pravni fakultet dobio tempus projekat br06.pdfdiplome (diploma supplement) u skladu s evropskim...

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

1

1

P ravni fakultet Univerzi-teta u Beogradu je 30. juna

2005. godine zvani~no obave{tenda je dobio trogodi{wi Tempusprojekat reforme kurikuluma po-slediplomskih studija pod nazi-vom „Post-graduate studies for Euro-pean Integration –– POGESTEI“ nakoji je konkurisao kao koordina-tor projekta zajedno sa Pravnimfakultetom Univerziteta u Ma-riboru, koji je grant holder. U pro-jekat su kao u~esnici ukqu~eni iPravni fakultet Univerziteta uSalcburgu, Pravni fakultet Uni-

verziteta u Trstu, Pravni fakultetUniverziteta Viadrina iz Frank-furta, Pravni fakultet Univerzi-teta Insubria Komo (Italija), kaoi Pravni fakulteti Univerzitetau Novom Sadu i Ni{u.

Direktorijat za obrazovawe ikulturu Evropske komisije, odnos-no wegova Kancelarija TEMPUS –ERASMUS Unit u Briselu, prekoKancelarije Tempus programa zaSrbiju i Crnu Goru u Beogradu,primio je veliki broja prijava zaTempus JEP (Joint European Project)za 2005. godinu. U izuzetnoj konku-

renciji ponu|enih projekata io{troj selekciji, na{ Fakultet sena{ao me|u retkim visoko{kol-skim institucijama iz Srbije kojesu dobile Tempus JEP, s obzirom daje ove godine dodeqeno ukupno svegaosam Tempus JEP projekata za celuzemqu, od ~ega samo jo{ jedan zadru{tvene nauke. U pripremi ovogpoduhvata najve}i napor su izneliprof. dr Silvo Devetak sa Pravnogfakulteta Univerziteta u Mari-boru, a sa na{e strane prof. drDragica Vujadinovi} i prodekan,doc. dr Miodrag Jovanovi}. �

B i l t e n P r a v n o g f a k u l t e t a U n i v e r z i t e t a u B e o g r a d u B r o j 6 , j u n / j u l 2 0 0 5

Pravni fakultet dobio Tempus projekat

Po~iwe prva faza reforme nastavnog procesa

P osle vi{emese~nog rada i 17odrànih sastanaka, na koji-

ma je vo|ena veoma iscrpna ra-sprava o brojnim pitawima re-forme, Komisija za reformuPravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu je zavr{ila prvu fazusvog rada i donela Zakqu~ke o re-formi nastavnog procesa. Komi-sija je u svom radu nastojala da ost-vari kontinuitet sa zakqu~cimaNau~no-nastavnog ve}a Pravnogfakulteta od 30. juna 2003. godine,donetih na osnovu predloga pret-hodne Komisije za reformu, koju susa~iwavali prof. dr Dejan Po-povi}, prof. dr Mirko Vasiqe-vi}, prof. dr Sima Avramovi},prof. dr Zoran Tomi} i prof. drRadmila Vasi}. Isto tako, Komi-sija je nastojala da predloènepromene ne zavise od dono{ewanovog Zakona o visokom obrazo-

vawu, ali da mu idu u susret, kao ida zahvati koji se predlaù buduuklopqeni i u postoje}e zakonskeokvire.

Komisija za reformu, koju sa-~iwavaju prof. dr Sima Avra-movi}, kao predsednik, prof. drBudimir Ko{uti}, prof. dr ZoranStojanovi}, prof. dr MilenkoKre}a, prof. dr Dragor Hiber,prof. dr Radmila Vasi}, prof. drGordana Ili}-Popov, prof. drNeboj{a Jovanovi}, doc. drOlivera Vu~i}, doc. dr MiodragJovanovi}, asistent-pripravnikMirjana Markovi}, kao sekretar i\or|e Krivokapi}, kao pred-stavnik studenata u Komisiji, svesvoje zakqu~ke donela je jednoglas-no, posle dugog postupka usagla-{avawa i iznalaèwa kompromi-sa, tako da oni predstavqaju zajed-ni~ki predlog svih ~lanova Komi-

sije. Imaju}i sve to u vidu, Ko-misija za reformu je predloìla,a Nau~no-nastavno ve}e Pravnogfakulteta Univerziteta u Beogra-du, sa dva glasa protiv, usvojilo nasednici 20.06.2005. godine slede}eZakqu~ke o reformi nastavnogprocesa.

I. S obzirom da je Komisija stalana stanovi{te da se novi re-ìm studija moè odnositisamo na generacije koje }e tekubudu}e upisivati Pravnifakultet, a ne retroaktivno ina one koji su ga upisali poprethodnom reìmu, prva gru-pa promena se odnosi na stu-dente koji upisuju prvu godinustudija po~ev od {kolske2005/2006. godine.

1. Svi predmeti su jednoseme-stralni, prema vaè}em nas-

2

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

2

2

tavnom planu i programu, uzzadràvawe postoje}eg fonda~asova, koji se realizuje u jed-nom umesto u dva semestra.Time }e se znatno intenzivi-rati nastava i mobilisati stu-denti, pogotovo u prvom semes-tru, {to bi moglo pozitivnouticati na efikasnije studi-rawe. Jednosemestralnost jeosnovno polazi{te za budu}umodifikaciju nastavnog planai programa i na kasnijim god-inama studija.

2. Da bi se nastava jednosemes-tralnih predmeta odvijala ne-smetano i podjednako u pogledutrajawa, usvojen je novi nas-tavni kalendar, kojim bi sekorigovala dosada{wa nejed-naka duìna zimskog i letwegsemestra.

Prvi (zimski) semestar stu-dija po pravilu po~iwe 1. ok-tobra, a zavr{ava se 15. janu-ara. U okviru prvog semestrapredvi|en je novogodi{wi i

boì}ni raspust u trajawu odosam dana. Drugi (letwi) seme-star po pravilu po~iwe 11.februara i traje do 1. juna. Uokviru ovog semestra predvi-|eno je odràvawe aprilskogispitnog roka, za vreme koga sene}e odràvati predavawa,ve`be i studijske grupe. Traja-we oba semestra se na ovaj na~inujedna~ava na ~etrnaest nedeqa.

3. Studenti }e, u skladu sa Zako-nom i Statutom, mo}i da ko-riste pet ispitnih rokova.Januarski ispitni rok, za po-lagawe predmeta iz zimskogsemestra, po pravilu po~iwe16. januara i traje do 10. febru-ara. Aprilski ispitni rok,kao popravni za predmete izzimskog semestra, po~iwe popravilu 1. aprila i traje devetdana. Junski ispitni rok, u ko-me se mogu polagati samo ispi-ti iz predmeta koje se izu~a-vaju u letwem (drugom) semes-tru, po pravilu traje od 1. do25. juna. Septembarski rok, kaopopravni za predmete iz dru-gog semestra, analogno april-skom, po pravilu po~iwe 25.avgusta i traje devet dana, po-put aprilskog. Drugi septem-barski rok, kao op{tepoprav-ni za sve nepoloène ispite sagodine, po pravilu traje od 15.do 30. septembra.

Ispitni raspored za janu-arski rok student dobija do 30.oktobra, a za junski rok do 10.marta.

4. Na studente koji po~ev od{kolske 2005/2006. godine upi-{u prvu godinu studija pri-mewuju se nova pravila o pro-meni ispitiva~a. U skladu satim student prilikom prva dvaprijavqivawa ispita polaèispit kod nastavnika koji mubude odre|en elektronskim ras-poredom, bez prava na promenuispitiva~a, dok prilikom tre-}eg prijavqivawa ima pravo naizbor ispitiva~a. Izuzetno, uprvom ispitnom roku (janu-

arsko-februarski za predmeteiz zimskog semestra, odn. juns-ki za predmete iz letweg semes-tra) student moè da polaèispit kod nastavnika kod kogaje sa uspehom poha|ao ve`beili studijsku grupu.

5. Predmeti koji }e se predavatiu prvom semestru su Uvod upravo, Op{ta pravna istorijai Rimsko pravo, a u drugom se-mestru Uvod u gra|ansko pravo,Nacionalna istorija dràve iprava i Op{ta sociologija.Strani jezik I studenti prvegodine studija slu{aju u dru-gom semestru, a moraju gapoloìti do kraja ~etvrtogsemestra.

II. Druga grupa zakqu~aka se od-nosi na sve generacije studena-

Izdava~

Pravni fakultetUniverziteta u Beogradu

Za izdava~a

prof. dr Mirko Vasiqevi}

Urednik

prof. dr Sima Avramovi}

Sekretar

mr Milena Milutinovi}

Tehni~ki sekretar

Qubica Dini}-Gavrilovi}

Priprema i {tampa

Dosije

Priloge, fotografije i sugestije zaBilten Pravnog fakulteta moètedostavqati elektronskom po{tommr Mileni Milutinovi} na adresu:[email protected], ili na disketiQubici Dini}-Gavrilovi} do 1. umesecu za doga|aje iz prethodnogmeseca.

ISSN 1820-3981

Sadràj

1 Pravni fakultet dobioTempus projekat

1 Po~iwe prva faza reformenastavnog procesa

4 Me|unarodna konferencijao sporovima okosuvereniteta na na{emFakultetu

5 Informati~ki prodori naFakultetu

9 Saradwa sa Pravnimfakultetom iz Bawa Luke

9 Protokol o regionalnojsaradwi pravnih fakulteta

10 Me|ubibliote~ka saradwapravnih fakulteta uregionu

11 Nau~ni skupovi uinostranstvu

12 Nau~ni skupovi u zemqi

14 Gosti na predavawima

14 Op{ti seminar

16 Novi kursevi na Fakultetu

17 Me|unarodna saradwa

17 Fakultetski ìvot

18 Nagrade i priznawa

18 Promocije kwiga

19 Studentski ìvot

19 Razno

ta, s obzirom da promene kojese predvi|aju imaju prvenstve-no organizacioni karakter.

1. U periodu od 1. jula do 25.

avgusta, kada po~iwe septem-

barski ispitni rok, organizo-

va}e se seminari, letwe {kole,

kursevi, kao i gostovawa nas-

tavnika, istraìva~a i preda-

va~a sa drugih univerzitet-

skih centara u zemqi i ino-

stranstvu.

2. Lista opcionih predmeta je

otvorena. Pored opcionih

predmeta predvi|enih Statu-

tom, pre po~etka svake {kol-

ske godine, na predlog Kate-

dara, odlukom Nastavno-nau~-

nog ve}a odre|uju se i drugi op-

cioni predmeti koji }e se pre-

davati u teku}oj {kolskoj go-

dini.

Broj studenata koji se upisu-

ju na jedan opcioni predmet ne

moè biti mawi od deset stu-

denata, niti ve}i od 15% od

broja upisanih studenata u

teku}u {kolsku godinu. Stu-

denti se na opcione predmete

upisuju prema postignutom

uspehu na studijama, odnosno

vremenu kada su stekli uslov, a

rang lista upisanih studenata

na pojedinim opcionim pred-

metima je javno dostupna.

3. Neophodno je, u granicama mo-

gu}nosti, uspostaviti prak-

ti~ni karakter ve`bi. To

ukqu~uje i uvo|ewe obaveze da

se za svaki predmet pre po-

~etka {kolske godine Upravi

Fakulteta dostavi plan prak-

ti~nog rada na ve`bama, koji

bi podrazumevao re{avawe

prakti~nih problema, pisawe

pravnih akata, analizu izvora,

odlazak u sud, skup{tinu, min-

istarstva, policiju, kazneno-

popravne ustanove, itd. Plan

prakti~nog rada na ve`bama }e

biti objavqen na internet

stranici Pravnog fakulteta i

podeqen studentima. Pri tom

}e se teìti da jedan broj ve`-

bi izvode i istaknuti stru~-

waci iz prakse, naro~ito na

pozitivnopravnim predmeti-

ma, kao {to je nekada bilo

uobi~ajeno na Fakultetu. Orga-

nizovawe i realizacija prak-

ti~nog karaktera ve`bi pred-

stavqa obavezu predmetnog

nastavnika, Katedre i Uprave

Fakulteta.

4. Radi realizovawa redovne i

organizovane prakse, prevas-

hodno na procesnim predmeti-

ma, Fakultet treba }e ostvari-

ti institucionalnu saradwu

sa sudovima i drugim nadle`-

nim institucijama.

5. Utvr|eni su standardi koji se

odnose na uxbenike i uxbe-

ni~ku literaturu. Nova iz-

dawa uxbenika za predmete

koji se predaju osam ~asova u

semestru (u sistemu jednose-

mestralnosti) treba da imaju

najve}i obim od oko 550 stra-

na, za predmete sa {est ~asova

u semestru (u sistemu jednose-

mestralnosti) oko 400 strana,

a za opcione i izborne pred-

mete oko 250 strana.

6. Pre po~etka svake {kolske go-

dine Nastavno-nau~no ve}e do-

nosi i objavquje odluku o na-

~inu polagawa ispita za svaki

predmet, na predlog Katedre.

7. Uvodi se izdavawe dodatka

diplome (diploma supplement) u

skladu s evropskim standardi-

ma. Kroz posebni dokument ko-

ji se pored diplome izdaje stu-

dentu (uz preciznije podatke o

nastavnom planu i programu,

kao i podatke o Fakultetu),

budu}i poslodavac bi}e u

stawu da sagleda profil in-

stitucije na kojoj je diploma

ste~ena, detaqe programa stu-

dija, usmerewe koje je tokom

studija student sam sebi od-

redio (smer odnosno studijski

program, poloène opcione

predmete), kao i posedovawe

drugih posebnih znawa (op-

cioni predmeti, ve{tine ili

predmeti sa drugog smera – stu-

dijskog programa).

8. Uvodi se evaluacija kurseva,

nastavnika i saradnika od

strane studenata, na osnovu

jasno utvr|enih kriterijuma,

kao element unutra{we kont-

role kvaliteta. Uprava }e, u sa-

radwi sa stru~wacima i na

osnovu iskustava drugih uni-

verziteta, pripremiti odgo-

varaju}e upitnike za evaluaci-

ju. Studentska evaluacija treba

da omogu}i nastavnicima i

saradnicima da sagledaju sop-

stvene rezultate u nastavi i da

u skladu sa rezultatima evalu-

acije prilago|avaju na~in na

koji izvode nastavu. Rezultati

evaluacije su na raspolagawu

Upravi Fakulteta i odgovara-

ju}oj Katedri.

9. Fakultet }e organizovati po-

sebnu slu`bu koja }e olak-

{avati zapo{qavawe studena-

ta i omogu}avati poslodavci-

ma da lak{e do|u do potrebnih

kvalitetnih diplomiranih

pravnika.

Usvajawem ovih zakqu~aka

postavqeni su jasniji okviri

za drugu, jo{ delikatniju fazu

reforme, koja }e se odnositi

na reformu nastavnog plana i

programa, uvo|ewe dvostepe-

nih diploma (koje bi se sti-

cale nakon 3 i 2 ili 4 i 1 go-

dine), uvo|ewe sistema kredi-

ta i druge promene, koje u ovom

momentu jo{ uvek nije bilo

mogu}e adekvatno pripremiti,

pogotovo dok se ne donese novi

Zakon o visokom obrazovawu. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

3

3

3

U~esnici Me|unarodne konferencije o sporovima oko suvereniteta

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

4

4

4

N a na{em Fakultetu je 8. i 9.jula odr`ana Me|unarodna

konferencija Legal and PoliticalSolutions to Disputes over Sovereignty– From Kosovo to Quebec, na kojoj suradove predstavili u~esnici izSrbije, Kanade, Australije, Make-donije, [vajcarske i Holandije.

Konferencija se sastojala iznekoliko me|usobno povezanihpanela. Na prvom od wih prete`napa`wa je posve}ena problemu sece-sije, kako je on vi|en iz ugla sa-vremene politi~ke teorije, ustav-nog i me|unarodnog prava. Mar-garet Moore (Queen’s University,

Kingston) se u svom radu „Ethics ofSecession and the Problem of Con-stitutional Design“ usredsredila namoralne teorije o secesiji, za-kqu~uju}i svoj rad osvrtom naustavne mehanizme kojima bi sepomenuta politi~ka opcija moglaiskqu~iti. Aleksandar Pavkovi}

Me|unarodna konferencija o sporovimaoko suvereniteta na na{em Fakultetu

(Macquarie University, Sidney) je uradu „Normative Assessment of Se-cessions: Yet Another (Good) Job forPhilosophers?“ tako|e podvrgaokriti~koj analizi postoje}e poli-ti~ko-filozofske pristupe prob-lemu secesije, pri tom zauzimaju}istav da je samo re{ewe tog proble-ma prepu{teno pregovara~kimkapacitetima sukobqenih stranai praksi me|unarodnopravnogpriznawa novih dràva. PiterRadan (Macquarie University, Sidney)je svoj rad „The Legal Regulation ofSecession: Lessons from Yugoslavia“

posvetio uspostavqawu paralelaizme|u napora Ustavnog suda SFRJi Vrhovnog suda Kanade da svojimodlukama na odre|eni na~in kon-stitucionalizuju secesionisti~-ku politiku. Miodrag Jovanovi},prodekan na{eg Fakulteta iglavni organizator ove Konferen-cije, je prevashodnu pa`wu posve-tio pitawu mogu}e podele Kosovai Metohije, dokazuju}i u radu„Final Status for Kosovo – Should WeReally be Petrified with the „PartitionOption“?“ da ako se na principije-lan na~in primene novi norma-tivni trendovi u me|unarodnompravu na samoopredeqewe i poli-ti~ke teorije secesije, onda toneminovno vodi mogu}nosti teri-torijalne podele provincije.

Drugi panel je bio posve}en

uporednom ustavnopravnom pris-tupu ovoj problematici. LidijaBasta-Flajner (Institute for Fede-ralism, Fribourg) je u radu „Trust andTolerance as State Making Values inMulticultural Societies (Paradoxes andChances of Federalism as a Conflict-Management Tool)“ istakla prob-leme me|usobnog poverewa i tol-erancije kao neophodnih pre-duslova svih federalnih institu-cionalnih aran`mana u multikul-turnim dru{tvima. Zatim je NicoleTöpperwien (Cabinet of the DeputyPrime Minister of the FYR Mace-donia), prevashodno imaju}i na umuslu~aj Makedonije, u radu „CanDecentralisation do what Federalismpromises?“ razmotrila mogu}nostda se decentralizacijom postignuefekti koji se obi~no vezuju zafederalizam. Slede}i slu~aj izprakse prikazao je Alexander Fischer(University of Heidelberg), koji sebavio problemom konstruktivnefragmentacije suverenosti uIndiji u radu „Higher Law Making asa Political Resource: ConstitutionalAmendments and the ConstructiveFragmentation of Sovereignty in India“.

Najzad, u zavr{nom panelu sere{avawu problema sporova okosuverenosti pristupilo iz me|u-narodnopravnog aspekta. SuzanneLalonde (University of Montreal) je u

radu „The Role of Uti Possidetis inDetermining Boundaries: From Kosovoto Quebec“ istakla neprihvatqi-vost tuma~ewa ovog me|unarodno-pravnog principa u mi{qewimaBadinterove komisije, smatraju}ida ono ne moè biti relevantno zaslu~ajeve poput Kvebeka i Kosmeta.Zoran Oklop~i} (University of To-ronto) je, nasuprot tome, u radu „To-wards a Political Theory of Uti Po-ssidetis Principle“, zastupao tezu dabi se mogli na}i odre|eni poli-ti~ki principi koji u slu~ajevi-ma rastakawa sloènih dràvapodràvaju automatsko pretvara-we administrativnih granica ume|unarodne. Na samom kraju,Kristin Henrad (University of Gronin-gen) je u radu „A Growing Synergy inSupporting and Promoting Paritici-patory Rights for (National) Mino-rities“ razmotrila u kojoj meri biprava nacionalnih mawina, pogo-tovo ona iz domena u~e{}a ujavnom i politi~ku dràve, moglibiti pouzdana brana secesiji.

U radu Konferencije su u~e{}euzeli i drugi prisutni i takodoprineli kvalitetu ovogdoga|aja. U planu je objavqivawepublikacije sa referatima, kakona engleskom jeziku, tako i u pre-vodu na srpski jezik. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

5

5

5

K ao {to je zabeleèno u pret-hodnom broju Acta Diurna, na

me|unarodnom on-line takmi~ewu upregovarawu, u organizaciji To-ledo Univerziteta iz Ohaja, SAD,studenti Pravnog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu postigli suizvanredan uspeh osvajawem tre}eg(Jelena Mani}, Vawa Kqajevi} iSini{a \uri}) i petog mesta(Jovana Stevovi}, Milan Radoni}i Milo{ Dikli}), u konkurenciji40 timova iz vi{e zemaqa, osta-viv{i za sobom studente sa Har-varda, Univerziteta iz Merilendai Singapura, sa kojima su se direk-

tno takmi~ili. Sjajan rezultatkoji su studenti na{eg Fakultetapostigli na ovom presti`nomtakmi~ewu u prvoj godini u~e{}a,objavila je u aprilu 2005. godineAmeri~ka advokatska komora zapravni~ko obrazovawe (AmericanBar Assotiation for Legal Education)na Konferenciji za alternativnore{avawe sporova.

U tom povodu Fakultet je stu-dentima izdao posebne diplome zapostignuti uspeh, kao i kolegini-ci Lynn Malley, direktoru ADR(Alternative Dispute Resolution)klinike na Pravnom fakultetu

Univerziteta Ilinois, SAD, kojakao stipendista Fulbrajtovogprograma boravila ve} drugu god-inu na na{em Fakultetu i koja jepripremala na{e studente za ovotakmi~ewe. Tokom prijema koji jeza ove studente priredio dekan,prof. dr Mirko Vasiqevi}, 28.juna 2005. g. odràna je i Kon-ferencija za {tampu, koja je imalaizvenvredan medijski odjek. Ve}ibroj veoma pozitivnih tekstova unovinama, od kojih su neki kretalisa naslovne strane, objavili suPolitika, Blic, Novosti, Danas,Nedeqni telegraf. Ovaj uspeh

Informati~ki prodori na Fakultetu

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

6

6

6

Fakulteta i wegovih studenatazauzeo je dosta prostora i u tele-vizijskim programima: na{i stu-denti su bili gosti Jutarweg pro-grama na TV BK i Beogradskehronike na RTS I, a opse`ni veomapozitivni prilozi su emitovani uDnevniku II na RTS I, VIN Ma-gazinu na B92, Otvorenom progra-mu Radio Beograda, itd. Najzad,uspeh na{ih studenata je krunisanprijemom, koji je za wih 8. jula2005. g. organizovao Ministarpravde u Vladi Republike Srbije

Zoran Stojkovi}, u prisistvu ve-likog broja novinara koji suizvestili o ovom doga|aju. Tomprilikom su iskazani brojni kom-plimenti na{im studentima iFakultetu, a svakom studentu jeMinistar Stojkovi} poklonio sasvojom posvetom kwigu „Pet liko-va Slobodana Jovanovi}a“, ~iji jepisac na{ kolega, akademikDanilo Basta.

��

Dekan Pravnog fakulteta prof.dr Mirko Vasiqevi}, sa prodekan-ima dr Aleksandrom Jovanovi}, drOliverom Vu~i} i dr MiodragomJovanovi}em, nastavnicima i stu-dentima, 13. juna 2005. godine,otvorio je moderno opremqenustudentsku kompjutersku labora-toriju, sa preko dvadeset radnihmesta. Studenti }e laboratoriju,koja se nalazi kod ulaza u stu-dentsku ~itaonicu i Biblioteku,koristiti za obuku iz predmetaPravna informatika, pristup in-

[tampa o velikom uspehu studenata na{eg Fakulteta

ternetu, elektronsko pretraì-vawe literature i ~lanke u doma-}im i stranim ~asopisima, pisa-we seminarskih i drugih radova,prijavqivawe ispita, kao i za ko-ri{}ewe instalirane elektron-ske baze podataka „Paragraf Net“,preko koje }e da pretraùju zbirkepropisa, sudsku praksu, slu`benami{qewa, modele ugovora i obra-zaca, me|unarodne konvencije,itd.

Prema re~ima Dekana ovo je

prvi korak ka modernizaciji nas-

tave na Pravnom fakultetu Uni-

verziteta u Beogradu, kao visoko-

{kolskoj ustanovi sa najve}im

brojem studenata. Od jeseni svi

amfitetari bi}e elektronski

opremqeni, a profesori }e biti

obu~eni za predavawa u novim

tehnikama. Tako|e, uredi}e se

devet seminara, a planira se i

dogradwa ~itaonice, kako bi stu-

denti imali boqe uslove za rad.

��

Ra~unarska mreà na Pravnomfakultetu i wena opti~ka veza saInternetom preko Ra~unarskogcentra Univerziteta (RCUB) real-izovani su pre 10-tak godina i tada

su bili me|u prvim na Uni-verzitetu. Ura|ena po tada{wimstandardima (UTP-hub tehnologi-ja), na{a mreà je predstavqalajednu od najboqih na Univerzitetu.Napretkom komunikacione teh-nologije i ekspanzijom Internetservisa na Fakultetu, javila sepotreba za podizawem brzine kakona{e lokalne mreè, tako i na{eveze sa spoqnim svetom koja je dosada bila 10Mb/s (megabita posekundi).

U saradwi sa Ra~unskim cen-trom Univerziteta u Beogradu,koji su nam dali na poslugu veomaskup ure|aj Cisco-ruter, a zahvaqu-ju}i naporima sistem analiti~araPravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu, Petra Pavlovi}a i Mi-re âtipovi}, 29. juna 2005. godineveza izme|u na{ih institucijapove}ana je na 1Gb/s (gigabit posekundi), {to je fakti~ki sto putabrè nego do sada. Da bi ova vezabila mogu}a, bilo je neophodno dase ~vori{te na{e mreè, koje senalazi u Kompjuterskoj labora-toriji, uradi u tehnologiji pot-puno nove generacije (tzv. kate-gorije 6). Ovom prilikom u ovojnovoj tehnologiji ura|ena je imreà u svim kancelarijama Anek-sa koje su u ravni Laboratorije. Naovaj na~in je postavqena najboqa inajsavremenija polazna ta~ka zabudu}u rekonstrukciju kompletnelokalne mreè Fakulteta.

��

Nova internet prezentacija

Pravnog fakulteta (www.ius.bg.

ac.yu) zavr{ena je u sadrìnskom

pogledu tokom juna i jula 2005.

godine kreirawem novih delova

Studije, Nau~ni rad i publikaci-

je, kao i uvodnog dela O Fakultetu.

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

7

7

7

Moderno opremqena studentska kompjuterska laboratorija

Studenti u kompjuterskoj laboratoriji

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

8

8

8

Urednik sajta dr Gordana Pavi}e-

vi} uz saradwu mnogih osoba iz

Odseka za nastavu, za specijali-

sti~ke studije, Centra za projekte,

Centra za publikacije, uredni-

{tva Biltena Acta diurna, Dosije-a

i drugih, uobli~ila je znatan ma-

terijal o va`nim dimenzijama

ovih tema. Uz ostale nove celine

koje su zavr{ene prethodnih mese-

ci, to zna~i da je na{ Fakultet

postepeno, deo po deo, dobio pot-

puno novi website. Kao autor, ured-

nik, i po nu`di tehni~ki urednik

novog sajta, dr Pavi}evi} posle

osam meseci rada smatra da je time

dovr{ila prvu i najzahtevniju

fazu pravqewa internet prezenta-

cije Fakulteta. Osim sadràja

glavnog menija, na prvoj strani

postoje i informativne rubrike,

koje donose teku}e vesti/doga|aje i

novine iz fakultetskog i stu-

dentskog ìvota.

Kreirawe novih sadràja pra-

tio je novi dizajn, uz angaòvawe

na{eg studenta Marka Milenovi-

}a, koji je sada primewen na ~itav

sajt. Ulogu veb-administratora

obavqao je, uz sve druge poslove,

sistem-administrator Petar Pav-

lovi}. U slede}oj fazi rada pred-

vi|eno je novo profesionalno re-

dizajnirawe internet prezentaci-

je, kao i prevo|ewe na engleski je-

zik.

��

23. juna 2005. godine generalni

direktor „Paragraf Co“ Branislav

\uri} i dekan Pravnog fakulteta

Univerziteta u Beogradu, prof. dr

Mirko Vasiqevi}, potpisali su

Protokol o saradwi. Protokolom

je predvi|eno da }e kompanija

„Paragraf“ besplatno instali-

rati na sve ra~unare u studentskoj

laboratoriji, ra~unare u nastav-

ni~kim kabinetima kao i ra~u-

nare u sekretarijatu fakulteta

Paragraf Net – elektronsku zbirku

zakona i drugih propisa, sudske

prakse, slu`benih mi{qewa, mo-

dela ugovora, obrazaca za sudske i

druge postupke i ostalih dokume-

nata od zna~aja za poslovawe.

Firma Paragraf Co obezbedi}e

kontinuiranu besplatnu prezen-

taciju, obuku, prate}i reklamni

materijal, pisano uputstvo za ko-

ri{}ewe za studente i nastavnike

predmeta pravna informatika.

Isto tako, u~estvova}e u spon-

zorisawu aktivnosti Pravnog fa-

kulteta Univerziteta u Beogradu, a

naro~ito tradicionalnog takmi-

~ewa u besedni{tvu, {to su ve} i

u~inili pro{le godine, kao i

budu}ih on-line takmi~ewa na koji-

ma u~estvuju ekipe studenata Prav-

nog fakulteta. Tako|e je predvi-

|ena saradwa u zajedni~kim orga-

nizovanim oblicima nastave za

obrazovawe pravni~kih kadrova, u

nastavi na osnovnim i posledip-

lomskim studijama. Osim toga,

Protokolom je predvi|ena sarad-

wa sa ~asopisom „Anali Pravnog

fakulteta u Beogradu“ i student-

skim listom „Pravnik“, a u skladu

sa svojim mogu}nostima u~estvo-

va}e i u drugim aktivnostima na

Pravnom fakultetu. „Paragraf“

}e postaviti baner na svim sajto-

vima „Paragraf Co“ sa linkom ka

sajtu Pravnog fakulteta Univer-

ziteta u Beogradu.

Pravni fakultet se ovim Pro-

tokolom obavezuje da dostavi uku-

pan broj i raspored ra~unara na

kojima treba da se izvr{i insta-

lacija programa Paragraf Net, da

omogu}i postavqawe plakata i

reklamnih flajera na mestima koja

su dostupna studentima i nas-

tavnicima radi informisawa o

mogu}nostima i na~inu kori{-

}ewa Paragraf Net-a, da obezbedi

adekvatne prostorije bez naknade

za odràvawe besplatnih prezen-

tacija i obuka nastavnika i stude-

nata za kori{}ewe i sertifika-

ciju programa Paragraf Net, kao i da

omogu}i saradwu sa nastavnicima

predmeta pravna informatika i

pozitivnopravnih predmeta. Oso-

be za kontakt kompanije „Para-

graf“ su Jelena Cime{a i Miro-

slav Ranisavqevi}, a sa Pravnog

fakulteta su Petar Pavlovi} i

Qubica Dini} Gavrilovi}. Sa-

radwa se uspostavqa na period od

godinu dana, sa mogu}no{}u auto-

matskog obnavqawa, ukoliko se obe

strane saglase. �

Potpisivawe Protokola o saradwi na{eg Fakulteta i firme Paragraf Co

D ekani Pravnog fakulteta uBawa Luci, prof. dr Milo-

rad @ivanovi}, i Pravnog fakul-teta u Beogradu, prof. dr MirkoVasiqevi}, zakqu~ili su u BawaLuci 4. jula 2005. godine Ugovor osaradwi. Ovim Ugovorom se blièodre|uju uslovi saradwe u oblastinastave, nau~no-istraìva~kograda, izdava~ke delatnosti i raz-mene studenata.

Fakulteti su se saglasili davr{e razmenu iskustava o organi-zaciji, izvo|ewu i usmeravawunastavnog procesa; razmenu nas-tavnih planova, programa i nas-tavne literature; razmenu profe-sora – predava~kog kadra radi odr-àvawa ciklusa predavawa sa te-mama od zajedni~kog interesa.

Ugovorom su se Fakulteti sagla-sili i da podsti~u organizaciju irealizaciju zajedni~kih nau~no-istraìva~kih projekata; angaù-ju nastavnike i istraìva~e izodre|enih oblasti sa drugog fa-kulteta; angaùju ~lanove komisi-ja za odbranu magistarskih tezaili doktorskih disertacija nas-tavnika sa drugog fakulteta; vr{erazmenu nau~nih radova i objavqu-ju ih u sopstvenim publikacijamai drugim izdawima; zajedni~ki na-stupaju na konkursima za odre|ene

nau~no-istraìva~ke projekte.

U ciqu racionalizacije sve-ukupne izdava~ke delatnosti, fa-kulteti su se saglasili da zajed-ni~ki izdaju uxbenike i druge nas-tavne publikacije ~iji }e autoribiti nastavnici sa oba fakulteta;nastavnicima i saradnicima obafakulteta omogu}iti objavqivawestru~nih i nau~nih radova u~asopisima koji se izdaju nafakultetima; prilikom organizo-vawa zajedni~kih skupova izdaju

zajedni~ke publikacije, s tim datro{kove ovih izdawa snose obafakulteta.

Fakulteti su se saglasili i dastimuli{u me|usobnu razmenustudenata; u~e{}e studenata nastudentskim simpozijumima, pro-jektima, na kulturnom i sport-skom planu. O svim rezultatimasradwe redovno }e raspravqatipredstavnici fakulteta jednomgodi{we. Ugovor o saradwi pot-pisan je za period od pet godina. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

9

9

9

Saradwa sa Pravnim fakultetom iz Bawa Luke

Ugovor o saradwi Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i

Pravnog fakulteta Univerziteta u Bawa Luci

P rilikom boravka delegacijena{eg Fakulteta na Prav-

nom fakultetu Univerziteta u Ba-wa Luci, 4. jula 2005. godine pot-pisan je Protokol o saradwi iz-me|u pravnih fakulteta univerzi-teta u Bawa Luci, Beogradu, NovomSadu, Ni{u, Kragujevcu, Isto~nomSarajevu, Biha}u i Mostaru.

Potpisnici Protokola o sa-radwi, svesni potrebe reforme uoblasti visokog obrazovawa, pri-vrèni bolowskim principima,odlu~ni da na regionalnom nivouzajedni~kim delovawem podignukvalitet pravnih studija, saglasnisu da razmewuju iskustva u organi-zaciji, izvo|ewu i usmeravawu

nastavnih procesa; vr{e razmenunastavnih, programa i nastavneliterature, razmenu nastavnog ka-dra u ciqu usavr{avawa i unapre-|ewa znawa i ve{tina iz nastavnihoblasti i razmeni studenata.

Fakulteti potpisnici su kaooblast od posebnog interesa zasaradwu predvideli usagla{avawe

Protokol o regionalnoj saradwipravnih fakulteta

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

10

10

10

nastavnih planova i programa,izvo|ewe nastave na osnovnim iposlediplomskim studijama, ra-cionalizaciju zajedni~kih nau~-no-istraìva~kih projekta i za-jedni~ku izdava~ku delatnost, itd.Fakulteti su saglasni da uslove zasaradwu, koja je predmet ovog Pro-tokola, bliè odrede kroz skla-pawa bilateralnih ugovora ome|usobnoj saradwi. Fakulteti suse saglasili da u ciqu realizacijeovog Protokola svake godine orga-nizuju redovni godi{wi sastanakpotpisnika Protokola.

Potpisnici protokola su:prof. dr Milorad @ivanovi},dekan Pravnog fakulteta u Bawa

Luci, prof. dr Mirko Vasiqevi},dekan Pravnog fakulteta u Beo-gradu, prof. dr Aleksandar ]i-ri}, dekan Pravnog fakulteta uNi{u, prof. dr Olga Cveji}-Jan~i}, dekan Pravnog fakulteta uNovom Sadu, prof. dr SvetoPuri}, dekan Pravnog fakulteta uKragujevcu, prof. dr Radomir Lu-ki}, dekan Pravnog fakulteta uIsto~nom Sarajevu, prof. dr MujoDemirovi}, dekan Pravnog fa-kulteta u Biha}u, prof. dr Qubo-mir Zovko, dekan Pravnog fakul-teta u Mostaru i prof. dr OsmanPaji}, dekan Pravnog fakultetaUniverziteta „Xemal Bijedi}“ uMostaru. �

N eformalna saradwa biblio-teka pravnih fakulteta iz

regiona biv{e Jugoslavije zapo-~ela je 2003. godine, na inicijati-vu Pravnog fakulteta u Mariboru.U tom gradu je odràn i prvi skupbibliotekara ovih biblioteka. UNeumu, u organizaciji Pravnihfakulteta Sveu~ili{ta u Splitui Mostaru, 11. i 12. juna 2005. go-dine odràn je drugi sastanak –Okrugli sto na temu Me|ubiblio-

te~ka saradwa biblioteka prav-

nih fakulteta u regionu i prila-

go|avawe bolowskom procesu refor-

me univerziteta.

U radu Okruglog stola u~estvo-valo je 20 bibliotekara – 15 pred-stavnika deset biblioteka prav-nih fakulteta i pet predstavnikasudskih, univerzitetskih i nacio-nalnih biblioteka. Svi prisutnisu pokazali veliko zanimawe zanastavak i pro{irewe nau~ne istru~ne saradwe pravnih fakulte-ta i wihovih biblioteka. Razgova-ralo se i dogovaralo o me|ubib-liote~koj pozajmici, razmeni pub-likacija, razmeni informacija i

iskustava, kao i o zajedni~kimprojektima. Konstatovano je da jete{wa saradwa neophodna i zbogreforme visokog obrazovawa pokojoj se mewa uloga bibliotekara uobrazovnom procesu. Biblioteka-ri visoko{kolskih bibliotekapostaju saradnici u nastavi ipartneri u planirawu i osigura-vawu kvaliteta obrazovawa. Pred-

loèno je da se formira mreàbiblioteka, koju bi ~inile, uprvom redu, biblioteke pravnihfakulteta, zatim univerzitetskebiblioteke i biblioteke iz obla-sti sudstva i advokature, kao iskup{tinske, nacionalne i drugebiblioteke u regionu, a sa mogu}-no{}i ukqu~ewa u sli~ne mreème|unarodnih razmerama.

Me|ubibliote~ka saradwa pravnih fakultetau regionu

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Markovi}“

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

11

11

11

Postignut je slede}i dogovor ona~inu rada regionalne mreè:mreà }e podràvati me|usobnurazmenu publikacija i to u prvomredu uxbenika, zbirki sa nau~nihskupova i savetovawa kao i vlasti-tih izdawa; ~lanice mreè me|u-sobno }e razmewivati publikaci-je i slu`bena dokumenta koji seti~u prilago|avawa bolowskoj re-formi u svakoj od zemaqa ~lanica,kao i pravne propise i publika-cije iz oblasti bibliotekarstva;~lanice mreè }e obavqati me|u-bibliote~ku pozajmicu, podsti-

cati me|usobnu mobilnost i raz-menu bibliotekara radi perma-nentnog u~ewa i sudelovawa uzajedni~kim projektima, pris-tupiti izradi projekta za regio-nalno povezivawe i me|ubib-liote~ku saradwu (na partnerskojosnovi), a sredstva }e se traìtiiz fondova EU, zalagati se za pro-nalaèwe najpovoqnijih na~inakonzorcijalne nabavke elektron-ske gra|e. Fakultetske biblioteke}e se u okviru svojih univerzitetapovezivati u jedinstvenu univer-zitetsku celinu, {to }e pospe-

{iti i olak{ati i regionalnusaradwu i razmenu, a izradi}e se ie-mail lista za ~lanice mreè radilak{e komunikacije.

Okruglom stolu prisustvovalisu i dekani pravnih fakulteta izSplita, prof. dr Dragan Bolan~a iMaribora, prof. dr [ime Ivaw-ko, i u potpunosti podràli do-govor o na~inu rada regionalnemreè. Dekan Pravnog fakultetaiz Splita pozvao je ~lanice mreèda se idu}e godine u Splitu odrètre}i Okrugli sto o regionalnojsaradwi pravnih biblioteka. �

E vropski institut iz Firence,jedan od najpoznatijih insti-

tuta u Evropi u oblasti izu~avawame|unarodnog prava i pravaEvropske Unije (EU), svake godineorganizuje letwe {kole iz Qud-skih prava i Prava EU. Prvi kursodràn je ove godine u periodu od20. juna do 1. jula, okupqaju}i oko90 poslediplomaca, asistenata iprakti~ara iz celog sveta, a glavnatema {esnaeste letwe {kole bilaje Qudska prava i rat protivterorizma.

Pored ove teme, u~esnici letwe{kole imali su priliku da ~uju ipredavawa na slede}e teme: In-dividualno pravo na pristuppravosu|u prema me|unarodnomobi~ajnom pravu, Individualnopravo na pristup pravosu|u uvreme vanrednog stawa, Me|unaro-dno humanitarno pravo i pristuppravosu|u za `rtve rata, PraksaEvropskog suda za qudska prava iUN Komiteta za qudska prava,Pristup pravosu|u u evropskomkomparativnom pravu, kao i Pri-stup pravosu|u u oblasti za{titeìvotne sredine.

Specijalni gost bio je prof.Flinterman, profesor na Uni-verzitetu u Utrehtu i ~lan UN Ko-miteta za zabranu diskriminacijeprema ènama, koji je odrào in-

teresantno predavawe na temuReforme nadzornog sistema ugov-ornih tela UN.

Pravni fakultet u Beograduovom prilikom predstavqala je mrIvana Krsti}, asistent na predme-tu Qudska prava.

��

Crveni krst Poqske i Me|u-

narodni komitet Crvenog krsta iz

@eneve organizovali su, dvadeset

tre}i po redu, letwi kurs iz Me-

|unarodnog humanitarnog prava.

Kurs je odràn u Var{avi, u peri-

odu od 4. do 14. jula, na kojem je

u~e{}e uzelo 40 u~esnika iz Evro-

pe i Severne Amerike. Me|u u~e-

snicima su bili studenti posle-

diplomci, mladi doktoranti,

asistenti, kao i prakti~ari. Na-

{u zemqu predstavqali su mr

Ivana Krsti}, asistent na predme-

tu Qudska prava i Ivan Jovanovi},

Pravni savetnik za ratne zlo~ine

pri misiji OEBS u Beogradu.

Nau~ni skupovi u inostranstvu

Asistent mr Ivana Krsti} sa u~esnicima letweg kursa iz

Me|unarodnog humanitarnog prava u Poqskoj

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

12

12

12

Teme ovogodi{weg kursa pokri-

vale su celokupnu oblast me|unar-

odnog humanitarnog prava,

stavqaju}i akcenat na primenu

ènevskih konvencija i dva dop-

unska protokola. Bilo je re~i i o

aktuelnim temama, poput na~ina i

metoda ratovawa u savremenim

oruànim sukobima, odnosu izme-

|u Me|unarodnog prava qudskih

prava i Me|unarodnog humani-

tarnog prava, kao i primeni izvo-

ra Me|unarodnog humanitarnog

prava u tzv. »Ratu protiv teroriz-

ma«. Svaka tema obra|ivana je prvo

putem klasi~nog predavawa, a

potom kroz studiju slu~aja ili

simulacije, gde su u~esnici disku-

tovali o zadatim temama u okviru

svoje grupe, a zatim svoja zapaàwa

i stavove izlagali i branili pred

ostalim u~esnicima.

Na kraju seminara organizovana

je i poseta Au{vicu, gde su se

u~esnici letweg kursa jo{ jednom

podsetili na strahote koje su se

desile tokom Drugog svetskog rata,

i na ~iwenicu da dosledna prime-

na me|unarodnog humanitarnog

prava u praksi moè spre~iti ili

minimizovati qudske gubitke. �

P rema ustaqenoj tradiciji, uorganizaciji Saveza udru-

èwa pravnika Srbije i Udru-èwa pravnika Crne Gore, u Budvije od 6. do 10. juna odràno XI sa-vetovawe pravnika „Budvanskipravni~ki dani“, na temu „Aktu-elna pitawa savremenog zakono-davstva“. Jedanaesti uzastopni putokupili su se pravnici Srbije iCrne Gore, kao i wihovi uvaènigosti iz Francuske, Australije(Univerzitet u Kamberi), Slove-nije, Republike Srpske, dekani iprofesori pravnih fakulteta,sudije ustavnih, okru`nih iop{tinskih sudova, predsednicii ~lanovi advokatskih komora daraspravqaju o savremenom zakono-davstvu.

Budvanske pravni~ke dane otvo-rio je prof. dr Slobodan Pero-vi}, predsednik Udruèwa prav-nika Srbije i Udruèwa pravnikaCrne Gore, i podneo uvodno izla-gawe. Uvodna izlagawa imali su iprof. dr Miodrag Orli}, predsed-nik Udruèwa pravnika Srbije iStanko Mari}, predsednik Udru-èwa pravnika Crne Gore. Otva-rawu Budvanskih pravni~kih danaprisustvovao je prof. dr MirkoVasiqevi}, dekan Pravnog fakul-teta Univerziteta u Beogradu, kojije pozdravio skup.

Tokom savetovawa preko 800u~esnika imalo je priliku da seupozna sa 60 stru~nih radova ras-

pore|enih u pet tematskih grupa(Svojinski, privredni i ugovorniodnosi; Privatizacija i dena-cionalizacija; Dràva i upravnozakonodavstvo; Rad i radni od-nosi; Uskla|ivawe zakonodavstvaSrbije i Crne Gore sa pravomEvropske Unije). [ezdeset stru~-nih radova u~esnika skupa je objav-qeno u Zborniku radova sa preko780 stranica teksta. Sa na{egFakulteta stru~ne radove su imaliprof. dr Slobodan Perovi} „Ka-uza ugovorne obaveze“, prof. drDragoqub Kavran u saradwi saprof. dr Mirjanom Drakuli} iAnom Nikodijevi} „Pridruìva-we Evropskoj uniji i obrazovawemenaxera javne uprave“, prof. drZoran Tomi} „Neka upravnoprav-na pitawa ure|ivawa visokogobrazovawa“, prof. dr BrankoLubarda „Reprezentativnost soci-jalnih partnera“ i asistent mrVuk Radovi} „Ste~ajni isplatniradovi“.

��

U organizaciji Instituta za

kriminolo{ka i sociolo{ka is-

traìvawa i Vi{e {kole unu-

tra{wih poslova iz Beograda

odràn je u Budvi je od 8. do 10.

juna 2005. godine XVII seminar sa

temom „Kazneno zakonodavstvo:

progresivna ili regresivna re-

{ewa“. Referate na uvodne teme

imali su profesori na{eg Fa-

kulteta dr Zoran Stojanovi}

„Pravno-filozofske koncepcije

u Predlogu krivi~nog zakonika“ i

dr \or|e Igwatovi} „Koliko

polazni koncepti i granice kri-

vi~no-pravne za{tite u novim

zakonodavnim re{ewima odgova-

raju dana{wim oblicima krimi-

naliteta“.

Referate su tako|e podnele na-{e koleginice prof. dr MarinkaCetini} („Kaznena odgovornostpravnih lica – kakva re{ewa sumogu}a i o~ekivana“) i doc. drNata{a Deli} („Poravnaweu~inioca i o{te}enog kao osnovza osloba|awe od kazne“), kao iprof. dr \or|e Lazin („Organizo-vani kriminalitet i krivi~noprocesno zakonodavstvo“). Kri-ti~ki osvrt na Predlog novogKrivi~nog zakonika RepublikeSrbije dao je prof. dr Qubi{aLazarevi}.

��

U organizaciji Ministarstva

pravde Republike Srbije i Misije

OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori je u

beogradskom hotelu „Hajat“ 30. juna

2005. godine odràn okrugli sto o

Nacrtu zakona o dràvnim organ-

ima i postupku za krivi~na dela

protiv me|unarodnog humanitar-

nog prava. U~esnike okruglog sto-

la su pozdravili Branislav Bje-

lica, zamenik ministra pravde

Nau~ni skupovi u zemqi

Republike Srbije, i Daglas Vejk,

zamenik {efa Misije OEBS-a u

Srbiji i Crnoj Gori. U svojim

pozdravnim re~ima oni su ukazali

na veliki zna~aj koji pomenuti

Nacrt ima u svetlu suo~avawa sa

krivi~nim delima protiv me|u-

narodnog humanitarnog prava.

Nakon toga su o Nacrtu zakona o

dràvnim organima i postupku za

krivi~na dela protiv me|unaro-

dnog humanitarnog prava govo-

rili ~lanovi radne grupe dr Goran

Ili}, docent Pravnog fakulteta u

Beogradu, Sini{a Vaì}, predsed-

nik Okru`nog suda u Beogradu i

predsednik Ve}a za ratne zlo~ine,

Bogdan Stankovi}, zamenik tu-

ìoca za ratne zlo~ine i Branko

Nikoli}, pravni savetnik u Mi-

siji OEBS-a u Srbiji i Crnoj

Gori. Potom je usledila diskusija

u kojoj su predstavnici pravosud-

nih organa, nevladinog sektora i

stru~waka za ovu oblast izneli

sugestije za poboq{awe Nacrta.

��

Nacionalni savet za saradwu sa

Me|unarodnim krivi~nim tri-

bunalom za biv{u Jugoslaviju i

Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj

Gori su u Palati federacije na

Novom Beogradu organizovali 1.

jula 2005. godine konferenciju

pod nazivom „Prava okrivqenih i

wihova odbrana u postupku pred

MKTJ i pred doma}im pravosud-

nim organima“. Konferencija je

otpo~ela pozdravnim govorima

Rasima Qaji}a, ministra za quds-

ka i mawinska prava Srbije i

Crne Gore i predsednika Nacio-

nalnog saveta za saradwu sa Ha{-

kim tribunalom, Daglasa Vejka,

zamenika {efa Misije OEBS-a u

Srbiji i Crnoj Gori, Roderika

Mura, zamenika {efa Misije

Ambasade SAD u Beogradu, i Alek-

sandre Milenov, predstavnika

Sekretarijata suda u Kancelariji

MKTJ u Beogradu. Zatim su tuìo-

ci Republi~kog javnog tuìla-

{tva i Tuìla{tva za ratne zlo-

~ine potpisali Sporazum o sarad-

wi sa Tuìla{tvom Bosne i Her-

cegovine.

Prva sesija radnog dela konfe-rencije je bila posve}ena pravimaoptuènih na osnovu ~lana 21Statuta MKTJ i pravila 89, 92bis i97 Pravilnika o postupku i dokaz-ima MKTJ, sli~nostima i razlika-ma sa poloàjem okrivqenih podoma}im propisima, kao i op-{tim na~elima koja se morajupo{tovati u postupcima za ratnezlo~ine. Predmet druge sesije jebilo pravo na àlbu prema Pra-vilniku o postupku i dokazimaMKTJ i prema Zakoniku o kri-vi~nom postupku, dok je na tre}ojsesiji raspravqano o obelodaw-ivawu dokaza koji idu u prilogodbrane optuènih. Problema-tika priznawa krivice predMKTJ i sporazumi sa Tuìla-{tvom MKTJ su bili tema posled-we sesije. Jedan od panelista prvei tre}e sesije je bio i dr GoranIli}, docent Pravnog fakulteta uBeogradu.

��

U Beogradu je 5. i 6. jula 2005.

godine odràn seminar za sudije

„Novi Porodi~ni zakon“, koji su

organizovali Dru{tvo sudija Sr-

bije i Nema~ka fondacija za

me|unarodnu pravnu saradwu

(Deutsche Stiftung für Internationale

Rechtliche Zusammenarbeit). Pored

Thomasa Meyer-a, rukovodioca

Odeqewa za porodi~no i nasledno

pravo u Ministarstvu pravde Ne-

ma~ke i Astrid Schwichtenberg, sudi-

je za porodi~ne sporove u Okru`-

nom sudu u Celle-u, koji su se veoma

pohvalno izjasnili o novom Poro-

di~nom zakonu Srbije, ocewuju}i

da bi rado videli mnoge wegove

odredbe i u nema~kom zakonodav-

stvu, na seminaru su o novim re{e-

wima govorili i prof. dr Marija

Dra{ki}, rukovodilac ekspertske

grupe koja je izradila Nacrt Po-

rodi~nog zakona, ~lanovi ove gru-

pe dr Gordana Kova~ek-Stani}, re-

dovni profesor Pravnog fakulte-

ta u Novom Sadu, advokat Mirjana

Pavlovi} i Slavka Laki}evi}, po-

mo}nik ministra za rad, zapo{-

qavawe i socijalnu politiku, kao

i Qubica Milutinovi}, sudija

Vrhovnog suda Srbije i Olivera

Pejak-Proke{, sudija Op{tin-

skog suda u Novom Sadu.

��

Prof. dr Branko Lubarda, kaokoordinator nezavisne Radne gru-pe za Izmewenu evropsku socijal-nu povequ, 13. jula 2005. g., je u~e-stvovao u radu Konferencije„Priprema Srbije i Crne Gore zaratifikaciju Izmewene evropskesocijalne poveqe“ u organizacijikancelarije Saveta Evrope. Ima-ju}i u vidu da ratifikacija Po-veqe predstavqa jednu od obavezakoje je Srbija i Crna Gora preuzelaprilikom pristupawa u ~lanstvoSaveta Evrope, ova Konferencijaje dodatno doprinela razra|ivawustrategije u pripremi za rati-fikaciju, a pomogla je i nacional-nim partnerima i zakonodavcimau otklawawu eventualnih neuskla-|enosti doma}eg zakonodavstva sarelevantim me|unarodnim stan-dardima.

Pored najvi{ih predstavnikadràvnih i republi~kih organa,na Konferenciji su bili pred-stavnici sindikata, kao i me|una-rodnih i nevladinih organizaci-ja. Na Konferenciji je u~estvovaoHenrik Kristensen, zamenik Iz-vr{nog sekretara Evropske soci-jalne poveqe, kao i ekspertskagrupa koja je sa~inila Studijuuskla|enosti doma}eg prava iprakse sa Izmewenom evropskomsocijalnom poveqom. Konferen-ciju je otvorio Slobodan Lalovi},ministar rada, a prof. dr B. Lu-barda je govorio o „Prezentacijistudije kompatibilnosti prava iprakse Crne Gore i Izmeweneevropske socijalne poveqe“. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

13

13

13

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

14

14

N ema~ki teoreti~ar, profe-sor sociologije i {ef In-

stituta za sociologiju Univerzi-teta u Flensburgu, Hauke Brunk-horst, odrào je 8. juna na Pravnomfakultetu predavawe na temu‘Moè li se demokratija globali-zovati?’

Po mi{qewu profesora Brunk-

horsta, moderno globalno dru{tvo

i globalna vladavina su daleko od

demokratskog pravnog i politi~-

kog ure|ewa. Mo}, pravo i novac se

globalizuju na u{trb i na teret

demokratske solidarnosti. Demo-

kratija je dospela u defanzivu.

Uo~qiv je razvoj globalnog prav-

nog poretka koji je odavno nadre-

|en pravu ustanovqenom na nivou

nacionalnih dràva i koji je du-

boko prodro u nacionalne pravne

poretke. To je dovelo do globalnih

i regionalnih, u Evropi najdaqe

uznapredovalih, procesa me|udr-

àvne i naddràvne konstitu-

cionalizacije.

Moderno me|unarodno pravo je

u velikoj meri prevazi{lo vest-

falski model me|unarodnog prava

i primarno je bazirano na patrio-

tizmu qudskih prava, ali ipak je

jo{ uvek hegemonijalno me|unaro-

dno pravo, proizvedeno ‘odozgo’ –

od birokratsko/tehnokratskih

elita najrazvijenijih zemaqa i

utoliko nema demokratsku legit-

imnost zasnovanu na suverenitetu

naroda niti unutar najrazvijeni-

jih zemaqa, a jo{ mawe na svetskom

ili globalnom nivou. Novi ustav-

ni reìmi, koji se naziru posled-

wih decenija sa osamostaqewem

prava Evropske unije, kao i me-

|unarodnog i svetskog prava, inte-

gri{u svetsko dru{tvo sa mini-

mumom solidarnosti negativno,

dok im za pozitivnu integraciju

nedostaje demokratska solidar-

nost, odnosno progresivna aktiv-

na participacija individualnih

~lanova svetske zajednice u poli-

ti~ko odlu~ivawe na globalnoim

nivou.

Demokratska solidarnost na

svetskom nivou bi vodila poste-

penom procesu demokratizacije

svetskog dru{tva i re{avawu pro-

blema nedostatka socijalne inte-

gracije i kohezije, izraènim u

raznim varijetetima fundamen-

talizma (secesije, terorizma, et-

nonacionalizma) i izraènim u

masovnoj marginalizaciji velik-

ih delova svetske populacije. Po-

zitivan uticaj na demokratizaciju

pravnog i politi~kog poretka na

globalnom nivou, po mi{qewu

Brunkhorsta, vr{e globalni dru-

{tveni pokreti i transnacio-

nalne nevladine organizacije, od-

nosno pokreti za alternativnu

globalizaciju.

Kwiga H. Brunkhorsta „Soli-

darnost. Od gra|anskog prijate-

qstva do globalne pravne zajednice“

prevedena je sa nema~kog i objav-

qena 2004. godine kao zajedni~ko

izdawe Beogradskog kruga iz Beo-

grada i Multimedijalnog institu-

ta iz Zagreba. Odre|eni broj kwiga

je podeqen posetiocima predava-

wa. �

14

Gosti na predavawima

Predavawe prof. dr Hauke Brunkhorsta u konferencijskoj sali

U prave Op{teg seminara i

Narodne biblioteke u Brusu

organizovale su 18. juna 2005. go-

dine tribinu na temu „Li~nost i

delo Slobodana Jovanovi}a“. Tom

prilikom Brus je posetila dele-

gacija koju su sa~iwavali dekan

prof. dr Mirko Vasiqevi}, pro-

dekan za nastavu, doc. dr Olivera

Vu~i}, sekretar Miqko Vaqare-

vi}, prof. dr Momir Milojevi},

prof. dr Jovica Trkuqa, advokat u

Op{ti seminar

penziji @ika Lazi} i sedmoro

studenata.

Delegaciju Pravnog fakultetaprimili su i ~elnici Skup{tineop{tine Brus i Op{tinskog sudau Brusu. Povod za tribinu bile sukwige Miodraga Jovi~i}a Slobo-

dan Jovanovi} – ilustrovana mono-

grafija i Danila Baste, Pet liko-

va Slobodana Jovanovi}a. Nakonpozdravne re~i dekana MirkaVasiqevi}a i uru~ewa poklona od{ezdeset kwiga bruskoj Bibliote-ci, o Slobodanu Jovanovi}i sugovorili doc. dr Olivera Vu~i},prodekan, prof. dr Momir Milo-jevi} i prof. dr Jovica Trkuqa.

Dvoipo~asovna rasprava u kojojje u~estvovalo vi{e gra|ana Brusai studenata je pokazala da je ra-sprava o Slobodanu u Jovanovi}uizazvala veliko interesovawe.Zanimqivost teme je privuklapa`wu i lokalnih medija koji su oraspravi na tribini obavestilijavnost.

��

Dvadeseti sastanak Op{teg sem-

inara Pravnog fakulteta odràn

21. juna 2005. godine bio je

posve}en novom broju ~asopisa

„Anali Pravnog fakulteta u Beo-

gradu“. Voditeq sastanka je bio

prof. dr Jovica Trkuqa, a uvodna

izlagawa su imali prof. dr Dani-

lo Basta, glavni urednik i prof.

dr Jasminka Hasanbegovi}, ~lan

redakcije „Anala“. Tom prilikom

prof. Basta je govorio o koncep-

ciji i novom izgledu ~asopisa. On

je napomenuo da }e ~asopis izlazi-

ti dva puta godi{we, da }e biti

otvoren za saradwu sa na{im na-

stavnicima i saradnicima, ali i

sa drugim autorima iz zemqe i

inostranstva. O sadràju i svim

prilozima „Anala“, br. 1 za 2005.

godinu, podrobno i kriti~ki je

govorila prof. dr Jasminka Ha-

sanbegovi}. Posle uvodnih izla-

gawa razvila se ìva rasprava u

kojoj je u~estvovalo vi{e nastav-

nika (prof. dr @ivojin Aleksi},

prof. dr Stevan \or|evi}, prof.

dr Stevan Vra~ar, prof. dr Kosta

âvo{ki i dr.). Profesor Basta i

profesorka Hasanbegovi} su po-

sebno istakli da }e redakcija

u~initi sve da „Anali“ ostanu

dostojni dosledni svojoj svetloj

tradiciji i da doprinesu ostva-

rewu velikog ciqa: da evropska

Srbija bude istinska pravna dr-

àva, zemqa u kojoj se demokratski

stvoreno pravo primewuje, qudska

prava po{tuju, a o pravdi i pra-

vi~nosti brine kao velikom dobru

dràve i naroda.

��

Dvadest prvi sastanak Op{teg

seminara Pravnog fakulteta odr-

àn je 4. jula 2005. godine u Ki-

kindi na poziv Narodne bi-

blioteke „Jovan Popovi}“, a bio je

posve}en kwizi doc. dr @ike Bu-

jukli}a „Forum Romanum – Rim-

ska dràva, pravo, religija i mi-

tovi“. Razgovor je vodio prof. dr

Jovica Trkuqa, a uvodna izlagawa

su imali prof. dr Emilija Stan-

kovi} i publicista Dejan Mili}.

Oni su istakli da su u na{oj

romanisti~koj literaturi dela

sveobuhvatnijeg karaktera veoma

retka. Stoga je doc. Bujukli} na-

pravio pravi podvig jer je uspeo da

napi{e delo enciklopedijskog ka-

raktera koje kod nas do sada nije

postojalo. Obuhvataju}i pored

prava i druge segmente rimske kul-

ture, Bujukli} je napravio iskorak

kojim je razli~ite oblasti du-

hovnog ìvota Rimqana spojio na

najprirodniji na~in, onako kako

su one zaista u stvarnosti posto-

jale i uporedo egzistirale. Spe-

cifi~nim eklekti~kim pris-

tupom, odslikao je svu komplek-

snost svakodnevnog ìvota, veza-

nog upravo za mesto na kome se jav-

ni ìvot Rima najintenzivinije

odvijao – Forum Romanum. U uvod-

nim izlagawima i u diskusiji koja

je usledila pokazalo se da rimsko

pravo, religija i mitovi izazivaju

izuzetnu pa`wu, interesovawe i

popularnost na{e pravni~ke i

{ire javnosti. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

15

15

15

Prof. dr Jasminka Hasanbegovi}, prof. dr Jovica Trkuqa i prof. dr Danilo Basta

na XX sastanku Op{teg semnara

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

16

16

16

P rof. dr Radmila Vasi} i

predstavnici Nacionalnog

centra za dràvne sudove Dijana

Jelovac i Ines Cerovi} su 11. juna

2005. godine dodelile 38 sertifi-

kata studentima Pravnog fakulte-

ta Univerziteta u Beogradu, koji su

u okviru projekta „Vladavina pra-

va u Srbiji“ poha|ali kurs Pisa-

we pravnih akata. Da bi dobili

sertifikate studenti su morali

uredno da poha|aju predavawa i

pokaù uspeh u izradi prakti~nih

zadataka.

Uspostavqena je saradwa izme|u

studenata koji su poha|ali kurs i

Narodne kancelarije predsednika

Republike za volonterski rad.

Studente je za volonterski rad u

Narodnoj kancelariji posebno

kvalifikovao rad u okviru ovog

Kursa. Oni su u Kancelariji pola-

gali test, kao i svi drugi koji su

konkurisali za volontirawe, i

pritom pokazali izuzetne rezul-

tate.

Dva najboqa studenta iz ove

grupe poha|alo je me|unarodni

seminar za poslove pravne pomo-

}i, a predstoji razgovor sa Narod-

nom kancelarijom kojim }e se ovaj

vid saradwe institucionalizo-

vati.

Studenti koji su uspe{no

zavr{ili ovaj Kurs su stekli

pravo da im se on prizna kao

poloèni ispit iz predmeta

Sudsko organizaciono pravo. U

izvo|ewu Kursa u~estvovali su

prof. dr Radmila Vasi}, docent dr

Goran Ili} i asistent mr Milo{

@ivkovi}.

��

Pravni fakultet Univerziteta

u Beogradu i Agencija za licenci-

rawe ste~ajnih upravnika Repu-

blike Srbije, organizovali su

pripremnu nastavu za sticawe

licence za ste~ajne upravnike.

Kurs su u prisustvu vi{e od sto

polaznika 8. juna 2005. g. sve~ano

otvorili prof. dr Mirko Vasi-

qevi}, dekan Fakulteta, prof. dr

Neboj{a Jovanovi}, rukovodilac

nastave i Jovan Jovanovi}, direk-

tor Agencije za licencirawe

ste~ajnih upravnika. Nakon sve-

~anog otvarawa prve ~asove iz ob-

lasti osnova prava drào je

akademik prof. dr Kosta âvo-

{ki.

Nastavu u ukupnom fondu od 40

~asova, koja je trajala tri nedeqe,

~etvrtkom i petkom popodne i

subotom tokom celog dana, su

izvodili prof. dr Neboj{a Jo-

vanovi}, Dragi{a Slijep~evi},

sudija Vrhovnog suda Srbije, Rado-

mir Lazarevi}, sudija Vi{eg

trgovinskog suda, Jelisaveta Va-

sili}, advokat, dr Vladimir ôlo-

vi}, docent Fakulteta Srpsko Sa-

rajevo i dr Vera Leko, nau~nik

saradnik Ekonomskog instituta.

Pripremna nastava je odràna u

skladu sa Programom za polagawe

stru~nog ispita za ste~ajne

upravnike Ministarstva pri-

vrede Republike Srbije, tako da su

polaznici bili u prilici da

steknu dovoqna znawa za polagawe

ispita. Zna~aj pripre-mne nastave

je posebno nagla{en zbog zabrane iz

Zakona o ste~ajnom postupku da

nakon isteka teku}e kalendarske

godine lica bez lice-nce budu

imenovana za ste~ajne upravnike.

Polaznici ovog kursa su 15.

jula, po zavr{etku pripremne nas-

tave, polagali stru~ni ispit za

ste~ajne upravnike u amfiteatru V

na{eg Fakulteta. �

Novi kursevi na Fakultetu

Polagawe stru~nog ispita za ste~ajne upravnike u amfiteatru V

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

17

17

17

D ekan Pravnog fakultetaprof. dr Mirko Vasiqevi},

ambasador Holandije u Srbiji iCrnoj Gori Barend van der Hajdeni prodekan doc. dr MiodragJovanovi}, 20. juna 2005. godineuru~ili su studentima na{eg Fa-kulteta Aleksandri Mili} iPredragu Petkovi}u, pobednici-ma konkursa za najboqe eseje natemu „Mir kroz me|unarodno pra-vo“, sertifikate za letwu {kolu uHagu. Letwa {kola }e trajati od28. jula do 14. avgusta, sadrà}e pette~ajeva, a dvoje na{ih studenataima}e prilike da se dodatno edu-kuju na renomiranoj Akademiji zame|unarodno javno pravo. Tro{-kove boravka i letwe {kole za po-bednike konkursa finansiraambasada Holandije i op{tinaHag. �

Me|unarodna saradwa

Dodela nagrada pobednicima konkursa za najboqe eseje na temu

„Mir kroz me|unarodno pravo“

N a sedmoj sednici Izbornogve}a odrànoj 20. juna 2005.

godine, donete su odluke o izboruasistenta dr Dejana \ur|evi}a uzvawe docenta za uù nau~nu ob-last Nasledno pravo, Silvane Po-povi} u zvawe predava~a za Engle-ski jezik i Svetislava Kosti}a uzvawe asistenta-pripravnika zauù nau~nu oblast Javne finansijei finansijsko pravo.

��

Od 20. juna 2005. g. u DekanatuFakulteta nalazi se izloènofototipsko izdawe Ilova~kogprepisa Zakonopravila (odn.Nomokanona, Krm~ije) SvetogaSave, koje je Fakultet nedavnonabavio. Tekst Zakonopravila,koje predstavqa me{avinu vizan-

tijskih kanonskih i svetovnihpravnih propisa, u izvornomobliku nije sa~uvan. Od jedanaestprepisa srpske redakcije ovogZakonika, najstariji je upravoIlova~ki iz 1262. godine, poznatkao Ilova~ka Krm~ija. Naziv jedobio po Ilovici, poluostrvu uTivatskom zalivu, koji se danaszove Prevlaka. Na ovom polu-ostrvu se posle sticawa autoke-falnosti Srpske PravoslavneCrkve (1219) nalazilo sredi{teZetske episkopije u manastiruSvetog Arhangela Mihaila. Ovajnajstariji prepis Zakonopravilasastoji se od 400 listova na perga-mentu i ~uva se u Arhivu Hrvatskeakademije znanosti i umjetnosti uZagrebu. Prvo fototipsko izdaweovog prepisa objavqeno je 1991.godine.

��

U Rektoratu Univerziteta uBeogradu 13. jula odràna je sve-~anost na kojoj su promovisaniredovni profesori, izabrani unajvi{e univerzitetsko zvawe.Promovisano je 14 redovnih pro-fesora Beogradskog univerziteta,a sa na{eg Fakulteta prof. drRadmila Vasi}. U kratkom izla-gawu prof. dr Mirko Vasiqevi},dekan Pravnog fakulteta, istakaoje biografske podatke, napredova-wa u karijeri, naveo najva`nijanau~na dostignu}a, kao i najzna~aj-nije anga`mane prof. dr RadmileVasi} van redovne nastave naPravnom fakultetu Univerzitetau Beogradu. �

Fakultetski ìvot

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

18

18

18

P redsednik Srbije Boris Ta-di} predloìo je Skup{ti-

ni Republike Srbije za sudijuUstavnog suda Srbije mr Svetisla-vu Bulaji}, asistenta na{eg Fakul-teta na predmetu Ustavno pravo.

Mr Svetislava Bulaji} je tokomvi{egodi{weg rada na Fakultetuu~estvovala na brojnim doma}im i

stranim nau~nim skupovima, bilastipendista francuske i ame-ri~ke vlade i savetnik Odeqewa zamedije Misije OEBS-a pri Srbijii Crnoj Gori. Priprema dok-torsku disertaciju iz oblastimetoda ustavne interpretacije. �

Nagrade i priznawa

K rajem juna je u izdawu Centraza publikacije Pravnog fa-

kulteta u Beogradu, kao prva kwigau novopokrenutoj biblioteci„Uxbenici“, objavqen novi uxbe-nik iz Sociologije autora Mi-lovana Mitrovi}a, redovnog pro-fesora za taj predmet. „Dobilismo uxbenik iz nauke o dru{tvukoji zadovoqava sva merila dobrogpisawa i izlagawa. Ovo nijeobi~na kwiga, ovo je delo, encik-lopedijsko delo, o odnosima ~o-veka prema prirodi, dru{tvu ikulturi – i rezultatima tih od-nosa koji su po pravilu ure|eni,organizovani i ustanovqeni. Uovom delu studenti svih fakultetagde je sociologija jedan od op{te-stru~nih predmeta, mogu da na|uobra|ene teme koje u drugim uxbe-nicima ~esto nisu ni pomenute:sociologija prava, ìvotna sredi-na, javno mnewe, mas-mediji, kul-tura kao osobena ~ovekova sredinasa svim svojim elementima (jezik,religija, magija, obi~aji, moral,poslovna i profesionalna etika,ideologija, umetnost, masovna kul-tura, slobodno vreme, potkulturai protivkultura, dru{tvena kon-trola, kultura i li~nost, kulturnepromene, obrazovawe, komunika-cijske tehnologije i informa-ti~ko dru{tvo), globalizacija iweni oblici, srpsko dru{tvo ievropske integracije itd.“ (izrecenzije \ure [u{wi}a).

„Priloèni rukopis ima sveodlike jednog produbqenog kursasavremene sociologije koji je sa-dràjno (problemski), ali i po

na~inu interpretacije, prilago-|en reformskim intencijama uni-verzitetskog obrazovawa, a poseb-no studijama prava. Osnovna wego-va odlika je pojmovna preciznostsociolo{kog diskursa i sis-temati~nost u izlagawu osnovnihdru{tvenih problema. Osnovnawegova specifi~nost ogleda se unastojawu da se bazi~ni dru{tve-ni procesi (ekonomski, politi~-ki i kulturni) razmatraju u sklopuosnovnih dru{tvenih odnosa takoda se {to jasnije sagledaju teorij-

ski i prakti~ni problemi u izna-laèwu wihovih optimalnih nor-mativnih aran`mana i odgovara-ju}ih organizacionih i institu-cionalnih oblika – sa posebnimnaglaskom na savremeno srpskodru{tvo“ (iz recenzije Milo{aMarjanovi}a).

��

Centar za izdava~ku delatnostPravnog fakulteta u Beogradu iAutorska izdava~ka zadruga „Dosi-je“, objavili su kwigu prof. drMilana [kuli}a „Me|unarodnikrivi~ni sud – nadle`nost i po-stupak“ (str. 591). Naslov kwige jeidenti~an istraìva~koj temi„Internationaler Strafgerichtshof –Zuständigkeit und Verfahren“, za ~ijuje obradu autor dobio i koristioHumboltovu stipendiju (Alexandervon Humboldt-Stiftung). Kwiga jeprete`no napisana tokom studij-skog boravka prof. dr Milana[kuli}a u Frajburgu, gde je radiou Max-Planck institutu za kompa-rativno i me|unarodno krivi~nopravo. „Kwiga dr Milana [ku-li}a predstavqa obiman rad mono-grafskog karaktera, ~ija je sadr-ìna podeqena u tri osnovna dela,tako da se prvo poglavqe rada od-nosi na istorijat me|unarodnogkrivi~nog pravosu|a, u drugom suanalizirana krivi~na dela kojaspadaju u stvarnu nadle`nost stal-nog Me|unarodnog krivi~nog suda,

Promocije kwiga

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

19

19

19

a tre}e poglavqe je posve}enoobradi krivi~nog postupka koji seprimewuje pred tim sudom.

Kwiga je napisana uz konsulto-vawe obilne savremene literature,prete`no na nema~kom i engle-skom jeziku. S obzirom na izvesnudeficitarnost stru~ne literatu-re iz me|unarodnog krivi~nogprava na na{em jeziku, a posebno uodnosu na krivi~noprocesnu pro-blematiku, ova monografija pred-stavqa zna~ajan doprinos razvojuna{e nauke, tako da }e omogu}itida se stru~na javnost bliè upoznasa odredbama Rimskog statuta,posebno onima koje su krivi~-noprocesnog karaktera, kao i sasadràjem Pravila o postupku idokazima, koja kod nas jo{ nisuzvani~no prevedena. Zna~ajnu vred-

nost kwige predstavqa i ~iwenicada je autor u ~itavom nizu slu-

~ajeva ukazao na brojne i te{kegre{ke u zvani~nom prevodu Rim-skog statuta na srpski jezik (uZakonu o wegovom potvr|ivawu),prevode}i sam engleski tekst nakorektan na~in. Kwigom prof. drMilana [kuli}a „Me|unarodnikrivi~ni sud – nadle`nost i po-stupak“ je dat veliki doprinosrazvoju na{e nauke krivi~nog,kako procesnog, tako i materi-jalnog prava, odnosno me|unaro-dnog krivi~nog prava. Pored toga,sadràj ove monografije moèbiti od koristi i za slu`beneaktere i druge u~esnike postupkakoji se u na{oj zemqi odvijaju zakrivi~na dela protiv ~ove~nostii me|unarodnog prava.“ (iz recen-zija prof. dr Zorana Stojanovi}ai prof. dr \or|a Lazina). �

Studentski ìvot

Pravni fakultet koga zastupadekan prof. dr Mirko Va-

siqevi} i Udruèwe po{tovalaca

Svete Gore Atonske, koju zastupaprof. dr Milan Skakun, zakqu~i-li su Ugovor o donatorstvu 21. juna

2005. godine. Fakultet je za obnovumanastira Hilandar uplatio iz-nos od 150.000 dinara. Udruèwe

Razno

N a tradicionalnom Festivalubesedni{tva 3–4. juna 2005.

godine, koji se ve} ~etrnaesti putodràva u Sremskoj Mitrovicipod nazivom Lux verbi, ove godinetitulu pobednika je osvojio studenttre}e godine Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu, NikolaSelakovi}, ovogodi{wi pobednikna na{em takmi~ewu u besedni-{tvu. Na ovaj Festival svoje u~e-snike {aqu mnoge institucije nakojima se neguje besedni{tvo (Fi-lozofski fakultet iz Novog Sada,Pravni fakultet sa Pala, Bo-goslovski fakultet iz Beograda,Vojna akademija iz Beograda, [kolabesedni{tva iz Sremske Mitro-vice, Karlova~ka gimnazija izSremskih Karlovaca, Pravno-birotehni~ka {kola „9. maj“ izBeograda, itd). Kao i mnogo putaprethodnih godina, na{i takmi-~ari su bili superiorni, tako da je

Nikoli Selakovi}u pripala pobed-ni~ka bronzana statua besednika,koju je i ove godine doneo Pravnomfakultetu Univerziteta u Beogradu.

��

Drugi krug pripremne nastaveza upis na Pravni fakultet u{kolskoj 2005/2006. godini, trajaoje od 12. do 19. juna 2005. godine.Ukupan fond ~asova, kao i u prvomkrugu je bio 51. Nastavu iz Srpskogjezika (25 ~asova) je dràla mrAleksandra Kuzmi}, profesorSrpskog jezika u Filolo{koj gim-naziji u Beogradu, a nastavu izIstorije (26 ~asova), doc. dr @ikaBujukli} i asistent dr VojislavStanimirovi}.

��

Pravni fakultet Univerzitetau Beogradu je, na osnovu OdlukeVlade Republike Srbije, raspisao

konkurs za upis 700 studenata kojise finansiraju iz buxeta Repub-like Srbije i 1100 samofinansir-aju}ih studenata, na prvu godinuosnovnih studija za {kolsku2005/2006. godinu.

Prijave na konkurs primale suse 22, 23. i 24. juna. Polagawe pri-jemnog ispita obavqeno je 29. juna,prema rasporedu koji su kandidatidobili prilikom prijave na kon-kurs. Jedinstvena rang lista objav-qena je 30. juna, a kona~na 5. jula. Uovom upisnom roku konkurisalo je1907 kandidata. Najuspe{niji kan-didat na rang listi ima 100 bodo-va, posledwi student koji sefinansira iz buxeta (700. mesto)ima 72,28 bodova, a posledwi samo-finansiraju}i (1800. mesto) ima41,24 boda. Upis primqenih kan-didata obavqen je od 4. do 11. jula2005. godine. �

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10M 100 Y 80 K 30 K

20

20

po{tovalaca Svete Gore Atonskese obavezuje da }e sredstva od dona-torstva iskoristiti iskqu~ivo zanavedenu svrhu.

��

Delegacija Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu na ~elu sadekanom, prof. dr MirkomVasiqevi}em, prisustvovala je 4.jula 2005. g. obeleàvawu 30. go-di{wice osnivawa Pravnog fa-kulteta Univerziteta u Bawa Luci.Tim povodom uprili~ena je Sve-~ana akadameja. Akademiji su pri-sustvovali najvi{i zvani~nicipoliti~kog ìvota RepublikeSrpske: predsednik Narodne skup-{tine, predsednik Vlade i min-istri, predsednik Suda Srbije iCrne Gore akademik Slobodan Pe-rovi}, zamenik gradona~elnika

Bawa Luke, predstavnici pravnihi drugih fakulteta i univerzitetaiz biv{ih jugoslovenskih repub-lika, brojni profesori, pred-stavnici studenata i prijateqiFakulteta. Otvaraju}i Sve~anuakademiju dekan prof. dr Milorad@ivanovi} je istakao da 30 godinapostojawa i edukacije pravni~kihkadrova obavezuje na trajawe i nas-tavqawe vr{ewa edukativne uloge.

Delegaciju Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu pred-stavqali su pored dekana i prof.

dr Miodrag Trajkovi}, prof. drMilan Paunovi}, prof. dr Milan[kuli}, Miqko Vaqarevi}, sekre-tar, asistent-pripravnik Nata{aPetrovi} i predstavnici studena-ta. U svom obra}awu prisutnimaprof. dr Mirko Vasiqevi} ista-kao je svoje zadovoqstvo i ~ast {toprisustvuje obeleàvawu jednoglepog jubileja i uru~io poklonslavqeni~kom Fakultetu. Pred-stavnici prisutnih pravnih fa-kulteta potpisali su Protokol osaradwi, a na{ Fakultet i Fa-kultet doma}in potpisali su iUgovor o saradwi. Dekan Pravnogfakulteta u Bawa Luci je dodelioPlaketu na{em Fakultetu zavi{egodi{wu uspe{nu saradwu.

Nakon okon~awa Sve~ane aka-demije delegacija na{eg Fakultetaobi{la je Manastir Gomionica

koji se nalazi u blizini Bawa Luke,kulturno istorijski spomenik izXV veka, koji je posledwi putobnovqen u periodu posle posled-weg rata (1993–1998).

��

U organizaciji NVO Mladipravnici Srbije 5. jula 2005. g. uhotelu „Metropol“ je odrànkolokvijum pod nazivom „Unapre-|ewe pravni~kog obrazovawa“. Nakolokvijumu su predstavqene ak-tivnosti organizacije Mladi prav-

nici Srbije, a posebno wihov radna organizovawu studentske prakseu sudu i u~e{}e u ostvarivawu pro-grama pravnih klinika, u saradwisa kancelarijom ameri~ke advo-katske asocijacije ABA-CEELI uBeogradu. Uvodna izlagawa na temuReforma pravni~kog obrazovawa ufunkciji ukqu~ivawa u evropskivisokoobrazovni prostor su pod-neli na{i profesori dr Ga{oKneèvi} i dr Sima Avramovi}, a udiskusiji su u~estvovali prof. drStevan Lili} i prof. dr RadmilaVasi}. Uvodna izlagawa su imali ipredstavnici Vrhovnog sudaSrbije, Pravosudnog centra, kao ikancelarije Saveta Evrope uBeogradu (na{ nekada{wi asistentmr Silvija Panovi}–\uri}).Kolokvijumu je prisustvovao i uzeou~e{}e u radu i jedan broj kolega sapravnih fakulteta iz Ni{a,Kragujevca i Novog Sada.

��

Biblioteka Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu najsrda~-nije zahvaquje darodavcima koji sutokom juna i jula 2005. godine svo-jim poklonima obogatili wenefondove.

Institucije: Nema~ka fon-dacija za me|unarodnu pravnusaradwu, Bon; Pravni fakultetUniverziteta u Beogradu; Pravnifakultet Univerziteta u Sarajevu;Udruèwe za me|unarodno kri-vi~no pravo, Beograd; Fond zahumanitarno pravo, Beograd; Cen-tar za antiratnu akciju, Beograd;Centar za liberalno-demokratskestudije, Beograd; Centar za civil-no-vojne odnose, Beograd.

Pojedinci: prof. dr Ilija Ba-bi}, prof. dr Danilo Basta, prof.dr Lidija R. Basta Flajner; asi-stent-pripravnik Milo{ Zdrav-kovi}; prof. dr Aleksandra Jo-vanovi}; prof. dr Neboj{a Jova-novi}; dr Svetislav Jovanovi};prof. dr \or|e Lazin; dr JelenaLopi~i}-Jon~i}; doc. dr BojanMilosavqevi}; dr Svetlana Mir-~ov; Joca Risti}; Zoran Stoja-novi}; dr Sneàna R. Stojanovi};dr Borjanka Trajkovi}, kao i stu-denti na{eg fakulteta MilanAvramovi} i Mirjana \uki}. �

20

Delegacija na{eg Fakulteta u Bawa Luci

pravni fakultet dobio tempus projekat br06.pdfdiplome (diploma supplement) u skladu s evropskim...

Documents