Alber Kami Pravednici Preveo: Milan BunjevacO love! O life! Not life but love in death Romeo i Julija (IV, 5). Lica: DORA DULEBOVA VELIKA KNEGINJA IVAN KALJAJEV STEPAN FJODOROV BORIS ANENKOV ALEKSEJ VOJNOV SKURATOV FOKA UVAR PRVI IN (Stan terorista. Jutro. Zavesa se die u tiini. Na sceni su Dora i Anenkov, nepomini. uje se zvuk zvona na ulaznim vratima. Anenkov pokretom zadrava Doru koja kao da bi htela da progovori. Jo dva zvuka zvona, jedan za drugim.) ANENKOV: On je. (Izlazi. Dora eka, i dalje nepomina. Anenkov se vraa sa Stepanom, koga dri za ramena.) On je! Evo Stepana! DORA (Ide u susret Stepanu i hvata ga za ruku.) Kakva srea, Stepane. STEPAN: Zdravo, Doro. DORA (Gleda ga) Prolo je tri godine. Ve. STEPAN: Da, tri godine. Uhapsili su me upravo kada sam krenuo na sastanak sa vama. DORA: ekali smo te. Vreme je prolazilo, a srce mi se sve vie stezalo. Nismo imali hrabrosti ni da jedno drugom pogledamo u oi. ANENKOV: Morali smo da ponovo promenimo stan. STEPAN: Znam. DORA: A tamo, Stepane? STEPAN: Tamo? DORA: Na robiji? STEPAN: Odatle se bei. ANENKOV: Da, bilo nam je drago kad smo uli da si se domogao vajcarske. STEPAN: I vajcarska je robija, Borja. ANENKOV: ta to govori! Pa, oni su bar slobodni. STEPAN: Sloboda je robija dok god na Zemlji postoji ma i jedan jedini ovek koji nije slobodan. Bio sam slobodan a neprestano sam mislio na Rusiju i njeno roblje. (Pauza) ANENKOV: Stepane, srean sam to te je Partija poslala ovamo. STEPAN: Morali su. Guio sam se. Stupiu u akciju, najzad stupiti u akciju... (Gleda Anenkova) Ubiemo ga, zar ne? ANENKOV: Siguran sam. STEPAN: Ubiemo tog krvnika! Borja, ti zapovedaj, ja u te sluati. ANENKOV: Nije mi potrebno tvoje obeanje, Stepane. Svi smo mi braa. STEPAN: Potrebna je disciplina. To sam shvatio na robiji. Revolucionarnoj socijalistikoj partiji potrebna jc disciplina. Samo ako budemo disciplinovani, ubiemo velikog vojvodu i sruiti tiraniju. DORA (Prilazi mu) Sedi, Stepane. Sigurno si umoran posle tako dugog puta. STEPAN: Ja nikada nisam umoran. (Pauza. Dora seda.) STEPAN: Je li sve spremno, Borja? ANENKOV (Drugim tonom) Ve mesec dana dvojica naih prate kretanje Velikog vojvode. Dora je prikupila potreban materijal. STEPAN: Je li napisan proglas? ANENKOV: Da. Cela e Rusija znati da jc udarna grupa revolucionarne socijalistike partije bacila bombu na velikog vojvodu Sergeja, da bi ubrzala osloboenje ruskog naroda. Tako e i carski dvor saznati da smo spremni da nastavimo teroristike akcije, sve dok zemlja ne bude vraena narodu. Da, Stepane, da, sve je spremno! as se primie. STEPAN: ta treba da radim? ANENKOV: Za poetak, pomagae Dori. vajcer, koga zamenjuje takoe je radio s njom. STEPAN: I poginuo? ANENKOV: Da. STEPAN: Kako? DORA: Nesrean sluaj. (Stepan je gleda, ona izbegava njegov pogled.) STEPAN: A onda? ANENKOV: A onda emo videti. Mora biti spreman da nas zameni ako bude potrebno i da odri vezu s Centralnim komitetom. STEPAN: Ko su nam drugovi? ANENKOV: Vojnov, sreo si ga u vajcarskoj. Imam poverenja u njega, uprkos njegovoj mladosti. Janeka ne zna. STEPAN: Janeka? ANEKOV: Kaljajev. Zovemo ga i Pesnik. STEPAN: To nije ime za teroristu. ANENKOV (Smeje se.) Janek ba misli suprotno. On kae da je poezija revolucionarna. STEPAN: Samo je bomba revolucionarna. (Pauza) STEPAN: Doro, misli li da u moi da ti pomognem? DORA: Da. Samo treba paziti da se ne razbije cev. STEPAN: A ako se razbije? DORA: Tako je poginuo vajcer. (Pauza) Zato se smeka, Stepane? STEPAN: Zar se smekam? DORA: Da. STEPAN: Deava mi se to. (Pauza. Stepan kao da o neem razmilja.) Doro, da li bi jedna bomba bila dovoljna da ovu kuu digne u vazduh? DORA: Jedna ne. Ali bi je otetila. STEPAN: Koliko bi bombi bilo potrebno da se u vazduh digne Moskva? ANENKOV: Ti si lud! ta hoe time da kae? STEPAN: Nita. (Zvonjenje na vratima. Oni oslukuju i ekaju. Zvono se uje jo dva puta. Anenkov odlazi u predsoblje i vraa se s Vojnovim.) VOJNOV: Stepane! STEPAN: Zdravo. (Rukuju se. Vojnov prilazi Dori i ljubi je.) ANENKOV: Je li sve u redu, Aleksej? VOJNOV: Da. ANENKOV: Jesi li prouio put od dvorca do pozorita? VOJNOV: Sad mogu da ga nacrtam. Gledaj. (Crta) Zaokreti, sueni prolazi, guve... kola e proi ispod naih prozora. ANENKOV: ta oznaavaju ova dva krsta? VOJNOV: Jedan mali trg na kojem e konji usporiti i pozoriste ispred kojeg e se zaustaviti. To su po mom miljenju najpogodnija mesta. ANENKOV: Daj da vidim. STEPAN: Uhode? VOJNOV (Okleva) Ima ih mnogo. STEPAN: Plae te. VOJNOV: Oseam se nelagodno. ANENKOV: Niko se s njima ne osea lagodno. Ne uzbuuj se. VOJNOV: Ne bojim se ja niega. Jedino ne mogu da se naviknem da laem. STEPAN: Ceo svet lae. Samo treba dobro lagati, to je sve. VOJNOV: Nije to lako. Kad sam bio student drugovi su mi se podsmevali jer nisam umeo da se pretvaram. Govorio sam ono to sam mislio. Najzad su me izbacili s univerziteta. STEPAN: Zato? VOJNOV: Na asu istorije profesor me upitao kako je Petar Veliki sagradio Petrograd. STEPAN: Dobro pitanje. VOJNOV: S biem i u krvi, odgovorio sam. I najurili su me. STEPAN: I ta je dalje bilo? VOJNOV: Shvatio sam da nije dovoljno ukazivati na nepravdu. Treba dati ivot u borbi protiv nje. Sada sam srean. STEPAN: Pa ipak, ti lae? VOJNOV: Laem. Ali neu vie lagati onog dana kad bacim bombu. (Zvono. Dvaput pa jednom. Dora poleti) ANENKOV: To je Janek. STEPAN: Nije isti signal. ANENKOV: Janeku se prohtelo da ga izmeni. On ima svoj vlastiti signal. (Stepan slee ramenima. uje se DORIN glas u predsoblju. Ulaze Dora i Kaljajev ruku pod ruku. Kaljajev se smeje.) DORA: Janek. A ovo je Stepan koji je doao na mesto vajcera. KALJAJEV: Budi nam dobro doao, brate. STEPAN: Hvala. (Dora i Kaljajev sedaju naspram ostalih.) ANENKOV: Janek, jesi li siguran da e prepoznati koiju? KALJAJEV: Da, video sam je dvaput na tenane. Neka se samo pojavi na vidiku i prepoznau je izmeu hiljadu drugih! Zapazio sam sve pojedinosti. Na primer, jedno staklo na levom fenjeru je okrnjeno. VOJNOV: A uhode? KALJAJEV: itavi rojevi. Ali mi smo stari prijatelji. Kupuju mi cigarete. (Smeje se.) ANENKOV: Je li Pavel potvrdio informaciju? KALJAJEV: Veliki vojvoda e ove nedelje ii u pozorite. Za koji as Pavel e saznati tano koji dan i predae poruku vrataru. (Okree se prema Dori i smeje se.) Imamo sree, Doro. DORA (Gleda ga) Nisi vie torbar? Sad si veliki gospodin. Kako si lep. Ne ali za torbarenjem? KALJAJEV (Smeje se) Istina je da sam bio vrlo ponosan na to. (Stepanu i Anenkovu) Proveo sam dva meseca u posmatranju torbara i vie od mesec dana u vebanju u mojoj sobici. Moje kolege ni jednog trenutka nisu nita posumnjale. Silan momak, govorili su. Taj bi bio u stanju i carevu kosu da proda. I onda su oni poeli mene da podraavaju. DORA: Naravno, ti si se smejao. KALJAJEV: Zna dobro da ne mogu da se uzdrim. To preruavanje, pa taj nov nain ivota... Sve me je to zabavljalo. DORA: Ja ne volim preruavanja. (Pokazuje svoju haljinu.) Pa ova raskona odea! Borja je ba mogao da mi nae neto drugo. Glumica! Ja sam prostoduna. KALJAJEV (Smeje se) Tako si lepa u toj haljini! DORA: Lepa! Volela bih da jesam. Ali o tome ne vredi misliti. KALJAJEV: Zato? Oi su ti uvek tune, Doro. Treba biti veseo, treba biti ponosan. Lepota postoji, radost postoji! Na mestima tihim gde te moje srce elelo... DORA (Smeei se) Udisao sam veno leto... KALJAJEV: O, Doro, ti se sea tih stihova. Smei se? Kako sam srean... STEPAN (Prekida ga) Gubimo vreme. Borja, pretposavljam da treba presresti portira? (Kaljajev ga gleda zaueno.) ANENKOV: Da, Doro, da li bi htela da sie? Ne zaboravi napojnicu. Posle e ti Vojnov pomoi da skupi materijal u sobi. (Dora i Vojnov izlaze svako na svoju stranu. Stepan odluno stupa prema Anenkovu) STEPAN: Ja hou da bacim bombu. ANENKOV: Ne, Stepane, ve su odreeni oni koji e baciti bombe. STEPAN: Ja te molim. Ti zna ta to znai za mene. ANENKOV: Ne. Pravilo je pravilo. (Pauza) Ni ja ne bacam i ekau ovde. Pravila su stroga. STEPAN: Ko e baciti prvu bombu? KALJAJEV: Ja. Vojnov baca drugu. STEPAN: Ti? KALJAJEV: To te udi? Zar nema poverenja u mene! STEPAN: Za to je potrebno iskustvo. KALJAJEV: Iskustvo? Ti zna vrlo dobro da se nikad ne baca vie od jednog puta i da zatim... Niko je nikad nije bacio dva puta. STEPAN: Potrebna je sigurna ruka. KALJAJEV (Pokazuje svoju ruku) Gledaj. Misli li da e zadrhtati? (Stepan se okree od njega.) Nee zadrhtati. ta! Da tiranin bude preda mnom i da oklevam? Kako moe i da pomisli tako neto? Pa ak kad bi mi ruka i zadrhtala znam siguran nain da ubijem Velikog vojvodu. ANENKOV: Koji? KALJAJEV: Baciu se pod konjska kopita. (Stepan slee ramenima i odlazi u pozadinu gde seda.) ANENKOV: Ne, to nije neophodno. Naprotiv, pokuau da pobegne. Potreban si organizaciji, mora se uvati. KALJAJEV: Posluau, Borja! Kakva ast, kakva ast za mene! O, biu je dostojan. ANENKOV: Stepane, ti e biti na ulici dok Janek i Aleksej budu vrebali koiju. Prolazie u pravilnim razmacima ispod naih prozora i imaemo ugovoren? znak. Dora i ja emo ekati ovde trenutak za izdavanje proklamacije. Ako budemo imali malo sree Veliki vojvoda e biti ubijen. KALJAJEV (u oduevljenju) Da, ubiu ga! Kakva srea ako uspem! Veliki vojvoda, to nije nita. Treba udariti navie! ANENKOV: Prvo Veliki vojvoda. KALJAJEV: A ako pretrpimo neuspeh, Borja? Vidi, trebalo bi postupiti kao Japanci. ANENKOV: Kako to misli? KALJAJEV: Za vreme rata Japanci se nisu predavali. Izvravali su samoubistvo. ANENKOV: Ne, ne misli na samoubistvo. KALJAJEV: Nego na ta? ANENKOV: Na nove teroristike akcije. STEPAN (Iz pozadine) Za samoubistvo je potrebno da ovek mnogo voli samoga sebe. Pravi. Revolucionar ne moe da voli samoga sebe. KALJAJEV (Naglo se okree) Pravi revolucionar? Zato si takav prema meni? ta sam ti uinio? STEPAN: Ne volim one to pristupaju revoluciji iz dosade. ANENKOV: Stepane! STEPAN (Ustaje i prilazi im) Da, grub sam. Ali za mene mrnja nije igra. Nismo ovde zato da bismo se sami sebi divili. Ovde smo zato da uspemo. KALJAJEV (tiho) Zato me vrea? Ko ti je rekao da se dosaujem? STEPAN: Ne znam. Menja ugovoreni znak, voli da se igra torbara, recituje stihove, hoe da se baci pod konjska kopita, a sad opet samoubistvo... (Gleda ga.) Nemam poverenja u tebe. KALJAJEV (Savlaujui se) Ne poznaje me, brate. Ja volim ivot. Ne dosaujem se. Pristupio sam revoluciji zato to volim ivot. STEPAN: Ja ne volim ivot nego pravdu koja je iznad njega. KALJAJEV (S vidljivim naporom) Svako slui pravdi onako kako ume. Treba se pomiriti s injenicom da smo razliiti. Treba da se volimo, ako moemo. STEPAN: Ne moemo. KALJAJEV (Plane) ta e onda ti meu nama? STEPAN: Doao sam da ubijem jednog oveka, ne da ga volim niti da pozdravljam njegovu razliitost. KALJAJEV (estoko) Nee ga ubiti sam i ni u ije ime. Ubie ga s nama i u ime ruskog naroda. To je tvoje opravdanje. STEPAN (I on estoko) Ono mi nije potrebno. Dobio sam ga jedne noi i jednom za svagda pre tri godine na robiji. I neu dopustiti... ANENKOV: Dosta! Jeste li poludeli? Jeste li zaboravili ta smo mi? Braa, sjedinjena, okrenuta zajednikom cilju a to je smaknue tirana radi osloboenja zemlje! Ubijamo zajedniki i nita nas ne moe rastaviti. (Pauza. Posmatra ih.) Hodi, Stepane, treba da ugovorimo znak... (Stepan izlazi.) ANENKOV (Kaljajevu) Nije to nita. On je mnogo propatio. Razgovarau s njim. KALJAJEV (vrlo bled) Borja, on me je uvredio. (Ulazi Dora.) DORA (Videi Kaljajeva) ta se desilo? ANENKOV: Nita. (Izlazi) DORA (Kaljajevu) ta se desilo? KALJAJEV: Ve smo se sukobili. On me ne voli. (Dora utei odlazi do stolica i seda. Pauza.) DORA: Mislim da on nikoga ne voli. Bie sreniji kad sve bude gotovo. Ne budi tuan. KALJAJEV: Tuan sam. Potrebno mi je da me svi vi volite. Sve sam ostavio zbog Organizacije. Kako mogu podneti da mi moja braa okreu lea? Ponekad imam utisak da me ne shvataju. Da li sam ja tome kriv? Nespretan sam, znam... DORA: Vole te i shvataju te. Stepan je drukiji. KALJAJEV: Ne. Znam ta on misli. To je i vajcer govorio: "Suvie neobian da bi bio revolucionar." Hteo bih da im objasnim da ja nisam neobian. Nalaze da sam malo previe lud, previe neposredan. Meutim, i ja verujem u ideju kao i oni. I ja hou da se rtvujem kao i oni. I ja mogu biti vet, utljiv, pritvoran, efikasan. Samo, ivot mi se i dalje ini divnim. Volim lepotu, sreu! Zato i mrzim despotizam. Kako da im to objasnim? Revolucija, naravno! Ali revolucija radi ivota, da bi ivot mogao biti bolji, razume? DORA (poneseno) Da... (Tie, posle krae pauze) A ipak emo ubiti. KALJAJEV: Ko, mi?... A, misli... To nije isto. A ne, to nije isto! Uostalom, mi ubijamo da bismo izgradili bolji svet u kojem nikad vie niko nee ubijati. Pristajemo da budemo zloinci samo zato da bi konano zemlju nastanili nevini. DORA: A ako ne bude tako? KALJAJEV: uti, zna dobro da je to nemogue. Onda bi Stepan imao pravo. Trebalo bi pljunuti na lepotu. DORA: Ja sam due od tebe u Organizaciji. Znam da nita nije jednostavno. Ali ti ima veru... Svima nam je potrebna vera. KALJAJEV: Veru? Ne. Samo ju je jedan imao. DORA: Ti ima duevnu snagu. I sve e ukloniti s puta da bi iao do kraja. Zato si traio da baci prvu bombu? KALJAJEV: Moe li se govoriti o teroristikoj akciji ne uzimajui u njoj uea? DORA: Ne. KALJAJEV: Treba biti u prvim redovima. DORA (Kao da o neem razmilja) Da. Prvi red i poslednji trenutak. Moramo na to misliti. U tome je hrabrost, oduevljenje koje nam je potrebno... koje ti je potrebno. KALJAJEV: Ve godinu dana ne mislim ni na ta drugo. Za taj trenutak sam iveo do sada. I sada znam da u hteti da skonam tamo, pored Velikog vojvode. Dati svoju krv do poslednje kapi ili planuti odjednom u plamenu eksplozije i nista ne ostaviti za sobom. Shvata li zato sam traio da bacim bombu? Umreti za ideju je jedini nain da se bude na visini ideje. To je opravdanje. DORA: I ja elim takvu smrt. KALJAJEV: Da, to je srea na kojoj se moe nekome zavideti. Ponekad se nou prevrem na svojoj torbarskoj slamarici. Mui me jedna misao: nainili su od nas ubice. Ali istovremeno pomislim da u i ja umreti i onda se smirim. Zna, nasmeim se i ponovo zaspim kao dete. DORA: Tako je dobro, Janek. Ubiti i umreti. Ali ja mislim da postoji i vea srea. (Pauza. Kaljajev je gleda. Ona obara oi.) Gubilite. KALJAJEV (grozniavo) Mislio sam na to. Umreti u trenutku izvrenja atentata, to ostavlja neto nedovreno. Nasuprot tome, izmeu atentata i gubilita postoji itava venost, moda jedina mogua za oveka. DORA (Ubeuje ga hvatajui ga za ruke) To je misao koja bi morala da ti pomogne. Mi plaamo vie nego to dugujemo. KALJAJEV: Kako to misli? DORA: Prinueni smo da ubijamo, je li tako? Mi hotimice rtvujemo jedan ivot, samo jedan? KALJAJEV: Da. DORA: Ali izvriti atentat a zatim otii na gubilite, to znai dati svoj ivot dva puta. Mi plaamo vie nego to dugujemo. KALJAJEV: Da, to znai umreti dva puta. Hvala, Doro. Niko nam nita ne moe prebaciti. Sada sam siguran u sebe. (Pauza) ta ti je, Doro? Zato uti? DORA: Htela bih da ti jo pomognem. Samo... KALJAJEV: Samo? DORA: Ne, ja sam luda. KALJAJEV: Sumnja u mene? DORA: O, ne, mili moj, sumnjam u sebe. Od vajcerove smrti dolaze mi ponekad udne misli. Najzad, ne treba ja da ti kaem ta e sve biti teko. KALJAJEV: Volim ono to je teko. Ako me ceni, reci. DORA (Gledajui ga) Znam. Ti si hrabar. Ba to me plai. Ti se smeje, ti se oduevljava, ti ide da se rtvuje pun oduevljenja. Ali kroz nekoliko sati e trebati izii iz tog zanosa i delati. Moda je bolje govoriti o tome unapred... da bi se izbeglo neko iznenaenje, neka slabost... KALJAJEV: Nee biti slabosti. Reci to to misli. DORA: Atentat, gubilite, umreti dva puta, to je ono najlake. Za to je dovoljna tvoja sranost. Ali prvi red... (Ona zauti, pogleda ga i kao da se koleba.) DORA: Iz prvog reda e ga videti... KALJAJEV: Koga? DORA: Velikog vojvodu. KALJAJEV: Jedva jedan trenutak. DORA: Za jedan trenutak e ga videti! O, Janek, mora znati, mora se pripremiti! ovek je ovek! Moda Veliki vojvoda ima blage oi. Videe kako se ee iza uha ili kako se veselo osmehuje. Ko zna, moda e na obrazu imati malu posekotinu od brijanja. I ako te pogleda u tom trenutku... KALJAJEV: Ne ubijam ja njega. Ja ubijam despotizam. DORA: Naravno, naravno. Treba ubiti despotizam. Ja u pripremiti bombu i kad budem zatvarala cev, zna, u najteem trenutku, kad su ivci napregnuti, imau u srcu neko udno oseanje sree. Ali ja ne poznajem Velikog vojvodu. A bilo bi mi mnogo tee kad bi on za to vreme sedeo preda mnom. A ti, ti e ga videti izbliza. Sasvim izbliza... KALJAJEV (sa estinom) Neu ga videti. DORA: Zato? Zar e zatvoriti oi? KALJAJEV: Ne. Ali ako me bog bude pomogao, obuzee me mrnja u pravom trenutku i zaslepie me. (Zvono. Samo jednom. Oni se ukoe. Ulaze Stepan i Vojnov) Glasovi u predsoblju. (Ulazi Anenkov.) ANENKOV: To je bio portir. Veliki vojvoda e ii u pozorite sutra. (Posmatra ih.) Doro, treba da sve bude spremno. DORA (prigueno) Da. (Polako izlazi.) KALJAJEV (Gleda je kako izlazi potom blagim glasom, okreui se Stepanu) Ja u ga ubiti. S radou! zavesa DRUGI IN (Sutradan uvee. Isti dekor. Anenkov je na prozoru, Dora pored stola.) ANENKOV: Na svojim su mestima. Stepan je upalio cigaretu. DORA: U koliko sati treba da proe Veliki vojvoda? ANENKOV: Svakog asa. Sluaj. Nije li to koija? Nije. DORA: Sedi. Smiri se. ANENKOV: A bombe? DORA: Sedi. Nita vie ne moemo da uinimo. ANENKOV: Moemo. Da im zavidimo. DORA: Tvoje mesto je ovde. Ti si voa. ANENKOV: Ja sam voa. Ali Janek vredi vie nego ja, a on e moda... DORA: Rizik je isti za sve. Za onoga koji baca i za onoga koji ne baca. ANENKOV: Rizik je konano isti. Ali u ovom trenutku su Janek i Aleksej na vatrenoj liniji. Znam da ne smem biti s njima. Pa ipak, ponekad se pitam ne pristajem li odvie lako na svoju ulogu. Najzad, to je vrlo udobno - biti prinuen da ne baci bombu. DORA: Pa i kad bi bilo tako? Glavno je da radi ono to treba do kraja. ANENKOV: Kako si ti mirna! DORA: Nisam ja mirna - ja se bojim. Evo ve tri godine od kako sam s vama, dve godine kako pravim bombe. Sve sam uradila i mislim da nita nisam zaboravila. ANENKOV: Naravno, Doro. DORA: E vidi, ve tri godine me mui strah, i to onaj strah koji te jedva naputa za vreme spavanja i koji ujutru ponovo nalazi osveen. I morala sam da se na to priviknem. Nauila sam se da budem mirna onda kad se najvie bojim. Nemam na to da budem ponosna. ANENKOV: Naprotiv, budi ponosna. Ja nita nisam prevvladao. Zna li ti da ja alim za prolim danima, za sjajnim ivotom, za enama... Da, voleo sam ene, vino, beskrajne noi. DORA: Slutila sam to, Borja. Zato te toliko i volim. Tvoje srce nije mrtvo. ak i ako jo uvek eli zadovoljstva, i to je bolje nego ona strana tiina koja se ponekad nastani na mesto krika. , ANENKOV: ta to govori? Ti? To nije moguno? DORA: Sluaj. (Dora se naglo die. uje se zvuk koije, zatim tiina.) Ne, to nije on. Srce mi lupa. Vidi, jo nista nisam nauila. ANENKOV (Ide do prozora) Panja. Stepan daje znak. To je on. (Odista se uje u daljini buka koije koja se sve vie pribliava, prolazi ispod prozora i poinje se udaljavati. Duga pauza.) Za nekoliko trenutaka... (Oslukuju) Kako to dugo traje. (Dora napravi jedan pokret. Duga pauza. U daljini se uju zvona.) To nije mogue. Trebalo bi da je Janek ve bacio svoju bombu... Koija je sigurno ve stigla do pozorita. A Aleksej? Gledaj! Stepan se vraa i tri prema pozoritu. DORA (Baca se na njega.) Janek je uhapen. Sigurno je uhapen. ANENKOV: ekaj. (Oslukuje) Ne. Gotovo je. DORA: Kako se to desilo? Da Janek bude uhapen a da nita nije uinio! Znam da je bio spreman na sve. Hteo je zatvor i suenje, ali tek poto ubije Velikog vojvodu! Ne ovako, ne, ne ovako! ANENKOV (Gleda napolje) Vojnov! Brzo! (Dora ide da otvori. Ulazi Vojnov, unezveren) Aleksej, govori, brzo. VOJNOV: Nita ne znam. ekao sam prvu bombu. Video sam kako koija zaokree oko ugla i nita se nije desilo. Izgubio sam glavu. Pomislio sam da si u poslednjem trenutku izmenio plan, oklevao sam. A onda sam dotrao ovamo... ANENKOV: A Janek? VOJNOV: Nisam ga video. DORA: Uhapen je. ANENKOV (koji stalno gleda napolje) Evo ga! (Dora ponovo izlazi da otvori. Ulazi Kaljajev, obliven suzama.) KALJAJEV (unezveren) Brao, oprostite mi. Nisam mogao. (Dora mu prilazi i uhvati ga za ruku.) DORA: Nije to nita. ANENKOV: ta se dogodilo? DORA: Nije to nita. Ponekad se u poslednjem trenutku sve srui. ANENKOV: Ama to nije mogue. DORA: Ostavi ga. Nisi ti jedini, Janek. Ni vajcer nije mogao prvi put. ANENKOV: Janek, jesi li se uplaio? KALJAJEV (poskoi) Uplaio. Ne. To ne sme! (uje se ugovoreni znak. Na znak Anenkova Vojnov izlazi. Kaljajev je slomljen. Tiina. Ulazi Stepan.) ANENKOV: Dakle? STEPAN: Bilo je dece u koiji Velikog vojvode. ANENKOV: Dece? STEPAN: Da. Neak i neaka Velikog vojvode. ANENKOV: Trebalo je da bude sam, po Orlovu. STEPAN: S njima je bila i Velika vojvotkinja. Pretpostavljam da je to bilo previe za naeg pesnika. Na sreu, uhode nisu nita primetile. (Anenkov neto tiho govori Stepanu. Svi gledaju Kaljajeva koji die pogled prema Stepanu.) KALJAJEV (unezveren) Nisam to mogao predvideti... Deca, naroito deca. Jesi li ikad posmatrao decu? Onaj ozbiljan pogled koji ponekad imaju... A trenutak pre toga, u senci na uglu malog trga, bio sam srean. Kad su se svetiljke koije zablistale u daljini moje srce je zakucalo od radosti, kunem ti se. Kucalo je sve jace to se buka tokova vie pribliavala. Kakvu je buku pravilo u meni. Hteo sam da skaem. Mislim da sam se i smejao. I govorio sam u sebi da, da... Shvata? (Skida pogled sa Stepana i ponovo se skljoka.) Potrao sam prema koiji. I tada sam ih video. Ne, ona se nisu smejala. Drala su se ukoeno i gledala u prazno. Kako su izgledala tuno! Izgubljena u svojim paradnim odelima, s rukama na bokovima, ukoenih grudi, sa svake strane vrata! Nisam video Veliku vojvotkinju. Samo sam njih video. Da su me pogledala mislim da bih bacio bombu. Bar da ugasim taj tuni pogled. Ali gledala su stalno preda se. (Die pogled prema ostalima. Tiina. Jo tie.) A onda ne znam ta se dogodilo. Moja ruka je postala slaba. Noge su mi drhtale. Sledeeg trenutka bilo je ve kasno. (Tiina. Gleda u zemlju.) Doro, da li sam sanjao, ini mi se da su zvona zvonila u tom trenutku? DORA: Ne, Janek, nisi sanjao. (Ona stavlja ruku na njegovu. Kaljajev die glavu i vidi da ga svi gledaju. Ustaje) KALJAJEV: Gledajte me, brao, gledaj me Borja, ja nisam kukavica, ja nisam ustuknuo. Nisam ih oekivao. Sve se odigrao prebrzo. Ta dva mala ozbiljna lica u mojoj aci, taj ogroman teret. Na njih je trebalo baciti. Tako. Pravo. O, ne! Nisam mogao. (Gleda ih jedno po jedno.) Nekad ranije kad sam vozio kola, tamo kod nas, u Ukrajini, jurio sam kao vetar, nisam se bojao niega. Niega na svetu, sem da pregazim neko dete. Zamiljao sam udarac, tu slabu glavicu kako udara o zemlju, u zamahu... (Uuti)... Pomozite mi. (Tiina) Hteo sam da se ubijem. Vratio sam se zato to sam smatrao da treba da vam poloim raun, da ste vi moje jedine sudije, da ete mi vi rei da li sam bio u pravu ili ne, da se vi ne moete prevariti. Ali vi ne govorite nita. (Dora mu se jo vie primie, gotovo da ga dodiruje. On ih gleda i sumornim glasom) Evo ta predlaem. Ako odluite da treba ubiti tu decu, ja u ih saekati posle izlaska iz pozorita i sam u baciti bombu na koiju. Znam da neu promaiti. Samo odluite, ja u posluati Organizaciju. STEPAN: Organizacija ti je bila naredila da ubije Velikog vojvodu. KALJAJEV: To je istina. Ali mi nije naredila da ubijam decu. ANENKOV: Janek je u pravu. To nije bilo predvieno. STEPAN: Morao je da poslua. ANENKOV: Ja sam odgovoran. Trebalo je da sve bude predvieno i da niko ne bude doveden u situaciju da se koleba i pita ta treba da radi. Samo treba odluiti da li emo definitivno propustiti ovu priliku ili emo narediti Janeku da eka izlazak iz pozorita. Aleksej? VOJNOV: Ja ne znam. Mislim da bih postupio kao i Janek. Ali nisam siguran u sebe. (Tie) Ruke mi drhte. ANENKOV: Doro? DORA (estoko) Ja bih ustuknula kao i Janek. Kako mogu da savetujem drugima ono to sama ne bih bila u stanju da uinim. STEPAN: Jeste li vi svesni ta znai ova odluka? Dva meseca praenja, izlaganja opasnostima, dva zauvek izgubljena meseca. Jegor uhapen ni za ta. Rikov obeen ni za ta. I sve ispoetka? Opet duge nedelje bdenja i dovijanja, neprekidne napetosti, pre no to se ponovo uvreba povoljna prilika? Jeste li vi ludi? ANENKOV: Za dva dana e Veliki vojvoda ponovo ii u pozorite, to i sam dobro zna. STEPAN: Za ta dva dana postoji opasnost da budemo uhvaeni, to si sam rekao. KALJAJEV: Idem. DORA: ekaj! (Stepanu) Da li bi ti, Stepane, mogao otvorenih oiju da puca iz blizine na dete? STEPAN: Mogao bih ako bi mi to Organizacija naredila. DORA: Zato zatvara oi? STEPAN: Ja? Ja zatvorio oi? DORA: Da. STEPAN: Onda je to bilo zato da bih bolje zamislio scenu i odgovorio znajui ta govorim. DORA: Otvori oi i shvati da bi Organizacija izgubila svoju mo i svoj uticaj ako bi ma i jednog trenutka dopustila da deca budu raskomadana njenim bombama. STEPAN: Nemam dovoljno razumevanja za te gluposti. Kada budemo odluili da zaboravimo decu, toga dana emo biti gospodari sveta i revolucija e slaviti pobedu. DORA: Toga dana e celokupno ovecanstvo omrznuti revoluciju. STEPAN: ta to mari ako je mi dovoljno volimo da bismo je nametnuli celokupnom oveanstvu i spasli ga od njega samog i od njegovog ropstva. DORA: A ako celo oveanstvo odbaci revoluciju? A ako ceo narod, za koji se bori, ne pristane da se ubijaju njegova deca? Da li onda i na njega treba udariti? STEPAN: Da, treba, sve dok ne shvati. I ja volim narod. DORA: Ljubav nema to lice. STEPAN: Ko to kae? DORA: Ja, Dora. STEPAN: Ti si ena i ima naopaku predstavu o ljubavi. DORA (estoko) Ali imam pravu predstavu o tome sta je stid. STEPAN: Jedan jedini put sam se stideo samoga sebe, i to tuom krivicom. Kad su me bievali. Jer mene su bievali. Znate li vi ta je to bievanje? Vera je bila pored mene i iz protesta je izvrila samoubistvo. A ja, ja sam preiveo. Od ega bi me sada bilo stid? ANENKOV: Stepane, svi te ovde vole i postuju. Ali kakvi god bili tvoji razlozi, ne mogu dopustiti da govori kako je sve doputeno. Stotine nae brae su umrle da bi se znalo da nije sve doputeno. STEPAN: Nita od onog to moe posluiti naoj stvari nije zabranjeno. ANENKOV (ljutito) Je li doputeno piistupiti policiji i igrati dvostruku igru, kao to je predlagao Evno? Da li bi ti to uinio? STEPAN: Uinio bih ako treba. ANENKOV (Ustaje) Stepane, zaboraviemo ovo to si sad rekao iz potovanja prema onome to si uradio za nas i s nama. Ne zaboravi samo ovo. Sad je re o tome da li emo za koji as baciti bombe na to dvoje dece. STEPAN: Deca! Samo vam je ta re u ustima. Zar vi ama ba nita ne shvatate? Zato to Janek nije ubio to dvoje, hiljade ruske dece umirae jo godinama od gladi. Da li ste vi videli decu koja umiru od gladi. Ja jesam. I smrt od bombe je pravo zadovoljstvo u poreenju s tom smru. Ali Janek to nije video. Video je samo dva psia Velikog vojvode. Jeste li vi ljudi? ivite li vi samo u ovom trenutku? Dobro, onda iza berite milosre koje lei zlo samo od danas do sutra, a ne revoluciju koja hoe da izleci od svih zala, sadanjih i buduih. DORA: Janek pristaje da ubijeVelikog vojvodu zato to ta smrt moe da ubrza dolazak onog vremena kada ruska deca vie nee umirati od gladi. Ve to nije lako. Ali smrt neaka Velikog vojvode nee spreiti ni jedno dete da umre od gladi. ak i u unitavanju postoji nekakav red i nekakve granice. STEPAN (sa estinom) Nema grai ica. Stavar je u tome to vi ne verujete u revoluciju. (Svi ustaju, osim Janeka) Ne verujete. Da verujete u nju potpuno, bezgranino, da ste sigurni u to da emo zahvaljujui naim rtvama i naim pobedama uspeti da izgradimo jednu Rusiju osloboenu od despotizma, jednu slobodnu zemlju koja e postepeno prekriti ceo svet, da ne sumnjate u to da e ovek tada, osloboen od svojih gospodara i svojih predrasuda, podii prema nebu svoje pravo boansko lice, ta bi za vas znaila smrt dvoje dece? Da li biste sebi sva prava, sva, ujete li me. I ako pred tom smru ustuknete, to je znak da niste sigurni u svoja prava. Vi ne verujete u revoluciju. (Tiina. Kaljajev ustaje.) KALJAJEV: Stepane, ja se stidim samoga sebe, pa ipak ti neu dopustiti da nastavi. Pristao sam da ubijam da bih zbacio despotizam. Ali iza ovoga to ti govori ja nazirem jedan despotizam koji e, ako se ikad ustolii, nainiti od mene ubicu dok ja pokuavam da budem izvrilac pravde. STEPAN: ta mari to nisi izvrilac pravde, ako je pravda zadovoljena, pa makar zahvaljujui i ubicama. Ti i ja, mi nismo nita. KALJAJEV: Mi smo neto i ti to dobro zna jer ti i sada govori u ime svog ponosa. STEPAN: Moj se ponos tie samo mene. Ali ponos celog oveanstva, njegova pobuna, nepravda u kojoj ivi, to se tie svih nas. KALJAJEV: ovek ne ivi samo od pravde. STEPAN: Kad mu se otima hleb, od ega ive ako ne od pravde? KALJAJEV: Od pravde i od nedunosti. STEPAN: Nedunost? Moda i ja znam neto o tome. Ali sam odluio da se na to ne osvrem i da nateram hiljade ljudi da se na nju ne osvru kako bi jednog dana poprimila jedan vii smisao. KALJAJEV: Treba biti vrlo siguran u taj dan da bi se poricalo sve ono zbog ega ovek pristaje da ivi. STEPAN: Ja sam siguran. KALJAJEV: Ne moe biti u to siguran. Da bi se saznalo ko je od nas dvojice u pravu trebae moda rtve triju generacija, nekoliko ratova i stane revolucije. Kada se zemlja osui od te kie krvi ti i ja emo ve odavno biti prah. STEPAN: Onda e doi drugi i ja ih pozdravljam kao svoju brau. KALJAJEV (vie) Drugi... Da! Ali ja, ja volim one koji ive danas na istoj zemlji na kojoj i ja, i ja njih pozdravljam. Za njih se ja borim i pristajem da umrem. A za neku daleku zemlju u koju nisam siguran neu da udaram na svoju brau. Neu da uveavam ivu nepravdu u ime neke mrtve pravde. (Tie, ali odluno) Brao, govoriu vam otvoreno i rei u vam bar ono to bi vam mogao rei i na najbedniji seljak: ubistvo deteta je u suprotnosti sa au. I ako bude trebalo da se jednoga dana, za moga ivota, revolucija odrekne asti, ja u je napustiti. Otii u, ako tako odluite, pred pozorite, ali u se baciti pred konje. STEPAN: ast je luksuz rezervisan za one koji imaju koije. KALJAJEV: Ne. Ona je poslednje blago siromaha. Ti to dobro zna, a zna i da revolucija ima svoju ast. To je ona zbog koje pristajemo da umremo. To je ona, Stepane, koja te je jednog dana ispravila ispod bia i koja i danas iz tebe govori. STEPAN (krikne) uti. Zabranjujem ti da govori o tome. KALJAJEV (ponesen) Zato da utim? Pustio sam te da kae kako ja ne verujem u revoluciju. To je isto kao da si mi rekao da sam u stanju da ubijem Velikog vojvodu bez razloga, da sam ubica. Pustio sam te da mi to kae i nisam te udario. ANENKOV: Janek! STEPAN: Ponekad je ubijanje bez razloga ako se ne ubija dovoljno. ANENKOV: Stepane, niko ovde ne deli tvoje miljenje. Odluka je doneta. STEPAN: Onda se povinujem. Ali u uvek govoriti da terorizam nije za osetljive due. Mi smo ubice, i to po sopstvenom izboru. KALJAJEV (izvan sebe) Ne. Ja sam izabrao ubistvo zato da ubistvo ne bi trijumfovalo. Ja sam izabrao da budem nevin. ANENKOV: Stepane, Janek, dosta! Organizacija odluuje da je ubistvo to dvoje dece nepotrebno. Treba ponovo organizovati praenje. Moramo ponovo biti spremni za akciju kroz dva dana. STEPAN: A ako deca opet budu s njim? ANENKOV: ekaemo neku drugu priliku. STEPAN: A ako Velika vojvotkinja bude s njim? KALJAJEV: Neu je potedeti. ANENKOV: Sluajte. (Buka koija. Kaljajev je neodovljivo privuen prozoru. Ostali oekuju. Koija se pribliava, prolazi ispod prozora i udaljuje se.) VOJNOV (Gledajui Doru koja mu prilazi) Ponovo, Doro... STEPAN (prezrivo) Da, Aleksej, ponovo... Ali treba valjda uiniti neto i za ast! zavesaTREI IN (Isto vreme, dva dana kasnije.) STEPAN: ta radi Vojnov? Trebalo bi da je ovde. ANENKOV: Potrebno mu je da se ispava. A imamo jo pola sata vremena. STEPAN: Mogao bih da odem da vidim ta ima novo. ANENKOV: Ne. Ne treba se nepotrebno izlagati opasnosti. (Tiina) Janek, zato uti? KALJAJEV: Nemam nita da kaem. Ne brini. (Zvono) Evo ga. (Ulazi Vojnov) ANENKOV: Jesi li spavao? VOJNOV: Da, malo. ANENKOV: Jesi li spavao celu no? VOJNOV: Ne. ANENKOV: Trebalo je. Postoje sredstva za to. VOJNOV: Pokuao sam. Bio sam suvie umoran. ANENKOV: Drhte ti ruke. VOJNOV: Ne. (Svi ga gledaju.) ta me gledate? Zar ovek ne moe biti umoran? ANENKOV: Moe se biti umoran. Mislimo na tebe. VOJNOV (s neoekivanom estinom) Na to je trebalo misliti ranije. Da je bomba baena pre dva dana vie ne bismo bili umorni. KALJAJEV: Oprosti mi, Aleksej. Ja sam oteao stvar. VOJNOV (tie) Ko to kae? Zato oteao? Umoran sam, to je sve. DORA: Sada e sve ii brzo. Kroz jedan sat bie svreno. VOJNOV: Da, bie svreno. Kroz jedan sat... (Gleda oko sebe. Dora mu prilazi i hvata ga za ruke. On joj prvo preputa ruku, zatim je naglo otrgne.) VOJNOV: Borja, hteo bih da razgovaram s tobom. ANENKOV: Nasamo. VOJNOV: Nasamo. (Gledaju se. Kaljajev, Dora i Stepan izlaze.) ANENKOV: ta se desilo? (Vojnov uti) Reci mi, molim te. VOJNOV: Stid me je, Borja. (Pauza) Stid me je. Moram ti rei istinu. ANENKOV: Nee da baci bombu? VOJNOV: Neu moi da je bacim. ANENKOV: Boji se? Je li samo to? Ne treba da se stidi. VOJNOV: Bojim se i stid me je. ANENKOV: Ali prekjue si bio veseo i jak. Kad si krenuo oi su ti blistale. VOJNOV: Uvek sam se bojao. Prekjue sam skupio hrabrost, to je sve. Kad sam uo buku koije u daljini, rekao sam u sebi Hajde! Jo samo jedan minut. Stisnuo sam zube. Svi moji miii bili su napeti. Bio sam spreman da bacim bombu takvom estinom kao da veliki vojvoda treba da pogine od udara. Oekivao sam prvu eksploziju kako bih dao oduka svoj toj snazi nagomilanoj u meni. I nita. Koija je stigla do mene. Kako je brzo isla. Prola je. Tada sam shvatio da Janek nije bacio bombu. U tom trenutku obuzela me neka strana studen. I odjednom sam se osetio slabim kao dete. ANENKOV: Nije to nita, Aleksej. ivot se vrati posle toga. VOJNOV: Ve dva dana se nije vratio. Lagao sam te maloas, nisam spavao noas. Srce mi je suvie jako udaralo. O, Borja, oajan sam. ANENKOV: Ne treba da bude oajan. Svi smo to iskusili. Nee baciti bombu. Mesec dana odmora u Finskoj i vratie se meu nas. VOJNOV: Ne. To je neto drugo. Ako je sada ne bacim neu je nikad baciti. ANENKOV: ta? VOJNOV: Nisu za mene teroristike akcije. Sada sam to shvatio. Bolje da vas napustim. Boriu se u komitetima, u propagandi. ANENKOV: Opasnosti su iste. VOJNOV: Da, ali se moe delati zatvorenih oiju. Nita ne znajui. ANENKOV: Kako to misli? VOJNOV (grozniavo) ovek nita ne zna. Lako je odravati sastanke, diskutovati o situaciji onda preneti naredbu za ubistvo. ovek izlae opasnosti svoj ivot, naravno, ali naslepo, ne videi nita. Ali stajati u sumrak u gomili onih tb ure kui na toplu veeru, svojoj deci, toploti ene, stajati uspravan i nem s bombom u ruci i znati da e je kroz tri minute, kroz dve minute, kroz nekoliko sekundi jurnuti pred blistavu koiju, to je teroristika akcija. I sad znam da ne bih to mogao ispoetka, da ne bi ostalo ni kapi krvi u meni. Da, stid me je. Suvie sam visoko ciljao. Treba da radim na svom mestu. Na sasvim malom mestu. Jedinom kojeg sam dostojan. ANEKOV: Nema malog mesta. Na kraju su uvek tamnica i veala. VOJNOV: Ali njih ne vidi kao to vidi onog koga e ubiti. Treba iz zamisliti. Na sreu, ja nemam mate. (Smeje se nervozno) Nikad nisam uspeo da zaista poverujem u postojanje tajne policije. udno za jednog teroristu, a? Poverovau kad dobijem prvi udarac nogom u stomak. Ranije ne. ANENKOV: A kad bude u zatvoru? U zatvoru zna i vidi. Nema zaboravljanja. VOJNOV: U zatvoru se ne moraju donosm odluke. Da, to je to, vie ne donositi odluke! Ne biti prinuen da govori u sebi: Hajde, na tebe je red, treba ti da odlui u kojem e trenutku jurnuti. Sad sam siguran da neu pokuati da pobegnem ako me uhapse. Za bekstvo je potrebna invencija treba imati inicijative. Ako ne bei, oni drugi imaju inicijativu. Na njima je sav posao. ANENKOV: Njihov se posao ponekad sastoji u tome da te obese. VOJNOV (oajno) Ponekad. Ali bie mi lake da umrem nego da drim svoj i jo jedan tui ivot u aci i da odluujem o asu kada u ta dva ivota unititi u plamenu. Ne, Borja, jedini nain na koji se mogu iskupiti, to je da prihvatim ono to sam. (Anenkov uti) I kukavice mogu sluiti revoluciji. Treba im samo nai pravo mesto. ANENKOV: Onda smo svi kukavice. Samo nemamo uvek priliku da se u to uverimo. Postupi kako hoe. VOJNOV: Vie volim da odem odmah. ini mi se da ne bih mogao da im pogledam u oi. Ali ti e im rei. ANENKOV: Rei u im. (Prilazi mu.) VOJNOV: Reci Janeku da to nije njegovom krivicom. I da ga volim, kao to volim i sve vas. (Pauza. Anenkov ga zagrli i poljubi.) ANENKOV: Zbogom, brate. Sve e se zavriti. Rusija e biti srena. VOJNOV (beei) O da. Neka bude srena! Neka bude srena. (Anenkov odlazi do vrata.) ANENKOV: Doite. (Dora, Stepan i Kaljajev ulaze.) STEPAN: ta je? ANENKOV: Vojnov nee baciti bombu. Iscrpljen je. To bi bilo rizino. KALJAJEV: To je zbog mene, Borja, zar ne? ANENKOV: Poruuje ti da te voli. KALJAJEV: Da li emo ga opet videti? ANENKOV: Moda. Za sada nas naputa. STEPAN: Zato? ANENKOV: Bie korisniji u komitetima. STEPAN: Traio je to od tebe? Znai boji se? ANENKOV: Ne. Ja sam o svemu odluio. STEPAN: Sat pre atentata liava nas jednog oveka. ANENKOV: Sat pre atentata sam morao sam da donesem odluku. Kasno je za diskusiju. Ja preuzimam mesto Vojnova. STEPAN: Ono po pravu meni pripada. KALJAJEV (Anenkovu) Ti si voa. Tvoja dunost je da ostane ovde. ANENKOV: Dunost voe je da ponekad bude kukavica. Ali pod uslovom da proveri svoju vrstinu kad se za to ukae prilika. Doneo sam odluku. Stepane, zamenjivae me onoliko dugo koliko to bude potrebno. Doi, treba da ti dam instrukcije. (Izlaze. Kaljajev seda. Dora mu prilazi i prua ruku. Ali se predomisli.) DORA: Nisi ti za to kriv. KALJAJEV: Naneo sam mu zlo. Mnogo zla. Zna li ta mi je rekao pre neki dan? DORA: Stalno je ponavljao da je srean. KALJAJEV: Da, ali mi je rekao i to da za njega nema sree bez nas. Postojimo mi, Organizacija, govorio je, i nita drugo. To je kao viteki red. Kako je to alosno, Doro! DORA: Vratie se. KALJAJEV: Ne. Zamiljam kako bih se oseao da sam na njegovom mestu. Bio bih oajan. DORA: A zar sada nisi? KALJAJEV (tuno) Sada? Ja sam s vama i srean sam kao to je i on bio. DORA (polako) Da to je velika srea. KALJAJEV: Da, to je vrlo velika srea. Zar ne misli tako? DORA: Mislim kao i ti. Ali zato si onda tuan? Pre dva dana tvoje je lice zrailo. Kao da ide na neku veliku sveanost. Danas... KALJAJEV (Die se vrlo uzbuen) Danas znam ono to ranije nisam znao. Imala si pravo, to nije tako jednostavno. Verovao sam da je lako izvriti ubistvo, da je dovoljna ideja i hrabrost. Ali ja nisam tako velik i sada znam da nema sree u mrnji. Sve to zlo, to zlo u meni i u drugima. Ubistvo, kukaviluk, nepravda... O, moram ga ubiti, moram. Ali ii u do kraja! Dalje od mrnje! DORA: Dalje? Dalje nema nita. KALJAJEV: Ima ljubav. DORA: Ljubav? Ne, nije to ono to je potrebno. KALJAJEV: O, Dora, kako moe da kae tako neto, ti ije srce poznajem... DORA: Suvie je krvi, suvie okrutnog nasilja. Oni koji zaista vole pravdu nemaju prava na ljubav. Oni su ustremljeni kao i ja, uspravne glave, ukoenog pogleda. ta bi radila ljubav u tim gordim srcima? Ljubav neno savija vratove, Janek. A nai su kruti. KALJAJEV: Ali mi volimo na narod. DORA: Volimo ga, to je istina. Volimo ga jednom irokom ljubavlju bez oslonca, nesrenom ljubavlju. ivimo daleko od njega, zatvoreni u svoje sobe, izgubljeni u svojim mislima. A narod, da li on nas voli? Zna li on da ga mi volimo? Narod uti. Kakva tiina, kakva tiina.... KALJAJEV: Ali upravo to i jeste ljubav. Sve dati, sve rtvovati ne nadajui se niemu zauzvrat. DORA: Moda. To je apsolutna ljubav, ista i usamljenika radost, i ja odista od nje gorim. Pa ipak, ponekad se pitam nije li ljubav neto drugo, moe li prestati da bude monolog i nema li kadgod i odgovora. Vidi, zamiljam ovako neto: sunce sija, glave se blago naginju, srce se oslobaa svoje gordosti, ruke se ire. Ah, Janek, kad bi ovek mogao da zaboravi, makar i za jedan sat, stranu bedu ovoga sveta i da se najzad malo opusti. Samo jedan jedini mali sat egoizma, moe li ti to da zamisli? KALJAJEV: Da, Dora, to se zove nenost. DORA: Ti sve pogaa, mili moj, to se zove nenost. Ali poznaje li je zaista? Da li pravdu voli neno? (Kaljajev uti) Voli li na narod tako oputeno i blago ili, naprotiv, osvetniki i pobunjeniki vatreno? (Kaljajev i dalje uti) Vidi. (Prilazi mu i vrlo slabim glasom) A mene, da li mene voli neno? (Kaljajev je gleda) KALJAJEV (posle pauze) Niko te nikad nee voleti kao to te ja volim. DORA: Znam. Ali nije li moda bolje voleti kao i svi ostali? KALJAJEV: Ja nisam bilo ko. Ja te volim onakav kakav sam. DORA: Voli me vie od Organizacije, vie od pravde? KALJAJEV: Ja vas ne razdvajam, tebe, Organizaciju i pravdu. DORA: Da, ali odgovori mi, preklinjem te, odgovori mi. Voli li me u samoi, neno, egoistino? Da li bi me voleo kad bih bila nepravedna? KALJAJEV: Kad bi bila nepravedna i kad bih te mogao voleti, to ne bi bila ti. DORA: Ne odgovara na pitanje. Odgovori mi samo da li bi me voleo kad ne bih bila u Organizaciji? KALJAJEV: Pa gde bi bila? DORA: Seam se vremena kad sam bila na studijama. Smejala sam se. Bila sam lepa tada. Provodila sam itave sate u etnji i sanjarenju. Da li bi me voleo da sam bezbrina i lakomislena? KALJAJEV (Okleva, pa onda vrlo tiho) Umirem od elje da ti kaem da. DORA (krikne) Onda kai da, mili moj, ako tako misli i ako je to istina. Da, pred licem pravde, pred bedom i pred porobljenim narodom. Da, da, preklinjem te, uprkos agoniji dece, uprkos onih koje veaju i onih koje ibaju do smrti... KALJAJEV: uti, Doro. DORA: Ne, treba ipak bar jednom pustiti srce da govori. ekam da me pozove, mene, Doru, da me pozove preko ovog sveta zatvorenog nepravdom... KALJAJEV (brutalno) uti. Moje srce mi govori samo o tebi. Ali za koji as ne bih smeo da zadrhtim. DORA (zbunjeno) Za koji as, Da, zaboravila sam... (Smeje se kao da plae) Ne, sve je u redu, mili moj. Ne ljuti se, bila sam ne razumna. To je od umora. Ni ja ne bih mogla da ti to kaem. I ja tebe volim istom tom, malo krutom ljubavlju, u pravdi i u zatvorima. Sea li se leta, Janke? Ali ne, veno je zima. Mi nismo od ovoga sveta, mi smo pravednici. Nije za nas toplina. (Okrene glavu.) Ah, milost za pravednike! KALJAJEV (Gleda je oajno) Da, to je naa sudbina. Ljubav je nemogua. Ali ubiu velikog vojvodu i onda e biti mira i za tebe i za mene. DORA: Mir! Kada emo ga imati? KALJAJEV (sa estinom) Sutradan. (Ulaze Anenkov i Stepan, Dora i Kaljajev se udaljuju jedno od drugog.) ANENKOV: Janek! KALJAJEV: Odmah. (Udahne duboko.) Najzad, najzad.... STEPAN (Prilazi mu.) Zbogom, brate. Ja sam s tobom. KALJAJEV: Zbogom, Stepane. (Okree se Dori.) Zbogom, Doro. (Dora mu prilazi. Sasvim su blizu jedno drugom ali se ne dodiruju.) DORA: Ne, ne zbogom. Do vienja. Do vienja, mili moj. Nai emo se opet... (On je gleda. utanje.) KALJAJEV: Do vienja... Ja... Rusija e biti lepa. DORA (u suzama) Rusija e biti lepa. (Kaljajev se prekrsti pred ikonom. Izlazi s Anenkovim. Stepan ide prema prozoru. Dora se ne mie, oiju prikovanih za vrata.) STEPAN: Kako ide uspravno. Vidi, nisam bio u pravu to sam sumnjao u Janeka. Nisam voleo njegovo oduevljenje. Prekrstio se, je si li videla? On je vernik? DORA: Ne ide u crkvu. STEPAN: Ipak je u dui religiozan. To je ono to nas je razdvajalo. Ja sam grublji od njega, znam. Nama koji ne verujemo u boga potrebna je cela pravda, inae zapadamo u oajanje. DORA: Za njega je i sama pravda izvor oajanja. STEPAN: Da, dua mu je meka. Ali ruka mu je jaka. On vredi vie od svoje due. Ubie ga, to je sigurno. To je dobro, ak vrlo dobro. Unititi, da, to treba. Ali ti uti? (Posmatra je) Ti ga voli? DORA: Za ljubav treba vremena. A mi jedva da imamo dovoljno vremena za pravdu. STEPAN: Ima pravo. Ima previe posla. Treba razoriti ovaj svet od vrha do dna... A onda... (Gleda kroz prozor.) Ne vidim ih vie, stigli su. DORA: A onda... STEPAN: Onda emo se voleti. DORA: Ako nas jo bude. STEPAN: Drugi e se voleti. To izlazi na isto. DORA: Stepane, reci mrnja. STEPAN: Molim? DORA: Izgovori tu re mrnja. STEPAN: Mrnja. DORA: Dobro je. Janek ju je izgovorio vrlo loe. STEPAN (Posle kraeg utanja ide ka njoj) Shvatam: ti me prezire. Ipak, da li si sigurna da si u pravu? (Pauza, pa onda sa sve veom estinom.) Svi se vi ovde cenjkate oko onoga to radite, i to u ime nekakve odvratne ljubavi. Alija ne volim nita i mrzim, da ja mrzim svoje blinje! ta e meni njihova ljubav? Upoznao sam je na robiji, pre tri godine. I od tada je nosim na sebi. Ti bi htela da se razneim i da vuem bombu kao krst? Ne! Ne! Ja sam otisao predaleko, ja suvie mnogo znam... Gledaj... (Pocepa koulju. Dora krene prema njemu, ali ustukne pred oiljcima od bia.) STEPAN:... To su znaci! Znaci njihove ljubavi! Da li me i sada prezire? (Ona mu prie i naglo ga poljubi.) DORA: Ko bi prezirao bol? Ja i tebe volim. STEPAN (Gleda je, pa prigueno.) Oprosti mi, Doro. (Pauza. On se okrene od nje.) Moda je to od umora. Godine borbe, strepnje, uhode, robija, a kao vrhunac, ovo. (Pokazuje oiljke.) Gde da naem snage za ljubav? Ostalo mi je bar snage za mrnju. I to je bolje nego ne oseati nista. DORA: Da, i to je bolje. (On je gleda. Otkucava sedam asova.) STEPAN (Naglo se okree) Veliki vojvoda treba da proe. (Dora odlazi do prozora i priljubi se uz staklo. Dugo utanje. A onda, u daljini, buka tokova. Buka se pribliava, prolazi.) STEPAN: Ako je sam... (Koija se udaljava. Strana eksplozija. Dora se trgne i sakrije lice u ake. Duga tiina.) STEPAN: Borja nije bacio svoju bombu! Janek je uspeo! Uspeo! O narode! O, radosti! DORA (Srui se na njega uplakana) Mi smo ga ubili! Mi smo ga ubili! Ja. STEPAN (Vie) Koga smo ubili? Janeka? DORA: Velikog vojvodu. zavesa ETVRTI IN (elija u Kuli Pugaov, u zatvoru Butirka. Jutro. U trenutku dizanja zavese Kaljajev je u eliji i gleda prema vratima. Ulaze uvar i jedan zatvorenik koji nosi kofu.) UVAR: Poisti. Brzo. (Namesti se pokraj prozora. Foka poinje da isti ne gledajui Kaljajeva. utanje.) KALJAJEV: Kako se zove, brate? FOKA: Foka. KALJAJEV: Osuen si. FOKA: Izgleda. KALJAJEV: ta si uinio? FOKA: Ubio sam. KALJAJEV: Bio si gladan? UVAR: Tie. KALJAJEV: Molim? UVAR: Tie. Putam vas da razgovarate uprkos zabrani. Zato govori tie. Ugledaj se na starog. KALJAJEV: Bio si gladan? FOKA: Ne, bio sam edan. KALJAJEV: I? FOKA: I tamo se nala neka sekira. Sve sam razlupao. Izgleda da sam ubio trojicu. (Kaljajev ga gleda.) ta je, gospodine, ne zove me vie bratom? Rashladio si se? KALJAJEV: Ne. I ja sam ubio. FOKA: Koliko? KALJAJEV: Rei u ti, brate, ako eli. Ali reci mi, ti ali to to se dogodilo, zar ne? FOKA: Naravno. Nije ala dvadeset godina. Ima zbog ega da ali. KALJAJEV: Dvadeset godina. Uem ovde s dvadeset i tri godine a izaem sed. FOKA: O, ti e moda bolje proi. Zna, i sa sudijama ti je to kako kad. Zavisi od toga da li je oenjen i s kim. Pa onda, ti si gospodin. Za gospodu nije ista tarifa kao za nas sirotinju. Izvui e se. KALJAJEV: Ne verujem. I ne elim. Ne bih mogao dvadeset godina da trpim sramotu. FOKA: Sramotu? Kakvu sramotu? Pa da, to su gospodska shvatanja. Koliko si ih ubio? KALJAJEV: Samo jednog. FOKA: ta kae? Pa to nije nita. KALJAJEV: Ubio sam velikog vojvodu Sergeja. FOKA: Velikog vojvodu? Ni manje ni vie. Vidi ti gospodina. Pa to je ozbiljno, a? KALJAJEV: To je ozbiljno. Ali tako je moralo biti. FOKA: Zato? iveo si na dvoru? Neto zbog ena, a? Ovako naoit i... KALJAJEV: Ja sam socijalista. UVAR: Tie. KALJAJEV (glasnije) Ja sam revolucionarni socijalista. FOKA: Pazi, boga ti. A ta ti je trebalo da bude to to veli? to nisi ostao miran i sve bi bilo u redu. Zemlja je stvorena za gospodu. KALJAJEV: Ne, ona je stvorena za tebe. Previe je bede i zloina. Kad bude bilo manje bede, bie manje i zloina. Da je zemlja slobodna ti ne bi bio ovde. FOKA: I da i ne. Najzad, bio slobodan ili ne, nikad nije dobro previe cugati. KALJAJEV: To nikad nije dobro. Ali ovek pije zato to je ponien. Doi e vreme kad vie nee biti potrebno da se pije, kad nikoga vie nee biti stid, ni gospodina ni siromaha. Svi emo biti braa a pravda e naa srca uiniti providnim. Zna li o emu govorim? FOKA: Da, to je carstvo nebesko. UVAR: Tie. KALJAJEV: Ne treba tako govoriti, brate. Bog tu ne moe nita. Pravda je na posao. (Pauza) Ne razume? Zna li legendu o svetom Dimitriju? FOKA: Ne. KALJAJEV: Imao je u stepi sastanak sa samim bogom i urio je na taj sastanak kad je sreo jednog seljaka ija su se kola bila zaglibila. I sveti Dimitrije mu je pomogao. Put je bio razrovan, blata mnogo. Muili su se ceo sat. A kad su zavrili sveti Dimitrije je otrao na sastanak s bogom. Ali boga tamo vie nije bilo. FOKA: I onda? KALJAJEV: I onda, postoje oni koji e uvek stizati kasno na sastanak zato to ima previe zaglibljenih kola i previe brae kojoj je potrebna pomo. (Foka ustukne.) KALJAJEV: ta je? UVAR: Tie. A ti, stari, pouri. FOKA: Ne svia mi se ovo. Nisi tu ista posla. Ko je jo video da se ide u zatvor zbog nekakvih svetaca i kola. A onda, ima tu jo neto... (uvar se smeje.) KALJAJEV (Gleda ga) ta to? FOKA: ta rade s onima koji ubijaju velike vojvode? KALJAJEV: Veaju ih. FOKA: A! (Odlazi, dok se uvar jo glasnije smeje.) KALJAJEV: Ostani. ta sam ti uinio? FOKA: Nita mi nisi uinio. Ipak, iako si gospodin, neu te lagati. Priamo tako malo, vreme prolazi, ali ako treba da bude obeen, to ne valja. KALJAJEV: Zato? UVAR (Smejui se.) Ajde, stari govori... FOKA: Zato to ne moe razgovarati sa mnom kao sa bratom. Jer ja veam osuene na smrt. KALJAJEV: Pa zar nisi i ti robija? FOKA: Ba zato. Ponudili su mi da obavljam taj posao i za svakog obeenog skidaju mi po jednu godinu tamnice. To je dobar posao. KALJAJEV: Za oprotaj tvojih zloina nagone te da poini nove? FOKA: O, to nisu zloini zato to je to nareeno. A njima je to svejedno. Ako hoe ba da zna, ja mislim da oni nisu hriani. KALJAJEV: I koliko puta do sada? FOKA: Dva puta. (Kaljajev ustukne. Ostala dvojica idu vratima, uvar gura Foku.) KALJAJEV: Ti si, znai, delat? FOKA (s vrata) E, gospodine, a ti? (Izlazi. uju se koraci, nareenja. S uvarem ulazi Skuratov, vrlo elegantan) SKURATOV: Ostavi nas. Dobar dan. Vi me ne poznajete? A ja vas poznajem. (Smeje se) Slava, a? (Gleda ga) Mogu li da se predstavim? (Kaljajev uti) utite? Shvatam. Samica, a? Nije to lako, osam dana samice. Ali od danas ete moi da primate posete. Zato sam uostalom ovde. Ve sam vam poslao Foku. Nesto izuzetno, zar ne? Mislio sam da e vas zanimati. Jeste li zadovoljni? Prijatno je videti ljudsko lice posle osam dana, zar ne? KALJAJEV: Sve zavisi od lica. SKURATOV: vrst glas, spretan odgovor. Vi znate ta hoete. (Pauza) Ako sam dobro razumeo, moje vam se lice ne dopada? KALJAJEV: Da. SKURATOV: Razoarali ste me. Ali to je nesporazum. Pre svega, osvetljenje nije dobro. Pod zemljom ni jedno lice nije simpatino. Uostalom, vi me ne poznajete. Ponekad je lice odbojno. A kasnije, kad se upozna srce... KALJAJEV: Dosta. Ko ste vi? SKURATOV: Skuratov, naelnik policijskog odeljenja. KALJAJEV: Sluga. SKURATOV: Vama na slubi. Ali na vaem mestu bih bio manje gord. Doi e i to moda. U poetku ovek trai pravdu a na kraju organizuje policiju. Uostalom, istina me ne plai. Biu otvoren s vama. Interesujete me i nudim vam nain da zasluite milost. KALJAJEV: Kakvu milost? SKURATOV: Kako kakvu milost? Nudim vam nain da sauvate glavu. KALJAJEV: Ko je to od vas traio? SKURATOV: ivot se ne trai, dragi moj. ivot se prima. Zar se vi niste nikad nikome smilovali? (Pauza) Dobro razmislite. KALJAJEV: Odbijam vau milost, jednom za svagda. SKURATOV: Sasluajte me bar. Ja nisam va neprijatelj, mada tako izgleda. Doputam mogunost da mislite ispravno. Osim to se tie ubistva... KALJAJEV: Zabranjujem vam da upotrebljavate tu re. SKURATOV (Gleda ga) Oho! ivci su slabi, a? (Pauza) Iskreno bih eleo da vam pomognem. KALJAJEV: Da mi pomognete? Spreman sam da platim to treba. Ali ne doputam nikakvu familijarnost izmeu vas i mene. Ostavite me. SKURATOV: Optunica koja vas tereti... KALJAJEV: Ispravka. SKURATOV: Molim? KALJAJEV: Ispravka. Ja sam ratni zarobljenik, a ne optueni. SKURATOV: Ako ba hoete. Meutim, bilo je tete, zar ne? Ostavimo po strani velikog vojvodu i politiku. Bilo kako bilo, jedan ovek je izgubio ivot. I to na koji nain! KALJAJEV: Ja sam bacio bombu na vau tiraniju, ne na jednog oveka. SKURATOV: Bez sumnje. Ali pala je na oveka. I to ga nije usreilo. Vidite, dragi moj, kad su pronali telo, nedostajala je glava. Ni traga od glave! A to se ostalog tie, jedva su raspoznali jednu ruku i komadi noge. KALJAJEV: Ja sam izvrio jednu presudu. SKURATOV: Moda, moda. Niko vam ne prebacuje zbog presude. ta je to presuda? To je jedna re o kojoj bi se moglo noima raspravljati. Prebacuje vam se... ne, vama se ne bi dopala ta re... recimo, diletantski, nespretno obavljen posao iji su rezultati oigledni. Sav svet je mogao da ih vidi. Upitajte samo veliku vojvotkinju. Bilo je krvi, razumete, mnogo krvi. KALJAJEV: utite. SKURATOV: Dobro. Hteo sam samo da kaem da ako budete uporno govorili o presudi, o tome da je partija, i to samo ona, osudila i likvidirala, da velikog vojvodu nije ubila bomba nego jedna ideja, onda vam nije potrebna milost. Pretpostavimo ipak da se moe razgovarati o onome to je ocigledno, pretpostavimo da ste vi otkinuli glavu Velikom vojvodi, sve se iz osnove menja, zar ne? U tom sluaju e biti potrebno da budete pomilovani. Hou da vam u tome pomognem. Iz iste naklonosti, verujte. (Smeka se) ta ete, mene ne zanimaju ideje nego ljudi. KALJAJEV (Plane) Ja sam iznad vas i vaih gospodara. Mozete me ubiti, ali me ne moete osuditi. Znam kuda ciljate. Traite moju slabu taku oekujete moje bedno dranje, suze i pokajanje. Nita neete postii. Ne tie vas se ta sam ja. Tie vas se samo naa mrnja, moja i moje brae. Samo na nju moete raunati. SKURATOV: Mrnja? Opet jedna ideja. Ubistvo, meutim, nije ideja. Ni njegove posledice, naravno. Hou rei pokajanje i kazna. Sad smo u sreditu problema. Zbog toga sam uostalom i postao policajac. Da bih bio u ii zbivanja. Ali vi ne volite poveravanja. (Pauza. Polako mu prilazi.) SKURATOV:... Jedino to sam hteo da kaem, to je da ne bi trebalo da se pravite da ste zaboravili glavu velikog vojvode. Ako biste o njoj poveli rauna, ideja vam ne bi vie sluila ni za ta. Bilo bi vas, na primer, stid onog to ste uinili umesto da se time ponosite. A od onog trenutka kad budete oseali stid, zaeleete da ivite kako biste se iskupili. Najvanije je da odluite da ivite. KALJAJEV: A ako odluim? SKURATOV: Milost za vas i za vae drugove. KALJAJEV: Jeste li ih uhapsili? SKURATOV: Ne. Ba zato. Ali ako vi odluite da ivite, mi emo ih uhapsiti. KALJAJEV: Da li sam dobro razumeo? SKURATOV: Sigurno. Nemojte se jo ljutiti. Razmislite. Ako se ima u vidu ideja, vi ih ne moete izdati. Ali ako se ima u vidu ono to je oigledno, vi ete im, naprotiv, na taj nain uiniti uslugu. Utedeete im nove nedae i, istovremeno, otrgnuete ih od veala. Povrh svega, stei ete unutranji mir. To je u svakom pogledu odlian posao. (Kaljajev uti) SKURATOV: Dakle? KALJAJEV: Moja braa e vam uskoro odgovoriti. SKURATOV: Jo jedan zloin! Pa to je prava vokacija. Dobro, moja misija je okonana. Moje srce je alosno. Ali vidim da vam je stalo do vaih ideja i da vas ne mogu odvojiti od njih. KALJAJEV: Ne moete me odvojiti od moje brae. SKURATOV: Do vienja. (Napravi se kao da e da izae, pa se okrene) Ali zato ste onda potedeli veliku vojvotkinju i njene neake? KALJAJEV: Ko vam je to rekao? SKURATOV: Va izveta je i nas obavetavao. Bar delimino... Zato ste ih potedeli? KALJAJEV: To vas se ne tie. SKURATOV (Smeje se) Mislite? Rei u vam zato. Jedna ideja moe da ubije jednog velikog vojvodu, ali teko uspeva da ubija decu. Evo ta ste otkrili. E, ali onda se postavlja sledee pitanje: ako ideja ne uspeva da ubije decu, zasluuje li ona da se zbog nje ubije jedan veliki vojvoda? (Kaljajev naini pokret.) O! Nemojte mi odgovoriti, nipoto mi nemojte odgovoriti! Odgovoriete velikoj vojvokinji. KALJAJEV: Velikoj vojvotkinji? SKURATOV: Da, ona hoe da vas vidi. I ja sam doao najvise zbog toga da bih se uverio da je takav razgovor moguan. On jeste moguan. On ak moe da vas natera da promenite miljenje. Velika vojvotkinja je hrianka. Dua je, znate, njena specijalnost. (Smeje se.) KALJAJEV: Neu da je vidim. SKURATOV: ao mi je, njoj je do toga stalo. Najposle, dugujete joj izvesne obzire. Pria se takoe da od smrti svoga mua nije sasvim pri zdravoj pameti. Nismo mogli da joj ne uinimo po volji. (Na vratima) Ako se predomislite, ne zaboravite moj predlog. Doi u opet. (Pauza. Oslukuje.) Evo je. Posle policije, religija! Zaista vas mazimo. Ali sve to ima svoje opravdanje. Zamislite boga bez zatvora. Kakva usamljenost! (Izlazi. uju se glasovi i izdavanje nareenja. Ulazi velika vojvotkinja koja ostaje nepomina i nema. Vrata su otvorena.) KALJAJEV: ta hoe? VOJVOTKINJA (Otkrivajui svoje lice) Gledaj. (Kaljajev uti.) Mnogo stvari umre s jednim ovekom. KALJAJEV: To sam znao. VOJVOTKINJA (Prirodno, ali slabim istroenim glasom) Ubice to ne znaju. Jer kad bi znale, kako bi mogle da ubijaju? (Tiina) KALJAJEV: Video sam vas. Sad elim da budem sam. VOJVOTKINJA: Ostaje jo da ja vidim tebe. (On uzmie.) VOJVOTKINJA (Seda, kao iscrpljena) Ne mogu vie da budem sama. Ranije, ako bih patila, on je mogao da vidi moju patnju. Patnja je onda bila prijatna. Sada... Ne, ne mogu vie da budem sama, da utim... Ali s kim da razgovaram? Ostali ne znaju. Prave se da su tuni. I jesu, sat ili dva. Onda idu da jedu i da spavaju. Naroito da spavaju... Mislila sam da ti mora liiti na mene. Ti ne spava, sigurna. S kim mogu razgovarati o zloinu, ako ne s ubicom? KALJAJEV: O kakvom zloinu? Ja se seam samo jednog izvrenja pravedne kazne. VOJVOTKINJA: Isti glas! Ima isti glas kao i on. Svi ljudi govore o pravdi istim glasom. Govorio je: To je pravo! i svi su morali utati. On se moda varao, ti se vara... KALJAJEV: On je oliavao vrhovnu nepravdu, onu od koje ve vekovima stenje ruski narod. A za to je dobijao samo privilegije. Ja, ako se i varam, tamnica i smrt su mi plata. VOJVOTKINJA: Da, ti pati. Ali on, on je ubijen. KALJAJEV: Umro je iznenada. Takva smrt nije nita. VOJVOTKINJA: Nita? (Tie) Da, tebe su odmah odveli. ujem da si okruen policajcima drao govore. Shvatam. To ti je sigurno pomoglo. A ja sam dola nekoliko sekundi kasnije. Ja sam videla. Ja sam stavila na nosila sve to sam mogla da sakupim. Koliko krvi! (Pauza) Imala sam belu haljinu... KALJAJEV: utite. VOJVOTKINJA: Zato? Govorim istinu. Zna li ta je radio dva sata pre smrti? Spavao je. U naslonjai, s nogama na stolici.... kao uvek. On je spavao, a ti, ti si ga ekao, u toj okrutnoj noi... (Plae) Pomozi mi sada. (On uzmie, ukoen.) Ti si mlad. Ti ne moe biti zao. KALJAJEV: Nisam imao vremena da budem mlad. VOJVOTKINJA: Zato si tako krut? Zar se nikad ne saali nad samim sobom? KALJAJEV: Ne. VOJVOTKINJA: Grei. To olakava patnju. Ja od sada imam saaljenja samo za sebe samu. (Pauza) Teko mi je. Trebalo je da me ubije s njim, a ne da me potedi. KALJAJEV: Nisam ja vas postedeo nego decu koja su bila s vama. VOJVOTKINJA: Znam... Nisam ih mnogo volela. (Pauza) To su neaci velikog vojvode. Zar nisu i oni krivi koliko i njihov stric? KALJAJEV: Ne. VOJVOTKINJA: Poznaje li ih? Moja neaka nema dobro srce. Odbija da deli milostinju siromasima. Boji se da ih dodirne. Zar nije nepravedna? Nepravedna je. On je bar voleo seljake. Pio je s njima. A ti si ga ubio. Naravno, i ti si nepravedan. Zemlja je pusta. KALJAJEV: Ovo je nepotrebno. Vi pokuavate da me pokolebate i bacite u oajanje. Neete u tome uspeti. Ostavite me. VOJVOTKINJA: Zar nee da se moli sa mnom, da se pokaje... Neemo vie biti sami. KALJAJEV: Pustite me da se pripremim za smrt. Kad ne bih umro, onda bih tek bio ubica. VOJVOTKINJA (Uspravlja se) Smrt? Ti hoe da umre? Ne. (Prilazi Kaljajevu vrlo uzbuena.) Ti mora iveti i pristati na to da bude ubica. Zar ga nisi ubio? Bog e te opravdati. KALJAJEV: Koji bog, moj ili va? VOJVOTKINJA: Bog svete crkve. KALJAJEV: Ona nema ovde ta da trai. VOJVOTKINJA: Ona slui jednog gospodara koji je takoe upoznao tamnicu. KALJAJEV: Vremena su se promenila. I sveta crkva je nainila izbor u nasleu koje joj je ostavio njen gospodar. VOJVOTKINJA: Izbor? ta hoe time da kae? KALJAJEV: Zadrala je za sebe milost, a ostavila je nama da upranjavamo milosre. VOJVOTKINJA: Kome, nama? KALJAJEV (vie) Nama koje veate. (utanje.) VOJVOTKINJA (blago) Ja nisam va neprijatelj. KALJAJEV (Oajno) Jeste, kao i svi ostali vae rase i vaeg plemena. Ima neto jo gnusnije od izvrenja zloina, a to je primoravanje na zloin nekoga ko zato nije stvoren. Pogledajte me. Kunem vam se da nisam bio stvoren da ubijam. VOJVOTKINJA: Ne razgovarajte sa mnom kao s neprijateljem. Gledajte. (Ide do vrata i zatvara ih) Poklanjam vam svoje poverenje. (Plae) Krv nas razdvaja. Ali moete se sastati sa mnom u bogu, na samom mestu nesree. Molite sa bar sa mnom. KALJAJEV: Odbijam. (Prilazi joj) Oseam prema vama samo saaljenje i dirnuli ste me u srce. Sada ete me shvatiti zato to vam nita neu zatajiti. Ne raunam vie na sastanak s bogom. Ali u zato umirui verno stii na sastanak s onima koje volim, s mojom braom koja misle na mene u ovom asu. Moliti se znailo bi izdati ih. VOJVOTKINJA: ta hoete time da kaete? KALJAJEV (poneseno) Nita. Samo to da u biti srean. Preda mnom je duga borba koju moram da izdrim i izdrau je. Ali kad presuda bude izreena i sve spremno za pogubljenje, tada, na gubilitu, okrenuu lea vama i ovom odvratnom svetu i prepustiu se ljubavi koja me ispunjava. Razumete li me? VOJVOTKINJA: Nema ljubavi daleko od boga. KALJAJEV: Ima. To je ljubav prema stvorenju. VOJVOTKINJA: Stvorenje je bedno. ta drugo uiniti s njim nego ga unititi ili mu oprostiti? KALJAJEV: Umreti s njim. VOJVOTKINJA: ovek umire sam. On je umro sam. KALJAJEV (oajno) Umreti s njim! Oni koji se danas vole moraju umreti zajedno ako hoe da budu sjedinjeni. Nepravda razdvaja. Stid, bol, zlo koje se nanosi drugima, zloin, sve to razdvaja. ivot je muenje jer ivot razdvaja... VOJVOTKINJA: Bog spaja. KALJAJEV: Ne na zemlji. A moji sastanci su zakazani na zemlji. VOJVOTKINJA: To su sastanci pasa oborenih noseva, koji stalno njukaju i koji su stalno razoarani. KALJAJEV (Okrenut prozoru) Znau to uskoro. (Pauza) Ali zar se ne mogu ve zamisliti dva bia koja se odricu svake radosti. koji se vole u bolu i koja jedno drugom mogu zakazati sastanak samo u bolu i nikakav drugi? (Gleda je) Zar se ne moe zamisliti da isti konopac stopoji ta dva bia? VOJVOTKINJA: Kakva je to strana ljubav? KALJAJEV: Vi i vai nikad nam niste dopustili bilo koju drugu. VOJVOTKINJA: I ja sam volela onoga koga ste vi ubili. KALJAJEV: To sam razumeo. Zato vam i opratam zlo koje ste mi vi i vai naneli. (Pauza) A sad me ostavite. (Duga pauza.) VOJVOTKINJA (Ispravlja se) Ostaviu vas. Ali ja sam dola ovamo da vas privedem bogu, to sada znam. Vi hoete da sami sebi sudite i da se sami izbavite. To vi ne moete. Bog e moi, ako poivite. Traiu milost za vas. KALJAJEV: Preklinjem vas, ne inite to. Pustite me da umrem, ili u vas smrtno mrzeti. VOJVOTKINJA (s vrata) Traiu milost za vas od ljudi i od boga. KALJAJEV: Ne, ne, ja vam zabranjujem. (Potri prema vratima i iznenada se nae pred Skuratovim. Kaljajev uzmahne, zatvori oi. utanje. Ponovo pogleda Skuratova.) Bili ste mi potrebni. SKURATOV: Oaran sam. A zato? KALJAJEV: Bilo mi je potrebno da ponovo prezirem. SKURATOV: teta. A ja sam doao po odgovor. KALJAJEV: Imate ga. SKURATOV (Promenjenim tonom) Ne, jo ga nemam. Dobro me sluajte. Ja sam omoguio ovaj razgovor s velikom vojvotkinjom da bih o tome mogao sutra objaviti vest u novinama. Izvetaj e biti taan, sem u jednoj pojedinosti. Sadravae vae priznanje i kajanje. Vai e drugovi pomisliti da ste ih izdali. KALJAJEV (mirno) Oni u to nee poverovati. SKURATOV: Zaustaviu taj izvetaj samo ako sve priznate. Imate no za razmiljanje i donoenje odluke. (Ide prema vratima) KALJAJEV (glasnije) Oni nee poverovati. SKURATOV (Okree se.) Zato? Zar oni nisu nikad pogreili? KALJAJEV: Vi ne poznajete njihovu ljubav. SKURATOV: Ne. Ali ja znam da ovek ne moe verovati u bratsvto cele jedne noi bez ijednog trenutka slabosti. ekau trenutak slabosti. (Zatvara vrata za sobom) Nemojte uriti. Ja sam strpljiv. (Ostaju licem u lice) zavesa PETI IN (Drugi stan, istog stila. Nedelju dana kasnije. No. Tiina. Dora hoda po sobi.) ANENKOV: Odmori se, Doro. DORA: Hladno mi je. ANENKOV: Doi i oprui se ovde. Pokrij se. DORA (i dalje hoda) No je duga. Tako mi je hladno, Borja. (Kucanje. Jedan, pa dva udarca. Anenkov ide da otvori. Ulaze Stepan i Vojnov koji prilazi Dori i grli se s njom. Ona ga zadri u naruju.) DORA: Aleksej! STEPAN: Orlov kae da bi moglo biti noas. Pozvanisu svi podoficiri koji nisu na dunosti. Tako e i on biti prisutan. ANENKOVj Gde ete se videti? STEPAN: ekae Vojnova i mene u restoranu u Sofijskoj ulici. DORA (Sela je, iscrpljena) Noas, Borja. ANENKOV: Nita jo nije izgubljeno, konana odluka zavisi od cara. STEPAN: Konana odluka e zavisiti od cara ako je Janek traio pomilovanje. DORA: Nije traio. STEPAN: Zato se sastao s velikom vojvotkinjom ako ne da trai pomilovanje? Ona je svuda razglasila da se pokajao. Kako je mogue znati ta je istina? DORA: Mi znamo ta je rekao na suenju i ta nam je pisao. Je li Janek rekao da ali to raspolae samo jednim ivotom koji moe baciti kao izazov autokratiji? Moe li ovek koji je to rekao traiti pomilovanje, moe li se pokajati? Ne, on je eleo i eli smrt. Od onoga to je on uradio nemogue je odrei se. STEPAN: Pogreio je to se sastao s velikom vojvotkinjom. DORA: On jedini o tome odluuje. STEPAN: Prema naim pravilima nije smeo da je vidi. DORA: Naa pravila nalau da se ubije, nita vie. On je sada slobodan, najzad slobodan. STEPAN: Jo ne. DORA: Slobodan je. Ima pravo da na pragu smrti ini to mu je volja. Jer on e umreti, budite zadovoljni! ANENKOV: Doro! DORA: Ama naravno. Kakav trijumf kad bi bio osloboen! To bi, je li, bio dokaz da je velika vojvotkinja govorila istinu, da se pokajao i da je izdao. Naprotiv, ako umre, vi ete mu verovati i moi ete i dalje da ga volite. (Gleda ih.) Skupa je vaa ljubav. VOJNOV (Prilazi joj) Ne, Doro. Nikad nismo posumnjali u njega. DORA (Hoda po sobi) Da... Moda... Oprostite mi. I, najposle, ta mari! Noas emo znati... Ah, jadni Aleksej, zato si doao ovamo. VOJNOV: Da ga zamenim. Plakao sam i biio sam ponosan kad sam itao njegov govor na suenju. Kad sam proitao: Smrt e biti moj najvei protest protiv sveta suza i krvi... poeo sam da drhtim. DORA: Svet suza i krvi... Da, on je to rekao, istina je. VOJNOV: Rekao je... Ah, Doro, kakva je to hrabrost! A na kraju njegov veliki pokli "Ako sam bio na visini ljudskog protesta protiv nasilja, neka smrt istotom ideje krunie moje delo." Tada sam odluio da doem. DORA (Krije lice u ake.) Zaista, on je hteo istotu. Ali kako je strasno to krunisanje! VOJNOV: Ne plai, Doro. Traio je da niko ne plae za njim. O, kako ga sada dobro razumem. Ne mogu da sumnjam u njega. Ja sam patio zato to sam bio kukavica. A onda sam bacio bombu u Tiflisu. Sada se ne razlikujem od Janeka. Kad sam doznao za presudu imao sam samo jednu elju: zameniti ga kad ve nisam bio pored njega. DORA: Ko ga moe zameniti noas! On e biti sam, Aleksej. VOJNOV: Moramo ga podrati naim ponosom, kao to on nas podrava svojim primerom. Ne plai. DORA: Gledaj. Oi su mi suve. Ali, brate, o, ne, nikad vie neu moi biti ponosna! STEPAN: Doro, nemoj me pogreno shvatiti. elim da Janek ivi. Potrebni su nam takvi ljudi. DORA: On to ne eli. I mi moramo eleti da umre. ANENKOV: Ti si luda. DORA: Moramo to eleti. Ja znam njegovo srce. Samo e tako nai mir. O da, neka umre! (Tie) Ali neka umre brzo. STEPAN: Idem, Borja. Hajdemo, Aleksej, Orlov nas eka. ANENKOV: Dobro. I brzo se vratite. (Stepan i Vojnov idu ka vratima. Stepan gleda Doru.) STEPAN: Sada emo doznati. Pripazi na nju. (Dora je na prozoru. Anenkov je posmatra.) DORA! Smrt! Veala! Pa opet smrt! Ah, Borja! ANENKOV: Da, sestrice. Ali nema drugog reenja. DORA: Ne govoii tako. Ako je smrt jedino rednje, nismo na pravom putu. Pravi put je onaj koji vodi prema ivotu, prema suncu. Ne moe se stalno trepeti hladnoa... ANENKOV: Ovaj vodi i prema ivotu. ivotu drugih. Rusija e iveti, nai unuci e iveti. Seti se ta je govorio Janek: Rusija e biti lepa!. DORA: Drugi, nai unuci... Da. Ali Janek je u tamnici i konopac je hladan. On e umreti. Moda je ve umro zato da bi drugi iveli. Ah, Borja! A ako drugi ne budu iveli? A ako je umro uzalud? ANENKOV: uti. (Tiina.) DORA: Kako je hladno. A prolee je. Znam da u zatvorskom dvoritu ima drvea. Sigurno ga vidi. ANENKOV: Saekaj vesti. Nemoj tako da drhti. DORA: Hladno mi je i ini mi se da sam ve mrtva. (Pauza) Sve ovo ini da tako brzo starimo. Nikad vie neemo biti deca, Borja. Sa prvim ubistvom detinjstvo iezava. Bacim bombu i u jednoj sekundi protekne ceo ivot. Da, sada moemo umreti. Proiveli smo ceo ljudski vek. ANENKOV: Onda emo umreti borei se, kao to prilii ljudima. DORA: Ili ste prebrzo. Niste vie ljudi. ANENKOV: I zlo i beda su ili brzo. Nema vie mesta za strpljenje i za sazrevanje u ovome svetu. Rusija se uri. DORA: Znam. Preuzeli smo na sebe svu nesreu sveta. I on ju je bio preuzeo. Kakva hrabrost! Ali ponekad pomislim da je to oholost koja e biti kanjena. ANENKOV: To je oholost koju plaamo svojim ivotima. Niko ne moe ii dalje. To je oholost na koju imamo pravo. DORA: Da li smo sigurni da niko nee otii dalje? Ponekad kad sluam Stepana, obuzima me strah. Moda e doi drugi koji e se pozivati na nas da bi dali sebi pravo da ubijaju a da ne plaaju sopstvenim ivotom. ANENKOV: To bi bilo kukaviki, Doro. DORA: Ko zna? Moda je to pravda. I tada se niko vie nee usuivati da je pogleda u lice. ANENKOV: Doro! (Ona uuti) Ti sumnja? Ne mogu da te prepoznam. DORA: Hladno mi je. Mislim na njega koji se mora truditi da ne drhti kako ne bi izgledalo da ga je strah. ANENKOV: Zar nisi vie s nama? DORA (Baci mu se u naruje) O, Borja, s vama sam! Idem do kraja. Mrzim tiraniju i znam da ne moemo drukije. Ali ovo sam odabrala vesela srca a tuna srca ostajem pri tom izboru. U tome je razlika. Mi smo sunji. ANENKOV: Cela je Rusija u suanjstvu. Mi emo razoriti zidove tamnice. DORA: Daj mi samo bombu i videe. Stupau usred plamenih jezika ali moj korak bie vrst. Lake je, mnogo je lake umreti od svojih kontrakcija nego iveti s njima. Da li si voleo; Borja, da li si ikad voleo? ANENKOV: Voleo sam, ali to je bilo tako davno da se vie ne seam. DORA: Pre koliko vremena? ANENKOV: Pre etiri godine. DORA: A koliko ima vremena kako rukovodi Organizacijom? ANENKOV: etiri godine. (Pauza) Sada volim Organizaciju. DORA (Ide prema prozoru) Voleti, da, ali biti voljen!... Ne, mora se stupati napred. Hoe da se zaustavi. Stupaj! Stupaj! Hoe da prui ruku i da se opusti. Ali prljava nepravda lepi se za nas kao tutkalo. Stupaj! I eto, osueni smo da budemo vei od samih sebe. Hteo bi da voli bia, lica. Ljubav radije nego pravda. Ne, mora se stupati napred. Stupaj, Doro! Stupaj, Janek! (Zaplae) Ali za njega je cilj blizu. ANENKOV (Uzme je u naruje) Bie pomilovan. DORA (Gleda ga) Zna dobro da nee. Zna dobro da ne sme biti pomilovan. (Okrene glavu) Moda su ve u dvoritu. Svi su se odjednom utiali kad se pojavio. Samo da mu ne bude zima. Borja, zna li kako se vea? ANENKOV: Konopcem. Dosta, Doro! DORA (zaslepljeno) Delat skoi na ramena. Vrat se slomi. Zar to nije strano? ANENKOV: Da. U izvesnom smislu. U jednom drugom smislu, to je srea. DORA: Srea? ANENKOV: Osetiti oveju ruku trenutak pred smrt. (Dora se baci u naslonjau. utanje.) Doro, treba da otputujemo posle ovoga. Odmoriemo se malo. DORA (unezvereno) Otputovati? S kim? ANENKOV: Sa mnom, Doro. DORA (Gleda ga) Otputovati! (Okrene se prozoru) Svie. Janek je ve mrtav, sigurna sam. ANENKOV: Ja sam tvoj brat. DORA: Da, ti si moj brat i vi ste svi moja braa koju volim. (uje se kia. Dolazi jutro. Dora govori tiho.) Ali kakav straan ukus ima ponekad bratstvo! (Kucanje. Ulaze Vojnov i Stepan. Svi ostanu nepomini. Dora se povede ali se odri na nogama s vidljivim naporom.) STEPAN (tiho) Janek nije izdao. ANENKOV: Orlov je video? STEPAN: Da. DORA (Stupa napred vrsto) Sedi. Priaj. STEPAN: emu? DORA: Sve priaj. Imam pravo da znam. Zahtevam da sve ispria. U pojedinosti. STEPAN: Ne bih mogao Osim toga, sada treba krenuti. DORA: Ne, ispriae. Kad mu je saopteno? STEPAN: U deset asova uvee. DORA: Kad je obeen!? STEPAN: U dva asa ujutru. DORA: I ekao je etiri sata? STEPAN: Da, bez rei. A onda je sve islo vrlo brzo. Sad je gotovo. DORA: etiri sata bez rei? ekaj malo. Kako je bio obuen? Je li imao svoju bundu? STEPAN: Ne. Bio je sav u crnom, bez ogrtaa. I imao je crni filcani eir. DORA: Kakvo je bilo vreme? STEPAN: Mrkla no. Sneg je bio prljav. A onda ga je kia pretvorila u lepljivo blato. DORA: Da li je drhtao? STEPAN: Ne. DORA: Da li je Orlov uspeo da uhvati njegov pogled? STEPAN: Ne. DORA: Kuda je gledao? STEPAN: Orlov kae u sve prisutne ne videi nikoga. DORA: Dalje, dalje? STEPAN: Pusti, Doro. DORA: Ne, hou da znam. Bar njegova smrt mi pripada. STEPAN: Proitana mu je presuda. DORA: ta je radio za to vreme? STEPAN: Nita. Samo je jednom prodrmao nogu da bi otresao malo blata koje mu se nahvatalo na cipelu. DORA (Glava u akama) Malo blata! ANENKOV (naglo) Kako to zna? (Stepan uti.) Za sve si pitao Orlova? Zato? STEPAN (Okree glavu.) Bilo je neto izmeu Janeka i mene. ANENKOV: ta to? STEPAN: Zavideo sam mu. DORA: A onda, Stepane, a onda? STEPAN: Otac Florensi je priao i prineo mu raspee. Odbio je da ga celiva. I izjavio je: Ve sam vam rekao da sam zavrio sa ivotom a da su sa smru moji rauni poravnati. DORA: Kakav mu je bio glas? STEPAN: Kao i obino. Samo bez one poznate njegove groznice i nestrpljenja. DORA: Da li je izgledao srean? ANENKOV: Ti si luda? DORA: Da, da, siguran sam da je izgledao srean. Jer, kad se ve odrekao sree za ivota da bi se bolje pripremio za rtvu, bila bi to prevelika nepravda ako ga srea nije zadesila kad i smrt. Bio je srean i mirno je stupio kod veala, zar ne? STEPAN: Stupio je. Dole na reci se razlegala pesma uz pratnju harmonike. Psi su zalajali u tom trenutku. DORA: Tada se popeo... STEPAN: Popeo se. Uronio je u no. Neodreeno se video pokrov kojim ga je celog bio obavio delat. DORA: A onda, a onda... STEPAN: Potmuli zvuci. DORA: Potmuli zvuci. Janek! A onda... (Stepan uti) DORA (sa estinom) Pitam, a onda. (Stepan uti) Govori, Aleksej. A onda? VOJNOV: Jedan straan zvuk. DORA: Aah. (Baci se na zid. Stepan okrene glavu. Anenkov plae. Dora se okrene i gleda ih oslonjena leima o zid.) (Dora promenjenim, izgubljenim glasom) Ne plaite. Ne, ne, ne plaite! Zar ne vidite da je ovo dan opravdanja. Neto se razlee u ovom asu to nam svedoi, nama ostalim pobunjenicima: Janek nije ubica. Jedan straan zvuk! Bio je dovoljan jedan straan zvuk i eto ga ponovo u radostima detinjstva. Seate li se njegovog smeha? Ponekad se smejao bez razloga. Kako je bio mlad! Sada se sigurno smeje. Sada se sigurno smeje lica zarivenog u zemlju. (Prilazi Anenkovu) Borja, ti si moj brat? Rekao si da e mi pomoi? ANENKOV: Da. DORA: Onda uini to za mene. Daj mi bombu. (Anenkov je gleda.) Da, idui put. Hou da je bacim. Hou da bacam prva. ANENKOV: Dobro zna[ da neemo da ene budu u prvim redovima. DORA (krikne) Zar sam ja sada ena? (Gledaju je. utanje.) VOJNOV (tiho) Pristani, Borja. STEPAN: Da, pristani. ANENKOV: Sada je tvoj red, Stepane. STEPAN (Gledajui Doru) Pristani. Ona sada lii na mene. DORA: Dae mi je, zar ne? Baciu je. A kasnije, u jednoj hladnoj noi... ANENKOV: Da, Dora. DORA (Plae) Janek! Jedna hladna no i isti konopac! Sve e sada biti lake. zavesa