1

I. FIZIOLOGIJA RADA SA PSIHOFIZIOLOGIJOM RADA

1.PROCENA FIZIKIH SPOSOBNOSTI RADNIKA

Procena fizikih sposobnosti radnika se obavlja primenom testova fizikogoptereenja u cilju ocene radne sposobnosti i procene rekreativno-rehabilitacionihaktivnosti. Indikacije za primenu testova fizikog optereenja su :-Otkrivanje latentne koronarne bolesti i prehipertenzivnog stanja,-Procena funkcionalnih sposobnosti kardiorespiratornog i neuromiinog sistema.Testovi fizikog optereenja su kontraindikovani ako se oekuje da se fizikooptereenje moe negativno odraziti na zdravlje ispitivane osobe i u sluaju jakosniene tolerancije na fiziki napor.Kontraindikacije za primenu testova fizikogoptereenja mogu da budu apsolutne i relativne.Apsolutne kontraindikacije:1. Akutna infektivna oboljenja2. Akutni miokarditisi i perikarditisi3. Nestabilna angina pektoris4. Srane mane u evoluciji5. Tahikardija u miru (srana frekvencija preko 120minuti)6. Visoke vrednosti arterijskog krvnog pritiska (preko 180120 mmHg)7. Ugraeni pejsmekeri sa fiksnim ritmom8. Akutni tromboflebitisi9. Pretei infarkt miokarda 10. Aktivna tuberkuloza.11. Embolija plua.12. Nervna oboljenja u akutnoj fazi13. Psihotika stanja14. Izraena intoksikacija digitalisom15. Teka aortna stenoza sa izraenom dilatacijom srca16. Prostrana aneurizma miokarda leve komore17. Srana insuficijencija18. Metaboliki dizbalansi19. Znaajni poremeaji u stvaranju sranog nadraaja (VES po tipu bi i

trigeminije, multifokalne extrasistole, fibrilacija i flater pretkomora) 20. Znaajni poremeaji u sprovoenju sranog nadraaja (AV blok II0 i III0, blok

leve grane Hisovog snopa)21. Dilatantne i hipertrofine kardiomiopatije sa malignim poremeajem sranog

ritma)

Relativne kontraindikacije1. Atrijalna fibrilacija i atrijalni flater2. WPW sindrom3. Inkompletni blok leve grane Hisovog snopa4. Ciroza jetre5. Maligna oboljenja

2

6. Hipertireoza7. Opstruktivni sindrom plua8. Izraena uznemirenost ispitanika9. Menstruacija10. Izrazita gojaznost11. Starost preko 65 godina 12. Terapija digitalisom i beta bolatorima.

USLOVI I PRIPREMA ZA TESTOVE OPTEREENJA

Kod izvoenja testa veoma je znaajna prethodna priprema isoitanika. Ispitanikuse treba objasniti ta sve tokom testa treba da radi i upozoriti ga da blagovremenosignalizira svaku promenu koju bude tokom testa zapazio(bolovi u grudnomkou,oseaj lupanja srca, zamor, nesvestice, oseaj nedostatka vazduha). Kodmerenja krvnog pritiska potrebno je da ispitanik skloni ruku sa draa bicikla jerzvuk i rezonanca koje stvara okretanja bicikla bitno umanjuju ujnost tonova primerenju pritiska. Slian problem predstavlja i brojanje sranih otkucaja na pulsu,to je najsigurnije brojanje koje se dobija auskultacijom srca u predeluprekordijuma na najujnijem mestu. Stalno praenje EKG-a na monitorupoveava bezbednost testa. Laboratorija u kojoj se izvode testovi optereenjamora da bude snabdevena svim medicinskim aparatima za potrebe reanimacijebolesnika(defibrilator, kiseonik i drugi pribor za reanimaciju) kao imedikamentima za pruanje prve pomoi. Temperatura prostorije u kojoj seizvodi testovi optereenja treba da bude u granicama 18-22stepeni a relativnavlanost vazduha oko 60%.to se tie ishrane insistira se na umerenosti.Ispitaniku se na dan ispitivanja dozvoljava lagani obrok a izvoenje testa sedozvoljava tek nakon dva sata iza jela. Bolesnici na dan testiranja ne bi trebali dauzimaju nikakve lekove, naroito ne one specifine po dejstvu nakardiovaskularni sistem. Opreznost je potrebnas i pri interpretaciji testa ubolesnika koji su bili na digitalisu, tako da se kod indiciranih sluajeva izvoenjetesta preporuuje tek nakon pauze od 3-6 nedelja posle uzimanja nekog odpreparata digitalisa. Pre samog testa nije poeljno ni unoenje nekog odstimulativnih sredstava kao to su kafa, aj, alkohol ili nikotin. Neophodan jeodmor bolesnika u pripremi za test optereenja. Preporuuje se da cela prethodnanedelja bude na blaim fizikim naporima. Izvoenje testa optereenja zahtevalaganu odeu i obuu, a najidealnije je da pacijent bude samo u sportskojgarderobi.

Faze testa optereenja.Svaki test optereenja treba da sadri tri osnovne faze:-period mirovanja,period

samog optereenja i period oporavka. Period mirovanja treba da prethodi svakom testu optereenja i treba da traje

minimalno 5 minuta a optimalno lo-l5 minuta. Period neposrednog testiranjaOvaj period se odnosi na sam test optereenja u uem

smislu rei i ima sve karakteristike izabranog ergometrijskog protokola. Period oporavka -test optereenja treba neizostavno da prati period oporavka u trajanju od minimalno 5 minuta.

3

KRITERIJUMI ZA PREKID TESTA OPTEREENJA

Test optereenja treba prekinuti u sledeim sluajevimaa)pojava subjektivnih tegoba(angina pektoris, dispnoja, zamor, iscrpljenost, znojenje,

vrtoglavice, nesvestice, jake glavobolje, palpitacije), b)hipotenzivna reakcija na napor, c)objektivno verifikovana ishemija miokarda(EKG ili eho srca), d)Pojava ventrikularnih ekstrasistola po tipu trigeminije, e)jaka hipertenzivna reakcija na napor(poveanje pritiska preko 25ol3o mmHg) f)ataksian hod pacijenta g)Opadanje srane frekfencije u toku optereenja h)postizanje submaksimalne srane frekfencije u toku optereenja.Obino se kao

limit za submaksimalni test koristi frekfencija u rasponu od 75 do 95% odmaksimalno mogue.

i) nedostatak motivacije

VRSTE TESTOVA OPTEREENJA Postoji vie tipova optereenja u odnosu na trajanje i intenzitet

U odnosu na trajanje optereenja testovi se dele na:a) Jednostruki test-kod njega se ispitanik optereuje samo jednim jednakim

optereenjemb) Viestruki test-kod njega se ispitanik optereuje serijom optereenja.Ovaj test moe biti kontinuiran ili intermitentan. U kontinuiranom testu optereenja

se nadovezuju jedno na drugo. On moe biti stepeniast kada optereenja traju 3-6minuta i skoro potpuno kontinuiran kada svako optereenje ne traje vie odjednog minuta.Intermitentan test se karakterie periodima optereenja i mirovanja,

U praksi se najee izvode stepeniasti tip optereenja ili intermitentan sa periodimaodmora koji traju isto koliko i optereenja. Optereenje poinje sa 25 Wati ipoveava se za 25 Wati pri svakom sledeem optereenju. Kod osoba koje sufiziki spremnije optereenje moe da zapone i od 50 do 75 Wati. Optimalanbroj obrtaja pedala na ergometar biciklu je 40-60 u minuti.

U odnosu na intenzitet optereenja testovi se dele na: c) Maksimalni testovi-njime se optereuju zdrave osobe i njime se postie

maksimalna potronja kiseonika koja se veim radom ne moe poveati. Kao znakmaksimalnog optereenja moe se uzeti postizanje maksimalnog pulsa koji jeodreen prema uzrastu, polu, telesnoj teini.

d) Submaksimalni testovi- kod njih postoje jedan ili vie odreenih i arbitriranihparametara koji odreuju kada test treba zavriti. To moe biti intenzitetoptereenja(najee je to 75-85% teoretskog maksimalnog optereenja) ilifrekvenca srca koja treba da bude do 90% predviene maksimalne sranefrekvence za odreeno ivotno doba i aktivnost.

METODE ZA PROCENU FIZIKIH SPOSOBNOSTI

A.GOULENOVA METODA ZA PROCENU FIZIKIH SPOSOBNOSTI

4

Jedna od najefikasnijih metoda a uz to i lako primenljiva metoda za ocenu fizikesnage oveka je metoda francuskog autora Guolene-a.

Modifikovana Guolen-ova metoda se sastoji iz tri seta indeksa(morfoloki,dinamometrijski i ergometrijski).

Morfoloki set indeksa sainjavaju1. Teinski koeficijent2. Spehlov koeficijent3. Bicipitalna cirkumferencijaDinamometrijski set indeksa sainjavaju4. Snaga stiska aka5. Snaga miia ramena6. Snaga miia slabinaErgometrijski set indeksa sainjavaju7. Srana frekvencija pri optereenju od 300 Kpmmin8. Srana frekvencija pri optereenju od 600 Kpmmin9. Srana frekvencija pri optereenju od 900 Kpmmin

Teinski koeficijent se izraunava po sledeoj formuli

Telesna teina (Kg) x obim grudnog koa(cm) obim trbuha(cm)

Spehlov koeficijent se izraunava po sledeoj formuli:

Vitalni kapacitet(ml) x telesna teina(Kg) telesna visina(cm)

Bicipitalna cirkumferencija se izraava srednjom vrednou dobijenom merenjemobima desne i leve nadlaktice, preko kontrahovanog bicepsa, uz potpunu fleksijulakta.

Snaga stiska aka se odreuje na osnovu trenutno ostvarenog rezultata pri stezanjudinamometra desnom ili levom akom.

Snaga miia ramena odreuje se na osnovu dinamometrijskog merenja snage miiarameno-lenog pojasa, pomou platform dinamometra.

Snaga miia slabina odreuje se na osnovu dinamometrijskog merenja snage miiatrbuno-slabinskog pojasa pomou platform dinamometra.

Srana frekvencija se prati u toku ergometrijskog optereenja razliitog intenziteta imeri se na svakom nivou optereenja.

Svaki parametar se ocenjuje prema tablinum vrednostima datim u tabeli (Tabela 1). Tabela 1.-Tabline vrednosti kategorija i klasifikacija setova indeksa Gulenove

metode.

Brojpoena

Teinski

Spelovkoefije

Bicipitalna

Snagastiska

Snagamiia

Snagamiia

Sranafrekfen

Sranafrekfen

Sranafrejfen

5

koeficijent

nat cirkumferencija

aka ramena slabina cija na50W

cija na100W

ca na150W

1 >96 91 >181

6

-snaga stiska ake=70 kp (1 poen)-snaga miia ramena=75 kp (2 poena)-snaga miia slabina=145 kp(3 poena)

DINAMOMETRIJSKI SET INDEKSA

-srana frekfencija na 50 W=96( 2 poena)-srana frekfencija na 100 W=112(2 poena)-srana frekfencija na 150 W=129(1 poen)

UKUPAN ZBIR POENA=15

OCENA FIZIKE SPOSOBNOSTI = IZVANREDNA FIZIKA SPOSOBNOST

7

Najobjektivnija metoda za procenu fizikih sposobnosti radnika je odreivanjeutroka kiseonika(VO2) odnosno anaerobnog i aerobnog kapaciteta.

B.ODREIVANJE AEROBNOG KAPACITETA

Potronja kiseonika(VO2) definie sposobnost organizma da vri aerobni rad amaksimalna potronja kiseonika odreuje maksimalni aerobni kapacitet.PotronjaO2 moe da se odredi pomou direktnih i indirektnih metoda.

Direktna metoda je preciznija ali zahteva komplikovane i skupe ureaje, Sastoj se usakupljanju izdahnutog vazduha u dve Duglasove vree posle maksimalnogoptereenja na bicikl ergometru koje traje najmanje dva minuta.

Indirektnom metodom se vrednosti maksimalne potronje kiseonika dobijaju naosnovu normograma posle submaksimalnog optereenja.Na osnovu postignutefrekfencije srca i ostvarenog optereenja,zahvaljujui pravilnom odnosu izmeuveliine ostvarenog rada i potronje kiseonika mogue je nomografskomtehnikom proceniti aerobni kapacitet radnika.najpoznatiji nomogram je Astrand-Rhymegov(slika 1).

C. ODREIVANJE ANAEROBNOG KAPACITETA

Ispitanik se testira na bicikl ergometru ili pokretnoj traci testom progresivnogkontinuiranog optereenja. Preko respiratorne maske prikljuuje se za aparaturukojom se odreuje utroak O2. Pre poetka optereenja se odreuje nivo mlenekiseline izraen u milimolima. Posle svakog sledeeg nivoa optereenja(40W)koje traje 3 min, ponovo se uzimaju uzorci krvi. Paralelno sa odreivanjemvrednosti mlene kiseline prati se frekvenca srca i utroak O2. Ispitivanje seprekida kada vrednost mlene kiseline pree granicu od 4 mmol-a i odreujevrednost utroka kiseonika.to je vrednost O2 vea to e ispitivana osoba naveem energetskom nivou obaviti dugotrajniji rad.

2.PROCENA ZAMORA I PREMORA

Zamor je fizioloko stanje organizma, koje je opomena radniku da je njegovomorganizmu potreban odmor i to je jedna od mera organizma da smanjivanjem iliprekidom aktivnosti sprei posledice koje mogu nastati zbog preteranog naprezanja naposlu.Premor je patoloka pojava koja nastaje usled dugotrajnog zamora i oznaavaiscrpljenost organizma a esto i takva oteenja koja umanjuju radnu sposobnost ilionemoguavaju rad ili remete zdravstveno stanje radnika. Stepen zamora i premor se procenjuje primenom sledeih dijagnostikih metoda:1.Radna anamneza

8

Pri proceni zamora i premora bitno je realno sagledati zahteve radnog mesta i utvrditiprofesionalne tetnosti koje mogu bitno uticati na njihovo nastajanje.Zamor se eejavlja kod radnika iji posao zahteva velike psihofike napore ili kod obavljanjamonotonih operacija.Prisustvo buke, vibracija, hemijskih noksi, neadekvatnihmikroklimatskih faktora, jonizujueg i nejonizujueg zraenja,loe osvetljenje iventilacija dovode do bre pojave zamora.Prekovremeni rad, nefizioloki poloaj telau toku rada, statiki napor i prekomerno naprezanje pojedinih sistema i organadovode do bre pojave zamora i premora.2.Subjektivne tegobeZamoreni radnik je iscrpljen, bezvoljan, apatian, razdraljiv, svadljiv, ponekadpospan,zaboravan. Radni uinak je smanjen a ee su greke u toku rada.Premoreni radnik se sea iscrpljenim i zamorenim ve ujutro pre poetka rada, a kadapone sa radom to ini bez volje i sa velikim naprezanjem koje ga jo vie iscrpljuje.Premoreni radnik je stalno umoran i on se za jedan dan i no ne moe odmoriti. Usledsmanjene otpornosti organizma prema raznim infekcijama i noksi na radnom mestuon esto oboljeva.3.Lina anamnezaU okviru line anamneze potrebno je sagledati prisustvo bolesti (kao to su arterijskahipertenzija, oboljenja srca i krvnih sudova, poremeaji respiratornog i lokomotorngsistema, endokrine bolesti) koje mogu favorizovati bru pojavu zamora.4.Porodina anamnezaBolesti lanova porodice znaajno umanjuju toleranciju radnika na napor ipredisponiraju bru pojavu zamora.5.Socijalna anamnezaSocijalno ekonomski status, meuljudski odnosi na poslu, u porodici i socijalnojsredini,uslovi stanovanja, nain dolaska na posao i konzumiranje alkoholapredstavljaju znaajne faktore koji mogu uticati na pojavu zamora.6.Kliniki pregledKlinikim pregledom se otkriva povean broj treptaja onih kapaka, psihomotornausporenost i lako poveanje krvnog pritiska.Kod premorenog radnika se moe registrovati tahikardija i opadanje arterijskogkrvnog pritiska.7.Dopunske analize Laboratorijske analize:Kod zamora izazvanog tekim fizikim radom otkriva se

leukocitoza sa limfocitozom, pojava mladih i degenerativnih oblika bele krvneloze i poveanje broja bazofilnih leukocita.Registruje se poveani broj eritrocita ihipoglikemija. Osim toga moe se registrovati poveanje koncentracije mlenekiseline u serumu, smanjenje koncentracije hlorida i bikarbonata u krvi, smanjenadiureza, poveanje specifine teine mokrae, poveanje koncentracije kreatinina ,mokrane kiseline i 17 OH ketosteroida u urinu. U urinu se mogu nai proteini,cilindri, leukociti i eritrociti. Ove promene se smanjuju ili gube posle odmora.

Pregled priihologa .Klinikim pregledom moe se otkriti usporena reakcija na akustiku ivizuelnu dra, oslabljena koordinacija pokreta, smanjena panja i koncentracija.

Pregled neurologa. Usled zamora moe doi do pojaanja patelarnog i ahilovog refleksa. Pregled kardiovaskularnog sistema. Kod premora se mogu otkriti znaci hipertrofije ili

dilatacije miokarda i smanjen udarni volumen leve komore.

9

II. EKOLOGIJA RADNE SREDINE

Ekologija rada je orijentisana na podruje radne sredine i obuhvata procenubiuolokih zahteva radnih mesta, prepoznavanje i identifikaciju tetnosti, evaluaciju ikontrolu.Osnovni principi pri ispitivanju radne sredine su: evaluacija, kvantificiranjeprepoznate nokse (metodom linog, ambijentalnog biolokog i medicinskogmonitoringa) i kontrole (iznalaenje metoda za eliminaciju i redukciju tetnosti).

1. ISPITIVANJE MIKROKLIME RADNE SREDINE

Elementi mikroklime su: temperatura vazduha, vlanost vazduha, kretanje vazduha itoplotno zraenje.Pri merenju mikroklimatskih parametara neophodan je pravilan izbor mernihmesta.Merna mesta se odreuju prema veliini prostorije tako da se u prostoriji do100 m2 vri merenje najmanje na jednom mernom mestu, a u radnoj prostoriji ija jepovrina vea od 100 m2 ispitivanje se vri najmanje i na svakih sledeih 100 m2 pojedno merenje.Elemente mikroklime potrebno je ispitivati najmanje dva puta godinje-leti i zimi uuslovima kada rade svi tehnoloki kapaciteti kao i ureaji za zagrevanje, klimatizacijui ventilaciju.Merenja treba vriti u zoni rada, gde radnik stoji ili se kree, i to u visinigrudi (1,2 do 1,5 m od podloge).Usled danononih varijacija elemenata mikroklimepotrebno je da se merenje tih elemenata vri u toku dana i noi, na poetku , sredini ina kraju radne smene.

a. Odreivanje temperature vazduha

Temperatura vazduha radne sredine izraava se u stepenima Celzijusove skale(oC).Osim toga ona moe da se izraava i u stepenima Farenhajtove skale (oF) i ustepenima Reomirove skale (oR).Prema SI sistemu mernih jedinica temperatura seizraava u stepenima Kelvinove skale (oK).Za potrebe mikroklimatskih merenja upotrebljavaju se termometri sa tenou, ivomili alkoholom, a u novije vreme termometri sa termoelementom koji pokazujutemperaturu elektinom kazaljkom ili digitalnim brojevima.Da bi se pravilno izmerila stvarna temperatura vazduha mora se rezervoar termometrapomerati kroz vazduh, ili obezbediti da vazduh struji pored rezervoara termometra.Oitavanje temperature vri se najranije nakon 4-5 minuta .Ako se nivo ive za tovreme ne ustali, oitavanje se vri onda kada se on ustali.Smatra se da se nivo iveustalio kada prilikom dva uzastopna oitavanja (u razmaku od 15-20 sekundi)pokazuje istu temperaturu.Aparati za merenje temperature iz novije generacije rade po principu detekcijestepena zagrejanosti vazduha ili predmeta pomou detektora koji toplotnu energijupretvara u elektrinu i dobijene vrednosti pokazuje na mernom instrumentu otklonomkazaljke koji je u srazmeri sa temperaturom mernog medijuma ili je oitamo nadigitalnom ekranu (display).Jedan od takvih mernih aparata je i '' Indoor ClimateAnalyser''.Ovaj aparat ima mogunosti istovremenog prikljuivanja svih pet davaa :

10

za temperaturu vazduha, za vlanost vazduha, za brzinu strujanja vazduha, zatoplotno zraenje i za temperaturu povrine predmeta. Izmerene vrednosti parametaramikroklime mogu se odmah oitati sa displeja, mogu se odtampati ili smestiti umemoriju aparata i kasnije oitati.

b.Odreivanje vlanosti vazduha

Koliina vodene pare koja se u odreenom momentu nalazi u vazduhu naziva seapsolutna vlaga .Ona zavisi od temperature vazduha (to je temmperatura vazduhavia to je i koliina vodene pare u njoj vea i obrnuto).Maksimalna vlanost je ona najvea koloina vodene pare koju vazduh moe da primiu sebe pri odreenoj temperaturi.Apsolutna i maksimalna vlaga se izraavaju u mg/m3 vazduha ili kao parcijalnipritisak vodene pare izraen u mmHg ili kilopaskalima (kPa).Relativna vlanost vazduha predstavlja odnos apsolutne i maksimalne vlanosti priodreenoj temperaturi i izraava se u procentima (Rv %).Ona predstavlja stepenzasienja vazduha vodenom parom i oznaava procenat vodene pare koju je vazduhprimio u odnosu na maksimalnu koliinu vodene pare koju bi mogao da primi pridatoj temperaturi.Relativna vlanost od 45 % ukazuje da je vazduh primio 45%najvee koliine vodene pare koju bi mogao da primi pri datoj temperaturi.Merenje vlanosti vazduha se obavlja higrometrima i psihrometrima.Higrometri zasnivaju svoj rad na osobini da neka tela menjaju svoje dimenzije usledrazliitog sadraja vlage u vazduhu.Tu osobinu imaju dlaka iz kose ljudi, dlaka nekihivotinja i neka vetaka vlakna.Ovi aparati su dosta neprecizni.Psihrometar po Assmanu daje prihvatljive rezultate.On se sastoji od: -dva ivina termometra (''suvi'' i '' vlani'')-ventilatora,-titnika rezervoara od toplotnog zraenja i-rama na koji je privren.Usled strujanja vazduha preko rezervoara vlanog termometra dolazi do isparavanjavode.Za to isparavanje je potrebna odreena koliina toplotne energije ija potronjaizaziva hlaenje vlanog termometra.Zbog toga e vlani termometar pokazivati niutemperaturu za onoliko koliko je toplote potroeno na isparavanje vode sa vlanogtermometra.Isparavanje sa vlanog termometra direktno zavisi od relativne vlanostivazduha sredine (to je manja relativna vlanost vee je isparavanje sa vlanogtermometra i obrnuto). Relativna vlanost vazduha radne sredine se odreuje iztablice na osnovu razlike u temperaturi suvog i vlanog termometra.to je vearazlika u temperaturi suvog i vlanog termometra manja je relativna vlanost vazduhai obrnuto.Aparati za odreivanje vlanosti vazduha iz novije generacije rade po principupretvaranja informacije o relativnoj vlanosti u elektinu struju i dobijene vrednostiprikazuju putem kazaljke ili digitalno na ekranu (display).

c. Odreivanje brzine strujanja vazduha

Nain merenja brzine strujanja vazduha zavisi od brzine kretanja vazdune mase pa semoe podeliti na :-merenje malih brzina strujanja vazduha

11

-merenje srednjih i velikih brzina strujanja vazduha

Merenje malih brzina strujanja vazduha (0,01 do 0,5 m/s )

Za merenje malih brzina strujanja vazduha najee se koristi katatermometar poHillu.To je alkoholni termometar koji se sastoji od rezervoara za alkohol, kapilarnecevi na kojoj se nalaza odgovarajue oznake (gornja i donja temperaturna crta ) iventila za irenje alkohola.Gornja temperaturna crta je oznaena sa 38 oC a donja sa35 oC.Merenje brzine strujanja vazduha se izvodi tako to se rezervoarkatatermometra uroni u vruu vodu (60-70 oC) i dri u njoj dok se alkohol ne popnekroz kapilarnu cev do sredine gornjeg rezervoara.Tada se katatermometar vadi izvrue vode i pomou krpice se sui instrument i postavlja na stalak na visini od 1,2 do1,5 metara.Posmatranjem instrumenta u visini oiju eka se momenat kada se stubalkohola spusti do gornje temperaturne crte.topericom se meri vreme potrebno da sestub alkohola spusti od gornje do donje temperaturne crte.to je vea brzina strujanjavazduha alkohol e se bre hladiti i samim tim bre spustati od gornje do donjetemperaturne crte. Brzina strujanja vazduha se izraunava pomou tablica .Za izraunavanje brzine strujanja vazduha potrebno je da najpre izraunamo Hill-ovbroj (H) kao kolinik faktora katatermometra (F) i vremena hlaenja katatermometraod gornje do donje temperaturne crte u sekundama (t) po formuli: H=F/tVrednost F se oita na samom katatermometru (ubeleen je na zadnjoj stranikatatermometra) a vrednost t se meri topericom.Brzina strujanja vazduha se odreujeiz odgovarajue tablice na osnovu vrednosti broja H i temperature vazduha spoljnesredine .

Merenje brzina strujanja vazduha preko 0,5 m/s

Za merenje brzine kretanja vazduha srednjih brzina koriste se anemometri.Postojeanemometri sa krilima, sa aicama, termoelektrini, fotoelektrini,radioizotopski.Najree su u upotrebi anemometri sa krilcima.Anemometar sa krilcima se sastoji od rama, propelera sa 8-10 krilaca i mehanizma uobliku sata sa tri kazaljke koji pokazuje rezultate merenja..Aparat se postavi na visinuod 1,2 do 1,5 m upravno u struju vazduha.Posle 1-2 minuta rada, kada se ustalibrzina okretanja krilaca pusti se u rad mehanizam koji pokazuje rezultate i on treba dabude ukljuen tano 1 minut , posle ega se ita ostvarena vrednost brzine strujanjavazduha.Na merau se tom prilikom nalazi brzina strujanja vazduha izraena umetrima u minuti.Da bi se dobila vrednost brzine u m/sec potrebno je proitanuvrednost podeliti sa 60 (broj sekundi u jednoj minuti).Za merenje brzine strujanja vazduha postoje i elektronski aparati koji rade na principuoitavanja pomou detektora i integratora na digitalnom displeju.Princip radadetektora je merenje koliine elektrine energije koja se dodaje da bi se odralakonstantna temperatura sfernog tela tano odreenih dimenzija koja se hladisrazmerno brzini strujanja vazduha oko nje i temperaturi okolnog vazduha.

d. Odreivanje toplotnog zraenja

Merenje toplotnog zraenja moe da bude:

12

-direktno , kada se koriste aktinometri, bolometri, instrumenti sa topljenjem boje,fotoelektrini i piroelektrini aktinometri (energija zraenja se izraava u J/cm2) i-indirektno , kada se koristi globus termometar( njime se odreuje srednja radijacionatemperatura u oC a zatim se iz te temperature izraunava energija toplotnog zraenja).Aktinometar se sastoji od dva termometra pri emu je rezervoar jednog od njihprekriven magnezijum oksidom (bela boja) a rezervoar drugog sa garei (crnaboja).Energija toplotnog zraenja koja padne na na crni rezervoar u potpunosti bivaapsorbovana i dovodi do povienja temperature tog termometra.Energija zraenja kojapadne na beli rezervoar biva skoro u potpunosti odbijena i taj termometar epokazivati temperaturu okolnog vazduha.Razlika u temperaturi izmeu termometrasa belim i crnim rezervoarom je proporcionalna koliini prispele energije zraenja iona se moe odrediti iz odgovarajue tablice.Bolometar ima za prijemni elemenat vrlo tanku metalnu plou, koja prilikomozraivanja menja elektrini otpor srazmerno primljenoj energiji toplotnog zraenja .Taj otpor se meri preciznim galvanometrom.Instrument sa toplenjem boje radi na principu topljenja specijalne boje u zavisnostiod primljene energije toplotnog zraenja.Iz odnosa veliine kruga istopljene boje ivremena izloenosti energiji zraenja odreuje se intenzitet prispelog toplotnogzraenja.Piroelektrini radiometri rade na principu pojave elektrinog naboja na povrinikristala materije prilikom njenog zagrevanja.Intenzitet elektrinog naboja jeproporcionalan primljenoj energiji toplotnog zraenja.Fotoelektrini radiometri energiju toplotnog zraenja pretvaraju u elektrinuenergiju koristei fotoefekat.

Za indirektno merenje energije tolpotnog zraenja koristi se Globus termometar.Globus termometar je uplja kugla od bakarnog lima debljine 1 mm i promera 15,2cm.Spolja je prebojena mat crnom bojom. U nju se postavlja ivin termometar takoda njen rezervoar bude tano u sredini kugle.Prostor izmeu otvora na kugli itermometra treba zatvoriti zatvaraem od gume ili plute.Instrument se postavlja navisinu od 1,2 do 1,5 m.Tom prilikom e crna kugla apsorbovati svu prispelu energijuzraenja zbog ega e doi do zagrevanja vazduha unutar kugle i porasta temperatureglobus termometra. Ovaj porast temperature se registruje na termometru unutar crnekugle.Vrednost toplotnog zraenja se odreuje pomou nomograma nanoenjemrazlike u temperaturi izmeu globus termometra i temperature okolnog vazduha iunoenjem brzine strujanja okolnog vazduha.Na ovaj nain se oitava srednjaradijaciona temperatura izraena u o C.Iz vrednosti srednje radijacione temperature se moe matematikom formulomizraunati i srednji intenzitet toplotnog zraenja neke zatvorene prostorije u J/m2.Pomou elektronskih aparata takoe moemo vrlo precizno odrediti vrednostsrednje temperature tolpotnog zraenja i srednja radijaciona temperatura prostorije .Pomenuti podaci se se mogu oitati na digitalnom displeju zavisno od toga koja jefunkcija birana na tastaturi instrumenta.

Interpretacija izmerenih vrednosti parametara mikroklime

13

Izmereni parametri se uporeuju sa datim vrednostima, koji se smatraju graninim idoputenim (oni su dati u odgovarajuem Pravilniku) i daje se komentar o tome da lisu oni u dozvoljenim granicama ili nisu.

2. ISPITIVANJE AEROZAGAENJA RADNE SREDINE

U cilju analize aerozagaenja radne sredine neophodno je pravilno izabrati mestomerenja.Uzorke vazduha treba uzeti na mestu gde radnik najee boravi tokom rada,zatim, na mestu samog izvora zagaenja i na sredini prostorije.Poeljno je uzetiuzorak i na dva razliita kraja prostorije kako bi se stekao uvid u prostornurasprostranjenost zagaenja. U radnim prostorijama gde nije prisutan direktan izvorzagaenja uzorke treba uzeti na sredini radne prostorije i u njenim uglovima.Ovo vaiza prostorije povrine do 100 m2, a u sluaju da je prostorija vea, na svakih sledeih20 m2 treba uvesti jo po jedno merno mesto.Ukoliko se istrauju gasovi i aerosoli koji su laki od vazduha obavezno je mernomesto postaviti i na platformi ili nekim drugim izdignutim mestima gde radnicirade.Ukoliko se istrauju tetnosti koje su tee od vazduha merna mesta se postavljajuu kanalima, ahtovima, trapovima, prolazima i sl.

Metode odreivanja aerozagaenja

Za odreivanje aerozagaenja uglavnom se koriste tri metode:-direktno oitavanje koncentracije tetnosti u radnom ambijentu-izdvajanje i analiza tetnosti iz poznate zapremine vazduha i-analiza uzorka vazduha uzetog iz atmosfere radnog ambijenta u odreenoapsorpciono sredstvo.Najbolji je prvi metod, ali trenutno postoji samo mali broj tetnosti za koje postojeprihvatljivo razvijeni i precizni ureaji (pr.metan, kiseonik, azot)

Vrste uzoraka

Zavisno od mesta postavljanja aparata za uzorkovanje mogue je:-uzorak uzeti iz opte atmosfere pomou stacionarng uzimaa uzoraka(nepokretniaparat postavljen na mestu gde radnik najvie boravi) i-uzorak uzet iz opte atmosfere pomou linog uzimaa(aparat privren na odelo ililem radnika u visini nosa i usta koga radnik za vreme rada nosi sa sobom).Zavisno od vremena uzorkovanja postoje tri vrste uzoraka:-trenutni uzorci koji pokazuj aktuelnu koncentraciju tetnosti u radnomambijentu.Trajanje uzorkovanja ovom metodom iznosi od 3-4 minuta do 12-15minuta, to zavisi od tetnosti koja se odreuje.-kontinuirani uzorci se uzimaju u toku vie sati u jednoj smeni, ak mogu i za celovreme trajanja smene.-uzorkovanje pomou automatskih registratora podrazumeva neprekidnu registraciju iprikaz koncentracije odreene nokse.Najbolji su registratori sa signalom za opasnostkoji se aktivira kada koncentracija tetnosti pree odreene vrednosti i koncentracije.

14

Aparati za uzimanje uzoraka

Svi aparati za uzimanje uzoraka vazduha se uglavnom sastoje iz dva dela:-pogonski deo koji ima zadatak da obezbedi provlaenje tano odreene koliinevazduha u jedinici vremena preko prijemnog dela aparata i-projemni deo aparata (kolektor) koji ima zadatak da uzme uzorak odnosno da izatmosfere vee odreenu tetnost ili da u sebi zadri deo provuenog vazduha za daljulaboratorijsku analizu.

Danas su najee u upotrebi aparati koji uzimaju uzorke na principima:sedimentacije, filtracije, precipitacije( termo ili elektroprecipitacija), tindalizacije,kolizije(sudaranja), centrifugiranja i sl.

Analiza uzorka u laboratoriji

Uzeti uzorci se dopremaju u laboratoriju gde se vri njihova kvalitativna ikvantitativna analiza.Vrlo je vaan pravilan izbor analitike metode.Odabrana metodatreba da bude dovoljno osetljiva kako bi se odredile i koncentracije koje su dalekoispod maksimalno dozvoljenih vrednost.

Ispitivanje zapraenosti

U upotrebi su dve metode odreivanja zapraenosti:-gravimetrijsko odreivanje, kada se koncentracija praine izraava u mg/m3vazduha, i-konimetrijsko odreivanje , kada se koncentracija izraava u broju estica praine pocm3 vazduha.

Gravimetrijsko ispitivanje zapraenosti

Princip ovog odreivanja zapraenosti se zasniva na proputanju poznate koliinevazduha kroz kolektor u kome se po mogustvu izvri zadravanje sve koliinepraine, ija se teina odredi merenjem i naena koncentracija prikae u miligramimapo metru kubnom vazduha (mg/m3).Aparati rade uglavnom na principu filtracije, kolizije, centrifugiranja,elektroprecipitacije i tindalizacije.Veina aparata radi na principu filtracije. Filterimogu biti izraeni od papira, celuloznih membrana, staklenih vlakana, celuloznihvlakana (vate) i sl.Tipian primer aparata koji radi na principu filtracije jeste "AERA".Pogonski deoaparata radi na komprimovani vazduh i on obezbeuje protok uzorkovanog vazduhabrzinom od 20 litara/minuti kroz kolektor.Kolektor ovog aparata sadrifilter.Preciznom analitikom vagom se izmeri teina filtra pre i posle proputanjavazduha i razlika u teini filtra predstavlja teinu praine izdvojene iz tanoodreene zapremine vazduha .Na ovaj nain se dobija koncentracija praine u jedinicizapremine (mg/m3).Na principu filtracije rade i lini uzimai uzoraka.Oni se sastoje iz pogonskog delai kolektora.Pogonski deo predstavlja pumpa smetena u metalnu kutiju veliineepnog tranzistora i ona obezbeuje protok od oko 2 litra vazduha u minuti.Kolektor

15

je izraen od plastike i tipaljkom privren za odelo radnika.U kolektor se postavljafilter izraen od celuloze, papira ili nekog drugog materijala.Pogonski deo aparata sestavlja u ep radnog odela ili se privruje za pojas radnka.Kolektor se privrujena radno odelo u zoni disanja (najbolje za kragnu).Ovaj aparat radnk nsi sa sobom zavreme obavljanja radnih operacija i na taj nain dobijamo prosenu koncentracijuzapraenosti u disajnoj zoni radnika u zoni njegvog kretanja i u vremenuuzorkovanja.Izraunavanje zapraenosti vri se preciznim merenjem filter papira pre iposle uzorkovanja.Princip kolizije (sudaranja) se sastoji od provlaenja vazduha kroz neki medijum gdee estice praine zbog sudara biti oborene i zadrane.Po ovom principu uzorkovanjepraine se vri u ispiralice napunjene destilovanom vodom ili alkoholom. Ispiralicanapunjena pomenutim tenostima se povee gumenim crevom sa pogonskimmehanzmom koji obezbeuje provlaenje vazduha kroz medijum i tom prilikom edoi do zadravanja i taloenja praine na dnu spiralic.Odreivanje koliine zadranepraine vri se nakon isuivanja tenosti merenjem na analitikoj vagi.

Interpretacija rezultataInterpretacija rezultata merenja zapraenosti sastoji se od uporeivanja dobijenihrezultata merenja u mg/m3 sa maksimalno doputenim koncentracijama.

Konimetrijsko ispitivanje zapraenosti

Ovom metodom se odreuje broj i veliina estica praine u atmosferi radnesredine.Metod se zasniva na principu kolizije (sudaranja) estica praine sakonimetrijskom staklenom ploom na kojoj one bivaju zadrane (zaleplene) radianalize.Merenje se vri aparatom koji se naziva konimetar.Konimetar se sastoji od tri dela:-pogonski deo predstavljen klipom koji omoguuje prvlaenje odreene zapreminevazduha (1cm3; 2,5 cm3 i 5 cm3) i njegovo dopremanje do kolektora-kolektor koji je u vid konimetrijske ploe na iju je povrinu nanesena lepljivasupstanca (najee rasvor vazelina u ksilolu) .Pri dodiru sa ploom vazduh naglomenja pravac a estice praine se noene inercijom, sudaraju sa konimetrijskomploom i lepe na nju.-Konimetrijski mikroskop koji ima sposobnost uvelianja do 200 puta omoguavaanalizu broja , veliine i oblika estica praine.Konimetrom je mogue prebrojavanje i estica respirabilne frakcije praine (esticemanje od 5 mikrona).Ovo je mogue zahvaljujui postojanju udvojene linije nakonimetrijskoj ploi (dve paralelne linije izmeu kojih je razmak od 5mikrona).Okretanjem okulara pomenuta linija se pomera i mogue ju je dovesti nasvako zrno praine i odrediti da li ono vee ili manje od 5 mikrona.Koncentracija estica praine dobija se deljenjem ukupnog broja estica (dobijenogbrojanjem svih estica rasporeenih po celoj konimetrijskoj ploi pomoumikroskopa ) sa brojem provuenih cm3 vazduha.

16

Koncentracija respirabilne frakcije praine se dobija tako to se najpre izbroje sveestice praine a zatim se izbroje sve estice praine vee od 5 mikrona.Oduzimanjembroja estica praine preko 5 mikrona od ukupnog broja estica praine i deljenjem sabrojem provuenih cm3 vazduha dobija se koncentracija respirabilne frakcije praineu radnoj sredini.

Interpretacija dobijenih rezultata

Interpretacija rezultata merenja zapraenosti konimetrijskom metodm sastoji se oduporeivanja dobijenih rezultata merenja sa maksimalno doputenim koncentracijama(MDK) navedenim u vaeem Pravilniku.

Ispitivanje hemijskih tetnosti

Postoje dve metode uzorkovanja:-detekcija,odnosno kvalitativno-semikvantitativna metda-kvantitativna metoda

Detekcija

Ova metoda podrazumeva otkrivanje neke tetnosti u atmosferi radne sredine iodreivanje pribline koncentracije ove tetnosti.Najjednostavnija metoda je primenom specijalnih indikatorom natopljenih papiriakoji u prisustvu odreenih tetnosti menjaju boju.Prema stepenu promene boje moese i priblino odrediti koncentracija ispitivane materije.Najee je u upotrebi multigasni detektor sastavljen od pogonskog dela kojiomoguava protok vazduha kroz kolektor u kome se nalaze staklene indikatorskecevice.Cevice su napunjene filterskim i indikatorskim supstancama koje epromenom boja ukazivati na prisustvo ispitivane nokse.Na staklenom zidu svakecevice je oznaeno za koju hemijsku supsancu je namenjena.Oitavanje se vriposmatranjem promene boje indikatora u cevici.Na osnovu intenziteta promene bojese moe priblino odrediti koncentracija tetnog agensa.

Kvantitativno odreivanje

Kvantitativna analiza gasova i para u vazduhu radne sredine podrazumeva uzimanjeuzorka vazduha radne sredin i kasnije njihovu kvalitativnu i kvantitativnulabratorijsku analizu.Koncentracija gasova i para se izraava u mg/m3 ili ppm.Aparati se sastoje iz pogonskog dela i kolektora.-pogonski deo predstavlja pumpa-kolektor ini ispiralica (staklena epriveta koja sadri hemikaliju koja e za sebevezati ispitivanu supstancu - pri emu svaka hemijska noksa ima svoju specifinuhemikaliju za koju se vezuje).

17

Unapred pripremljeni rastvori (zavisno od hemikalije koja se detektuje) sipaju se uispiralicu kroz koju se provlai vazduh iz radne sredine.Prilikom prolaska vazduhakroz tenost ona u sebi zadrava noksu za ije je uzorkovanje namenjena.Nakon togaispiralica se odvaja od pogonskog mehanizma i nosi u laboratoriju gde se vrikvalitativna i kvantitativna analiza uzorka.Osim ispiralice kao kolektor moe da poslue filterski diskovi od staklenih,celuloznih ili karbonskih vlakana,aktivni ugalj ili silika gel.

Kao priruno sredstvo za uzorkovanje mogu da poslue i staklene boce od 2; 5 ili 10litara.Uzorak vazduha u takvu bocu se uvlai tako to se boca napuni vodm, odnesena mesto uzorkovanja gde se pomu slavine voda polako ispusti.Prilikom isticanjavode na njeno mesto ulazi vazduh.esto se za uzorkovanje koristi i gumeni balon koji se okolnim vazduhom punipomou rune pumpe.

Metode analize gasova i para

Uzorci vazduha se dopremaju u laboratoru gde se primenom raznih metoda vrikvalitativna i kvantitatvna analiza.Najee su u upotrebi fotometrijske, kalorimetrijske, spektrofotometrijske igasnohromatografske metode.

Interpretacija rezultata

Interpretacija rezultata merenja toksinih gasova i para u vazduhu radne sredinesastoji se u uporeivanju rezultata merenja izraenih u mg/m3 ili u ppm samaksimalno dozvoljenim koncentracijama datim u Pravilniku.

3. ISPITIVANJE MIKROBIOLOKIHTETNOSTI U RADNOJ SREDINI

Mikrobioloka kontrola radne sredine obuhvata: Kontrolu povrina Kontrolu vazduha

Kontrola povrina

U cilju mikrobioloke kontrole povrina koriste se dve metode: Bris pomou tapia Otisne ploice

Bris pomou tapia Za uzorkovanje su potrebni sterilni brisevi, uronjeni u epruvetu u kojoj se nalazi 5 mlfiziolokog rasvora i abloni sa otvorom odreenih dimenzija (kod nas su u upotrebiabloni sa otvorima 4x5 cm).Epruveta u kojoj se nalazi bris paljivo se otvori i laganim pritiskom uz zid epriveteistisne suvina voda i vlano se obrie povrina unutar ablona postavljenog na

18

ispitivanoj povrini.Bris se uzma tako to se vue po povrini u cik cak smeru tri putaprema gore i dva puta vodoravno.Posle toga se bris vraa u epruvetu i u vertikalnompoloaju doprema u laboratoriju na dalju obradu. U laboratoriji se vri zasejavanjebriseva na hranljive podloge, termostatiranje, brojanje kolonija, identifikacijamikroorganizama i ocena uzorka.

Otisne ploiceU upotrebi su gotove komercijalne ploice koje se pre upotrebe otvore i agarpritisnemo na povrinu koju ispitujem pri emu agar mora da se difuzno prilepi zapovrinu koji ispitujemo.Otisna povrina iznosi 21 cm2. Nakon 30 sekundiravnomernog pritiska ploica se paljivo skida, poklapa i transportuje do laboratorije.U laboratoriji pored kvalitativne analize moemo dobiti i kvantitativnu analizu,odnosno broj mikroorganizama na jedinicu povrine.Interpretacija rezultataKod metode sa brisevima u fiziolokom rasvoru za radne povrine u prehrambenojindustriji vai propis po kojem se smatra da je uzorak zadovoljavajui ako sadri do200 kolonija sa povrine od 20cm2.Bez obzira na broj kolonija bris se smatra neistim ako sadri sledeebakterije:Escherichia kolli, Streptococcus faecalis, proteus spec.,Pseudomonasaeroginosa i sl.

Kontrola vazduha

Pri ovoj kontroli se najee koriste metode koje se zasnivaju na principusedimentacije, filtracije i aspiracije.

Metod sedimentacije

Metod se zasniva na sedimentaciji aerosola iz vazduha na sedimentacijske ploice-Petrijeve olje.Otklopljena Petrijeva olja se postavlja na odreeno mesto koje se ispituje i ostavida stoji 1-3 sata. Posle toga se Petrijeva olja zaklopi i alje u laboratoriju gde seinkubira u termostatu 24 sata na 35 stepeni C, a potom na jo 24 sata na sobnojtemperaturi.Rezultati se ocenjuju kvalitativno i kvantitativno.Interpretacija rezultataU bolnikim sobama ne bi trebalo biti vie od 100 kolonija na povrini Petrijeve oljepromera 10 cm, u operacionim salama 5-10 kolonija i sobama za intenzivnu negu 20-30 kolonija.

Metod filtracije

Pomou odreene pumpe se kroz filtre provlai poznata zapremina vazduha. esticeaerosola se zadravaju na povrini ili nekoliko mikrona ispod povrinefiltra.Membrane filtra se posle toga protresaju u sterilnom fiziolokom rastvoru da bise estice dispergovale. Odmerene koliine suspenzije se meaju sa otopljenimagarom, inkubiraju i broje bakterije.

19

Drugi nain uzorkovanja je da se pomou Impinger pumpe vazduh provlai krozsterilnu tenost koju potom filtriramo kroz membranski filtar koji odlaemo nahranljivu podlogu.Uzorak zatim ocenjujemo kvantitativno i kvalitativno i odreujemobroj mikroorganizama u m3 vazduha.

.Metod aspiracije

Ovaj metod se zasniva na aspiraciji poznate koliine vazduha u jedinici vremenapreko hranljive podloge. Aspirirani vazduh prelazi preko povrine hranljive podlogekoja se nalazi u Petrijevoj posudi. Posle isteka odreenog vremena Petrijeva posudase zatvara i nosi u laboratoriju gde se vri inkubacija i mikrobioloka obradauzorka.Obavlja se brojanje izraslih bakterija, a vrednosti se izraavaju brojembakterija na m3 vazduha.

4. MERENJE I ANALIZA VIBRACIJA U RADNOJ SREDINI

Da bi se procenio uticaj vibracija na organizam eksponovanog radnika potrebno je dase najpre izvri analiza svih inilaca koji karakteriu ekspoziciju:poloaj tela radnikau toku rada, mesto i pravac dejstva vibracija, duina trajanja izloenosti vibracijamakao i karakteristike vibracija(opte ili lokalne; periodine ili promenljive).Zatim jepotrebno merenje vibracija adekvatnim instrumentima i dobijene rezultate jeneophodno uporediti sa dozvoljenim vrednostima koje su regulisane odgovarajuimstandardima.Osnovni fiziki parametri vibracija su : frekfencija, pomeraj, brzina i ubrzanje.Za merenje vibracija se najee koristi kapacitivna metoda kojom se amplitudavibracija pretvara u elektrini signal. Merenje se vri pri normalnom radu maina iureaja koji su izvor vibracija.U naoj zemlji se najee koriste instrumenti danskefirme Bruel & Kjaer.Delovi instrumenta su:pretvara vibracija, pretpojaiva,pojaiva, merni analizator i ureaj za oitavanje ili zapisivanje.Pretvara vibracija treba da odreeni parametar vibracija pretvori u analognielektrini signal.Pretpojaiva ima ulogu da vrlo slab elektrini impuls iz pretvaraadovede do pojaivaa u kome se on prevodi na veliinu potrebnu za rad mernoganalizatora instrumenta.Na ureaju za oitavanje se proita vrednost odreenogparametra vibracija.Dodavanjem frekfencijskog analizatora sa odgovarajuim filtrommogue je izvriti i frekfencijsku analizu vibracija.

5.MERENJE BUKE U RADNOJ SREDINI

Za procenu dejstva buke od najveeg znaaja su tri veliine: nivo intenziteta,frekfentni sastav buke i duina trajanja izloenosti buci.Nivo intenziteta se izraava udecibelima (dB).Frekfencija buke se izraava u hercima (Hz) a analiza frekfentnog

20

sastava buke se obavlja pomou oktavnih i treinsko oktavnih filtara, tako to se meriintenzitet buke na odreenim frekfencijama.Za oktavnu analizu se koriste sledeefrekfencije: 31,5 Hz;63Hz; 125 Hz; 250Hz; 500 Hz;1000 Hz; 2000 Hz; 4000 Hz;8000 Hz i 16ooo Hz.Dva snovna naina merenja buke su objektivni i subjektivni. U cilju to boljegsagledavanja tetnih efekata buke preporuuju se oba naina merenja istovremeno.

1.Subjektivne metode merenja buke

Ove metode su usmerene na procenu ometajueg i tetnog dejstva buke.Subjektivnomerenje podrazumva direktno reagovanje oveka na fiziko stanje sredine u kojojvlada buka odreenih karakteristika. Procenjuje se potreban napor pri govoru kojim sepostie sporazumavanje u sredini u kojoj vlada buka.

2.Objektivne metode merenja buke

Pre nego to se pristupi merenju buke vri se prethodno upoznavanje sakarakteristikama buke kojoj je radnik izloen.Merenje buke obuhvata sve tipove buke: kontinuirane, diskontinuirane , sa promenljivim nivoima , udarima, kao i njihovovremensko trajanje.Nivo zvunog pritiska se odreuje merenjem na mestima na kojima se u toku radanalazi radnik i to u visini njegovih uiju na udaljenosti od 20 cm.Na fonometru sedirektno oitava ekvivalentni nivo buke u dB.Ukupni nivo buke izmeren u dB ne daje informaciju o frekfentnom sastavu buk niti otome kako ovek reaguje na tu buku.Da bi se to korigovalo standardizovane su triteinske krive "A","B", i C" a potom i teinska kriva "D" koja slui iskljuivo zamerenje buke u bvlizini aerodroma.Osetljivost uva za pojedine frekfencije tonovanajvie odgovara krivi "A" mernih instrumenata i zato se najee prilikom procenedejstva buke na organ ula sluha koristi subjektivni filter "A". Prema vaeemPravilniku instrument za merenje buke treba da omoguava merenje linearnog iekvivalntnog nivoa sa filtrom A i oktavnu analizu u opsegu srednjih frekfencijaoktava od 16 Hz do 16 KHz.Instrumenti za merenje bukeInstrumenti za merenje buke rade na principu pretvaranja energije zvuka u elektrineimpulse i sastoje se od :mernog mikrofona, pretpojaivaa, pojaivaa, oslabljivaa isubjektivnih filtara (A,B,C i D).Za merenje nivoa buke se koriste instrumenti pod nazivom fonometri. Oni imajuugraene filtre pomou kojih se ostvaruju korekcije u skladu sa teinskim krivama,tako da se nivo buke meri direktno u dB(A), dB(B), dB(C) i dB(D).Impulsna buka semeri pomou impulsnog fonometra.Dodavanjem oktavnih i treinsko oktavnih filtera omoguena je oktavna odnosnotreinsko oktavna analiza frekfentnog sastava buke u opsegu srednjih frekfenci od31,5 Hz do 16 kHz.Ovi filtri se prikljuuju na fonometar i za svaku sredinufrekfenciju se meri i belei intenzitet buke u dB(A).

Danas postoje epni dozimetri buke koji kontinualno pokazuju akumulisanu dozubuke u toku radnog vremena.Ovaj instrument pokazuje akumulisanu dozu buke kao

21

procenat maksimalno dozvoljene dnevne ekspozicije.Instrument uraunavakratkotrajne vrhove nivoa buke i upozorava kada vrhovi prelaze 140 dB(A).

Za kontinuirano praenje nivoa buke tokom celog radnog vremena koriste se softveriza statistiku analizu nivoa . Softver uzima uzorke jednosekundnog nivoa buke isvakog sata daje rezultate o kretanju buke na radnom mestu.

Interpretacija rezultata merenja buke

tetno delovanje buke se ocenjuje uporeivanjem doputenog nivoa buke naodreenom radnom mestu sa izmerenim nivoom buke.Dozvoljeni nivoi buke zaviseod :1.Od vrste rada.Najvee dozvoljene vrednosti za fiziki rad a bez zahteva zamentalnim naporom su 85 dB(A).2.Od naina sporazumevanja na radnom mestu.Ako postoji potreba sporazumevanjanormalnim govorom na udaljenosti od 4 m doputeni nivo intenziteta buke iznosi 50dB.Mogunost sporazumevanja telefonom je zadovoljavajua kada je nivo buke do 55dB(A) a nezadovoljavajua kada je nivo intenzitet buke iznad 75 dB(A).3.Od frekfentnog sastava buke.Ako je izmeren opti nivo buke od 85 dB(A)dozvoljeni nivo na pojedinim frekfencijama je: na 4ooo Hz (do 75,9 dBA); na 2000Hz (do 77,7 dBA) a za frekfencu od 1000 Hz do 80 dBA.

4.Od duine dnevne ekspozicije.Ako je buka intenziteta 90 dB(A) doputeno vremeizlaganja je 4 sata.Za buku intenziteta 115 dB(A) doputeno vreme izlaganja je 7minuta.

6.ISPITIVANJE OSVETLJENOSTI U RADNOJ SREDINI

Postoje dve metode za merenje osvetljenosti u radnoj sredini:1. Fotometrijska metoda-koja se koristi za merenje vetakog i prirodnog osvetljenja

i2. Geometrijska metoda-koja se koristi za ispitivanje prirodnog osvetljenja

Fotometrijska metoda

Ova metoda slui za brzo i neposredno odreivanje jaine osvetljenosti pomoufotoelektrinih aparata luksmetara.Jaina osvetljenosti se tim merenjem izraava uluksima.Merenje jaine osvetljenosti luksmetrom se zasniva na principu pretvaranja svetlosneu elektrinu energiju, pomou fotoelektrine elije, gde se koristi osobina pojedinihmetala da stvaraju elektrinu energiju u sluaju da su izloeni svetlosnim zracima.zaizradu fotoelktrinih elija najee se koristi selen.Jaina nastale elektrine struje semeri osetljivim ampermetrom a zavisi od koliine svetlosti, koja dospeva nafotoelemenat.Ukoliko je koliina svetlosti koja dospeva na fotoelemenat vea, biejaa i elektrina struja koja se stvara i obrnuto.

22

Luksmetar se sastoji od dva dela:fotoelije i galvanometra sa skalom za oitavanjejaine osvetljenosti u luksima.Uz fotoeliju postoje i odgovarajui filtri sa odreenimkoeficijentom apsorpcije svetlosne energije.Filter se koristi kod merenja osvetljenostiiji intenzitet prelazi maksimalne vrednosti na skali luksmetra.Merenje se vri tako to se fotoelija postavi horizontalno na radnu povrinu i oita serezultat na skali luksmetra.Ako su vrednosti vee od maksimalnih vrednosti na skali,koristi se filter, kojim se pokrije fotoelija a kod obraunavanja se dobijena vrednostmora korigovati koeficijentom filtra.

Geometrijska metoda

Ova metoda slui za procenu prirodne osvetljenosti i obuhvata izraunavanjesvetlosnog koeficijenta, upadnog ugla i ugla otvora.Svetlosni koeficijenat predstavlja odnos povrine zastakljenog dela prozora premapovrini poda.Za radne prostorije svetlosni koeficijenat ne sme da bude manji od 1/5;za kancelarije i uionice ne manje od 1/4; za prostorije gde se obavljaju precizniposlovi ne manji od 1/3.Upadni ugao svetlosti je ugao koji zatvaraju linije koje izlaze iz iste take sa sredineradne povrine ka donjoj i gornjoj povrini prozora.Upadni ugao treba da iznosinajmanje 27 stepeni.Ugao otvora ine dve prave linije koje izlaze iz jedne take radnog mesta, od kojihjedna dodiruje gornju ivicu prozora a druga gornji deo suprotne zgrade.Ugao otvorane sme biti manji od 5 stepeni.

7.ISPITIVANJE JONIZUJUEG ZRAENJA U RADNOJ SREDINI

Radijaciona dozimetrijska kontrola podrazumeva:1.Dozimetrijsku kontrolu radne sredine i2.Dozimetrijsku kontrolu lica koja rade sa izvorima jonizujuih zraenja.

Kontrola radne sredine

U cilju kontrole radne stredine najee se koriste Rendgen gama dozimetri koji sesastoje iz dva dela.Jedan deo predstavlja jonizaciona komora, a u drugom delu senalaze baterije kao izvor jednosmernog napona.U unutranjosti komore se nalazigas.Jonizujue zraenje ulaskom u komoru proizvodi pozitivne i negativne jonskeparove od satoma gasa.Njihovo kretanje je usmereno u elektrinom polju uunutranjosti komore u zavisnosti od naelektrisanja anode ili zidakomore( katoda).Ovo kretanje naelektrisanja unutar komore izaziva proticanje strujekoja se odvodi u drugi deo dozimetra gde se pojaava i prikazuje na mernominstrumentu.Na ovaj nain oitavamo jainu apsorbovane doze i apsorbovanu dozuzraenja u Grej-ima(Gy).

23

Na principu jonizacije radi i Prenosni dozimetar Babylaine koji ima jonizacionukomoru i baterije.Koristi se za merenje jaine apsorbovane doze zraenja i za merenjeapsorbovane doze zraenja u Gy.

Kondenzatorska jonizaciona komora se koristi samo za odreivanje ekspozicionihdoza zraenja ( izraava se u Kulon -u po kg u jednoj sekundi).Ona se sastoji odkomore u kojoj se nalazi elektroda.Komora je ispunjena vazduhom pod normalnimatmosferskim pritiskom.Pomiou posebnog ureaja se oitava izmerenaerkspoziciona doza zraenja.U cilju kontrole radioaktivne kontaminacije povrina najee se korist GajgerMuller-ovi brojai.Oni rade na principu jonizacije.Pri prolasku jonizujueg zraenjakroz odreenu zapreminu gasa u GM (Gajger Muller) cevi, stvaraju se pozitivni inegativni joni i nastaje odreena koliina elektrine energije.Pristizanje negativnihjona na anodi GM cevi registruje se kao strujni impuls na elektronskominstrumentu.Ovi strujni impulsi su proporcionalni aktivnosti (odnosno broju raspada ujedinici vremena) mernog izvora jonizujueg zraenja, ali ne zavise od energijezraenja.Strujni impuls samo daje podatak o trenutku prolaza jonizujue estice krozosetljivu zapreminu GM cevi, ali ne daje podatak o prirodi i energiji zraenja.Zbogtoga GM brojai spadaju u neproporcionalne brojae, jer se pomou njih ne moeodrediti energija jonizujueg zraenja ve samo relativna aktivnost, odnosno brzinabrojanja izraena u impulsima u jedinici vremena.

Dozimetrijska kontrola lica koja rade sa izvorima jonizujueg zraenja-linadozimetrija

U cilju line dozimetrije lica najee su u upotrebi tri vrste linih dozimetara:1.Penkalo dozimetar-radi na principu jonizacione komore.Ima izgled penkala i unjemu se moe svakog momemta oitati primljena doza.Loa strana mu je to jeveoma neprecizan.2.Film dozimetar-radi na principu rendgenskog filma.Nosi se 30 dana i posle togperioda se na osnovu stepena zatamnjenja filma odreuje primljena doza.Loa stranaje u tome to se tek posle 30 dana razvija film i odreuje primljena doza a dobrastrana to je vrlo precizan.3.Termoluminiscentni dozimetri- su najprecizniji.Oni sadre materiju kaja kada seozrai a potom zagreje emituje svetlost odreene boje. Na osnovu boje i intenzitetasvetlosti odreuje se primljena doza.Loa strana je u tome to se oitavanje primljenedoze vri nakon 30 dana.

8. ANALIZA RADNIH MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA RADA-KARTON RADNOG MESTA

Analizu radnih mesta vri tim strunjaka sainjen od:-specijaliste medicine rada-inenjera tehnologije-inenjera elektronike-inenjera zatite na radu

24

-psihologa-socijalnog radnika-vieg i srednjeg medicinskog osoblja koje vri merenja u radnoj sredini

Postupak analize radnih mesta treba da obuhvati:1.Zadatak radnog mesta2.Opis i popis poslova na tom radnom mestu3.Materijal sa kojim se radi4.Maine, alati i ureaji sa kojima se radi5.Opta i lina tehnika zatitna sredstva6.Telesne aktivnosti za vreme rada7.Psiholoki zahtevi radnog mesta8.Traumatogenost radnog mesta9.Karakteristike radne prostorije10.Analiza radne sredine(mikroklimatska i fiziko hemjska ispitivanja)11.Profesionalne tetnosti prisutne na radnom mestu12.Medicinske indikacije i kontraindikacije za rad na tom radnom mestu.

Elementi kartona radnog mesta su:1.Naziv radnog mesta2.Opis poslova i radnih zadataka radnog mesta2.1.Opis tehnolokog procesa rada2.1.1.Naziv poslova2.1.2.Zadatak radnog mesta(popis poslova)2.1.3.Vrsta proizvoda(poluproizvoda, usluge )2.1.4.Predmeti rada(sirovine i materijali-opisati vrstu, prirodu, ambalau, teinupakovanja materijala i sirovina sa kojima se manipulie)2.1.5.Sredstva rada (naziv, tip ) a)Maine i ureaji b)Mehaniki alat c)Runi alat d)Izvori energije3.Karakteristike rada i radnog procesa3.1.Postupak tehnologije (Savremen ili zastareo)3.2.Nain obavljanja rada( Runo, mehanizovano , na traci)3.3.Kakav je osnov rada(Pismeni nalog, Usmeni nalog, Crtei ili skice)3.4.Da li je rad normiran (Pojedinana norma, grupna norma, Nije normiran)3.5.Kako radnik obavlja posao ? ( Potpuno sam, U timu, U prisustvu drugih)3.6.Kakav je ritam rada ? (Slobodan, odreen ritmom maine)3.7.Da li se rad obavlja na terenu ? (Stalno, Povremeno, Ne postoji rad na terenu)3.8.Kakvi su poslovi (Stalni, Sezonski)3.9.Mesto rada (Zatvoren prostor, Otvoren prostor, Ispod nivoa zemlje)3.9. Da li je prisutan rad na visini ?4.Psihofizioloki zahtevi rada4.1.Stepen potrebne sposobnosti ulnih funkcija a)Otrina vida na blizinu b)Otrina vida na daljinu

25

c)Dubinska otrina vida d)irina vidnog polja e)Razlikovanje boja f)Adaptacija na tamu g)Lokalizacija zvuka h)Razlikovanje nivoa i boje zvuka i)ulo mirisa j)ulo ukusa k) Taktilna osetljivost4.2.Stepen potrebne psihomotorne sposobnosti a)Snaga b)Brzina reagovanja c)Opta telesna spretnost d)Spretnost i preciznost pokreta ruku e)Spretnost i preciznost pokreta aka i prstiju f)Okulo motorna koordinacija 4.3.Stepen potrebnih intelektualnih sposobnosti a)Opta intelektualna sposobnost b)Verbalna sposobnost c)Koncentracija i distribucija panje d)Pamenje usmenih naloga e)Pamenje pismenih naloga f)Pamenje skica, crtea i detalja g)Shvatanje prostornih odnosa h)Shvatanje mehanikih odnosa4.4.Potrebne osobine linosti a)Socijalna prilagodljivost b)Inicijativnost c)Smisao za rad sa ljudima i rukovoenje d)Odgovornost e)Emocionalna stabilnost4.5.Stepen teine i vrsta napora a)Senzorni napor (mali, srednji, veliki, vrlo veliki) b)Psihomotorni(mali, srednji, veliki, vrlo veliki) c)Intelektualni napor(mali, srednji, veliki, vrlo veliki) d)Ukupni psiholoki napor(mali, srednji, veliki, vrlo veliki)5.Fiziko optereenje-teina rada 5.l.Vrsta optereenja i trajanje optereenja (Nema, Povremeno, esto, Stalno) a)Sedenje b)Stajanje c)Hodanje d)Prinudni poloaj tela e)Podizanje i noenje tereta -Uestalost i broj dizanja na jedinicu vremena -Pojedinani teret u Kg f)Angaovanje velikih miinih grupa( preko 60% miine mase) g)Angaovanje malih miinih masa(sistem aka)

26

5.2.Optereenje pojedinih delova tela i trajanje optereenja(Nema, Povremeno, esto,Stalno) a)Desna ruka (Prsti-aka) b)Leva ruka (Prsti-aka) c)Desna ruka(aka-podlaktica) d)Leva ruka(aka- podlaktica) e)Stopalo (desno- levo) f)Noga (Desna - Leva) g)Trup (Lea i ramena)5.3.Vrsta rada (Preteno dinamian ili preteno statian)5.4.Teina rada (Lak, Srednje teak, Teak, Vrlo teak).6.Objektivni pokazatelji uslova radne sredine (izmerene i dozvoljene vrednosti)6.1.Mikroklima a)Temperatura vazduha b)Relativna vlanost vazduha c)Brzina strujanja vazduha d)Toplotno zraenje 6.2.Osvetljenost prostorije a)Prirodna b)Vetaka6.3.Buka a)Intenzitet u dB 9Ekvivalentni nivo) b)Analiza spektra buke6.4.Vibracije6.5. Praina a)Gravimetrijski (Ukupno mg/m 3) b)Procenat slobodnog SiO2 c)Broj estica na cm 3 veliine do 5 mikrona (Koniometrijska metoda)6.5.Hemijske tetnosti6.6.Bioloki agensi6.7.Zraenja a)Jonizujua b)Nejonizujua7.Specifinosti i zahtevi rada7.1.Potreban pol (Muki, enski, Sve jedno)7.2.Potrebne godine starosti (od do)7.3.Potrebno radno iskustvo7.4.Potrebne zdravstvene sposobnosti i osobine izvrioca poslova7.5.Reim rada a) Rad u smenama b)Rad u turnusu7.6.Nedeljni fond radnih asova7.7.Odmori u toku rada (Jednokratna pauza od 30 minuta ili drugi oblici i vreme pauze)7.8.Sadraj pauze (Uzimanje obroka, rekreacija i drugo)8.Podaci o merama zatite na radu8.1.Snabdevenost linim zatitnim sredstvima8.2.Osiguranje d udara elektrine struje

27

8.3.Spreavanje nastanka poara i ekspolzija8.4.Osiguranje potrebnih puteva za prolaz, transport i evakuaciju)8.5.Osiguranje od delovanja opasnih supstanci i zraenja8.6.Posebne mere zatite radnika a)lina zatitna sredstva b)tehni;ko-tehnoloke mere c)zdravstvene mere (preventivni pregledi) d)organizaciono-normativne mere9.Pokazatelji rizika povreivanja9.1.Godinja stopa povreda na 100 radnika9.2.Procenat tekih povreda10.Evidencija radnika proglaenih invalidima rada na ovom radnom mestu11.Evidencija hronino obolelih radnika na ovom radnom mestu12.Odsutnost sa posla zbog blesti i povreda na tom radnom mestu13.ZAKLJUAK a)Da li radno mesto ima karakter poslova i zadataka sa posebnim uslovima rada b)Izvriti kategorizaciju radnog mesta sa odreivanjem stepena rizinosti u 4kategorije: I.kategorija-Optimlni uslovi II.kat.-postoje tetnosti u granicama dozvoljenih vrednosti i nema opasnsti po zdravlje radnika III.kat.-postoje tetnosti iznad dozvoljenih vrednosti i one mogu izazvati reverzibilne promene.To su radna mesta sa pose- bnim uslovima rada IV kat.-postoje tetnosti koje mogu izazvati trajne patoloke promene .To su radna mesta sa posebnim uslovima rada c)Dati predloge i mere zatite (Tehnike, medicinske, organizacione).

PRIKAZ KARTONA RADNOG MESTA SA POSEBNIM USLOVIMA RADA

1.Zadatak radnog mesta :Kuvanje i pakovanje kalijevog sapuna i bitumenskihlakova2.Opis i popis poslova:Na ovom radnom mestu se obavlja proces kuvanja sapuna ibitumenskih boja i lakova.Koriste se sledea sredstva za rad : kazan za kuvanje,cisterna za skladitenje, lopata za sipanje materijala, krpe, kutlae i kaike zameanje.-radne zadatke dobija od poslovoe-vri pripremu kazana i sirovina za ariranje-sam pomou rune lopate vri ariranje kazana sa sirovinama-kontrolie kuvanje sapuna i lakova sa povremenim meanjem kutlaom-vri istakanje i ujedinjenje bitumenom-jednom nedeljno vri pranje kazana rastvorom natrijum hidroksida-rad obavlja u stojeem poloaju-u procesu rada bitumen isparava

28

-tokom rada je stalno prisutna opasnost od povrede i zadobijanja opekotina usledprskanja vrele tenosti-tokom rada radnik koristi radno odelo i rukavice3.Materijal sa kojim se radi:Vie masne kiseline,Natrijum hidroksid, kalijumhidroksid, bitumen i druge prirodne i sintetike smole.4.Karakteristike rada:a)U telesnom pogledu rad je naporanb)Rad zahteva preteno snagu miia rukuc)Za izvoenje radnih operacija preteno se koriste obe ruked)Ritam rada je vezan za zadatkee)Radnik mora raditi srednje brzof)Rad se sastoji u obavljanju razliitih operacijag)Rad je povremeno statan i povremeno dinamian5.Telesne aktivnosti koje rad ukljuuje:Poloaj tela pri radu:stajnje, sagibnje, hodanjeU toku radnih operacija radnik se penje nekoliko puta uz metalne stepenice na visinuod 2m i vri runo meanje smese u kazanu.Stepenice su montane i ograene.Za izvoenje radnih operacija potrebna je bobra okulomotorna koordinacija6.Psiholoki zahtevi radnog mesta:a)Potrebna inteligencija:prosenab)Potreba shvatanja mehanikih odnosa:prosenac)Potreba shvatanja prostornih odnosa:prosenad)Potreba shvatanja odnosa meu povrinama:prosenae)Pri radu je potrebna koordinacija opaanja i pokreta:prosenaf)Pri obavljanju radnih operacija potrebno je:razumevanje radnog naloga,snalaljivost i odgovornostg)potreban vid na blizinu:proseanh)Potreban vid na daljin: proseani)Kolorni vid: nije potrebanj)Vidni yadaci radnog mesta su u vezi: manje preciznih radovak)Potrebna sluna osetljivos: normalnal)Potrebna brzina reagovanja na radnom mestu: prosenam)Potrebna spretnost ruku: prosenan)Planiranje posla: nije potrebnoo)Potrebna inicijativa srednjap)Potrebna taktinost u radu : dobraq)Potrebna emocionalna stabilnost : strednjar)Mentalni napor :srednji

7.Uvid u profesionalni traumatizama)Mogunost povreivanja na radnom mestu : postoji od mehanikih udara i povredevrelim predmetima.b)Ugroeni delovi tela :prsti ruku i oic)Mogunost povrede na radnom mestu : prosena

8.Karakteristike radne prostorijea)Subjektivna procena uslova radne sredine : hladan pogon, vlaan pogon i prisustvoneprijatnih mirisa

29

b)Mikroklimatska merenja:-Temperatura vazduha: 12,5 o C MDK=17-22_Relativna vlanost: 74% MDK=75%-Brzina strujanja vazduha :0,22 m/sec MDK=o,3 m/secc)Fiziko hemijska merenja-Buka; 77 dB(A) MDK=80 dB(A)-Praina Konimetrijski(/cm3) 70 MDK=1750 % estica ispod 5 mikrona 92 -Osvetljenost 450 Lx Potrebno=80-150-Hemijske nokse Kalijev hidroksid 2,8 mg/m3 MDK=2mg/m3 Nafta 110 mg/m3 MDK=300 mg/m3 Vajtpirit 220 mg/m3 MDK=300 mg/m3 Homolozi benzena(toluol) 30 ppm MDK=60 ppmd)Komentar o rezultatima merenja:Mikroklima izvan zone komfora.Hemijske nokse: KOH iznad MDK, a koncentracijetoluena, nafte i vajtpirita u granicama MDK ali iznad optimalnih.9.Organizaciono personalni podacia)rad se obavlja u jednoj smenib)Posao se prima od poslovoe i predaje istomc)Osnov za rad je usmni nalogd)Radnik obavlja posao:sam ili u prisustvu drugih licae)Rad se obavlja :na osnovu uvebanostif)Na radnom mestu se obavljaju :Od poetne do zavrne operacije10.Profesionalne tetnosti na radnom mestu: -Niska temperatura -KOH , NaOH -Buka -Homolozi benzena (toluen)11.ZakljuakRadno mesto Kuvanje i pakovanje kalijevog sapuna i bitumenskih lakova, na osnovudobijenih rezultata ima tretman radnog mesta sa posebnim uslovima rada i tretira sekao radno mesto sa rizikom III stepena.12.Medicinske kontraindikacije za rad na ovom radnom mestu:-Hronina oboljenja respiratornog sistema-Organska oboljena CNS-a-Epilepsija-Psihijatrijsa oboljenja-Oboljenja krvi i krvotvornih organa-Oboljenja jetre, bubrega, polnih lezda_Poremeaji ovarijalno menstrualng ciklusa,ene u graviditetu i laktaciji,-Osobe mlae od 18 godina,-Hronini alkoholizam-Oboljenja endokrinog sistema13. Mere prevencije:Obavezni pregledi radnika na 12 meseci.Lina zatitna odea i obua za zimski i letnji period

30

Opta higijena radnih prostorijaRedovno pranje ruku vodom i sapunomLokalna ventilacija iznad kazana za kuvanjeOpta ventilacijaSkraenje radnog vremena na 7 sati dnevnoUvean godinji odmor za 5 radnih dana.

14.Evidencija radnika koji trenutno rade na ovom radnom mestu: Ime i rezime Pol Godna roenja Radni sta na ovom mestu D.B. M 1939 25 godina D.D. M 1940 30 godina15.Evidencija radnika profesionalno obolelih i povreenih na ovom radnommestu:Nema evidentiranih profesionalnih oboljenja i povreda.16.Evidencija o nastaloj invalidnosti radnika sa ovog radnog mesta:Nemaregistrovanih invalida rada17.Evidencija horino obolelih radnika na ovom radnom mestu:_D.B.-Hypertensio arterialis labilis-D.D.-Hypertensio arterialis i Syndroma dyspepticum

Potpisi lanova tima koji je izvrio analizu:

9. LINA ZATITNA SREDSTVA

Lina zatitna sredstva slue da zatite odreeni organ, organski sistem, delove telaradnika ili ceo organizam radnika od delovanja odreene nokse. Ova sredstva seupotrebljavaju samo kada ne postoji mogunost primene drugih mera zatite naradu.Efikasna zatita linim zatitnim sredstvima treba da ispuni nekoliko uslova:Lina zatitna sredstva treba da potpuno odgovaraju svojoj nameni, odnosno treba daradnika uspeno zatite od odreenih noksi ili da dejstvo tetnosti svedu nadozvoljenu meru.1. Lino zatitno sredstvo treba da bude tako konstruisano da radniku na priinjava

dodatne napore pri upotrebi niti da oteava njegov normalan rad.2. Lina zatitna sredstva moraju biti sainjena od materijala koji omoguavaju lako

odravanje u istom i ispravnom stanju.Materijal od koga su izraena sredstvamora biti otporan prema koroziji, promeni temperature , dejstvu dezinfekcionihsredstava ,kidanju, udaru ili lomu, ne sme biti zapaljiv i treba biti otporan nadejstvo elektrine struje.

31

3. Lina zatitna sredstva moraju biti tako konstruisana da potpuno odgovarajuantropometrijskim karakteristikama radnika.

4. Materijal od koga se izrauju ova sredstva ne sme da ima neugodan miris, danadrauje kou ili pusta boju.

Lina zatitna sredstva su podeljena prema nameni i delu tela, organa ili sistema kojitite na: Sredstva i opremu za zatitu glave, Sredstva i opremu za zatitu oiju i lica, Sredstva i opremu za zatitu organa za disanje, Sredstva i opremu za zatitu ruku, Sredstva i opremu za zatitu nogu, Sredstva i opremu za zatitu runog zgloba, ramena i kime i Sredstva i opremu za zatitu tela i trbunih organa.

Sredstva i oprema za zatitu glave

Zatitni lem

Zatitni lem slui za zatitu glave od mehanikih udara i zatitu od dejstva elektrinestruje. On mora potpuno pokrivati gornji i zadnji deo lobanje i mora imati obod zazatitu ela i vrata.Izrauje se u dve veliine i ima ugodnu kolevku koja se moepodeavati prema veliini glave.Zatitni lemovi treba da ispune odgovarajue uslove: da su izdrljivi na deformacije i probijanje, da mogu da ublae udare, da se lako odravaju da su izraene od materijala koji nije zapaljiv i koji je otporan na dejstvo vode,

kiselina i toplote, mora biti izraen od materijala koji ne sprovodi elektrinu struju.Zavisno od namene zatitni lem se izrauje od poliamida, polietilena, poliestera,koe, aluminijuma i sl.Na glavi lei preko zvezdaste kolevke a odstojanje unutranjepovrine lema od povrine glave iznosi najmanje 25 mm.Kolevka lema se izraujeod tekstilnih traka a uvrena je preko obrua od koe ili plastine materije zaunutranji zid tela lema pomou koga se regulie veliina prema glavi.lemovi koji se koriste za rad u mraku treba da imaju na eonoj strani dra zasvetiljku. Po potrebi lemovi treba da imaju drae za usne titnike, titnike za oi izatitne naoari.U sluaju da pored opasnosti od mehanikih udara na radnom mestu postoji i izvortoplotnog zraenja, lem mora biti izraen od materijala koji se ne deformie.Kodekspozicije niskim temperaturama lem ima dodatne delove od vune ili krzna kojitreba da zatite glavu radnika od hladnoe.Pri radu u vlanim pogonima koristi selem od materijala koji ne upija vlagu.

Kapuljae

Na radnim mestima gde je potrebna samo zatita glave od toplotnog zraenja koristese kapuljae od azbestne tkanine sa aluminijumskom folijom. Ove kapuljae mogu

32

biti izraene zajedno sa titnikom za lice, vrat i ramena, pri emu se za zatitu oijuugrauju specijalna kobalt stakla.U pogonima gde postoji mogunost kvaenja koriste se kapuljae od nepromoivihtkanina, koje mogu biti podeene za spajanje sa titnicima za oi i lice ili sarespiratorima i gas maskama.Za zatitu od mikrotalasnog zraenja koriste se kapuljae od materijala koji je protkanmetalnim nitima bakra, aluminijuma ili mesinga.

Kape

Koriste se za zatitu od hladnoe a sainjene su od koe, postavljene krznom kojimase pored glave titi potiljak i ui.Na radnim mestima gde postoji opasnost da rotirajui delovi maina zahvate kosuradnika koriste se zatitne kape izraene od pamunih tkanina tako da se obuhvatiitava kosa i onemogui kontakt sa rotirajuim delovima.Pri radu u uslovima visoke zapraenosti koriste se kape od gusto tkanih materijalakoji se lako odravaju u istom stanju.

Sredstva i oprema za zatitu oiju i lica

Zatitne naoari

Postoje razne vrste naoara zavisno od tetrnosti od koje treba da tite.

Zatitne naoari sa providnim staklom

Ove naoari su namenjene za zatitu oiju od leteih estica obraivanog materijala iiskri i izrauju se u tri tipa: Radi zatite oiju pri radovima koji se izvode runo (turpijanje, malterisanje,

bojenje, meanje) gde postoji opasnost od povrede sitnim esticama kojedospevaju do oiju malom brzinom iz eonog pravca koriste se zatitne naoari odstandardnog okvira i prirodnog stakla koje mora da ima debljinu od 2,5 do 3,5 mmi da bude blago ispupeno.

Radi zatite oiju pri mainskim radovima kao to su buenje, struganje, glodanjegde postoji opasnost od povrede esticama koje uleu u oko veim brzinama izeonog i bonog pravca koriste se naoari od okvira sa bonom zatitom .

Radi zatite oiju od povrede krupnim esticama ili varnicama koje doleuvelikom brzinom iz eonog i bonog pravca (pri kovanju, klesanju, rendisanju,buenju) koriste se naoari od dva okulara meusobno spojenih mostom koji sepodeava prema razmaku izmeu oiju od tripleks stakla .

Zatitne naoari sa tamnim staklima

Koriste se radi zatite oiju od jake svetlosti, leteih varnica, toplotnog,ultraljubiastog zraenja kao i od leteih estica pri radovima naelektrolunomvarenju .Za zatitu od laserskog zraenja koriste se naoari sa specijalnim tamnim staklima

33

Zatitne naoari sa kobalt staklima

Koriste za zatitu oiju od istovremenog dejstva svetlosnog i toplotnog ztraenja priradovima na topljenju i livenju metala, lemljenju, varenju, metaliziranju kao i oddejstva jakog ultraljubiastog zraenja pri gasnom i elektrolunomzavarivanju.Zatitna stakla se izraiju u 12 razliitih zasenjenja.

Zatitne naoari sa metaliziranim staklima

Zatitne naoari sa metaliziranim staklima ili metalnom mreom koriste se za zatituoiju od dejstva mikrotalasnog zraenja.

Sredstva i oprema za zatitu organa ula sluha

Za zatitu organa sluha od prekomerne buke predvieno je korienje:-vate za zatitu sluha od buke intenziteta do 75 dB-unog epa-antifona-za zatitu sluha od buke intenziteta do 85 dB-unog titnika za zatitu sluha od buke intenziteta do 105 dB.

VataUpotreba vate ili nekih vlaknastih plastinih materijala koji ine neformirani epsmanjuje ujnost buke za 5-10 dB.

Formirani ep-antifonIzrauje se u tri veliine zavisno od prenika spoljanjeg unog kanala.Sainjeni su odmaterijala koji koji loe prenosi zvuk, ne nadrauje uni kanal i lako se odrava, perei dezinfikuje, koji nije lako zapaljiv, ne puta boju i ne menja oblik pri temperaturitela.Oni smanjuju ujnost zvuka za 15 dB.

Uni titniciNamenjeni su za zatitu sluha od buke na mestima gde njen intenzitet ne prelazi 105dB.Sastoje se od dve koljke i elastinog polukrunog nosaa.Oni moraju potpuno daobaviju une koljke , da omogue prileganje koljke uz glavu i nesmetano noenjezatitnih i korekcionih naoara.Oni treba da umanje ujnost buke za najmanje 25 dB.

Zatitne kacigeZatitne kacige se koriste na radnim mestima gde intenzitet buke prelazi 105 dB.Oneumanjuju i kotanu sprovodljivost buke.Sredstva za zatitu sluha protiv buke treba da omogue prijem zvunih informacija iztehnolokog procesa kao to su upozorenja, komande, signali opasnosti to zahtevada budu opremljena akustikim filtrima koji priguuju buku i omoguavajuproputanje frekfencija govornog podruja i zvunih signala.

Sredstva i oprema za zatitu organa za disanje

Podela sredstava za zatitu organa za disanje prema vrsti zagaivaa:1.Respiratori - za preiavanje vazduha od aerosola,

34

2.Zatitne maske- za zatitu od gasova i para sa cedilom za preiavanje vazduha i3.Izolacioni aparati - koriste se u sluaju sniene koncentracije kiseonika.

Podela sredstava za zatitu organa za disanje prema nainu delovanja:1.Zatitna sredstva na bazi filtracije (respiratori, gasne maske) koja se koriste kada jesadraj kiseonika vei od 16 %,2.Zatitna sredstva na bazi izolacije( cevne maske, izolacioni aparati )koji se koristekada koncentracija kiseonika iznosi manje od 16%.

RespiratoriPostoje etiri vrste respiratora:1. Respirator za zatitu organa za disanje od grube, neagresivne i neotrovne praine,2. Respirator za zatitu organa za disanje od fine industrijske praine koja ne sadri

slobodan silicijum dioksid,3. Respirator za zatitu organa za disanje od fine indujstrijske praine, dima i magle,

koji sadre slobodan silicijum dioksid ili radioaktivne estice i4. Respirator za zatitu organa za disanje od fine indujstrijske praine ili od tetnih

para u manjim koncentracijama. Respiratori se izrauju u dva oblika:a- respirator sa filtarskim elementima koji se sastoji od poluobrazine koja pokrivausta, nos i deo lica, filtra, ventila za izdisanje i trake za privrivanje i podeavanje,b- respirator kod koga poluobrazina istovremeno predstavlja i filtarski elemenat isastoji se od poluobrazine, ventila za udisanje, ventila za izdisanje i trake zaprivrivanje.

Gasne maskeGasna maska slui za zatitu organa za disanje od tetnih gasova, para i aerosola uuslovima kada u radnoj atmosferi ima najmanje 16 % kiseonika i kada jekoncentracija tetrnih gasova i para manja od 2%.Da bi se upotrebila gasna maskapotrebno je da se zna sastav gasa. pare ili aerosola u radnoj sredini.Gasne maske seprizvode u tri oblika:1. Gasna maska sa obrazinom koja slui za zatitu organa za disanje i oiju od

kodljivih i nagrizajuih gasova ili para.Ona se sastoji od obrazine sa ugraenimzatitnim staklima, ventila za udisanje, elasti!ne podesne trake za noenje ispojnice za prikljuak cedila ili rebraste cevi.

2. Gasne maske sa poluobrazinom za zatitu od kodljivih gasova ili para koja sesastoji od poluobrazine, ventila za udisanje, ventila za izdisanje i elastinihpodesnih traka.

3. Gasne maske sa usnikom koje se koriste za kratkotrajnu zatitu od kodljivihgasova ili para a sastoje se od cedila, usnika, ventila za izdisanje, ventila zaudisanje i elastinih podesnih traka.

Najznaajniji deo gasne maske predstavlja cedilo. Ono se sastoji od kutije u kojoj jesmeteno sredstvo za upijanje tetnih gasova i para.Postoje 12 vrsta cedila i ona seoznaavaju slovima i bojom prema vrsti tetnosti za koju su namenjena. Cedila kojaslue za zatitu od ivinih para su oznaena sa Hg,sive su boje sa crnomtrakom;cedila koja tite od hlorovodonine kiseline oznaena su slovom J,crvene suboje sa plavom trakom; cedila koja tite od amonijaka oznaena su sa K i zelene su

35

boje;cedila koja tite od vodonik sulfida su oznaena sa L, ute su boje sa crvenomtrakom itd.U cedilu se kao adsorbens najee koristi aktivni ugalj, silika gel i druge zrnastematerije natopljene razliitim hemijski aktivnim materijama koje reaguju i neutraliumateriju iz vazduha za koju je cedilo namenjeno.Gasne maske mogu tititi samo odjedne nokse (monovalentne gasne maske) ili od veeg broja tano definisanih noksi(polivalentne maske).Pre upotrebe gasne maske mora se identifikovati vrsta kodljivog gasa ili pare iproceniti njegova koncentracija u vazduhu radne sredine koja ne sme prei 2 vol.%.Ukoliko je koncentracija kiseonika u vazduhu radne sredine manja od 16% gasnamaska se ne sme upotrebiti.Potrebno je znati i koliko vremena se moe koristiti jednocedilo do zasienja toksinim gasom, to zavisi od njegove veliine, koncentracijetoksinog gasa i vrste rada koju radnik obavlja.U sluaju da je koncentracijatoksinog gasa u radnoj sredini vea a fiziki rad nosioca maske intenzivniji utolikoe vtreme trajanja cedila biti krae.

Izolacioni aparati

U sluaju da je koncentracija tetnih gasova, para, magle i dima u radnoj atmosferitolika da je sadraj kiseonika manji od 16% za zatitu organa za disanje se koristesledei izolacioni aparati: cevna maska sa dovodom istog vazduha udisanjem, cevna maska sa dovodom komprimovanog vazduha, cevna maska sa kapuljaom i lemom, izolacioni aparati sa kiseonikom ili komprimovanim vazduhom i kiseonini samospasilac.

Cevna maska sa dovodom istog kiseonika udisanjem Koristi se u sluaju kada zadovod istog vazduha nije potrebna cev dua od 10 metara.Ona se sastoji od obrazinesa ugraenim zatitnim staklima ili poluobrazine sa ventilima za udisanje i izdisanje,podesivih traka za noenje obrazine ili poluobrazine, prikljuaka za revraste cevi zadisanje, dovodne cevi za ist vazduh sa filtrom i rune duvaljke ili meha.Cevna maska sa dovodom komprimovanog vazduha pored ovih delova ima i izvorkomprimovanog vazduha koji mora biti ist i bez mirisa.Potrebno je obezbediti dotokvazduha od 140 l/minuti.Cevna maska sa kapuljaom ili lemom se koristi na radnim mestima gde postojimogunost kvaenja glave i vrata ili opasnost od mehanikih povreda.Izolacioni aparati sa kiseonikom ili komprimovanim vazduhom imaju sopstveni izvorsnabdevanja istim vazduhom.Kiseonini samospasilac se koristi za zatitu od visokih koncentracija ugljenmonoksida.Njime se obezbeuje ist vazduh u trajanju od 45 minuta i sastoji se odboce sa kiseonikom pod pritiskom od 30 000 kPa, posude sa aktivnom materijom,kese za disanje, ventila za regulisanje pritiska kiseonika, rebrastog creva sa usnikom itipaljkom za nos.

Samospasilac

36

Samospasilac je lino zatitno sredstvo koje titi od ugljen monoksida.Dejstvosamospasilaca se zasniva na hemijskoj reakciji u kojoj se uljen monoksid pretvara uugljen dioksid posredstvom oksida mangana, bakra ili molibdena. Pri ovoj reakciji sestvara toplota , to je znak da je samospasilac ispravan.Jednom upotrebljen aparat sene sme vie koristiti.Ovaj aparat moe efikasno tititi od ugljen monoksidamaksimalno 30 minuta.Aparat se sastoji od kutije (telo samospacioca) koja sadrioksid metala, usnika sa tipaljkom za nos, ventila za udisanje i izdisanje, katalizatorai filtra za grubu i finu prainu.

Sredstva i oprema za zatitu rukuZa zatitu ruku se koriste razliiti tipovi rukavica.1. Kone zatitne rukavice-za zatiti ruku na radnim mestima gde postoji opasnost od

povreda kao to su ubodi, posekotine, ogrebotine, opekotine od iskri ili toplote ismrzotine pod dejstvom hladnoe.

2. Kone zatitne rukavice sa elinim zakovcima ili ploicama-koje se koriste naradnim mestima na kojima zbog grubosti poslova obine kone rukavice nepruaju dovoljnu zatitu.

3. Rukavice od azbesta- za zatitu ruku od otvorenog plamena, jako zagrejanihpredmeta i toplotnog zraenja prilikom livenja ili valjanja elika i drugih metala.

4. Rukavice za varioce- za zatitu ruku od iskri rastoplenog ili usijanog metala,ultraljubiastog i toplotnog zraenja i za zatitu od opekotina usled dejstva vrelihpredmeta koje se irauju od hromirane koe.

5. Zatitne rukavice od od prirodne ili sintetike gume koje tite od uticaja vode,nagrizajuih materija, toksinih materija, biolokih agenasa, etra i alkohola.Postojetri tipa rukavica : lake(za zatitu ruku na poslovima gde se zahteva velikaosetljivost ula dodira), srednje ( koriste se za zatitu ruku na poslovima gde setrai umerena osetljivost) i teke (za zatitu ruku na poslovima gde nije potrebnaosetljivost ula dodira a prisutna je opasnost od mehanikih oteenja).

6. Zatitne rukavice otporne prema rastvaraima-za zatitu ruku pri radu saalifatskim, aromatinim i hloriranim ugljovodonicima, alkoholima, estrima,etrima, ketonima, kiselinama i uljima.

7. Gumene rukavice za elektriare-koriste se za zatitu od elektrine struje.Postojedve vrste ovih rukavica.Jedne se koriste za rad u elektrinim postrojenjima ukojima napon ne prelazi 650V, a druge za rad pod naponom do 3000 V.

8. Antivibracione rukavice -za zatitu od lokalnih vibracija.Izrauju se od koe,postavljene su filcom a izmeu ova dva sloja se nalazi materijal koji amortizujevibracije( najee je to mikroporozna guma).One istovremeno tite i odmehanikih udara i nepovoljnog dejstva poviene ili sniene temperature.

9. Rukavice od olovne gume- za zatitu od jonizujueg zraenja. 10. Rukavice tamne boje od koe i filca - za zatitu od laserskog zraenja.

Sredstva i oprema za zatitu nogu

Od sredstava za zatitu kolena i potkolenica koristi se:

37

1. Zatitna kolenica- kod poslova koji se obavljaju kleei na suvom tlu.Upotrebljavaju je rudari u suvim jamama, tapaceri asfalta i parketari.Moe bitiizraena od koe ili da bude ojaana zakivicama pri emu je zatita bolja.

2. Potkolenica- za zatitu nogu od pada tekih tereta, udara seiva razliitog alata,opekotina usled prskanja usijanog ili rastopljenog metala i mehanikih povredakod transportnih i umskih radnika, tesara, rudara. Postoji nekoliko vrstapotkolenica:

a)Kona potkolenica- za zatitu nogu od opekotina i mehanikih povreda. b)Armirana potkolenica- za zatitu od povreda usled udara i pada predmeta ilialata. Izraena je od koe koja je sa unutranje strane obloena vunenim filcom oddva sloja izmeu kojih se nalaze eline elastine trake. c)Azbestna potkolenica-za zatitu od toplotnog zraenja i uarenih varnicarastopljenog metala.Za zatitu stopala koriste se:1. Zatitna elektroizolaciona obua koja je namenjena radnicima koji rade sa

ureajima pod naponom preko 650 V dok se za rad pod naponom do 1000 Vkoriste elektroizolacione cipele u vidu kaljaa, a za rad pod naponom preko 1000V elektroizolacione izme koje se nose preko obine obue.

2. Zatitne cipele sa elinom kapicom se koriste na poslovima gde postoji opasnostod pada, pritiska tekih predmeta i mehanikih udara.

3. Zatitne cipele sa drvenim djonom se koriste na poslovima na kojima se radnikkree po jako zagrejanim povrinama.

4. Gumene izme sa zatitnom kapicom i elinim tabanicama za zatitu stopala naradnim mestima gde postoji opasnost od povreda tabana ubodom.

5. Gumene izme- za rad u vlanim pogonima i u ribarstvu.

Sredstva i oprema za zatitu runog zgloba, ramena i kime

U cilju obezbeenja stabilnosti runog zgloba pri velikim naprezanjima i za zatituzgloba od vibracija runog alata koristi se koni titnik za runi zglob.Za zatitu ramena pri noenju predmeta teih od 15 kg, pri noenju tereta sa otrimivicama, pri noenju jako toplih ili jako hladnih predmeta koristi se koni titnik zarame.On je izraen od koe, postavljen je filcom u dva sloja izmeu kojih se nalaziizolacioni sloj od pamuka, plastinog ili nekog drugog materijala debljine odnajmanje 15 mm.

Sredstva i oprema za zatitu trbunih organa

U cilju zatite trbunih organa od mehanikih povreda pri runoj ili mainskoj obradidrveta ili metala koristi se koni pojas ili specijalno ojaana kona kecelja.

Sredstva i oprema za zatitu tela

Radi zatite od delovanja tetnosti koristi se razna zatitna odea:1. Odelo od platna u obliku kombinezona ili iz dva dela(kaput i pantalone)-koristi se

na radnim zadacima kada je radnik izloen prljanju ili dejstvu praine (montaa idemontaa, ienje, pranje, odmaivanje, konzerviranje, mlevenje,drobljenje).Materijal mora biti takvog tkanja da spreava lako prodiranje praine,

38

boje, maziva i drugih noksi do koe radnika.Zatitno odelo za rad na mainama sarotirajuim ili pokretnim delovima mora nalegati tesno natelo, a krajevi rukava inogavice pantalona moraju biti privijeni uz telo pomou traka sa dugmadima.

2. Odelo od impregniranog nepromoivog platna za rad u komunalnoj slubi naiznoenju smea, ienju ulica, za rad u mokrim jamama, ribarenju i ono nesmeproputati vodu.

3. Odelo od gumiranog platna za rad sa nagrizajuim otrovnim materijama, za rad sazaraznim materijalom i za rad u vodi.Ovo odelo mora biti izraeno od materijalakoji izloen direktnom dejstvu kiseline ili baze u toku najmanje osam asovaostaje nepromenjen.

4. Odelo od azbesta ili aluminijumskih folija za rad kod industrijskih pei, kao i prilivenju , topljenju metala ili pri gaenju poara.

5. Azbestne preage za zatitu od direktnog ili reflektovanog toplotnog zraenja iopekotina usled dejstva uarenih varnica.

6. Preaga od koe sa zakovicama ili elinim ploicama za zatitu od mehanikihudara.

7. Kona preaga za staklare za zatitu od posekotina ili uboda pri radu sa staklom.8. Kine kabanice za zatitu od nepovoljnih atmosferskih uticaja.

III. PROCENA STANJA I FUNKCIJE SISTEMA I ORGANA

1.PROCENA STANJA I FUNKCIJE HEMATOPOEZNOG SISTEMA

39

Veliki broj profesionalnih tetnosti najpre deluje na hematopoezni sistem izazivajuipojavu patolokih elemenata u crvenoj i beloj krvnoj lozi ili remetei broj crvenih ibelih krvnih elemenata mnogo pre od pojave klinike slike nastalog oboljenja.

1. PROMENE U CRVENOJ KRVNOJ LOZI

.Promene u broju eritrocita u perifernoj krvi

Normalan broj eritrocita iznosi izmeu 4,5-5,0 x10 12/L za mukarce i 4,0-4,5 x 1012/L za ene, dok su normalne vrednosti hemoglobina za mukarce 7,8-10,9 mmol/Lodnosno 7,1-9,6 mmol/L za ene.Smanjenje broja eritrocita ili hemoglobina (anemije) ili i jednog i drugog se mogujaviti kod ekspozicije nekim profesionalnim tetnostima: pare tekih metala (npr.olovo), organski rastvarai, pe