pranje-novca

5/11/2018 Pranje-novca - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/pranje-novca-55a2358a19a49 1/8

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Seminarski rad iz kriminalistike Tema : Pranje novcaUvod

Pranje novca je proces prikrivanja ilegalnih izvora prihoda ostvarenih putem krivičnihradnji, u cilju uključivanja tih prihoda u tokove legitimnog financijskog poslovanja.1 Pitanje

pranja novca je integralno povezano sa problemima korupcije, organiziranog kriminala,financijske prevare, šverca i drugih krivičnih dela usmerenih na ostvarivanje profita. Ovaj

problem uzrokuje ozbiljne posledice ukoliko se ne rešava na adekvatan način. Sposobnostkriminalaca da prikupe i legitimiziraju dobit može dovesti do podrivanja demokratskihinstitucija i zloupotrebe ekonomskih sistema. Ilegalno stečeni prihodi omogućavajukriminalcima da razviju svoju političku i ekonomsku moć i to na račun poštenih građana ilegitimnog poslovanja. Zemlje koje na adekvatan način ne rešavaju pitanje pranja novca suustanovile da su zvaničnici u tim zemljama takođe podložni korupciji, te da radi toga dolazido potpunog prekida legitimnih međunarodnih investicija. Prema tome, programi za borbu

protiv pranja novca predstavljaju i više od jednostavnog sredstva za provođene zakona, kojese koristi u slučaju prihoda stečenih krivičnim radnjama. Oni predstavljaju suštinskekomponente u procesu zaštite demokratskih institucija i ekonomskih sloboda svake zemlje

PRANJE NOVCASam pojam pranja novca potiče od engleske reči money laundering, što znači legalizacijakapitala stečenog kriminalnom delatnošću, odnosno finansijske transakcije radi prikrivanjastvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na tržištu. Sastoji se u falsifikovanjufinansijske dokumentacije i manipulacije u sistemu međubankarskih transakcija. Poslednjihgodina se značajno izražava u utajama poreza, ilegalnoj trgovini drogama i oružjem, u

organizovanoj kocki, prostituciji i reketu, kao i u procesima privatizacije kapitala u bivšimsocijalistički m zemljama Istočne Evrope, kao i u organizovanim kriminalnim kanalima naZapadu.Termin “pranje novca” nastaje u SAD u periodu prohibicije (vreme zabrane točenjaalkohola), u III deceniji prošlog veka, kada su kriminalci zarađeni novac od ilegalne

proizvodnje i krijumčarenja alkoholnih pića prikazivali kao zaradu koju su ostvarili u lancusvojih perionica za pranje rublja i automobila, povodom te pojave počeo je da se upotrebljavatermin “pranje novca”, odakle ga je preuzela Kriminološka nauka.Postoje mnoge definicijeove pojave, tekstualno različite ali u suštini slične, u pojedinim delovima čak identične. Zbogtoga nema velikih problema kada su u pitanju shvatanja, i određivanje sadržaja pojma pranjenovca.Još 1984. godine komisija predsednika Sjedinjenih Američkih Država za organizovanikriminalitet definisala je “pranje novca” kao proces kojim neko prikriva postojanje, ilegalno

poreklo ili ilegalnu upotrebu prihoda, da bi ga prikazala na taj način da izgleda kaolegalan.Pranje novca je izuzetna pretnja integraciji finansijskih ustanova koje dovode unepovoljan položaj pravne subjekte koji legalno posluju. Perači novca uopšteno, ne nastoje daostvare najvišu stopu dobiti na novac koji operu, već im je važnije mesto ili investicije koje ćeim omogućiti najlakšu i najbržu preradu novca. Tako novac može putovati iz zemlje sadobrom ekonomskom politikom po kojoj se ostvaruju više stope dobiti u zemlje s lošijom

politikom i nižim prinosima od uloženih sredstava, tako da se zbog pranja novca možedogoditi da se slobodni kapital ulaže manje racionalno, što uveliko može narušiti postojećeekonomske tokove. Promena u potražnji novca - kao rezultat pranja novca, što se ne odražavau službenim pokazateljima - može na nacionalnom nivou izazvati nestabilnost kamata ikursa.Pranje novca, kao i ostale nezakonite aktivnosti, uslovljavaju regresivnu distribuciju

dohotka i stvaranje velike potrošačke moći pojedinaca u uslovima opšte recesije. Time seiskrivljuje struktura potrošnje, pogotovu među bogatima, i preobražava se postojeća socijalna

http://www.besplatniseminarskiradovi.com/

http://www.besplatniseminarskiradovi.com/



stracifikacija nastajanjem društvenih grupa novih bogataša. Velika sredstva koja se zarađuju pranjem novca utiču na porast potražnje za luksuznim proizvodima, povećanje cenanekretnina i nekih potrošnih dobara, a sve napred navedeno između ostalog pospešuje iinflaciju.Pranje novca osim što uveliko podriva slobodno tržište, narušava i demokratsku

političku strukturu i političku stabilnost zemlje. Dobro je poznat slučaj da su predstavnici

kokainskih kartela ili mafije pokušavali, i ponekad i uspevali, prodreti u središte tela vlasti pojedinih zemalja i potkupiti ih. Sam kolumbijski predsednik Ernesto Samper optužen je da jetokom izborne kampanje primao velike novčane iznose narko-mafije. Izgleda da su lokalnitrgovci drogom nudili potpunu otplatu kolumbijskog spoljnjeg duga u zamenu za nesmetanodelovanje.U Karipskoj državici Belize za 500 dolara može se otvoriti anoniman konto, dok seza dodatnih 500 dolara može dobiti čak i fiktivno ime nosioca računa. Ovakve povoljnostikruže u nizu zemalja, uglavnom onih jedva vidljivih na mapi, naročito su omiljena Karipskaostrva te jedva nastanjene ostrvske državice krajnje egzotičnih imena, rasute u Tihom okeanu.U njima takođe komotno možete da osnujete tzv. anonimna akcionarska društva gde se uopštene zna ko je vlasnik ili pak preduzeće koje od sve svoje imovine poseduje tek poštanskosanduče.Na Kajmanskim ostrvima sa samo 39.000 stanovnika recimo postoji 34.000

registrovanih kompanija, 590 banaka i 500 milijardi dolara na računima.S obzirom dakriminalci ne objavljuju godišnje finansijske izveštaje teško je proceniti koja se količina parau svetu “opere”. Procena Međunarodnog monetarnog fonda je ipak, da tzv. “bruto kriminalni

proizvod” u svetu iznosi više od 500 milijardi dolara godišnje, a po proceni Ujedinjenih nacijačak 80% navedenog iznosa ostvaren je trgovinom narkoticima.Postoji krilatica da je sansvakog perača novca da plati porez! Put koji treba da se pređe od prljavog novca do plaćanja

poreza nije ni lak, ni jeftin. Vlasnici prljavog novca, stečenog trgovinom oružjem,narkoticima, pljačkom, piraterijom, ali i ucenama političara žele da ga uvedu u legalnetokove, da bi mogli da ulažu u legalan biznis i da ga uvećavaju. Za to, međutim moraju dobroda plate. Finansijskim stručnjacima koji će da odrade taj posao plaćaju i do 25% vrednostiukupne sume, a procenat i dalje raste. Osamdesetih godina, ova usluga je koštala svega 6%,da bi krajem devedesetih dostigla 20%.Kao ilustraciju navešćemo primer jednog Italijana,koji je pre nekoliko godina uhapšen pod sumnjom da je radio za mafiju. Nakon konfiskacijeimovine ustanovljeno je da je posedovao 131 stan, 122 magacina, 20 fabrika, 10 školskihzgrada i 250.000 akcija u jednoj sicilijanskoj banci.Novac dobijen iz kriminalnog delovanjaobično korumpira službenike finansijskog tržišta uzrokujući dugotrajnu i teško popravljivuštetu tržišnom kredibilitetu. Pranje novca može korumpirati delove finansijskog sistema ionemogućiti uspešno upravljanje bankama i nadzornim telima. Ukoliko neki bankarskirukovodilac postane korumpiran, netržišno ponašanje može se proširiti u druga područja kojanisu povezana s pranjem novca, što ugrožava sigurnost i bonitet Banke. Osobe koje obavljajunadzor nad radom Banke takođe mogu biti korumpirane ili zastrašene pretnjama, što smanjuje

bonitet i potpuno onemogućava delotvornost nadzora. S toga je nužno jačati zakonskeodredbe protiv pranja novca, ali to ne znači smanjenje tradicionalne bankarskekontrole.Ukoliko su banke umešane u pranje novca, narušava se poverenje koje javnost ima unjih, te se, ako su povezane sa organizovanim kriminalom, podriva njihova stabilnost.Uprkoskratkotrajnoj mogućoj dobiti, preti im neposredna opasnost od gubitka zbog prevara, kakozbog nemarnosti u proveri neželjenih stranaka ili narušenog integriteta njihovih službenikakoji su povezani sa kriminalcima. U pranju novca kroz banke organizovani kriminal se čestosluži ljudima koji nemaju kriminalnu prošlost, što otežava otkrivanje takvog dela. Ondaotvaraju račune preko kojih obrću velike novčane iznose, često uz pomoć nesavesnih

bankarskih službenika.Jedan od najpoznatijih uspešnih slučajeva sprečavanja pranje novca jeste akcija pokrenuta protiv Bank of Credit and Commerce International, (BCCI), koja je

ponajviše delovala u Velikoj Britaniji i SAD-u i za koju su američke vlasti ustanovile da jeoprala oko 32 miliona dolara. Uhapšen je znatan broj službenika među kojima i devetorica



direktora banke. Banka je zbog protivzakonitog delovanja osuđena da plati kaznu od 15,3miliona dolara te je uskoro potpuno prestala poslovati ostajući bez 530 hiljada štediša širomsveta i bez njihovih 12,4 miliarde dolara.Želja za sticanjem profita osnovni je motiv najvišeg

broja počinjenih kriminalnih dela, kao što su trgovina narkoticima, protivzakonito uterivanjeduga, nedozvoljena trgovina oružjem, krijumčarenje alkohola i duvana, piraterija, ucene i

prevare. Pojedinci ili kriminalne grupe sa tako stečenim profitom, nazvani “vruć novac” da bimogli da ga koriste na regularan način, prikrivaju njegovo poreklo. Da bi takav novacizgledao čist, podrazumeva se i njegovo pranje.Prljav novac prolazi kroz račune tzv. off shore

pravnih lica, banaka, investicionih fondova, trgovinu automobilima i vrednosnim hartijama,korespondentne račune nekad uz preplitanje dve faze a nekad uz potpuno zbližavanje neke odfaza.Postoji veliki broj različitih tehnika “pranja novca” a zajedničko obeležje im je da novac

prolazi kroz tri faze: ulaganje, prikrivanje i integracija.

Faza ulaganjaU fazi ulaganja ilegalni profiti se uvode u legalni finansijski sistem. Gotovina pribavljena

kriminalnim poslovima uplaćuje se na bankovne račune, obično pod izgovorom neke

regularne delatnosti što predstavlja fazu ulaganja. Najčešće se depoziti ulažu zbog nekoglegalnog posla, gde se plaćanje obavlja u gotovom novcu, kao što su na primer, garaže,luksuzni butici, galerije, komisioni, restorani, antikvarnice itd. Ukoliko se gotovina stvorenakriminalom pomeša sa prihodima legalnog poslovanja, smanjuje se mogućnost brzogotkrivanja vrućeg novca. Uplata u banku novca stečenog kriminalom, može biti izvršena namnogo načina. Neki od postupaka koji su karakteristični za fazu ulaganja: uplata “vrućegnovca” pod pokrićem redovnih gotovinskih prihoda od poslovanja; osnivanje lažnih, tzv.“fantomskih preduzeća” koja ne posluju i postoje samo kao sredstvo za uplatu gotovog novcana račune u bankama, usitnjavanje velikih suma novca među saradnicima koji ga polažu naračune u iznosima koji su dovoljno mali ili su ispod zakonskog cenzusa, pa zbog toga nisusumnjivi bankarskim radnicima i nisu predmet izveštavanja i posebnog praćenja.U ovoj fazi unovije vreme susreće se i kupovina, odnosno preuzimanje preduzeća sa ozbiljnim finansijskimteškoćama, čiji računi treba da posluže samo kao tzv. bojler računi, gde će se sliti novac

prethodno deponovan na račune raznih finansijskih institucija.

Faza prikrivanja Nakon što je gotovina pretvorena u bankarski depozit, naredni korak u procesu pranja novca je faza prikrivanja, koja se ostvaruje prebacivanjem sredstava s jednog računa na računeraznih banaka u svetu, prividnih subjekata kao i drugih finansijskih institucija, a sve radi

prikrivanja originalnog izvora i destinacije početnog kriminalnog kapitala. Novac se premeštamnogobrojnim transakcijama čiji je glavni cilj da se prikrije veza između novca i kriminalne

aktivnosti od koje potiču. Tokom faze prikrivanja u procesu pranja novca obavi se veliki brojtransakcija kojima se novac prenosi po čitavom svetu. Mnoge od tih transakcija su besmislenei za njih se ne može pronaći nikakvo pokriće poslovanja.Prava svrha tih transakcija je da

prikriju tragove kretanja novca i da otežaju posao svakome ko pokuša da istraži odakle novac potiče. Kada se novac nađe na nekom od računa, s njim se radi sve ono što može da prikrijenjegovo poreklo. U ovoj fazi kupuju se polise osiguranja, daju pozajmice, kupuje skupocenaroba, umetnička dela, akcije, investicioni fondovi, i koriste mnogi drugi finansijskiinstrumenti.

Faza integracijePoslednja faza pranja novca kojom on ponovo ulazi u legalne ekonomske tokove je fazaintegracije. Novac se ulaže u zakonite poslove ili investira, posle čega se javlja kao novac koji

potiče od zakonom dozvoljene delatnosti.Popularni metod integracije novca stečenogkriminalom u legalne tokove je kupovina nekretnina, kao što su poslovne zgrade, skladišta ili



stanovi.Iako se ovaj novac finansira prljavim novcem, prihod koji se ostvaruje izdavanjem prostora u zakup neće biti sumnjiv jer je rezultat zakonom dozvoljene delatnosti. Cilj ove fazei procedure pranja novca je da se novac stečen kriminalom prebaci u poslove koje zakon nezabranjuje. Jedan od njih je i oživljavanje preduzeća koja se nalaze u teškoćama investiranjemogromnih suma novca. Preduzeće nastavlja normalno da posluje koristeći novac stečen

kriminalom kao svoj kapital. Perači novca primaju dividende i direktorske plate, što suzakoniti vidovi prihoda.Ovde moramo samo napomenuti da se često sve tri faze ponekad nemogu razlikovati. Pojedine faze pranja novca mogu biti iste ili se još češće mogu međusobno

preklapati. Kako će se odvijati pojedina faza i koje će se metode pri tom koristiti, zavisi odraspoloživih mehanizama za pranje i od zahteva organizovanog kriminala koji je taj posaonaručio. U svakom slučaju pranje novca podrazumeva mnogobrojne međusobne različitetehnike koje su obično složene, domišljate i tajne. Zajedničko je da se njima mora sakriti

poreklo i ime vlasnika novca, te da naručilac želi zadržati kontrolu nad samim postupkom i po potrebi ostvariti njegovu promenu.Očito se najviše u borbi protiv pranja novca može učiniti u fazi ulaganja, kada - pogotovunakon prodaje droge na ulici, prodavci ostavljaju sredstva koja su velika i po vrednosti i po

količini (često i veća nego što je iznosila i sama droga). Kako se kriminalci moraju lišitigotovog novca, tu su posebno ugrožene ustanove koje primaju depozit. Evropska zajednicadonela je stoga stroge propise po kojima se zahteva identifikacija stranke koja otvara račun iuplaćuje, obavezno vođenje odgovarajuće evidencije o depozitima, te obaveštenje nadležnihorgana o sumnjivim finansijskim transakcijama. U SAD-u postoji zakonska obaveza da bankemoraju obavestiti nadležna tela o gotovinskim uplatama na račun u iznosu većem od 10.000dolara, sličan propis postoji i u Australiji, ali za sada ne postoji u Evropi. Ipak, gotovo su sveevropske zemlje već promenile ili upravo menjaju svoje zakonodavstvo, tako da se usumnjivim slučajevima ne poštuje odredba o bankarskoj tajni, odnosno moraju se nadležnatela obavestiti o finansijskim transakcijama za koje se opravdano sumnja da nisu u skladu sazakonom.

PRANJE NOVCA KAO KRIVIČNO DELO U MEĐUNARODNOM PRAVUDa bi se napred nedozvoljene delatnosti suzbile, Međunarodna zajednica je pristupilanormiranju adekvatnih mera, sredstava i postupaka u pojedinim zemljama, a u ciljusprečavanja i suzbijanja ovakvih nedozvoljenih delatnosti. Tako je doneto više Međunarodnih

pravnih akata kojima su precizirane nedozvoljene delatnosti i pojedini oblici i vidovi pranjanovca, kao i mere i postupanja Nacionalnih zakonodavaca u pravcu suzbijanja ove pojave.Tako je i u Evropskom pravu pranje novca dobilo status samostalnog krivičnog dela, ali ovodelo poznaje i niz Nacionalnih krivičnih zakonodavaca.Shvativši realnu opasnost odorganizovanog kriminaliteta Internacionalnog karaktera koji ne poznaje političke, državne i

ideološke granice među narodima, državama i kontinentima Međunarodna zajednica počinjeda radi na razvijanju i koncipiranju strategije opšte borbe protiv najopasnijih vidovakriminaliteta, trgovine opojnim drogama, belim robljem, oružjem itd., a sa čime je unerazdvojivoj vezi i pranje novca. U tom smislu u poslednjih nekoliko godina je doneto višeMeđunarodnih pravnih akata, koji u ovu borbu unose nova sredstva, metode i postupke. To sukonvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičkim supstancama(doneta 1988. godine u Bernu), Konvencija o pranju novca, istrage i u rešavanju zaplenekonfiskacije dobiti od kriminalaca (doneta 1990. godine u Strazburu), direktiva zasprečavanje korišćenja finansijskog sistema u cilju pranja novca (iz 1991. godine), kominike(donet 1993. godine na Kipru) i Konvencija OUN protiv Transnacionalnog organizovanogkriminala (iz 1988. godine).Navedena međunarodna pravna akta predstavljaju pravni osnov za

regulisanje pojedinih inkriminisanih ponašanja u vezi sa pranjem novca u nacionalnomkrivičnom zakonodavstvu. Stoga je veoma značajno na koji način nacionalnog zakonodavstva



uređuju krivično-pravni osnov pranja novca. Ovo tim pre što mnoga rešenja predviđenanavedenim međunarodnim pravnim aktima nalaze svoje oživotvorenje i primenu kroz rešenjau nacionalnom krivičnom zakonodavstvu.Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine,opojnim drogama i psihotičkim supstancama (“Sl. list SFRJ - međunarodni ugovori”, br.14/90), poznata kao “Bečka konvencija”, koju je prihvatilo više od 100 država, predviđa

obavezu država potpisnica da u svom nacionalnom zakonodavstvu inkriminišu brojneaktivnosti vezane za trgovinu opojnim drogama, kao i da pranje ovako stečenog novca predvide kao krivično delo. U članu 3. Konvencije predviđeno je da će sve neophodne meresvaka stranka - potpisnica usvojiti kako bi se po njenom zakonu utvrdile kao krivični prekršajodređene aktivnosti, pod uslovom da se naravno čine namerno, pa je tako predviđeno i da semora inkriminisati i konverzija ili transfer svojine, uz znanje da je takva svojina stečenatrgovinom droge ili drugih psihotičnih supstanci, bilo da se radi o samom trgovcu ili o osobikoja je učestvovala u skrivanju ili prikrivanju nezakonitog porekla svojine ili pomagalanekom licu koje je umešano u počinjenje takvog ili takvih prekršaja da bi izbeglo zakonske

posledice svojih dela; isto tako inkriminišući i zavisno od ustavnih načela i osnovnihkoncepcija pravnog sistema - sticanje, posedovanje ili korišćenje svojine, saznanjem, u vreme

prijema, da je takva svojina stečena na osnovu jednog ili više prekršaja utvrđenih u skladu saKonvencijom, ili učešće u takvom prekršaju ili prekršajima. Takođe, Konvencijanepropisanog i da će svaka strana potpisnica usvojiti neophodne mere da bi se omogućilazaplena prihoda koja potiče od trgovine droge ili svojina čija vrednost odgovara vrednostitakve dobiti, pored navedenog svaka strana potpisnica usvojiće i neophodne mere da senjenim nadležnim organima omogući da identifikuju, otkriju, zamrznu ili zaplene dobit,odnosno svojinu, a radi konačne zaplene, s tim što će radi sprovođenja ovih mera svaka strana

potpisnica ovlastiti svoje sudove ili druge nadležne organe da nalože da bankarska, finansijskaili komercijalna evidencija bude stavljena na raspolaganje, zaplenjenje, kao i da strane

potpisnice neće odbiti da deluju po odredbama ovog stava iz razloga bankarske tajne, dakle,Konvencijom je predviđeno da države potpisnice omogućavaju jedna drugoj uzajamnu pravnu

pomoć.Dodajmo i to da je Bečkoj konvenciji pristupilo više od 170 država, među njima su itzv. “finansijski rajevi” gde se prihod stečen od droge legalizuje suprotnoodredbamaKonvencije, naime, služba (biro) Ujedinjenih Nacija za kontrolu droge i prevencijekriminaliteta (UN Office for Drug Control and Crime Prevention), je napravila listu“najvažnijih finansijskih rajeva”, poznatih po pranju novca, gde su zemlje raspoređene uodređene geografske zone.Drugi značajni akt iz ove oblasti jeste Konvencija o pranju novca,vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminala ili Evropskakonvencija koju je doneo Savet Evrope 8. novembra 1990. godine u Strazburu. Ovukonvenciju ratifikovala je Savezna skupština, a tekst Konvencije je objavljen u “Službenomlistu SRJ” - Međunarodni ugovori, broj 7/2002. Ova konvencija takođe, propisuje obavezu

država koje su je prihvatile da u svom nacionalnom zakonodavstvu predvide posebno krivičnodelo pranje novca. Obeležja ovog dela su određena na identičan način kao i Bečkomkonvencijom, s tom razlikom što se u ovom slučaju teži oduzimanju i konfiskaciji sve vrsteimovinske dobiti koja je stečena, ne samo nezakonitim delatnostima vezanim za opojne droge,već i za terorizam, trgovinu belim robljem, oružjem i krivičnim delima kojima se ostvarujeveliki profit.Tako je u članu 6. ove konvencije određen pojam i obeležje krivičnog dela pranje novca kojese sastoji u umišljajnom preduzimanju jedne ili više od sledećih delatnosti:- konverziji ilitransferu imovine uz znanje da takva imovina predstavlja prihod od kriminala s ciljem

prikrivanja ili neistinitog prikazivanja nezakonitog porekla imovine, ili pomaganju nekomlicu koje je uključeno u činjenje predikatnog krivičnog dela da izbegne zakonske posledice

svojih dela;- prikrivanju ili neistinitom prikazivanju pravne prirode izvora, mesta, upotrebe,kretanja, prava ili svojine u odnosu na imovinu, znajući da ta imovina predstavlja prihod



stečen činjenjem krivičnog dela;- sticanju, posedovanju ili korišćenju imovine sa znanjem uvreme prijema da takva imovina predstavlja prihod od krivičnog dela;- učestvovanju,određivanju ili zaveri radi činjenja, pokušaju činjenja i pomaganja, posticanju ili olakšanju isavetovanju u cilju činjenja bilo kog krivičnog dela. Problematikom preduzimanja adekvatnihmera za sprečavanje i suzbijanje pranja novca bavila se takođe i Konvencija OUN protiv

transnacionalnog organizovanog kriminala, s dva dopunska protokola, i to: protokolom za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom iProtokolom protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom. Ovi poslednjimeđunarodni pravni akti doneti su na konferenciji pod okriljem Organizacije Ujedinjenih

Nacija koja je održana decembra meseca 1998. godine u Palermu. Ovu konvenciju, sadopunskim protokolima, ratifikovala je Savezna skupština, a tekst konvencije i dopunskih

protokola objavljen je u “Sl. listu SRJ” - Međunarodni ugovori, br. 6/2001. Gotovo naistovetan način kao i Evropska konvencija i ova konvencija, u članu 6 utvrđuje dakriminalizacija pranja dobiti stečene kroz kriminal određuje pojam i karakteristike krivičnogdela pranje novca, koje su sve države potpisnice ove konvencije dužne da unesu u svojenacionalno krivično zakonodavstvo, takođe su, u članu 7. ove konvencije predviđene i mere

za borbu protiv pranja novca kojima su utvrđeni subjekti, aktivnosti i postupci nadležnihnacionalnih organa u sprečavanju i suzbijanju različitih oblika i vidova pranja novca.Naosnovu ovih međunarodno-pravnih akata, posebno Evropske konvencije i Konvencije OUN

protiv transnacionalnog organizovanog kriminala niz država je u svom nacionalnomzakonodavstvu predvidelo samostalno krivično delo pranje novca obezbeđujući pri tom iodređenu vrstu i meru krivičnih sankcija.

PRANJE NOVCA KAO KRIVIČNO DELO U NAŠEM KRIVIČNOMZAKONODAVSTVUZakon o sprečavanju pranja novca koji je, kao što smo već istakli donet septembra 2002.godine, a stupio na snagu 1. jula 2002. godine (“Sl. list SRJ”, br. 53/2001), a zatim je 2005.godine donet novi Zakon o sprečavanju i pranju novca (“Sl. list SCG”, br. 85/05). Novimzakonom veoma je jasno definisano šta se smatra pranjem novca i koje mere treba da

preduzmu banke i sve ostale finansijske institucije da bi se ovo krivično delo suzbilo a pomogućstvu i iskorenilo doslednom primenom ovog zakona. Donošenjem Zakona osprečavanju pranja novca (“Sl. list SFRJ”, br. 53/2001) krajem septembra 2001. godine, našadržava se pridružila velikom broju država savremenog sveta koje su se ujedinile u nastojanjuda spreče i suzbiju najopasnije vidove i oblike organizovanog kriminaliteta imovinskogkaraktera kao velikog bezbedonosnog problema koji ne poznaje granice.Od jula 2002. godinekada je kod nas stupio na snagu Zakon o sprečavanju i pranju novca, u Srbiji je podnetoizmeđu 20-30 prijava za krivično delo pranje novca, međutim, ni jedan slučaj do sada nije

prema mojim saznanjima procesuiran, niti je doneta pravnosnažna sudska presuda.Takođe,Specijalno tužilaštvo podiglo je u julu mesecu 2006 godine optužnicu protiv 15 ljudi kojetereti za zločinačno udruživanje pranja novca i zloupotrebu službenog položaja. Lica protivkojih je podignuta optužnica ostvarila su imovinsku korist od 210 miliona dinara, od čega je160 miliona dinara neplaćenog poreza na štetu države a dobit članova grupe je oko 55 milionadinara.U konkretnom slučaju radi se o pranju novca što je teško dokazati jer su svi nelegalni

poslovi pokriveni papirima, a ceo posao je besprekorno funkcionisao na sledeći način.Optuženi su nalazili ljude koji su na svoje ime osnivali i registrovali preduzeće, a zatim

blanko potpisanu dokumentaciju i pečat preduzeća predavali članovima kriminalne grupe.Članovi kriminalne grupe su zatim izdavali fiktivnu dokumentaciju preduzećima i

preduzećima sačinjavali neistinite isprave, u kojima su lažno prikazivali da je između

preduzeća kojima je upravljala ta grupa i drugih preduzeća vršen promet roba i usluga, iakotoga nije bilo. “Perači”, odnosno “fantomi” su firme koje su služile za pranje novca, odnosno



za legalizaciju nezakonitog poslovanja preduzeća i pravdanje ulaza i izlaza robe. Optuženakriminalna grupa je osnovala četiri “perača - fantoma”, koji su poslovali sa 750 preduzeća i

privrednih subjekata i poslovanje preduzeća je trenutno pred istragom, tako da se uskoroočekuje pokretanje postupka za zloupotrebe u privredi i mahinacijPranjem novca u smislunavedenog zakona smatra se:1. konverzija ili prenos imovine, saznanjem da je ta imovina

stečena izvršenjem krivičnog dela, u nameri da se prikrije ili netačno prikaže porekloimovine;2. prikrivanje ili netačno prikazivanje činjenica u vezi sa imovinom, saznanjem da jeta imovina stečena krivičnim delom;3. sticanje, držanje ili korišćenje imovine, saznanjem, utrenutku prijema, da je ta imovina stečena izvršenjem krivičnog dela;4. prikrivanje, u procesusvojinske transformacije preduzeća i drugih pravnih lica, nezakonito stečene društvene ilidržavne imovine i društvenog ili državnog kapitala (“Službeni list SCG”, broj85/05).Imovinom se smatraju stvari (pokretne i nepokretne), novac, prava, hartije odvrednosti i druge isprave kojima se može utvrditi pravo svojine i drugih prava. Novcem sesmatra gotov novac, efektivni strani novac, depoziti na računima (dinarski i devizni), kao idruga sredstva plaćanja.U članu 4. predviđene su radnje i mere za otkrivanje i sprečavanje

pranja novca koje su dužni da preduzimaju pravna lica (obveznici i odgovorna lica u pravnim

licima). Tako da su obveznici u smislu ovog zakona banke i druge finansijske organizacije,menjači, osiguravajuća društva, investicioni fondovi, berze i zalagaonice (“Službeni listSCG”, broj 85/05).U članu 5. propisano je da je obveznik dužan da utvrdi identitet stranke iizvrši identifikaciju, prikupi podatke o stranci i transakciji i sve ostale podatke koji suznačajni za otkrivanje pranja novca, a to su dužni da urade u sledećim slučajevima: priotvaranju računa, pri svakoj transakciji, gotovinskoj i bezgotovinskoj ili pri više međusobno

povezanih transakcija u ukupnom iznosu od 15.000 Eura, kao i kod poslova u vezi saživotnim osiguranjem, kada pri svakoj transakciji bez obzira na vrednost posumnjaju da seradi o pranju novca, kao i kod igara na sreću kada se uplaćuje ili isplaćuje iznos od 1.000 Euraili više u dinarskoj protivvrednosti. Takođe treba napomenuti da obveznik nije dužan da izvršiidentifikaciju u slučaju međubankarskih transakcija (“Službeni list SCG”, broj 85/05).Unovom Krivičnom zakonu koji stupa na snagu januara 2006. godine Zakon, je u članu 231.

predvideo posebno krivično delo pranje novca, tako da se naša zemlja priključila naporimaMeđunarodne zajednice u borbi i suzbijanju ove nezakonite - kriminalne delatnosti (OsnovniKrivični zakon).Inače, krivično delo pranje novca javlja se u tri oblika a to su: osnovni,

posebni i teži oblik.Osnovni oblik krivičnog dela - naš Zakon sankcioniše kaznu zatvora od 6meseci do 5 godina, a navedenom kaznom biće sankcionisan svako onaj ko izvrši konverzijuili prenos imovine, saznanjem da ta imovine potiče od krivičnog dela, u nameri da se prikrijeili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenica o imovinisaznanjem da ta imovine potiče od krivičnog dela. Takođe Zakonom će biti sankcionisani isvi oni koji drže ili koriste imovinu za koju su u trenutku prijema znali da ta imovina potiče

od krivičnog dela.Poseban oblik krivičnog dela za koji je Krivičnim zakonom predviđenakazna zatvora do 3 godine postoji u slučaju ako učinilac nije znao da se radi o novcu koji je pribavljen nekim krivičnim delom, ali je mogao da zna ili je bio dužan da to zna, tako da se uovom slučaju radi o lakšem obliku vinosti pri čemu činilac postupa nehatom, u odnosu na

poreklo stečenog novca koji je predmet izvršenja ovog krivičnog dela.Najteži oblik ovogkrivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 1 do 10 godina, postoji uslučaju ako je na ovaj način učinjena delatnost pranja novca u iznosu koji prelazi 1,5 miliondinara. Dakle, visina “opranog” protivpravno stečenog novca predstavlja kvalifikatornuokolnost ovog krivičnog dela.U svakom slučaju, bez obzira o kom se obliku ovog krivičnogdela radi, Sud učiniocu ovog krivičnog dela uz kaznu (zatvor ili novčana kazna) obaveznoizriče i meru bezbednosti oduzimanja novca ili dobiti koji su predmet “pranja”.Naša država

preduzima velike napore u pravcu iskorenjivanja pojava pranja i prikrivanja novca i u tomsmislu donela je mnogo zakonskih i podzakonskih akata, među kojima bi posebno istakli



Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala(“Sl. glasnik RS”, br. 27/2002, 42/2002 i 39/2003). Ovim zakonom su posebno uređeninadležnosti i ovlašćenja državnih organa Okružnog suda u Beogradu, Specijalnog tužilaštva,Službe za suzbijanje organizovanog kriminala u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova i

posebne pritvorske jedinice u sastavu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva

pravde, a sve to radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinioca krivičnog dela kada postojielemenat organizovanog kriminala.Osim napred navedenih državnih organa postoje i drugidržavni organi koji su tu da bi sprečili, otkrili i sankcionisali sve one koji ne postupaju uskladu sa Zakonom, između ostalih su i policija, javno tužilaštvo, bezbednosno-informativnaagencija, sudovi, carinski organi, poreska policija, kao i svi ostali društveni činioci.Da bi borba protiv krivičnog dela pranje novca bila bolja i efikasnija zahteva i angažovanjesvih društvenih činioca jer ovo krivično delo ugrožava pre svega ekonomske, političke,

pravne, kulturne i sve druge značajne vrednosti jednog društva. Oblici ove organizovanekriminalne delatnosti nisu uvek uočljivi i prepoznatljivi, te svakako otežavaju blagovremeno

preduzimanje efikasnih mera za njihovo sprečavanje i suzbijanje.Pranje novca predstavljaveoma opasnu kriminalnu delatnost sa visokim stepenom društvene opasnosti, tako da se ovo

krivično delo teško otkriva a i dokazuje. Takođe moramo istaći da je pranje novca posledicaneefikasnog funkcionisanja institucija sistema, tako da borba protiv ove društveno negativne

pojave predstavlja i borbu za reformu institucije, jer samo boljim i efikasnijim institucijamamožemo se suprotstaviti pranju novca i samim tim podići životni standard građana na višinivo, a to ćemo učiniti pre svega doslednim sprovođenjem Zakona, što efikasnijim radom

policije, kao i primenom kaznene politike u našim sudovima.

pranje-novca

Documents