1. Zakonodavna ovlascenja u Evropskoj uniji imaju:- Evropski savet- Evropski parlament- Evropska komisijaZakonodavna ovlascenja obuhvataju sledece postupke:1. proceduru konsultacija2. proceduru saradnje3. proceduru saodlucivanja4. postupak odobrenja

2. Uloga Evropskog parlamenta u EUEvropski parlament je sastavljen od direktno izabranih predstavnika naroda iz država ujedinjenih u EU i kao takav predstavlja demokratski izraz politicke volje građana drzava članica EU. EP vrsi funkciju kontrole i izvrsne vlasti ( koja je u slucaju EU podeljena izmedju komisije i saveta).EP imenuje Ombudsmana koji je ovlascen da prima zalbe pravnih i fizickih lica u vezi loseg rada komunitarnih organa, osim Suda pravde i Prvostepenog suda u vrsenju njihovih funkcija.EP ima 3 grupe ovlascenja i to:

- zakonodavna- budžetska- kontrolna

Posebno su znacajna zakonodavna koja dijeli sa Savetom.

Uloga EP u II i III stubu u EU:II – Uloga EP utvrdjena je ugovorom iz Mastrihta. Predsedavajuci iz saveta konsultuje EP o najvaznijim pitanjima spoljne i bezbednosne politike. Predsedavajuci i komisija redovno obavestavaju EP o razvoju ZSBPIII – na polju saradnje drzava clanica u pravosudju i unutrasnjim poslovima predvidja samo da predsedavajuci saveta i komisija redovno obavestavaju EP o radu u ovoj oblasti. Slicno II stubu EU, EP ima pravo da bude konsultovan, postavlja pitanja i daje preporuke.Uloga EP u II stubu je pre svega politicka, a ne narmativno konstitutivna. Uloga EP je pre svega politicko – savetodavna.

Ovlascenja EP u osnivackim ugovorima definisana su kao budzetska, savetodavna i nadzorna. Uloga EP u osnivackim ugovorima svodi se na konsultativnu skupstinu, daleko od piozicije klasicnog nacionalnog parlamenta u drzavama clanicama.

Poslanici u Evropskom parlamentu nisu grupisani prema nacionalnoj, već prema partijskoj pripadnosti. Najveće partijske grupe su:

Evropska narodna partija (Demohrišćani) i Evropske demokrate (EPP-ED) i Partija evropskih socijalista (PES).

Zakonodavni akti zajednice su uredbe, upustva, odluke i misljenja.Polozaj parlamenta posle donosenja Jedinstvenog evropskog akta – savetodavna uloga EP je prerasla u kooperativnu. To su pitanja iz oblasti uspostavljanja i funkcionisanja unutrasnjeg trzista zajednice, socijalna pitanja, ekonomska i drustvena kohezija i istrazivanja.Ep ima pravo veto prilikom primanja novih drzava clanica u zajednicu i kod zakljucivanja medjunarednih ugovora o pridruzivanju. Parlament nema pravo ratifikacije ovih sporazuma.

3. Pokazatelji koncepta naddržavnosti u EU

1

Pravni sistem EU ima primat nad nacionalnim pravima drzava clanica i to: 1. odredbe osnivackih ugovora2. sekundarno komunitarno zakonodavstvao ( upustva, uredbe, odluke)3. medjunarodni sporazumi4. opsti principi komunitarnog prava

Princip primata komunitarnog prava je ozvanicen presudom Costa v ENEL pocetkom 60-tih od strane Evropskog suda pravde.To je jednoobrazna primena pravnog sistema EU u svim drzavama clanicama.Pravna posledica principa primata komunitarnog prava ogleda se u slucaju njenog sukoba sa nacionalnom normom. 4. Vrste sekundarnog komunitarnog zakonodavstva

Obuhvata sledece izvore prava EU:1. uredbe, tj pravilnici ( regulations) – imaju obaveznu pravnu snagu i direktno se

primenjuju u svim drzavama clanicama. Donose se u Savetu ministara uz obavezno ili savetodavno misljenje EP. Prema sadrzini i pravnoj prirodi svojih odredbi, u teoriji se uredbe oznacavaju i kao nadnacionalni evropski zakoni. Objavljuju se u sluzbenom listu EU i stupaju na snagu 20- og dana od njihovog objavljivanja, osim ukoliko samom uredbom nije drugacije propisano.

2. upustva ( direktive, directives) – posjeduju obaveznu pravnu snagu, ali se ne primenjuju nezavisno, niti imaju direktno dejstvo. U cilju implementacije komunitarnig upustva, neophodno je donosenje nacionalnog propisa ili administrativne mjere u odredjenom roku. Objavljuju se u sluzbenom listu

3. opste i pojedinacne odluke ( decision) – sekundarni komunitarni pojedinacni akti koji imaju obaveznu pravnu snagu u drzavama cl. Njihovo osnovno svojstvo je da obavezuju smo one kojima su upuceni, najcesce fizicka lica, ali mogu biti obuhvaceni i siri krug lica (pravna lica, drzave clanice, kada se radi o opstim odlukama).

4. preporuke i misljenja – nemaju obaveznu pravnu snagu. Predstavljaju dopunske sekundarne izvore komunitarnog zakonodavstva u slucajevima kada rasvetljavaju znacenje nacionalnih propisa donijetih radi primene komunitarnih mera i pravila. Tada ih nacionalni sudovi moraju uzeti u obzir.

5. Pojam uredbe u EU

Uredbe, tj pravilnici ( regulations) – imaju obaveznu pravnu snagu i direktno se primenjuju u svim drzavama clanicama. Donose se u Savetu ministara uz obavezno ili savetodavno misljenje EP. Prema sadrzini i pravnoj prirodi svojih odredbi, u teoriji se uredbe oznacavaju i kao nadnacionalni evropski zakoni. Objavljuju se u sluzbenom listu EU i stupaju na snagu 20- og dana od njihovog objavljivanja, osim ukoliko samom uredbom nije drugacije propisano.

6. Sastav Evropskog parlamenta

Preteca danasnjeg EP ustanovljena je jos Pariskim ugovorom o osnivanju EZUČ 18. aprila 1951. u vidu Zajedničke skupstine. Posle zakljucivanja rimskih Ugovora o osnivanju EEZ i EURATOM 25.03.1957. usvojena je Konvencija o odredjenim organima zajednickim za evropske zajednice. 19.03.1958. Robert Suman – evropska paplamentarna Skupstina1962. menja naziv u EP.

2

Sediste EP je u Strazburu. Generalni sekreterijat u Luxemburgu, a sastanci komiteta i radnih grupa u Briselu, kao i vanredna zasedanja.Osim u avgustu!!!!Broj clanova nije u srazmeri sa brojem stanovnika drzava clanica.Predstavlja demokratski izraz politicke volje gradjana. Neposredni izbori su uvedeni 1976.Poslanici su grupisani po politickoj pripadnosti a ne po nacionalnoj osnovi.Organizaciju EP cine 20 komiteta, Biro- predsednik i 14 podpredsednika, Konferencija predsednika, predsednik EP i predsednici politickih grupa.

7. Nazivi akata koji cine sekundarno komunitarno pravo

Uredbe, uputstva i odluke.

8. Demokratski deficit

Jedno od kljucnih pitanja reforme EU je eliminisanje demokratskog deficita. Institucionalna reforma EU obuhvata poboljsanje demokraticnosti organa unije. U sklopu toga, Ugovorom iz Amsterdama uvedene su promene u postupku odlucivanja EU:

- pojacaj je polozaj EP- izmenjena je procedura glasanja u Savetu ministara- predvidjena mogucnost blize saradnje izmedju samo nekih drzava clanica EU

(fleksibilnost)- ojacan je polozaj Predsednika Komisije- prosirena je nadleznost Suda pravde

za ublazavanje dem.def. posebno je znacajan Protokol o ulozi nac parlamenata u EU, koji u Amsterdamu prikljucen uz ugovor o EU.

9. Uloga Saveta ministara u institucionalnom sistemu EU

Glavni zakonodavni organ EU. Zastupa interese zemalja clanica i donosi sve znacajne akte sekundarnog komunitarnog zakonodavstva: uredbe, uputstva i odluke.U procesu saodlucivanja deli ih sa EP.Sacinjavaju ga nadlezni resorni ministri drzava clanica.U njemu su objedinjena zakonodavna, izvrsna i diplomatsa funkcija.Obuhvata usvajanje relevantnog komunitarnog prava u vidu uredbi, uputsava i odluka, kao i pravno neobavezujucih preporuka i misljenja, i vrsi uskladjivanje ek politika drzava clanica.

10. Postupci donosenja odluka u I stubu EU(EZ)

Odluke se donose po principima nadnacionalnog funkcionisanja, tj pretezno kvalifikovanom i prostom vecinom, jer se pretezno radi o ek i socijalnim pitanjima iz nadleznosti komunitarnih organa evropsih zajednica.

11. Vrste ekonomske integracije u kojoj se nalazi EU

Carinska unija, Monetarna unija,Zona slobodne trgovine,Zajednicko trziste

3

Ekonomska unijaPoliticka unija

12. II stub –principi i funkcionisanje

Ustanovljen i regulisan odredbama ugovora iz Mastrihta i predvidja saradnju drzava clanica. Obuhvata zajednicku spoljnu i bezbednosnu politiku i odlikuje se funkcionisanjem na osnovama medjunarodne saradnje, tj na bazi konsenzusa i koordinacije nacionalnih politika.

13. I sstub- karakteristike

Cine ga 2 postojece evropske zajednice i zasniva se na komunitarnim propisima sa princima direktnog dejstva i primata nad nacionalnim i cine ga:

1. evropska zajednica :

-carinska unija i jedinstveno trziste (4slobode)- poljoprivredna politika, - strukturna politika- trgovinska politika, kao i dopunjene nadleznosti:-gradjanstvo, ek i monetarna unija, obrazovanje i kultura, transevropske mreze, zastita potrosaca, zdravlje, istrazivanje i zastita sredine, socijalna politika, politika azila, spoljne granice, migraciona politika.

2. evropska zajednica za atomsku energiju.

Odluke se donose po principima nadnacionalnog funkcionisanja tj pretezno kvalifikovanom i prostom vecinom.

14. Evropski Savet u EU

U složenom spletu institucija Evropske unije ovo je telo koje na najbolji način predstavlja međuvladin formu saradnje u procesu donošenja odluka i kreiranja politike ove organizacije. Evropski savet čine šefovi država i vlada zemallja članica EU, kao i predsednik Evropske komisije. Njima u radu pomažu ministri inostranih poslova i jedan član Komisije (najčešće je to u pitanju potpredsednik). Sastaje se najmanje dva puta godišnje pod predsedništvom šefa države ili vlade zemlje članice koja predsedava Savetom ministara EU. Posle svakog ovakvog zasedanja Evropski savet podnosi Evropskom parlamentu izveštaj, kao i godišnji izveštaj o ostvarenom napretku Unije. Zanimljivo je da je Evropski savet od trenutka svog ustanovljavnaja (samit zemalja članica Evropskoh Zajednica (EZ) u Parizu 1974.. godine) pa sve do donošenja Jedinstvenog evropskog akta (JEA) 1987. godine bio van institucionalnog okvira EZ. Ovim aktom, kao i onima koji će nastati nakon njega, Evropski savet je stekao svoj ugovorni okvir, ali ne i institucionalno utemeljenje. Strogo pravno gledano, tumačeći odredbe Ugovora, Evropski savet nije organ Evropske unije. Ova "institucija" se ne pominje u odredbama Ugovora koje utvrđuju organe kojima je povereno ostvarivanje zadataka Zajednice, odredbama koje na svojevrstan način "definišu"

4

institucionalni okvir Evropske unije. Logičan zaključak koji iz ovoga sledi jeste da Evropski savet nema zakonskih ovlašćenja da donosi odluke i preduzima mere u pravcu ostvarenja ciljeva Zajednice. Kako se onda u litraturi tvrdi da je u pitanju "institucija" koja je suštinski obeležila i omogućila uspeh evropskog integracionog procesa?

Evropski savet u procesu izgradnje Evrope kakvu dans poznajemo daje "opšti politički impuls", igra ulogu konstituconalnog graditelja. Međuvladina konferencija o jedinstvenim evropskim aktima iz 1985. godine, inicijativa o Evropskoj monetarnoj uniji i političkoj uniji, rezultirale potpisivanjem Ugovora iz Mastrihta 1992. godine, revizije ovog ugovora sporazumima iz Amsterdama (1997. godina) i Nice (2000. godina), sve su ovo inicijative Evropskog saveta kojima su oblikovane odluke od fundamentalnog značaja za Evroopsku uniju. Evropski savet je, takođe, zaslužan za donošenje nekih suštinskih odluka o proširenju EU (Kopenhaški kriterijumi za pristupanje 1993, izbor kandidata za pristupanje, Luksemburg 1997, Helsinki 1999).

Tvorci JEA i Ugovora iz Mastihta su ostavili širok manevarski prostor Evropskom savetu želeći da, izostavljanjem ovog tela iz striktne ugovorne regulacije, smanje njegovu preteranu proceduralizaciju, obezbede što veću efikasnost i rukovodeći uticaj na dalji razvoj EU.

15. Princip direktnog dejstva i neposredne primene

Predstavlja jednu od osnovnih karakteristika pravnog sistema EU i znavi da propisi komunitarnog prava stvaraju prava i obaveze direktno prema organima EU, drzavama clanicama i prema njhovam gradjanima.Princip direktne primene, u sustini, odrzava autonomnost komunitarnog prava u odnosu na propise drzava clanica. Srz principa direktnog dejstva je zastita individualnih prava garantovanih komunitarnim propisima. Razlikuje se vertikalno i horizontalno direktno dejstvo.Vertikalno- kad se pojedinac pred nacionalnim sudom poziva na komunitarni propis protiv drzave claniceHorizontalno- kad se pojdinac poziva na komunitarno u postupku protiv drugog pojedinca.

16. Koreni stvaranja EU1970- Luksemburska konferencija, izvestaj o evropskom politickom ujedinjenju1976- Tindemansov izvestaj, izvestaj o staranju unije koji ce biti dat drzava na razmatranje, podnet Esavetu1983- svecana deklaracija o EU, Stutgard1984- predlog ugovora o EU, srz predloga bile su institucionalne reforme zajednice i veca pravna i politicka uloga parlamenta1985- Donosenje Bele knjige o jedinstvenom trzistu1986- na medjuvladinoj konferenciji u Luksemburgu potpisan je jedinstveni evropski akt( stupio na snagu 1987)1992- u Mastrihtu, ugovor o EU (stupio na snagu 1993)

17. Izvori komunitarnog prava

5

To su: A) Primarni:1- osnivacki ugovori, ustanovljavaju ih evropske zajednice, i to su: ugovor o osnivanju EZUČ(1951. stupio na snagu 1952., sa ogranicenim trajanjem 50 godina), ugovor o osnivanju EEZ (Rim, 1957, stupio na snagu 1958, neograniceno trajanje), ugovor o osnivanju EURATOM(rim,1957, stupio na snagu 1958, neograniceno trajanje), 2- medjunarodni sporazumi , konvencije izmedju drzava clanica i sporazumi zajednice sa trecim drzavama, neclanicama i medjunarodnim organizacijamaPrimarno zakonodavstvo stvaraju drzave clanice i Zajednica, tj komunitarne institucije.

B) Sekundarni:1. uredbe,2. uputstva,3. opste i pojedinacne odluke,4. preporuke i misljenja.Njega stvaraju iskljucivo institucije EU, prvenstveno Savet ministara sa EP i Komisija.

C) Nepisani izvori:1- opsta pravna nacela: Zastita ljudskih prava i sloboda, Nacelo jednakosti, Proporcionalnosti, Zastite legitimnih ocekivanja i pravne sigurnosti, Pravo na saslusanje i ispravnu proceduru, Necela da su drzave clanice odgovorne za krsenje komunitarnog prava.

2- Pravni obicaji.

18. Pojam direktive u EUUputstva- obavezna pravna snaga, ne primenjuju se neposredno, nemaju direktno dejstvo, ono je samo posle isteka roka, objavljuju se u Sluzbenom listu.

19. Princip nadnacionalnosti

Kad se definise princip primata komunitarnog prava nad nacionalnim, podrazumeva se kompletan nacionalni pravni sistem drzava clanica, pocev od njihovih ustava, preko zakona i svih podzakonskih akata na nacionalnom nivou.Principom primata komunitarnig nad nacionalnim pravom, drzava clanica obezbedjuje se i jednoobrazna primena pravnog sistema EU u svim drzavama clanicama. Pravna posledica principa primata ogleda se u slucaju njenog sukoba sa nacionalnom normom.Nijedan novi nacionalni propis ne moze se doneti ako je suprotan komunitarnom.

20. Ovlascenja EP

Evropski parlament predstavlja izuzetno važan organ u institucionalnoj strukturi Evroposke unije. Njegov značaj proiz ilazi iz njegovih ovlašćenja koja se mogu sistematizovati u nekoliko grupa:

6

a) Zakonodavna ovlašćenja - Zajedno sa Evropskim savetom Evropski parlament predstavja zakonodavnu polugu Evropske unije. Parlament i Savet sudeluju u zakonodavnoj vlasti sprovodeći je kroz četiri osnovna postupka:

postupak konsultacije postupak saradnje postupak odobravanja postupak saodlučivanja

b) Budžetska ovlašćenja - Parlament i Savet su ključne institucije i u proces usvajanja budžeta EU. Nacrt budžeta potiče od Komisije da bi zatim o njemu raspravljali gore pomenuti organi. Ukoliko Parlament odbije predloženi proračun (što se već dešavalo u nekoliko navrata), ceo postupak se vraća na početak. Evropski parlament u potpunsti koristi svoja ovlašćenja u ovoj oblasti da bi intenzivirao svoj uticaj na kreiranja politike unutar Evropske unije.

c) Kontrolna ovlašćenja - Imajući u vidu specifičan institucionalni karakter i podelu vlasti unutar EU, na osnovu usaglašenosti i efikasnosti kontrolnih funkcija centralnih organa Unije se najbolje ogleda stepen demokratičnost i otklanjanje demokratskog deficita unutar institucionalnog okvira Evropske unije. Odnosi EP i Saveta su prošli kroz različite stadijume uporedo sa razvojem EZ/EU. Od veoma ograničene komunikacije njihov odnos je, pre svega, uvođenjem postupaka saradnje, odobravanja i saodlučivanja, evuluirao u tesnu međuzavisnost koja se ogleda i u drugim oblastima kao što su, na primer, budžetska ovlašćenja i politički dijalog unutar Evropske unije. Intenzivan politički dijalog koji se odvija na relaciji ove dve institucije se najbolje ogleda u obavezi budućeg predsedavajućeg Savetom da svoj plan zadataka i mera za narednih šest meseci predstavi EP i njegovim relevantnim komitetima. Sa druge strane, EP vrši kontrolu rada Evropske komisije, naročito u izvršavanju njenih osnovnih zadataka (čuvar Ugovora, ostvarivanje zajedničkih ciljeva Unije). Parlament daje saglasnost na izbor predsednika i članova Komisije, a takođe može joj izglasati nepoverenje.

Evropski parlament predstavlja pogonsku snagu evropske politike. To je centralno mesto za raspravu u Evropskoj uniji, mesto gde se susreću, prepliću i promovišu nacionalni stavovi zemalja članica u pogledu kreiranja politika unutar Unije. Dok evropske partije i Evropski parlament unutar koga one funkcionišu "doprinose stvaranju evropske svesti i izražavanju političke volje građana Unije", jedna druga institucija se stara da pravila igre, ustanovljena Ugovorima budu poštovana i da se proces produbljenja i proširenja promoviše unutar, ali istovremeno i van granica Evropske unije.

21. Savet Evrope = 14.

22. Haska konferencija

Skup svih federalistickih pokreta iz 19 zemalja, na celu sa Cercilom,u Hagu, 1948, i usvajanje poruke evropljanjima.Jasno izrazavanje volje za ujedinjavanjem zapadnoevropskih drzava.Neposredni zticaj na formiranje Saveta Evrope,maja 1949,u Strazburu.Osnivac konferencije je Medjunarodni komitet pokreta za EU.

23. III stub EU

7

Obuhvata saradnju po pitanjma pravosudja i unutrasnjih poslova, a od 2003. (ugovorom iz Nice), ovaj stub je preinacen u oblast bezbednosti, slobode i pravde. Zasniva se na principima medjuvladine saradje i konsenzusa.Obuhvata:

- saradnju nacionalnih sudova u gradjanskim i kruvicnim stvarima,- policijsku saradnju,- suzbijanje rasizma i ksenofobije- suzbijanje trgovine drogom i oruzjem,- borbu protiv organizovanog kriminala,- sprecavanje terorizma,- suzbijanje trgovime ljudima i decom.

24. Ugovor o EU iz Mastrihta

Potpisan je 7. februara 1992, ali je zbog teskoce ratifikacije stupio na snagu 1. novembra 1993. To je oznacilo prelomnu etapu u procesu institucionalnog reformisanja evropskih zajednica. Nova struktura evropskih zajednica, ovim ugovorom, obogacena je institucionalizovanim oblicima medjuvladinih koncepata saradnje drzava clanica u oblastima zajednivke spoljne i bezbednosne politike (II stub EU) i pravosudja i unutrasnjih poslova (III stub). Na ovaj nacin su EZ-e zadrzale svoj primaz u funkcionisanju nonvostvorene EU u vidu njenog I stuba paralelno sa II i III stubom. Odredbama ovog ugovora uvodi se cilj realizovanja ekonomske i monetarne unije (EMU) drzava clanoca i paralelno sa tim formiraju novi institucionalni obrasci funkcionisanja EMU. To su novi organi EU:

- evropski monetarni institut kao prethodnica evropske centralne banke,- komitet regiona i- finansijski sud.

25. Struktura EU

EU cine III stuba:* I STUB cine evropska zajednica (EEZ) i EURATOM i cine ga sledece odredbe:- ekonomski razvoj,- visok nivo zaposljavanja,- socijalna zastita,- jednakost polova,- konkurentnost,- zastita zivotne sredine,- podizanje nivoa i kvaliteta zivota,- ekonomska i socijalna sardanja.Odluke se donose po principima nadnacionalnog f-onisanja, tj kvalifikovanom i prostom vecinom.

* II STUB cine zajednicka spoljna i bezbednosna politika. Odredbe su:- ocuvanje zajednickih vrednosti, interesa i nezavisnosti,- bezbednost i solidarnost,- ocuvanje mira,- medjunarodna saradnja,- jacanje demokratije i kvaliteta zivota,

8

- postovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.Odlikuje se f-onisanjem na osnovama medjuvladine saradnje, tj na bazi konsenzusa i koordinacije nacionalnih politika. Samo Francuska i VB imaju nuklearno oruzje, Evropski sud pravde nije nadlezan za resavanje pitanja iz II stuba.

*III STUB cine policijska i pravosudna saradnja kod krivicnih predmeta. ( saradnja po pitanjima pravosudja i unutrasnjih poslova , a od 2003. Ugovorom iz Nice, ovaj stub je preinacen u oblast bezbednosti, slobode i pravde. Zasniva se na principima medjuvladine saradnje i konsenzusa). Odredbe su:- bezbednost,- borba protiv rasizma, netrpeljivosti prema strancima,- borba protiv terorizma,- borba protiv trgovine ljudima,- borba protiv krivicnih dela protiv dece,- borba protiv trgovine drogom i oruzjem,- borba protiv korupcije,- borba protiv prevare

26. Ugovor o EZUČ

Šumanova deklaracija od 9. maja 1950. cini prethodnicu stvaranja EZUČ. Sama deklaracija baci se idejom stavljanja proizvodnje uglja i čelika Francuske i Nemacke pod upravu visoke vlasti izvan nacionalne kontrole, u organizaciji otvorenoj za ucesce ostalih zapadnoevropsih drzava.Medjuvladina konferencija u Parizu, juna 1950, oznacila je pocetak pregovora o stvaranju EZUČa. Ugovor o EZUČ je potpisan 18. aprila 1951. u Parizu od strane 6 drzava osnivaca: Francuska, SR Nemacka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Ugovor je stupio na snagu 23. jula 1952. ovaj ugovor predstavlja ugovor- zakon i zakljucen je na 50 godina. Velika Britanija se povukla.-Vecinsko odlucivanje- organi zajednice nezavisni od nacionalnih interesa,-pravni akti EZUČ imaju vecu pravnu snagu od nacionalnih ako proisticu iz ovlascenja EZUČ, a neki su i direktno primenljivi,- cilj osnivanja EZUČ je stvaranje zajednickog trzista uglja i celika kroz ukidanje svih restrikcija trgovini ovim proizvodima,- predhodnica stvaranja EZUČ bile su prilike u ratom unistenoj Evropi i Marsalov plan pomoci SAD.- protivteza EZUČu je Savet ministara kao izraz nacionalnih interesa.

27. UGOVOR O EEZ

Stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika nije bilo moguće ograničiti, s obzirom na suštinsku ulogu ove dve sirovine za privredu-unapred bila predodređena dalja ekonomska integracija u obliku EEZ. Dobro funkcionisanje EZUČ uticalo na novu inicijativu zemalja Benelux-a da se pregovara o novim sektorima ujedinjavanjaU Mesini je potpisana Rezolucija MIP-ova o težnji za ujedinjenjem na ekonomskom planu, 1955.

9

Spakova komisija je predložila stvaranje dve Zajednice: EEZ i EURATOM, 1956.U Rimu 1957. potpisana dva osnivačka ugovora, a stupili na snagu januara 1958.–Rimski osnivacki ugovori Evro. Institucionalna struktura EEZ preuzeta je od EZUČa s tim da je umesto Viskoke vlasti centar nadnacionalnih ovlascenja imala Komisija. Centralno mesto u sistemu odlucivanja pripalo je savetu ministara.EEZ i EURATOM imaju svojstvo pravnog lica.

28. Jedinstveni evropki akt (JEA)

Na medjunarodnoj konferenciji odrazanoj 26-27. februara 1986. u Luksemburgu potpisan je tekst JEA koji je stupio na snagu jula 1987. U pitanju je prva znacajna revizija osnivackih ugovora evropskih zajednica i uvodjenje institucionalnih promena ali bez sustinske transformacije Zajednice.Prevashodni cilj usvajanja JEA je sprovodjenje ciljeva Bele knjige o jedinstvenom trzistu EZ do 1992. godine.JEA je rezultat tadasnjih odnosa snaga u Zapadnoj Evropi. Umesto zrtvovanja jedinstva zajednice u korist korenitih promena usvojen je kompromis u vidu JEA.Bazicna nacela JEA su:

- jacanje postojecih prerogativa,- prosirivanje komunitarne akcije na nove oblasti i poboljsanje f-onisanja institucija.

U preambuli JEA je istaknuta volja clanica da svoje odnose transformisu u EU, na osnovu postojeceg institucionalnog konteksta i spoljno politicke saradnje clanica.EU se po prvi put u zvanicnom dokumenta u formi revizije osnivackih ugovora evropskih zajednica postavlja kao cilj postojanja zajednica.Odredbama JEA je institucionalizovan Evropski savet.Ustanovljen je Sekreterijat evopske politicke saradnje.Nadleznost zajednice je prosirena na podrucja regionalnog razvoja, istrazivanja i tehnoloski razvoj kao i zastita covekove okoline.Predvidjeno je sazivanje medjuvladine konferencije za reviziju Rimskih ugovora, sto je trasiralo put daljem istorijskom razvoju zajednica na putu ka EU.

29. Nacelo supsidijarnosti.

Smisao supsidojarnosti je izrazen kroz formulu donosenja odluka na nivou sto je moguce blizem gradjanima. To podrazumeva da prednost u takvom odlucivanju imaju tzv nizi organi vlasti, sto u slucaju EU predstavljaju drzave clanice koje su blize gradjanima. Sustna principa supsidijarnosti vuce poreklo iz nemacke ustavne prakse tzv kooperativnog federalizma (prednosti nizih nivoa u odnosu na centar).Ovo nacelo predstavlja pravno neodredjen i nejasan koncept, koji sa sobom povlaci primarno politicka odmeravanja i posledice.Evropski Savet u Edinburgu, decembra 1992, usvojio je Koncept primene principa supsidijarnosti.Detaljni kriterijumi za primenu ovog principa sadrze 3 elementa:

- princip dodele nadleznosti organima EU,- pravni izraz supsidijarnosti, tjda li komunatarni organi treba da deluju u

oblastima koje nisu u njihovoj iskljucivoj nadleznosti

10

- princip srazmernosti i proporcionalnosti, tj. ako treba da deluju, na koji nacin i u kojoj meri.

Motivi uvodjenja principa supsidijarnosti u Ugovoru o EU govori o bojazni drzava clanica od jacanja federalistickih tendencija i centralizacije Unije.

30. Proces prosirenja EU

Prosirenje je jedan od najvaznijih instrumenata EU. Zelja da se pristupi Uniji pomogla je zemljama centralne i i stocne Evrope da se transformisu u moderne u funkcionalne demokratije.EU podstakla je znacajne reforme u drzavama kandidatima i potencijalnim kandidatima. Svi gradjani Evrope imaju korist od toga da im kod suseda vlada stabilna demokratija i prosperitetna trzisna ekonomija. Prosirenje je proces koji se pazljivo vodi a koji pomaze da se zemlje koje su ukljucene u ovaj proces preobraze kad je rec o unapredjenju mira, stabilnosti, blagostanja, demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona u celoj Evropi.Od svog osnivanja EU je prosla kroz 6 krugova prosirenja:

- prvi krug, 1973. Danska, Irska i Velika Britanija (poceli 1970. bila ukljucena i Norveska, ali na referendumu odbila prvi put)

- drugi krug, 1981. Grcka,- treci krug, 1986. Spanija i Portugal- 4. krug, 1995. Austrija, Svedska i Finska ( Norveska drugi put odbila)- 5. krug, 2004. tzv Veliki prasak, 10 clanica, Poljska, Madjarska, Slovenija,

Slovacka, Ceska, Malta, Kipar, Letonija, Estonija, Litvanija- 6. krug, 2007. Rumunija i Bugarska, projekat prosirenja nije zavrsen- Zapadni

Balkan i neizvesna sudbina Turske.EU danas cini 27 clanica.

31. Sastav Saveta ministara EU

Savet ministara je glavni zakonodavni organ EU. Zastupa interese zemalja clanica i donosi sve znacajne akte sekundarnog komunitarnog zakonodavstva sa pravno obavezujucim dejstvom.Sacinjavaju ga nadlezni resorni ministri drzava clanica.Sastav Saveta se menja u zavisnosti od pitanja koja razmatra. U Savetu postoji f-ja predsedavajuceg koju vrsi naizmenicno svaka drzava clanica EU po 6 meseci i to prema redosledu utvrdjenom u ugovoru.Postoje 2 ciklusa po 6 godina sa razlicitim redosledom u svakom od njih. Sastancima obavezno prisustvuje predsednik Komisije ( predsednik ili clan komisije odgovoran za oblast koju Savet konkretno razmatra), ali bez prava glasa.COREPER- komitet stalnih predstavnika- sacinjavaju ga najcesce ambasadori drzava clanica i izvrsava zadatke koje mu Savet poveri. Ovaj organ se nalazi u okviru organizacione strukture Saveta. U radu COREPERa ucestvuju brojne radne grupe (ad hoc ili trajne), koje mu podnose izvestaj.Savetu u radu pomaze generalni sekretarijat na celu sa generalnim sekretarom, koji se imenuje jednoglasnom odlukom Saveta i odlucuje o organizaciji generalnog sekretarijata.

32. Pravna priroda EU

11

Kljucne institucije EU su Komisija EU, Evropski Parlament i Evropski sud pravde.Pravni sistem EU cini osnovu institucionalnog sistema Unije jer regulise proces donosenja odluka u komunitarnim organima i definise njihove medjusobne odnose kao i njihove relavije sa drzavama clanicama. Istovremeno, komunitarni pravni sistem omogucava organima EU da, posredstvom komunitarnih akata(uredbe, uputstva, odluke), obavezuje drzave clanice i njihova pravna i fizicka lica po odredjenim ekonomskim i socijalnim pitanjima.EU prevashodno jos uvek ima vise politivki nego pravni znacaj, jer jos uvek nema izricito svojstvo pravnog lica u medjunarodnom pravu.Ugovororm o EU nije precizno odredjen pravni polozaj Unije.Medjunarodno-pravni subjektivitet su zadrzale dve sada postojece evropske zajednice- EURATOM i EEZ.Jedinstveni institucionalni okvir ukazuje na jedan pravni institucionalni sistem koji je u izgradnji.EU je rezultat ugovora drzava clanica, ona jos uvek nije federalna drzava. (jos nije gotov proizvod)U clanu 6. Ugovora o EU definisano je da Unija obezbedjuje neophodna sredstva za postizanje svojih ciljeva i za uspesno vodjenje svojih politika. To znaci da EU moze:- da stice i raspolaze imovinom,- da namece obaveze drzavama clanicama i njihovim drzavljanima,- da odredjuje pravo gradjanstva EU - i to sve predstavlja elemente pravnog lica.Unija koristi institucije zajednice u izvrsavanju svojih ciljeva i dnevnih zadataka.Pravo EU podrazumeva domasaj primene, tj da se ono primenjuje u drzavama clanicamaEU.Ne znaci da su pravo EU kreirali organi EU, niti da su komunitarno pravo i pravo EU sinonimi.

33. Karakter pravnog sustema EU

Osnivanje evropskih zajednica pocetkom 1950. oznacilo je istovremeno stvaranje novog pravnog sistema, tzv komunitarnog prava, danas poznatog kao pravo EU.Brojne su dileme oko pravnog karaktera pravnog sistema EU, tj da li se radi o:

1. medjunarodnom pravu jedne medjunarodne organizacije (EU)2. o dvojnom karakteru pravnog sistema EU sa elementima medjunarodnog i

nacionalnog prava i3. o sui generis, tj specificnom pravnom sistemu.

Danas je opsteprihvaceno sui generis shvatanje.Fundamentalne osobine pravnog sistema su:

- princip neposredne primene i direktnog dejstva,- princip nadnacionalnosti, tj primata nad nacionalnim pravima drzava clanica.

Drzave clanice su neopozivo prenele deo svoje suverenosti na institucije EU koje su neogranicenog trajanja i to je esencijalna osobina koja razlikuje EU i njen pravni sistem od klasicnih medjunarodnih organizacija. Time je stvoren zasebni pravni sistem koji regulise nacin f.onisanja EU, njen odnos prema drzavama clanicama i dr subjektima, medjusobni polozaj organa i medjusobni polozaj pravnih i fizickih lica na teritoriji drzava clanica.Komunitarno pravo je u isto vreme:a) medjunarodno i unutrasnjeb) javnopravnog i privatnopravnog karaktera,

12

c) materijalno i proceduralno id) cine ga zakoni i sudska praksa.

13