VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC-Trgovinsko pravo-

PRAVNI SISTEM I GRANE PRAVA-Seminarski rad -

STUDENT: MENTOR:StefanMILENKOVI Prof. dr arko ANELKOVITurizam i ugostiteljstvo Index br. 11774/11

Leskovac, 2013

Sadraj:

Uvod......................................................................................................................................1

Pojam pravnog sistema I pravne norme.....2

Stvaranje pravnog sistema......3

Pravne oblasti.........................................................................................................................3

Pravni sistem Republike Srbije..4

Grane prava............................................................................................................................5

Zakljuak ...8

Literatura9

UvodPravo je nepobitan suverenitet nad odreenom teritorijom. Ovaj suverenitet ima svoje izvore ili u moralu, kao etikoj pojavi, ili u sili (policija, vojska), a najee se ostvaruje kao kombinacija oba elementa."Ius est ars boni et aequi"Pravo je vetina (umetnost) dobrote i jednakosti (pravde).Izraz pravo ima vie znaenja, ali je ta mnogostrukost znaenja rei "Pravo" vie prisutna u pravnoj teorije i filozofiji prava nego u obinom ivotu. Zato je sasvim u pravu italijanski pravni filozof oro del Vekio koji tvrdi da svi znaju ta je pravo ali ga teko mogu definisati.Pravo je ureeni skup normi koji propisuje i sprovodi drava. Drava je nadlena i odgovorna za pravni sistem, tj. za donoenje i sprovoenje pravnih normi. Pravo je, dakle, nerazdvojno od drave. Drava i pravo su nastali kao nuna posledica podele drutva na klase i njihove borbe koja je pretila da uniti drutvo.Pravo je oblast s kojom se susreemo svakodnevno i koja pradstavlja bitan elemenat savremenog drutva, zbog ega je potrebno poznavati i razumeti njegove osnovne osobine i pojmove.

1.POJAM PRAVNOG SISTEMA I PRAVNE NORMEPravna norma je najbitniji deo, element prava. Pravo se sastoji izpravnih normi, ono je skup pravnih normi. Pravna norma se moe definisati kao pravilo o ponaanju ljudi koje je zatieno dravnim aparatom prinude.Ona je jedno pravilo,tj. Pravilo o jednom odreenom ponaanju (naprimer, zabranjeno je ubijati pod pretnjom odreene sankcije, ko uini tetu duan je da je naknadi, itd.).Pravnu normu ne treba pomeati s lanovima ili paragrafima zakona ili drugih pravnih akata. Ona se retko u potpunosti poklapa s jednim takvim lanom. Jedan lan sadri ili deo jedne ili vie normi ili, pak,ree, nekoliko normi, a retko kad potpunu pravnu normu.Izdvajanje pravnih normi iz pravnog materjala(zakona,uredbi i drugihpravnih akata u kojima se one sadre) vri pravna nauka,kao i pravna praksau praktinoj primeni prava. One sastavljaju pojedine delove pravnih normi iz raznih lanova jednog istog pravnog akta ili,ak,iz raznih pravnih akata.Tako se,na primer,moe desiti da se jedan deo pravne norme nalazi u jednom aktu a drugi u sasvim drugom.Poetni zadatak svake pravne teorije koja pristupa obraivanju pozitivnog prava i stvaranju jednog pravnog sistema,odnosno poretka,sastoji se u tome da se izdvoje i konstituiu pravne norme.Tek posle se moe pristupiti daljem izgraivanju pravnog poretka.

Analiza struktura prava pokazala je da je pravna norma njegov osnovni (elementarni) deo. Pravnim normama se reguliu razliiti pravni odnosi, to ini, kako smo videli da pravne norme mogu da se grupiu po razliitim kriterijumima u vee (ire) celine. Iako su pravne norme meusobno i sline i razliite, njihov ukupan "zbir" nije haotina celina. Naprotiv, izmeu pojedinih normi, grupa normi i drugih uih Celina uspostavljaju se veze koje sintetizuju delove u celini. Polazei od ovakvog naina povezivanja pravnih normi, na globalnom drutvenom planu se uspostavlja celovit sistem pravnih normi poznat pod nazivom pravni sistem. Dakle, ako se pravo posmatra kao logika celina meusobno povezanih normi kojima se ureuju pojedine vrste drutvenih odnosa, onda se ta celina naziva terminom pravni sistem.

U definisanju pravnog sistema uvek je znaajna uloga pravne norme. Stvaralac pravnih normi ima, pre svega, zadatak da pravnom normom artikulie drutveni interes povodom nekog konkretnog pravnog (drutvenog) odnosa. Njegov zadatak nije da vri sistematizaciju I povezivanje pravnih normi u ire celine (mada to u izvesnom smislu i ini). Ali, zato pravna nauka, koristei se razliitim metodama i znanjima iz postojeih pravnih normi, postepeno izgrauje jedinstven sistem ili preciznije pravni sistem.

U izgradnji pravnog sistema, pravna nauka koristi kao osnovni "materijal" opte pravne norme, poto one ine izvor prava. Postojee opte pravne norme se meusobno grupiu u ue grupe normi koje ureuju odnosi velikog stepena slinosti. Ove grupe normi se nazivaju ustanove (ili institucije). Meutim, ustanove su povi stepen povezivanja pravnih normi, ali ne i jedini. Sledei stepen povezivanja pravnih normi se zasniva na grupisanju pravnih normi koje ureuju ire pravne odnose, tj. pravne odnose manjeg stepena slinosti, ali dovoljno sline da predstavljaju jednu celinu. Ovako grupisane pravne norme ine pojedine grane prava

2.STVARANJE PRAVNOG SISTEMA

Pogledom kroz istoriju mogue je uoiti razliite pravne sisteme: robovlasniki, feudalni, buroaski, socijalistiki. Svi ovi sistemi imali su odreene karakteristike koje su izraavale njegovu klasinu sutinu. Meutim, bez obzira na njihove specifinosti koje ih ine razliitim, neosporno je da je svaki od njih preuzeo i neto od pravnih sistema koji su mu prethodili u oblastima koje predstavljaju klasino pravo. U tom smislu, najvei znaaj za razvoj evropskih pravnih sistema imalo je rimsko pravo ( tip robovlasnikog prava ), koje je dostiglo visok stepen razvoja i njegova reenja u pojedinim delovima ostala su neprevaziena i posluila su kao obrazac kasnijim pravnim sistemima.Po svom znaenju, u istoriji pravnih sistema izdvajaju se kontinentalni i anglosaksonski sistem.Kontinentalni (evropski) sistem prava zasniva se na pisanom, kodifikovanom pravu u ijoj je osnovi rimsko pravo, koje je u izvesnom smislu preuzeto. Ovaj pravni sistem relativizuje znaaj obiaja i sudske prakse.Anglosaksonski sistem razvijao se autonomno, bez velikog uticaja rimskog prava, najpre u Engleskoj, a potom u zemljama engleskog govornog podruja.Anglosaksonski pravni sistem, za razliku od kontinentalnog, ne insistira na kodifikaciji prava. Pisani zakoni nisu primarni element ovog pravnog sistema, ve su u prvom planu obiaji i sudska praksa. Zastupljenost prakse, odnosno sudskih odluka (precedenata) je toliko velika da se ovaj tip pravnog sistema naziva precedentni pravni sistem. tavie, i najvii pravni akt u jednoj dravi, ustav, nije katkad kodifikovan (primer Engleske).

3.PRAVNE OBLASTI

Prema vrsti odnosa koji reguliu, po metodu kojim to ine i zavisno od domena u kojem deluju, grane prava se mogu svrstati u velike srodne grupe koje se nazivaju pravne oblasti. Osnovna i najira podela prava je prema predmetu regulisanja na meunarodno i unutranje pravo.

Meunarodno pravo grupie pravne norme kojima se reguliu meunarodni odnosi, bilo da je re o odnosima izmeu pojedinih dravnih organizacija ili o odnosima izmeu fizikih ili pravnih lica ija je pripadnost vezana za razliite drave. Prema tome, ova pravna oblast deli se na meunarodno javno pravo, kada su u pitanju odnosi izmeu drava kao subjekata prava, i meunarodno privatno pravo, kada su u pitanju pravne norme koje reguliu odnose izmeu privatnih subjekata iz razliitih zemalja. Meunarodno javno pravo grupie pravila kojima se reguliu meusobni odnosi izmeu drava, ali i drugih subjekata prava, kao to su meudravne organizacije kojima je priznat meunarodni pravni subjektivitet, kao to je npr. Organizacija ujedinjenih nacija. Moemo, dakle, zakljuiti da najznaajnije subjekte meunarodnog javnog prava ine upravo dravne organizacije. Ali kada drava nastupa kao jedan od subjekata u imovinsko-pravnim odnosima, ne kao nosilac suvereniteta i vrilac dravne vlasti, onda se takvi odnosi reguliu prema normama meunarodnog privatnog prava. Meunarodno privatno pravo predstavlja skup pravila kojima se reguliu imovinsko-pravni odnosi izmeu subjekata koji pripadaju razliitim dravama, pa i izmeu samih drava. Poto ovi odnosi nastaju, menjaju se ili prestaju na razliitim teritorijama sa postojeim razlikama u pravnim sistemima razliitih dravnih organizacija, onda je upravo zadatak meunarodnog privatnog prava da odredi pravo zemlje koje treba da se primeni u razreenju pravnih odnosa. Zato su pravne norme meunarodnog privatnog prava posebne prirode i, s obzirom na njihovu funkciju, nazivaju se kolizione norme.Unutranje pravo je pravo odreene drave ije je vaenje ogranieno na teritoriji te drave. Re je o konkretnom nacionalnom pravnom poretku i sistemu koji se sastoji iz veeg ili manjeg broja pravnih grana.

4.PRAVNI SISTEM REPUBLIKE SRBIJE

Pravni sistem Srbije, u istorijskom smislu, pratio je nastanak razvoj i raspad drava i zajednica u okviru kojih je ona bila. Zbog toga je mogue izdvojiti sedam faza u razvoju naeg pravnog sistema:1. Prva faza (1918-1941.g.) je period izgradnje pravnog sistema Kraljevine Jugoslavije i poinje stvaranjem drave Srba, Hrvata i Slovenaca. Formalno pravno, poetak izgradnje pravnog sistema prve Jugoslavije poklapa se sa donoenjem Vidovdanskog ustava (28.jun 1921.g.), kojim je realizovana koncepcija o jednom narodu sa tri imena. Ovaj ustav imao je nekoliko karakteristika: prevaga parlamenta nad vladom, zakonodavna vlast parlamenta, ef drave je kralj, opte izborno pravo. Ukinut je estojanuarskom diktaturom 1929.g. i ubrzo je donet novi otroisani ustav.2. Druga faza (1941-1945.g.) poklapa se s oslobodilakom revolucijom i znai u socijalno-politikom smislu promenu pravnog sistema. Ve 1942.g. doneti su prvi propisi (Foanski propisi) novog socijalistikog pravnog sistema. Ustavotvorna skuptina 1945.g. donela je Ustav FNRJ i time formalno promovisala novo dravno ureenje u Jugoslaviji. Ova faza razvoja zavrava se donoenjem Ustavnog zakona FNRJ 1953.g.3. Trea faza (1953-1963.g.). Znaajan momenat donoenje Ustavnog zakona 1953.g.4. etvrta faza (1963-1974.g.) poinje donoenjem Ustava SFRJ 1963.g.5. Peta faza (1974-1990.g.). Znaalan momenat donoenje Zakona o udruenom radu 1976.g.6. esta faza (1990.-2006.g.) predstavlja fazu izgradnje novog pravnog sistema SRJ, nakon izdvajanja u samostalne drave Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije. Pravni sistem SRJ temeljio se na Ustavu SRJ (1992.g.), Ustavu Srbije (1990.) i Ustavu Crne Gore (1992.g.).7. Sedma faza poinje ove godine, raspadom Zajednice Srbije i Crne Gore, i donoenjem novog Ustava Srbije, kao samostale drave, na kome se sada temelji pravni sistem nae zemlje.

5.GRANE PRAVA

Pravnom granom naziva se skup po pravilu viih, sloenijih, ustanova koje istom osnovnom metodom reguliu iru oblast srodnih drutvenih odnosa. Kao ni izmeu ustanova, tako ni izmeu grana prava nije mogue postaviti vrste i neopozive granice.U svakom pravnom sistemu se mogu utvrditi neke osnovne grane. U naoj zemlji pravni sistem ine sledee grane : ustavno, upravno (administrativno), krivino, graansko, privredno, radno, porodino i procesno pravo.Treba napomenuti da savremeni uslovi ivota pogoduju ubrzanom razvoju nekih novi grana prava, npr. saobraajnog prava, i to e nesumnjivo doprineti izmenama u podeli pravnog sistema na pojedine grane prava. Ustavno pravo kao grana prava predstavlja skup pravnih normi koje reguliu organizaciju dravne vlasti, osnove drutveno-ekonomskog ureenja zemlje i osnovna (ustavna) prava i dunosti graana. Norme ustavnog prava sadrane su u posebnom formalno-pravnom aktu Ustavu, koji donosi najvii zakonodavni organ ili specijalno ustavotvorni, u posebnom za to utvrenom postupku. Upravno pravo predstavlja skup pravnih normi koje reguliu organizaciju drave i javne uprave, delatnosti javne uprave, sredstva kojima javna uprava raspolae i kontrolu nad zakonou rada javne i dravne uprave. Upravno pravo je jedna od najobimnijih i najrazgranatijih pravnih grana koja grupie pravne norme razliite sadrine od onih koje reguliu organizacionu strukturu dravnih i nedravnih organa i organizacija koje obavljaju upravne delatnosti, pa do sistematizovanih normi posveenih pojedinim delatnostima veoma razgranate uprave. Krivino pravo predstavlja skup pravnih normi kojima svaka drava titi odreene vitalne interese vladajue klase i neke najosnovnije kulturne i opteprihvaene ljudske i civilizacijske vrednosti od ponaanja pojedinaca kojima se ti interesi i vrednosti vreaju ili ugroavaju. Ovu zatitu drava sprovodi na taj nain to odreuje koja nedozvoljena dela predstavljaju krivina dela. U okviru ove grane prava sakupljene su sve pravne norme o krivinim delima i sankcijama za njihove izvrioce. Krivine sankcije mogu biti kazne i mere bezbednosti i izriu se uiniocima krivinog dela. Graansko pravo Graansko ili (imovinsko pravo) je jedno od najstarijih grana prava. Regulie odnose graana u vezi imovine, te pravne poslove vezane za imovinu (ugovori). Zato je kroz istoriju njime bio regulisan promet dobara. Razvojem meunarodne trgovine, te razvojem industrijalizacije, taj promet se pojaava i nastaju novi privredni subjekti, te iz graanskog prava nastaje nova pravna grana: privredno/trgovako pravo.Graansko pravo definie se kao skup pravnih normi koje ureuju drutvene odnose u koje osobe stupaju povodom stvari, inidbe i imovine, pa se takvi odnosi stoga nazivaju graanskopravnim odnosima. Subjekti graanskog prava su pravne i fizike osobe, a objekti graanskog prava su stvari, inidbe i imovina.U graansko pravo spadaju: opi dio graanskog(nauka o pojmu i naelima graanskog prava, subjektima i objektima graanskog prava i o pravnim poslovima graanskog prava), stvarno pravo(vlasnitvo, slunosti, zalono pravo, pravo graenja i realni tereti) obvezno pravo(ugovorno pravo, odtetno pravo, stjecanje bez osnove, poslovodstvo bez nasloga, pravo vrijednosnih papira) i nasljedno pravo( zakonsko, oporuno i nuno nasljedno pravo). Graansko pravo evropskog kontinentalnog kruga bazira se na rimskom pravu. Zbog recepcije rimskog prava u nacionalna graanska prava evropskih zemalja izuzetno je velika stopa komparativnopravne slinosti graanskopravnih sistema u Evropi. Privredno pravo U ranijim razdobljima razvitka pravne nauke u sastavu graanskog prava bilo je i trgovako pravo, koje se nekad naziva i privredno pravo. Usled dinaminog razvoja, ono se iz njega izdvojilo i sada predstavlja veoma perspektivno, samostalnu pravnu granu. Robonovani tokovi ine ga i dalje veoma dinaminim pravom, podlonim promenama i usavravanjima.Trgovinu kao vanu privrednu djelatnost moemo definirati kao ukupnost svih oblika trgovakih aktivnosti, od nabavke robe od proizvoaa do njene isporuke konanom potroau. Zahvaljujui svom poloaju izmeu ponude i potranje robe, te utiui na proizvoae i potroae, trgovina igra kljunu ulogu u privredu svake zemlje.S obzirom da je proizilo iz graanskog prava, i dalje je zadralo neke njegove osobine, pogotovo one koje proizilaze iz obligacionih normi. Trgovako pravo utvruje osnove nastanka organizacija koja se bave trgovinom, kao i ponaanje subjekata u trgovakim poslovima. Ovo pravo odreuje osnove trgovine kao delatnosti, kroz aktivnosti obrazovanja trgovaca i njihovog nastanka kao subjekata trgovine, utvrivanja uslova rada trgovakih subjekata i sl.Subjekti trgovakog prava su pravna lica, kojih ima mnogo vrsta i oblika, a najpoznatija su: deoniko drutvo i drutvo s ogranienom odgovornou.Izvori prava trgovakog prava su, pre svega, zakoni i podzakonski akti koji ureuju ovu oblast. Odmah iza propisa, kao izvor, javljaju se ugovori, u kojima se stranke dogovaraju o uslovima pod kojima stupaju u trgovake odnose u meusobnom komuniciranju. Veliku snagu u ureenju ovih odnosa ima obiajno pravo, koje, kroz oblik uzansi i kodificiranih poslovnih obiaja, bitno utie na trgovako pravo, doprinosei tako da se ova vrsta obiaja bre mijenja od drugih vrsta obiaja. Radno pravo ine norme kojima se ureuju radno-pravni odnosi. Ovi odnosi se tiu zasnivanja radnog odnosa, rasporeivanja radnika, zarada, radnog vremena, prava i odgovornosti radnika povodom radnog odnosa, prestanka radnog odnosa i dr. Radno-pravni odnosi povezani su s pravnim odnosima u oblasti zatite rada, zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja. Prema nekim shvatanjima, pravne norme kojima se ureuju odnosi u ovim oblastima spadaju u radno pravo. Oblast radnih odnosa kao predmet radnog prava ureena je republikim propisima. Porodino pravo je grana prava koja se bavi ureenjem porodinih odnosa koji nastaju izmeu branih i vanbranih drugova, izmeu roditelja i dece i drugih srodnika po krvi i usvojenju, te odnosa starateljstva. U tom smislu se porodino pravo moe odrediti kao skup pravnih normi koje reguliu porodine odnose i porodicu kao celinu. Nauka porodinog prava svom predmetu izuavanja moe prii sa aspekta pozitivnog prava (izuavanje vaeeg prava), komparativnog prava (prouavanje pravnih sistema drugih zemalja) ili sa pozicija historije porodinog prava. Predmet porodinog prava su odnosi regulisani i zatieni porodinim pravom. Prvenstveno su to porodinopravni odnosi i porodica kao celina. Porodica kao celina nema pravni subjektivitet, ve su subjekti prava samo njeni lanovi. Meutim, uprkos tome u okviru porodinog prava postoje norme koje se odnose i na porodicu kao celinu. Odreeni porodini odnosi su zatieni i u okviru normi krivinog, radnog, socijalnog, graanskog i jo nekih prava. Naprimer krenje porodinih odnosa, bigamija, zakljuenje braka izmeu bliskih srodnika predstavljaju krivina dela. Procesno ( sudsko) pravo je skup pravnih normi kojima se reguliu organizacija i rad pravosudnih organa: sudova, tuilatva i pravobranilatva. Izdvajanje ovih normi u posebnu granu jo uvek je predmet diskusije i polemika u teoriji. Naime, postoje miljenja da se sudsko pravo ne moe smatrati posebnom granom prava jer, pored normi o organizaciji pravosudnih organa, obuhvata i norme koje reguliu njihovu delatnost. Kako se delatnost ovih organa odvija u krivinom, graanskom i drugim postupcima, koji su veoma heterogeni, to je pravno neracionalno ove norme obuhvatiti jednom granom prava.

ZAKLJUAK

Postoje stoga dva minimalna uslova, nuna i dovoljna za egzistenciju pravnog sistema. S jedne strane, pravila ponaanja, koja su valjana prema osnovnom kriterijumu valjanosti sistema, moraju se u veini sluajeva potovati, a, s druge strane, njegova pravila priznanja, koja odreuju kriterijume pravne valjanosti i njegova pravila promene i presuivanja moraju na efektivan nain prihvatiti dravni zvaninici kao opte standarde javnog ponaanja. Prvi uslov je jedini koji graani treba da zadovolje: svaki od njih moe da potuje pravila 'sa svoje strane', bez obzira na razloge iz kojih to ini; dodue, u zdravom drutvu, u stvari, oni esto prihvataju ova pravila kao opte standarde ponaanja i pristaju na obavezu da ih potuju, ili idu za tim da ovu obavezu pretvore u obavezu, vie opteg karaktera, da se potuje ustav. Drugi uslov moraju zadovoljiti i zvaninici sistema. Oni ova pravila moraju smatrati optim standardima zvaninog ponaanja i smatrati da su sopstvena odstupanja od pravila, kao i odstupanja drugih ljudi, samo izuzeci. Takoe je tano da pored ovih postoje i mnoga primarna pravila koja se odnose na zvaninike u njihovom privatnom svojstvu, koje samo oni trebaju da potujuPravo je , dakle, sistem koji treba prouiti i dobro poznavati radi lakeg i boljeg snalaenja u svakodnevnom ivotu. Jer, svako od nas ima svoja prava i obaveze, a ponekad ih nismo ni svesni usled neznanja.

LITERATURA

dr.Slavoljub J.Vukievi, dr arko Anelkovi, Trgovinsko pravo, Leskovac 2006. Prof. dr S. Vukievi, Prof. dr M. Velimirovi, Poslovno Pravo .Beograd, 2003.god. Prof. dr. S. Bejatovi, Pravni sistemi Srbije i standardi EU i Saveta Evrope, Kragujevac 2008. god. http://bs.wikiquote.org/wiki/Pravni_sistem http://sh.wikipedia.org/wiki/Pravo

1