RS06RA053

PRASKAVI GAS U TEŠKOVODNOM REAKTORU

Nikolić D.Vojislav

PRASKAVI GAS U TEŠKOVODNOM REAKTORU

Praskavi gas koji se stvara pod uticajem zračenja

u čitavoj zapremini teške vode, a da se nebi stvorila samovezu-

juća koncentracija, odvodi se posredstvom helijuma iz prostora

iznad nivoa teške vode u gasni sistem, gde se uz prisustvo ka-

talizatora "tiho" vezuje u pare teške vode. Helijum je tu u-

potrebljen radi smanjenja koncentracije praskavog gasa po je-

dinici zapremine i mogućnosti ostvarivanja protoka kroz kontakt-

ni aparat gd<3 se vrši vezivanje u pare teške vode.

Helijum kao gas, sa svojim pozitivnim osobinama

za primenu na reaktoru nalazi se još i u nek&m drugim elemen-

tima našeg reaktora.Upotrebljen je na teškovođnom reaktoru za-

to što je inertan gas, uglavnom ne stupa u hemijske reakcije sa

materijalima površina upotrebljenog konstruktivnog materijala

a i koeficijent predaje toplote mu je bolji od nekih drugih

gasova. Medjutim, loša strana mu je ta jer ima vrlo malu vis-

koznost a stime u vezi otežano je dihtovanje sredine u kojoj

se on nalazi. Takodje je prilično skup radi komplikovane proiz-

vodnje (odvajanje od drugih gasova iz zemnog plina na primer)

U zapremini iznad nivoa teške vode takodje se na-

lazi i para teške vode usleđ znatnog isparavanja naročito pri

radu reaktora na većim snagama kada se temperatura moderatora

nalazi u intervalu 60-70^0.

Ta smeSa gasova i para koja cirkuliše posredstvom

gasne đuvaljke, oslcbađja se pojedinih svojih komponenata u

odgovarajućim elementima gasnog sistema, tako da izlaskom iz

gasne duvaljke nemamo više smešu gasova i para, več čist heli-

jum koji kao takav ulazi u reaktor. U sledećim ciklusima ponav-

lja se isti proces.

-2-

Proces stvaranja praskavog aasa u aktivnoj soni reaktora

Analizom praskavog gasa na početku kampanje reaktora

(tj.odmah nakon zavr&ene montaže i kritičnog eksperimenta) mere-

njem se konstatuje da ae isti ne stvara. To je samo prividno.

U toku kasnijeg rađa reaktora, tj.sa povećanjem broja MWh može

se konstatovati da je procenat ismerenog praskavog gaaa po zapre-

mani sve veći i veći. Granicu aaturacije teško je odrediti jer za-

visi od mnogih komponenata. U daljnjem izlaganju videdemo kako

se stvara praskavi gas, pod kojim uslovima i šta utiče na brzinu

stvaranja i ponovnu rekombinaciju.

Reaktor kao nuklearna mašina izvor je mnogih vrsti zra-

čenja te u aktivnoj soni reaktora, §ire rečeno u celoj zapremini

moderatora-teSkoj vodi-postoji 3irok energetski spektar različi-

tih vrsti zračenja. Molekuli teške vođe egzistiraju zahvaljujući

molekulskim silama, edjutim, pod de^stvom neutrona,teških čes-

tica fisionih produkata i ostalih vrsti zračenja može doći do

disocijacije teške vode. Prolazna stanja isa kojih sledi diso-

cijacija mogu biti raaliSita, a uglavnom, vrsta prelaznog sta-

nja zavisi od energije i vrste zračenja.

U sonama visokih energija bilo koga zračenja postoji

znatna verovatnoća za disocijaciju molekula teške voće i to

direktnim putem nastupa prelas u atomsko stanje.

U zonama nešto nižih energija proces dinocijacije je

drugačiji. Prvo nastupa jonisacija molekula teške vode pa je

time poremećena ravnoteža molekulskih sila kod pozitivnog jona,

(koje su uglavnom Kulonovog karaktera) i onda tek nastaje di-

socijacija molekula teške vode.

U zonama još nižih energija zračenja, molekuli prvo dola-

ze u pobudjeno stanje a u zavisnosti još i od veličine molekul-

skih sila može nastupiti ili disocijacija malekula ili pak vra-

ćanje molekula u osnovno stanje.

-3-

U zoni moderatora te&kovođnog reaktora, postoji

znatna verovatnoda za dieocijaciju teške vođe (molekula)

preko procesa jonizacije.

Odmah po nastanku pozitivnih jona molekula teške

vođe koji imaju vrlo malo vreme života u moderatoru i malu

verovatnoću za prolaz ponovo u stabilno stanje, nastupa

skoro momentalno sa neutralnim molekulom teške vode sledeća

reakcija:

D2O++D2O = D3O + OD ....(1)

Negativni jon kao produkt jonizacije neutralnog

molekula teške vode, eada slobodan, pri usporavanju vrsi

elektrolitu teške vođe:

e*" + DpO = Olr + D ......(2)

Kao sto se vidi iz relacija (1) i (2) u čitavoj

sapremini moderatora imamo jeđnovremeno stvaranje slobod-

nih komponenata. D i OD. Kako če se oni dalje ponašati i sa

kim će stupati u reakciju savisi od čistoće moderatora*

Ukoliko je teška vođa čista i ne poseduje bilo

kakvih primasa, vrlo brzo se obrazuje iavesna ravnoteža

u stvaranju i rekorabinaciji komponenata. Komponente rea^u-

ju međjusobno direktno ili pak preko niza složenih reakci-

ja. Konačno, proces se odvija na sleđeči način:

D + D = Dg OD + OD = D2O2 D + OD = P2O ..(3)

Rezultujuda reakcija :

t. Dp + D2O2

-4-

Kao što vidimo u zapremini moderatora formira-

lisu se sada i teSki v&donik (Dp) kao i njegov peroksid (1^0$

Teški vodonik je basični a njegov peroksid kiseli agens. Oni

kada su zajedno u rastvoru (moderatora) stupaju ili međjusob-

no u reakciju ili pak u reakciju sa komponentama D i OD i to

na sieđeoi način :

92 + OD = BpO + D; D2O2 + D = DgO + OD..(4)

Do sada je bilo reci o potpuno čistoj teSkoj

vođi i tada je relativna koncentracija teškog vodonika i nje-

govog peroksida uglavnom niska. Medjntim, teška voda koja se

upotrebljava u reaktoru kao moderator i kao srestvo za ođvodjenje

toplote, neminovno mora u sebi imati kisele ili bazične pri-

mese, koje svojim afinitetom vezuju pojedine komponente diao-

cirane teške vođe ili pak samo avojim prisustvom onemogućuju

rekombinaciju. Time se koncentracija D? ili D2O2 povećava i

njihova ravnoteža pomera ka većim vrednostima a time i pove-

ćava broj diaociranih molekula po jedinici zapremine, drugim

recima, ba§ te primese-nečistoće sprečavaju obratan proces-

rekoiRbinaciju.

Organske i anorgahske primase u teškoj vodi

kada stupaju u reakcije sa komponentama OD tima praktično

povećavaju procenat Dg po zapremini, koji bi se gomilao iz-

nad nivoa teške vođe sve do nekog ravnotežnog pritiska, kada

bi ae taj proee3 zaustavio. Obzirom da smeša gasova i para

cirkuli3e kros gasni sistem, procenat Dg povećava se u čita-

voj zapremini gaanog sistema. Ravnotežni parcijalni pritisak

Dp u gasnoj smeši na reaktoru "RA" nije meren, is razloga

Sto prema upustvima proeenat deuterijuma čim predje 4% do-

daje se kiseonik da bi se sa istim vezao.

-5-

Usled prisustva anorganskih materija, ravnotežni

pritisak postiže se pri nižim koncentracijama teškog vodo-

nika u odnosu na prisustvo organskih materija.

Na osnovu eksperimenata sa različitim izvorima

zračenja može se konstatovati sledeće :

a.-Izvori beta i gama zračenja obrazuju komponente

D i OD u čitavoj zapremini teške vode, pa je mogućnost

rekombinacije znatna. Ukoliko je teška voda Čista, ravno-

težni pritisak D2 postiže se pri par mmHg. Ako su u teš-

koj vodi rastvorene neke primese, ravnotežni pritisak po-

većava se na par cm Hg

b.-Izvori težih čestica ne stvaraju podjednaki broj

komponenata u svakom delu zapremine teške vode, jer se

njihova energija znatno smanjuje pri difuziji kroz tešku

vodu. Ukoliko je teška voda čista, pri zračenju alfa čes-

ticama i fisionim produktima, ravnotežni pritisak teškog

vodonika iznosi par atmosfera. Ukoliko su u teškoj vodi

rastvorene neke primese, ravnotežni pritisak još više se

povećava.

c.-Pri zračenja čiste teške vode neutronima, ravno-

težni pritisak Dp iznosi do 20mm Hg. Ukoliko teška voda

nije čista, ravnotežni pritisak pomera se do vrednosti od

par atmosfera.

Eksperimentom u gasnom sistemu reaktora pri kons-

tantnoj snazi reaktora i konstantnim primesama u teškoj

vodi, da :

a.- Ravnotežni pritisak Dp smanjuje se sa povišenjem

temperature moderatora,

b.- Ravnotežni pritisak D2 smanjuje se sa povećanjem

parcijalnog pritiska 02*

Gornja dva merenja vrše se sa premoštenim kontakta

nim aparatom mereći procenat praskavog gasa na različitim

temperaturama moderatora.

-6-

Obzirom da moguće prisustvo raznih primeaa u

teškoj vodi pomera ravnotežni pritisak Dg ka višim vred-

nostima (a pri kome bi se vrSila potpuna rekombinacija u

zoni moderatora), potrebno je siate&atski pratiti brzinu

porasta praskavog gasa za izvesne snage reaktora, jer nam

to u svakom slučaju govori o čistoći teške vode. U koliko

je teška voda čistija, sa Što manje rastvorenih primasa,

b&de kao moderator bolja, zatim manje aktivna, pa je mnogo

lak§e vrSiti popravke i remont na svim elementima koji su

izloženi protoku teSke vode*

Višak deuterijuma u teSkovodnom reaktoru

U teškovodnom reaktoru višak deuterijuma javlja se

kao jedan od problema, a čija procentualna vrednost dobrim

đelom karakteriše efekat korozije konstruktivnog materijala.

Neka je deuterijum nastao usleđ korozije alumini-

juma koji je kaptirao kiseonik. Vrednosti od 22% izmorenog

deuterijuma odgovara količina od cea 360 gr.aluminijuma, koji

je podvrgnut koroziji povrSine prostora moderatora u dubini

od 10*3 cm. Medjutim, može se pretpostaviti da će daleko rani-

je nastupiti saturacija deuterijuma.

U sistemu hladjenja grafitnog reflektora i vode-

nog ekrana koji čine zajednički rashladni sistem, korozija

je joS ozbiljnija a iz razloga Sto je delimi5no u tom siste-

mu upotrebljen i ugljenični čelik(bak ekrana i cevi toploizmenji

njivača). Obična voda cirkuluSe kroz taj sistem, pa je i ona

izložena fluksu iz aktivne zone reaktora i stoga postoji ve-

rovatnoda za stvaranje praskavog gasa. Da bi se ta potencijal-

na opasnost otklonila, specijalnim usisnim sistemom ventila-

cije spojen je prostor ianađ nivoa vođe u vodenom ekranu.

Uticaj temperature nR brzina vezivanja praskavog

Prema nekim eksperimentima u oblasti sobnih tempe-

ratura, da se**%a porast temperature od l C brzina reakcije

povećava do 10%. U vezi sa tin, mirna sagorevanja mogu da

predju u eksplozivna spontano usled povišenja temperature

kod egzotermnih procesa, a u slučaju koji nastupa kada eg-

zoterman proces proizvede više toplote nego što se bilo na

koji način odvede.

Takođje i pritisak u smeši gasova u kojoj se vr§i

eagorevanje, može znatno đa utiče na brzinu reakcije. Prema

Hinshelwood-u sjedinjavanjem praskavog gasa na 55OOC vrši

se na pritisku od 760 mm Hg prilično brao ali mirno, pa i

na višim pritiscima proces se može jo pratiti^ pre ne&o što

naglo sagori gasna smeša. Ako snižavamo pritisak pri istoj

temperaturi (55OOC) ispod 760 mm Hg brzina reakcije ispočet-

ka malo opada, a naglo saborovanje (eksploaija) dešava ee

iznenadno na pritisku od 100 mm Hg. Na osnovu toga napravlje-

ne su krive gde je ga svaku temperaturu dobivena oblast pri-

tisaka u kojoj ae reakcija vezivanja praskavog gasa odigrava

ujednačeno, a izvan koje ona teče brzo-eksplozivno.

Us pomoć epektroskopskih razmatranja saključeje se

da pored nosioca lančane reakcije D i 0 treba smatrati još

i radikal OD. Neka je prethodno izvršeno razlaganje ;

D + O2 = OD + 0

0 + D2 = OD + D

0D+ Dg = D2O+ D

-8-

Posmatrajući svaki delimični proces ponaosob,

vidi se da se u jednom procesu proizvodi ne jedan nosilac

lančane reakcije, već dva, i time stvara račvanje lanca.

Znači, u svakoj delimičnoj reakciji pored toga što se nas-

tavlja započeti lanac, u isti mah se stvara i novi lanac.

U oblastima visokih pritisaka postoji znatna ve-

rovatnoća za prekidanje lanca putem reakcija izmedju jedno-

rodnih atoma, ili pak reakcija sa zidom suda.

U oblastima nižih pritisaka to nije slučaj, jer

33 broj novoproizvedenih nosioca lanaca u funkciji vremena

znatno prevazilazi broj prekinutih, pa zato nastupa eksplo-

zivna reakcija.

Kakva će se reakcija odvijati, drugim recima iz-

medju kojih partnera će ona nastupiti, zavisi od energije

koja se oslobadja iz egzotermne reakcije.

Iz toga razloga, lanac s^ može završiti-prekinuti

kada neodgovarajući partneri (obzirom na veličinu energije

koja se tom prilikom oslobadja) reaguju medjusobno, reaguju

sa nekom nečistoćom, ili pak udarom o zid suda na kome se

oni lako atsorbuju ispadajući tako iz reakcionog niza.

Koncentracija pri kojoj se vrši sagorevanje praska

vog gasa zavisi još i od položaja i oblika suda sa gasom a

stim u vezi i mesta izvora energije za njegovo sagorevanje.

Na primer ;

- U vertikalnoj cevi mirna smeša O2 i H2 može se zapa

liti odozgo pri procentu od 9,5%H2.

- U istoj cevi, pri svim istim ostalim uslovima, za-

paljivanje odosdo može se postići i pri 3,9% H2. Razlog le-

ži u tome što strujanje sagorelih gasova, olakšava difuziju

vodonika u plameni front.

- U saglasnosti sa gornjim, te granice zapaljivosti

za D2 koji sporije difunduje, jesu za potpaljivanje odozgo

11,1% D2 a za potpaljivanje odozdo 5,7% D2 pri 100% O2

-9-

Na nuklearnom reaktoru sa zatvorenim sistemom za

odvođjenje praskavog gasa, nužni su katalizatori sa svojom

positivnom osobinom da povećavaju brzinu reakcije kada su

koncentracije istoga relativno male* Obzirom da katalizato-

ri izlaze nepromenjeni iz transformacija, automatski se ti-

me i ne pojavljuju u reakcionoj jednačini. Oni su samo u

stanju đa utiču na brzinu hemiske reakcije, ali ne mogu da

menjaju njen ravnotežni poližaj.

Na reaktoru RA kao katalizator za praskavi gas

upotrebljen je palađijum u obliku malih valjčiča, koji su

bez ikakvog reda "nabacani" u takozvani kontaktni aparat,

kroz koji cirkuliše gasna smeša koja se sastoji iz kompo-

nenata helijuma i praskavog gasa (a pare teške vode koje

su povučene protokom gasa, kondenzuju se ispred kontakntog

aparata u kondenzatoru i ađsorpcijom odvajaju u liniskom

separatoru)

Protok gasne smeSe ostvaruje se iz razloga da se

onenogući stvaranje praskavog gasa iznad 3% po zapremini

pri maksimalnoj snazi reaktora ođ 10.000 KW. Kontaktni

aparat vrlo efikasno utiče na vezivanje 4% praskavog gasa

po zapremini u pare teške vođe koja se u svom daljnjem to-

ku cirkulacije kondensuje i posebnim sistemom odvodi u

cirkul?eioni sistem teške vode.

Praskavi gas čine komponente: 2D2 + Og

Proračun protoka gasne smeše vrsise prema:

- maksimalno mogućoj količini stvaranja praskavog

gasa za datu vrstu reaktora 3 geometriju rešetke. Za reak-

tor RA ta je vrednost 0,4 nl/kWh

- maksimalnoj snazi reaktora (10.000 KW)

- dozvoljenom procentu praskavog gasa po zapremini(3%)

Pri temperaturi od O^C i pritisku ođ 1 kg/cm^ bide:

-lo-

3'= 0,4 x io-3 x 10.000 = 4 nm3/h

Prema ostalim gornjim aahtevima protok če iznositi:

4Q'= i x 102= 133 nm3/h

Međjutim, uzimajući u obzir i uslov temperature povr-

šine isparavanja (moderatora) od 50^0 kao i pritisak iznad

površine isparavanja, protok gasne s&eše izgledaće nešto

drugačije:

G = a*? = 4 x §t

V2? odnos specifičnih aapremina praskavog gasa

,, RT 848xTV

I konačno protog parcgasne smeše iznosi;

Q = G/3 x 102 = 131 m3/h

U

i\a a navu. ranijih ^g^.,tivanja (&epte^bar-akt8oay 1963.)

Ronstatova^^ je da s# proeenat ^ra&^a^ag, asa povećava u *ure e

nu pri rasn ^ea^to^a na en^ataa od 1-6,5 J n sa

taktnia aparatom. ROja p^ili^am braine parasta i aa

bile su raaiičit& za rasne na^^e, pa čak i 2?i istjb

a je čistaca tesim voda u^iavnum bila nepramenjena

merenja isvT^&aa. su, polovinom o&tabx-a 1%3.

ae. od tada je sigt&a ga deetiiaea.jn te^ke vode i dalje u. ne-

prgRidnoR radu. O&aii'am da teška v^da ima aada u. sebi još .ma-

nje raatv&renih priaesa, in&že ae ač^&i^ati da us eaultati e—

nja biti miekelika isnenjeni, tj. manje ^rsine paraatn i ni-

koliko se o^^t dodje d<a nekih ^aturacija prae^avo^

^s iRUjcšiti baždarenje antamataKag analiaatara p

iiR aatnraeionim vrednostisa baždariti automatski

u^

1. pre očetka ada reaktara a nakoa duše ,, stajanja2* ga.K.s?A dttSts- atajanja i-eakna a (stajanje

n&daiju dana.

3. Odsah pa aijgtarnaa.aa-m aa&stavljanjn

4. re^iodlčRO ta teko. meaeene

PR^ početka gvake ae^ije cerenja sveati Dg

FR'ilikam avakog ^e^eaja pat&ebna je Aikstrati

parametre t

na ulaan u aparat*

- satvoriti ventil 45

j bokaove

premostiti kontaktni a^arat i lo minuta na&aa

ianae iti prooenat pr

dnevniRa dežurna^ ehanioara isvaditi podatak kada, je

sadaji pu.t asai aia'&em radio prilikom hladjaajareakt&ra.

^rilikam uzimanja asa sa analizu, ne uključivati pu^pe

vode.

a ^beieš&vati 3& priloženu tabelu*

uzete analise ^asa rad nor^alao nastaviti prema

2*- ObsirosKi da je n pretn&dn&m ^e^enja R- avedaa aa 0^

odmah ^a dolasku, aa stabilnu sna^u. uraditi

- satvoriti ventil 45

- iselavati ^edja sobom boksove

<-* preaaatiti kaataktai aparat i anpoeeti sa mer

Mere^ja vršiti svakih iu mi^ata gwe do^ vrednoat ae dos

ti^ae 3^. U^oiika ae Aadje đe niže aatnraaione vrednesti od 3^

sa ješ nekoliko mirenja potvrditi krivu*

3*- Nepgsa'edno posle ai^urnoano^ gaustavijanja reaktoradežurni ^enani^ar n a&ao^ aistasu. radi

ventil 45

- vrai advajaaje boksova ^

- dodala kiaaonik n sistam. a& 1^ Dp dodati 12 litara

kiaeonika n tri porcije* tj+ p^ema t&me i vršiti ahra^uRav^nje

§ patjpebn&j kalioini RiaeaniRa. cerenja viriti sve do početka,

ponovno^ padi&anja reaktora na s

Vodi§i racuna da sa e^en

i punjenja destilauiona^ uredjaja,.

a vg'Šiti 4, 5e č, 9* io, 11, 12p

u Fuunoa ana.Ii2KRto-K'iA Ra^ablai lG minuta nakan

pril&^oditi d& bade pdaah

Prili^a^ ovih erenja treba uraditi

wentii 45

advajiti boksova

duvaijkn i svesti Bp Ra u^

je radna, aana- d&^aljka b^la R*

Podatke m&reaja amoalti n tabelu.

cerenja vršiti ^ Di'e msn^čeaim dčuiiiita, a !A vresenu od

P eaaava isjutra*

ta&od^e vraiti mirenja, re poe^tka kMdj

edno aerenje i to ^ prepodnevnoj sseni

iti kaataktai a mr-at 1 daija nastavitij

EKSPERIMENTI U GASNOM SISTEMU REAKTORA

1. Pomoću ručnog analizatora praskavog gasa izmeriti pro-cenat praskavog gasa u funkciji vremena za sledede snage reaktora:1, 2, 3, 4, 5 i 6,5 MW.

Zahtevi za izvodjenje vremena:

- Vreme merenja na pojedinim snagama odredjivade brzinaporasta praskavog gasa.

- Kontaktni aparat u toku čitavog merenga na svakoj odre-djenoj snazi treba da bude premošten. Ukoliko procenat praskavog gasapriđje vrlo blizu vrednosti od 4% treba uključiti kontaktni aparat.

- Neposredno pre početka svakog mB&eaga ( tj. nakon svakogprelaska na novu snagu) procenat deuterijuma treba svesti na 0%.

- Temperaturu moderatora održavati u intervalu koji odgo-vara datoj snazi reaktora.

- Tokom merenja kontrolisati i uporedjivati vrednost po-kazivanja automatskog analizatora sa ručnim, podatke ubeležavati u ta-bele.

- Pritisak gasa u aparatu dovesti na vrednost od 0,150 atu*

Tabela u kojoj treba periodično ubeležavati podatke:

P (MHj =

praskavoggasa

na automat.analizatoru

Vrme na kraju merenja

2. Pomoću ručnog analizatora praskavog gasa izmeriti proce-nat praskavog gasa u gunkciji vremena za jednu odredjenu snagu reaktora(6 MTV) a za dve različite temperature moderatora^recimo 45%Ci 65°C.

- Ostali zahtevi za izvodjenje merenja važe i u ovom slu-čaju.

- Izmerene vrednosti ubeležavati u tabelu.

3. Snimiti procenat deuterijuma u funkciji vremena pri snazireaktora od 6m5 MW i pritisku gasa u aparatu od 0,150 atu* i ekspra-polacijom odrediti granicu saturacije.

-2-

P(MW)

tm(°O=

Procenatdeuterijuma

Datum i vrememerenja

- Merenje vršiti svakih 4 sata.

Dužnosti osoblja smene:

- Eksperimentom rukovodi šef smene.

- Jedan od operatora prati pokazivanje procenta praskavoggasa na automatskom analizatoru, podatke ubeležava utabelu jednovremeno sa instrumentatorom, a koji radi saručnim analizatorom. Kada procenat praskavog gasa pridjeblizu vrednosti od 4% ide nalog mehaničaru gasnog sistemada uključi kontaktni aparat. Zatim, dužan je da vodi ra-čuna o procentu detterijuma pre početka svakog merenja nasvakoj snazi i da blagovremeno obavesti šefa smene.

- Mehaničar u gasnom sistemu po naredjenju šefa smene doda-je u gasni sistem kiseonik radi eliminisanja deuterijuma.Nalazi se u prostoriji 034 u blizini ventila 69. Dužanje za uvid o procentu prakszvog gasa u sistema i brzinuporasta istog*

- Instrumentator vrši merenje procenta praskavog gasa pomo-ću ručnog analizatora, podatke ubeležava u tabelu jedno-vremeno sa operatorom koga blagovremeno obaveštava da jezavršio merenje, tako da se u istom trenutku ubeleže obapokazivanja. U toku svoga merenja takodje je dužan da dajegas na analizu eksperimentatorima iz hemiske laboratorijekoji če se nalaziti u prostoriji 034.

- Ostalo osoblje smene radiće svoj tekući posao prema in-strukcijama za rad reaktora na snazi.