ПРАВЦИ РАЗВОЈA КУЛТУРНОГ ТУРИЗМА У МУЛТИЕТНИЧКОЈ СРЕДИНИ

(ПРИМЕР СУБОТИЦЕ, СРБИЈА)

DEVELOPMENT OF CULTURAL TOURISM IN MULTINATIONAL ENVIRONMENT(CASE STUDY OF SUBOTICA, SERBIA)

мр Верица Буловић, асистент, Универзитет Сингидунум, БеоградMsc Борис Тот,сарадник у настави, Универзитет Сингидунум, Београд

Verica Bulović, Msc,Teaching assistant, Singidunum University, BelgradeBoris Tot, Msc, Lecturer, Singidunum University, Danijelova 32, Belgrade

Абстракт: Културни туризам је повезан са променама у преференцијама модерних туриста и захтевима за одрживим развојем туристичких дестинација. Овај рад има задатак да истражи правце развоја културног туризма у мултикултуралној средини и изградњу специфичног културног идентитета дестинације. У раду je постављена хипотезa да културни туризам који уважава аутентичне културно-историјске специфичности дестинације представља најбољи начин за развој локалне заједнице и њену диференцијацију у односу на друге туристичке дестинације. Да би се потврдила наведена хипотеза рађено је примарно истраживање путем структуираног интервјуа у главним установама културе у Суботици. Прикупљени подаци су показали да је различитост представљена кроз бројне мултиетничке заједнице управо најважнији елемент на којем се гради специфични културни идентитет и на чијим темељима се даље развија културна понуда града.

Кључне речи:

културни туризам, културни идентитет, мултикутуралност, мултиетничке заједнице, фестивали, Суботица

1. УВОД

INTRODUCTION

У свету где процес глобализације води драматичним економским, политичким и социјалним променама, културни туризам има веома важну улогу у комуницирању суштинских вредности интеркултуралног дијалога, заштити и промоцији културних различитости и очувању културне баштине. Културни туризам који је повезан са променом преференција модерних туриста и њиховим захтевима за одрживим развојем дестинација, помаже да се потврди важност културе уз истовремено побољшање интеркултуралне комуникације, поштовања других култура и продубљивање обостраног разумевања и солидарности унутар

различитих етничких, националних, религиозних и лингвистичких ентитета. Међутим, говорити о културном туризму у мултиетничкој заједници је могуће само у тренутку када се утврди који је најкорективнији и најперспективнији начин наступа на тржишту где се свачија култура испољава равномерно, али је пре тога нужно измирити границе међу истим и срушити тенденције формирања резерватства у којем се агресивно тежи експонирању искључиво сопственог.

У процесу комуникације културног туризма са тржиштем, који представља креативну и стимулативну интеракцију елемената између различитих култура и индивидуа, локалне вредности и идентитети се суочавају са развојем глобалних културних потреба. Многе локалне заједнице сада активно покушавају да идентификују и развију опипљиве и неопипљиве елементе културне баштине као средства растуће компаративне предности на све конкурентијем туристичком тржишту. Традиционалне форме туризма имају своје негативне ефекте на одрживи развој туристичке дестинације, a да би се неутрализовао њихов утицај културни туризам има улогу у регенерацији и заштити блага културне баштине, повећању запослености и одрживог економског раста. Употреба културне баштине, са минимално потребним улагањима, привлачи растући сегмент културних туриста, чија потрошња није под утицајем флуктуација на глобалном тржишту.

Улагање у развој културног туризма може значајно побољшати квалитет живота локалног становништва и њихових гостију, регенерисати нарушене урбане целине и повећати вредност некретнина. Комбинација културног и туристичког развоја промовишу локалну дестинацију као пожељно место за живот, рад, туристичку посету и инвестирање. Развој културног туризма је од нарочитог значаја за Суботицу, град у којем је шаренило култура изградило аутентичност у региону. Мултикултуралност као кључна одредница културног идентитета Суботице пружа добру базу за развој културног туризма. Међутим, поставља се питање како мултикултурална средина може да се пласира у програм културног туризма и који је оптималан ниво заједничког учешћа и наступа пред туристичким аудиторијумом једне мултиетничке заједнице у којој се сваки етницитет бори за сопствени идентитет у глобализованом свету?

Овај рад има задатак да истражи који је оптималан ниво развоја културног туризма у мултиетничким заједницама, који су потенцијали, а које слабости и претње, те угледајући се на успех одређених иностраних мултиетничких заједница у културном туризму да префикс на ефикасност и ефективност истих. У раду ће се проучавати мултинационална средина Суботице која тежи наступу у туристичкој привреди, које су могућности развоја и шта повлачи развој културног туризма.

1. ПОЈАМ КУЛТУРНОГ ТУРИЗМАDEFINITION OF CULTURAL TOURISM

Туризам је идеално поље за сусрете култура. Културни туризам се дефинише као посебан облик одрживог туризма, а једна од могућих дефиниција културног туризма га одређује као посете особа ван домаће заједнице које су мотивисане потпуно или делимично интересом за историјске, уметничке, научне или „lifestyle/heritage“ понуде локалне заједнице, региона групе или институције. Светска туристичка организација (WТО, 1985) је дала две дефиниције појма културног туризма – ужу и ширу. У ужем смислу, „културни туризам подразумева кретање људи с јаком културном мотивацијом – лепе уметности, путовања до фестивалских и других културних догађаја, посете знаменитости и споменика“. У ширем смислу дефиниција обухвата „сва кретања људи због задовољавања људских потреба за разноврсношћу, усмереним ка повећању културног нивоа појединца и стварању нових знања и искустава.“ У одређеном смислу, сва туристичка путовања се могу сматрати обликом културног туризма, зато што задовољавају потребе туриста за учењем о иностраним земљама и подиже ниво њихове културе, свести и искустава кроз сусрете са другим људима (Richards, 1996).

Међутим, културни туризам често дефинишу као просту пијацу на којој се култура – уметност, фолклор, наслеђе и цели низ културних манифестација продају потрошачима (Richards, 1996a). Ипак, ова пијаца је више од тржнице. Културни туризам одређен је првенствено потрошњом културе: упознавањем, учествовањем и учењем. Овај ,,3 У“ мотив дакле, не укључује само потрошњу ради уживања, већ и интеркултуралне односе, који су димензија изнад културе – јер се односи граде на размени искуства. Дакле, културни туризам има за циљ да потрошачу (образовани туриста жељан упознавања друге културе) приближи интелектуалну, духовну и естетско-уметничку сферу једног народа. У том контексту, чиниоци културног туризма су следећи: уметност, колоније, изложбе, догађаји и фестивали, музика и плес, драма (позориште и филм), језик, књижевност и догађаји, археолошке знаменитости и музеји, религија и ходочашћа, архитектура, гастрономија, занати и др. (Richards, 2007).

Све ове црте могу бити разлог путовања, односно мотивација за кретање туриста, али су они најчешће комплементарни и укључују већину наведених мотива у оквиру једног путовања. Ужа дефиниција културног туризма базира се на конкретним разлозима и циљевима за путовање, као што су путовања културним турама мотивисаних студијским путовањима, ходочашћима, фестивалима итд, док за разлику од ње, шира дефиниција културног туризма обухвата све ,,покрете“ индивидуе које она чини ради задовољавања потребе за сатисфакцијом путем упознавања са разноликошћу, подизањем културно-образовног нивоа и остваривањем права за новим сазнањем.

Културни туризам је, с економског становишта, излазак културе на туристичко тржиште са културним и уметничким производом који има културну и

економску вредност. Гледајући са организационог становишта, то је интерсекторско повезивање културе и туризма – две комплементарне гране које треба да успоставе партнерску сарадњу и удруже се у обликовању заједничког производа. Тако добијамо културну привреду, која је последњих деценија била један од четири сектора с најбржим растом у светској економији (Дојчиновић, 2005). Културни туризам је дакле кретање туристa мотивисано културним разлозима, а истовремено и прилика за промоцију оживљених културних добара једног региона, локалитета, града, који туристима пружају доживљај.

2. КУЛТУРНИ ТУРИЗАМ И ФЕСТИВАЛИ: СУБОТИЦА - ГРАД ФЕСТИВАЛАCULTURAL TOURISM AND FESTIVALS: SUBOTICA – CITY OF FESTIVALS

Култура и наслеђе најлакше се ''емитују'' управо преко фестивала, који на сцени, као позоришна представа, пресликавају идентитет туристичке дестинације. Фестивали су последњих година, као инструмент развоја туризма, широко распрострањена појава широм света. У том контексту, они се такође сматрају маркетиншким инструментом за креирање имиџа дестинације, због способности да анимирају градове, односно место одржавања. Имајући у виду ове чињенице, фестивали су у могућности да динамизирају дестинацију повећањем броја посетилаца, а уједно остваре и позитиван економски утицај на дестинацију, нарочито у смислу запошљавања и развоја локалног туризма.

Град попут Суботице у настојању развитка културног туризма има добре потенцијале за формирање својеврсног вида културног коридора. Различитост култура и њихово експонирање кроз фестивале су потенцијал за развој туризма – привлачење посетилаца чији је примарни циљ упознати културу локалитета, поготово ако је она сачињена од мноштва култура националних мањина. Како је Суботица у протеклих стотињак година била део релативно великог броја држава и увек на граничном удару мултикултуралности, догодило се да овим утицајима она добије своју аутентичност у односу на друге туристичке дестинације. Мултикултурализам на први утисак може да збуњује посетиоце, али он постаје разлог због којег је Суботица занимљива сваком посетиоцу и зашто оставља трагове у сећањима. Фестивали које се одвијају, пак, из године у годину јесу засноване на овој дуги етницитета, култура и језика и јесу неизоставни пункт у креирању програма који је одлична мета за туристе.

Статус ,,град фестивала’’ Суботица није примила случајно. У току једне године, у Суботици бива традиционално обележено преко 40 догађаја, од којих су 27 од посебног значаја. Од почетка па до краја године, на скоро недељном нивоу, центар града добија посебну атмосферу и декорацију и мења свој изглед кроз најразличитије мелодије, преко дечијих гласова, шаренила цвећа, машкара, мириса традицоналног колача, кобасица, укуса вина, и различитих народних сукњи и ципела. Иначе, назив “Суботица - град фестивала” потиче од пројекта

који има за циљ да постави темеље перманентне и квалитетне комуникације града и његових манифестација са ширим окружењем, да успостави контакт са најширим аудиторијумом и да независно од појединачно дефинисаних циљних група сваког градског фестивала, позиционира Суботицу као јединствену културно-туристичку дестинацију.

Најзначајнији фестивали у Суботици који израстају из наслеђа, културе и интеркултуралног дијалога су „Интеретно фестивал”, „Етнофест” и „Дужијанца”. Ова три фестивала су оне аутентичне манифестације које се издвајају из лепезе догађаја у граду Суботици, а разлог је у извору који црпи срж из наслеђа. Традиција и култура се кроз ове фестивале пласирају у јавност и на туристичко тржиште. Путем ових фестивала, мултиетничка Суботица шири своје границе и дочекује туристе.

Значајно је нагласити, да би Суботица имала предност у пласирању фестивала на тржиште страних туриста, уколико би она поред епитета ,,град фестивала’’ могла да буде синоним за квалитетну дестинацију у којој су фестивали само додатна понуда која има за циљ анимирање и задржавања посетилаца у дестинацији.

3. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊАMETHODOLOGY

Проблем истраживања је домен развоја културног туризма у мултиетничким заједницама, те тенденције развоја културног туризма у заједници у којој живи више народа од којих свако тежи очувању и прогресу сопственог културног идентитета. Како пласирати културу мултиетничке заједнице у туризам и шта је, како уопште изгледа и из којих чиниоца је сачињена култура таквог града? Главни циљ истраживања је био да се утврди каква је перцепција Суботице као града фестивала и да се дефинишу кључни елементи њеног културног идентитета, што чини град посебним и познатим на културној мапи Европе. Један од циљева је такође био да се утврдити који су потенцијали развоја културног туризма у мултиетничким заједницама и која је стратешка предност Суботице као мултикултуралног града у односу на друге дестинације у (прекограничном) региону. Поред тога, циљ је био да се истражи како се поспешује неговање културног идентитета етничке заједнице у мултиетничком региону и како се остварује интеркултурална комуникација и напредак толеранције током процеса интегрисања културе у заједничком туристичком пласману.

Да бисмо добили одговоре на наведена питања спроведено је примарно истраживање путем интервјуа који је обављен са руководиоцима 15 установа културе у Суботици. Истраживање је спроведено током априла и маја 2012. Наша претпоставка је била да се културни туризам Суботице првенствено заснива на мултиетничности која је дала свој допринос и архитектонским здањима, гастрономији, вишејезичности и занатима у смислу израде предмета и сувенира.

То је управо знак, да Суботица као дестинација већ има одређени формиран културни идентитет на туристичком тржишту.

За интервју експерата смо користили полу-структуирани упитник у којем смо поставили питања која се односе на њихово видјење тренутне ситуације у области културе и туризма у Суботици, да наведу главне развојне циљеве и листу главних проблема у развоју културног туризма. Питали смо их и о тренутном културном идентитету града и жељеном идентитету и имиџу града, доприносу установа културе развоју културног туризма, регионалној сарадњи, манифестацијама на којима је учествовала културна институција, о броју посетилаца током претходне године и које су најзначајније врлине и мане у културној понуди града у односу на остале конкурентске дестинације.

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊАRESULTS

Подаци до којих смо дошли истраживањем показују да се Суботица може сматрати типичном културном дестинацијом, са нагласком на културно-историјском наслеђу, богатој и разноврсној баштини, мултикултурализму, цивилном друштву и локалном начину живота. Култура се издваја као један од најважнијих мотива за посету Суботице. Локално становништво и испитаници се слажу да је град првенствено препознатљив по јединственој културној и историјској баштини, а да симбол културног идентитета града представља Градска кућа и стил cецесије који је оставио трага на бројним споменицима културе од изузетног значаја.

Већина испитаника се сложила да је постојећа ситуација у културном туризму компликована, првенствено захваљујући слабој координацији и кооперацији међу секторима туризма и културе. Међутим, они се истакли велики потенцијал за развој културног туризма, који се заснива на богатој културно-историјској баштини и мултиетничности града која даје посебно обележје дестинацији на туристичкој мапи. Такође су нагласили да постоји потреба за истраживањем и прецизним дефинисањем кључних вредности идентитета и имиџа града који жели да комуницира са циљним тржиштима

Према мишљењу стручњака шансе за развој културног туризма Суботице првенствено се заснивају на мултиетничкој бази која је дала свој допринос у архитектонским здањима, гастрономији, вишејезичности и занатима у смислу израде предмета и сувенира. То је управо знак, да Суботица као дестинација већ има одређене формиране брендове. Испитаници сматрају да се шансе у развоју културног туризма Суботице огледају првенствено у промени светске тражње на пољу туризма. Опште је позната чињеница да су нови, светски туристи све образованији и имају нови низ потреба. Све више су ,,у тренду’’ специфичне, мање познате дестинације, јер туристи данас постају такорећи истражитељи. Дестинација стога мора да поседује потребне капацитете и садржаје за сатисфакцију туриста, али је велика предност Суботице у њеној специфичности и неоткривености. Потенцијали за развој кластера који су умрежени поводом

одређене тематике могли би унапредити туристичку привреду кроз јачање програма и садржаја. Овде велику предност добијају програми прекограничне сарадње, у којима се умрежавају организације и предузећа туризма, као и културне установе креирајући јединствени програм. Најновији вид овакве сарадње је пројекат ,,Путеви културе -сецесија” (у оквиру ИПА пројеката).

Култура у Суботици, било у погледу баштине, језика или гастрономије је најразноврснија и најбогатија у региону – управо због споја различитости. Управо се различитост издваја као идентитет дестинације који је представљен на логоу и слогану Суботице “Разлике нас спајају”. Такође, снаге културног туризма Суботице се огледају у постојећем квалитету радне снаге, односно стручног кадра за извршавање огранизационих и услужних делатности у туристичкој сфери. Квалитет стручног кадра не огледа се само у постојању великог броја факултетски образованих, већ и у њиховој мултиетничности која имплицира познавање више језика и бољи контакт са посетиоцима из околних земаља. Разноврсна културна дешавања, манифестације и фестивали требало би да позиционирају Суботицу у конкурентан положај у односу на друге градове у региону. Фестивали су првенствено одраз мултикултурализма, а како се реализују у програмима експонирања културе, они су врло добро средство промоције града. Најзад, непходно је истаћи да је за прогрес туризма, а првенствено културног туризма у којем се дешава размена вредности између туриста и локалног становиштва – интеркултурални дијалог, врло битан позитиван став становништва према посетиоцима.

Највећа слабост у културном туризму Суботице, према мишљењу испитаника, представља недовољно развијена свест о важности и могућностима одраза културне баштине на туризам. Наиме, у плановима развоја туризма Суботице постављају се бројни циљеви који се односе и на развој културног туризма, а ни један од њих нема сконцентрисан фокус улагања и унапређења. Поред тога, малобројни циљеви бивају реализовани. Постоји иницијатива да се Суботица пласира у будућности као дестинација здравственог, бањског, wеллнесс, конгресног и најзад културног туризма. Међутим, фактор који кочи оваква настојања јесте неразвијеност Палића као дестинације, односно непостојање додатног садржаја (првенствено чисто језеро, аква парк итд), али се истовремено врло слабо осврће на већ постојеће садржаје. Није могуће настојати унапредити много врста садржаја и контекста одједном, неопходно је ићи корак по корак у реализацији и стриктно поставити који су циљеви и степени развоја. Испитаници, наводећи проблеме који представљају претњу озбиљнијем развоју културног туризма, нису изоставили ни чињеницу да је можда најболнија тачка у култури града Суботице непостојање зграде Народног позоришта. Док се размишља о развоју културног туризма, главна културна установа у Суботици стоји полузавршена у самом центру града као споменик недостатка визије и неиспуњених обећања. Поред тога, испитаници као слабост културног туризма наводе и то одређене културне установе града негују уметничке програме намењене домаћој публици, али су ови програми истовремено самоорганизовани, без иницијативе и сарадње са другим институцијама.

Руководиоци установа културе су се сложили да је изузетно позитивна чињеница што културне институције града Суботице учествују у прекограничним пројектима. Разлог томе крије се у чињеници што ове институције такође препознају значај прекограничне сарадње у циљу остваривања нових програма и емитовања истих широј публици. Пројекти прекограничне сарадње требало би да допринесу обнови и унапређењу културних институција у граду. Могуће је да ови програми неће обезбедити потребне фондове за реконструкцију одређених објеката, али ће сигурно обезбедити њихово оживљавање и рад.

Опасности у културном туризму, као и у било којој другој индустријској грани јесте нестабилно економско и политичко окружење, које је велика претња за развој нових програма и грана, а истовремено и одржавање старих. Велика претња за прерастање Суботице у пожељну културну дестинацију је такође непостојање локалне стратегије развоја, која у случају да не буде врло брзо израђена може угрозити туристичку понуду Суботице.

Табела 1 – СWОТ анализа- Суботица као дестинација културног туризма

СНАГЕ

Богатство културно-историјског наслеђаИсторија и мултукултурализам градаКултурни идентитет градаПозитивни имиџ унутар Србије и ван границаПовољна географска позиција и близина ЕУ границеПрипадност Централноисточном културном кругуЉудски капиталФестивалски и креативни град

СЛАБОСТИ

Неразвијени културни производСаобраћајни и инфраструктурни проблемиНедостатак забавних садражајаСлаб менаџмент културног туризмаНедостатак програма урбане ревитализације, рехабилитације и обнове градаМањак менаџера културеНедовољна свест локалног становништва и владе о потенцијалима баштине

ШАНСЕ

Глобални културни трендови у туризмуМеђурегионална и прекогранична сарадњаФинансирање из ЕУ предприступних фондоваУмрежавање културних пројеката и програмаРазвој културног туризма као кључног чиниоца за одрживи развој и међукултурни дијалогСтварање нових радних местаНосталгија као мотив за путовање

ОПАСНОСТИ

Нестабилно економско и политичко окружењеГлобална рецесија, мањи прилив туристаНерешени проблем животне околине и инфраструктурни проблемиНепостојање локалне стратегије развојаСлаба промоција и неадекватне комуникационе стратегијеНеодређени имиџ града на глобалном тржишту

Међутим, у културном туризму Суботице није проблем само у непостојању стратегије, циљева и одбране фондације за реализацију истих, већ и тај што у недостатку смерница и рада на реализацији,a конкуренција добија нове шансе за развој и формирање монопола. Стога се јавља компетитивна предност и агресивност земаља које користе стратегије засноване на бољој понуди, квалитетнијем садржају, а растом туристичке тражње десиће се и нужни економски феномен – пад цена за тражени бренд, чиме настаје врло велика опасност да развијенија конкуренција нуди бољи квалитет по нижој цени, док Суботица неће умети да се сустигне са толико динамичним развојем конкуренције. Већ и сам град Сегедин, без обзира на добросуседске односе има врло велики утицај на пољу културног туризма, обзиром на добру културну инфраструктуру и квалитет додатног садржаја. Румунија је, такође, успела да развије Путеве сецесије, који су у културном туризму Војводине тек у повоју.

Упитник је садржавао и питање које тражи од испитаника да се изјасне о степену толеранције међу различитим етницитетима Суботице, а које је поделило мишљења испитаника. Већина институција је то питање доживела из личног угла и доприноса толеранцији, те су овај феномен оценили релативно позитивно, истичући њихов максимални ангажман у раду са публиком који се односи на титловане и симултане преводе на језике средине, као и однос са публиком пун уважавања њихове различитости.

Као закључак, испитаници су нагласили значај едукације и професионализације у сфери културе и туризма и потребу да се даљим развојем културног туризма баве менаџери који ће знати да препознају потребе тржишта и пласирају туристичке производе креиране по жељи потрошача.

5. ЗАКЉУЧАКCONCLUSION

Истраживање је показало да је посебно обележје Суботицe мултикултуралност као кључни елемент културног идентитета града. Суботица, као ретки градови у свету, може да се похвали да се њена мултикултуралност развијала вековима, те је за толико времена успела изгладити јаз међу различитим етницитетима, који су се услед бурних историјских догађаја нашли на једном месту. Модерно друштво доноси нове изазове који су потенцијална опасност по мирне етничке односе, а истовремено утичу на одлазак одређених мањина, чиме се повећава број доминантне етничке заједнице, што не би био проблем да не тежимо очувању аутентичне мултикултуралне средине. И управо се овде крију кључне речи које треба да истакну Суботицу од других дестинација:,,Аутентична мултикултурална заједница’’. Дестинација у којој ће туриста ходати улицама мађарске сецесије, слушати звуке буњевачких тамбурица, плесати уз спрску народну музику, или све то у другим комбинацијама, јер овај град је толико разноврстан да се мотиви различитих народности могу наћи у скоро сваком

његовом сегменту. Да би се овај концепт одржао, неопходна је међусобна сарадња.

За даљи развој културног туризма изузетно је важно постојање реалних циљева и стратегија за унапређење културног туризма. Мора се имати у виду значај који културни туризам може имати у економској, али и социо-културној сфери Суботице, који су златне тачке у одрживом развоју. Преко програма прекограничне сарадње, не само установе културе, непрофитна удружења грађана и организације, него и политичко-индустријска сфера треба да уложи максимум свог знања и моћи у интересу развоја и позиционирања Суботице у јединствену културну дестинацију у региону.

Развој културног туризма треба да пружи граду решавање проблема сезоналности туризма, повећања запослености, привлачења инвестиција и ревитализацију градског језгра, као и постављање Суботице на туристичкој мапи као привлачне културне дестинације.

Abstract:

The purpose of this paper is to investigate the directions of development of cultural tourism in multiethnic communities and the construction of a specific destination identity. In this paper we set the hypothesis that cultural tourism which respects the authentic cultural-historic specifics of destination presents the best way for the development of a local community and it’s differentiation from other tourist destinations. The results has shown that the diversity represented through the many multiethnic communities of the city is the most important element on which the city’s specific cultural identity is being built.

Keywords:

cultural tourism, cultural identity, multiculturalism, multi-ethnic communities, festivals, Subotica

REFERENCEREFERENCES

1. Collection of written Contributions (2011). Regional Partnership – Essays on intercultural governance at local level. Local Democracy Agency. Subotica: Rotografika.

2. Дојчиновић, Ђ., В. (2005). Културни туризам: менаџмент и развојне стратегије. Београд: KЛИО.

3. Dexter, Lord, G. (1999). The Power of cultural tourism, Wisconsin: Lac du Flambeau.

4. European Travel Commission (2005). City tourism & culture – The European Experience. Madrid: World Tourism Organiзation.

5. Font, X., Carey, B. (2005). Marketing sustainable Tourism Products. Region of Tuscany: Leeds Metropolitan University.

6. Голубовић, З., Јарић, И. (2010). Култура и преображај Србије. Београд: Рес публица и Службени гласник.

7. Јелинчић, Д.А. (2009). Абецеда културног туризма. Загреб: Меандар медиа.

8. Johnatan M. Harris (2009). Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa. Beograd: Datastatus.

9. Крстић, Б. (1996). Суботица. Суботица: Бирографика.10. Морача, С. (2006). Стратегија развоја кластера Војводине. Нови Сад:

Центар за конкурентност и развој кластера.11. Пејовић, А., Живадиновић, Б., Лазаревић, Г., Кнежевић, И., Лазовић, М.,

Мирић, О. (2011). ИПА – Инструмент за предприступну помоћ EU 2007-2013. Београд: Европски покрет – Србија.

12. Reisinger, Y. (2009) International tourism: Cultures and behavior. USA: Elsevier Ltd.

13. Република Србија – Аутономна покрајина Војводина – Извршно веће (2009). Маркетинг стратегија туризма Војводине (Истраживачко-развојни пројекат). Нови Сад: Секретаријат за привреду.

14. Richards, G. (1996). Cultural Tourism in Europe. Wallingford: CAB International.

15. Richards, G. (1996a). Production and consumption of European cultural tourism. Annals of Tourism Research 23 (2): 261-281.

16. Richards, G. (2007). ATLAS Cultural Tourism Survey, Summary Report 2007. New York: THHP.

17. Stojanović, R. (2009). The Promotion of cultural tourism on the level of Belgrade as a Tourist Destination. Beograd: Sekretarijat зa ekonomiju.

18. Вујновић, Г., Алаџић, В., Грлица, М. (2004). Градотворци. Суботица: Принтеx.

19. WTO (1985). Identification and Evaluation of those Components of Tourism Services which have a Bearing on Tourism Satisfaction and which can be Regulated, and State Measures to ensure Adequate Quality of Tourism Services. Madrid: WTO.

20. WTO (1999). International Tourism: A Global Perspective. Madrid: World Tourism Organisation.

21. WTO (2000). Cultural Heritage and Tourism development, report on the International Conference on Cultural Tourism. Cambodia: WTO.

RESUME

Cultural tourism helps to reconfirm the importance of our own cultures while improving intercultural communicaton, respecting other cultures and deepening mutual understanding and solidarity among different ethnic entities. Many local communities are now actively trying to identify and develop their cultural assests as the means of developing comparative advantage in a globalized tourism market place. Subotica is known as multicultural city in Serbia and multiculturality is the most important key element of its cultural identity. The research that we conducted among the experts has

indicated the great potential for development of cultural tourism in Subotica through attractions and events. Development of cultural tourism could solve some problems such as seasonality, revitalize the town centre, increase employment and attract new segments of cultural tourists.