PRAVILNIK O PEDAGOKOJ NORMI SVIH OBLIKA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA NASTAVNIKA I STRUNIH SARADNIKA U SREDNJOJ KOLI ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 1/92 , 23/97 i 2/2000) lan 1 Ovim pravilnikom utvruje se pedagoka norma svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika i saradnika u srednjoj koli u okviru 40-asovne radne nedelje i godinja norma rada u ostvarivanju nastavnog plana i programa. lan 2 Srednja kola godinjim programom rada utvruje obaveze nastavnika u okviru 40asovne radne nedelje polazei od obaveza utvrenih zakonom, nastavnim planom i programom i ovim pravilnikom. lan 3 Srednja kola godinjim programom rada utvruje obaveze strunih saradnika u okviru 40-asovne radne nedelje polazei od obaveza utvrenih zakonom, ovim pravilnikom i Pravilnikom o osnovama programa rada strunih saradnika ("Slubeni glasnik SRS - Prosvetni glasnik", broj 1/88). lan 4 Pedagoka norma obuhvata sve oblike obrazovno-vaspitnog rada - obavezne i fakultativne, i to: 1) teorijsku nastavu, praktinu nastavu i vebe; 2) dopunski i dodatni rad, praksu i praktian rad kada su odreeni nastavnim planom i programom; pripremni i drutveno-korisni rad ako se u toku kolske godine ukae potreba za njim; 4) nastavu jezika narodnosti, sa elementima nacionalne kulture, drugog stranog jezika ili predmeta potrebnih za dalje kolovanje, struno osposobljavanje ili razvoj uenika; 5) rad u sekcijama; 6) as odeljenjskog stareine i 7) druge fakultativne oblike obrazovno-vaspitnog rada sa uenicima. Nastavnici, odnosno struni saradnici u okviru 40-asovne radne nedelje obavljaju i poslove pripreme za obrazovno-vaspitni rad, poslove vezane za stalno struno usavravanje i unapreivanje obrazovno-vaspitnih aktivnosti; poslove evidencije, poslove saradnje sa roditeljima, ostvarivanje kulturne delatnosti kole, ostvarivanje struno-pedagokih aktivnosti kole, uestvovanje u radu strunih organa, drutava, udruenja i drugih aktivnosti kole. lan 5 Ukupan rad nastavnika od 1760 asova godinje ostvaruje se u 44 radne nedelje. Neposredan rad sa uenicima ostvaruje se u 39 radnih nedelja sa 1560 asova godinje svih oblika obrazovno-vaspitnog rada, od ega nastavnici teorijske nastave i nastavnici teorijske nastave sa vebama sa 936 asova obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada, a nastavnici praktine nastave sa 1092 asa. U matematikoj gimnaziji nastavnici teorijske nastave sa vebama iz matematikih, informatikih predmeta i fizike imaju 468 asova godinje obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada. U filolokoj gimnaziji nastavnici teorijske nastave iz srpskog jezika, knjievnosti, ivih stranih i klasinih jezika, retorike i uvoda u optu lingvistiku imaju 468 asova obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada. lan 6 U okviru nedeljenog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu 20 asova teorijske nastave ili teorijske nastave sa vebama, (najmanje 700 asova nastave godinje), odnosno 24 asa vebi u bloku (najmanje 840 asova godinje). U okviru nedeljenog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu 18 asova iz predmeta srpski jezik, odnosno jezik narodnosti, matematika i strani jezik (odnosno najmanje 630 asova nastave godinje) i dva asa nedeljno za ispravku pismenih zadataka. U okviru nedeljenog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu 26 asova praktine nastave (najmanje 910 asova godinje), odnosno 28 asova praktine nastave u bloku (najmanje 980 asova godinje). U okviru nedeljnog punog radnog vremena u matematikoj gimnaziji nastavnik ima nedeljnu normu asova: 12 iz matematike grupe predmeta, informatike i raunarstvai fizike. U okviru nedeljnog punog radnog vremena u filolokoj gimnaziji nastavnik ima nedeljnu normu asova: 12 iz srpskog jezika, knjievnosti, ivih stranih i klasinih jezika, retorike i uvoda u optu lingvistiku. lan 7 U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima nedeljnu normu po jedan as dodatnog, odnosno dopunskog rada (najmanje 35 asova godinje). lan 8 U okviru nedeljnog punog radnog vremena, nastavnik ostvaruje pripremni i drutveno-korisni rad prema efektivno utroenim asovima, a najvie 35 asova godinje. lan 9 Nastavnik koji obavlja dunost odeljenjskog stareine u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima po dva asa nedeljno za rad sa uenicima (odnosno 76 asova godinje). lan 10 U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima dva asa nedeljno nastave fakultativnih predmeta (odnosno 70 asova godinje). lan 11 U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima jedan as rada u sekcijama, sportskim, kulturnim i drugim aktivnostima kole (odnosno 38 asova godinje) za svaku delatnost. lan 12 Nastavnik teorijske nastave i teorijske nastave sa vebama u okviru nedeljnog punog radnog vremena za pripremanje nastave, prouavanje strune i udbenike literature i pismene pripreme za svaki nastavni as i as dodatnog obrazovnovaspitnog rada ima 10 asova nedeljno (odnosno 350 asova godinje). Nastavnik praktine nastave u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima osam asova nedeljno za pripremu nastavnog asa (odnosno najvie 280 asova godinje). lan 13 Nastavnik - odeljenjski stareina za voenje propisane dokumentacije i saradnju sa roditeljima i nastavnicima u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima jedan as nedeljno (odnosno 38 asova godinje). lan 14 Nastavnik rukovodilac strunog aktiva za rukovoenje radom aktiva u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima jedan as nedeljno (odnosno 44 asa godinje). Nastavnik koji organizuje rad i obezbeuje uslove za ostvarivanje obrazovnovaspitnog rada u laboratoriji, kabinetu ili radionici za praktinu nastavu u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima dva asa nedeljno za ove poslove (odnosno 88 asova godinje). lan 15 U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik za ispite za redovne uenike (popravne ili razredne), ima jedan as nedeljno (odnosno 44 asa godinje), a za zavrni, odnosno maturski ispit, za pripremanje zadataka, pruanje strune pomoi uenicima i izvoenje ovih ispita ima dva asa nedeljno (odnosno 88 asova godinje). lan 16 Nastavnik predmeta sa pismenim zadacima predvienim u nastavnom planu i programu u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima dva asa nedeljno za pregled etiri pismena zadatka (odnosno 70 asova godinje) a jedan as nedeljno za pregled jednog pismenog zadatka (odnosno 35 asova godinje), osim nastavnika iz lana 6 stav 2 ovog pravilnika. Nastavnik i struni saradnik za rad u strunim aktivima, odnosno u odeljenjskom i nastavnikom veu kole, u okviru nedeljnog punog radnog vremena ima dva asa nedeljno (odnosno 88 asova godinje). lan 17 Za pripremanje uenika za uestvovanje u planiranim i verifikovanim takmienjima koja se organizuju u okviru kole, na nivou Republike, odnosno Savezne RepublikeJugoslavije, nastavnik i struni saradnik ima jedan as nedeljno u okviru nedeljnog punog radnog vremena (odnosno 38 asova godinje). lan 18 Za uestvovanje na obaveznim seminarima i drugim oblicima strunog i pedagokog usavravanja, nastavnik i struni saradnik imaju u okviru nedeljnog punog radnog vremena jedan as nedeljno (najvie 44 asa godinje) odnosno efektivno utroeno vreme uz potvrdu organizatora, a najvie do 44 asa godinje. lan 19 Izuzetno od lana 6 st. 1 i 3 ovog pravilnika, nastavnik teorijske nastave ili teorijske nastave sa vebama moe imati najvie 24 asa nastave nedeljno, odnosno 912 asova godinje, a nastavnik praktine nastave moe da ima najvie 28 asova nastave nedeljno, odnosno 1064 asa godinje, ukoliko kola ne moe da obezbedi druge poslove neposrednog rada sa uenicima predviene godinjim programom rada kole. lan 20 Nastavnik pripravnik za vreme trajanja pripravnikog staa ima dva asa nastave manje od norme asova predviene po ovom pravilniku, a ima dva asa nedeljno vie za pripremu nastave. lan 21 Nastavnik i saradnik - mentor za neposredan rad sa nastavnikom pripravnikom prema programu utvrenom posebnim pravilnikom ima jedan as nedeljno u okviru nedeljnog punog radnog vremena (odnosno 44 asa godinje). lan 22 Struni saradnik za rad sa uenicima, saradnju sa nastavnicima i analitikoistraivaki rad ima 30 asova nedeljno, odnosno 1320 asova godinje. U okviru nedeljne norme asova, struni saradnik ima osam asova nedeljno pripreme, jedan as za evidenciju, jedan as za saradnju sa roditeljima, jedan as za struno usavravanje i jedan as za druge poslove (odnosno 440 asova godinje). lan 23 kola koja ostvaruje plan i program obrazovno-vaspitnog rada u jednoj smeni, kao i kola koja ima posebne namenske uionice, kabinete ili radionice, moe svojim optim aktom utvrditi obavezu nastavnog osoblja, da sve aktivnosti vezane za rad sa uenicima, utvrene godinjim programom rada kole, obavlja u kontinuitetu svakog radnog dana u trajanju est do sedam asova. lan 24 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku". Samostalni lan Pravilnika o izmenama Pravilnika o pedagokoj normi svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika i strunih saradnika u srednjoj koli ("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 2/2000) lan 3 Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".