PRVI DEO: PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE1. Pravo i intelektKreativnost je sposobnost stvaranja neceg novog vestinom maste. Ovaj termin odnosi se na bogatstvo ideja i originalnost razmisljanja, ali i prakticnost rada. Kreativnost je moc stvaralackog duha, proces misljenja koji mora da zapocne idejom, ali je ishod realizacija. Usko je povezana sa intelektualnim osobinama pojedinaca, ali uz intelekt obavezno idu znanje i vestine, kao i umece da se sve te sposobnosti sinhronizuju i uspesno koriste. Pronalazak kao rezultat duhovnog stvaralastva, javlja se pocetkom ljudske civilizacije. Anticko doba se vezuje za prvo potpisivanje ponosnog tvorca keramickih tvorevina. Oglasavanje pripadnosti umnih tvorevina dovelo je i do prvih pojava prisvajanja oznaka od strane drugih lica. Pravo starog Rima pruzalo je pravnu zastitu autorima koja je bila iskljucivo usmerena na robne znakove. Intelektualna svojina i njena zastita preko sistema nacionalnihi medjunarodnih pravila, koja se zovu prava na intelektualnu svojinu, neophodna su radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti koje vode ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Prava na int.svojinu stvaraju dodatnu vrednost za potrosace i mogu biti garancija za poreklo i kvalitet. Prava na int.svojinu mogu da ostvaruju pojedincki ili organizacije – naucnoistrazivacke ili fakulteti. Prava na int.svojinu su osnovni i najcesci vid finansiranja koji koriste pojedinci ili organizacija za svoj rad i njegovo sirenje. Preduzeca moraju stalno da unapredjuju svoje proizvode i usluge, kako bi odrzali i osvojili svoj udeo u trzistu i ostali konkurentni. Cesto investiraju velike iznose u istrazivanja i razvoj, a posebno u reklamiranje i marketing. Prava int.svojine postoje da bi podstakla tehnoloski i ekonomski ravoj pruzajuci pronalazacima, dizajnerima, autorima i vlasnicima odredjenih komercijalnih simbola, kao sto su marka – zig, geografska oznaka porekla ili odredjenih komercijalnih vrednosti, odredjenu zakonsku zastitu. Autorska prava ogranicavaju preuzimanje tudjih ideja, a autorima obezbedjuju pravo ne samo na vlastitu kreaciju, nego i na izvedena dela. Ekonomski pristup zasiti int.svojine se zasniva na konceptu efikasnosti. Tradicionalne teorije int.svojine se zasnivaju na dve predpostvavke, da se tehnoloske inf. mogu lako kopirati, sto u odsustvu zastite gusi podstrek za investiranjem u inovacije, a druga je da trziste treba da bude glavni mehanizam razmene tehnoloskih inf. izmedju firmi. Ekonomska teorija tradicionalno opravdava dodelu jakih int.svojinskih prava i njihovu zastitu, pozivajuci se na cinjenicu da su zajamcena svojinska prava jedan od stubova modernih trzisnih privreda. Int. svojina ima ulogu da ohgrabruje stvaraoce i inovatore da obelodanjuju rezultate svoga rada i na taj nacin int.svojinska prava postaju kljucni faktor za uspostavljanje trzista informacija. 2. Pojam intelektualne svojineIntelektualna svojina je zajednicki naziv za industrijsku svojinu i autorsko pravo Prava int.svojine jesu autorsko i srodna prava, zig, geografska oznaka porekla, dizajn, patent, mali patent i topografija integrisanih kola. Nosilac prava je izvorni sticalac prava int.svojine ili njegov pravni sledbenik, ukljucujuci i profesionalna udruzenja, odnosno organizacije i organizacije za kolektivno ostvarivanje prava.Povreda prava int.svojine se povredjuje prometom robe sl.vrste: piratski primerak autorskog dela ili predmeta srodnog prava ukljucujuci i racunarske programe, roba sa krivotvorenim zigom, dizajnom, roba kojom se potvrdjuje patent ili mali patent, roba kojom se potvrdjuje pravo na topografiju integrisanog kola, roba koja je napravljena ili njena svrha da omoguci izbegavanje tehnoloske mere, uredjaja ili njenog sastavnog dela cija je svrha da spreci pojedine radnje u odnosu na predmet zastite, a koje nosilac prava nije odobrio.

1

Piratski primerak autorskog dela ili predmeta srodnog prava ukljucujuci i racunarske programe je roba koja sadrzi zasticeno autorsko delo ili predmet srodnog prava koja je izradjena bez saglasnosti titulara prava. Roba sa krivotvorenim zigom je proizvod koji je bez ovlascenja obelezen znakom koji je istovetan ili se sustinski ne razlikuje od registrovanog ziga.Roba sa krivotvorenim dizajnom je proizvod izradjen bez ovlascenja nosioca prava, koji sadrzi dizajn istovetan sa registrovanim dizajnom za takav ili slican proizvod. Roba kojom se potvrdjuje patent jeste proizvod istovetan sa prizvodom koji je proizveden na osnovu patentiranog pronalaska koji je proizveden bez ovlascenja nosioca prava. Emitovanje je javno saopstavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava zicnim ili bezicnim prenosom signala na daljinu. Emiter je fizicko ili pravno lice registrovano za delatnosti proizvodnje i emitovanja radio ili tv programa kome je izdata dozvola za emitovanje programa u skladu sa zakonom. Razvoj prava intelektualne svojinePravo int. svojine kao posebna grana prava razvija se krajem 19og veka. Dozivljava veliki uspon u periodu izmedju dva svetska rata, a razvojem inf. tehnologije dopunjuje se novim oblicima zastite. Srbija je bila 1883. medju 11 drzava – osnivaca Pariske unije za zastitu industrijske svojine. Prvi zakon o autorskom pravu Kraljevina Srbija donela je 1929, a vec godinu dana kasnije potpisala je i ratifikovala Bernsku konvenciju o zastiti knjizevnih i umetnickih dela, koja predstavlja temelj autorskog prava u medjunarodnim okvirima. Intelektualna svojina predstavlja zastitu prava svojine nad duhovnim tvorevinama i prava tvorca, autora da zastiti rezultate svog intelektualnog stvaralastva. Stvaranjem svetske organizacije za intelektualnu svojinu WIPO konvencijom koja je zakljucena 1967. u Stokholmu, dobijen je osnovni izvor medjunarodnog prava industrijske svojine i autorskog prava. Po njoj sadrzinu prava int.svojine cine: knjizevna, umetnicka – likovna i naucna dela, predstave umetnika izvodjaca, fonograme i radio – difuzne emisije, pronalaske, znakove razlikovanja – zigove, oznake porekla, industrijsko oblikovanje – dizajn, zastitu od nelojalne konkurencije, naucna otkrica i ostala prava po osnovu intelektualnog stvaralastva iz oblasti privrede, nauke, knjizevnosti i umetnosti. Nosioci prava i intelektualne svojine ili lica koja se deklarisu kao vlasnici mogu da iskoriscavaju svoje pravo u razmerama koje definisu vazeci zakonski propisi, pod uslovom da su prijavili i registrovali svoje pravo int.svojine. Organ nadlezan za prijem prijava i registraciju je Zavod za int.svojinu sa sedistem u Beogradu. Osnovni oblici zastite obezbedjuju se primenom prava industrijske svojine – kreacija uma na proizvod ili obelezavanje proizvoda simbolom i primenom odredaba autorskog prava – prezentiranje umetnickih kreacija medijumom izrazavanja. Medjunarodne regulative kojima se regulise ova materija su: Pariska konvencija o zastiti industrijske svojine, Bernska konvencija o zastiti knjizevnih i umetnickih dela, Sporazum o trgovinskim aspektima prava int. svojine – TRIPS sporazum, Ugovor o zigovnom pravu i Ugovor o patentnom pravu. Intelektualna svojina je opsti, pravno – tehnicki pojam za razlicite kreacije ljudskog uma koja mogu da budu zasticena razlicitim tipovima iskljucivih prava koja su sustinski slicna stvarnim pravima. Pogodna su za komercijalizaciju i iskoriscavanje na trzistu. Osnovni cilj prava int. svojine i njihove zastite je da stvore odgovarajuci trzisni mehanizam kroz pravno sprecavanje slobodne upotrebe tih bestelesnih stvari u komercijalne svrhe od strane trecih lica. Sva prava int. svojine su teritorijalna prava – vaze samo na teritoriji drzave koja ih je priznala, i ogranicenog su trajanja. Prava int. svojine ne stite ideju kao takvu, vec samo specifican izraz te ideje ili njenu prakticnu primenu u korisnom proizvodu. Razvoj patenata i kopirajta usao je u novu fazu potpisivanjem TRIPS sporazuma , globalnog dokumenta o int. svojini 1994. god po cijim se odredbama zakljucuje da se svetska zajednica

2

opredeljuje za shvatanje da je ideja takvo nematerijalno dobro koje individualno moze posedovati samo dok je cuva za sebe, ali onog momenta kada je saopsti ona postaje vlasnistvo svih. Razvoj prava industrijske svojine1883. god Srbija je sa jos deset zemalja bila ucesnik Pariske konvencije za zastitu industrijske svojine, a tri godine kasnije doneta je Bernska konvencija za zastitu autorskog prava. Tako je 1884. usvojen zakon o zastiti robnih marki, gde se upotrebljava rec zig. U Srbiji 1920. osnovan organ za zastitu int. svojine. Srbija je pristupila Metarskoj konvenciji 1879. kao sedmi potpisnik po redu, a 1889. od Konvencije je preuzela svoje prve primarne etalone – etalon metar – kopija 30 i etalon kilogram – kopija 11. Pristupila je Latinskoj uniji za zastitu ind.svojine uz izjednacavanje vrednosti dinara sa francuskim frankom, a 1884. je pravno regulisana zastita industrijskih zigova, oznaka i modela. Prvi pravni propis ciji je cilj bio da se ogranici pojava monopola koji su ometali slobodnu trgovinu donet je u Engleskoj 1623. god. Prvi patentni zakon je donet 1790. u SAD, a vec sledece godine i Francuska donosi takav zakon. Na diplomatskoj konferenciji koja je odrzana u Parizu 1883. god doneta je Konvencija o zastiti prava industrijske svojine. Konvencijom je istovremeno osnovana i Medjunarodna unija za zastitu ind.svojine koja je od samog pocetka otvorena za pristupanja na osnovu jednostrane izjave volje svake zaintresovane zemlje. Danas je 169 zemalja uclanjeno u Uniju. Razvoj autorskog pravaU starom Rimu pisanjem su se bavili uglavnom robovi i slobodnjaci. Pisci su se izdrzavali sastavljanjem tekstova za drzavne svecanosti i pisanjem epitafa. Iz antickog doba potice pravo priznavanja moralnih prava autorima koje se sadrzalo u pravu autora da svoja dela mogu da objavljuju i predstavljaju javnosti pod svojim imenom. Rimsko pravo nije predvidjalo i pravo autora na materijalnu naknadu. Tvorci knjizevnih i umetnickih dela su se izdrazavali od naknade koji su dobijali od vladara za kog je delo radjeno. U srednjem veku ne postoje propisi o zastiti autorskih prava. Autori su imali povremenu materijalnu nadoknadu, a u zavisnosti od volje vladara mogli su svoja dela potpisivati, zabranjivati ili ih menjati. U doba humanizma belezi se pojava mecena – bogatasa koji su pomagali knjizevnike. Francuski kraljevi knjizevnike su izjednacavali sa sobarima. Prvi pesnik koji je u Engleskoj mogao da zivi od svog pisanja bio je Aleksandar Pope. Za prevod Homera dobio je 9000 funti. U 19om veku razvija se i napreduje stampa, autorsko pravo se postuje, a honorari postaju dovoljni za zivot. Stampanje i izdavanje knjiga postaje privredna delatnost. Vladari su davali privilegije – novcanu naknadu, od kojih su i sami imali korist, uvid u izdavacku delatnost – cenzura. Prvi zakon o privilegijama datira iz 1603. god. i donet je u Italiji. Njime je izdavacima priznato pravo stampanja i objavljivanja jednog dela. Privilegija se davala za odredjeni vremenski period. Najvece izvore prihoda knjizevnicima savremenog doba otvorio je film. U Evropi se u 13om veku pojavljuje papir. Doneli su ga Arapi koji su tu tajnu saznali od Kineza i preko severne Afrike doneli u Spaniju. Papir je bio jeftiniji od pergamenta i pisalo se sa manje napora. Gutemberg je poceo izradu Turskog kalendara i ona je zvanicno prva knjiga iz Gutembergove stamparije. Venecija postaje centar stamparstva. U 16om veku pojavljuju se prve novine. Pocetkom 16og veka prvi put se javljaju ljudi koji nemaju stamparije, ali rade na pripremi izdanja. Izdavastvo se odvaja od stamparstva.Katolicka crkva koja je htela da stane na put sirenju protestantizma u 16om veku na lomaci je spaljivala knjige. Crkvene vlasti su imale ljude koje su popisivali nepozeljne knjige i tako

3

stvarali indekse tih knjiga. Prvi takav indeks je u Rimu 1557. uradila rimska inkvizicija. Papa Pavle IV je 1553. objavio da se u Evropi bez dozvole ne moze stampati nijedna knjiga. Indeks je izdavan periodicno na 5 godina i kao praksa se zadrzao do 1948. Kralj Fransoa i izdaje 1537. godine naredbu da se u njegovu kraljevsku biblioteku dostavi po jedan primerak svega izdatog na teritoriji francuske – radi kontrole i cenzure. Tako se u Evropi prvi put javlja obavezan primerak. COBISS se razvija od 1987. u Narodnoj biblioteci Srbije. Ovaj sistem je napravljen u Sloveniji i u njemu se gradja moze pretrazivati po autoru, naslovu dela ili kljucnoj reci. Autorima je prvi put priznato pravo na delo 1710. u Engleskoj. Prvi jugoslovenski propis o autorskom pravu je donet 1929.2004. god donet je Zakon o autorskim i srodnim pravima. Konvencija za zastitu knjizevnih i umetnickih dela i formiranje Medjunarodne unije za zastitu knjizevnih i umetnickih dela, Bern 1886.Univerzalne konvencije o autorskom pravu, Zeneva 1952.Svetska organizacija za int.svojinu je u Zenevi 1996. donela Ugovor o autorskom pravu kome je nasa zemlja pristupila 2002.Borba protiv piraterijeBritanska imperija borila se protiv pirata u Malajskom arhipelagu u periodu od 1750. do 1850. Lokalna populacija i vlast su profitirali zahvaljujuci kineskoj trgovini sa strancima. Trazeci novi izvor prihoda malajski vladari su se okrenuli pirateriji i pljacki. Piraterija se pojavila kao posledica unistenja tradicionalnih trgovackih puteva i stvaranja evropskog monopola nad trgovinom. Brendirana imena, patenti i kopirajt deluju zajedno pri kreiranju regionalnih i globalnih monopola. Zapadne zemlje koriste internacionalne zakone, trgovacke ugovore i pretnje trgovinskim sankcijama da bi obezbedile sopstvenu poziciju. Ostale zemlje su degradirane, predstavljaju izvor jeftine radne snage pri proizvodnji brendiranih i kopirajtom zasticenih proizvoda za zapadne zemlje. Potreba za jeftinijim verzijama kopirajtom zasticenih proizvoda, dovela je do stvaranja paralelnog trzista u azijskim zemljama. Kopirajt direktiva Evropske Unije se u velikoj meri zasniva na slicnom aktu americke vlade – Digital Millennium Copyright Act.Esencija svake digitalne operacije je kopiranje – copy and paste. Ako je izvorni materijal bilo koje digitalne operacije pod kopirajtom, tada je svako copy i paste ilegalno. Projekat Creative Commons omogucava razlicite modele kreativnog rada gde umetnici, pisci i istrazivaci svesno postavljaju svoj rad u javni domen, slobodan za kopiranje, koriscenje i redistribuiranje. U tradiciji prirodnog prava kontinentalne Evrope kopirajt prava nastupaju automatski cim je delo fiksirano u opipljivom obliku. U angloamerickoj tradiciji kopirajt prava nastupaju tek nakon sto je delo registrovano u uredu za kopirajt. U informatickom drustvu prava kopirajta postaju kljucni predmet trgovine. Kopileft predstavlja suprotnost kopirajtu. U osnovi je ideja da se svima obezbedi laka dostupnost jednog izuma ili intelektualnog proizvoda uz garanciju da ce i svi njegovi derivati biti ili sasvim besplatni ili dostupni pod istim uslovima. Kopileft predstavlja alternativu ranijem izboru, povinovati se kopirajtu ili se pobuniti protiv zakona o autorskim pravima. Autorsko delo koje je kopileftom oslobodjeno zastite ne moze se vise zarobiti cak ni od strane najmocnijih korporacija. Slobodno trzisteSlobodno trziste je opsti termin za skup razmena koje se desavaju u drustvu. Svaka razmena vrsi se kao dobrovoljni dogovor izmedju ljudi ili izmedju grupa ljudi koje predstavljaju agenti. Dve individue razmenjuju ekonomska dobra, odnosno robu ili usluge. Obe strane

4

ucestvuju u razmeni, jer ocekuju da ce biti na dobitku. Svaka strana pristace ili odbiti da ponovi razmenu u budnocnosti, jer su u bliskoj proslosti ispunjena ili ne njena ocekivanja. Dva faktora odredjuju uslove svakog dogovora, koliko svaki od ucesnika vrednuje dobra za razmenu i koliko je svaki ucesnik spretan u pregovaranju. U primitivnim drustvima razmena je naturalna ili direktna. Moderna gotovo bezgranicna mreza razmena – trziste, postoji zahvaljujuci novcu. Proizvodnja zapocinje od prirodnih resursa, preko razlicitih oblika masina i kapitalnih dobra, da bi na kraju dobra bila prodata potrosacu. Novac se dobrovoljno razmenjuje za kapitalna dobra, usluge rada i zemljisne resurse. Uslovi razmene, odnosno cene odredjene su dobrovoljnim odnosima isporucilaca i kupaca, a trziste je slobodno. Stednjom i investiranjem u kapitalna dobra podizu se produktivnost i plate radnika i njihov standard zivota. Drazava je u svakom drustvu jedini zakoniti sistem prinude. Porez je prinudna razmena i sto je vece poresko opterecenje, pre ce se ekonomski rast zaustaviti i pocece pad. U sistemu slobodnog trzista svaka osoba ima pravo vlasnistva nad samom sobom i svojim sopstvenim radom, ali pravo slobodnog ugovaranja za te usluge. Pravo konkurencije Prvi moderni zakon protiv monopola je poznati Sermanov zakon iz 1890. donet u Americi sa obrazlozenjem da se njime sprecavaju monopolizacija i kartelski dogovori velikih firmi. Sprecavanje nelojalne konkurencije odnosi se na sprecavanje radnji ili prakse u trgovini i poslovanju, koje su povezane sa ekonomskom konkurencijom, a koje su suprotne dobroj poslovnoj praksi. Zastita protiv nelojalne konkurencije je zasnovana na stanovistu da takve radnje treba da budu zabranjene. Zastita se odnosi na intelektualne tvorevine i komercijalne simbole, posebno u sledeca tri slucaja: zabuna, diskreditovanje, zabuna; uzimanje neopravdane prednosti – slobodno kopiranje; upotreba neotkrivene informacije – poslovna tajna.Zabuna se cesto pojavljuje kod oznaka komercijalnog porekla i izgleda robe. Do nje dolazi u slucaju kada su oznake ili navodi koji su korisceni u trgovini takve prirode da mogu da dovedu potrosacku javnost u zabludu o karakteristikama robe. Diskreditovanje predstavlja koriscenje laznih navoda u obavljanju trgovine usmerene na to da se diskredituju poslovni subjekt, roba ili poslovne aktivnosti konkurenta.Uzimanje neopravdane prednosti, odnosno slobodno kopiranje, predstavlja radnju u kojoj ucesnik na trzistu, najcesce konkurent preuzme, sa namerom da zloupotrebi industrijsko ili komercijalno dostignuce treceg lica u svoje vlastite poslovne svrhe. Poslovne tajne predstavljaju opsti oblik odbrane za tvorevine uma i one su zasticene od neovlascene upotrebe od otkrivanja putem razlicitih pravnih odredbi. Prema odredbama TRIPSa informacija mora da se smatra tajnom, ako ne predstavlja predmet javnog znanja i ima stvarnu ili potencijalnu komercijalnu vrednost upravo zato sto je tajna i nedozvoljeno je otkrivanje ili upotreba o strane drugih, bez saglasnosti zakonitog drzaoca. Know – how je blisko povezan sa poslovnim tajnama. Deo njega se stiti institutom polsovne tajne, a drugi pojedini delovi mogu da budu zasticeni autorksim pravom ili registrovanim pravom ind. svojine. Pravo konkurenicje je vazno sredstvo koje pomaze drzavama u izgradnji i zastiti slobodne konkurencije. Zakon o zastiti konkurencije usvojila je Narodna skupstina Republike Srbije sredinom septembra 2005.Zakonom o zastiti konkurencije uredjuje se zastita konkurencije na trzistu radi obezbedjivanja ravnopravnosti ucesnika na trzistu, a u cilju podsticanja ekonomske efikasnosti i ostvarivanja ekonomskog blagostanja drustva u celini, narocito potrosaca. Povredom konkurencije smatraju se akti i radnje privrednih subjekata i drugih pravnih i fizickih lica i ostalih ucesnika na trzistu: sporazumi kojma se sprecava konkurencija,

5

zloupotreba dominantnog polozaja, koncentracija kojom se ogranicava konkurencija jacanjem dominantnog polozaja na trzistu. Zakon se primenjuje na: privredna drustva, preduzetnike i preduzeca, druga fizicka i pravna lica koja ucestvuju u prometu roba ili usluga nezavisno od njihovog pravnog statusa, drzavni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Ne primenjuje se na preduzeca, privredna drustva i preduzetnike koji obavljaju delatnosti od opsteg interesa kojima je aktom nadleznog organa dodeljen fiskalni mopol. Akti kojima se narusava konkurencija Akti koji za cilj ili posledice imaju sprecavanje konkurencije na relevantnom trzistu su: sporazumi, ugovori, pojedine odredbe ugovora, izriciti ili precutni dogovori, usaglasene prakse, odluke udruzenja ucesnika na trzistu. Takvi sporazumi zabranjeni su i nistavi, a narocito sporazumi kojima se: utvrdjuju cene i drugi uslovi kupovine, ogranicavaju proizvodnja, trziste, tehnicki razvoj ili investicije, dele trzista ili izvori nabavke, primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove sa razlicitim ucesnicima, uslovljava zakljucenje sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje nisu u vezi sa predmetom sporazuma. Ovakvi sporazumi mogu biti horizontalni ili vertikalni. Horizontalni su sporazumi izmedju postojecih ili potencijalnih ucesnika na trzistu koji posluju na istom nivou proizvodnog lanca. Vertikalni su sporazumi o uslovima nabavke, prodaje ili preprodaje izmedju ucesnika na trzistu koji posluju na razlicitiom nivou proizvodnog lanca ili lanca isporuke.

Zloupotreba dominantnog polozajaDominantan polozaj na relevantnom trzistu ima ucesnik koji posluje nezavisno od drugih ucesnika koji donosi poslovne odluke ne vodeci racuna o odlukama svojih konkurenata, dobavljaca, kupaca ili krajnjih korisnika njegove robe ili usluga. Relevantno trziste je trziste koje obuhvata relevantno trziste proizvoda na relevantnom geografskom trzistu. Relevantno trziste proizvoda je skup roba ili usluga koji zamenjivi pod prihvatljivim uslovima od strane korisnika, u pogledu svojstva, namene i cene. Relevantno geografsko trziste je teritorija na kojoj ucesnici na trzistu ucestvuju u ponudi ili potraznji i na kojoj postoje isti uslovi konkurencije koji se bitno razlikuju od uslova konkurencije na susednim teritorijama. Dominantan polozaj mogu imati dva ili vise nezavisnih ucesnika na trzistu koji su na relevantnom trzistu povezani ekonomskim vezama, tako da zajednicki deluju kao jedan od ucesnika na trzistu – kolektivna dominacija. Zloupotreba dominantnog polozaja na relevantnom trzistu je zabranjena. Koncentracija ucesnika na trzistu nastaje u sl: statusnih promena ucesnika u smislu zakona kojima se uredjuju privredna drustva, sticanja kontrole ucesnika nad drugim ucesnikom, osnivanja ili zajednickog kontrolisanja novog ucesnika o strane najmanje dva nezavisna ucesnika na trzistu – zajednicko ulaganje. Kontrola je mogucnost odlucujuceg uticaja na poslovanje ucesnika na trzistu, na rad ili odlucivanje drugog ucesnika na trzistu. Dve ili vise koncentracija izmedju istih ucesnika na trzistu, izvrsenih u vremenskom periodu kracem od dve godine, smatrace se kao jedna koncentracija, a kao vreme njenog nastanka uzima se dan izvrsenja poslednje od ovih koncentracija. Komisija za zastitu konkurencijeKomsija je samostalna i nezavisna organizacija koja vrsi javna ovlascenja i ima status pravnog lica. Sediste Komisije je u Beogradu. Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupsiti RS kojoj podnosi godisnji izvestaj o radu. Izvestaj se podnosi najkasnije do kraja februara tekuce godine, za prethodnu godinu. Savet Komisije donosi sve odluke i druge akte o pitanjima

6

nadleznosti Komisije. Komisiju predstavlja i zastupa predsednik Saveta, a u slucaju njegove sprecenosti Komisiju zastupa zamenik predsednika Saveta.

DRUGI DEO: AUTORSKO PRAVO1. Pojam autorskog pravaAutorsko pravo stiti autorsko delo pod kojim se podrazumeva posebno duhovno ostvarenje iz oblasti knjizevnosti, likovnih umetnosti i filmske umetnosti. Delo mora da bude: novo – da u tom obliku nista nije postojalo, individualno – da je rezultat autorovog odnosno stvaraocevog rada, da se predstavi u javnosti. Obicna ideja koja jos nije dobila formu koja moze da bude dostupna javnosti nije autorsko delo. Koriscenje dela je dozvoljeno samo autoru, a koriscenje dala od strane drugih lica moguce je samo ako je autor odobrio pravo upotrebe ili dao ovlascenje, izdao licencu koja pruza mogucnost da se delo umnozava, prodaje ili izvodi. Autorsko pravo u objektivnom smislu je skup pravnih normi kojima se regulisu drustveni odnosi u vezi sa stvaranjem i iskoriscavanjem autorskih dela. Cilj tih pravnih normi je da pravno regulisu interesne odnose autora, izdavaca i samih korisnika autorskog dela. Objektivno autorsko pravo regulise pravnu zastitu ne samo autora dela, vec i njegovih naslednika, kao i kada autor prenese svoja ovlascenja na druga fizicka ili pravna lica. Autorsko pravo u subjektivnom smislu je skup konkretnih ovlascenja koja su na osnovu normi autorskog prava u objektivnom smislu, priznata tvorcu autorskog dela. Subjektivno autorsko pravo ima dve grupe ovlascenja: moralna i imovinska. Moralana imaju cilj da pruze pravnu zastitu autorovoj licnosti, njegovom imenu, ugledu i delu. Imovinska ovlascenja obezbedjuju pravo autoru da raspolaze svojim delom, kao i pravo da ostvaruje naknadu od lica kojma je ustupio iskoriscavanje svog dela. Autorsko delo se moze evidentirati i deponovati pred Zavodom za intelektualnu svojinu Srbije podnosenjem prijave. Kopiranje, distribucija i obrada proizvoda intelektualnog rada pripada glavnom domenu zastite autorskih prava. Pojam autorskog delaAutorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izrazena u odredjenoj formi. Autorsko pravo nastaje momentom nastanka autorskog dela. Autorsko delo se smatra objavljenim kada je na bilo koji nacin ucinjeno dostupno javnosti. Autorsko delo se smatra izdatim kada su primerci dela u odgovarajucem broju pusteni u promet od strane autora ili lica koje je on ovlastio. Autorska dela kao dela ljudskog intelekta dostupna su javnosti u sl obliku: kao pisana dela, govorna, dramska, dramsko – muzicka, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja poticu iz folklora; muzicka dela sa recima ili bez reci, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja, kartografska dela; planovi, skice, makete i fotografije; pozorisna rezija. Autorskim pravom nisu zasticeni: ideje, koncepti, postupci, radne metode, matematicke operacije, nacela, otkrica; zvanicni tekstovi iz oblasti zakonodavstva, uprave i sudstva; strucni izvestaj, referat, sluzbeni akt.Pisana i govorna delaZa autorska dela kojima je sredstvo izrazavanja jezik, podrazumeva se da taj jezik mora da bude razumljiv jednoj odredjenoj grupi ljudi. Ova vrsta autorskih dela se dela na pisana i govorna dela se dele na pisana i govorna dela. U knjizevna dela spadaju sva dela iz oblasti knjizevnosti i beletristike koja se mogu izraziti u obliku romana, novela, pripovetki, bajki i basni. Tu spadaju knjizevna dela izrazena u stihu, dramska dela, scenarija za filmove, libreta. Naucno delo sadrzi elemente naucnog saznanja koja se odnose na oblast nauke. Govorna dela obuhvataju i zbirke knjizevnih i naucnih dela, poput enciklopedija, zbornika, antologija i sl.

7

Racunarski program Racunarski – kompjuterski program je originalna duhovna tvorevina ljudskog duha. Program – softver kao nematerijalni deo uredjaja ili sistema obuhvata niz programa, postupaka, pravila i odgovarajuce dokumentacije. Kompjuterski program je duhovna tvorevina i nastaje kao rezultat ljudskog stvaralastva. Zastita racunarskog programa se prvi put uredjuje donosenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom pravu u poslednjoj deceniji proslog veka. Kompjuterski programi su zasticeni kao i knjizevna dela u smislu clana 2. Bernske konvencije. Kada se racunarski program koji je autorsko delo pribavi na zakonit nacin radi sopstvenog namenskog koriscenja programa, tada pribavilac ima pravo bez dozvole i bez placanja dodatne naknade da: smesta program u memoriju racunara i pusta program u rad, otklanja greske u programu i vrsi neophodne izmene, nacini rezervni program, izvrsi dekompilaciju programa u smislu zakona. Pozorisno deloPozorisno delo predstavlja autorsko delo namenjeno scenskom izvodjenju posredstvom jednog ili vise izvodjaca. Izvodjenje je neposredno – na sceni sa publikom. Na vrstu koriscenja sredstava pozorisna dela delimo na: dramska, dramsko – muzicka, koreografska i pantomimska dela. Sva dela moraju da budu zabelezena i fiksirana. Dramska dela su oblik govornih knjizevnih dela kojima se na scenu postavlja neka radnja. To je knjizevno – umetnicko delo koje je napisano za scensko izvodjenje. Prema sadrzini teksta, dela mogu da imaju izrazeniju formu kao: tragedije, komedije, melodrame, monodrame i sl. Drama je poseban pozorisni oblik, scenska vrsta sa ozbiljnim sadrzajem, koja pokazuje dogadjaje iz ljudskog zivota kao da se zbivaju u sadasnjosti i pred nasim ocima. Uvek mora da postoji borba dve suprotnosti. U drami je osnovna pokretacka snaga koja mora da ima svoj pocetak, razvoj i zakljucak. Radnja u drami je u vezi sa licnostima u drami i njihovi odnosi grade radnju kroz kompozicione faze: ekspoziciju, zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Zanr kao vrsta i rod dramskog izrazavanja i stvaralastva zavisi od osnovne karakteristike dela, nacina izrazavanja i oblika izvodjenja. Melodrama je pozorisno delo sa srecnim krajem, nastala krajem 18og veka. Obicno izrazava jaka osecanja, preokrete i uzbudljive dogadjaje. Dramsko – muzicka dela objedinjuju dva dela, muzicko i dramsko, u jednu celinu. U operi muzicka umetnost je dominantna. Mjuzikl je poseban oblik muzicke predstave u kojoj se neguje komediografski karakter izrazavanja, a svoju izrazajnost bazira na mesavini dramskog dijaloga, muzike i pesme. Pantomima je poseban oblik scenskog izrazavanja bez govornih radnji. Svoje izvodjenje bazira na mimici, gestikulaciji i pokretu. Pantomimske predstave izvode glumci pantomimicari. Koreodrama je vrsta scenskog dela koje se bazira na igri – koreografiji sa muzikom, ali bez reci. Koreograf je muzicko – scenski umetnik koji se bavi kreiranjem igrackih aranzmana za pozorisnu predstavu. Americki mjuzikl je spoj muzike, govora i plesa. Pocetak mjuzikla – rani mjuzikl nastaje iz mjuzik – hola, a podlogu mu daje dzez pevanje, stepovanje i koreografske numere. Scenario je tekst po kojem se snima.Scenograf je strucno i umetnicko lice u pozoristu koji daje autorsku ideju resenja scenografije predstave i koji vodi i kontrolise njenu neposrednu realizaciju. Muzicko deloMuzicko delo predstavlja autorsko delo u kome autor – kompozitor pomocu zvuka izrazava svoje misli i osecanja. Svako muzicko delo sastoji se od: melodije, harmonije i ritma.Da bi jedno muzicko delo bilo autorski – pravno zasticeno mora da bude originalno, da odrazavala autorovu ideju i da ima odgovarajucu muzicku formu.

8

Edison je 1887. pronasao nacin zapisivanja zvuka i njegova naknadne reprodukcije. Tako je stvorena mogucnost fiksiranja muzickog dela. Muzicka produkcija je proces pripreme, belezenja i tonsko – tehnicke obrade nekog muzickog dela ili proizvodnje snimljene muzike. Aranzman je pretvaranje muzicke skice koja se sastoji od osnovne melodijske – harmonijske ideje u kompletan sklop sa definisanim elementima same kompozicije i postavkama muzickih instrumenata i vokala. Postprodukcija je finalizacija zavrsenog miksa zvucne slike.Mastering je finalizacija zavrsnog miksa zvucne slike, tj. priprema za prebacivanje na nosace zvuka. Filmsko deloFilmsko delo je delo koje se izrazava pomocu slike i tona. Karakteristicno je po ucescu velikog broja lica koja daju doprinos nastanku dela i javnom prikazivanju. Vezano je za materijalnu podlogu ili filmsku traku. Autorskim pravom se stiti intelektualna tvorevina ukoliko je delo fiksirano na materijalnoj podlozi – magnetoskopska ili video trka, kao i naziv filma, ukoliko je originalan. Rezija je proces ili vestina postavljanja na scenu ili pred kameru odredjenog i strukturisanog dramskog dela ili dogadjaja. Reditelj oblikuje sadrzaj i zaplet filma i odredjuje njegov ritam i tempo. On rukovodi radom sa glumcima, uvodih ih u dramsku radnju i karaktere, sugerise im vrstu i nivo emocija. Filmska tv produkcija je proces kojim se stvaraju filmovi i tv program od inicijalne ideje do prikazivanja. Svaka produkcija moze se podeliti u tri faze: razvoj, snimanje i obradu. Producent je osoba koja od pocetka do kraja pokrece produkciju. On traga za projektom, pravim scenarijem, angazuje rezisera i glumce, formira ekipu, pravi budzet, nalazi investitore i stara se o trosenju sredstava, upravlja tehnickim i ljudskim resursima projekta, pravi plan i odredjuje ritam realizacije. Tv produkcija se nacelno deli u cetiri faze: predpripremu – izbor projekta i tima, pripremu – postavljanja grubih elemenata, produkciju – snimanje, i postprodukciju – montaza i obrada snimljenog materijala. Reziser je osoba zaduzena za kreativne detalje i postavljanje dela na scenu. On kooridnira aktivnosti produkcionog i tehnickog osoblja.U tv produkciji razlikujemo dve vrste kamermana: studijski i terenski kamermani.Studijski kamerman je blize zanimanju koji se na filmu zove asistent direktora fotografije i koji stoji za kamerom i kadrira. Terenski kamerman je osoba koja na terenskom snimanju rukuje kamerom, ali se brine i o drugim stvarima kao sto su svetlo i dizajn slike. Dela likovnih i primenjenih umetnostiUmetnost je ljudska delatnost ili proizvod ljudske delatnosti koja ima za cilj stimulisanje ljudskih cula, kao i ljudskog uma i duha. Potreba za umetnostcu se naziva ljudskom kreativnoscu. Kvalitet umetnickog dela se procenjuje na osnovu kolicine stimulacije koju ono izaziva, na osnovu utiska koji ono ostavlja na ljude. Lepa umetnost je pojam koji se koristi kako bi se izrazilo da je umetnik upotrebio svoju vestinu kako bi izrazio svoju kreativnost i probudio estetsku senzibilnost publike. Ako se ta vestina koristi u komercijalne i industrijske svrhe, bice smatrana komercijalnom umetnoscu. Svrha umetnickih dela moze biti i saopstavanje neke ideje. Autor dela likovnih umetnosti konkretizuje ideju u vidljivu formu, odnosno uoblicava je u prostoru. Dela likovnih umetnosti su: slikarstvo, grafike, vajarstvo i slicna dela koja sadrze elemente likovnog stvaralastva.

9

Pravnu zastitu uziva svaka forma, a ne samo konacna. Delo mora biti autorski originalno. Jedino autor je ovlascen za reprodukciju svojih dela. Pod delima primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja podrazumevaju se umetnicke tvorevine kojima se koristi industrija radi zadovoljavanja prakticnih potreba. Ova vrsta autorskih dela se nalazi u pravnom prometu i kod njih postoji duplicitet zasite, odnosno autorskopravna i zastita prava industrijske svojine za dizajn. Fotografija dobija znacenje kada ispred sebe ima neposrednog posmatraca. Fotografija kreativno, ali realno oslikava stvarni svet i najcesce se definise kao refleks stvarnosti. Fotografski aparat je sredstvo koje omogucava fabrikovanje lepih i neobicnih slika. Pojam autoraAutor je fizicko lice koje je stvorilo autorsko delo. Autorom se smatra lice cije su ime, pseudonim ili znak naznaceni na primercima dela, ili navedeni prilikom njegovog objavljivanja. Autorska prava pripadaju autoru od trenutka stvaranja autorskog dela. Upis u registar autorskih prava ne konstituise pravo. Kreativnost mora uci u materijalni svet, da postane opipljiva i dostupna ljudima, da bi uzivala pravnu zastitu. Autorsko pravo na anonimna dela i na dela izdata pod pseudonimom ciji autor nije poznat, vrsi lice koje je delo izdalo. Kljucni dogadjaj za istoriju autorskopravne zastite u srednjem veku predstavlja Gutembergov pronalazak stamparije oko 1450. god. Ovaj pronalazak je omogucio umnozavanje knjiga na brzi, laksi i jeftiniji nacin. Knjizevna dela su postala dostupna vecem broju ljudi sto je dovelo do stvaranja trzista knjiga. Prvi zakon o autorskom pravu donesen je u Engleskoj 1710. god. i poznat je kao Zakon Ane Stjuart. Tim zakonom je autorima priznato pravo na delo u trajanju od 14 godina od objavljivanja dela. Ovaj zakon se primenjivao sve do 1911.Pojam koautora Koautor je fizicko lice koje je zajednickim stvaralackim radom sa drugim licem stvorilo delo. Oni su nosioci zajednickog autorskog prava na koautorskom delu. Za ostvarivanje ovog prava neophodna je saglasnost svih koautora. Koautori dele ekonomsku korist od iskoriscavanja dela srazmerno stvarnom doprinosu koji je svaki dao u stvaranju dela. Koautorima filmskog dela se smatraju: pisac scenarija, reziser i glavni snimatelj. Ako je muzika bitan deo filmskog dela,a onda to moze biti i kompozitor.Nosilac autorskog pravaAutor dela je nosilac autorskog prava. Nosilac moze biti fizicko ili pravno lice i to svojstvo stice po osnovu ugovora, zakona ili na osnovu nasledjivanja. Autor moze preneti deo imovinskih ovlascenja na drugo lice, ali time ne gubi svojstvo autora, jer je to svojstvo vezano za licnost i neprenosivo je. Ugovor kojim se ustupa autorsko pravo je imenovani ugovor – autorski ugovor. Ugovorom se autorsko pravo moze ustutpiti na iskljuciv i neiskljuciv nacin. Iskljucivim ustupanjem autorskog prava, sticalac je jedini ovlasceni da koristi autorsko delo i da ga uz saglasnost autora prenese na treca lica. Sticalac neiskljucivog autorskog prava ne moze dalje ugovorom prenosti pravo na treca lica. Za dela koju autori stvaraju u radnom odnosu ili po porudzbini pravnog ili fizickog lica, nosilac autorskog prava se odredjuje nezavisno od volje autora. Moralna prava autoraMoralno pravo autora je iskljucivo, apsolutno pravo koje deluje erga omnes – prema svima. Samo je autor ovlascen da se stara o svom delu i ima pravo da zabrani trecim licima svako mesanje u pogledu iskoriscavanja ili raspolaganja njegovim delom. Moralna autorska prava su: pravo paterniteta – da moze da se suprotstavi svakom plagijatu svog dela, pravo na naznacenje imena, pravo objavljivanja – da delo koje je stvorio naznaci svojim imenom na nacin koji on odabere, pravo na zastitu integriteta dela – iskljucivo pravo

10

autora da stiti svoje delo tako sto se suprotstavlja neovlascenim izmenama svog dela i pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoriscavanju dela – pravo autora da se sutpotstavlja iskoriscavanju svog dela na nacin koji ugrozava ili moze da ugrozi njegovu cast i ugled. Autor ima iskljucivo pravo da stiti integritet svog dela: da se suprotstavlja izmenama svog dela, javnom saopstavanju svog dela u izmenjenoj formi, i da daje dozvolu za preradu svog dela. Imovinska prava autoraImovinska prava autora predstavljaju pravo iskoriscavanja dela. Druga lica to mogu ciniti samo uz dozvolu autora i to uz nadoknadu. Autor ima pravo da delo pusti u promet u onom obliku i na nacin koji smatra podobnim. Imovinska prava su: pravo na belezenje i umnozavanje dela – dozvola ili zabrana drugom licu belezenje dela na materijalnu podlogu i umnozavanje primeraka; pravo na stavljanje primeraka u promet je radnja iskoriscavanja dela, zbog koje se delo umnozava – obuhvata i nudjenje primeraka dela radi stavljanja u promet, skladistenje primeraka dela radi stavljanja u promet i uvoz primeraka dela; pravo na davanje dela u zakup, pravo na davanje racunarskog programa na poslugu, pravo izvodjenja dela, pravo predstavljanje dela, pravo emitovanja, pravo na javno saopstavanje, pravno na izmenu dela…Ogranicenja imovinskih prava autoraU slucajevima iskoriscavanja autorskog dela moraju se navesti ime dela i izvor iz koga je delo preuzeto. Bez dozvole autora i bez placanja autorske naknade objavljeno delo se moze umnozavati javno saopstavati radi sprovodjenja sluzbenog postupka pred sudskim ili drugim drzavnim organima. U okviru izvestavanja javnosti putem stampe, radija i televizije dozvoljeno je bez dozvole autora umnozavanje primeraka dela pod uslovom: da je delo objavljeno, da se delo pojavljuje kao sastavni deo tekuceg dogadjaja o kome se javnost izvestava, da se umnozavanje primeraka dela vrse samo u obimu koji odovara svrsi i nacinu izvestavanja. Ako je predmet izvestavanja govor, sve gore navedeno je dozvoljeno. Dozvoljeno je fizickom licu da umnozava primerke objavljenog dela za licne nekomercijalne potrebe. Dozvoljeno je na zakonit nacin pribaviti primerak racunarskog programa radi sopstvenog namenskog koriscenja. Dozvoljeno je umnozavanje: ukoliko je prolazno i slucajno, cini sastavni deo tehnoloskog procesa, akoje svrha da omoguci prenos podataka u racunarskoj mrezi, ukoliko umnozavanje nema zaseban ekonomski znacaj. Dozvoljeno je citirati kratke odlomke autorskog dela – pravo citiranja: ako je delo objavljeno, ako se pomenuti delovi integreisu u drugo delo radi ilustracije, uz naznaku da je rec o citatu, da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je njegov naslov, i kada je objavljeno delo u kome se nalazi citat. Emisiono preduzece koje ima dozvolu za emitovanje dela sme bez dozvole autora i placanja nadoknade da snimi sopstevnim sredstvima delo na nosac zvuka ili slike radi emitovanja u sopstvenoj emisiji. Snimak mora biti obrisan nakon tri meseca, i mora biti sacuvan u zvanicnoj javnoj arhivi, ukoliko ima dokumentarnu vrednost. Autor ili drugi nosilac autorskog prava u slucaju povrede, zastitu moze ostvariti u sudskom postupku. Ako je povreda ucinjeno namerno ili krajnjom nepaznjom, tuzilac moze pored naknade imovinkse stete zahtevati i naknadu znog neimovinske stete zbog povrede moralnih prava. Trajanje autorskog subjektivnog pravaImovinska prava autora traju za zivota autora i 70 godina posle njegove smrti. Moralna prava traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora. Imovinska prava koautora prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji umro. Imovinska prava na delu ciji se

11

autor ne zna – anonimno delo ili delo pod pseudonimom prestaju po isteku 70 godina od dana objavljivanja dela. Opsta pravila o autorskim pravimaAutorskim ugovorom se autorska prava ustupaju ili u celini prenose. Zakljucuju se u pisanoj formi. Dozvola za objavljivanje dela, za belezenje na nosac zvuka ili slike, dozvola za emitovanje dela, moraju biti izricito ugovorene. Autorski ugovor sadrzi: imena ugovornih strana, naslov – identifikaciju autorskog dela, prava koja su predmet ustupanja – prenosa, visinu, nacin i rokove placanja autorske naknade, ako je ugovorena, kao i sadrzinska, prostorna i vremenska ogranicenja, ako postoje. Izdavacki ugovorIzdavackim ugovorom autor prenosi na izdavaca pravo na umnozavanje autorskog dela stampanjem, i stavljanjem u promet tako umnozenih primeraka dela, a izdavac se obavezuje da delo umnozi i stavi primerke u promet, kao i da za to plati naknadu, ako je ugovorena. Izdavackim ugovorom autor moze da prenese pravo na prevodjenje svog dela. Izdavacki ugovor sadrzi i rok u kome je duzan da izdavacu preda uredan rukopis ili originalan primerak dela kako bi mu omogucio umnozavanje. Izdavac ima pravo samo na jedno izdanje dela. Izgled i tehnicka oprema primeraka dela se takodje definisu ugovorom. Ugovor o predstavljanju – izvodjenju delaAutor ustupa korisniku pravo na predstavljanje – pravo na izvodjenje autorskog dela, a korisnik se obavezuje da to delo predstavi u odredjenom roku, na nacin i pod uslovima odredjenim ugovorom. Ugovor o filmskom deluJedno ili vise lica se obavezuje proizvodjacu filmskog dela da stvaralacki saradjuju na izradi filmskog dela, i ustupaju mu svoja imovinska prava na to delo. Pisac scenarija i kompozitor filmske muzike, kao koautori filma, zadrzavaju pravo a svoje delo samostalno iskoriscavaju odvojeno od filmskog dela. Filmsko delo se smatra zavrsenim kada je postignut dogovor o konacnoj verziji izmedju koautora i proizvodjaca filmskog dela. Ugovor o preradi delaAutor ili njegov naslednik daje drugom licu dozvolu za preradu dela radi scenskog prikazivanja – izvodjenja, radi snimanja filmskog dela ili za druge potrebe. Autor ustupa sledeca iskljuciva prava: na preradu dela za stvaranje filmskog dela, na umnozavanje i stavljanje u promet, na prikazivanje, na emitovanje, na titlovanje i sinhronizaciju na drugim jezicima. Ugovor ovlascuje sticaoca prava na jednu preradu jedno snimanje. Nasledjivanje autorskog pravaNasledjivanje je jedan od pravnih osnova za prenos autorskih ovlascenja na osnovu koga naslednici postaju nosioci autorskog prava. Posle smrti autora na naslednike prelazi autorsko subjektivno pravo u celini, odnosno kumulativno moralna i imovinska prava. Nosilac prava moze biti i organizacija autora u trajanju od 70 godina. Naslednici uzivaju manji obim moralnih prava u odnosu na autora. Imaju pravo na vrsenje izmena i na objavljivanje. Naslednicima pripadaju sva imovinska prava koja je imao autor.

12

TRECI DEO: PRAVA SRODNA AUTORSKOM PRAVU1. Pojam srodnih autorskih pravaOsnovni zadatak srodnih prava je pruzanje zastite posebim korisnicima autornih dela i to: interpretatorima, proizvodjacima fonograma i videograma, ustanovama za radio – difuziju, prozvodjacima baze podataka i prvom izdavacu slobodnog dela, kroz regulisanje njihovog polozaja, prava i obaveza prema autorima odnosno nosiocima autorskog prava u vezi sa privrednim iskoriscavanjem autorskih dela. U autorskom pravu predmet je delo, a u srodnom pravu to je interpretacija ili emisija. Sva srodna prava kao imovinskopravna, osim prava interpretatora su prenosiva bez ogranicenja. Pravo interpretatoraZa svoju interpretaciju interpretator ima moralna i imovinska prava. Interpretacija je duhovno dobro koje nastaje licnim angazovanjem prilikom zvucnog odnosno vizuelnog ili zvucno – vizuelnog saopstavanja autorskog dela. To delo ne mora biti zasticeno. Interpretator je fizicko lice koje se licno angazuje na interpretaciji dela. On ima pravo: da bude priznat kao takav i da njegovo ime bude naznaceno, da se suprotstavi izmeni svoje interpretacije, da se suprotstavi stavljanju u promet snimka svoje interpretacije, da se suprotstavi iskoriscavanju iste na nacin koji ugrozava njegovu cast i ugled. Ako interpretaciju vrsi ansambl intepretatora, pravo imaju ansambl kao celina i solisti pojedinacno. Interpretator ima pravo da drugome zabrani ili dozvoli: belezenje – snimanje svoje interpretacije, stavljanje u promet snimaka, davanje u zakup snimaka, prenosenje putem tehnickih uredjaja, emitovanje uzivo svoje interpretacije. Prava proizvodjaca fonograma ili videogramaZa svoj fonogram, proizvodjac fonograma ima imovinska prava. Fonogram je zapis zvuka ili niza zvukova na nosacu zvuka. Proizvodjac ima pravo za prvi snimak. Proizvodjac fonograma je fizicko ili pravno lice u cijoj je ogranizaciji i cijim je sredstvima fonogram nacinjen. On ima pravo da zabrani ili dozvoli: umnozavanje ili stavljanje u promet, davanje u zakup primeraka, interaktivno cinjene dostupnim javnosti zicnim ili bezicnim putem svog fonograma.Proizvodjac datog fonograma ima pravno na naknadu za: emitovanje, javno saopstavanje i javno saopstavanje fonograma koji se emituje. Naknada se naplacuje od korisnika u vidu jedinstvene naknade koju ubira proizvodjac izdatog fonograma. Za svoj videogram proizvodjac videograma ima imovinska prava. Videogram je zapis odredjenog niza slika sa ili bez prateceg zvuka na nosacu slike, odnosno slike i zvuka. On ima prava samo za prvi snimak. Prozivodjac je fizicko ili pravno lice u cijoj je ogranizaciji i cijim sredstvima videogram nacinjen. On ima pravo da dozvoli ili zabrani: umnozavanje ili stavljanje u promet, javno saopstavanje – prikazivanje, davanje primeraka u zakup, interaktivno cinjenje dostupnim javnosti zicnim ili bezicnim putem. Pravo izvodjenja emisijeEmisija je elektricni, elektromagnetni ili drugi signal pretvoren u zvucni, vizuelni, odnosno zvucno – vizuelni sadrzaj koji se emituje radi saopstavanja javnosti. Proizvodjac je fizicko ili pravno lice u cijioj je org. i cijim sredstvima emisija proizvedena. On ima pravo da drugome zabrani ili dozvoli: reemitovanje, snimanje na nosac zvuka ili slike, umnozavanje i stavljanje u promet, davanje primeraka u zakup, javno saopstavanje na

13

mestima koji su publici dostupna uz placanje ulaznice, interaktivno cinjenje dostupnim javnosti zicnim ili bezicnim putem. Pravo izvodjaca baze podataka Baza podataka je zbirka zasebnih podataka, autorskih dela ili drugih materijala uredjenih na sistematican ili metodican nacin, koji su pojedinacno dostupni elektronskim ili drugim putem. Bazom podataka ne smatra se racunarski program koji se koristi za njeno stvaranje ili rad. Proizvodjac je fizicko ili pravno lice koje je sacinilo bazu podataka tako sto je u kvalitativnom odnosno kvantitativnom smislu ucinilo ulaganje u pribavljanju, proveru ili prezentaciju njenog sadrzaja. On ima pravo da zabrani ili dozvoli: povremeno ili stalno umnozavanje bilo kojim sredstvima baze podataka u celini ili njenih delova, stavljanje u promet ili davanje u zakup, povezivanje na racunarsku mrezu i svaki drugi oblik javnog saopstavanja. Pravo prvog izdavaca slobodnog delaLice koje po isteku imovinskih prava autora prvi put zakonito izda ili na drugi nacin saopsti javnosti delo koje pre toga nije bilo izdato, ima imovinska prava koja odgovaraju imovinskim pravima autora. Ovo novo srodno pravo doneto prema Direktivi EU. Pravo traje 25 godina od prvog izdavanja. Zastita autorskih pravaKolektivna zastita autorskh prava je oblik masovne kolektivne zastite autora. Upis u registar autorskih prava ne konstituise pravao. Autorsko pravo nataje kada je i delo nastalo i od tog trenutka autor stice sva ovlascenja koja mu kao autoru pripadaju.Zavod za intelektualnu svojinu izdao je dozvolu dvema kolektivnim organizacijama za zastitu autorskih i srodnih prava: SOKOJ-u – Savez organizacija za zastitu autorskih muzickih dela sa recima i bez reci, i OSPJ-u – organizacija koja se bavi zastitom proizvodjaca fonograma i nosaca zvuka i trajnih muzickih snimaka. Zavod ima pravo nadzora nad njihovim poslovanjem. Domaci autor je po zakonu u svemu izjednacen sa stranim autorom bilo gde u svetu, jer je nasa zemlja harmonizovala regulativu sa svim medjunarodnim ugovorima i konvencijama, kao i sa sedam direktiva EU, zakljucno sa 2006.

14