљи, због опсене, договор и свој задатак заборавили! Запазите с ким се, наново и наново, срећете у животу, кога п о з н а ј е т е, ко се ту увек нађе.

Потражите своје јато и међу онима који су ту, али вам нису пријатељски осмехнути!

- Душе о д а б р а н и х су нешто посебно. Оне су оспособљене да се сете својих задатака. Те душе су дуго

обучаване, и у посебан Ред уведене. О том Реду се, скоро, ништа не зна. Људи о њима причају бајке, и не верују да

постоје. Али, они постоје! То су Витези Праисконог Реда. Шта све они могу, тога нема у бајкама, или је благо

описано.

- Ја сам више пута, и у више Васељена, деловао као Самостални Витез. Добро сам завршио све задатке. Али,

последњи пут, био сам један од дванаесторице, под вођством Оливеира Страшног, и нисмо се прославили.

Наш подухват је био морално неисправан. Зауставили су нас ратници, Витези Праисконог Реда, које тада нисмо

познавали, али које сам с а д а препознао. Предводи их ратник кога зову Ман-сан-ман.

102

102

М а р к е с

Ж и в е о б и х з а љ у б љ е н у љ у б а в

(трећи део)

Толико сам ствари научио од вас,

људи.

Научио сам да читав свет жели

да живи на врху планине, а да не зна

да је истинска срећа у начину савладавања

литица.

Схватио сам да када тек рођено дете

стегне својом малом шаком, по први пут ,

прст свога оца, да га је заувек ухватило.

103

103

Научио сам да човек има право

да гледа другог одозго једино кад треба да му

помогне да се усправи.

Толико сам тога могао да научим од вас, премда ми то неће бити

од веће користи, јер када ме буду

спаковали у онај сандук, ја ћу нажалост

почети да умирем.

У препевуД р а г а н а С и м о в и ћ а

иВ л а д а н а П а н т е л и ћ а

104

104

2 9

О р о п р о и с к о н и

Дошао је у Тијање, из Праречи,

Аранђел Румених Облака,песник тајносани и луталица од искони.Не часећи ни трена забо је први колац

за камен на углу, камен темељац.

Хеј, Аранђеле!Витеже Праисконог Реда!

Кад год дођеш чудеса се рађају!Знам те, знам те:

то су твоји духовни штоси.

Онда је отворио у камену Водуи у Васељену пустио

белог сокола-писмоношу.Белог орла, орла једноглавца,

орла свих орлова,чува за следећи долазак.

105

105

2 9 А

О д а б р а н о о д а б р а н и

- У оносвету се говоркало, да се неки Витез Праисконог Реда спрема да изведе подухват одабрано одабраних. Ја о томе нисам знао ништа, а нисам ни имао кога да питам. Мислим да је то дванаест-струки подвиг. Тај Витез ће

отићи у овосвет са дванаест пута по дванаест одабраних, са дванаест Великих планова свеколиког дејства. Међу

Витезима се говоркало да је то Мансанман, да се тихо припрема, да је врло дуго у О с а м и боравио, али о томе

се, тек, ништа не зна.

- Само б у д а - ла или л у д а, - говорили су између себе, - може ући у неповратни, сто четрдесет четвороструки

искон, познат као - у н и ш т и т и искон. За ово су неопходни: велика храброст, срећа, снага, способност, интелигенција, интуиција, жеља-нежеља, моћи, моћи, оностране моћи... Не знамо шта је томе циљ. Можда

Т и ј а н и ј а. За то треба имати санпетљу! За то треба...

- Мансанман ме је, мало и преко везе, изабрао у тимтврдо одабраних. Надам се да је то баш дванасти тим, али

у то нисам сигуран. Можда су то знали Аранђел, Ил Конем, можда и Анак, чак, можда, и Сабина. Питао сам и Видницу. Сви су били шутња праискона. Договорили смо се око свега, укратко. Мансанман се обратио свакоме од

нас посебно. Мени се више није обраћао, али сам уздрхтао када ме је погледао тамнооко и дубоко, а са некима је дуго причао, посебно са Анаком. Испричаћу вам и шта нам је

све рекао. Неке ствари нисам разумео тада, а неке не разумем ни сада, ни сада.

Задужени смо према склоностима и способностима.

106

106

3 0

Играј змијо, играј! ( Посвећено Анак Шиви Анак Шиви )

Мансанман подиже леву ногу И руке савијене у лактовима

И шаке заврте у смеру ВременаДесноногом Игром праисконом

Покреће црвену змијуИгром покреће црвену змијуИгром покреће змију Живота

Игра рас-тапа муклост и тупостРас-тапа тупост и му-клостСила Живота подиже главуЖивот скида копрене снене

У лику црвене змијеУ лику змије црвене

У лику црвене змије Живота

Играј, змијо, змијо, играј!Песма свих праискона

Проискон праискони происконПроискона свих песма

Живот скида окове тупе и муклеПрихвати Игру Анак Шиво Анак Шиво!

Играј Анак Шиво Анак Шиво!

107

107

3 0 А

И г р а ј, з м и ј о !

- Ево имена свих Витеза Праисконог Реда, које је изабрао Мансанман за свој (дванаести?) тим, и њихових задужења:

Душе сломљенице - Суђај Пегаз БелиДуше причалице - Ил Конем Пилток

Душе издајице - Сабина СијеноДуше препреденице - Видница Ману-ел Пламбера

Душе лицемерице - Аранђел Румених ОблакаДуше занесенице - Ананда Писак ВавилонкаДуше укрућенице - Драгон Пламеног Језика

Душе опсесивнице - Благо-је Стрелац АриљацДуше невернице - Буљубша Златна НитДуше изалеђашице - Мала Вила Језера

Душе упорнице - Анак Шива Анак ШиваДуше милице - Оанде Норвиџ Велики

- Ја, Оанде Норвиџ Велики, постао сам дванаести члан тима који предводи Мансанман, али сам, истовремено,

први у рангу Самураја Другога Реда, које води мој узор и предводник, Оливеир Страшни! Моја освета, наша освета,

моја освета...

- Мансанман се утелотворио у Праисконији истог дана. Пред одлазак је био миран, миран, а очи су му сијале

сјајем у који нисам смео да погледам. И г р а ј, з м и ј о, и г р а ј! - певао је, држећи р. и м., и играо на левој нози. Испред њега отишао је поуздани Буљубша Златна Нит,

одмах за њим Аранђел, остали мало касније. Задивљујућа је била њихова лакоћа, мирноћа, одлучност. Клизнули су у

овосвет, као да иду на излет, као да иду на излет.

108

108

-Ја сам кренуо мећу последњима. Изабрао сам, по договору са Оливеиром, Агатон у Егодрагу. Иза мене, тринаестог

члана оба Реда, остала је Мансанманова десна рука – Сабина Сијено. Када је она заронила у овосвет, заронили

су и Самураји Другога Реда, свих дванаест. Иза њих, некако се ту створио, у овосвет је от-пловио, мени

непознати, ратник са копљем и самострелом. Није био у тиму и нисам томе придао важност. С а д а знам да је то

био Љубиша Сабон Ловац, који је био близак Мансанману и близак, јако близак, Сабини Сијено.

И с а д а знам, да је иза свих, иза свих, иза свих, не журећи, не журећи, не журећи, пошао Анак Шива Анак Шива.

И сада знам (ах, сада! ах, сада! ах, сада!) да је он испратио Санлаилу н е в и д љ и в у и г р а ч и ц у.

С е о б е

Устани, моја лепотице,устани селице!Иде Освета -

ванземљи сопствета.Ја сам учитељ

унутарњег знања,који је тебе научио

да мени кажеш....

Одох у травни до.

109

109

3 1

П Е Ч А Т

(Први део)

П: АДАМ и ЕВА* - први печат!Седамдесетседам мудраца резбари остале печате.

Лилит је боја печатног мастила.

СФИНГА

Шта је - камена животиња или наша ПСИХА,Или ГЛАСНИК из дубине космоса као МЕСЕЦ?

Можда је део нас - као СЛЕЗИНА, као ЗГЛОБОВИ или ПУЛС?ЛОНГИН је поверовао, а потом постао б и т, није био

РАСЕЈАН.

ЕВА

АНИМУС - РАДОСТ, МАТЕРИЈА - ГОВОР...БРЧКО, РУДНИК, ГОЛГОТА, БЕЛИ ОРАО...

СУБОТА, МРТВАЦ, ТЕОДОР, БЕЛИ АНЂЕО...ОЧЕ НАШ - СЕТИ СЕ!

ЧОВЕК

Земља СРБИЈА, рачвање васељенске струје на планини ОВЧАР;ГОЛУБ изнад о г њ а, Јован у реци, ИВАН-КА на обали.

АДАМ И ЕВА - чиста духовна ЛОГИКА.МАХАКАЛИ нас ставља у ватру па у воду, и опет у ватру и

воду.

110

110

31 АТ а ј н и с в и ц и

(Тако (је, ће) говори(о, ти) Мансанман Остварени)

У пећинама Клисуре и мајданима Орлове, у земљи Праисконији, и њеној тајновитој држави Тијанији, пронађени су тајни свици, тј. чудесне плоче Плавог

камена. У почетку се није знало зашто су плоче чуване, нити се знало да су на њима записи. Имале су погодан

облик па су их деца користила за игру, а у игри ломила и разбацивала. Тако је, нажалост, један број плоча, не знамо тачно колики, изгубљен. Можда ће и те плоче некада бити пронађене, јер је у питању врло тврд камен који исијава лепу прозрачно-плаву светлост коју осетљиви људи могу јасновидети. Више пута организоване су групе тргалаца састављене од мештана, истраживачка и од в и д и о ц а.

Једну количину Плавих плоча мештани су употребили за покривање кућа, јер су глатке и лепе и погодне за кровове,

другу количину су уградили у зидове својих домова или споредних зграда. Од њих су прављене и Плаве ограде око кућа или украсне чесме. Неки су са плочама Плавог камена поплочали своја дворишта, подове, облагали зидове соба и кухиња. Неколицина је од плоча направила целе куће које су назване Плаве куће. Сви су приметили да су такве куће здраве, да је у њима лепо за око и пријатно за душу. Плаве куће су постале оазе за одмор, за лечење, за враћање снаге.

Поједини људи су били осетљивији од других и имали су

Плаве оностране увиде. Временом су приметили да су увиди јако повезани, као да су просторно-временска

књига. Причали су један другом своја виђења и из тога направили обимну Плaву књигу увида, коју су преносили усменим предањем на саплеменике, нарочито на даровиту

111

111

децу, током дугог времена. Временом увиди су се умножили, па су седељке у Плавим кућама биле скоро

свакодневне. Некако се уврежило мишљење даp ти увиди потичу од Плавих плоча и зареза на плочама, да су општа обука за све становнике Тијаније, али да носе и

много дубљу линију мудрости и знања, који ће се отворити ономе коме је дато да се отворе. Увидиоци су јасносећали

да се из њихових срца мора родити неко, посебно надахнут и надарен, који ће протумачити најдубље слојеве увида и

протумачити тајновите, вишеслојне и просторно-временске записе на плочама које светле као свици.

Тиховали су свакодневно.Можда је Ти-ја-ни-ја земља праисконог језика и тиховања.

У неком времену праисконом многа деца Тијаније постала су зналци и мудраци. Многима од њих било је дато да уђу

у дубоке тајне Постојања. Утврдили су да је Постојање дубок, врло дубок Водеан. Мудраци су уронили у њега

онолико дубоко колико су у себи имали силница Живота.Они су дали прва дубља тумачења увида и прва тумачења записа на Плавим плочама. Њихова имена и дела уписана су на споменима изграђених од Плавих плоча угаоница.

Предање говори да је дух Тијаније родио дете које је било јасновидиоц јасновидиоца, дете које је било отелотворени

символ духа Плавих плоча и духа Плавих увида. Тај дечак, дубоких тамних очију и дугачке црне косе, врло рано је показао жив интерес за знања предака, усвајао их, исправљао, додавао мудрице и све систематизовао. Он је ударио несаломив темељ целокупној мудрости Тијаније.

Тај дечак, много еона касније познат као Витез Мансанман Остварени, никада није дозволио да буде обожаван. Можда је баш он ТадА једном рекао да је дошао из

112

112

времена будућег, времена садашњег, где су сви једнаки и Једно, и где се сви зову Мансанман Остварени.

32

П Е Ч А Т

(Други део)

Е: Лазар и Мурат су завршили свој спољашњи пут на Косову. На Косову - пољу свих поља, Ла-зар и Му-рат су

започели вечни у н у т а р њ и пут.

ДРВОДЕЉА

САТЕР нам утерује мудрост.РАМЗЕС, КРУНА, СХИМА...

НЕЗНАЊЕ је МИГРЕНА, ХАВАРИЈА.ЈАНУАР: ја сам ноћ-тама, а у мени титра син-светлост.

ЗНАМЕН

КАЛЕМЕГДАН: ЕКЦЕМ, ШЛОГ, РИЗИК, ИСПИТ.МУРАТ: АПОЛОН, ГЛАСНИК.

АКИХИТО: СРЕДА, НЕРВИ, хлеб ПРЕСАН.ЗНАМЕН: КРЕТЕН (ПОХЛЕПА) схватио НИШТА.

БЕОГРАД

Човек рачвастог језика је ДЕМОН.ГУБАВАЦ - ШЛОГ речи, ЈЕТРА - незавршеност.

113

113

Победник МИХАИЛО је ДОБРО.КРАЉИЦА свих краљица - Београду ш т и ћ е н и ц а.Тако (је, ће) говори (о, ти) Мансанман Остварени

32 А

С в и т а к б р. 39.

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................Нека ти све буде са срећом и милошћу

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................Да би летео мораш махати крилима

.....................................................................................................

.....................................................................................................Р Е Д у природи производи опсену која се зове свет

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................Не пали збирку плакаће песме

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.........................................................................................................................................................................................................

Овде смо доживели остатак одеће

114

114

..................................................................................................... Ја сам био и са-владан и над-владан

33

П Е Ч А Т

(Трећи део)

Ч: ВАТРА-семе у моме д у х у, ВАТРА-упаљач у моме с р ц у, ВАТРА-ватра разбуктала у моме т е л у.

ХРАМ

АДОЛФ Хитлер, прајезик-народ-тражац, може у САНУ!САТАНА: БАБИЛОН, УСНА, СКОЈ, СПАС.

АТОС: ЗЕМЉАН-једнорог носи ЧОН.АОРТА: КЛОВН, ИЗРОД, АЈКУЛА, ЛОВАЦ. Почетак је у

срцу.

ЛИЛИТ

ВАТРА, ЕЛ-ЛЕ, ЧЕГАР, АВНОЈ-сведочанство, САХРАНА;ПАТЊА, МАСОН, АЖДАЈА, АЛЕЛУЈА, ПРАВДА;

ВАСАНЕ, ДУНАВ, ОДИСЕЈ, ЈОВАН.В Р А Т А! НЕ КРАДИ!

СВАДБА

СРБИ су СЕМЕ, СРБИ су (НАТО-АНТО) БРИС.ДИНАР, ЗМАЈ, СРЕЋА, АДОНАЈ;

115

115

ЈАКИН-делотворност, БАБА РОГА, ЈЕЛЕЈ, КАМЕН, ЛАВИЦА...

С Р Е Ћ А: претварање в о д е у в и н о.Тако (је, ће) говори (о, ти) Мансанман Остварени

33 А

С в и т а к б р. 111.

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................Лечи из свести ако ти је срце чисто

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................Ако исправно живиш нећеш имати постидке

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................Смрт је вирус који уђе у нашу сенку, с тога лечите сенку

........................................................................................................... и тако ћеш постати водокренуоц

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

116

116

.....................................................................................................

.....................................................................................................

34

П Е Ч А Т

(Четврти део)

А: ГАВРИЛО: “Радуј се благодатна Маријо Г оспод, је с тобом. Благословена си ти међу женама и благословен је плод

утробе твоје.”

ГАВРИЛО

... Из принципа: Радуј се - то је наше основно стање!Припрема за ТРЕНУТАК СМРТИ: не с у д и т и!

Општа припрема за вечни живот:ОПЕРИ С У Д О В Е СВОЈЕ!

МИСИЈА

ШТАП-ВУКОДЛАК и УСПАВАНА ЛЕПОТИЦА,УЈЕДИЊЕНИ НАЦИСТИ и ВИЈЕНАЦ ЖИВОТА.

Ц и љ: ЈАСНА МУДРОСТ ОГЛЕДАЛА.В о д и ч: УНИВЕРЗАЛНИ ЈЕЗИК.

ТРОЈАНСКИ КОЊ

Зидала град српска светица ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА...ЦЕРЕБРАЛНА ПАРАЛИЗА! Дајте ВИЛИНСКЕ РАШЉЕ! -

псују градитељи.

117

117

У Троју се путује аутом, бициклом - свеједно, али са ашовом.- Где је моја кобила?- вришти ТРОЈАНСКИ КОЊ.

Тако (је, ће) говори (о, ти) Мансанман Остварени

34 А

С в и т а к б р. 122.

Напредак можеш остварити само у мери свога чистог срца.............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

...мржње ...нећеш ми ти бити путањче Игре............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

.Љубав је највиши Закон, Закон свих закона.............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

И откуцаји срца су молитва Свевишњем....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

Птице се клањају Свевишњем веселим цвркутом и преданим сакупљањем гранчица за гнезда

..................................................................................................... Несебичност научи од Сунца

.....................................................................................................Све што постоји у Природи представља Слово Свевишњег..........................................................................................................................................................................................................

118

118

.....................................................................................................

.....................................................................................................

П Е Ч А Т

(Пети део)

Т: Бити у центру, бити у б и т и - то је учење Врховног Учитеља. Ово учење с п р о в о д и учитељ унутарњег знања.

РАСве је огледало, право или искривqено:

РА д АР...........................................................................................................................................................................

......................................................................РА ч у н АР.

ГЕА....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

АНА..........................................................................................................................................................................................

АНА је в а г а - теразије:Тас г р е х о в а, игла и црта, тас з а с л у г а.

* Дејства или енергије - речи (исписане великим словима-имају исту вредност дејства и у бити имају исто значење) спаваху у тами зграде у н у т а р њ е г ПЕЧАТА на једном од д е в е т

спратова, са још много, много дејстава.На унутарњи додир-знак учитеља унутарњег знања њихова

119

119

латентна природа је испловила кроз извор-понор и претворила се у цигле од којих је саграђена о в а зграда с п о љ њ е г ПЕЧАТА.На други-трећи учитељев додир, друга-трећа

дејства ће саградити другу-трећу зграду.Тако (је, ће) говори (о, ти) Мансанман Остварени

35 А

С в и т а к б р. 144.

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................

.....................................................................................................Сви бројеви су једнаки, али је та једнакост различита

Различитост бројева опева изнова и на други начин славу Свевишњег, Чисту Свест

Дванаестица је скуп коме је је потребан вођа за дејствоДванаест дванаестица је јато неизмерно

Ох, колика слава чека тринаестог, ох, колика слава чека дванаест дванаестица!

Ох, колика је слава јединице, ох, колика је слава двојке, ох, колика је слава тројке! Ох, колика је слава тројице!

Ох, колика је слава четворке!Ох, колика је слава петице!

Ох, колика је слава шестице!Ох, колика је слава седмице!Ох, колика је слава осмице!

120

120

Ох, колика је слава деветке! Ох, колика је слава Деветке!Ох, ох, ох, колика је слава нуле, која је Ништа!Ох, колика је слава свих бројева, који су Нико!

С л о в о о П е в а ч и м а

За моје пријатеље, представљене и потписане у књизи, и песнике уопште, Петар Шумски рече: ''Дато им је да буду пророци и видиоци доба које долсзи, оног које никада не пролази... Дато им је да наслуте Тајну, да певају о овом и

другим световима, о вишим димензијама стварности, чак и о највишој Стварности... Дато им је да додирну искуство

Једности и – то је све што им је дато. Делом свога бића они заувек остају чврсто и болно укорењени у овом свету пролазног, разапети између зова Вечности и загрљаја

пролазности. Зато песничко призивање Бесконачности, Љубави, Слободе има призвук чежње жедних, којима је дато да виде, чак и кушају воду са Извора, али не и да се њоме напију и утоле жеђ. Блејк, Рембо, Витмен, Песоа,

Антић... Готово Просветљени. Готово проклети.''

И заиста је тако. Песници виде друге слојеве истине који се не откривају инима, говоре језиком који не мора бити свакодневни, а често говоре језиком који сами морају да

измисле да би објавили своје визије. У свакодневном животу морају се суочавати са људима од света и њима

објашњавати истине за које су потребне песничке очи. То је посебно тешко у тешким и смутним временима када

владају сиромашне главе. Човек треба да буде овде и сада, а песници су телом у овој, а духом у некој другој

димензији. Можда је то тајна њиховог крста.

121

121

Овај избор песника, углавном непознатих или несхваћених, дошао је спонтано. Можда је Усуд, кроз мене, хтео да их разоткрије. Песме су дате онако како

су припремљене у оригиналу.Н е в а Б о ј о в и ћ

Промрзле пољупцеГасим ватром из колена

Сувише топло је Данас за умирање

Рођени песник, Песмом привлачи Песму Плакала у Кишу и Сунце, а свака суза

у стих се пре -тварала У-истини има сто година искуства,али јој се признаје с е д а м н а е с т

Херувиму поезије Бог је дао задатак:-Пратићеш Неву Бојовић!

Необјављена збирка песама '' Ж и в а ј е б и л а ж е н а т а''

*

М а ј а М а р к о в и ћ

У таквом окружењу увек постоји спаси нека друга питања самоће небитна су

јер вечност је дуг корак пролазностиа остајем окружена лепотом

Најчешће борави у пределима и размеђамау којима се укрштају душа и судбина

У Светлости су Мајини и наши истински

122

122

светови и тамо их песникиња тражи и живиТамо и овде за чисто срце су исто постојање

А у Светлости се опстаје и бива само ПесмомТрагави Песме отиснути су на путу ка Светлости

Светлост, Светлост – То је Маја, То смо ми

Збирка песама '' П у т к а с в е т л о с т и ''

*

И в а С и м о в и ћ

Ноћас сам те чекалаТихо плакала

Месец сам ганула

Ученица основне школе Писање савладала пре него

што је проговорила У Тијанији светлој постоји изрека:

“Не пада ивер далеко од... “ Представник оних који су дошли,

који су дошли... О њој ће се писати, писати

Необјављена збирка прича и песама'' Н о ћ п р о т к а н а т у г о м и љ у б а в љ у ''

*

Н а т а ш а Д е л и ћ П р в о о т и ј а њ е н а

Наслутила сам Маестра у Теби!

123

123

Прижељкивала сам да си Ти ТајКоји по предању

Враћа харфи живот Талентован сликар, рестауратор, песник, видар

Најприродније се осећа када хода по дрвећу, облацима, ветрима и међусветовима

Некоме Милостиви Бог удели пуну пунцијатупрегршт различитих способности

Пуну пунцијату прегршт способности уделинекоме Милостиви Бог

Храброст је њен магнет којим привлачи дарове

Необјављена збирка песама '' ( О б а с ј а н о с р ц е м м о ј е с у н ц е с и ј а )''

*С а б и н а С и ј е н о

Два орлићаНепрестано

Крећу сеУ кругуСунца

У једном свету слободе и снаСабина је Витез Праисконог Редаи с а д а је на ратничком задатку У овосвету - завршила Ликовну

академију и Вишу туристичку школуСтекла специфично знање источног живописања

Њено срце је сачињено од чистог пламена Битише као слободни мислилац,

слободни уметник и као слободни . . .

124

124

С л о б о д а је њена снага којом привлачи изазовеСлобода и Истина...

Необјављена збирка мислица'' М о р е о д ш к о љ а с а т к а н о'

*

А л е к с а н д р а И л и ћ

Грцам у зноју и сузамаНижући најлепшу огрлицу

Од коралних очију

Не познајем Александру(Сме ли се тако рећи?)

Заправо никада је нисам видеоУ ову књигу је ушла снагом своје

Намере и искреношћу своје ПесмеКако и зашто?Тако и зато!

Изазов је њена сила која је, чисту и непобеђену, вуче у Пећину врлине

Необјављена збирка песама'' У л а з а к у п е ћ и н у в р л и н е ''

*

Л а р а Ј а њ у ш е в и ћ

Кад све прођеУ смирај сна

Откриће се праве љубави

125

125

Тајна та

Песник Љубави, песник Чистог срца Права Ларина песма скривенаје унутар других њених песама

Препуна је снаге, искрености, лахорости, чежње, чежње за Божанском љубављу

Како је лепа ова песма у песмама, Ла-ри-на песма, Ларина песма!

Истина (је) ће Лару одве(ла)сти у Рај

Збирка песама'' Ш т о Б о г а в и д и ј а с н о ''

*

М и л е н а Ц и н д р и ћ

Срећно је бити сироче!

Ко у пустињи има семе и корене Има љубави опстаће љубави има

Неухватљиво, тајносано певање - без облика и чврсте садржине, бајковито и - стварно

Песникиња која више од свих своје певање живи у свету знакова, знамења и прасликаЗнакови, знамење и праслике које живи,

у песникињи живеВатра је језгро силе којом привлачи дарове

Необјављена збирка песама'' У о к у ј е з е р о ''

*

126

126

А н и ц а И л и ћ

Изаткаћу ти кошуљу од срмерукама одЉубави

очи ти умити росомса рајских извора Светлости

Танана песникиња из Ариља Васпитачица у Дечјем вртићу Ускоро ће сва деца у Ариљу

жагорити у стиховимаОданост је антена којом песникиња прима и одашиље небеска знамења

Необјављена збирка песама'' И з а т к а ћ у т и к о ш у љ у

о д с р м е ''

*

М и л и ц а М а р т и н о в

На врху црвеног кроваМој сан снове сања

Загрливши ме чврстоДа не паднем

Сањајући

Луталица још од пре рођења, а рођена храбро и из пркоса

Лекар - специјалиста за нбогоуглосагледавање људских душа

У Зрењанину има седам туја око домаи оазу плочастих стена моћи и мира

127

127

Она је све друго осим песник, тј она је луцидни песник више него све друго

Милица, зна(три)лица, невидљивошћуи скромношћу својом прима чисту воду

Необјављена збирка песама'' В а с е љ е н с к а л у т а л и ц а''

*

О л и в е р а Б о г д а н о в и ћ

С чуђењем дижу се капци сивиклима главом као да каже:

Знаш ли да у мом телу живисклад перја и пешчане плаже?

Завршила Факултет примењених уметности и дизајна

Керамика и Оливера, Оливера и керамика, и песма, су једно

Почела писати по мајчиној утробиШта ако реши да јој писање буде главно?Занос је силина којом бере стиходарове

Необјављена збирка песама'' С т р у н а т р е п е р и д у ш о м''

*

П е т а р Ш у м с к и

У најдубљој дубини Срца

128

128

време не постојиако га има

не тече – већ стоји

Путник, песник и истраживачЉубавник Природе и Тишине

Понекад се бори са интелектом, а некад се препушта Музи поезије

Када је канал - из њега истичепречиста Ватра праискона

Какав песник!Моћ предавања је божја сила

која вуче његову десницу

Збирка песама'' П л а м е н т и ш и н е''

*

К а т а р - и н а П р о к и ћ

Инсекти лавом прекривени,Лет утиснут у вечност.

Јесу ли Анди вечни?

Усред природе врт,У врту жена, у жени снови

- универзум у универзуму.

Анђелица Јужнога НебаПлави олујни облак који спаја светове

Преноси учења Маја, Инка, Астека, Толтека, Кондора и Орлова и друга знања и предања

129

129

Путује, држи предавања, преводи, пише, гаји децуЊен крст је тежак, тежак, али светао, с в е – т а оУ аури изнад главе има покретну звезду сјајницу

Муња светлица њена је снага и смерница

Рукописи и књига'' С в е т о д р в о''

*

А у р о р а

СвићеА ја опетО теби

...Свиће

А ја опетО теби

Променила пуно занимањаСлобода, слобода! - кличе њено бићеСлична је роси која нестаје у подне,

а сутра се наново и свежа појавиСлична је зори која јутром избледи,

а сутра је опет ту жељна и непромењена Неухватљивост и целовитост су тајна

њеног деловања, њене беспрекорности

Необјављена збирка песама'' П е в а м д о к к у ћ а г о р и''

*

130

130

И в а н а Д о б р и в о ј е в и ћ

Не не требаш ми вишеНити сећања твоја

УствариНе треба ми нико

Напокон сама и своја

Храбра песникиња – вила храбрицаРади врло тежак милосрдни посао далеко од куће, далеко од завичаја Поезију пише да напуни батерије

свога електричног бићаДаровит посматрач земаљских

и небеских збивања, брз записивачВатра и брзина су језгро њеног дара

Необјављена збирка песама'' Т и х о в а њ е''

*

П р в о с л а в В у ч к о в и ћ

Овде историја учи и кад сви зашуте;овде природа пупи и кад све засуши;

овде је видик јасан и кад свуд замрачи.

Човек који није од света а цео раднивек радио разне послове од светаСлично легендарној Лилит која је

своје промене, од потпуног пада до највишег постигнућа, прошла не

131

131

заборављајући Божје име, никада се није одрекао стихомисленија

Никада се стих није одрекао његаСтрпљивост овог мудрог човека је мач

којим је сасекао заблуде и мрежепрепреденке гвозденог времена

и сила из које изничу нове песме

Необјављена збирка песама'' П р в о с л а в љ е ''

*

Р а д о в а н М . М а р и н к о в и ћ

Запљусну ме божански миркад шумором трава

још једном походих манастирја, Радован Трнава.

Објавио више од седамдесет књига,међу којима су и песничке

Заступљен у више песничких антологија,зборника поезије и календара

Када причате са Радованом или читате његове књиге добијате увиде који теку

чисто само кроз праискони језикЗналац и неговалац речи, посвећеник

Ех, што није из Тијања!

Збирка песама'' П о с в е ћ е н и ц е''

*

132

132

Н и к а – Н и к о л а С т о ј и ћ

Оче Јосифе, знамо:Карађорђе је мислио о држави

и народној слободиа ти о вери и души његовој. Нека те Свети Прокопије

помене пред Господом- пастира мудрог води

међу најзаслужније.

''Са Овчара и Каблара чобаница проговара''Када педесет оркестара трубача у Гучи,

свира ову стару народну песму, земља се тресе, планине одјекују

Нема тога звука ни у Риу на карневалу,ни у Њу Орлеансу, нигде нема!Гучу је Ника из мртвих подигао

Трубу је Ника као Победника небу усмерио!Писац бројних књига, међу њима и песничких

Збирка песама ( са Р. Маринковићем)'' К а р а ђ о р ђ у ш е ''

*

Т а њ а И м ш и р а г и ћ

То ћеш се Ти, уствари, појавити,као и увек до сада, знам.

Али овога пута ћу Те препознати одмах!И волети Те као никад пре.

133

133

Обећавам.

Танка, али јака, струна небеске гитареШироко и разнолико образована – музика,

електроника, лингвистика, философијаТанана, чврста, упорна, в р е д н а –

вредна, упорна, чврста, тананаНајвише волим да је слушам када свира и пева, док јој душа борави у Гандарви

Тананост и чврстина повезују је са небом

Из ненаписане и необјављене збирке песама'' Н е б е с к а с т р у н а ''

**

Д р а г а н С и м о в и ћ

И Творац је Песма чудесна и дивотна тајновитаИ сав је од Песме и Песмом Себе исијава

И Песма је у свему гле! Првотна Искра скритаИ Песмом почињу сни и Прајавна Јава

Песник р у м е н и х о б л а к а Објавио више од тридесет књига

Од када пише м и с т и ч н у поезију и прозуније занимљив за повесничаре књижевности

В и д е о сам Кабира, Џубрана, Тагора и Драгана!Јахали су Пегазе крилане на Плавом облаку

Велике опсене која се зове Апока-липсаДраганов Руменко за пола главе надвишаваше т р о ј к у

Битише у плани-нама, Тијању, каткад и у КрњачиПосвећеност је мач којим пише поезију

134

134

Ризница од тисућу необјављених песама'' О п с е н а ''

*

В л а д а н П а н т е л и ћ

Питам Водеан:Где ти је прошлост?

Питам Небо:Где ти је будућност?

Пипам Вечност:Где ти је време?

Питам Простор:Где су ти међе?

Питам Праизвор:Где ти је извор?

Пипам Живот:Где ти је смрт?

Питам Себе:Где ти је сећање?

Питам Тебе:Где нам је љубав?

ТадА, не-када, Учитељ у н у т а р њ и х знања

135

135

и ванвештаствених дармних вештина, сада Нико и Ништа – на истицају

П л е т е нити о – с н о в е и п о – т к е Гради покретне аквареле у Тијанији

Баје снове гавранима, косовима и пчеламаПева роси, зори, биљу и ветрима

Одсањао и одтрагао Посвећење Дванаестице, ина посвећења и Велики Искон ОдабранихБитише у оносвету - изван стисних поља,Егодрагу и у Тииијању -извору одакле је

потекао његов рееечни ток

Необјављена збирка песама'' Р а с п р с н е к а ћ у н ''

Тијање - путоказ

136

136

П Р А С К О З О Р Ј Е П Р А И С К О Н И

Т И О В А Њ Е У Т И Ј А ЊУ

ПЕСНИЧКО-ИСЦЕЛИТЕЉСКА РАДИОНИЦА СРБСКИХ РИШИЈА

ИСКОНСКИ НАЧИНИ И УМЕШНОСТИПОСВЕЋЕНИЧКОГ ИСЦЕЛИТЕЉСТВА

ЛЕЧЕЊЕ ПЕСНИШТВОМ И СВИРКОМСЛИКАЊЕМ И ВАЈАЊЕМ ОД ИСКОНИ

ЛЕЧЕЊЕ ПЕВАЊЕМ И ТИХОВАЊЕМСНОВАЊЕМ И ОСВЕШЋИВАЊЕМ

РАДИОНИЦУ ВОДЕ ПЕСНИЦИ:ВЛАДАН ПАНТЕЛИЋ, ДРАГАН СИМОВИЋ

РАДИОНИЦУ ВОДИШ И ... ТИ

137

137

Унутарњи писац и песник

Првотни сан је страшан и беспрекоран ловац. Његов задатак је да улови свако ново биће које се спушта у

овосвет, по могућству, у мајчиној утроби, и да га држи у вечној опсени У томе Првотном сну савршено помажу уловљени родитељи новорођенчета, друга родбина и

ближњи, потом васпитачи у вртићу, учитељи у школи и факултету, другови са посла, послодавци, лечници,

философи, политичари, сви. Уловљеник не зна шта је истинска слобода и шири обрасце свога скученог

размишљања у свим правцима свог циљања. Првотни сан, преко опсена које се шире кроз васпитање, образовање,

лечење, влада душама људи, држи их утамничене и приковане ланцима незнања. Дозвољава ход савијене

кичме и ниске летове.

Тражећи сврху Живота, и тражећи начине и путеве који воде у ослобођење, писац је спознао опсену света и

многобројне видове њеног испољавања, то описао кроз приче и песме у више књига, и песме и приче својих

пријатеља, посебно Витеза Праисконог Реда, сабораца на путу Песме, путу истинског освешћивања.

Интересантан је и вишеслојан начин приповедања и певања овог мистика и унутарњег писца који се песнички изражава у својим причама, које, наизглед, нису повезане,

али ће истанчани читалац открити спиралну сличност и дубоку, лично спознату, мудрост. Упорни и посвећени

трагалац ће откривати коте, кодове и путоказе на путевима слободе, упутства за савладавање и Подршку.

Видница Пламбера

138

138

139

139

За све је неопходна о д л у к а, али то није довољно. За успех је неопходно и спровођење одлуке. Многи људи, који су пали, као овај човек испод пирамиде, нису имали знања нити стрпљења, па нису успели. Или су се надали да ће им

неко помоћи, или да ће им успех пасти са неба, па су чекали, чекали, дуго чекали, а успех није долазио.

* * *

Ја сам кренуо мећу последњима. Изабрао сам, по договору са Оливеиром, Агатон у Егодрагу. Иза мене, тринаестог

члана оба Реда, остала је Мансанманова десна рука – Сабина Сијено. Када је она заронила у овосвет, заронили

су и Самураји Другога Реда, свих дванаест. Иза њих, некако се ту створио, у овосвет је от-пловио, мени

непознати, ратник са копљем и самострелом. Није био у тиму и нисам томе придао важност. С а д а знам да је

то био Љубиша Сабон Ловац, који је био близак Мансанману и близак, јако близак, Сабини Сијено. И с а д а знам, да је иза свих, иза свих, иза свих, не

журећи, не журећи, не журећи, пошао Анак Шива Анак Шива. И сада знам (ах, сада! ах, сада! ах, сада!) да је он

испратио Санлаилу н е в и д љ и в у и г р а ч и ц у.

140

140