pravoslavni katihizis

7/28/2019 Pravoslavni katihizis

http://slidepdf.com/reader/full/pravoslavni-katihizis 1/366

др Игнатије , епископ браничевски стр. 1

ПЛАН И ПРОГРАМ ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСАЗА О СН О В Н У И СР ЕД Њ Е Ш КО ЛЕ_______________________________________________

ПЛАН И ПРОГРАМ ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА

ЗА ОСНОВНУ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

ЦИЉ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном и средњемобразовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет иживот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјскуреалност Цркве) и есхатолошки (будући) живот (димензију идеалног). То значи даученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској,социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и

постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталимнаукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење(литургијско, као и подвижничко искуство Православне Цркве) обухвата свапозитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верскообразовање. Све ово спроводи се како на информативно-сазнајном тако и надоживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведуу свим сегментима живота (однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом).

ЗАДАЦИ наставе православног катихизиса (веронауке) су да код ученика:

- развије отвореност и однос према Богу као другој и другачијој личности уодносу на нас, као и отвореност и однос према другом човеку као икониБожијој, личности, такође, другачијој у односу на нас, те да се између оведве релације оствари узајамно зависна веза (свест о заједници);

- развије способност за постављање питања о целини и најдубљем смислупостојања човека и света, људској слободи, животу у заједници, феноменусмрти, односу с природом која нас окружује и друго, као и одговарање наова питања у светлу православне хришћанске вере и искуства Цркве;

- изгради способност дубљег разумевања и вредновања културе ицивилизације у којој живе, успона и падова у историји човечанства, као и

достигнућа у разним областима стваралаштва (при чему се остварујекомплементарност с другим наукама);

- помогне у одговорном обликовању заједничког живота с другима,успостављањем равнотеже између властите личности и заједнице, уостварењу сусрета са светом (с људима различитих култура, религија ипогледа на свет, с друштвом, с природом) и с Богом;

- изгради уверење да су свет и све што је у њему створени за вечност, да сусви створени да буду причасници вечног живота, али да се то можеостварити само ако човек своју слободу као дар Божији изражава каозаједништво са Богом и другим људима, те да из те перспективе код

ученика развије способност разумевања, преиспитивања и вредновањасопственог односа према другом човеку као непоновљивом бићу и икони

Божијој и према творевини Божијој и изгради спремност на покајање.




ПЛАН И ПРОГРАМ ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА ЗА ОС Н О ВН У И СРЕ ДЊ Е Ш КО ЛЕ __________________

Садржаји наставе православног катихизиса распоређени су полинеарно-концентричном (симбиотичком, спиралном) принципу.То

значи да се у сваком разреду одабирају одређени раније уведенисадржаји, а затим се у оквиру сваке од тема, које ће се током дате годинешколовања низати у сукцесивном следу, врши активизација претходностечених знања и формираних умења. Наравно, у сваком разреду уводесе и потпуно нове теме, које ће послужити као ослонац за надограђивањезнања у наредним разредима. След тема је у нижим разредима силазни(десцендентни), односно базира се на излагању материје премапсихолошкој приступачности, док је у вишим разредима основне школе иу средњој школи узлазни (асцендентни), дакле, темељи се на начелиматеолошке научне систематике.

ОСНОВНА ШКОЛА

1. разред

(Један час недељно, 36 часова годишње, од тога око 20 часова заобраду, а око 16 часова за утврђивање и вежбање)

Оперативни задаци

Ученици треба да:- уоче да се кроз слободни однос љубави према некоме или нечему тај неко

или нешто конкретизује, односно да постаје за нас јединствено и непоновљиво;- уоче да љубав човека према другим људима и природи њима даје

непоновљиву вредност и постојање;- уоче да од онога кога заволимо зависи и наше постојање;- науче да је човек икона Божија управо због тога што друга бића може да

чини непоновљивим.

Садржај програма

Човек је икона Божија (човек има својство да љубављу чини нешто да постоји,слично као што то чини Бог јер Бог све ствара из љубави).

Бог је заједница личности Оца и Сина и Светог Духа (биће као заједница, каољубав).

Човек као биће заједнице.Бог је из љубави створио свет заједно са Сином и Духом.Исус Христос је посредник између Бога и створене природе.

Црква је заједница свих људи и целе природе кроз Христа с Богом.Православна иконографија показује свет и човека у заједници с Богом.





2. разред

(1 час недељно, 36 часова годишње, од тога 20 часова за обраду, аоко 16 часова за утврђивање и вежбање)


Ученици треба да:- уоче да Литургија није обичан догађај;- уоче да се на Литургији пројављује Бог као заједница личности: Оца, Сина -

Христа и Светог Духа;- упознају структуру Литургије;- разликују радње на Литургији;- уоче да је Исус Христос, иако физички одсутан, присутан на Литургији као

плод наше љубави према њему.


Бог је заједница личности Оца, Сина и Светог Духа (биће као заједница, као

љубав).Литургија као икона будућег века, Царства Божијег.Литургија - откривање Бога (литургијско искуство Бога, личности, слободе,

љубави. Бог као биће заједнице).Структура Литургије - Цркве (епископ, свештеници, ђакони и народ).Литургија је и присуство Христово и ишчекивање доласка Христовог

(љубављу према Христу чинимо да је Он присутан међу нама на Литургији иако јефизички одсутан).

Православна иконографија показује стање света и човека у будућем веку.

3. разред

(1 час недељно, 36 часова годишње, од тога 20 часова за обраду, аоко 16 часова за утврђивање и вежбање)


Ученици треба да:- уоче да конкретни људи као личности нису постојали пре него што су се

родили;- спознају да је Бог из љубави створио свет за вечност;- уоче да је Бог створио свет као скуп конкретних врста;





- запазе да је Бог на крају свега створио човека као личност;- уоче разлику између природе и личности код човека;

- уоче да се структура створеног света огледа у Литургији.


Бог је створио јединствени свет и то као многе конкретне врсте ни из чега(узрок постојања света јесте Божија слобода).

Последице створености по природу и њено постојање (конкретност врста ибића значи њихову међусобну раздељеност - индивидуалност, али и њиховупотенцијалну пропадљивост, смрт зато што су створене ни из чега).

Стварање човека на крају свега створеног по ''икони и подобију Божијем''

(разлика између природе и личности код човека).Евхаристија као свет у малом ( Литургија као сједињење свих створења преко

човека Исуса Христа с Богом Оцем).Стварање света и човека у православној иконографији.

4. разред

(1 час недељно, 36 часова годишње, од тога око 20 часова за обраду,а око 16 часова за утврђивање и вежбање)


Ученици треба да:- изграде свест о томе да Бог општи са светом кроз човека Христа;- уоче да је Христос корпоративна личност;- запазе да у Цркви нико не може да постоји сам за себе, без заједнице са свима;- стекну појам о бићу као заједници;- схвате да је извор сваког греха егоизам, индивидуализам.


Циљ због кога је Бог створио свет ( да свет постане Црква).Црква је конкретна литургијска заједница.Литургија је заједница многих људи и природе с Богом Оцем преко једног

човека - Христа.Структура Литургије (епископ, свештеници, ђакони и народ).Црква као икона будућег Царства.Одбијање првог човека Адама да сједини створену природу с Богом (човеков

пад и последице тога - првородни грех).Црква у хришћанској архитектури (православни храм и литургијска

структура).




ПЛАН И ПРОГРАМ ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСАЗА ОСНОВНУ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

5. разред



Ученици треба да:

- уоче да Бог није напустио свет после греха првог човека;- стекну свест о томе да Бог никад не напушта човека ма какав грех он учинио;

- уоче да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет;- уоче сличност у структури старозаветне и новозаветне Цркве.


Припрема света за долазак Сина Божијег у свет (Бог није одустао од свог планада створени свет живи вечно и поред одбијања првог Адама да тај план спроведе удело).

Избор Аврама и његових потомака као почетак Цркве (Стари Завет измеђуБога и људи).

Аврам и јеврејски народ као праслика Христа и Цркве.Десет Божијих заповести (однос човека према Богу и другом човеку у

старозаветној Цркви).Људски напори у циљу проналажења спасења од смрти (разне религије,

митологија, философија, наука).Старозаветни мотиви у православној иконографији.

6. разред



Ученици треба да:- уоче да је слобода кључни елеменат у разумевању Тајне Христове;- науче да се слобода поистовећује с личношћу, односно да се личност

поистовећује с љубављу према другој личности;- запазе разлику између приказивања живота Христовог у православној

иконографији и западној ренесансној уметности.






Тајна Христова - јединство Бога и човека (Литургија као Тајна Христова).Рођење Христово "од Духа Светог и Марије Дјеве" (улога слободе Марије Дјеве

у рођењу Спаситеља: девичанство Богородице).Христос је Син Божији који је постао човек, нови Адам, да би сјединио

створену природу с Богом (одлуке 1. и 4. Вас. сабора; Символ вере).Улога Бога у спасењу света (свет не може да постоји без заједнице с Богом, али

Бог не врши насиље над човеком).Улога човека у спасењу света (слобода човека је пресудна за спасење света;

осврт на првог Адама и његову улогу у спасењу света; однос човека према природи).Христово страдање и васкрсење.

Христов живот у православној иконографији.

7. разред



Ученици треба да:- запазе да природа не постоји без личности;- науче да личност у Богу претходи природи у онтолошком смислу;- уоче да у створеном свету људска природа претходи човеку као личности у

онтолошком смислу;- запазе да се код створених бића, тј. код људи, слобода може изразити и као

негација, што није случај у Богу јер све што постоји израз је Божије слободе, љубави;- запазе да је слобода Божија онтолошка, и да се изражава само као љубав

према другој личности;- запазе разлику измећу иконографског приказивања Св.Тројице у

православној и римокатоличкој традицији.


Бог у кога хришћани верују јесте Св.Тројица: Отац, Син и Свети Дух (богослужбена сведочанства - крштење и евхаристија; библијска и светоотачкасведочанства.)

Отац, Син и Св.Дух су три вечне, конкретне личности.Св.Тројица је један Бог (нераздељивост Божанске природе и несливеност

Божанских личности).Узрок Божијег постојања је Отац (библијска, евхаристијска, светоотачка и

друга сведочанства).





Бог Отац изражава своје слободно постојање као љубав према другој личности- према Сину и Св.Духу.

Хришћанска онтологија (биће као заједница слободе).Антрополошке последице вере у Св. Тројицу.Кроз Литургију се пројављује Св.Тројица (Отац прима литургијски принос,

Син, Исус Христос, приноси, а Св.Дух сабира све око Христа и сједињује с Њим).Крштење и Литургија као практично исповедање вере у Бога који је

Св.Тројица.Св.Тројица у православној иконографији.

8. разред



Ученици треба да:- стекну свест о томе да је личност заједница слободе с другом личношћу;- буду свесни разлике између природе и личности;- запазе да је личност носилац постојања природе;- уоче да у хришћанској онтологији нема сукоба и искључивости између

једног и многих.


Учење о личности на основу православне триадологије.Разлика између природе и личности у Богу.Онтолошке последице православне триадологије по човека и створени свет

(личност као носилац постојања природе).Човек као личност (личност као заједница).

Сједињење тварне и нетварне природе у једној личности Христовој

(Халкидонски, 4. Вас. сабор и његове одлуке).Обожење створене природе у Христовој личности (личност као носилац

постојања природе може имати више природа у себи).Црква као Тело Христово (литургијска пројава Цркве).Будуће Царство Божије као узрок Цркве ( последњи догађај Царства Божијег

даје истинитост историјским догађајима).Светост и Царство Божије у православној иконографији.





СРЕДЊА ШКОЛА

1. разред



Ученици треба да:- спознају да је хришћанство живот у литургијској заједници и живот за

литургијску заједницу;- уоче да је личност кључни појам у разумевању хришћанског учења о Богу и

човеку;- науче да је Бог личност и да се само у заједници личности открива;- уоче да је подвиг неопходно средство за остварење личне заједнице с Богом у

Христу у којој ће Бог бити извор нашег вечног постојања и личног идентитета;- уоче разлике између црквеног и световног сликарства.


Хришћанство је Црква (заједнички литургијски живот као израз вере у Бога).Појам о Богу у хришћанству (вера и атеизам).О богопознању ( о знању уопште и о могућностима богопознања).Познање Бога кроз Христа - у Цркви.Крштење и рукоположење као сједињење са Христом у Литургији

(подвижништво као средство за остварење личне заједнице с Богом у Литургији).Сликарство као израз човековог односа према Богу и свету који га окружује

(разлика између црквеног сликарства - иконографије и световног сликарства).

2. разред

( 1 час недељно, 37 часова годишње, од тога око 20 часова за обраду,а око 17 часова за утврђивање и вежбање)


Ученици треба да:- науче да правилно дефинишу појмове: личност, слобода, љубав - на основу

православног учења о Светој Тројици;

- уоче да је човек као икона Божија личност и да је он једино биће које је уличним односима, односима слободе, љубави према другом бићу, способно да уочиограниченост природе и њену угроженост од небића;





- запазе да је Литургија икона начина Божијег постојања.


Света Тројица - Један Бог (Бог као биће заједнице слободе, љубави).Онтолошке последице вере у Свету Тројицу као Једнога Бога.Стварање света ни из чега ( узрок постојања света јесте Бог као личност,

Божија слобода).Својства створене природе.Стварање човека ''по икони и подобију Божијем'' (антрополошке последице

вере у Бога који је Св.Тројица).Првородни грех.

Проблем смрти (виђење овог проблема из перспективе природе и перспективеличности).

3. разред

( 1 час недељно, 37 часова годишње, од тога око 20 часова за обраду,а око 17 часова за утврђивање и вежбање)


Ученици треба да:- стекну свест о томе да је Тајна Христова циљ стварања света;- уоче да је првородни грех променио начин остварења циља због кога је свет

створен, али не и сам циљ;- запазе да се Тајна Христова поистовећује са Литургијом;- уоче да апостолским прејемством, посредством Духа Светога, преко

Литургије и као Литургија, будуће Царство Божије улази у историју;- запазе разлику између иконографског приказивања распећа и васкрсења

Христовог у православној и ренесансној традицији.


Тајна Христова - јединство Бога и човека као циљ због кога је Бог створио свет.Христово оваплоћење и страдање, смрт као последица греха првих људи.Бог је васкрсао Христа из мртвих Духом Светим (превазилажење смрти за

створену природу као плод слободне, личне заједнице Бога и човека у Христу).Исус Христос као нови Адам и начелник све твари.Улога Духа Светог у сједињењу људи и створене природе са Христом (Дух

Свети конституише Цркву као конкретну Литургијску заједницу кроз Крштење,Миропомазање и Рукоположење).



др Игнатије , епископ браничевски стр .10


Литургија као икона истинског постојања света - Царства Божијег (спасењесвета заједничко дело Св.Тројице и људи; разлика између Бога и људи али не и

одељеност).Апостолско прејемство (епископ као икона Христа, свештеници иконе

апостола, Литургија као икона будућег века).Распеће и Васкрсење Христово у православној иконографији.

4. разред



Ученици треба да:- уоче да историју ствара човек као слободно биће са једним конкретним

циљем;- испитујући историјске догађаје проникну у њихов крајњи смисао;- уоче да се у делима људи огледа тежња за личним и бесмртним животом;- науче да оцењују историјске догађаје на основу тога колико они дају

правилан одговор на проблем превазилажења смрти у природи и слободног

постојања човека као личности;- упореде Литургију и литургијски начин постојања света са истином која

подразумева превазилажење смрти и постојање човека као личности, као апсолутноги непоновљивог бића;

- уоче да православна уметност приказује свет не онаквим какав је сада,смртан и пролазан, већ какав ће бити у будућем Царству;

- стекну свест о томе да Црква није од овога света, али да је у свету и да постојиради спасења света.


Хришћанско схватање историје (старојелинско и савремено схватање историјебез Бога).

Есхатон - будуће Царство Божије као узрок Цркве и историје (последњидогађај, догађај Царства Божијег даје валидност и постојање историјскимдогађајима).

Смрт природе као разједињење, распадање и смрт личности као прекидзаједнице са личношћу за коју смо били везани, коју смо највише волели.

Литургија нам открива и циљ због кога је Бог створио свет и људе (да светпостане Царство Божије у коме неће бити смрти).

Помесна и Васељенска Црква, њихов однос.Јединство Цркве (на помесном и васељенском нивоу).





34. Шта бисмо највише желели да радимо да бисмо служили другим људима?

(с)

35. Систематизација36. Ми на распусту (о)

(н) - Нова методска јединица(с) - Систематизација и продубљивање обрађеним Настваних јединица. Часови којису означени са "Систематизација", служе обнављању и утврђивању пређеногградива. Часови који су изначени са (с), такође представљају ситематизацијупређеног градива али са циљем продубљивања и бољег разумевања назначенеметодске јединице.

(о) - Остале активности - су Методске јединице посвећене нарочитим темама.

Методске јединице

Предмет: Православни катихизис (веронаука)(за други разред основне школе)

ПРВИ СУСРЕТ1 Сусрет и упознавање катихете и ученика.

ЛИТУРГИЈА- ОТКРИВАЊЕ ЉУДИМА БОГА КОЈИ ЈЕ ЗАЈЕДНИЦА ЛИЧНОСТИ2 Литургија3 Литургија4 Литургија - сабирање заједнице5 Литургија - заједница слободе6 Слобода се у цркви поистовећује са заједницом7 Литургија - заједница у којој постоје различите службе8 Литургијске службе: епископ, свештеник , ђакон и народ9 Литургијске службе су међусобно повезане

10 Систематизација обрађених наставних јединица11 Епископска служба- Епископ је икона Христова и симбол јединства Цркве12 Различитост служби у Цркви извире из њиховог међусобног односа13 Литургијске службе - дар Божији људима14 Литургија нам открива Свету Тројицу и њихов начин постојања: Оца, Сина иСветог Духа15 Систематизација обрађених наставних јединица16 Литургија показује да се постојање поистовећује са заједницом17 Љубављу препознајемо Бога у човеку18 Човек постаје непоновљиво биће - личност (икона Божија) у заједници љубави

са другим човеком, тј. у Литургији19 Литургија - и присуство Христово и очекивање његовог другог доласка20 Организовање изложбе





поводом школске славе Светог Саве21 Систематизација обрађене наставне теме

ПОСТОЈАЊЕ ПРИРОДЕ ЈЕ ИЗРАЗ ЉуБАВИ БОГА И ЧОВЕКА22 Бог из љубави ствара природу и на крају човека23 Бог из љубави ствара природу и на крају човека24 Литургија - приношење дарова природе Богу25 Литургија - приношење дарова природе Богу26 Систематизација обрађених наставних јединица27 Природа ће вечно постојати ако постане део личне заједнице Бога и човека28 Систематизација обрађене наставне јединице29 Причешће

30 Причешће31 Систематизација обрађене наставне јединице32 Систематизација - Христос васкрсе !(изложба ученичких радова)

БОГ ЈЕ СТВОРИО СВЕТ ДА СА ЊИМ ИМА ВЕЧ Ну ЗАЈЕДНИЦУ ЉуБАВИПРЕКО ЧОВЕКА И ДА у ТОЈ ЗАЈЕДНИЦИ ЧОВЕК БУДЕ ВЕЧНО И

НЕПОНОВЉИВО БИЋЕ - СИН БОЖИЈИ33 Литургија - свет у малом34 Литургија - свет у малом

35 Систематизација - Излет у природи36 Систематизација обрађених наставних тема

Методске јединицеза трећи разред ОШ

1. Увод - упознавање ученика са градивом и методама рада2. Свет је створен ни из чега3. Систематизација

4. Стварање различитих врста5. Систематизација6. Човек - врхунац Божијег стварања7. Систематизација8. Бог ствара свет слободно9. Бог је створио свет из љубави и жели да он вечно постоји10. Систематизација11. Бог се брине о свету12. Конкретност врста и њихова раздељеност13. Систематизација

14. Раздељеност бића и њихова пропадљивост15. Стварање човека као "иконе и подобија" Божијег16. Систематизација





17. Човек - свештеник твари18. Човек је по природи створен (смртан) и не може да постоји без заједнице са

Богом19. Систематизација20. Личност као заједница љубави21. Личност као заједница љубави22. Систематизација23. Литургија - заједница љубави24. Литургија - заједница са људима и Богом25. Систематизација26. Твар у Литургији27. Систематизација

28. Евхаристија - свет у малом29. Систематизација30. Евхаристија - сједињење створења преко човека са Богом Оцем31. Систематизација32. Брига за творевину (екологија) са православног становишта33. Систематизација34. Стварање света и човека у православној иконографији35. Систематизација

МЕТОДСКЕ ЈЕДИНИЦЕза четврти разред основне школе

1. Упознавање ученика са планом и програмом2. Систематизација (кратко обнављање раније пређеног градива)3. Свет је створен да постане Црква4. Свет је пропадљив (смртан) ако је ван заједнице са Богом5. Систематизација6. Црква је конкретна литургијска заједница

7. Систематизација8. Литургијско јединство многих људи у Христу9. Систематизација10. Литургијско јединство природе и људи у Христу11. Систематизација12. Христос као литургијска заједница13. Систематизација14. Структура Литургије (епископ, презвитери, ђакони, народ)15. Систематизација16. Црква као икона будућег века (библијска основа - народ окупљен око

Месије)17. Систематизација18. Црква као икона будућег века





19. Црква као икона будућег века20. Систематизација

21. Првородни грех (библијска приповест)22. Систематизација23. Првородни грех као промашај циљ због кога су човек и свет створени24. Систематизација25. Последице пада (смрт)26. Систематизација27. Литургијска заједница са Богом - једини начин превазилажења смртности

природе и човека28. Систематизација29. Врлина - начин живота у складу са Божјим промислом о свету и човеку

30. Систематизација31. Црква у хришћанској архитектури (основни појмови и изглед)32. Систематизација33. Црква у хришћанској архитектури (православни храм и литургијска

структура)34. Систематизација35. Систематизација (кратко обнављање целокупног градива)

МЕТОДСКЕ ЈЕДИНИЦЕ

за пети разред основне школе

1. Упознавање ученика са садржајем плана и програма2. Систематизација - обнављање раније пређеног градива3. Припрема света за долазак Сина Божијег (Бог није одустао од свог плана)4. Систематизација5. Старање Божије о свету и човеку до Аврама6. Старање Божије о свету и човеку до Аврама7. Систематизација8. Избор Аврама и његових потомака као почетак Цркве

9. Систематизација10. Аврам и јеврејски народ као праслика Христа и Цркве11. Систематизација12. Друге личности као праслика Христа и Цркве13. Систематизација14. Старозаветни догађаји и заповести као припрема за Христа и Цркву

(јерусалимски храм, итд.)15. Систематизација16. Десет Божјих заповести (однос према Богу и човеку у Старом завету)17. Систематизација

18. Десет Божјих заповести19. Десет Божјих заповести20. Систематизација





21. Старозаветна пророштва о Христу и Цркви22. Старозаветна пророштва о Христу и Цркви

23. Систематизација24. Смрт као "последњи непријатељ"25. Систематизација26. Људски напори за превазилажење смрти (различите религије)27. Систематизација28. Људски напори за превазилажење смрти (философија)29. Систематизација30. Људски напори за превазилажење смрти (наука)31. Систематизација32. Старозаветни мотиви у православној иконографији

33. Систематизација34. Старозаветни мотиви у православној иконографији с обзиром на новозаветно

откровење35. Систематизација

МЕТОДСКЕ ЈЕДИНИЦЕза шести разред основне школе

1. Упознавање ученика са планом и програмом

2. Немогућност света и човека да постоје вечно без заједнице са Богом3. Систематизација4. Тајна Христова - истинити Бог и истинити Човек5. Систематизација6. Тајна Христова као Литургија7. Систематизација8. Рођење Христово (библијска приповест)9. Рођење Христово - значај човекове слободе за његово вечно постојање и

Богородичиног слободног пристанка да роди Христа10. Систематизација

11. Символ вере12. Систематизација13. Символ вере14. Систематизација15. Символ вере16. Систематизација17. Символ вере18. Систематизација19. Христос - савршени Човек и савршени Бог (тумачење одлуке Халкидонског

сабора)

20. Систематизација21. Бог - Спаситељ света22. Систематизација





23. Бог не врши насиље над слободом човековом24. Систематизација

25. Значај човекове слободе за спасење света26. Улога првосазданих у спасењу света27. Систематизација28. Христово страдање и Васкрсење29. Значај Христовог страдања и Васкрсења за спасење света30. Систематизација31. Литургијски живот у Христу као израз слободе човекове32. Систематизација33. Христов живот у православној иконографији34. Христов живот у православној иконографији

35. Систематизација

МЕТОДСКЕ ЈЕДИНИЦЕза седми разред основне школе

1. Упознавање ученика са планом и програмом2. Бог је Света Тројица3. Систематизација

4. Бог је Света Тројица (библијска и светоотачка сведочанства)5. Систематизација6. Бог је Света Тројица (богослужбена сведочанства - крштење, евхаристија)7. Систематизација8. Бог је Света Тројица (Отац, Син и Дух Свети су три вечне, конкретне

личности)9. Систематизација10. Света Тројица је један Бог (нераздељивост Божанске природе и несливеност

Божанских личности)11. Систематизација

12. Љубав као израз слободе13. Систематизација14. Слобода се изражава као љубав15. Систематизација

16. Бог Отац изражава своје слободно постојање као љубав према Сину и СветомеДуху

17. Систематизација18. Личност може посотојати само у слободном односу љубави према другој

личности19. Имена Свете Тројице показују да су то имена за однос

20. Систематизација21. Постојање као заједница слободе22. Систематизација





23. Антрополошке последице вере у Свету Тројицу24. Систематизација

25. Антрополошке последице вере у Свету Тројицу26. Систематизација27. Пројављивање Свете Тројице кроз Литургију28. Систематизација29. Пројављивање нашег истинског постојања у будућности кроз Литургију30. Систематизација31. Крштење и Литургија као практично исповедање вере у Свету Тројицу32. Систематизација33. Света Тројица у православној иконографији34. Света Тројица у православној иконографији

35. Систематизација

МЕТОДСКЕ ЈЕДИНИЦЕза осми разред основне школе

1. Упознавање са планом и програмом2. Систематизација (обнављање раније пређеног градива)3. Хришћанско схватање личности (личност је назив за однос)4. Систематизација

5. Слобода као предуслов постојања личности6. Систематизација7. Учење о личности на основу православне тријадологије8. Систематизација9. Личност као носилац постојања природе (онотолошке последице православне

тријадологије по човека и свет)10. Систематизација11. Човек као личност12. Јединственост и непоновљивост сваке личности13. Систематизација

14. Христос - истинити Бог и истинити Човек15. Христос - истинити Бог и истинити Човек (тумачење символа вере и одлуке 4.

вас. сабора)16. Систематизација17. Створена природа, да би постојала, мора ући у заједницу са Богом18. Систематизација19. Обожење створене природе у Христу20. Систематизација21. Обожење као циљ постојања створене природе22. Систематизација

23. Црква као Тело Христово (литургијска пројава Цркве)24. Систематизација25. Јединство многих у Христу





26. Систематизација27. Јединство света и човека у Христу (у Литургији)

28. Систематизација29. Будуће Царство Божије као узрок постојања Цркве30. Будуће Царство Божије као узрок постојања Цркве31. Систематизација32. Светлост и Царство Божије у православној иконографији33. Светлост и Царство Божије у православној иконографији34. Систематизација35. Систематизација (кратко обнавање суштинских момената читавог пређеног

градива

Методске јединицеза први разред средње школе

1. Упознавање ученика и вероучитеља, упознавање са садржајима рада.2. Хришћанство - Црква као Заједница3. Христос - Посредник између Бога и света4. Света Литургија - присутни Христос5. Систематизација6. Вера и атеизам

7. Проблем сазнања8. Познање Бога кроз Исуса Христа9. Литургијско - подвижничко искуство вере (Богољубље - човекољубље)10. Систематизација (Богољубље - човекољубље)11. Лична заједница са Богом - основ вере у Бога12. Систематизација13. Вера - знање - живот14. Заједница са Богом - основ живота15. Бог као биће заједнице16. Бог као личност

17. Систематизација18. Личност или индивидуа?19. Религија или црква?20. Систематизација21. Слобода у љубави22. Истина као Личност23. Црква у свом есхатолошком стању- истински начин постојања света24. Систематизација25. Црква као будуће Царство Божије- циљ света26. Подвиг - предуслов припадања цркви

27. Систематизација (Егоизам или љубав?)28. Бог је независтан од света29. Свет - дело воље Божије



др Игнатије , епископ браничевски стр.20


30. Систематизација (Слобода Божија и слобода света)31. Бог је створио свет ни из чега са циљем да он постане учесник Божијег

живота и да тако постане Царство Божије32. Истина света - Царство Божије33. Систематизација34. Икона и истина - разлика између црквеног и световног сликарства35. Систематизација

Методске јединице(за други разред средње школе)

ПРВИ СУСРЕТ1 Сусрет катихете (вероучитеља) са ученицима после летњег распуста,

разговор о садржају програма и начину остваривања програма

СВЕТА ТРОЈИЦА - ЈЕДАН БОГ2 Вера у Бога у Старом и Новом Завету

Систематизација

Вера у Бога у Старом и Новом ЗаветуСистематизација

3 Један Бог је Отац - конкретна личност4 Један Бог је Отац - конкретна личност


5 Исус Христос - Син Божији6 Исус Христос - Син Божији7 Исус Христос - Син Божији

Одлазак у Цркву (слободни час)

8 Свети Дух, треће лице Свете Тројице9 Свети Дух, треће лице Свете Тројице10 Свети Дух, треће лице Свете Тројице11 Систематизација12 Тумачење вере у Свету Тројицу као једног Бога13 Систематизација

БОГ КАО БИЋЕ ЗАЈЕДНИЦЕ14 Старојелинско философско схватање бића

15 Јединство и мноштвоСистематизација

16 Личност Оца јесте узрок постојања божанске природе





17 Личност Оца јесте узрок постојања божанске природеСистематизација

18 Личност и индивидуа19 Систематизација20

ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У БОГА КАО СВЕТУ ТРОЈИЦУ ПО ЖИВОТ ЉУДИ21 Хришћанство и Црква

22 Црква - истина као заједница23 Црква - заједница будућег века


24 Православна иконографија као приказ есхатолошког постојања света25 Религија или црква26 Црква као будуће Царство- циљ историје27 Систематизација - обрађених наставних тема28 Систематизација - разговор са ученицим о суштинским моментима

пређеног градива

Методске јединице(за трећи разред средње школе)

1 Упознавање ученика са наставним планом и програмом2 Тајна Христова - јединство Бога и света као циљ стварања3 Систематизација4 Христос - истинити Бог и истинити Човек5 Систематизација6 Христово страдање и смрт као последица првородног греха7 Систематизација8 Васкрсење Христово - (Бог Отац је Духом Светим Васкрсао Христа)

9 Систематизација10 Превазилажење смрти као плод личне заједнице Бога и човека у Христу11 Систематизација12 Исус Христос као нови Адам13 Систематизација14 Јединство природе у Христу15 Систематизација16 Улога Духа Светога у сједињењу људи и створене природе са Христом17 Систематизација18 Дух Свети у тајнама - Крштење, Мирпомазање и Рукоположење

19 Дух Свети у тајнама - Крштење, Мирпомазање и Рукоположење20 Систематизација21 Литургија - икона истинског постојања света





22 Систематизација23 Царсво Божије - заједничко дело Свете Тројице

24 Систематизација25 Природна разлика (али не и одељеност) између Бога и твари26 Систематизација27 Апостолско прејемство у контексту Литургије28 Систематизација29 Епископ - Икона Христова30 Епископ - Икона Христова (презвитери - иконе апостоал)31 Систематизација32 Литургија као икона будућег века33 Систематизација

34 Распеће и Васкрсење Христово у прав. иконографији35 Систематизација

Методске јединице(за четврти разред средње школе)

1. Упознавање ученика са садржајем програма и начином рада2. Хришћанско схватање историје (старојелинско и савремено)3. Систематизација

4. Хришћанско схватање историје (хришћанско)5. Систематизација6. Есхатон - Царство Божије7. Систематизација8. Есхатон као узрок постојања Цркве и историје9. Систематизација10. Циљ стварања света11. Систематизација12. Циљ стварања света13. Царство Божије као Литургија

14. Систематизација15. Помесна Црква (њена структура као структура Царства Божијег)16. Систематизација17. Однос помесне (локалне) и васељенске Цркве18. Систематизација19. Јединство Цркве у Епископу и Евхаристији20. Систематизација21. Литургијски контекст Апостолског прејемства22. Систематизација23. Јединство Цркве на Васељенском нивоу

24. Систематизација25. Теологија православне уметности (1) / прав. уметност у контексту Литургије и

Царства Божијег/





26. Систематизација27. Теологија православне уметности (2) / конкретни примери у сликарству,

музици/28. Систематизација29. Теологија православне уметности (3) / конкретни примери у архитектури,

књижевности/30. Систематизација31. Црква и свет (њихов однос)32. Систематизација

УПУТСТВО ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Вероучитељи ће запазити да се овај програм православног катихизиса посадржају и структури разликује од класичних програма катихизиса у државнимшколама у периоду пре Другог светског рата, као и од оних који се и данас остварујуу црквеним школама, а самим тим и по циљу који би требало да се њиме постигне.

Класични програми катихизиса преузети су са Запада, као и сама формасавременог школства. Њихова суштинска карактеристика јесте у томе што полазе од

тога да се биће, постојање, темељи на природи и њеним законима а не на личности.У складу с тим, слобода (личност), како Бога тако и човека, није основ и узрокпостојања природе, већ је надградња и додатак већ постојећој природи и зато селичност поистовећује са јединком, индивидуом. Бог постоји, односно јесте то што

јесте на основу своје природе и својстава која та природа поседује: ума, воље, слободеи осећања. Постојање Божије је детерминисано његовом природом. Слобода Божија

је етичка а не онтолошка.Човек је икона Божија на основу истих ових приридних својстава која су му

дата од Бога ради самоусавршавања. Човек јесте то што јесте на основу својеприроде, али може да постане личност и то на основу тога колико самог себе

усаврши испуњавајући закон Божији подпомогнут датим му својствима. Идентитетсваког човека као личности зависи од њега самог и степена његове индивидуалне,моралне самоусавршености. На основу тога, могло би се закључити да ни Бог ничовек немају потребе за заједништвом с другом личношћу да би постојали и да би

били личности. Њихово постојање се темељи на њиховој природи. Аналогно овоме,човек нема потребе за заједништвом с Богом, односно с другом личношћу да бипостојао и био конкретна и непоновљива личност. Довољно му је да испуни закон ида на тај начин постане савршена личност.

(Схватање да се постојање човека темељи на природи, односно поистовећењењегове личности са индивидуом, или са субјектом, који себе логички одређује као

личност - самосвешћу, аутоматски ствара подлогу за раздељеност и сукоб између једног и многих, субјекта и објекта, што има негативне последице, не само по Црквуи њено постојање, већ и уопште за постојање.





Индивидуализам је за Цркву опасност јер дефинише личност као јединкунезависну од другог бића у свом постојању. Човек је личност само ако је независан у

свом постојању од другог човека и од Бога. Штавише, други је сметња за нашеостварење као апсолутне личности. То води ка разарању Цркве као конкретнезаједнице и њеног литургијског устројства и умножења нетрпељивости међуљудима.

Субјективизам поистовећује личност човека са његовим унутрашњим светом(осећањем, размишљањем, закључивањем) и противставља његову спољашњуактивност и видљиви свет том унутрашњем душевном свету. У Црквеном искуствуто значи развијање пијетизма као духовности на штету Црквеног, литургијскогпоретка. Индивидуализам, у спрези са субјективизмом, поистовећује човековоискуство света и Бога са његовим осећањима и индивидуалним искуством, што

ставља у други план, можда потпуно и елиминише, искуство Цркве као конкретнелитургијске заједнице.

Уздизање рационалног елемента у човеку као кључног у одређењу истине ипостојања поставља човека и његов ум као мерило истине и доводи у питање све оношто се логички не може потврдити. То води одбацивању свега што је натприродно,као што је, пре свега, постојање Бога и вера у Бога. Слобода личности, пак, у спрезиса индивидуализмом и субјективизмом, доводи до негирања сваког ауторитета истварања потрошачког менталитета код човека у односу према природи која гаокружује.)

Што се тиче схватања Бога и његовог односа према свету и човеку, Бог седоживљава у јуридичком смислу - као творац човека и његов судија. Хришћанскооткривење је скуп моралних норми и закона које Бог даје човеку, или приликомњеговог стварања - рођења, утиснувши их у људску природу, или, пак, прекоизабраних људи и на крају преко Христа. По тим моралним нормама човек треба дасе влада, због чега ће на крају бити награђен или осуђен.

Црква је схваћена као конфесионална институција која чува истиниту веру,учење, Св.Тајне и морални закон као средства спасења.

У контексту таквог схватања Цркве и односа Бога и човека у њој, циљкатихизиса јесте да ученици науче дефиниције вере, да приме благодат Божију

преко Св.Тајни, као и да се морално усаврше као индивидуе. Кроз то усавршавањеочекује се и аутоматско постизање друштвене хармоније и благостања у историји.

За разлику од тог класичног (схоластичког) програма катихизиса, програмкоји је овде дат има за циљ да врати стару литургијску катихизацију, која је биласвојствена источној хришћанској Цркви, а која значи увођење човека у Литургију каоличну заједницу Бога и човека у Христу кроз Крштење, односно сједињење с Богом,који се пројављује у свету кроз Литургију. Литургијско сабрање представља основпостојања света и човека, а не његову надградњу.

Таква катихизација претпоставља схватање бића, постојања, како Бога, тако ичовека, које се темељи на слободи као заједништву с другом личношћу а не на себисамом као јединки, односно на природи. Бог постоји зато што је заједница слободеконкретних бића, личности Оца и Сина и Светога Духа. Истовремено личност уБогу је носилац постојања природе а не обрнуто. Бог Отац као личност је узрок





постојања божанске природе. Међутим, Бог је личност, Отац јер постоји у заједнициса другим личностима, са Сином и Светим Духом. Личност да би постојала

претпоставља заједницу слободе, љубави према другој личности. Бог је вечналичност, Отац, зато што је у вечној заједница слободе, љубави са Сином и СветимДухом, као што су и Син и Дух вечне личности захваљујући заједници са Оцем,односно Бог постоји зато што је Св.Тројица.

Човек је створен по икони Божијој, што значи да је и човек такође личностчије постојање извире из заједнице с другом личношћу, с Богом. Међутим, будући да

је човек по природи створен то има за последицу да у његовом постојању природапредходи личности. Човек најпре постоји као природа па је тек нахнадно позван одБога да пројави своју слободу, да буде, да постане личност кроз заједницу с Њим.Личност и природа не сапостоје истовремено код човека као што је то случај код

Божијег постојања. Отуда код човека постоји проблем сукоба између природе иличности, као и сукоба између човека и другог човека и Бога. Природа човека, затошто предходи личности, зато што му је дата од другог постаје изазов његовојслободи. Постојање другог човека и Бога као датости и нама наметнутих, зато штоњихово постојање није производ наше слободе, ствара сукоб и одбојност премањима, а самим тим и проблем сапостојања једног и многих. Истовремено, будући да

је човек по природи створен из небића, он је потенцијално подложан смрти,угрожен је ништавилом. Човекова природа није вечна по себи, управо због тога што

је створена ни из чега, и зато не може бити сама себи извор бесмртности. Зато јекрајња последица створености човека смрт.

Међутим, човек може постати бесмртно биће - личност, апсолутно инепоновљиво биће - будући да му је Бог даровао слободу, али само под условом даслободу пројави као љубав према Богу и према другим људима. Једном речју, акопостоји на начин на који постоји Св.Тројица. Та могућност нам се открива у Христукао литургијском сабрању, зато што је Христос Бог, Син Божији који је постао човеки кроз човека се пројављује. То подразумева да је наша љубав према Богу љубавпрема другим људима, односно заједница слободе с Богом у Христу и преко Христазаједница са другим људима. У Христовој личности као литургијском сабрањуотелотворена је љубав Божија према нама која нас чини личностима, односнонепоновљивим бићима у којој и створена природа превазилази своје ограничености

које су последица њене створености. Хришћанско откривење је откривење Божанскеличности Сина, Христа, у коме створена природа превазилази смрт, и то каоЛитургијске заједнице, да би у заједници са Њим, тј. у Литургији и људи посталивечне личности.

Дакле, овај програм види основни циљ наставе православног катихизиса(веронауке) као увођење човека, а преко њега и читаве творевине, у личну заједницуса Богом у Христу, односно у Литургију као у нови начин постојања којим сепревазилази смрт. Другим речима, оваква катихизација има за циљ да створи новиначин постојања људи и природе, налик на постојање Бога који је Св.Тројица, а којисе сада пројављује у Православној Литургији, и на основу тога један нови етос, а ненову етику. Јер створена природа, па и људска, ограничена је и смртна и колико годсе усавршавала на основу моралних закона, она неће моћи да превазиђе својуограниченост, односно смрт. Да би превазишла смртност, потребно је да створена





природа постоји на други начин, уипостазирана у Христову личност, што сепостиже остварењем личне заједнице човека са другим људима у Литургији.

Међутим, да би се ово постигло, потребно је најпре да се код ученика изградисвест о бићу као заједници личности, односно о личности као заједници слободе садругом личношћу. То је посебно тешко постићи данас, зато што је формирана свесткод људи о томе да је биће утемељено на природи као индивидуи, док је личностсамо додатак природи и небитна је за постојање. Методе које треба користити уизграђивању свести о томе да је постојање израз заједништва личности, односно дачовек постоји само онда када своју слободу изражава као љубав према другојличности јесу: најпре, општа животна искуства, забележена и она која нису, којауказују да постојање човека извире из заједнице слободе, љубави са другомличношћу, и да личност сама за себе не може постојати; затим учење Цркве о

Божијем постојању као Светој Тројици и да је Бог вечна личност, Отац, зато што својуслободу постојања изражава као љубав према Сину и Св.Духу, као и литургијскоискуство хришћанског постојања, односно постојања Цркве које указује наонтологију као израз заједништва личности. Тек када се изгради свест код људи дапостојање природе и личности, односно постојање човека као апсолутно слободноги непоновљивог бића, једино извире из заједнице у којој се слобода поистовећује саљубављу према другој личности, односно да нас постојећим и личношћу чини другаличност својом љубављу према нама, може се прећи на то да човек једино узаједници с Богом у Христу, односно у Литургији постаје истинска личност ибесмртан по природи зато што је Бог, који нас својом љубављу чини личностима,

вечна личност.Приликом излагања литургијског начина постојања Цркве, као и њеног

доктринарног учења, поред историјског прегледа њиховог настанка и дефиниције,треба посебно ставити акценат на разумевање и усвајање ове онтолошке поруке којуЛитургија и Црквено учење садрже. На пример: на основу Литургијског постојањаЦркве, њене структуре, односа који човек у Литургији има према Богу, премадругом човеку и природи, треба показати да је заједница човека са Богом, другимљудима и природом, основ његовог истинског, бесмртног постојања и као природе икао личности, као и постојања целокупне творевине; на основу, пак, православногучења о једном Богу који је Св.Тројица, треба такође показати да је на метафизичком

плану извор бића, односно постојања природе, личност (Оца) која , пак, својеапсолутно слободно и вечно постојање изражава као љубав према другој личности(Сину и Духу) и да је литургијско постојање света, као постојање у Христовојличности, божански начин постојања, у коме створена природа превазилази својутрулежност и смрт и остварује истинско вечно биће. Истовремено, ова два аспектаЦркве, литургијски и доктринарни, треба довести у везу јединства, односноидентичности. То значи да се вера у Бога, знање о Богу, слобода, љубав, личност,поистовећују са литургијским постојањем човека.

Да би се избегла опасност да се истине вере погрешно схвате, или да сепоистовете са идеологијом, приликом реализације наставног плана и програма,вероучитељ треба да има стално на уму Литургијско искуство, односно Литургијсковиђење Бога, човека и природе и њихов однос. То значи:





- да је Бог у литургијском искуству заједница Личности, Оца, Сина и Св.Духаи да се нама објављује, открива преко Исуса Христа (односно преко заједнице

свештеника, ђакона и лаика с епископом) у литургијском сабрању;- да је човек у свом истинском постојању личност, онда кад је у заједници с

Богом, с другим човеком и са природом. Личност у литургијском искуству значиоднос слободе са другом личношћу, пре свега с Богом Оцем кроз Христапосредством Духа, који се пројављује у Цркви преко живих, конкретних људи. Отуда

је љубав човека према Богу у литургијском искуству поистовећена са љубављу премадругом човеку;

- да је природа саставни део бића човековог и да је и она створена за вечност ито као заједништво с Богом у Христу преко човека и његове слободе;

- да је литургијско искуство, као искуство Цркве, а не појединца, мерило

истине и као такво може се и логички дефинисати ради примене у разнимвременима и као одговор на разне животне проблеме.

Међутим, све ово, колико год било теоријски убедљиво, да би било и истинскои животно, треба неизоставно да укључи разлику између садашњег стања Цркве иесхатона, односно стања у будућем веку, када ће општим вскрсењем мртвих битиукинута смрт. То значи, да есхатон, као стање Цркве у будућем веку, даје истинитостсадашњим догађајима који се у њој збивају (по речима ап.Павла: ''Ако немаваскрсења мртвих, то ни Христос није устао'' 1.Кор. 15,13.) и да је истинско постојањеЦркве, односно створеног света, везано за догађај другог доласка Христовог, док јеЦрква, сад и овде, икона тога будућег догађаја. За разлику од старог схоластичког

програма који је под есхатоном, односно под Царством Божијим, подразумеваодуховну реалност у коју се доспева напуштањем овог видљивог света смрћу, нови

програм православног катихизиса, у складу са предањем источне Цркве, видипочетак Царства Божијег у Христовом уласку Духом Светим у историју и његовомваскрсењу из мртвих, које се наставља кроз Литургијски догађај. Зато остварењеЦарства Божијег значи преображај света и његовог постојања у Литургијски начинпостојања, односно остварење личне заједнице с Богом у Христу, која је залог забудуће васкрсење из мртвих и вечно постојање сваког човека као личности. Због тогаправославна катихизација људи, утемељена на литургијском искуству постојања,значи остварење личне заједнице људи с Богом у Христу, односно конституисање

конкретне Литургијске заједнице у сваком граду или широј области и њенопроширивање на све просторе где постоје људске заједнице, а која, при том, не укидасве остале позитивне људске делатности и службе. Другим речима, Литургијаоцрквењује, обожује историју, а не укида је.

Припремни период (1. и 2. разред основне школе)

Приликом конципирања и извођења наставе православног катихизиса у

припремном раздобљу важно је имати на уму комплекс релевантних психолошких одлика деце узраста од 7 до 9 година и њима саображавати приступ настави. Настава

је и у овом, и у свим осталим периодима, у функцији учениковог когнитивног и





афективног развоја, тежећи да задовољи не само актуелне, него и потенцијалнепотребе и могућности деце одређеног узраста, оне из «зоне наредног развоја» (Л. С.

Виготски), чиме се, поред информативног, формативног и практичног, остварује иизузетно важан развијајући циљ наставе.

Овај узраст карактерише се готово потпуном зрелошћу у развоју моторичких и сензорно-перцептивних функција. У когнитивној сфери постепено се превладаваопажајна датост, долази до развоја појмова и конкретних операција, с тим што јеспособност усмеравања селективне пажње још увек ограничена, као што је присутнаи незрелост у формирању појмова и операција. То подразумева ограничавање дозеинформација које се уводе током наставног часа и вођење спознајне активностиученика (подстицање на рад, награђивање постигнућа, усмеравање пажње, честоварирање активности, презентирање наставних садржаја по принципу малих

дидактичких корака и сл.). За наставу катихизиса од изузетног је значаја и чињеницада у односу на предшколски период сада наступају позитивне промене у афективнојсфери - долази до лакшег успостављања и одржавања контакта са вршњацима иодраслима, веће контроле над емоцијама, појачане фрустрационе толерантности,што пружа добру основу за остваривање комуникације са наставником и уученичкој групи. Док је у узрасту од 7 година још увек изразито присутанегоцентризам, као и неспособност да се усвоје ставови других, са 8 и 9 година детеразвија свест и осећање за личне односе типа «ја и ти», има потребу за стицањемпријатеља, за «најбољим пријатељем». Заједница се углавном доживљава кроз школуи игру са вршњацима, премда је за дете породица још увек «центар света», оно осећа

снажну потребу за сигурношћу у породичном окружењу. Бог се доживљава каоТворац космоса, као Биће које брине за нас и штити нас, а Богочовек Исус Христоскао Неко ко је био веома добар и ко је несебично помагао људима. Црква сепоистовећује са храмом. Молитва и црквене службе могу бити доживљене каообавезе које намећу одрасли, али се, с друге стране, спремно прихвата мистичнавредност молитве и њена делотворност.

Припремни период

Настава православног катихизиса у 1. и 2. разреду основне школе треба дабуде припрема ученика да прихвате да је постојање израз заједнице, односно да јеличност заједница са другом личношћу. Зато у настави треба користити она дечјаискуства која на ово указују. То се може остварити кроз приче, цртеже које ће децасама цртати и на којима ће увек бити представљена бића у односу, тј. целина оногашто се црта (нпр. родитељи, браћа, сестре, кућа, двориште све заједно; море и лађена мору с птицама и сунцем итд. преко дружења и организовања таквих врста игаракоје ће указивати на заједницу са другим као основу постојања. Да би се при томизбегла опасност од схватања да свака врста заједнице може бити основ истинскогпостојања, треба увек имати на уму и истицати литургијску заједницу као јединуистиниту јер се у њој остварује заједница с Богом у Христу, као и литургијскоискуство заједнице и литургијску структуру која је утемељена на слободи а не наприродним нагонима.





Појмове као што су: Бог, личност, слобода, љубав треба, такође, увек тумачитина основу искуства заједништва са другим човеком, односно литургијског искуства

заједништва. Кад говоримо о Богу, све треба тумачити у оквиру Литургије, њенеструктуре и радњи које се тамо одвијају. На тај начин ће бити избегнутаапстрактност која је страна деци овог узраста и постићи ће се то да се Бог сусреће ивиди кроз живе и конкретне чланове Литургије у једном догађају, што је суштинахришћанског учења о оваплоћењу Бога Сина, о томе да је личност заједница с Богому Христу као с другом личношћу и да је слобода љубав према другој личности.

1. разред

Конкретно, у 1. разреду треба наглашавати:

- искуство љубави које чини да свет који нас окружује не буде маса, већ да гачине конкретна и непоновљива бића. Пример за ово дат је у причи Љубав ууџбенику: Епископ Игњатије, Црквени словар, Завод за уџбенике и наставна средства,Београд, 2002. Слични примери могу се наћи у Егзиперијевој књизи Мали принц идругим сличним књигама, као и у оквиру непосредних људских искустава;

- да биће са којим смо у заједници љубави постаје извор и нашег постојања каоконкретне личности. Пример за ово дат је у причи Извор нашег живота у наведеномуџбенику.

Теме: Човек је икона Божија и Бог је створио свет из љубави треба објаснити нанаведеном примеру из приче Љубав у наведеном уџбенику. Ученицима треба

показати да кад човек неког заволи, односно кад оствари заједницу са неким, тада онза њега стварно и постоји, односно као да га човек својом љубављу ствара и то каоконкретно и непоновљиво биће. Ту моћ једино имају Бог и људи, с том разликом да

једино Бог може да ствара нешто из небића.Теме: Христос је посредник између Бога и света и Црква је заједница природе и људи

кроз Христа с Богом треба, такође, објаснити на основу искуства љубави премадругом бићу. Када човек воли једно биће, онда у њему гледа и сва остала. Бог Отацнајвише воли свога Сина, Исуса Христа, и у њему види све људе као своје синове. Свешто буде постало део ове заједнице Бога Оца и Сина, Исуса Христа, постаће драго иБогу и постојаће вечно. (Видети пример из приче Даровање у уџбенику. То треба

повезати са догађајем крштења којим улазимо у Цркву као заједницу Христа саБогом Оцем, односно да се крштењем конституише Црква, заједница са Христом, укојој постајемо синови Божији и зато браћа међу собом).

2. разред

Циљ наставе катихизиса у 2. разреду јесте да се код ученика развије свест да јеБог заједница личности и да се открива свету преко литургијске заједнице људи.Овај циљ треба остварити, пре свега, преко учениковог конкретног упознавања саЛитургијом и њеном структуром. Тиме се постиже неколико елемената који су одпресудне важности за правилно схватање и усвајање хришћанске вере:

- да је Бог заједница конкретних личности: Оца, Сина и Св.Духа;





- да Бог није идеја и апстрактан појам, већ жива личност, који је постао човек изато се среће преко човека у Литургији;

- да богољубље истовремено значи човекољубље.С друге стране, у овом разреду треба ученицима одмах указивати на

разлику између стања у будућности и стања у садашњости историје, односнобудућег и садашњег стања Цркве, преко дечјих искустава напредовања на основуостварења постављених циљева, као и на основу литургијског искуства. То значи дасадашње постојање и истину света треба утемељити на будућности. Нагласак,дакле, треба ставити на то да је истинска будућност света и човека у будућемЦарству Божијем и да је на основу структуре тога Царства утемељена и структураЛитургије (епископ окружен свештеницима и народом, односно Христос окруженапостолима и народом).

Тај циљ се може постићи, пре свега, описом Литургије као иконе будућегЦарства Божијег, али и преко дечијих игара које треба да буду тако организована даодсликавају будуће Царство Божије, као и преко дечијих цртежа.

Теме: Литургија као икона Царства Божијег и Литургија - откривање Бога требареализовати преко објашњења Литургије. Да бисмо показали да је Литургија иконабудућег Царства, треба указати на оне елементе по којима се Литургија разликује одсадашњег свакодневног живота (в. причу: Први пут на Литургији, у: Игњатије(Мидић), Православни катихизис за други разред основне школе, Завод за уџбенике инаставна средства, Београд, 2003., или сличне описе Литургије). Описом структуреЛитургије, као и радњи које се у њој збивају, треба показати да је Св. Тројица

присутна преко Литургије. Онај који приноси дарове и стоји на челу литургијскогсабрања, односно епископ, јесте икона Христова. Дух Свети нас повезује са Христом,односно са епископом, крштењем, а сама Евхаристија је преко Христа управљена каБогу Оцу. Једино Син Божији је постао човек, Исус Христос, и зато се он и види каочовек, епископ, док су Отац и Дух невидљиви, али зато на њих указује самаЛитургија, која без тог указивања не може да постоји. (На пример, не постојиЛитургија без сабрања народа око епископа које се остварује крштењем ирукоположењем, што указује на присуство Духа, као ни без приноса дарова и молби,које су упућене Богу Оцу).

Такође, у контексту литургијског искуства треба показати да су личност,

слобода, оствариви једино као изрази љубави према другим људима. (У ту сврхутреба користити приче које су дате у наведеном уџбенику, или њима сличне).

Темом Литургија као присуство и ишчекивање Христа треба да се објаснидијалектички однос између садашњег и будућег века присутног у Литургији,односно истовременост присутности и одсутности Христа. Да би се избеглаопасност од имитације као начина на који је Христос присутан у Литургији, иако јефизички одсутан, треба истаћи искуство личности, односно искуство заједницеслободе, љубави са другом личношћу. Христос као личност може бити присутанмеђу нама иако је физички одсутан ако смо везани за њега, ако га волимо изнадсвега (пример је дат у причи Чекајући Николу у наведеном уџбенику за 2. разредосновне школе).

Православна иконографија, архитектура, књижевност (житије светих), нашаепска поезија (посебно песме о Косовском боју) такође указују на будућност која је





присутна у садашњости, односно на то да вера у будућност опредељује збивања усадашњости. Иконе сликају будуће стање људи и природе у Царству Божијем. Исто

је садржано и у житијима светих. Православни храм архитектонски одсликаваЦарство Божије и његову структуру. За овај узраст довољно је указати на присутностцелине онога што се слика, да би се показала разлика између садашњег века ибудућег (на пример, у сцени Христовог крштења на реци Јордану у води се виде ирибице, што у природној стварности није случај, а што указује и на то да ће уЦарству Божијем и природа бити присутна. Треба указати, такође, наперсонификацију природе присутне у православној иконографији. Такав је, например, приказ света као човека у сцени силаска Св.Духа на апостоле, реке Јорданаи мора у сцени крштења Христовог, што је блиско деци овог узраста).

3., 4. и 5. разред

Период од 9 до 11-12 година, назван добом позног детињства, карактерише сестабилизацијом и у интелектуалном развоју, и у емоционално-социјалној сфери.Тада започиње етапа у коме се као основни развојни задатак може сматратиформирање идентитета личности, што би требало да се оствари до крајаадолесцентног периода. Ово је и доба развијања осећања компетентности и усвајањаодговорности, због чега је важно омогућити детету да стекне позитиван доживљајшколе и доживљај себе као способног за бављење многим активностима, обезбедитида његове активности буду праћене емоцијама радости и задовољства, као и свешћу

о томе да се његове спознајне потребе задовољавају на адекватан начин, у чему јенезамнељива улога православног катихизиса.

У овом раздобљу долази до завршетка развоја конкретних интелектуалних операција, и дете је у стању да их изводи у свим доменима знања. Оно је до извеснемере изградило технику учења и формирало мотиве; развијају се и први облицисамосталног интелектуалног рада које вероучитељ треба да подстиче - јављају сечиталачка интересовања, праве се збирке и албуми, пишу прве песме, истражујеприрода. У социјалној сфери наступа знатна стабилизација, што је веома повољанчинилац опште интелектуалне експанзије детета. Морални развој у овом периодуогледа се у постепеном развијању способности процењивања и вредновања мотива

нечијег понашања при изрицању суда о моралности/аморалности одређеногпоступка, за разлику од ранијих развојних периода, где је дете пажњу усмеравалоискључиво на сам поступак, а не и на чиниоце који су га условили.

Црква се углавном поистовећује са црквеним службама, а став премаприсусвовању њима умногоме је условљен степеном дечјег разумевања и активногучешћа. Представа о Богу остварује се на основу прилично примитивнограционализма својственог овом добу, уз напуштање реалистичких фантазијасвојствених претходном периоду. Деца спремно прихватају Божију свемоћ и правду,склона су да прихвате чињеницу да Бог постоји као и једноставна узрочно-последична објашњења, али тешко препознају присуство Бога у њиховомсвакодневном окружењу, у чему настава православног катихизиса има изузетнозначајну улогу.





3. разред

Реализацијом програма у 3. разреду треба да се покаже: да свет нијесамобитан, већ да га је створио Бог Отац слободно, из љубави, и то као конкретневрсте и бића и да постојање света зависи од воље другог, односно од Божије воље.Овим се постиже веома важан услов за даље разумевање хришћанске науке, а што сеогледа у следећем:

1. Чињеницом да је Бог створио свет слободно, указујемо на то да је биће,односно постојање природе, израз слободе једне личности, односно личности Бога.Тиме се биће, односно постојање, ослобађа нужности, тј. природнедетерминисаности и постаје израз слободе личности.

2. Будући да је Бог Отац створио свет из љубави, то значи да је тај свет Богу

врло драг и да га је створио да буде вечан. Зато уништавање природе значи грех имржњу према Творцу.

3. Стварање света ни из чега, као скуп конкретних врста и бића која сураздељена међу собом временски и просторно, указује да су створена бића другеприроде у односу на Божанску (нису створена из Божије природе, створена су ни изчега) и да су зато смртна по природи. Свет, зато што је створен ни из чега, не можепостојати сам за себе, мимо заједнице са Богом, зато што створена бића немајуприродних сила које би могле да их држе у бескрајном постојању, осим Божије воље.Раздељеност бића по природи указује на присутност смрти унутар створенеприроде јер смрт није ништа друго до природна, просторно-временска раздељеност

једног бића од другог, и зато њено превазилажење претпоставља јединствостворених бића и међу собом.

4. То што је Бог на крају створио човека по "икони и подобију Божијем",указује на то да природа не може вечно да постоји без човека, односно без личности,да је човек створен са циљем да он сједини сва бића међу собом и да их сједини саБогом тако што ће се сам сјединити с Њим. Човек је икона Божија и разликује се одсвих других бића зато што је слободан - личност, односно што има моћ да прекослободе, изражене као љубав према другим бићима, чини та бића апсолутним,непоновљивим и делом своје личности. Истовремено, човек као личност, тј. у

заједници слободе изражене као љубав према Богу, постаје и део Божије личности, а

преко човека то постаје и читава природа. У том искуству љубави према другојличности човек је једино биће које види ограниченост и смртност створене природе,односно њену угроженост небићем. Зато тежи да такво стање превазиђе, услед чегасе јавља потреба за Богом и заједницом с Њим, али из такве тежње проистиче истварање историје, уметности, односно стварање цивилизације.

Овде би, на основу чињенице да је Бог, створивши човека, дао заповест Адамуда не једе од дрвета познања, требало указати још и на то да је лично сједињењестворене природе с Богом, а самим тим и њена бесмртност, зависило и од човека ињегове слободе, а не само од Бога. Односно, да савршенство света, његовабесмртност, није дата природи од Бога на почетку, приликом стварања природе,

односно није уметнута у створену природу по природи, већ је дата као могућностпреко човека и његове слободе, под условом да то човек слободно и прихвати.





За реализацију овог програма треба користити: дечја искуства која указују нато да кад нешто из љубави направимо, онда је то за нас најлепше; да нам је увек

тешко кад се растајемо од оног кога волимо, као и да кад волимо неког, непримећујемо да нам нешто недостаје, односно у тој личности као да је све садржано.Треба градити свест о томе да је вера човека у бесмртност основ целокупне људскепрогресивне цивилизације. У реализацији програма треба пре свега имати на умулитургијско искуство постојања света, као заједнице с Богом преко једног човека,Исуса Христа, начелника на Литургији.

Теме: Бог је створио свет као конкретне врсте ни из чега и Последице створености по природу... треба реализовати на основу описа стварања датог у Св.Писму СтарогаЗавета (1 Мој.1-2). Треба указати ученицима на то да је Бог створио елементеприроде (воду, ваздух, земљу, светлост) посебно, сва небеска тела посебно, као и

сваку животну врсту посебно. Треба указати, такође, на чињеницу да је све тостворено у различитим временским раздобљима, односно да бића нису истовременау постојању. Ово је важно због тога што ће ученици касније моћи да закључе да јесвет по себи и својој природи потенцијално смртан (временско-просторнараздељеност међу бићима) ако нема некога ко ће га ујединити чувајући његоверазлике, као и то да је разлике међу бићима и врстама створио Бог и да то имаонтолошке последице по бића, те смо зато и ми дужни да их поштујемо и чувамо.

Тему Стварање човека... треба обрадити такође на основу Св.Писма, али зањено тумачење треба користити и другу помоћну литературу. Оно што је важно даученици уоче у вези са стварањем човека јесте то да је човек у природној вези са

свим оним што је Бог претходно створио, као и да се разликује од свих створених бића. Та разлика се огледа и у томе што је човек слободан, а та слобода семанифестује на тај начин што човек жели да постоји слободно у односу на природукоја га окружује, као и у томе да кад човек воли једно биће, онда жели да то бићебуде вечно, односно бесмртно, и зато се не мири са његовом смрћу и губитком; да јечовек створен на крају и да има свој задатак због кога је створен, а то је да се брине освим створењима, да их сједини са собом, а на крају и са Богом, на тај начин што ћеон сам бити у јединству с Њим.

Тему Евхаристија као свет у малом треба реализовати кроз опис литургијскеструктуре на основу кога ће се закључити да је човек створен са циљем да уједини

сву природу и да је преко себе сједини са Богом чиме ће се превазићи смрт уприроди, што значи да је човек створен да буде свештеник у природи. ОписЛитургије треба довести у везу са описом стварања света и човека који се налази у1.Мој.1и2.

Православна иконографија природу увек доводи у везу са човеком изависност од човека. Показујући иконе ученицима, треба указати на оне елементекоји то потврђују. Природа никад није насликана као самостална, већ су, на пример,планине, као и дрвеће, увек нагнути ка центру иконе где је Христос или неко одсветитеља.

4. разред





Циљ наставе у 4. разреду јесте да ученици стекну знања о томе да постојањесвета има свој циљ. Тај циљ је есхатолошка као литургијска заједница: јединство свих

створених бића међу собом и на крају с Богом, преко Богочовека Исуса Христа. Циљзбог којег је све створено и зашто је створено на овај начин, откривен нам је каоЦрква, односно као конкретна литургијска заједница.

Овим се постижу врло важна знања:- да се истина света смешта у есхатон као заједницу свих створених бића с

Богом Оцем преко Христа и да је она мерило свих историјских догађаја у којимасуделује Бог, а Бог суделује у оним историјским догађајима који воде ка овом циљу;

- да је Литургија икона Царства Божијег које ће се тек у будућностиостварити;

- да је човек одговоран за историју и постојање природе и да ту одговорност

истински остварује једино ако живи таквим начином живота који је утемељен набудућем Царству Божијем и његовој структури;

- да су Бог и човек у Христу, односно у Литургији, неодвојиви, јер Бог прекоХриста суделује у остварењу будућег Царства Божијег, односно Бог преко људи, којису чланови Цркве као литургијске заједнице, чини присутним то Царство уисторији, јер Литургију конституише Дух Свети.

Наведена знања биће потребна и у контексту каснијег упоређења оваковиђене истине света с проблемом греха и смрти, односно у расветљавању питањаколико литургијски начин постојања реално пружа одговор на проблем смрти. Јер,ако се анализира смрт сваког бића понаособ, она је присутна зато што је природа

сваког бића смртна, а то је због тога што је она створена ни из чега. Носиоци, пак, теприроде, тј. конкретна бића, пре свега људске личности, својим природним рођењемуказују на чињеницу да природа постоји и пре њих , јер они пре рођења нисупостојали док је људска природа постојала и пре њиховог рођења. На тај начин свисмо наследници смрти зато што смо наследници природе. Истовремено овачињеница указује и на разлику између природе и личности код човека, као и на тода је постојање сваког човека по природи изазов његовој слободи. Овај проблем семоже превазићи једино кроз једно ново рођење, Крштење, где је вечно постојањеприроде израз наше слободе изражене као заједништво с Богом у Христу. Наглобалном плану, смрт прети читавој творевини све дотле док је она одвојена од

Бога, односно док не постоји слободно у односу на своје законе кроз једну личносткоја је сједињује с Богом. Литургија је икона постојања створене природе у личностиХристовој, односно њеног слободног постојања, а слобода се изражава као љубавпрема Богу и према другим људима и бићима, превазилази се смрт и остварује себесмртност за сву природу.

Теме: Циљ због кога је Бог створио свет и Првородни грех треба реализовати прекоописа Литургије, која садржи све: целокупну природу кроз природне дарове, хлеб,вино, уље, воду; молитве којима се молимо за благорастворење ваздуха, за изобиљеплодова земаљских... итд; људе који су сви сједињени у Христу и постоје слободно одприродних закона и окренути ка Богу Оцу. Објашњавајући службу епископа(свештеника) у Литургији, треба указати на задатак првоствореног човека Адама уприроди, а самим тим и свих људи, да је човек створен да буде свештеник у природии да сједини природу с Богом Оцем, као и на суштину човековог пада, односно





греха, која се огледа у одбијању човека да то учини. Последица тога греха јесте смрту природи као разједињење свега на саставне делове и опасност да се природа врати

у небиће, али која није казна Божија, већ остајање природе, злом вољом човека,несједињене с Богом, тј. постојање природе у човеку Адаму на основу њених законакоји јој проузрокују смрт. (Као потврду да природа не може постојати сама за себе,без заједнице личности, односно слободе човека која се изражава као љубав премаБогу, треба навести искуство личности и како ствари и природа изгледају у томискуству. На пример, треба указати на искуство да кад нам неко кога волимо изљубави подари било коју ствар, она за нас постаје значајна, иако дотад нисмо нипримећивали да постоји. Као помоћну литературу треба користити студију:Ј.Зизиулас, Твар као евхаристија, као и друге сличне студије).

Теме: Литургија је заједница у Христу... и Црква као икона будућег Царства треба,

такође, реализовати преко описа Литургије указивањем на то да је Литургијахристоцентрична, односно да се сви у Литургији сједињују преко епископа, каопреко Христа, са Богом, као и на то да Литургија почиње речима: "БлагословеноЦарство Оца и Сина и Св.Духа" и да све у њој указује на будуће Царство. (Зареализацију ове теме треба користити: Ј.Зизиулас, Евхаристија и Царство Божије, каои другу сличну литературу.)

5. разред

Циљ наставе у 5. разреду јесте да ученици на примеру старозаветне историје

уоче да Бог није одустао од остварења свог првобитног плана о свету, који се огледау сједињењу свих створених бића са Богом преко човека, и поред тога што је то првичовек Адам одбио да испуни. Бог је после греха првог човека променио начиностварења тог циља, али је циљ због кога је свет створен остао исти. Конкретнареализација тога циља почиње од избора Аврама и благосиљања јеврејског народа уњему, што означава почетак Цркве која има исту структуру као будуће ЦарствоБожије.

Ови старозаветни догађаји, којима почиње остварење Царства Божијег уисторији, показују, међутим, и то да се и у новом начину остварења Царства Божијегне заобилази човек и да Бог такође остаје при томе да апсолутно поштује слободу

човека, да се преко њега и његовом сарадњом то Царство и оствари, као што је то биослучај и са првим човеком Адамом.

Кроз старозаветну историју почиње, међутим, да се назире и то коју је личностодабрао Бог да уместо првог Адама буде та спона између Њега и света како би се тајплан испунио, као и то на који ће се начин то сада остварити. Старозаветни догађајии старозаветна Црква типови су и праслика оваплоћења Сина Божијег који ћепостати нови Адам, његовог страдања и васкрсења, као и новозаветне ХристовеЦркве.

Десет Божијих заповести дате су јеврејском народу да би регулисале односстарозаветне Цркве са Богом, као и односе међу члановима Цркве.

На основу позива Божијег Авраму и оснивања старозаветне Цркве, требапоказати да се и старозаветна Црква, као новозаветна, темељи на вери у Христа и





будући догађај сабрања око Њега и сједињења с Богом у њему, што ће донетибесмртност свима и целој природи.

Овај програм треба реализовати читајући кључне одломке из Старог Завета итумачећи их из перспективе будућег Царства Божијег, односно из перспективеновозаветних догађаја, као што и новозаветне догађаје треба тумачити изперспективе другог доласка Христовог и Царства Божијег. На овај начин ћемоуказати ученицима на спасење као историјски процес: Стари завет је сенка, Нови јеикона, а истина је стање света у будућем веку (Св.Максим Исповедник).

Тему Припрема света за долазак Сина Божијег треба реализовати препричавањембиблијске историје од пада Адама до позива Авраму да напусти родитељски дом ипође за Богом. Овде треба указати ученицима на то да се Бог не пројављује у светукао индивидуа, већ кроз историјске догађаје и да су то они догађаји који својом

структуром и елементима указују на будуће Царство Божије.Теме: Избор Аврама... и Аврам и јеврејски народ као праслика Христа и Цркве,

треба, такође, реализовати препричавањем библијске историје везане за Аврама иупућивањем на следеће моменте: да је Аврам, на основу веровања обећању Божијем,пошао за Њим, без обзира на то што су многи догађаји могли указивати на то да сето обећање неће испунити; да је покушај Аврама да жртвује свог сина Исака изразапсолутне везаности Аврама за Бога, односно вере у Бога и његово обећање; да Богне жели жртву Исакову (из чега би требало извести закључак да се ниједно дело,уперено против човека и његовог живота, не може оправдати Богом), као и намоменат да је Исак праслика Сина Божијег и његове жртве за спасење људи, која

подвлачи Божију љубав према нама.Треба указати, такође, и на то да библијска историја под избором Аврама

подразумева многе, читав један народ, као и на то да имена ''Израиљ'', ''слугаБожији'' истовремено означавају једног и многе. Ово треба довести у везу са Христоми Литургијом, Црквом где се под Христом подразумевају истовремено један и многи.Та знања ће послужити ученицима да касније лакше разумеју онтологију личности -

један као заједница многих.Тему Десет Божијих заповести треба реализовати на основу старозаветног

описа давања заповести Мојсију на гори Синају, указујући да суштина овог закона

није његово индивидуално упражњавање и испуњење, већ да он има смисао у

односу човека према Богу и другом човеку, односно да прописује шта не требаучинити другом човеку, на основу чега се подвлачи значај другог, Бога и човека, заживот нас самих.

Упоредо с библијском историјом, глобална светска историја показује да људи,будући да су иконе Божије, не престају да теже бесмртности. То се види крозстварање разних религија, митова, али и философије и науке, као и културе иуопште цивилизације, које све имају као крајњи циљ налажење начина да сепревазиђе смрт. Ово треба искористити и покренути у настави дијалог измеђухришћанског виђења истинског постојања света, односно начина на који се можеостварити бесмртност за све људе и за сву природу, и савремених религијских инаучних теорија о решењу проблема смрти. Нагласак треба ставити на литургијскоискуство превазилажења смрти, с назнаком да хришћанство остварење ове тежњевиди у слободи Бога и слободи човека и њиховом личном јединству, док





нехришћанске теорије нуде решење утемељено или на свемогућству Божијем инужности, или на створеној природи, односно на тражењу лека против смрти у

природи.

6., 7. и 8. разред

Од 11./12. до 14./15. године дете је на почетку адолесцентског периода, којидоноси убрзане психичке промене и целовито преструктурирање личности.Интелектуални развој је у знаку појаве формалних операција и развоја способностименталне комбинаторике, хипотетичко-дедуктивног и експерименталног мишљења,а изражена је и диференцијација способности (вербалних, нумеричких, практичних,

уметничких и сл.). Ученици старијих разреда основне школе одликују се и већомширином интересовања, код њих се формирају и индивидуални стиловиинтелектуалне делатности и мишљења. Међутим, у овој етапи развоја спознајнаинтересовања, која су била доминантна у позном детињству, одлазе у други план:дете се све више окреће властитој личности и односима са социјалном средином.Квинтесенцију ране адолесценције чини откривање свога унутрашњег света: то јевеома важно, радосно али и драматично откриће. Напоредо са свешћу о властитој

јединствености, непоновљивости, различитости од других, расте и осећајусамљености. У овом узрасту трага се за смислом живота, развија рефлексивност,склоност ка критичком преиспитивању вредности, - а нема предмета који у толикој

мери задовољава потребе за откривањем смисла живота као православни катихизис.Представа о себи у овом узрасту по правилу је повезана са представом о «нама», тј. отипичном вршњаку свога пола, мада никада не долази до потпуне идентификације- задржава се потреба за аутентичношћу и оригиналношћу. Почетак адолесцентскогдоба доноси и побољшање комуникативности, друштвености, развој моралне свести.Много се полаже на пријатељство, које у овом добу представља најзначајнији видемоционалног везивања и интерперсоналних односа. Па ипак, изграђивање осећајаза заједницу није лишено одређених тешкоћа: наиме, премда ученици старијих разреда основне школе лако успостављају контакте, њихова комуникативност често

је егоцентрична по свом карактеру, а жеља за експонирањем и самореализацијом

снажнија од интересовања за саговорника. Манифестују се и тежње ка доминацији,компетитивност, инсистирање на својим ставовима и вредностима за друга идругачија схватања - превазилажење ових особина у кључу педагогије сарадње један је од битних васпитних садржаја православног катихизиса. Ово је и добаубрзаног развоја моралне свести, које се карактерише преласком одконвенционалног (оријентација према спољашњим нормама понашања) кааутономном моралу, заснованом на унутарњем систему начела. Изузетно је битноимати на уму чињеницу да, иако су веома осетљиви на морална питања,адолесценти показују отпор према директним моралним поукама: они имајупотребу да чују мишљење одраслих о томе како ваља поступити у извесној

ситуацији, које су моралне димензије овог или оног чина, али одбацују ауторитарнонаметање мишљења, «доцирање». Полно сазревање доноси и откривање сопственогтела, потребу за општењем са супротним полом, прва љубавна искуства. Све то рађа





осећај одраслости, који је у колизији са социјалном улогом ученика, истом као упериоду детињства; ово изазива узрасне конфликте и ремећење емоционалне

равнотеже карактеристичне за претходну етапу у развоју.Овом узрасту, даље, својствен је и буран естетички развој, раст нивоа укуса иуметничких преференција, у чијем изграђивању важан удео може да има и наслеђеправославне духовности, уколико се у настави катихизиса овоме поклониодговарајућа пажња. У развоју вере присутна је велика интелектуална конфузностпри преласку са раније религиозне фантазије на много реалистичнију теологију.Постоји неопходна потреба да се, с једне стране, у раније, типично детиње представео Богу као чудотворцу, унесу и нека дубља и одуховљенија значења, да се уочи везаизмеђу Бога и тварног света, Бога и човека овде и сада, и с друге, да се Господ ИсусХристос не доживљава само као историјска личност, него да се успостави активни

лични однос са Њим. У погледу односа према Цркви, значајно је да су ученици овогузраста способни да разумеју значење обреда, да све више осећају потребу заактивним укључивањем у црквени живот и идентификацијом са неколикопријатеља који су чланови Цркве или са неким одраслим човеком (епископом,свештеником, монахом) који им је идеал у оквиру Цркве. Они боље разумеју и значајСветих Тајни у односу на потребе нашег свакодневног живота, њихове личнемолитве постају дубље и аутентичније и не везују се искључиво за своје, него и запотребе других људи.

6. разред

Циљ наставе у 6. разреду јесте да се покаже да је Син Божији постао новиАдам, преко кога се остварује јединство створене природе и Бога. У контекстудогађаја везаних за Христа треба ученицима скренути пажњу на слободу, како Бога,тако и човека, као кључног елемента у остварењу јединства Бога и тварне природе укоме створена природа превазилази смрт. Треба нагласити, такође, да се у случајуХриста слобода човека у односу на Бога изражава као вера у Бога Оца и његовообећање, односно као љубав према Богу Оцу која кроз Литургију чини присутним уисторији оно што нам је Бог обећао да ће се десити на крају, а то је Царство Божије.Ово треба довести у везу са дефиницијом вере код ап. Павла (Јев.11,1 и даље), коју он

поистовећује са љубављу, односно са Литургијском заједницом (1Кор. 12-13).Теме: Тајна Христова..., Христос је Син Божији који је постао човек..., треба

реализовати кроз опис Христовог живота забележеног у Јеванђељима и одлукама 1. и4. Васељенског сабора, али виђеног, протумаченог из литургијске перспективе. Тимесе показује да је догађај "Христос" истовремено јединство многих преко једног првогс Богом, као и то да је Исус Христос конкретна личност у којој је поново оствареназаједница створене природе с Богом, због чега је Исус Христос једини спаситељсвета, присутан у догађају заједништва с Богом и са људима. На овај закључак насупућује литургијско виђење Христа. На овај начин Христос престаје да будеиндивидуа, и постаје оно што јесте - личност која да би постојала претпоставља

заједницу с Богом, с другим људима и с природом, на шта указује литургијскидогађај.





Теме: Рођење Христово..., Улога Бога у спасењу..., Улога човека у спасењу... иХристово страдање и васкрсење, треба, такође, реализовати на основу сведочанстава

забележених у Св.Писму Новог Завета, а затим и на основу светоотачких тумачења,уз наглашавање да је кључни елеменат у Тајни Христовој слобода, како Бога, тако ичовека, и то слобода која се изражава као љубав према другом.

Зачеће Господа Исуса Христа од Духа Светог и Марије Девојке указује на то да је овај догађај акт слободе, како Бога, тако и човека. Марија је на иницијативу БогаОца слободно пристала да роди Сина Божијег као човека(в.Лк.1,34-38). Ово јепосебно важно напоменути због тога што се и овде уочава да Бог, приликомсједињења створене природе са њим у Христу, поштује човекову слободу (у овомслучају то је била Марија Дјева), као што је поштовао и слободу првог човека Адама.Док је први човек Адам своју слободу изразио као одбијање заједнице с Богом,

Богородица је слободно прихватила ту заједницу.Рођење Исуса Христа враћа нас на догађај стварања првог човека Адама. Бог је

створио човека и обдарио га слободом и тако је настао први човек Адам као личност,као биће заједнице с Богом. Код рођења новог Адама, Христа, Сина Божијег, другаличност Св.Тројице узела је људску природу од Марије Дјеве. Христос је, дакле,постао човек без учешћа мужа, што указује да је Он, од самог рођења, као човек бићезаједнице слободе Бога с човеком. Зато је Христос Богочовек, потпуни Бог и потпуничовек, и једино у њему и преко њега, људи могу доћи у јединство с Богом. ИсусХристос је, дакле, нови Адам и једини спаситељ света зато што је у Њему створенаприрода поново сједињена с Богом.

За разлику од првог човека Адама, који је слободно одбио да остане узаједници с Богом (у чему је и суштина првородног греха), нови Адам, Христос, одпочетка до краја остао је у заједници са Богом и поред свих искушења. На то указујечитав земаљски живот Исуса Христа - почевши од кушања у пустињи, па све доњеговог страдања на крсту и смрти.

Страдање Христа као Сина Божијег и човека јесте израз његове слободе каољубави према Богу Оцу. Јер, Христос као човек слободно, из љубави према Богу Оцу,иде у смрт. Овде треба нагласити улогу личности ( човека) у спасењу природе одсмрти.

Васкрсење Христово из мртвих је израз слободе, љубави Бога Оца према

Христу. То је исказано тврдњом апостола да је Бог Отац Духом Светим васкрсаоИсуса из мртвих, да га је васкрсао слободно, из љубави.

Међутим, у контексту васкрсења Христовог треба посебно скренути пажњуученицима на то да Христос не васкрсава сам, већ да њега васкрсава Бог Отац. Изовога треба извести закључак да васкрсење, односно вечни живот створене природеније ствар природе, него личности и то Христове личности. Васкрсење Христово језалог свеопштег васкрсења да ће нас Бог Отац Духом Светим на крају све васкрснутиу Христу и ради Христа.

Дакле, Тајна Христова, у којој је сједињена тварна природа са Богом и такоспасена од смрти, јесте јединство Бога и човека утемељено на слободи.

Да бисмо указали на сличности и разлике између Христа као новог Адама истарог Адама, треба из Старог Завета користити опис стварања и живота првогчовека Адама, као и литургијско виђење улоге Бога и човека у спасењу света.





На примерима православне иконографије који показују Христов живот требауказати на наведене чињенице да је Христос и Бог и човек и да је Христос као

личност везан за Бога Оца. (На пример, у сцени рођења Христовог, јасно се види даХристос није обично дете, већ Син Божији; Христос у наручју Богородице, заразлику од ренесансног приказивања ове сцене, где се Христос нимало не разликујеод обичне новорођенчади, приказује се као онај који благосиља и од кога зависипостојање свих нас, па и Богородице, а не обрнуто, итд.).

7. разред

Реализацијом наставног програма за 7. разред треба да се постигну следећициљеви:

- да се код ученика изгради свест о томе да је носилац постојања природеличност;

- да је личност израз заједнице слободе с другом личношћу;- да је Црква у својој литургијској пројави икона начина постојања Св.Тројице,

односно постојања човека као личности- као иконе Божије.Да би се ово постигло, потребно је најпре детаљно изложити православно

учење о Богу као Св. Тројици, а затим и саму структуру Литургије.Тема Бог у кога хришћани верују јесте Св.Тројица... треба да има следећу

садржину: Бог у кога хришћани верују јесте Св.Тројица: Отац, Син и Свети Дух,односно Бог је конкретна личност, Отац, Син и Св.Дух, а не безлична виша сила,

или пак, безлична природа. Божанска природа не постоји безлично, већ каоконкретне личности: Отац, Син и Св.Дух. Да бисмо ово показали, треба се позватина реалност нашег постојања, односно људске природе, која једино постоји каоконкретна личност: Милан, Марко, Милица итд.

Међутим, кад говоримо о Божанским личностима, Оцу, Сину и Св.Духу, неговоримо о три Бога, о три Божанске индивидуе, које су међусобно раздељене поприроди, као што је то случај с нама људима, где кад говоримо о човеку, говоримо омногим људима. Божанске личности су нераздељиве међу собом по природи. Затошто нису створене, односно зато што Божанска природа није створена, не постоји нивременско-просторна дистанца између постојања Оца и постојања Сина и Духа.

(Примера ради, не постоји прво Отац као јединка, као индивидуа, који је каснијеродио Сина као јединку да би њихове природе биле раздељене, као што је случај снама људима, већ су обојица исте природе и савечни су). Једна Божанска природапостоји цела, нераздељива, у свакој од три личности: у личности Оца, у личностиСина и у личности Св. Духа, односно то су три личности, три савечна конкретнабића.

Узрок Божијег постојања, односно постојања Св.Тројице, јесте Отац. То значида у Богу не претходи природа у односу на личност, односно не постоји прво једнабезлична заједничка природа из које се рађају Отац, Син и Св.Дух као конкретнабића, већ личност Оца чини божанску природу постојећом и Он рађа Сина и исходиСв.Духа. (Слично људима који се не рађају из једне безличне људске природе, већ одконкретних личности које су носиоци постојања те природе.)





Овим се подвлачи да је постојање божанске природе слободно постојање, збогтога што је њено постојање израз слободе личности Оца. Јер, мимо личности Оца не

постоји божанска природа. Отац слободно постоји, жели и постоји, и зато је ЈеданБог Отац, једна конкретна личност, а не безлична божанска природа.

Што се, пак, тиче личности, она не може да постоји сама, без заједнице сдругом личношћу. Отац је Отац у заједници са Сином. Ако нема Сина, нема ни Оца.Божија слобода постојања као Оца изражава се као љубав према другој личности,односно изражава се на тај начин што Отац вечно рађа Сина и исходи Св.Духа. ЈеданБог је Отац који је истовремено и Св.Тројица као заједница љубави Оца са Сином иСв.Духом. Постојање личности Оца, која је носилац постојања природе у Богу,претпоставља постојање Св. Тројице. То има за последицу да се у Богу личностпоистовећује са слободом, односно с љубављу према другој личности, и стога је Бог

љубав зато што је Св.Тројица, као и то да постојање једне конкретне личности неискључује многе, већ напротив, постојање многих је претпоставка постојања једнеконкретне личности.

Теме Антрополошке последице вере у Бога као Св.Тројицу и Кроз Литургију се пројављује Св.Тројица треба реализовати тумачењем одељка Св.Писма Старог заветакоји говори о стварању човека као иконе Божије и опис Литургије.

За Оце Цркве човек је икона (слика) Божија. По природи човек је створен изато његова природа подлеже ограничењима и на крају смрти. Но, и поред тога,човек је створен слободан. То значи да је призван да постоји не на начин на којипостоји његова природа, већ слободно у односу на своју природу, односно, човек је

позван да своју слободу изрази као љубав према другој личности, односно премаБогу, и да тако постоји слично Богу. На овај начин човек би ослободио своју природупоследица њене створености, односно детерминисаности постојања, и обожио би се.Слично Христовом начину постојања.

Литургија указује на то да се у литургијском искуству Бог открива као Отац,Син и Св.Дух, као три конкретне личности, које се познају и пројављују односомкоји имају једна према другој. Христос, Син Божији, јесте онај који приноси дарове.Он их приноси Богу Оцу, док је Дух Свети онај који сабира многе људе око Христа,односно, Дух се пројављује као онај који конституише Литургију кроз Крштење,Миропомазање и Рукоположење. Истовремено треба указати ученицима на то да се

Св.Тројица овде пројављује преко људи и њихових служби које они пројављују уодносу један према другом. Овим се показује да је човек икона Божија и да се Бог несреће другачије осим преко човека у литургијском догађају.

За остваривање овог програма треба користити: Св. Писмо Старог и Новогзавета, литургијско искуство откривења Бога, литургијски начин постојања човека,као и помоћну литературу: Св.Григорије Ниски, О стварању човека; Св.МаксимИсповедник, Тумачење 14.беседе Св.Григорија Богослова у И. Мидић, Сећање на будућност, Београд 1994; Ј.Зизијулас, Допринос Кападокије хришћанској мисли; А.Шмеман, За живот света, Београд 1981., и др.

8. разред





Циљ наставе у 8. разреду јесте рекапитулација целокупног градива изпретходних разреда с посебним истицањем следећих елемената:

- да је метафизичко начело постојања Бог, односно да истинско биће требатражити у Богу који је Св.Тројица;

- да је онтолошко начело на основу православног учења о Богу као Св.Тројициличност, а не природа;

- да је личност заједница слободе са другом личношћу;- да је човек створен као личност и да је позван да постоји на начин на који

постоји Св.Тројица ако жели да превазиђе ограничења своје природе, што сеостварује у Христу, односно у Литургији.

Схватање човека као личности, односно као апсолутног и непоновљивог бића,извире из хришћанске триадологије. До појаве хришћанства, свету није био познат

појам човека као личности. Старојелинска философија, ма колико била узвишена,појединачној личности никад није давала онтолошку улогу. Конкретног човека,односно појединачну личност, посматрала је као део општег бића. Личност је билаподређена природи. Захваљујући хришћанству, личност је добила онтолошкуважност и то је тековина којом се данас служи, не само хришћански свет, већ светуопште.

Међутим, за хришћане личност није индивидуа. Једна личност једнако јениједна личност. Личност извире из заједнице слободе са другом личношћу.Истовремено, личност није део природе, већ је носилац постојања целокупнеприроде. (Да бисмо ово показали, треба се позвати на искуство љубави према једној

личности и искуство губитка те личности. Кад заволимо једног човека, онда у томискуству откривамо да је он апсолутно и непоновљиво биће, личност. Кад изгубимоличност коју волимо и за коју смо везани, онда као да се за нас са њом губи читавсвет. Пример како мајка гледа на губитак свога детета, а како гледају други на тајисти догађај, може послужити као средство за боље објашњење ове проблематике.Мајка гледа на своје дете као на личност, зато што га неизмерно воли, и због тога јењегова смрт за њу ненадокнадив губитак, док је за оне који нису остварили никаквуличну заједницу са дететом оно индивидуа, тј. оно је само део људске врсте и затоњегов губитак другачије виде, односно у догађају смрти не виде никакав губитак,него само природан процес.)

Теме Учене о личности... и Разлика природе и личности треба реализовати уконтексту триадологије како је изложена код православних отаца: Василија Великог,Григорија Богослова и других. Као помоћну литературу за разумевање овог учења,треба узети чланке Ј.Зизијуласа, Допринос Кападокије хришћанској мисли у Православна Теологија, Београд, 1995; и Од маске до личности, Београд, 1989. и сл.

У контексту излагања Божијег постојања, а касније и постојања људи, требапосебну пажњу обратити на разлику између природе и личности у Богу, односно учовеку. Природа је нешто опште, заједничко свим личностима. Личност је начинпостојања природе. Природа указује на то да нешто јесте, да нешто постоји, докличност указује на то како нешто јесте, односно на који начин то нешто постоји.

Својства Божанске природе су нествореност, бесмртност, неограниченост,недељивост, док су створеност, индивидуализам, растављеност, састављеност,смртност својства створене природе. Али, од личности зависи на који ће начин





постојати природа и да ли ће превазићи своју детерминисаност. Тако, на пример,Бог је по својој природи бестелесан, нестрадалан, али је ипак ради нас и нашег

спасења, постао човек и страдао. Из овога произлази да је личност носилацпостојања природе. Природа без личности не постоји.

Тема Човек као личност треба да буде логичан закључак да је и човек личностзбог тога што је створен као икона Божија. Човек је створен по икони Божијој, а тозначи да је створен као личност. Слика Божија у човеку тиче се тога како човекпостоји, а не онога што он јесте. Зато и поред тога што је природа човекова, будућистворена, ограничена, односно смртна, од личности човека, од његове слободе,зависи да ли ће он превазићи ограничења своје природе и на крају смрт, или неће.Ако човек жели да превазиђе ограничености своје природе, онда он треба да постојина начин на који постоји Бог. Човек је позван на подвиг, тј. да постоји не на основу

закона природе, већ на начин слободан од њих. Тај начин постојања, на основукојега човек постаје Бог, остварује се Крштењем у Литургији и као Литургија.

Теме: Сједињење тварне и нетварне природе у Христу... и Обожење створене природе... треба реализовати у контексту дефиниције ове проблематике на 4.Васељенском сабору уз следеће објашњење: личност може бити носилац постојањавише природа. На пример, човек као личност има у себи многе природе, воду,ваздух, минерале, материјалну природу, духовну, али све те природе постоје у свакојод конкретних личности на посебан начин, не престајући да буду то што јесу поприроди. Такође, после оваплоћења, Син Божији има поред Божанске и људскуприроду. Међутим, људска природа у Христу постоји сада на божански начин, не

престајући да буде људска природа, односно људска природа у Христу јепревазишла своје ограничености, тј. обожила се захваљујући личности Сина Божијег.

Тему Црква као Тело Христово треба реализовати на основу објашњења које отоме даје ап.Павле у 1.Кор.12. После оваплоћења створена природа је уипостазиранау Христову личност, односно постала је тело Христово, Христова природа. Будући дастворена људска природа не постоји мимо конкретних личности, процес њеногузимања од стране Сина Божијег - Христа претпоставља заједницу људских личности са Сином Божијим- Христом. Овај процес почиње Христовим оваплоћењеми наставља се Духом Светим кроз крштење у Литургији. Зато је Црква ТелоХристово, јер је Христова личност носилац постојања створене природе која постоји

као заједница многих у Христу, тј. као литургијска заједница која је преко њеногначелника Христа у заједници с Богом Оцем.

Тему Будуће Царство као узрок постојања Цркве треба обрадити на основуобјашњења које о овоме даје Св.Максим Исповедник (РГ 4, 157). Бог је створио свет иљуде са жељом да се сједине са Њим преко једног човека, што указује на ТајнуХристову, односно на Литургију, како би постојали вечно. Дакле, будуће Царство јеузрок стварања и постојања света и људи. На тај начин Св.Максим указује да узрокпостојања света није у прошлости, као што су о томе говорили грчки философи, већу будућности, у будућем догађају који се још увек није збио, али који се остварујекроз историју. Тиме се мења поглед на историју у односу на јелинистичко схватањеисторије, која за Јелине значи вечно кружење, вечно понављање истог. Хришћанскаисторија има почетак и крај, циљ. Крај, односно циљ историје, јесте узрок њеногпочетка. Тачније речено, литургијско постојање Цркве јесте иконично постојање





Царства Божијег у историји, које је истовремено и дар Божији и историјски догађајкоји остварују људи. (Као помоћну литературу за реализацију ове теме треба

користити студију: Ј.Зизијулас, Евхаристија и Царство Божије). Приказујући човекаи природу као слободне у односу на законе природе (на пример, на иконамасветлост не оставља сенке, ап. Павле се приказује у сцени силаска Св.Духа наапостоле, иако је он после овог догађаја постао хришћанин итд.), православнаиконографија жели да их прикаже како ће они изгледати у будућем ЦарствуБожијем. (За реализацију ове теме треба користити студију: С.Склирис, Од портрета до иконе, у ''Беседи'', Нови Сад 1993.)

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ

Оно што је најважније и што је основни циљ катихизиса јесте то да учениципостану чланови Литургијске заједнице. Јер, Литургија, као живо присуство Христаи као икона вечног постојања природе и човека, треба да да ипостас, односно даоцрквени и да да смисао нашем историјском живљењу. Зато треба, кад год је томогуће, ученике доводити, или упућивати на Литургијска сабрања.

У току сваке године, конкретно пре свих наилазећих великих празника, какоГосподњих, тако и Богородичиних и светитељских, треба упознати ученике са

историјом настанка празника и садржином догађаја који се слави. Кад је реч осветитељским празницима посебну пажњу треба обратити Србима светитељима:Св.Сави, Св.Симеону, на празник Видовдан итд. Ученици би требало да се упознајуи с личностима светитеља које славе као Крсну славу. (У ту сврху треба пре свегакористити житија тих светитеља која се могу наћи у: Јустин Поповић, Житија светих, Ћелије, Ваљево, а затим и осталу пригодну литературу).

Такође, пре почетка Васкршњег поста, треба упознати ученике с његовомсадржином и циљем, као и са богословском подлогом поста, и његовом важношћу зачовека. (Најпогоднија литература за то јесте: А.Шмеман, Велики пост, Крагујевац,последње издање.)

Средња школа

Средњошколски период (15-18 година)

У овом раздобљу настављају се развојне тенденције започете у периоду ране

адолесценције. Уопште узев, основна карактеристика позног адолесцентског доба јесте изложеност снажним биолошким, психолошким и другим променама исуочавање са бројним кризама. Тако је, примера ради, Е. Ериксон увео појам «кризе





идентитета» који означава кључни догађај током адолесценције, за који сукарактеристична осећања конфузије и аннксиозности. Ипак, бројна истраживања

показала су да тај период не мора да буде буран: у свет одраслих може да се пређе исасвим мирно и постепено. Јасно је, дакле, да треба узети у обзир културни иисторијски контекст, као и индивидуалне и социјалне разлике међу појединцима.Сматра се да адолесценција има мање буран ток у случајевима када су притисцисредине (културе, традиције и сл.) мањи и када се више уважава индивидуалностпојединца.

У овим годинама назревају први сусрети са тајнама бића, трага се за смисломпостојања, за циљем живота. Осећа се аверзија према животној стварности,свакидашњици, према свему ономе што се доживљава као наметнуто: породица,школа, окружење спутавају адолесцента и сувише га затварају у одређене границе и

конвенционалне оквире, док он жуди за некаквом нејасном слободом. Зато сенеретко бежи од стварности, у властити свет. Постављају се «незгодна», «проклета»питања, што сведочи о узнемирености сазнања, о неравнодушности савести, онатпросечности умних стремљења, о жеђи за истином. Сумњама заокупљени младиум протестује против свих догми и против свих ауторитета, а истовремено је веомаосетљив према свему лажном и нестварном. У тим критичним и бурним годинамаромантичарства младе веома привлачи све што је тајанствено, мада истовременопробуђени разум жели да обори све што није потврђено разумом. Снажно јеизражена и склоност ка општењу, која се испољава у потреби за пријатељством,дружењем и љубављу. Млад човек, с једне стране, чезне за разумевањем, подршком,

топлином, а с друге, својствене су му властите «тајне», затвореност, скривање ододраслих, па чак и недовољна искреност према себи, заузимање намештене позе присамопреиспитивању и самоисповедању. Не треба посебно наглашавати колико једеликатна позиција свештеника или катихете који треба да разговара са младићемили девојком о најдубљим питањима постојања и смисла живота, да му укажепутоказ не само у његовим философско-богословским трагањима, него и у суочењуса властитом личношћу, властитим недоумицама, кризама.

Парадоксално, али управо период адолесценције чини се једним однајповољнијих животних доба за успостављање живог контакта са Богом и заступање у Цркву. Догађај успостављања љубавног јединства човека са Богом по

правилу подразумева «сусрет двеју слобода», међусобну сарадњу божанскеблагодати и слободне енергије (делања) човека на његовом путу ка Богу, за шта се упатристичкој литератури користи термин «синергија». Духовност се, дакле, неформира пуким презентирањем одређеног погледа на свет, изграђивањем извесногброја појмова и представа из области теологије, наметањем етичких норми иправила понашања: она подразумева «етос слободе и љубави, слободне љубави, којој

је стран сваки фанатизам, лицемерје, дрскост и индивидуализам» (М. Кардамакис),етос који је, дакле, изузетно близак психологији адолесцента и за којим он и несвесножуди. Оно што у хришћанској духовности може бити најпривлачније младом човеку

јесте чињеница да, према речима протопрезвитера Михаила Кардамакиса, «у

духовном животу не постоје окови и апсолутна предодређења, будући да Бог неприсиљава човека, не принуђује га <...>. Истинска слобода - хришћанска слободаније нека дилема и не води слободном избору између добра и зла, или између





разних променљивих облика земаљског понашања. Она је, пре свега, могућност дачовек буде потпуно човечан».

Представа о Богу сада је одуховљенија; однос са Богом сматра се унутарњим,личним чином сваког човека. Адолесценти су већ способни да препознају дејствомолитве на особу која се моли; њихове молитве сада већ могу бити искрене и дубоке.Бог се у адолесцентском узрасту не сме доживљавати као неко безлично, апстрактно,интелектуалистичко начело, као још један спутавајући ауторитет: младић илидевојка треба да га доживе као Личност, као призив у слободу и љубав, тако да севеза с Богом претвори у даноноћно приношење љубави и трагања, које ћеиспуњавати живот присуством вољене Личности. Христос се, уосталом, «уПравослављу показује и проповеда као унутарња тајна и истина живота као таквог,тајна коју треба слободно откривати и истина којом треба целосно живети и у њеној

светлости ходити. Христос није спољашња сила ни моћ, нити принудни ауторитет.Он је једном за свагда рекао свима својим следбеницима: Ко хоће да иде за мном,нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека ме следи» (митрополит АмфилохијеРадовић). Та ненаметљивост Христова мора се поштовати и у васпитању, она јеосновна идеја водиља сваког контакта са адолесцентима у осетљивом процесуизграђивања њихове духовности, њихове спознаје Бога, човека, света око себе ивластите личности. Црква задовољава потребу адолесцената за сигурношћу услободи, њен доживљај мора бити заштитнички, а не репресиван.

1. разред

Циљ наставе у 1.разреду средње школе јесте да се код ученика изгради свест отоме да је хришћанство Црква, тј. конкретна Литургијска заједница, као и да сеученицима скрене пажња на то да је појам личности кључни појам без кога сехришћанство не може разумети. Без правилног схватања појма личности не може сепојмити то да је хришћанска вера у Бога живот а не академска доктрина, или пак

идеологија.Литургијско искуство јесте подлога и оквир на коме се темељи и у коме се

пројављује целокупна православна теологија, односно Литургија је догађај Цркве у

коме се практично изражава православно богословље. Литургија је догађај којим Богприсуствује у свету и истовремено је откривење истинског начина постојања човекаи природе. Зато је неопходно да то катихета стално има на уму приликомреализације програма за 1. разред средње школе.

У оквиру тих напомена треба приступити реализацији наставних јединица, ито на следећи начин.

Тему Појам о Богу... треба довести у најтешњу везу са човеком као личношћу,односно с тим да човек, зато што је личност, има појам о Богу и потребу за Њим. Овоистовремено укључује и могућност да човек себе, или било шта друго, прогласиБогом и на тај начин замени истинског Бога идолима. Отуда атеизам као појава јесте

негирање постојања конкретног Бога, борба против Бога, слично као кад човек нежели неког или нешто, па се онда бори против тога, негира његово постојање,односно жели да тај или то не постоји за њега. (За реализацију ове теме треба





користити: Игњатије Мидић, Православни катихизис за 1. и 2.разред средњих школа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002; Ј.Зизијулас, Догматске теме, Н.Сад 2001, и сличне студије и чланке.)

Теме: Богопознање и Познање Бога кроз Исуса Христа... такође треба реализоватина основу искуства познања личности. Наиме, личност се може познати само акоостваримо с њом заједницу слободе, љубави. Свако познање изван овог искустванегира личност и своди је на ствар. (Поред наведених студија, катихета може дакористи као помоћну литературу и дела Ф.Достојевског, Л.Пирандела и сл.)

Тему Крштење и рукоположење... треба реализовати путем описа ових тајникако се оне врше у Православној Цркви, односно у саставу Св.Литургије. Тумачећиих из онтолошке перспективе, ученицима треба указати на следећи закључак:будући да је Бог личност и да је за нас несхватљив, несазнајан по природи, Њега

апсолутно не можемо познати на други начин, осим као личност и у личнојзаједници. И то у личној заједници са Исусом Христом, односно са човеком(епископом) у Литургији јер се Бог једино преко човека открива. Овакав начинбогопознања, личном, слободном заједницом човека са Богом у Христу,конституише Литургијску заједницу, што се постиже чином рукоположења, којеуказује на то да нам те службе дарује Св.Дух. Литургијском начину постојањачовека, међутим, неизбежно претходи мењање односа човека према Богу, другимљудима и према природи, тј. човек је позван да Бога и људе гледа као личности, а некао природу, што се остварује кроз подвиг, на шта указује Крштење као улазак уЛитургију. Зато се вера у Бога, познање Бога, поистовећује са Литургијом. Овај однос

личне заједнице с Богом открива Бога као личност, односно као Оца, док се ми уЛитургијском постојању јављамо као синови Божији, као христоси, у једном Христу,Сину Божијем.

Уметност, а посебно сликарство, изражава човека као личност, као ствараоца.Права уметност, за разлику од копија, увек зависи од тога колико уметник жели итежи да створи један свој непоновљиви свет. У овом акту долази до изражаја људскаслобода, која указује на то да човек жели да личи на Бога (који ствара све из небића, ане прилагођава се већ постојећем). Истинска црквена уметност, за разлику одсветовне, препознаје се и на основу тога што се слобода уметника изражава каољубав према бићу. Зато црквени сликар изображава будуће Царство Божије,

односно слика свет у таквом стању у којем ће се слобода бића изражавати каозаједница с другим, као љубав према другом. Световна уметност, пак, да би изразилаапсолутну слободу бића, односно да би га ослободила детерминисаности постојања,то чини на тај начин што покушава да га изолује од других, да га упути на себесамог, или да разбије његову устаљену природну форму, што гледаоца пре упућујена то да се овде ради о разарању, уништењу бића, него његовом ослобођењу. (Каопример, треба упоредити једну византијску слику с једном Пикасовом сликом , илиовоме сличну.)

На основу сликарства, треба међу ученицима покренути дијалог о томе какосе данас схватају слобода, личност, постојање, и указати на опасност да личност,слобода поистовећена са индивидуом, води у опасност ништавила.

2. разред





Настава у 2. разреду средње школе треба да представља рекапитулацију

градива из претходних разреда с посебним нагласком на хришћанској онтологији,која се темељи на учењу о Једном Богу који је Св.Тројица.

У ту сврху треба најпре изложити православно учење о Богу који јеСв.Тројица, с посебним указивањем на то да је носилац постојања у Богу личност, ане природа, и да је личност заједница слободе с другом личношћу. Ово ће битинеопходно да би се разумела каснија проблематика везана за постојање створенеприроде, односно да и створена природа може да превазиђе своју ограниченост акопостоји у једној личности. (За реализацију ове теме треба користити следећулитературу: И.Мидић, Православни катихизис, Београд, 2002; Ј.Зизијулас, Допринос Кападокије хришћанској мисли; од истог аутора, Од маске до личности, итд.).

Тему Стварање света... треба реализовати путем описа стварања који је дат уСв.Писму Старог завета, (1.Мој.1-2), и тумачења ове теме које је дато у наведеномуџбенику, као и на основу списа: Св.Атанасије, О оваплоћењу Бога Логоса; Г.Флоровски, Појам стварања код Св.Атанасија Великог; Твар и тварност, од истогаутора; И.Мидић, Сећање на будућност и њима сл.)

Посебну пажњу треба обратити на то да је по хришћанском учењу светстворен ни из чега и на то указати ученицима. Из овога треба да проистекну следећизакључци: да је Бог апсолутно слободан у свом постојању у односу на свет; дапостојање створене природе зависи од воље Божије, а не од ње саме, као и то да сустворена бића подложна трулежности и смрти - због тога што је њихова природа

створена ни из чега.Ако свет постоји вечно као нешто друго у односу на Бога, онда се доводи у

питање само постојање Бога као апсолутног и јединственог бића.Да су бића створена из једне вечне претпостојеће природе, онда она не би

била подложна трулежности, али тада не би ни била створена, него вечна,нестворена, без почетка и краја, будући да им је природа вечна. Међутим, у овомслучају стварање не би било апсолутна категорија на коју указује хришћански појамстварања ни из чега, већ би то било модификовање вечне природе, односно уређењеи преобликовање већ постојећег, што наравно није хришћанско учење о стварањусвета.

Дакле, логички закључак који произлази из хришћанског схватања стварањасвета ни из чега јесте да створеност света указује на то да је његова природаподложна смрти јер је небиће суштина његове природе.

С друге стране, будући да је свет створен, односно будући да има почетакпостојања и могућност краја, његове суштинске категорије постојања јесу време ипростор. За разлику од Бога који је нестворен, који нема ни почетак ни крај (каковременски тако ни просторни), и зато Бог живи изван времена и простора, односновечан је, створена природа има и почетак и крај.

Тему Стварање човека... треба реализовати на основу описа овог догађаја којисе налази у Св.Писму Старог завета. Посебну пажњу треба ученицима скренути наследеће: да је човек створен на крају свега створеног, као и на то да је створен по"икони и подобију Божијем". Ово треба да укаже на то да је човек створен спосебним задатком у природи. У оквиру тумачења човековог задатка у природи





треба поћи од Христа као новог Адама и његовог дела, а оно указује на то да је човекстворен као спаситељ природе. На основу тога што је створена природа сједињена с

Богом у Христу, треба указати на то да се спасење природе преко човека састоји утоме да она буде сједињена с Богом кроз човека.

Објашњење појма "икона Божија у човеку", треба да извире из триадологије,односно да представља закључак изведен из учења Цркве о Св.Тројици, тј. да смо ими људи личности зато што смо слободни. Истовремено треба ученицима скренутипажњу на то да се слобода личности у Богу изражава као љубав према другојличности, што значи да и ми своју слободу треба да изражавамо као љубав премадругој личности да бисмо били иконе Божије. (Ово треба реализовати указујућинајпре на животна искустава која показују да кад некога волимо онда откривамо да јеон личност, апсолутно и непоновљиво биће, на основу наведене литературе, као и

путем описа и објашњења литургијских служби, као истинске пројаве иконе Божијеу човеку. Другачије речено, треба објаснити личност из литургијске перспективеодноса који човек има с Богом и другим људима.)

Исто тако, треба ученицима указати на то да је човек као једина личност уствореној природи носилац постојања читаве природе, слично Божанском начинупостојања где је личност носилац постојања Божанске природе, и да од човеказависи постојање створене природе.

Да би створена природа, упркос томе што је подложна трулежности, ипакживела, односно да би превазишла своју ограниченост, Бог је на крају створиочовека и то по икони и подобију своме. Створио га је, дакле, слободним да би преко

човека као личности природа превазишла своју ограниченост и смртност. Наравно,под условом да човек постоји као Бог: у заједници са Богом и са другим бићима, јерсамо на тај начин би створена природа постојећи у човеку слободно превазишласвоју смртност. Слично Божанском начину постојања у коме је личност носилацпостојања природе.

Тему Првородни грех треба обрадити на тај начин што ће се најпре прочитатиопис овог догађаја из Св.Писма Старог завета, а затим то протумачити. У тумачењутреба ученицима скренути пажњу на два момента: да само давање заповести првомчовеку од стране Бога указује на то да је човек био слободан и да је могао да јеиспуни или не испуни, и да смрт, која је наступила после прекршаја заповести, није

накнадно уведена у природу као казна Божија за грех, већ да је то последицапогрешног изражавања слободе од стране првог човека. Природа је смртна зато што

је створена. Уместо да човек изрази слободу као љубав према Богу, чиме је створенаприрода једино могла да превазиђе своју потенцијалну смртност, човек је изразиосвоју слободу саображавајући се у свом постојању законима своје природе што јелогично резултирало смрћу, јер начин постојања природе на основу њених законанеминовно води у смрт. (Као кључ за разумевање ове проблематике треба узетиХриста и његов начин пројаве слободе, где он слободу изражава као љубав премаБогу Оцу.)

Тему Проблем смрти треба обрадити на основу свељудског искуства којеуказује на то да је смрт трагедија само онда кад је посматрамо из перспективеличности, тј. кад умре неко кога волимо. Смрт посматрана из перспективе природе

јесте нешто позитивно за природу. На основу смрти природа постоји. Ако старо не





умре, ново не може да се роди. У оквиру ове теме треба ученицима указати на то даБог као личност гледа на свет као на једну личност, а не као на једну безличну

природу, односно Бог гледа на свет преко Христа и као на Христа.

3. разред

Циљ наставе у 3. разреду јесте да се ученицима аргументовано предочи да јеИсус Христос једини спаситељ створеног света зато што је само у његовој личностиостварена заједница тварне природе с Богом.

Тему Тајна Христова... треба реализовати на тај начин што ће се ученицимапредочити одлуке 1. и 4.Васељенског сабора, затим то протумачити на основу

Св.Писма, како Новог, тако и Старог завета. У оквиру ове теме треба ученицимаскренути посебну пажњу на следеће чињенице: да је Христос потпуни човек ипотпуни Бог, односно Син Божији, да су у једној личности Сина Божијег поновосједињене, "нераздељиво и непроменљиво", човечанска, односно тварна, и нетварна,Божанска природа, које су падом првог човека Адама биле разједињене. Указати,дакле, на паралелу између Христа, новог Адама, и старог Адама. На основу овогсједињења, Христос је постао нови Адам и једини посредник између Бога и створенеприроде јер је једино у њему створена природа остварила сједињење с Богом, а на тајначин и бесмртно постојање. Такође, треба указати ученицима на то да се уостварењу тајне Христове пројављује слобода, како Божија у односу на човека, тако и

човекова у односу на Бога. Дакле, све оно што је први човек Адам требало да учини,а није учинио због слободног одбијања да то учини, учинио је Христос. Требауказати, такође, и на важност учења о Христу за нас људе и за наше спасење.(Погодно штиво за боље разумевање ове проблематике јесте чланак: Ј.Зизиулас,Христологија и постојање.)

Тему Христово оваплоћење и страдање... треба реализовати на тај начин штоћемо најпре изложити ове догађаје на основу описа Св.Писма Новог завета, а затимпротумачити с посебним освртом на следеће елементе: да су оваплоћење и страдањеХристово два различита догађаја, односно да оваплоћење Христово не садржиистовремено и смрт, као што је случај код нас људи који почињемо да умиремо кад

се родимо. Христос није рођен на исти начин као и ми људи, од мужа и жене, он јеСин Божији који се слободно рађа као човек и слободно страда, и то ради нашегспасења, будући да је Бог и зато нестрадалан и нематеријалан, тј. учинио је оно што

је први човек Адам одбио да учини што нас упућује на закључак да је Син Божијипостао човек и страдао због греха првог човека Адама. У Христу је откривен циљзбог кога је Бог створио свет и човека на крају стварања, тј. да је Бог створио свет дасе сједини с Њим кроз човека, у једној личности и да тако постоје вечно, што насопет упућује на закључак да би се тајна Христова остварила и да први човек нијепогрешио, зато што је та тајна сједињење Бога и човека и што без тог сједињењатварна природа не би могла да постоји. Међутим, овде треба ученицима указати нато да смрт није саставни део првобитног Божијег плана о свету, већ да је онапоследица греха првог човека Адама. Дакле, да није било греха, не би било страдањаи смрти, односно да први човек Адам није погрешио, он би постао Христос и не би





окусио смрт. После греха, смрт је постала реалност за читаву природу и преноси сепреко природног рађања.

Овом темом се наглашава врло важна чињеница да без сједињења с Богом,односно сада са Христом, ниједно створено биће не може да превазиђе смрт. Оваконстатација нас упућује на закључак да се спасење остварује једино у Цркви,односно у Евхаристијској заједници, јер је ту присутан Васкрсли Христос и јединотамо можемо остварити заједницу с Њим.

Тему Бог је васкрсао Христа... треба такође обрадити најпре на основусведочанстава о овом догађају забележених у Св.Писму Новог завета. Приликомразвијања ове теме, треба ученицима указати на то да је Бог васкрсао Христа измртвих Духом Светим. Ово је важно због тога што се том констатацијом истиче даспасење, као превазилажење смрти за створену природу, није ствар природе,

односно није механички, природни процес, већ је ствар слободе Божије и да се онопојављује као нови начин постојања створене природе, као литургијска заједница.Јер Свети Дух својом делатношћу ствара литургијску заједницу - Цркву. Дакле,васкрсење Христово упућује на есхатолошки догађај свеопштег васкрсења мртвих иконституисање Царства Божијег који ће се догодити када то Бог Отац будеблагословио, а Васкрсење Христово, односно литургијска заједница јесте његов залоги предокус .

Треба, такође, скренути пажњу ученицима да се Васкрсли Христос пројављујеу литургијском сабрању као онај који началствује Литургији и приноси Богу Оцударове Цркве, односно целу Цркву, о чему нам сведочи најпре Св.Писмо Новог

завета, а затим и сама литургијска пракса источне Цркве.Темама: Исус Христос као нови Адам... и Улога Духа у сједињењу људи са Христом...

треба ученицима обратити пажњу на то да је Исус Христос савршен човек и да се једино у заједници с Њим остварује заједница с Богом. Ту заједницу са Христом људимогу да остваре једино посредством Духа Светога кроз Крштење у коме се показујенаша слободна опредељеност за Христа и вера у Христа као спаситеља и уласком улитургијску заједницу. На овај начин Дух Свети конституише Цркву каоЛитургијску заједницу људи и природе с Богом у Христу.

Тему Литургија као икона Царства Божијег... треба реализовати путем описаЛитургије у контексту вере у обећано будуће Царство, указујући ученицима посебно

на идентичност структуре Царства Божијег и Литургије: Христос окруженапостолима, анђелима и народом, односно епископ окружен свештеницима,ђаконима и народом. Такође, треба ученике упутити на то да је Литургија иконабудућег Царства Божијег, а не слика прошлости. Ради разумевања разлике измеђуиконе и слике, треба поћи од тога да је Царство Божије будући догађај који се јошувек није у потпуности остварио, али то Царство присуствује сад и овде у иконипреко Литургије. Зато је епископ у Литургији икона Христа, свештеници су иконеапостола итд. Мимо Литургије не постоји Царство Божије. За разлику од иконе којаонтолошки садржи Царство Божије, иако не и у потпуности, зато што је ЦарствоБожије догађај будућности, слика подразумева Царство Божије као стварност која

паралелно сапостоји са Литургијом или пак стварност која је постојала у прошлости.У овом контексту, ако слике, односно Литургије, и нема, прототип, тј. ЦарствоБожије, и даље постоји. Ова разлика између иконе и слике, која се среће у контексту





Литургије и Царства Божијег, утолико је неопходна, уколико желимо да су Христос иДух Свети реално присутни у Литургији, сад и овде, преко њених чланова, а што је

неопходно ради нашег спасења, а не да у Литургији ми глумимо њихово присуствобудући да су они одвојени од нас и да су горе на небу, док су чланови литургијскезаједнице само обични људи. (У контексту одређења иконе и поређења иконе ипрототипа, треба навести одлуке 7. Васељенског сабора, док се за одређење односаизмеђу Литургије и Царства Божијег треба послужити посланицама Св.ИгњатијаБогоносца, као и студијом Ј.Зизијуласа, Евхаристија и Царство Божије).

Тему Апостолско прејемство треба реализовати на основу закључака који ћеследити из претходне теме, а они су следећи: будући да Христос и Дух Свети својомделатношћу доносе у историју будуће Царство Божије, Литургија није понављањедогађаја из прошлости, већ је икона будућег стања твари у Царству Божијем. Дакле,

оно што треба подразумевати под ''апостолским прејемством'' јесте то да се Цркваконституише не на основу прошлости, већ на основу будућности. Дух Свети, којикроз рукоположење конституише Цркву као Литургијску заједницу, чини тоискључиво у оквиру Литургије - дарове и службе које раздаје људима чини заЛитургију и ради ње. Отуда је сваки епископ у Литургијском сабрању икона Христаи свака Литургијска заједница под једним епископом је потпуна Црква - Једна, Света,Васељенска и Апостолска. (Као помоћна литература за ову тему може да послужистудија: Ј.Зизијулас, Апостолско прејемство).

У контексту иконографског приказивања Тајне Христове, односнооваплоћења, страдања, Васкрсења и Вазнесења Христовог, као и силаска Св.Духа на

апостоле, треба ученицима посебно указати на литургијски оквир ових тема, тј. наоднос у коме ови догађаји стоје с будућим Царством Божијим. (На пример, иконаоваплоћења приказује да се у вези са рођењем Христовим дешава нешто необично,што није својствено рођењу обичне деце, односно да се родио спаситељ света, дастрадање Христово на крсту указује на то да смрт није последњи догађај којим се свезавршава, већ да оно указује на наду васкрсења. Васкрсење Христово приказујеХриста који не васкрсава сам, већ Он силази у Ад и васкрсава сав род људски итд.).

4. разред

Циљ наставе у четвртом разреду јесте да се кроз развијање задатих темаученицима укаже на то да историја има свој циљ и да се тај циљ састоји у томе дастворени свет постане Царство Божије, односно да превазиђе смрт.

Теме: Хришћанско схватање историје и Есхатон... као узрок историје... требареализовати на основу библијског описа историје, с посебним нагласком на томе да

је историја процес који води ка остварењу конкретног циља, односно да историјаима почетак и да иде ка једном конкретном циљу. Библијски приступ историјитреба супротставити јелинистичком схватању историје као вечног кружења у истом,што у ствари и није историја.

Циљ историје, онако како га види хришћанство, јесте остварење ЦарстваБожијег као победе над смрћу и вечни живот створене природе. У том процесуучествује Бог, и то увек преко конкретних људи, и људи, који то слободно желе, акоји ту своју делатност пројављују у конкретним историјским догађајима. Дакле, у





стварању историје учествују Бог, Св.Тројица и људи. У односу на последице којепроузрокују конкретни историјски догађаји, историја се може поделити на

Библијску, односно Божанску, која ће имати вечну, онтолошку вредност и на онукоја то није. (Као помоћ у реализацији ових тема може да послужи студија:Г.Флоровски, Недоумице историчара Хришћанства, у зборнику његових чланака поднасловом Хришћанство и култура, Београд, 1995. стр. 47-84.)

Тему Смрт у природи... треба реализовати на основу констатације да онапостоји у природи и описа начина на који се смрт манифестује у природи.Међутим, оно на шта би ученицима требало посебно указати кад је у питањудогађај смрти јесте разлика између доживљавања смрти у контексту природе иличности. Смрт као јединствен феномен је за природу нешто позитивно, док је онавиђена из перспективе личности ''последњи и најгори непријатељ постојања''

(1.Кор.15,26).Могућност превазилажења смрти треба испитати у контексту литургијског

постојања људи и природе, односно у контексту структуре будућег Царства Божијегкао личне, слободне заједнице,тј. јединства Божанске и човечанске природе, спосебним освртом на то да се у овом јединству чува неповредивост створенеприроде као и конкретност сваког бића и личности. Поред личног искуства дазаједница личности даје предокус победе живота над смрћу, на које треба скренутипосебну пажњу ученицима, треба се позвати пре свега на сведочанство ап.Павла(1.Кор.15) које се темељи на Литургији а у коме он каже да ће свеопште васкрсење измртвих, као последњи догађај, дати валидност, односно да ће потврдити истинитост

претходних догађаја, па и самог Христовог васкрсења, и да ће тај догађај иматилитургијску форму, односно последње васкрсење ће бити васкрсење заједница уХристу и око Христа. У овом контексту је и Христово васкрсење као историјскидогађај пре свега Литургијски догађај, а не индивидуални чин.

Циљ стварања света и човека, дакле, јесте да он постане Космичка Литургија укојој неће бити смрти.

Тему Помесна и Васељенска Црква, њихов однос треба реализовати у контекстуобјашњења православне триадологије, јер је Црква икона Св.Тројице. Као што је уСв.Тројици свака Божанска личност потпуни Бог, и Отац и Син и Свети Дух, иниједна од њих не може да постоји мимо заједнице са другом личношћу, и свака

литургијска заједница под једним епископом је пуна Црква, али само кад је узаједници са свим осталим Црквама. Треба ученицима указати и на то да кад сеговори о Цркви, не полази се од универзалне, безличне Цркве већ од конкретнеЛитургијске заједнице под једним епископом, која тада претпоставља заједницу сасвим осталим Црквама. Слично је то као кад говоримо о Једном Богу; под једнимБогом подразумевамо Оца као једну конкретну личност, који је у заједници саСином и Духом, а не говоримо прво о безличном, апстрактном Божанству, да бисмокасније дошли до конкретних личности. Све то има следеће последице: најпре то да

је свака помесна Црква пуна Црква, а не део Цркве; да су сви епископи равноправнимеђу собом и да ниједан епископ, односно ниједна помесна Црква, није изнад друге,као и да се тиме показује да такво постојање Цркве има онтолошке последице поњене чланове. Другачије речено, Црква је икона Св.Тројице, односно, свет у Цркви икао Црква, постоји на божански начин на основу кога се превазилази смрт у





створеној природи. (За реализацију ове теме потребно је најпре указати ученицимана праксу рукоположења епископа, као начелника једне Литургијске заједнице без

кога нема Литургије. У источној Цркви једног епископа рукополажу најмањетројица епископа, што указује на то да једна конкретна литургијска заједницапостоји као плод заједништва с другим литургијским заједницама, чији супредставници епископи. Као помоћну литературу треба користити: Ј.Зизијулас,Еклисиолошке теме, Н.Сад, 2000.).

Тему Теологија православне уметности... треба обрадити на следећи начин:предочити најпре конкретна црквена уметничка дела, а затим ученицима указатина оне аспекте у њима који указују на будуће Царство Божије и стање створених бића у њему. То стање треба да се тиче новог начина постојања природе, какав је ону Христу, односно у Литургијској заједници, а не њеног губитка.

Тема Црква и свет треба да ученицима скрене пажњу на то да Црква и светнису два света, међусобно неспојива, већ да је Црква један посебан начин постојањатог истог света у коме свет остварује своју тежњу за превазилажењем смрти иостварењем вечног живота. (Ову тему треба реализовати у отвореном дијалогуизмеђу хришћанског виђења решења проблема смрти и других виђења овогпроблема.)



БОГСЕОТКРИВА

И ПОЗНАЈЕ КРОЗ ХРИСТА — ЦРКВУ

• Бог се открива у историји кроз

Исуса Христа

•Заједница људи и природе с Богом у Исусу Христу гради

Цркву као литургијску заједницу•Литургија као икона Будућег

Царства Божијег

•Једино у заједници са Христом

познајемо Бога Оца

Д р у ги Х р и с т о в д о л а з а к —

савремена српска фреска.



ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС 7

ашОткривење — Пошто

су Бог и свет потпуно

другачији, при чему је Бог

створио човека и свет, чо -

век не може својим тру-

дом и напором да дође до

Господа. То значи да чо-

век не може да буде бли-

зу Бога по својој заслузи,

јер колико год да се чо-век труди, на крају уми-

ре. Стога је неопходно да

се Бог приближи нама, и

да нам дарује избављење

од смрти, које не можемо

ми сами постићи. Тај по-

крет Бога према свету,

који почиње стварањем,

наставља се кроз Ста-

ри Завет, кроз Христо-во очовечење и кроз

послање Духа Светог, који

нас сабира на Литургији,

називамо откривењем

Божијим. Оно врхуни у

Будућем царству, када

ћемо Бога гледати „лицем

у лице“. У овом коначном

откривењу учествујемо

кроз Литургију, па може-мо рећи да се Бог нама от-

крива литургијски — кроз

сабрање народа, ђакона

и свештеника око једног

епископа.

Бог СЕ ОТКРИВА У ИСТОРИЈИ КРОЗ ИСУСА ХРИСТА

И поред тога што Бог није присутан међу људима по природи,

тј. физички, он се ипак откривао људима на разне начине. У Ст.

Завету се открива преко Аврама, преко старозаветних пророка

и праведника. У последње дане Бог је себе открио људима преко

свога Сина, који је постао човек. Исус Христос

је Бог, Син Божији, који је постао човек и који

је у себи открио Бога Оца људима. Зашто је ово

важно у контексту остварења личне заједнице

човека с Богом? Зар нисмо раније рекли да фи-

зичко одсуство Божије јесте услов за остварењеслободне заједнице човека с Њим, зато што

нам то физичко одсуство оставља слободу?

Како можемо помирити оно што смо раније

рекли о физичкој одсутности Бога и откривењу

Бога у Исусу Христу? У чему је за човека значај

откривења Божијег у Исусу Христу?

Откривење Божије је битно за човека и

остварење његове заједнице с Богом зато што

на тај начин Бог показује да заиста постоји.Да се Бог није открио, раније преко староза-

ветних праведника, а у последње време преко

свога Сина, који је постао човек Исус Христос,

човек не би могао да оствари истинску личну

заједницу с њим. Бог би без откривења Божијег

био само идеја, фикција и човек не би могао

да буде личност. Јер, везујући се за идеје, за

фикције, тј. за оно што реално не постоји, човек

би престао да буде личност. Постао би болесно,

шизофрено биће. Јер, да бисте били личностније довољно да нешто слободно волите, већ

је потребно да и вас неко други слободно воли.

Да не постоји Бог као личност, тада ни човек

не би постојао као личност. Откривење Божије,

које указује да Бог заиста постоји, апсолутно

32



ЛИЧНОСТ ХРИСТОВА

је потребно да би човек имао реалну заједницу с њим и да би у

тој заједници био то што јесте: човек.

Већ смо нагласили да би свако откривење Бога по природи

укинуло човекову слободу у односу с Њим и било би човеку

наметнуто. То, такође, значи да ако би човек изгубио слободу

у односу на Бога, као и Бог у односу на човека, не би било ничовека као личности, а самим тим ни Бог не би био важан за чо-

века. У том случају би човек био ствар за Бога, а за ствари није

важно да ли Бог постоји или не постоји. Зато се Бог открива,

Вазнесење Господње — савремена

српска фреска.

Својим вазнесењем на небо, Господ

Исус Христос уводи људску природу

у живот Свете Тројице. Осим тога,

тим истим догађајем омогућава

нама људима остварење слободне

заједнице са Богом.

33




Ти, који ради нас испуни домострој

спасења, и оно што је на земљи сје-

динивши са небеским, вазнео си се

у слави, Христе Боже наш, никако

се не одвајајући од нас и клицао си

онима који те воле: „Ја сам са вама

и нико вам ништа не може!“

(Црквена песма празника Вазнесења

Господњег — Спасовдана)

како у Ст. Завету преко праведника, тако и у Новом преко Сина

Исуса Христа, на начин који не укида човекову слободу. Бог се не открива по природи, већ кроз људе као личност. У Христу

се оваплотила личност Сина Божијег а не божанска природа.

Признати да постоји Бог Аврамов, Исаков, Јаковљев, као и Боги Отац Господа Исуса Христа, претпоставља човекову слободу.

Без слободе, тј. без уздизања човека изнад природе оних пре-

ко којих се открива Бог, апсолутно је немогуће познати га као личност. Јер, и старозаветни праведници су били слаби људи,

као и ми, као што је и Исус Христос био човек и страдао је на

крсту. Видети у страдалном и распетом Исусу Христу Бога, тј.

Сина Божијег, није могуће мимо слободе и љубави према њемукао личности. На то нас упућују многи људи, тачније већина,

који су видели и живели са старозаветним пророцима, као и

са Исусом Христом, а опет нису у њима видели Бога и нису имверовали, зато што су очекивали присуство Бога по природи, а

не као личности која је то што јесте — слободна љубав према

другом.

Бог се откриваољудима на разне начине. Бог би без откривења био само идеја, а човек

не би могао да буде личност. Богсе не открива по природи, већ крозљуде као личност.Без слободе, тј. без уздизања човека изнад природе, немогуће је познати га као личност.

ПОДСЕТИ СЕ, РАЗМИСЛИ И ОДГОВОРИ:

• Шта је откривење Божије?

• Зашто је неопходно да се Бог први открије људима?

• Како се Бог открива у Ст. Завету, а како у Новом?• Да Бог није слободан, да ли би човек био личност, тј.

слободан?

• Објасни како можемо помирити ранију констатацију да

је потребно да Бог буде за нас физички одсутан да би га

признали као личност и откривење Бога у Исусу Христу.

34




Св. Григорије Палама — фреска,

манастир Ватопед (Света Гора).

0 догађају Вазнесења веома упечатљиво у ceojoj 21. Беседи

на Вазнесење Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса

Христа, говори Се. Григорије Палама (XIV век). Прочитај

беседу и протумачи је.

Јудејци су по Закону празновали Пасху, односно пре-

лазак из Египта у Палестину. Ми празнујемо еванђелску

Пасху, тј. прелазак наше природе у Христу из смрти у

живот, из пропадљивости у непропадљивост. Која би

реч могла да изрази различитост у узвишености између

онога што је старим законодавством било установљено

као светиња и повода за наше празнике? Људска реч,

наравно, не може да изрази такво превасходство и

стога је сада уипостазирана Премудрост највишегОца, превечни и надсуштаствени Логос Божији Који

се човекољубиво сјединио са нама и настанио код

нас, делима показао повод за празник и јасно означио

висину тогпревасходства. Ми сада празнујемо прела-зак наше природе у Њему, али не из подземне сфере

(преисподње, подземља) на површину земље, него са земље на небеса, а затим и допрестола Онога Који влада над свима.

На данашњи дан Господ није само, након Васкрсења, стао међу Своје ученике, него се

и одвојио од њих. Он се пред њиховим очима вазнео на небо, ушао у истинску Светињу

над Светињама и сео са десне стране Оца, изнад сваког началства и власти, изнад сва-ког имена и достојанства које се познаје и именује како у овом тако и у будућем веку.

Међутим, када јеХристос васкрсао из мртвих, смрт није могла да овлада Њиме, исто као

што се сада, када се вазнео, сва висина нашла под ногама Његовим, сведочећи свима

да је Он Бог Који је изнад свега.

Сада, усходећи, Он није променио обитавалиште божанске природе, него је на вишњи

престо посадио нашу природу коју је примио. Заиста, требало је да прворођени из мртвих

изведе пред Бога нашу природу, као неки зачетак прворођених испред целог рода.

Тада су се ученици попели на Елеонску (Маслинову) гору са Које се вазнео и поклонили се

пренебесном Владици који је сишао овамо и онебесио земљу, Који се узнео са тога места

где ће поново доћи, Који је сјединио оне доле (земне) са онима горе (тј. са небеским) иустановио једну Цркву у славу Свога човекољубља, небеску и истовремено земаљску.

Одатле су се радосно вратили у Јерусалим и били непрекидно у Цркви имајући ум на

небесима, радујући се и благосиљајући Бога и припремајући се за примање обећаног

доласка божанског Духа.

35




Црква се разликује од свих заједница

које људи стварају. Она није политич-

ка организација...

... нихуманитарно друштво...

За ј е д н и ц а љ у д и и п р и р о д е с Б о г о м у Ис у с у

Х р и с т у г р а д и Цр к в у к а о л и т у р г и ј с к у з а ј е д н и ц у

Сједињујући се слободно с Богом као с личношћу у Исусу

Христу човек остварује заједницу с другим човеком. Најпре са

Исусом Христом, који је Син Божији али и човек, а затим и са дру-

гима који су ту заједницу већ остварили. То су Богородица Дјева,

мати Исусова, а затим апостоли и ученици Христови, мученици,

светитељи, као и сви они који су остварили заједницу с Богом у

љубави и слободи. На овај начин човек постаје хришћанин, тако

што је члан Цркве као заједнице многих људи у Христу.

Ова заједница човека с Богом, преко Исуса Христа и дру-

гих људи који су у заједници с њим, остварује се на основу

слободе. И Црква се разликује од других заједница, по томе

што је утемељена на слободи, која се изражава као љубав пре-

ма Исусу Христу и према другим људима. То подразумева да

црквена заједница није ни природна, као што је породична, ни

идеолошка као што су различите идеолошке заједнице, нити,

пак, класна и национална какве су државне заједнице. У свим

овим заједницама одсуствује слобода, или љубав, или и једно

и друго. Природне заједнице су оне које се склапају на основуприродних закона. То су: брак, љубав према браћи и сестрама,

према саплеменицима. Оне су нужне заједнице и не заснивају

се на слободи. Природна заједница је нужна заједница. Оно

што је, међутим, пресудно у нашем односу с другим, тј. с Богом,

јесу слобода и љубав. Оно што ми слободно заволимо, за нас је

најважније. То постаје наш извор живота, постаје за нас Бог.

Природне заједнице су за нас људе такође важне, али нису из-

раз наше слободе и укидају нашу слободу. Човеку је наметнута

заједница с родитељима, с браћом и сестрама, као и с природом

конкретног простора у коме је рођен. Приликом свог рођења,човек не бира своје родитеље, браћу и сестре, нити државу у

којој ће се родити, као ни место, ни природно окружење у коме

ће се родити. Све то новорођено дете угледа и затекне око себе

кад се роди, а не бира. Зато човек мења родитељску заједницу,

желећи да он сам, слободно, створи заједницу с другим. Природ-

не заједнице не омогућују човеку да буде непоновљива личност.

36




Због тога, човек увек трага за слободним заједницама и њих

види као најважније. Све природне заједнице пролазе и оне не

могу испунити човека. Могу му дати тренутно задовољство,

али то није оно за чим човек чезне. Човек чезне да буде лич-

ност, слободно и јединствено биће. То може да оствари јединоако слободно воли другога. А кад то чини на основу природе,

или кроз природно присуство другог, онда он у односу на њега

нема апсолутну слободу. Други је ту поред нас, хтели ми то илине, и он нам се намеће својим физичким присуством. У оваквом

односу човек не може да оствари себе као слободну личност.

Посебно због тога што је све видљиво створено, па је по себи

пропадљиво. А ако је то за шта смо везани пролазно, онда је и

наша личност пролазна. Јер, као што смо већ напоменули, чо-

веково „Ја“, његова личност, зависи од онога за кога је слободно

из љубави везан. Када се изгуби то за шта смо везани, мењамосе, или тачније, губимо се и ми као личност.

У заједницама које се остварују на основу идеја, било да су те

идеје добре или лоше, такође не постоје слобода и љубав, или

ако постоје, то није љубав према другим људима као личностима,

већ је то љубав према идеји, а не према човеку

као реалној личности. Волети лепо, добро, пра-

ведно јесте просто нужност којој се не можемоодупрети. Као што и љубав према ружном и

лошем човеку претпоставља апсолутну слободу.

Немогуће је без слободе волети таквог човека, а

то је онда права љубав. Истовремено, љубав која

воли идеју, а заборавља на живог човека, такође

је опасна по постојање. Отуда су у комунистич-ким заједницама, или у другим идеолошким

заједницама у којима доминира нека идеја, људи

убијани да би се одржала идеја. То значи да су

овим заједницама важније идеје, било да су онедобре или лоше, а не живи људи као личности.

Једина заједница која пружа могућност да човек буде апсолут-но слободан и да буде вечно постојећа личност јесте заједница с

Богом. Бог се тако пројављује у историји да оставља апсолутну

слободу човеку да га овој призна или не призна. Пошто је Бог

вечна, бесмртна Личност, када човек оствари личну заједницу

с Богом, и он постаје вечна и бесмртна личност. Та заједница се

остварује кроз Исуса Христа и друге људе и назива се Црквом.

37

Црква је заједница слободне децеБожије. Она није природна, тј. заје-

дница нужности, па је стога про-

стор у коме се човек пројављује као

непоновљива личност.




Црква, као заједница човека с Богом и другим човеком у Исусу

Христу, апсолутно је утемељена на слободи њених чланова. Бог с

нама, такође, остварује заједницу слободе и на тај начин нас чини

вечним личностима, синовима својим. То нам показује Црква.

Постајући члан црквене заједнице, човек не постаје члан

Цркве као апстрактне институције. Он остварује заједницу сконкретним живим личностима и на тај начин се гради Црква

као Литургијска заједница. Зато је Крштење, као чин ступања уЦркву, повезан са Литургијом. А Литургија не постоји сама за себе

као институција, без сабрања верних. Када се верни саберу на једном месту у одређено време да би показали своју заједницу

с Богом у Исусу Христу, то је Литургија. То је Црква. Отуда је

Црква у Православљу поистовећена са Литургијом. То потврђује

и наш верни народ када каже да иде у Цркву, подразумевајући

при том да иде у храм на службу, на Литургију. Овде су храм

и Литургија поистовећени са Црквом, јер је и храм добио име

Црква зато што се у њему служи Литургија, која је поистовећена

са Црквом. Нити постоји Црква без Литургије, тј. без сабрањаверних, нити се, пак, храм може назвати Црквом ако се у њему

не служи Литургија.

Заједница коју остварује човек с Богом, у Исусу Христу,

кроз Литургију, јесте заједница с конкретним људима, а не са

људима као идејама. Да човек постаје члан Цркве као апстрактне

институције, онда и Исус Христос, и други људи, као и сам Бог,били би идеје, а не живе и конкретне личности. У том случајуни човек хришћанин не би био једна конкретна личност. Јер,

као што смо већ рекли, личност је заједница слободе и љубавис другом личношћу.

Заједница човека с Богом, преко Исуса Христа и других људи који су у заједници с

њим, остварује се на основу слободе. Црква се разликује од других заједница, по то-

ме што је утемељена на слободи, која се изражава као љубав према Исусу Христу ипрема другим људима. Црквена заједница није ни природна, нити класна и национал-

на. Природна заједница је нужна заједница. Постајући члан црквене заједнице, човек

не постаје члан Цркве као апстрактне институције. Када се верни саберу на једномместу у одређено време да би показали своју заједницу с Богом у Исусу Христу, то је

Литургија. То је Црква. ^

38





На који начин човек остварује заједницу с Богом у Христу?

Објасни може ли та заједница бити остварена мимо

заједнице с другим човеком.

Коју заједницу гради Дух Свети кад сједињује људе с

Христом?

У чему је разлика између Цркве као заједнице и других

заједница?

Зашто је Црква једино истинита заједница?

Кад кажемо Црква, на коју заједницу мислимо?

Објасни зашто је неопходно да човек постане члан

конкретне литургијске заједнице.

ВЕРСКА НАСТАВА И ИСТОРИЈА

Француска револуција (1789. године) се сматра почетком нове ере у историји

човечанства. Начела револуције, сад-

ржана у Декларацији о правима чо-

века и грађанина (види слику поред), представљају се слоганом: брат-

ство, слобода, једнакост. Поменута

Декларација овако описује и дефинише слободу:

Људи се рађају и живе слободни, а

једнаки су у правим а.„ Природна

и незастарива права човека су сло-

бода, својина, сигурност и отпор

угњетавању. Слобода се састоји у

могућности да се чини све оно што

не шкоди другоме; стога, вршење

природних права свакогчовека нема

граница, осим оних које обезбеђујудругим члановима друштва уживањеових истих права. Ове границе могу

бити одређене само Законом.

Прочитај одломак na размисли и

разговарај са другим ђацима о разлици у општем, друштвеном и хришћанском схватању слободе.

39




ДОПУНИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ

Цркву не треба схватати само као организацију, тј. само као институцију, која има своје

уређење и посебне законе по којима се владају њени чланови. Наравно, Црква јесте иорганизација, али је она пре свега начин живота људи. И институционално уређење Цркве

такође пројављује нашу веру у Свету Тројицу као заједницу три личности које своје јединство

изражавају кроз личност првог, Бога Оца. Како за Бога можемо рећи да је истовремено и

Један и Тројица, тако и за православну Цркву да је она једна, света, саборна и апостолска,

а у историји постоји као заједница многихлокалних Цркава (епархија).

Локалне Цркве постоје једино у међусобном неразрушивом евхаристијском јединству. Верник,

ђакон, свешеник или епископ једне локалне православне Цркве пуноправни је члан Литургије

било које православне Цркве у свету. Може се причестити, или служити Литургију у било

којој православној црквеној заједници на свету. Тако Црква пројављује своје јединство. Зато

тврдимо да, постајући члан црквене заједнице, човек не постаје члан Цркве као апстрактнеинституције, већ једне конкретне, живе евхаристијске заједнице.

М и т р о п о л и т и м и т р о п о л и ј а — Митрополија је епархија у којој се главни град (онај град

у коме епископ служи Литургију) посебно истиче међу околним градовима, који, такође,

имају своје епископе. Сама реч митрополија значи „мајка градова“. Епископ који председа-

ва Литургијом у граду који се сматра митрополом или метрополом, назива се митрополит.

Када се догоди да се на истој Литургији саберу неколико епископа, Литургију служи онај

који је митрополит, а остали епископи стоје на местима на којима иначе стоје презвитери

(свештеници). Ово је битно зато што на једној Литургији само једна личност може бити у

служби епископа, јер ће само један Христос бити у Царству Божијем, а епископ је иконаХристова. Уколико не бисмо на овај начин служили Литургију, довели бисмо у питање наше

спасење. Најзначајнији митрополити у православној Цркви су варшавски (у Пољској) и праш-

ки (у Чешкој и Словачкој). У нашој патријаршији, митрополити су: загребачко-љубљански,

сарајевски и подгорички.

А р х и е пи с ко п и а х и е п и с к о п и ј а — Реч „архиепископ“ значи „први епископ“, тј. односи се

на епископа који је први у једној области међу свим осталим епископима. Он је, пре свега,

епископ у својој епархији, али кад се на једној Литургији поред њега сабере још суседних

епископа, који при том могу бити и митрополити, Литургију служи архиепископ, јер на

таквом сабрању, на коме је сабрано још епископа и митрополита, архиепископ је тај кроз

кога се пројављује Христос. Најзначајнији архиепископи православне Цркве су: кипарски(на Кипру), атински (у Грчкој) и тирански (уАлбанији). У нашој патријаршији, посебно место

припада архиепископу охридском.

П а т р и ја р х и п а т р и ј а р ш и ј а — Реч „патријарх" настала је спајањем две речи, које значе:

„отац“ и „начело“ или „власт“. У старијим временима, ова реч је именовала родоначелни-

ка и поглавара неког народа или племена. Временом су, кроз историју, утицајнији градови

40




добијали углед митрополије, неки, још значајнији, углед архиепископија, а најважнији гра-

дови су постали средишта патријаршија. Дакле, патријарх је први епископ једне велике

области. Читав свет је у почетку био подељен на пет патријаршија, са средиштима у: Риму,

Цариграду, Александрији, Антиохији и Јерусалиму.Р и м с к а п а т р и ј а р ш и ј а — Некада је била седиште првог епископа међу свим владикама на

свету. То значи да, када би се сви епископи света сабрали на једној Литургији, икона Хри-

стова (тј. онај око кога су сви сабрани, као што ћемо у Царству Божијем бити сабрани око

Христа) био би римски епископ. Сви епископи западне Европе и северне Африке сматрали су

римскогепископа за свога патријарха (= папу). Нажалост, 1054. године, патријаршија града

Рима се одвојила од остатка Цркве. Тај догађај се назива Велики раскол и представља болнустраницу историје Цркве. Наследник Римске патријаршије је Римокатоличка црква, која није

у јединству са православном Црквом. Од раскола је било више покушаја за превазилажење

овог спора, на чему се и данас ради.

Св. римски епископи (папе) Климент иЛ ав — римски епископи првих

векова доприносили су изражавању православне вере у Бога.

41




ЗАЈЕДНИЦА ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА

ПАТРИЈАРШИЈЕ

1.Цариградска

патријаршијаВасељенска патријаршија патријарх Вартоломеј I

2.Александријска

патријаршијаАфрика патријархТеодор II

3 -Антиохијска

патријаршијаБлиски Исток патријарх Игњатије IV

4 -Јерусалимска

патријаршијаСвета Земља патријархТеофил III

5- МоскваРуска православна Црква

(територија бившег СССР)патријарх Кирил

6. Београд Српска православна Црква(територија бивше СФРЈ)

патријарх Иринеј

7- Букурешт Румунска православна Црква патријарх Данило

8. Софија Бугарска православна Црква патријарх Максим

9 - Тбилиси Грузијски патријархат патријарх Илија II

АРХИЕПИСКОПИЈЕ И МИТРОПОЛИЈЕ

10. Никозија Кипарска Црква архиепископ Хризостом II

11. Атина Атинска архиепископија архиепископ Јероним II

12. Тирана Албанска архиепископија архиепископ Анастасије

13- Варшава Пољска митрополија митрополит Сава

14 . Праг Митрополија Чешке и словачких земаља митрополит Христофор

Поред ових цркава, треба поменути још четири, чији први епископи носе титулу архиепи-

скопа, али морају учествовати у саборима око друге црквене заједнице:

• С и н а јс к а , чији архиепископ иде на сабор око јерусалимског патријарха.

• Ф и н ск а, чији архиепископ иде на сабор око цариградског патријарха.

• Е ст он ск а, чији архиепископ иде на сабор око цариградског патријарха.

• О х р и дс ка , чији архиепископ иде на сабор око београдског патријарха.

42




епископЈерусалима

епископБеограда

епископСофије

епископАнтиохије

П р а в о с л а в н и

ПАТРИЈАРСИ

епископМоскве

епископБукурешта

епископТбилисија

43




ЛИТУРГИЈА КАО ИКОНА БУДУЋЕГ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ

А када дође Син Човјечији у слави

својој и сви свети анђели са њим,

тада ће сести на престо славе своје.

И сабраће се пред њим сви народи,

и разлучиће их једне од других као

пастир што разлучује овце од јаради.

И поставиће овце са десне странесеби, а јарад са леве. Тада ће рећи

Цар онима што му стоје са десне

стране: Ходите благословени Оца

мојега; примите Царство које вам

је припремљено од постања света.

Јер огладњех, и дадосте ми да једем;

ожедњех, и напојисте ме; странац

бијах, и примисте ме; Наг бијах, и

оденусте ме; болестан бијах, и посе-

тисте ме; у тамници бијах, и дођосте

ми.Тадаће муодговорити праведни -

ци говорећи: Господе, када те видес-

мо гладна, и нахранисмо? Или жед-

на, и напојисмо? Кадли те видесмо

странца, и примисмо? Или нага, и

оденусмо? Кад ли те видесмо болес-

на или у тамници, и дођосмо ти? И

одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста

вам кажем: кад учинисте једноме од

ове моје најмање браће, мени учи-

нисте. Тада ће рећи и онима што му

стоје слеве стране: Идите од мене!

И ови ће отићи у муку вјечну, а пра-

ведници у живот вјечни.

(Мт 25, 31-41.46)

Раније смо говорили о томе да човек изражава своју веру у

Бога тако што постаје члан Цркве, тј. члан Литургије. Да би чо-

век постао члан Литургије, потребно је да се крсти. Крштење

је, по учењу светих отаца, „друго рођен>е“. Крштење је рођење водом и Светим Духом и, као такво, разликује се од природног

рођења. Природним рођењем човек се рађа као смртно биће,односно рађа се за смрт, зато што природним рођењем сви људи

наслеђују смртну природу палог човека Адама. Смрт се појавила

у природи после одбијања првог човека да оствари заједницу с

Богом. Мењајући начин рођења, тј. рађајући се од Духа Светог,кроз Крштење, човек се рађа за живот.

Крштење је, као што смо већ нагласили, улазак човека у

литургијску заједницу. Ново рођење, које је рођење за вечни

живот, подразумева и нови начин живота. Тај нови начин жи-

вота пројављује се као Литургија. Литургија је, дакле, начин

живота какав је Бог желео да буде кад је стварао бића и на

крају створио човека.

Други Христов долазак — фреска,

манастир Дечани.

44




Ако су Литургија и литургијски начин живота људи и при-

роде израз наше вере у Бога, као што јесу, онда је Литургија икона будућег Царства Божијег. Ово потврђује и сам термин

„вера“ — израз за нешто што ће се догодити у будућности. На

основу дефиниције вере коју нам даје апостол Павле у послани-ци Јеврејима (11, 1), „вера је основ свега чему се надамо, потврдаствари невидљивих“, јасно је да литургијски начин живота указује

на будуће Царство Божије. Речју, Литургија је икона будућег

Царства Божијег. Постајући члан литургијске заједнице, чо-

век постаје члан будућег Царства. Постаје члан „благословеног

Царства Оца и Сина и Светог Духа“. Литургија пројављује људе

и природу не онаквим какви су они сада, нити, пак, онаквим

какви су људи некад били, у прошлости, већ пројављује људе и

природу какви ће они бити у будућности, када дође Царство

Божије и кад се догоди опште васкрсење мртвих. Зато што јеначин постојања људи у Литургији заснован на њиховој вери и

нади у вечни живот, у будуће Царство Божије.

Ово потврђује пре свега Православна Литургија. Дух Свети,

устројавајући Литургију, поставља у њој разне чинове: епископа,

свештенике, ђаконе и народ Божији. Епископ иконизује самогХриста, око кога су скупљени апостоли и сви свети. А то је слика

будућег Царства Божијег, о коме говоре Христос и његови апо-

столи. Када дође Христос, у сили и слави, сабраће све око себе и

Јединородни Сине и Логосе Божији,

бесмртан си,

и извело си да се, ради нашега спа-

сења, оваплотиш

ofl, Свете Богородице и увекдјевеМарије,

непроменљиво се очовечи,

и распе се Христе Боже,

смрћи смрт уништи.

Један си од Свете Тројице,

сапрослављан Оцу и Светом Духу.

Спаси нас!

(Литургијски тропар, цар Јустинијан,

VI век)

На Литургији пројављујемо какви

ћемо бити у Царству Божијем. То чи-

нимо песмом, радошћу, облачењем,

свим евхаристијским радњама и

причешћем.

45




^ л„Била је то једна недеља. И било је то

после божанствене Литургије. Посма-

трао сам људе из села док су излазили

из Цркве. Мој отац је стајао на степе-

ницама и опраштао се од сваког вер-ника. Присуствовало је цело село, јер

недељом нико никада не пропушта бо-

жанствену Литургију. Било је ту старих

брђана, сбелим брадама, сличнихли-

цима праотаца у илустрованојБиблији.

Било је жена, мушкараца, деце. Сви у

недељним оделима, ланеним или ву-

неним, у сваком случају белим, као

млеко и као снег. Бело је национална

боја у Петродави. За сваки узраст и за

оба пола. Али, беспрекорно бледило

одела било је ништавно у поређењу

са чистотом погледа и лица. Излазећи

са божанствене Литургије, сви су из-

гледали преображени, ослобођени

сваке овоземаљске бриге, посвећени.

Чак и више но посвећени: обожени...

Знао сам зашто су сва та лица лепа и

зашто су сви ти погледи озарени. Руж-

не жене биле сулепе. Грубе дрвосече

носиле су на образима и челу светлост

попут ореола светаца. Деца су била

као анђели. Излазећи са божанстве-

не Литургије, сви људи и све жене на-

шег села били су ’богоносци’. Сви су сеони причестили... Онисубилисинови

Божији и били су обожени.“

(В. Георгиу, 0 3 25. часа до вечности,

Врњачка Бања - Нови Сад 2007, 29)V___________________________ -■

установиће Царство Божије. На Литургији су сви лепо об-

учени, она је песма, пуна је светлости, дивних икона. Кад год се служи Литургија, тада је празник и радост. Речју,

Литургија пројављује оно чему се човек нада и чему тежи:

а то су радост и вечни живот .

Литургија је одувек била у центру православног предања

и хришћанског живота. Она не само да је централни бого-

службени догађај, Св. Тајна од које зависе све остале Тајне, већ је и мерило целокупног начина живота православних људи.

Православни народ је одувек Литургијом, тачније будућим

Царством Божијим, мерио све: свој однос према Богу, пре-

ма другом човеку и према природи. То најречитије показују

неке наше епске народне песме (као нпр. Кнежева вечера,

епски преткосовски тематски круг и др). Човек очекује да

Бога сусретне лицем у лице у будућем Царству. На другог

човека гледа као на становника тог Царства и самим тим

као на свога брата у Христу. На природу гледа и према њој

се односи тако што сматра да је и она створена за вечност ида ће и она постојати у будућем Царству Божијем. На крају

православни верник и самог себе мери у односу на будућеЦарство Божије. Зато је његов живот сав у покајању, будући

да у свакодневном животу и он и све око њега још увек не

изражава ону реалност која ће бити у Божијем Царству.

Православни верник је, такође, спреман да се жртвује због

своје вере у будуће Царство Божије.

Описани начин изражавања вере у Бога узрокује један по-

себан начин живота људи. Он ствара једну конкретну врсту

односа човека — како с другим људима, тако и са природом.

Речју, ствара култ, посебне обичаје и културу.

Да би човек постао члан Литургије, потребно је да се крсти. Крштење је „друго рођење“рођење водом и Светим Духом. Човек се рађа за живот. Крштење је улазак човека у

литургијску заједницу. Литургија је начин живота какав је Бог желео да буде кад је ства -

рао бића и на крају човека. Литургија је икона будућег Царства Божијег. Постајући чланлитургијске заједнице, човек постаје члан будућег Царства. На Литургији су сви лепо

обучени, она је песма, пуна је светлости, дивних икона. Кад год се служи Литургија,

тада је празник и радост. Литургија пројављује радост и вечни живот. rr;

46





• Шта значи вера? Како разумеш веру православног

хришћанина?

• Објасни зашто је Православна Литургија икона будућегЦарства Божијег.

• На који начин нам Литургија открива и приказује будуће

Царство Божије?

• У ком односу стоје наш свакидашњи живот и будуће Царство

Божије, коме се надамо и које вером ишчекујемо?

Прочитај и протумачи како Се. Максим Исповедник (VII век) повезује литургијске радње са

истинама Царства Божијег које ће доћи.Света Црква је икона Бога, јер и она, слично Богу, остварује јединство међу верницима.

Иако се они разликују по својим својствима, месту боравка и начином живота, сви они

налазе у Цркви јединство кроз веру.

Први улазак (вход) архијереја у Свету Цркву за време свештеног сабрања (Литургије),

јесте слика и знак првог доласка у телу у овај свет Сина Божијега, и Спаситеља нашега

Христа. Својим доласком Он је ослободио и иску-

пио природуљудску, која је сама себе била потчи-нила пропадљивости и смрти кроз грех, и којом

тирански влада ђаво. (...) Вазнесење његово на

небеса и повраћање на његов наднебесни престо,које је уследило после овог доласка, симболизујесе уласком Архијереја у свети Олтар и узласком

његовим на свештени трон (= Горње Место).

Духовна сладост божанствених песама изражава

насладу божанствених блага, која узноси душе к

чистој и блаженој љубави Бога, и која сугерише

још већу мржњу према греху.

Духовни целив (пољубац), који је упућен сви-

ма, јесте праобраз (наговештај) будуће слоге,

једномислија и једнодушности по вери и љубависвих између себе, које ће се остварити у време

откровења будућих неизрецивих блага.

(Свети Максим Исповедник, Мистагогија, (тајно-

водство, увођење у тајну Литургије и њено

тумачење))

Св. Максим Исповедник -

савремена икона.

47




Је д и н о у з а ј е д н и ц и с а Х р и с т о м

П0 3 НАЈЕМ0 БОГА ОЦА

"Захваљујући Богу и Оцу који нас оспо-

соби за удео у наследству светих у

светлости, који нас избави од власти

таме и који нас пренесе у Царство

Сина — љубави своје, у коме има-

мо искупљење, опроштење грехо-

ва, који је икона Бога невидљивога,прворођени пре сваке твари. Због

тога што њиме би све саздано: оно

што је на небесима и што је на земљи,

што је видљиво и што је невидљиво,

било да су то престоли, или господ-

ства, или началства ипи власти —

све је њиме и за њега саздано. Он је

пре свега, и све у њему постоји. Он

је глава тела — Цркве. Он је почетак

— прворођени из мртвих. Да у свему

он буде први, јер (Отац) благоизволе

да се у њему настани сва пуноћа и дакроз њега све измири са собом, учи -

нивши мир његовом крвљу на крсту,

(помиривши) кроз њега: и оно што је

на земљи, и оно што је на небесима.

(Кол 1, 12-20)

Исус Христос је први открио људима ко је Бог. Открио нам

је да је Бог личност, тј. да је Бог његов Отац, зато што је Исус

Христос Син Божији и он једини познаје Оца, тј. познаје ко је

Бог као личност, јер је у вечној љубавној заједници с њим. Слично

нама, људским личностима, које се могу познати као личности

једино у заједници љубави. Неко може да нас познаје по природи,

посматрајући нас са стране. Међутим, то није право сазнање о

нама, нити одговор на питање ко смо. Неко може другог човека

да позна као личност једино ако овај жели да се открије и каже

ко је. То, пак, чини само ономе кога воли и који њега воли. Ина-че, човек се скрива и немогуће је на други начин одгонетнути

ко је он као личност. Утолико пре ми људи не можемо познати

Бога, ако се он сам не открије. Јер, Бог је по природи невидљив,

несхватљив, неограничен. Једини који познају Бога, то су његов

Син и Дух, које Бог Отац неизмерно воли, као и они њега.

Син Божији, Исус Христос, постао је човек и открио је Бога

Оца људима, и то само оним људима који су постали Христови

ученици и следбеници. Јер, Бог као личност, као Отац, може

Сцене из живота апостола Павла —

фреска, манастир Дечани.

Након јављања васкрслог Христа,

апостол Павле доживљај сусрета са

Господом претаче у најузвишеније

христолошке химне.

48




постати познат људима једино у личном односу с Њим, пре-

ко Христа. Тачније, људи могу познати Бога Оца једино ако се

сједине са Христом, што значи ако ступе у исту личну, љубавну

заједницу с Богом Оцем. На том путу нам помаже Свети Дух

који нас, управо на овај начин, поистовећује са Христом: кроззаједницу слободе са Богом Оцем. То се остварује кроз тајну

Крштења и тајну Евхаристије.

Исус Христос је први открио људима ко је Бог. Открио нам је да је Бог личност, тј. да

је Бог његов Отац, зато што је Исус Христос Син Божији и он једини познаје Оца. Син

Божији, Исус Христос, постао је човек и открио је Бога Оца људима, који су постали

Христови ученици и следбеници.


• Ко нам је открио истинитог Бога као личносно биће? Зашто

је само Он то могао да учини?

• Може ли човек да позна Бога? Под којим условима?

• Објасни улогу Светог Духа у познању Бога и сједињењу са

Њим.

Ове године на часовима историје проучаваш, између

осталог, појаву протестантизма, реформацију, животе

и учења Лутера и Калвина. Поменуте вође реформације

инсистирали су на учењу да је спасење плод индиви-

дуалне молитве Богу, без заједнице са другим, тј. без

посредовања Цркве или црквенихслужитеља.Упореди

те основне протестантске ставове са нашим учењем да је

вера уско повезана са другим људима, јер је и Литургија— заједница. Православље верује да је немогуће човеку

као појединцу да буде „верник“, и сматра да он не можеправилно веровати без других људи. У православној

вери, други људи су нам неопходни да бисмо правилно

веровали. Текстови и илустрације на следећим страни-

цама ти могу помоћи у разумевању ових истина.

Мартин Лутер

49




Највећи допринос православног богословља савременој цивилизацији огледа се у хришћан-

ском поимању личности. Одговарајући на изазове свога времена, а у покушају да правилно

формулишу учење о Светој Тројици, црквени оци IV века понудили су и наше, православно

учење о личности. Оци су човека сагледали као икону Божију, као боголико биће, а карак-теристика која човека чини сличним Богу, јесте слобода. Слобода без љубави, као и љубав

без слободе, поништавају човека као личност и своде га на ниво индивидуе (јединке).

Међутим, већ од петог века се уочавају другачија поимања

личности. Тада се на Западу јавља један хришћански мисли-

лац, Блажени Августин, који даје нову оријентацију у схватању

хришћанства и уопште у западној мисли и култури. Он чове-ково интересовање окреће њему самоме. Упућује човека да

унутар себе (своје душе) заснује свој идентитет (своје ,,ја“).

На овај начин Августин утемељује римокатоличку теологију,али и њој супротни протестантизам.

Блажени Августин — Хришћански теолог и философ, који је

живео у другојполовини четвртог века и у првојполовини

петог. Био је епископ града Хипона у северној Африци. Његова

мисао је имала пресудни утицај, не само на теологију западног

хришћанства (тј. од XI века Римокатоличке цркве), већ и на

готово све касније философе. Блажени Августин је, стога,

симбол савремене (западне) цивилизације. Црква га литургијски

прославља 28. (15) јуна.

Доследни настављачи августиновске мисли били су, не само

католички теолози, већ и философи и научници, као што је

Декарт. Он је човеков идентитетутврдио на његовом инди-

видуалном уму, на логици. Човек је постао мерило истине

зато што је поседовао ум. Протестантизам ће довести дозакључка да има онолико истина колико и људи.

Рене Декарт — Живео је почетком седамнаестог века. Један јеод најпознатијих западних научника и философа. Његове идеје

пресудно су утицале на даљи развој мисли на Западу. Изрекао

је став који је виђен као закључак дотадашњих стремљења и

теме/b модерне мисли: „Мислим — дак/ie, постојим“.

50




Савремена наука, под утицајем поменутих идеја, тврди: „Сложена комбинација људскихквалитета чини појединца јединственом личношћу. Најочигледније карактеристике човека

су његов карактер, интелигенција и припадност женском или мушком полу. Свака од ових

важнихљудских карактеристика потиче изљудскогума и истовремено има на њега веомаважан утицај.“ (енциклопедија Човек, Београд 2007,173)

Свети оци Цркве сматрају индивидуализам (затварање човека, издвајање и смештање себеу средиште свега) извором сваког греха. Себељубље (самољубље) или гордост сматра се

најтежим грехом. Гордост, управо, сматрамо извором Адамовог (првородног) греха. На

сличан начин се тумаче и друге старозаветне приче, као што је догађај зидања Вавилонске

куле. Сваки покушај човеков да себе смести на место Бога, погубан је.

Вавилонска к ула— Питер Бројгел.

51




Интрига — детаљ, Џемс Енсор. Крик — Едвард Мунк.

Човек се не мири са срозавањем на ниво

јединке, индивидуе. Против тога устају иуметници, који не пристају на то да човекбуде случајни пролазник у наметнутом жи-

воту. Да би изразили оно што их мучи (разо -

чараност, уплашеност због смрти), ти аутори

стварају дела са тешком и застрашујућом

атмосфером. Трагичну визију човека сведе-

ног на пролазну, небитну и усамљену јединку,

централне теме живота, смрти и очаја, умет-

ници XIX века (али не само они) најчешће

бирају за своје теме. Има уметника који своје

неспокојство и страх због самоће људских

бића, због гужве у велеграду, изражавају на

врло песимистичан начин. Узимајући у обзир

трагедије два светска рата или дешавања у

нашој земљи крајем XX века, можемо рећи

да је њихов страх био оправдан.

Последице НАТО бомбардовања

Србије 1999. године.

52




Звучи парадоксално када кажемо да је

савремени модел живота одузео човеку

слободу, јер се, данас, под слободом обич -но подразумева то да човек може да бира између две или више датих могућности. На

крају свега, изгледа да човек на овај начин

изграђује живот као један логични поредак

ствари. То значи да је слобода логична, и

да је у служби логичког начина живота.

Истина је да човек има овакву врсту слобо -

де. Сигурно је то узрок што је овај модел

живота привлачан за човека. Наиме, без-

болан је и сасвим саобразан природном илогичком поретку ствари. Уосталом, нема

ту ничег лошег по себи. Међутим, савреме -

ни људи немају захтев за правом слободом.

Као да је човек спреман да све жртвује

ради своје логике.

Дакле, проблем човека није у томе што је

створио толико тога што му живот чини

пуким уживањем, већ у томе што је постао

заробљеник своје логике. Тиме је постао

неспособан да се жртвује за другог и да по -каже да није он сам по себи бог, већ да је

његов једини спаситељ Други — Бог. Логика

му то не дозвољава. За жртву и за излазак

из своје сопствене затворености је потреб -

на слобода. Но, слобода је по себи потпуно

супротна логици, што видимо на примеру

савременог доба, јер је логика потиснула

слободу, преврнула је (види слику десно).

Прочитај овај текст, упореди га са сликом десно, na покушај да одговориш на питање:

Чему води лажна слобода? Шта /е прави

садржај такве слободе?Преврнута слобода — рад свештеника

Стаматиса Склириса.

53



СХВАТАЊЕ ЛИЧНОСТИ НА

ОСНОВУ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ У БОГА КОЈИ ЈЕ

СВЕТА ТРОЈИЦА

Многобожачко наслеђе и

схватање Бога

Библијско схватање Бога као

личности

Хришћани верују у Бога као

Свету Тројицу

Света Тројица је један Бог

Бог је вечна личност зато што је Света Тројица

Личности Свете Тројице cy нераздељиве по природи зато

што cy нестворене




МНОГОБОЖАЧКО НАСЛЕЂЕ И СХВАТАЊЕ БОГА

ашФилософија— На грчком

језику означаваљубавпре-

ма мудрости; представља

људска разумска настоја-

ња да се поставе кључнапитања о свету и о чове-

ков месту у њему, као и

да се понуде целовити од-

говори на њих. Може се

рећи да је основно питање

философије питање бића.

Биће — све оно што на би -

ло који начин постоји, што

јесте (долази од глагола

„бити“).

Античка философија —Период историје фило-

софије (од 7. века пре Хри -

ста — до шестог века по-

сле Христа) који обухватафилософска мишљења и

системе настале на про-

стору Средоземља. Карак-

терише је античка култу-

ра, коју ће у другом делу

овог историјског периода

усвојити Римско царство.

Стари многобожачки народи, као и антички философи, нису

знали за Бога као личност. Они нису под личношћу подразумева-

ли оно што ми данас схватамо; конкретно (стварно, уочљиво),

слободно и непоновљиво биће. Стари јелински (грчки) философи

су Бога поистовећивали са природом. Оно што вечно постоји

јесте природа, па је и Бог безлична природа. Из те природе

све потиче и у њу се све поново враћа. Конкретна бића, која се

рађају из природе, пролазни су феномени (појаве). Конкретна

бића, међу којима су богови и људи, и кад постоје, за старе

јелинске философе не постоје вечно. Пролазна су. Рађају се и умиру. Оно што вечно постоји то је природа. Природа и бића

која се рађају из природе само су две стране једне реалности

(стварности), слично једној стрмини коју посматрамо и коју

можемо назвати узбрдицом или низбрдицом, у зависности од

тога с које тачке је посматрамо. И у једном и

у другом случају реч је о једној истој

реалности, о једном бићу.

Ако су стари јелински фило-

софи, као на пример Платон, го-ворили о Богу као личности, под

тим нису подразумевали једно

конкретно и апсолутно слободно

биће, независно од природе света,

већ су га посматрали у контексту

света. Бог и свет једно су по при-

роди. Нити свет може постојати без

Бога, нити пак, Бог може постојати

без света. Бог као конкретно биће

није се могао замислити као биће које стоји наспрам света. Он је, као

сва остала конкретна бића, део опште

природе, део света.

Исто је важило и за људе. И они су

били део света, или тачније, људи и

свет су по природи били једно те исто.

Платон (42 7- 347- пРе Хри-ста), био је веома утицајан

старогрчки философ и бесе-

дник. Основао је Академију

уАтини.

8



СХВАТАЊЕ ЛИЧНОСТИ

То значи да људи, као конкретна и слободна бића, нису могли

то да буду због тога што њихово постојање није зависило од

њихове слободе, већ од закона природе којој су припадали и

која је, на основу схватања старих философа постојала пре њих

и постојаће и после њих. Речју, за старе грчке философе, све што је постојало, постојало је по нужности природе, која је

била непроменљива. Људи се рађају из једне безличне природе

и умиру, тј. нестају у тој истој безличној природи зато што то на-лажу њени непроменљиви, вечни закони. Све што је конкретно

пролази, нестаје, само безлична природа остаје.

Но, и поред тога, човек се није мирио са својом судбином;

он је хтео да буде конкретно и слободно биће и да као такав

постоји вечно, што указује да он по својој природи тај захтев

носи у себи. Зато што је икона Божија. Ово најбоље одсликавају

старе грчке трагедије. У њима човек жели да буде слободно биће,

да не живи на основу закона које му диктира општа природа,

него по својој вољи. То, међутим, није било могуће на основу

тадашњих схватања, што и трагедије показују. Штавише, човек

је у трагедијама, због самог тог свог покушаја да буде конкретна

и слободна личност, бивао сурово кажњаван од стране богова,

који су поистовећивани са законима природе.

Отуда су стари Грци из жеље да буду

слободна бића, макар и накратко,

користили позориште и маскен-

бал. На дан маскенбала, као и

Старогрчке трагедије нам верно пре -

носе човекову чежњу да буде сло-

бодно биће. Побуну против нужно-

сти (судбине) човек је смео подићи

само у позоришту, стављајући ма-

ску. Због тог покушаја човек бива

сурово кажњен од богова, јер су они

оличавали поредак против кога је

човек устајао.

" V v

у позоришту, људи су могли

да се понашају слободно,

да исмевају поредак света

Џ и саме богове, који су тај

поредак оличавали. То су,

- међутим, радили под ма-

скама, сакривеног лица, да их богови не би пре-

* познали и касније због тога кажњавали. Стари

jfrM' Јелини су на маскенбалима

%Сотириа (грч. спасење) — подни мозаик из Антиохије ( lll- IV век).

Изворну чежњу за вечним животом, коју ни учење о неумитној судбини није

Mor/io уништити, стари народи изражавају приказујући божанства која указују

на спасење.

Римски форум (трг)

9




и у позоришту окушали шта значи бити слободна личност, макар

и накратко, али су тамо учили и да је то у суштини немогуће

постићи. Зато што постоји једна непроменљива судбина за сва

бића — и за богове и за људе, која управља свим што постоји.

Стари народи, дакле, нису знали за Бога као личност, као

једно слободно биће, које може да промени природни ток ствари. Отуда се ни људи нису надали да ће они бити слободни

у односу на непроменљиве природне законе. Јер, како је било

могуће људима да буду слободне личности, ако су и сами богови

безлични и нису слободни? r'Z Z =^’

Будистички точак закона — све религије света покушавају да разреше про-

блем човекове слободе. Точак закона, слично старогрчком схватању неумит-

ности судбине, указује на космичку правду којојсе све повинује.

Конкретна бића, међу којима су богови и људи, и кад постоје, за старејелинске фило-

софе не постоје вечно. Пролазна су. Рађају се и умиру. Бог као конкретно биће није се

могао замислити као биће које стоји наспрам света. Он је, као и сва остала конкретна

бића, део опште природе, део света. За старе грчке философе, све што је постојало,

постојало је по нужности природе. Човек жели да буде слободно биће. Отуда су ста-

ри Грци из жеље да буду слободна бића, макар и накратко, користили позориште. Та-

мо би се, под маскама, сакривеног лица, да их богови не би препознали и касније збогтога кажњавали, бунили против поретка света и самих богова. Стари народи, дакле,

нису знали за Бога као личност, као једно слободно биће, које може да промени при-

родни ток ствари.


Какву слику света пружају многобожачке религије и стари

антички философи?

Да ли су богови у многобожачким религијама били

слободни у односу на природне законе?Објасни чему нас уче старе грчке трагедије и маскенбали.

Образложи да ли је човек могао да се нада да ће у односу на

законе природе бити слободан у свом постојању, ако то нису

могли да остваре ни богови.

Размисли, зашто нама људима смета да наше постојање

зависи од закона природе?

io




У једној старој трагедији („Оковани Прометеј“), богови кажњавају Прометеја, који се дрзнуо да се успротиви устаљеном космичком поретку. Украо /е ватру од богова и дао /е

људима. Оковани храбри дрзник овако нариче:

Ох, уздишем с невоље садашње овеи потоње, да ли ће икада крај

осванути патњама мојим!

Аn’ шта говорим? Унапред јасно знам

будућност сву, а јад ме неће никакав

погодит' изненада. Удес досуђен

подносит' морам како могу, кад већ знамда немам снаге судбе моћ да савладам.Океан, пак, овако саветује Прометеја:

Ја можда прастару ти причу причам ту:

ал' језику што сувише се размећеоваква иде награда Прометеју. (...)

Ал' мене прихвати за учитеља свог

и против бича не ритај се; видиш сам

да владар влада жесток и самосион. (...)

Ти миран буди и не хули сувише.

Иn’ зар ти не знаш, поред свег ума свог,да дрску језичину казна достиже.

Следећи дијалог, такође, битан је за нашу тему:

Хоровођа

За људе ти немој сувише бринути,А за се мари јадника! Јер верујем

И наду гајим: пашће с тебе ланци ти,

И нећеш бити мање моћан него Див (Зевс).

Прометеј

Да тако буде — усуд постојани то

Још не одреди; неизбројне патњејош

И муке трпећу док будем слободан.

Вештина нема снаге против нужности. Хоровођа

А ко то управља корманом нужности?

Прометеј

Три Судиље и, уз њих, Срде памтиље.

ХоровођаПа од њих, дакле, зар је Зевс немоћнији?

Прометеј

Од судбине ни он утећи не може.

(Есхил, Оковани Прометеј, Сарајево 1990). Протумачити прочитане одломке.

Оковани Прометеј — цртеж на античкој

посуди из VII века пре Христа.

11




Б и б л и ј с к о с х в а т а њ е Б о г а к а о л и ч н о с т и

И рече Мојсије Господу: Ево, поћи

ћу синовима Израиљевим и рећи

ћу им: Бог отаца ваших ме посла к

вама. Али, ако ме питају: Које му је

име? Шта да им кажем? И рече Бог

Мојсију, говорећи: Ја сам Онај који

јесам (Сушти). И тако ћеш рећи сино-вима Израиљевим: Посла ме к вама

Онај који јесте (Сушти). И опет рече

Бог Мојсију: Овако ћеш рећи сино-

вима Израиљевим: ГосподБоготаца

наших, Бог Аврамов, и Бог Исаков, и

Бог Јаковљев, посла ме к вама. Ово

је моје вечно име и спомен из рода

у род. А пошто одеш, сабери пре-

звитере дома Израиљевог и реци

им: Господ Бог отаца наших јави ми

се, БогАврам ов,и БогИсаков, и Бог

Јаковљев, говорећи: Сетих се вас и

свега што вам се догоди у Египту.(2М0Ј з, 13-16)

Мојсије напаса стадо — мозаик, Св.

Аполинарије Нови, Равена (Италија).

Док је Мојсије напасао стадо Јотору,

тасту своме, на гори Божијој Хори-ву Бог му се јавља и открива му

своје чудесно име „Онај који јесте“.

Тумачећи ово јављање, Св. Григорије

Палама (XIV век, види табелу на стр.

92) каже: „Бог се јавио не као суш-

тина, него као Личност. Он, дакле,

није рекао за себе: Ја сам суштина,

него је рекао: Ја сам онај који јесам.“

Личност је јединствено биће, које је слободно у свом постојању

у односу на природне и друге законе. Схватање Бога као лич-

ности, онако како о личности данас говоримо, настало је као

плод библијске вере у Бога.

Бог о коме говори Св. Писмо Старог Завета, тј. Бог у кога

су веровали Јевреји као изабрани народ Божији, јесте Један. Тај

Бог је једно вечно, конкретно и слободно биће, тј. личност. Јер,

како он сам за себе каже: „Ја сам онај који јесам“. Бог овим

потврђује да није једна безлична природа, виша сила, већ једно

конкретно биће, које је слично човеку као личности. Јер, само

човек као личност може за себе да каже: Ја сам оно што јесам, а

не безлична природа.

Један Бог, у кога су веровали старозаветни људи, био је апсо-

лутно слободан у односу на свет и на све оно што постоји. Бог и

свет су апсолутно два кон-

кретна и различита бића по

природи. Бог предпостоји

у односу на почетак по-

t стојања света. Јер Бог јевечно биће, које нема ни по-

четак ни крај. Он је тај који

је ни из чега створио свет и

све што се види и не види. Све што постоји зависи од Божије

слободе. Он сам постоји вечно

и не зависи ни од кога. То значи

да је Један Бог, у кога су веровали

Јевреји, а касније су то прихватили

и хришћани, нестворен, вечан, аликао једно конкретно и апсолутно

слободно биће, које ствара свет као

друго и другачије биће у односу на

себе и држи га у постојању. Јер, од

његове воље зависи постојање ство-

реног света.

12




Јеврејски народ, почевши од свог родоначелника Аврама,

односио се према Богу као према личности. Аврам је познао да

је Бог личност тиме што се слободно одазвао на његов позив

да ступи с њим у заједницу слободе. Слично је то као кад ми

ступимо у заједницу с другим човеком, слободно и из љубави, аон на тај начин постане за нас непоновљива и јединствена лич-

ност. Дакле, Бог је за Јевреје, којима се сам као свом изабраном

народу открио преко Аврама и с којим је из љубави склопиозаједницу слободе, био Један, вечан у свом постојању и то као

конкретно и слободно биће, тј. јединствена личност. Он је Бог

Аврама, Исака, Јакова, односно конкретна личност која се као

таква познаје у заједници слободе и љубави с човеком. Јер, лич-

ност се препознаје само ако смо с њом у заједници љубави и

ИЈави му се Господ код Мамвријског

храста, док је, у подне, седео испредврата од свога шатора. И подигав-

ши своје очи, виде. Гле, три чове

ка стајаху испред њега. И видевши,

потрча им у сусрет, од врата свога [

шатора, и поклони се до земље. И

рече: Господе, ако нађох благост

пред тобом, немојмимоићи слугу

твога. Да вам донесемо воде и да

оперете ноге, и да се расхладите под

дрветом. И донећу хлеб, да једете, а

после наставите својим путем, због

кога и свратисте код слуге вашега.И рекоше: Учини тако као што си

рекао. А Аврам пожури у шатор, к

Сари и рече јој: Пожури и умеси три

мере белогбрашна, и направи пога-

че. И отрча Аврам код крава, и узе Г

младо и добро теле, и даде га слу-

ги да пожури и да га спреми. И узе

маст, млеко и теле, које припреми,

па им постави, те једоше. Он, пак,

стајаше испред њих, под дрветом.

(iMoj 18,1-8)

Аврам угошћује анђеле — мозаик,

катедрала у Монреалу, Сицилија(Италија).

Сцена Аврамовог гостољубља на

најбољи начин представља схватање

односа Бога и човека у Старом За-

вету. Јављање Бога Авраму и завет

(савез) који он склапа са тим старо-

заветним праведником, постаје ос-

нова старозаветне Цркве.

13




слободе. Бог је слободна Личност и Он је тај који је први ступио

у заједницу слободе с човеком Аврамом и учинио је Аврама из-

абраним за себе. На овај начин човек Аврам је постао за Бога

непоновљива личност. Одговоривши на понуђену заједницу

слободно, Аврам је познао да је Бог конкретна личност, односнода је то његов, Аврамов Бог.

Три су елемента, дакле, која карактеришу библијску веру у

Бога. Први, да је Бог Један и да је у односу на свет апсолутнослободан у свом постојању. Други, да је Бог творац света и да је

он тај који својом вољом држи свет у постојању. Трећи, да се Бог

познаје као јединствена и непоновљива личност у слободном,

на љубави заснованом односу човека према њему. Мимо тог

искуства, Бог се не може познати.

Седмокраки свећњак — мозаик,

Ма’он Нирим, синагогауЈудеји.

Представљаједан од богослужбених

предмета — символа СтарогЗавета.

Рече Господ Мојсију: Овако кажисиновима Израиљевим: видели сте

где вам с неба говорих. Не градите

уза ме богова сребрних, ни богова

златних не градите себи. Олтар од

земље начини ми, на којем ћеш ми

приносити жртве своје паљенице и

жртве своје захвалне, ситну и круп-

ну стоку своју. На којем год месту

заповедим да се спомиње име моје,

доћи ћу к теби и благословићу те.

(2М0Ј 20, 22-24)

Кајин и Авељ приносе жртву Богу

— мозаик, катедрала у Монреалу,

Сицилија (Италија).

14




Схватање Бога као личности је плод библијске вере у Бога. Богу кога верује Св. писмо

Старог Завета сам за себе каже: „Ја сам онај који јесам“. Бог је апсолутно слободан и

све што постоји зависи од његове слободе. Родоначелник јеврејског народа, Аврам,

познао је да је Богличност, јер је ступио са њим у заједницу слободне љубави. Зато јеБог Библије — Бог Аврама, Исака и Јакова.

Библијски Бог је, дакле, i) Један, 2) Творац света и 3) слободна личност, која се познаје

у слободном односу љубави.


Какав је био библијски Бог?

Шта је Богу Старом Завету рекао о себи одговарајући напитање ко је?

Да ли су старозаветни праведници могли да обожавају

природу и идоле? Зашто?

Ко је био Бог за Аврама, Исака и Јакова, а ко су они као људи

били за Бога?

На основу каквог искуства можеш познати неког као

личност?

Анализирај следеће речи из Посланице Јеврејима, na опиши веру Аврамову и савез Бога и

њега. Да ли /е њихов савез привремен?

Вером Аврам послуша, онда када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у на-

следство. И пође, не знајући куда иде. Вером се он насели у земљи обећаној, као у туђој,и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунаследницима истог обећања. Јер, он

очекиваше Град који има темеље, чији је неимар и творац Бог. Вером и сама Сара примимоћ да зачне. И упркос дубокој старости, она роди, јер вероваше Ономе који то обећа.

Зато се од једнога, и то престарелог човека, родише потомци мноштвом као звезденебеске и као песак небројени на обали мора. У вери помреше сви ови, не дочекавши

остварење обећања, али их видеше издалека, и поздравише, и признаше да су странции пролазници на земљи. Јер они који тако говоре показују да траже Отаџбину. А да су

мислили на ону из које су изашли, имали би времена да се врате. Но, сада желе бољу,

тј. небеску. Зато их се Бог не стиди, да се назива Богом њиховим, јер им је припремио

Град. Вером принесе Аврам Исака, онда када беше кушан и јединца приношаше онај

који је примио обећања, коме беше казано: У Исаку ће ти се назвати семе, јер је разумеода је Бог кадар и из мртвих васкрсавати, зато га и доби као праслику (Јевр 11, 8-19).

15




Х р и ш ћ а н и в е р у ј у у Б о г а к а о Св е т у Т р о ј и ц у

Св. апостол Петар — Прво

исповедање (признавање)

Исуса Назарећанина за

Месију (обећаног Пома-

заника)потиче од светогпрвоврховног апостола

Петра. НаХристово пита-

ње упућено апостолима:

,,А ви шта мислите, ко

сам ја?“, у име апостол-

ског збора одговара Пе-

тар и каже: „Ти си Хри-

стос, Син Бога живога“.

Ово је први и најкраћи

символ вере, језгро свих

осталих исповедања вере

у Сина Божијега, а тиме

и у његовог Оца небес-

ког и у Светога Духа. Так-

во исповедање вере је

предуслов уласка у Цркву.

Хришћанин је сваки онај

који исповеда исту, Петро-

ву веру.

Хришћанско схватање Бога као личности темељи се на вери

у Бога, кога нам је открио Исус Христос.

И хришћани су, попут Јевреја, ве-

ровали у Једног Бога, о коме

говори Св. Писмо Старог За-

вета. И за њих Бог не зави-

си од света и апсолутни је

његов сведржитељ, тво-

рац неба и земље и све-

га што се види и не види.Све што постоји, Бог је сло-

бодно створио и слободнодржи у постојању. Хришћани

верују и у то да се Бог као

личност једино открива

у слободној заједници с

човеком. Исус Христос

је, међутим, у односу на

јеврејско схватање Бога

унео и једну новину.

Та новина се састоји у

томе што је за себе ре-

као да је Син Божији,

који је рођен од Бога,

односно да је и он Бог.

То су његови ученици

и следбеници прихва-

тили на основу онога

што је Исус Христос

чинио и како је жи-

вео, а посебно због

његовог васкрсења из

мртвих. Исус Христос

је говорио да је он Син

Божији који је од Бога

16




рођен и пре него што је постао човек. Исус Христос је у вечној

заједници слободе и љубави с Богом и зато он најбоље познаје

Бога као јединствену и непоновљиву личност. Речју, Исус Хри-стос је открио свету да тај Један Бог, у кога и он верује и кога

признаје за Бога, јесте његов Отац . Зато што је он рођен од

Бога. Дакле, Један Бог, у кога верују хришћани, следећи Исуса

Христа, јесте Бог Отац који вечно има Сина Исуса Христа; Бог

и Отац Господа нашег Исуса Христа.

Христос васкрсава сина удовице из

Наина — мозаик, катедрала у Мон-

реалу, Сицилија (Италија).

И догоди се потом да Исус иђаше

у град који се зове Наин и да с

њим иђаху многи ученици његови

и мноштво народа. А када се при-

ближи вратима града, гле, изноша-

ху мртваца, јединца сина матере

његове, која беше удовица, и мно-

ги народ иђаше са њом. И видевши

је Господ, сажали се на њу, и рече

јој: Не плачи! И приступивши, дохва-

ти се носила, а носачи стадоше. И

рече: Момче, теби говорим, устани! И седе мртвац, и стаде говорити. И

даде га матери његовој. А страх об-

узе све, и слављаху Бога, говорећи:

Велики пророк подиже се међу нама,

и Богпоходи народсвој! (Лку, 11-16)

ашХристова чуда на посе-

бан начин потврђују ње-

гове проповеди о Цар-

ству Божијем које дола-

зи. Сва чуда врхуне у чу-

дима васкрсавања, јер

показују да ће све ство-

рено у Будућем Царству

постојати на бесмртан на-

чин. Чуда која немају за

циљ изграђивање Цркве,

односно Царства, као што

су: магија, астрологија,

обоготворена техника —

лажна су.

17




Васкрсење четвородневног Лазара — грчка икона изХШ века. Св. Никола исцељује вид Св. Стефану

Дечанском — савремена српска икона.

И Христос и његови ученици и следбеници чине чуда силом Духа Светога.

Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац

у мени; ако ли не, због самих дела

верујте ми. Заиста, заиста вам ка-

жем: Ко верује у мене, дела која ја

творим и он ће творити, и већа од

ових ће творити, јер ја идем Оцу сво -

ме. И шта год заиштете од Оца у име

моје, то ћу вам учинити, да се про-

слави Отац у Сину. (Јн 14 ,1 1- 1 4 )

Ако останете у мени и речи моје у

вама остану, што год хоћете тра-

жите и биће вам. Овим се прославиОтац мој, да род многи доносите,

и бићете моји ученици. (Јн 15, 7-8)

-Ј

Исус Христос нам је, такође, открио да Бог Отац, поред њега,

који Син Очев, има и Светог Духа. Дух Свети исходи од Бога

Оца. Дух Свети је својом делатношћу потврдио да је и он Бог,

као што су Отац и Син, на основу чуда које је чинио, а посебно

на основу онога што Он чини после васкрсења Исуса Христа

из мртвих и његовог одласка од нас на небо. Истог тога Духа суХристови следбеници примили после вазнесења Христовог на

небо и то су потврђивали чудима које су чинили његовом силом,

а у име Христово.

Дакле, Један Бог, у кога верују хришћани као следбеници

Господа Исуса Христа, јесте Отац, који има Сина, Исуса Христа

и Светог Духа. Тачније, хришћански Бог је Света Тројица — Отац, Син и Свети Дух. Да ли су на овај начин хришћани пре-

стали да верују у Једног Бога, кога описује Стари Завет? Како је

Бог Један а да је у исто време и Тројица? Како су на ово питањеодговорили хришћански оци и учитељи Цркве?

18




Хришћанско схватање Бога као личности темељи се на вери у Бога, кога нам је открио

Исус Христос. Он је у односу на јеврејско схватање Бога унео и једну новину: тај ЈеданБог, у кога и он верује и кога признаје за Бога, јесте његов Отац, који има и Светог Ду-

ха. Хришћански Бог је Света Тројица — Отац, Син и Свети Дух.


• Ко је Бог кога нам је открио Исус Христос?

• Шта је Христос о себи говорио и како га схватамо ми, као

његови следбеници?

• Ко је Свети Дух?

• Зашто је Бог вечни Отац, тј. конкретна личност?

Прочитај следеће сведочанство Светог anocmo-

ла Јована о односу Христа и Оца, na протумачи прочитано:

Зато Јудејци гоњаху Исуса, и гледаху да га убију,

јер чињаше чуда у суботу. А Исус им одговори:Отац мој до сада дела, и ја делам. И зато још

више тражаху Јудејци да га убију, не само зато

што нарушаваше суботу, него што и Бога на- зиваше својим Оцем, градећи се једнак Богу.

А Исус одговори и рече им: Заиста вам кажем,

Син не може ништа чинити сам од себе, него

оно што види да Отац чини, јер што он чини,

то исто чини и Син. Јер, Отацљуби Сина, и све

му показује што сам чини. И показаће му већа

дела од ових, да се ви чудите. Јер, као што Отац

подиже мртве и оживљава, тако и Син које хоће

оживљава. Јер, Отац не суди никоме, него је сав суд дао Сину, да сви поштују Сина, као што

поштују Оца. Ко не поштује Сина, не поштује ни

Оца који га је послао. (Јн 5,16-23)Гунђање Јевреја против Христа — мозаик,

црква Сан Витале, Равена (Италија).

19




Света Тројица јеЈедан Бог

Васељенски сабори —Сабрања епископа (влади-

ка) који, на тај начин, доно-

се одлуке, које прихватају

све црквене заједнице,

из целокупног насељеног

света (васељене). У пе-

риоду доминације Рим-

ског царства, васељенасе углавном поклапала

са границама ове светске

империје. У историји је од-

ржано седам васељенских

сабора. Први је одржан у

Никеји, 325. Године. Види

табелу, на стр. 69.

Хришћани су од почетка веровали у Једног Бога, чак и кад су

исповедали да Један Бог Отац вечно има Сина и Светог Духа, тј.

и приликом исповедања вере да је Један Бог Света Тројица. Како

ово треба да разумемо, тј. да је Бог Један, иако је Света Тројица:Отац, Син и Свети Дух?

Бог је један зато што је Отац један. Црква исповеда веру у

Једног Бога који је Отац. „Верујем у Једнога Бога Оца...“, кажу

оци Првог Васељенског Сабора. Исповедање вере у Једног Бога

Оца указује, међутим, да је Један Бог Отац биће заједнице. Отац

не постоји сам. Чим постоји Отац, са њим истовремено постоје и

Син и Дух. Јер име Отац указује на то да он има сина, тј. указује

на заједницу са Сином. Без Оца, нема ни Сина, ни Духа. Где јеОтац, тамо су Син и Дух. Будући да је Отац један, један је и Бог,

иако је Света Тројица. Јер, Један Бог Отац постоји вечно, зато

што постоје Син и Дух. Бог је Отац зато што има Сина и

Духа. Јер ако немаС ина ^^ ^м в^^,^ коме је Отац? Ако нема

Сина, онда нема н и Оца. Чим постоји

Отац, одмах постоји и Син. Чим

Син, одмах и Отац. Чимпостоји

Дух,

постојипостоји

Први васељенски сабор — фреска из

XIV века, Манастир Високи Дечани. У

средини сабрања је Св. цар Констан-

тин Велики, који је и сазвао сабор.

20




постоји и Отац тог Духа и Син. Бог

је, дакле, један, Отац, али је биће

заједнице, тј. истовремено

је и Тројица — Отац, Син

и Дух.

Бог Отац је начело,

узрок постојања Бога

као Свете Тројице.

Свети оци су говори-

ли да свака суштина,

па и божанска суштина,

никад не постоји гола,

без личности. Слично

људској суштини, која

једи но по сто ји као ко н- Пантократор (грч. Сведржитељ) — Старац

кретне личности. По- данима — фреска саСветеГоре.

четак постојања није

суштина, већ једна кон-т/ Видех Господа где седи на престолу ви-кретналичност. Колнко н н н н r *

r соком и уздигн утом... серафими стајахуГОД се враћали уназад, више њега... и викаху један другоме

ДО почетног стадијума говорећи: Свет, Свет, Свет је Господ Са-

бића, не можемо даље ваот-(Ис 6>1_3)

од једне конкретне лич-"

ности; у случају постојања људи не можемо даље од Адама као

личности, од кога сви потичемо. Слично овоме, колико год се

трудили да у Богу досегнемо до првог узрока постојања, не мо-

жемо даље од Бога Оца. Један Бог јесте Отац — једна конкретна

личност, без које не постоји никаква божанска суштина. Без БогаОца не постоји Бог. Син и Дух су од Оца.

Бог је, дакле, Један зато што постоји Један Бог Отац, а истов-

ремено је Један Бог биће заједнице — Света Тројица. Јер, Отац

као личност не постоји без Сина и Духа.

Бог Отац вечно, слободно и из љубави, рађа Сина и исходи

из себе Светог Духа. Бог Отац, Син и Свети Дух имају једну заједничку божанску природу. Јер онај који је рођен исте је при-

роде с оним који га је родио. Слично људима који, иако су раз-

личите личности, Марко, Милан, Милица, сви имају једну исту

људску природу. Зато су они сви људи. Тачније, сваки од њих је

човек зато што има исту људску природу. Међу собом се разликују

као личности. Људске личности своју непоновљивост, тј. свој

Символ вере Цркве сведо-

чи о јединству и тројичности

Бога кога исповедамо. Текст

овог символа, установљен је

на васељенским саборима, уНикеји 325, и у Цариграду 381:

Верујем у једног Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба

и земље, и свега видљивог и

невидљивог.

Иуједнога Господа ИсусаХри- ста, Сина Божјег, јединородног,

од Оца рођеног пре свих ве-

кова. Светлост од светлости,

Бога истинитог од Бога исти-нитог, рођеног, нествореног,

једносуштногОцу кроз кога јесве створено. Који је ради нас

људи и ради нашега спасења

сишао са небеса и оваплотио

се од Духа Светога и Марије

Дјеве, и постао човек. И који је

распет за нас у време Понтија

Пилата, и страдао, и био по-

гребен, и који је васкрсао утрећи дан по Писму, и који се

вазнео на небеса и седи са дес-

не стране Оца, и који ће опет

доћи са славом да суди живи-

ма и мртвима, и чијем Царству

неће бити краја.

И у Духа Светога, Господа жи-

вотворног, који од Оца исходи,

који се са Оцем и Сином заједно

поштује и заједно слави, који јеговорио кроз пророке.

У једну, свету, саборну и апо-

столску Цркву. Исповедам јед-

но крштење за опроштење гре-

хова. Чекам васкрсење мртвих

и живот Будућег века. Амин!

21




l _____

Рече Исус: Кад бисте мене знали

и Оца мојега бисте знали. Рече му

Филип: Господе, покажи нам Оца.

Исус му рече: Толико сам времена

с вама и ниси ме познао, Филипе?

Ко је видео мене, видео је Оца. Зар

не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у

мени... И ја ћу умолити Оца, и даће

Вам другогУтешитеља да пребива са

вама вавек, Духа истине, кога свет не

познаје, а ви га познајете, јер са вама

пребива и у вама ће бити. Нећу вас

оставити сиротне, доћи ћу к вама.

(Јн 14, 7-10; 16-18)

Господ почива у седми дан после

стварања света — мозаик, катедра

ла у Монреалу, Сицилија (Италија).

лични идентитет, добијају из заједнице са

другом личношћу. О томе сведочи наше

искуство љубави према другом човеку.

Кад неког заволимо, он онда постаје за нас

посебно, конкретно и непоновљиво биће,постаје личност. И ми, такође, не можемо

да замислимо себе без оног кога волимо.

Хришћански Бог је биће заједнице. Он јесте Један, али није сам. Бог је

заједница личности: Оца и Сина и Све-

тог Духа. Божанске личности су у не-

раскидивом јединству и управо то

јединство, које је утемељено на сло-

боди и љубави, ствара различитост

личности. Слично нама људима: ко-

лико год више волимо другу личност,

све смо ближе њој, у јединству с њом,

и истовремено уочавајући њену и нашу

различитост и непоновљивост.

Хришћани верују у једнога Бога, који је Отац, биће заједнице. Бог Отац је узрок постојања

Свете Тројице, јер вечно, слободно и из љубави рађа Сина и исходи Светог Духа. Бог

Отац, Син и Свети Дух имају једну заједничку божанску природу. Хришћански Бог јебиће заједнице. Божанске личности су у нераскидивом јединству и управо то јединство,

које је утемељено на слободи и љубави, ствара различитост личности.


• Ко је „један Бог“ у кога ми, хришћани, верујемо?

• Објасни зашто хришћани верују у једног Бога кад исповедају

веру у Свету Тројицу.

• Зашто је Бог један и у исто време Света Тројица?• На који начин постоји људска суштина (природа), а на који

начин постоји божанска природа?

• Шта је, дакле, заједничко Оцу, Сину и Светоме Духу?

• Ко или шта је узрок постојања Свете Тројице?

• Зашто су божанске личности јединствене, недељиве, а ипак

различите?

22




У Старом Завету (од стварања света до доласкаХристовог) Богсе првенствено пројављивао

као један, али то није значило да је он сам. Зато у Светом писму налазимо низ примера

који су разумљиви тек из перпективе Новога Завета, а који се односе на то да је Бог —Света Тројица. Овде наводимо неке од тих примера:

iMoj 1, 26: Приликом стварања човека, Бог говори: „Хајде да створимо човека по обличјусвоме“.

iMoj 18,2: Тројици анђела који се јављају Авраму и Сари, Аврам се обраћа речју: „Господе

Ис 6, 3: Славу Бога пророк Исаија пева трисветом песмом: „Свет, свет, свет је Господ!“

Дан 3: Тројица младића излазе неповређени из ужарене пећи у коју их је бацио цар На-

вуходоносор, јер нису хтели да се поклоне његовом златном кипу. Одговарајући цару,

тројица младића сведочи своју веру у једнога Бога:„Ево, Богнаш, коме ми служимо, може

нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку, царе.“ Када их је царвезане бацио у огњену пећ, стражар јави цару: „Ено, видим четири човека одрешена где

ходе посред огња и није им ништа, а четврти као да је Син Божији.“ О овом догађају цркве-

но песништво готово свакодневно сведочи на следећи начин: „Благословите младићи,

Тројици равнобројни, Творца Оца Бога, опевајте Сина који нам дође, који огањ у росу

претвори, и величајте Животодавца, СвесветогДуха у векове.“

Тројица младића у ужареној пећи — икона из VII века, Синај.

23




Бог ЈЕ ВЕЧНА ЛИЧНОСТ ЗАТО ШТО ЈЕ СВЕТА ТРОЈИЦА

ашМелхиседек је тајанстве-на старозаветна личност

о којој се говори на само

једном месту у Светом

писму. Као што апостол

Павле објашњава, збогзначења његовог имена

(Мелхиседек — цар прав-

де; цар салимски — цар

мира), хришћански бого-слови сматрали су га пра-

сликом (наговештајем)

Христа. Мелхиседек је

првосвештеник, аХристос

је велики архијереј Цркве.

Мелхиседек пред Авра-

ма износи хлеб и вино,

дарове које ће и Христос

Литургијом завештати

својој Цркви. При сусрету

са Аврамом, средишњом

личношћу Прве Мојсијеве

књиге, занимљиво је то

да не благосиља Аврам

Мелхиседека, већ обрну-

то. Тиме је овај писац же-

лео нагласити да Аврамо-ва служба има свој циљ у

будућој Христовој служби.

Старозаветни праведници су Бога познали као личност

на основу заједнице слободе и љубави с њим. То би, међутим,

могло да се протумачи да Бог није сам по себи, вечна личност,

већ да га људи чине таквим. Да ли је, међутим, тако? За разлику

Мелхиседек и Аврам — мозаик, Црква Св. Марија Мађоре, Рим (Италија).

Мелхиседек у руци држи посуду са хлебовима, а испред њега стоји крчаг са

вином. На небесима видимо Христа који показује на Мелхиседека. Са десне

стране долази Аврам који се враћа из битке у којој је ослободио свога си-

новца Лота. Више о овоме прочитај на 27. страници.

24




што смо видели очима својима, што

сагледасмо и руке наше опипаше, о

Логосу (Сину, Речи) живота: и Живот

се јавио, и видели смо, и сведочимо,

и објављујемо вам живот вечни који

беше у Оца и јави се нама. Ако ли у

светлости ходимо, као што је Он сам

! у светлости, имамо заједницу једни

са другима... Онај који говори даје

у светлости, а мрзи брата свога, утами је све до сада. Онај који љуби

брата свога, у светлости пребива.

Ви имате Помазање од Светога и

знате све. Сваки који одриче Сина,

ни Оца нема; а који признаје Сина,

има и Оца. (i Jh 1)

Бог позива Адама у Рају— мозаик, катедрала у Монреалу, Сицилија (Италија).

Писци Светог писма однос Бога и човека схватали су до те мере лично, да

су и у описима самога Бога користили нека искуства која су својствена само

човеку.Тако Бог„хода“ кроз Рај и „зове“ Адама.

од Јевреја, хришћани верују у Бога као Свету Тројицу: Оца, Сина

и Светога Духа, које су свети оци именовали као три личности.

Будући да Бог Отац вечно има Сина и Духа, он је самим тим ивечна личност, независно од људи и њихове заједнице с њим.

Шта је личност за хришћане?

Личност је, према учењу светих отаца Цркве, а на основу

откривења Бога као Свете Тројице, конкретно и слободно биће,

које постоји као такво само у заједници слободе и љубави са дру-

гим конкретним бићем. Личности Свете Тројице су Отац, Син и

25




Дијалог истине и живота — слика

свештеника Стаматиса Склириса.

Да бисмо познали једну личност, по-

требно је да нам се она сама сло-

боднооткрије. Откривањеличности

указује на њену љубав према нама.Човек се открива другоме као лич-

ност само у заједници слободе. Чо-

век, дакле, јесте личност увек у од-

носу на другог, тј. у односу на другу

личност с којом је у заједници сло-

боде. На основу искуства познавања

личности закључујемо да се и Бог

може познати једино кроз лично

заједништво с њим.

Свети Дух. Бог Отац је личност зато што је у заједници слободе и

љубави са Сином и Духом. Бог Отац слободно и из љубави рађа

Сина и исходи Светог Духа и на тај начин су Син и Дух вечне

и јединствене личности. И Син и Дух су, такође, у заједници

слободе и љубави с Богом Оцем. Они га зову својим Оцем јер гаволе. На овај начин и Бог Отац је вечна и јединствена личност,у заједници слободе и љубави са Сином и Духом. Без заједнице

слободе и љубави, Отац, Син и Свети Дух не би били лично-

сти. Отац, што је иначе име за личност, не би био Отац да нема

Сина. То исто важи и за Сина и Духа. Без заједнице са Оцем, не

би било ни Сина ни Духа. Једно биће не може бити личност

ако је само, ако није у заједници са другим бићем. Личност

постоји једино у заједници са дру-

гом личношћу и то у заједници

слободе и љубави.

Без слободе и заједнице сдругим, не постоји личност.

Слично нашем искуству: кад

некога волимо, и то слобод-

но, без икаквог зато, он за

нас постаје непоновљиво

биће, личност без које ни

ми не можемо да постојимо.

У заједници љубави и слободе с

другим и ми себе, такође, видимо

као личност. Кад нас неко слободно

воли, ми се тада осећамо као најважнији,

као центар света, као јединствена личност. Бог

је вечна личност зато што је Света Тројица, тј. зато што је

заједница слободе и љубави Бога Оца са Сином и Духом.

Старозаветни праведници су Бога познали као личност на основу заједнице слободеи љубави с њим. Без заједнице слободе и љубави, Отац, Син и Свети Дух не би били

личности. Једно биће не може бити личност ако је само, ако није у заједници са дру-

гим бићем. Личност постоји једино у заједници са другом личношћу и то у заједници

слободе и љубави. Бог је вечна личност зато што је заједница слободе и љубави Бога

Оца са Сином и Духом.

26





• На који начин старозаветни човек открива да је Бог личност?

• Који су предуслови да бисмо неко биће открили као

личност?• Када је неко за тебе личност? Да ли је он личност самом

чињеницом да постоји, да је пред тобом?

• Да ли је Бог личност по себи и без претходне заједнице с

људима?

• Објасни где хришћани налазе основе за своје учење о Богу

као личности.

• Може ли било која личност Свете Тројице да постоји без

друге две? Образложи зашто.

• Која заједница чини бића личностима?

Анализирај икону Мелхиседекову, као и текст Светог писма који говори о њему, а затим

своје закључке упореди са основним садржајем ове теме.

Jl А Мелхиседек цар Салимски изађе у сусрет Авраму и изнесе хлеб и вино. А Мелхиседек

беше свештеник Бога вишњега. И благослови Мелхи-

седек Аврама говорећи: Благословен да је Аврам Богу

вишњему, чије је небо и чија је земља! И благословен

да је Бог вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке

твоје. И даде Аврам Мелхиседеку десетак од свега.

(iMoj 14,18-20 )

Јер тај Мелхиседек, цар Салима, свештеник Бога

вишњега, који срете Аврама када се враћаше после

победе над царевима, благослови га. Њему Аврам даде

и десетак од свега. Мелхиседек је по значењу свога

имена прво цар правде, а потом је и цар салимски, тј.

цар мира. Без оца, без матере, без родослова. Нити

му дани имају почетка, нити му живот има свршетка,

сличан је Сину Божијем, остаје свештеник без пре-

станка. (Јевр 7,1-3)

Мелхиседек — икона Стаматиса Склириса. „Митра није архијерејска,

него старовавилонска тијара, са Блиског Истока. Има косу коју ветар

носи. Обучен је у одећу која подсећа на епископску. Држи хлеб који мује

дао Аврам, који иконизује хлеб — просфору (принос) свете Евхаристије.“

Стаматис Склирис, У огпедапу и загонетки, Београд 2005, 498.

О св. Евхаристији види на стр. 78.

27




Личности Св е т е Т р о ј и ц е с у н е р а з д е љ и в е

ПО ПРИРОДИ ЗАТО ШТО СУ НЕСТВОРЕНЕ

Људске личности су раздељене вре -

меном и простором, зато што су

створене. Родослови и породична

стабла најбоље потврђују чињеницу

да се између потомака и предака,

самим рађањем, ствара временска

и просторна деоба.Управозато мо-

жемо говорити о многим људима,

међусобно удаљеним, без обзира на

крвно сродство. Зато и говоримо о

деоби природе код створених бића.

Људи као личности су раздељени међу собом временски и по

природи. Зато што су рођени у различита времена, неко пре, а

неко касније, и зато што се приликом рођења деле од другог, од

мајке и тиме стварају време и простор, у коме су удаљени једанод другог. За разлику од људских личности, које су међусобно

раздељене, и зато можемо говорити о многим људима, лично-

сти Свете Тројице су нераздељиве по времену и по природи и

зато не можемо говорити о многим боговима. Бог Отац, Син

и Свети Дух постоје изван времена и простора. То значи да

су божанске личности временски и по природи нераздељиве

међу собом. Никад не постоји Отац мимо Сина и Духа и обрнуто.

Ако би се делили, онда би то значило да су створени и да нису

постојали пре него што су настали. Међутим, тада Бог не би био

Бог. Бог је вечан и нема почетак ни крај. Људске личности су

створене и зато су оне временски и просторно раздељене међу

собом. Између Милана и његових родитеља ствара се временска

и просторна деоба приликом његовог рођења. Приликом рођења

бића, његови родитељи су временски старији, постоје пре него

28




њихово дете. Ствара се, такође, и деоба простора, тј. природе,

која делећи се на тај начин, ствара простор. Истовремено, рођење

једног бића ствара почетак и деобу времена. Мајка, која је роди-ла Милицу, временски постоји пре него што постоји Милица.

Милан постоји касније у односу на своје родитеље. С Богом то

није случај. Личности Оца, Сина и Светог Духа нису раздељене,

ни временски, ни просторно. Зато што не постоји прво Отац сам,

па касније рађа Сина, као што је то случај с нама људима. Иначе,

Отац не би био вечан да и Сина нема вечно. Нити, пак, постоји

просторна раздељеност између личности Свете Тројице. Чим

постоји Отац, одмах постоје Син и Дух. Јер, Отац је Отац самоу заједници са Сином и Духом. Бог је вечни Отац, јер кад не би

био, онда не би био ни Бог. Пошто је, пак, Бог вечан, онда су иСин и Дух вечни и обрнуто. Будући, дакле, нестворен, Бог је

један и нераздељив по природи, иако је Света Тројица.

Личности Свете Тројице су конкретна бића и разликују семеђу собом. Њихова конкретност и разлика нису плод при-

родног дељења. То је разлика која настаје као израз јединства

у слободи и љубави једне личности према другој. Отац је Отац,

посебна и различита личност и од Сина и од Духа, зато што је у

вечној заједници слободе и љубави са Сином и Духом. Исто то

важи и за Сина и Духа.

29

Света Тројица (детаљ) — икона

Андреја Рубљова.

Личности Оца, Сина и Светог Духа

нису раздељене, ни временски, нипросторно. Конкретности разлика

нису плод природног дељења.

Рађање Сина од Бога Оца пројављује

њихову различитост, која, опет,

извире из њиховог јединства.

Црквена богослужбена песма потвр-

ђује нашу веру:

„Сабеспочетни Логос, Оцу и Духу,

од Дјеве се роди, за спасење наше“.

Речи овогтропара (централне бого-

службене песме неког празника)

говоре нам о Сину Божијем, који

временски није одељен ни од Бога

Оца, ни од Бога Светога Духа, него

нема почетка, као што ни Отац ниДух немају почетка (сабеспочетни

су).




Христос старац данима — фреска

из Грузије.

Младолики Христос окружен са два анђела -

Равена (Италија).

■мозаик, Сан Витале,

Прва фреска Божију вечност представља ликом старца који указује на дуг, тј. вечни живот. Друга икона Бога

приказује лицем младића, што поново указује на вечност Божију, из перспективе снаге и здравља младићке

природе.

Гледах како се поставише престоли, и Ста-

рац седе. На њему беше одело бело као

снег, коса на глави као чиста вуна, престому беше као пламен огњени, а точкови као

разбуктали огањ ... И гле, као Син човечији

иђаше са облацима небеским, и дође до

Старца и седе с њим. И даде му се власт и

слава и царство да му служе сви народи и

племена и језици. Власт је његова власт веч-

на, неће проћи, а царство се његово неће

расути. (Дан 7,9.13-14)

За разлику од божанских личности, људске личностисвоју конкретност, тј. различитост, првенствено добијају

дељењем од других. Стога, да би једна личност, једно биће,у људском искуству, било конкретно, оно то не може бити,пре него што је рођено. Бића се рађањем деле једна од дру-гих. Отуда такав вид постојања изазива смрт у природи.Јер, смрт је пре свега, дељење, распадање. У Богу, међутим,то није случај. Рађање Сина Божијег од Оца не подразумевадељење, већ само различитост међу њима, која извире изњиховог јединства. Зато је Бог вечан, бесмртан.

Бог Отац, Син и Свети Дух постоје изван времена и простора. То значи да су божан-

ске личности временски и по природи нераздељиве међу собом. Људске личности су

створене и зато су оне временски и просторно раздељене међу собом. Будући, дакле,

нестворен, Бог је један и нераздељив по природи, иако је Света Тројица. Зато је Бог

вечан, бесмртан.





• Зашто смо ми, људи, раздељени међу собом?

• Објасни да ли простор и време утичу на личности СветеТројице?

• Покушај сада да објасниш зашто наша вера није

политеистичка (многобожачка), иако говоримо о три

божанске личности.

• Какве су последице дељења међу створеним бићима?

• Зашто је Бог као Света Тројица бесмртан?

Четврта поука онима који се припремају за крштење (огпашенима, на српском, ипи ка-

тихуменима, на грчком), Светог Кирила Јерусалимског, сведочи нам о доживљају вере у Бога раних хришћанских отаца и целокупне Цркве. Иакве закључке можеш извести након

читања овог одломка?

Пре него што ступите у заједницу верних, чини ми се прикладним да вам у најкраћим

цртама представим догмате... Нека се најпре у вашој души укорени оно што о Богуучимо потврдно. Бог је један, једини је нерођен, беспочетан, неизмењив, непролазан,

ни од кога није рођен, нема никаквог претходника у свом постојању, није почео да

живи (постоји) у времену, неће имати ни кра)\„ Један је само Бог, Творац душе и тела.Он је саздатељ многих ствари, али је само једноме превечни Отац, само једном Сину

своме јединородном, Господу нашем Исусу Христу, кроз кога је створио све видљиво и

невидљиво. Веруј и у Сина Божјег, једног и јединственог, Господа нашег Исуса Христа,

у Бога од Бога рођеног, у живот од живота рођеног, у Светлост рођену од Светлости,

који је у свему подобан ономе који га је родио, који није у времену добио своје биће,

него је од Оца рођен, вечно и на несхватљив начин... Заједно са Оцем царује, и све

твори по Очевој вољи... Не одвајај Сина од Оца, нити их стапа)\„ Веруј и у Духа Свето-

га, задржавајући све оне мисли које имаш о Оцу и Сину... Једнаком славом божанства

поштује се Он са Оцем и Сином... Један је само БогОтацХристов и један је Господ Исус

Христос, јединородни Син јединога Бога. Један је и Дух Свети који све посвећује и обо-

жава, који је говорио у Закону и Пророцима, у Старом завету и у Новом.

(Свети Кирило Јерусалимски, Натихезе, Београд-Ваљево-Србиње 2001, 44-49)

31



М идић , др И гнат ије , епископ пожаревачко-браничевски 1

ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА

за први разред основне школе

ЉУБАВ

Мама је малом Богољубу за Васкрс поклонила птичицу. Богољуб се многообрадовао дару. Ни сам није знао зашто се толико радује. Имао је Богољубмного играчака и све су му оне биле драге, али је ову птичицу посебно заволео.Биће да је то стога што је жива. Додуше, кад год би се играо са друговима, он јеи играчке некако гледао као да су живе. На крају је разумео: птичица му је билапосебно драга зато што му је њу поклонила мама. А он маму много воли.

Богољуб је са птичицом, коју је назвао Кића, остварио праву заједницу.Хранио је и бринуо се о њој - да буде чиста, да се зими не прехлади... Или да јене би, којим случајем, дохватила маца... И птичица је посебно волела малогБогољуба. Кад би се Богољуб вратио кући из школе, она би тако весело

чаврљала. Слетела би му на раме, ставила му свој кљунић у ухо и миломрморила као да му прича нешто посебно, нешто што није желела да другичују.

Једног дана мали Богољуб се врати из школе. Уђе у кућу, али не чу свогпријатеља Кићу. Уђе у собу, али Киће нема. Види он: кавез отворен, прозоротворен, а птичице нема у соби. Дуго је Богољуб тражио свог Кићу. Пошто гане нађе, заплака.

Мало касније отац и мајка се вратише кући и затекоше малог Богољубакако плаче за несталим Кићом. Тешили су га и обећавали му да ће му већсутрадан купити другу птичицу, лепшу него што је био Кића. Али, мали

Богољуб није хтео другу. Туговао је он за својим Кићом и хтео је да му вратењега, само њега. Мама и тата су му говорили да то није могуће и да једино могуда му набаве другу птичицу.

- Мали Кића је сада сигурно са друговима. И њему је тешко без тебе, алион је ипак птичица и треба да буде тамо где су остале птице. Но, он тебе нећезаборавити, а нећеш ни ти њега - говорили су тата и мама малом Богољубу.

Када ту другу птичицу заволиш - говорили су - и она ће бити твојнајмилији Кића. Љубав нам доноси радост. Она чини да људи и природа оконас буду јединствени и непоновљиви.

Ово последње је мали Богољуб разумео, јер је он својом љубављу чинио

да све његове играчке буду живе, али није могао да разуме зашто Кићу не можеда замени ни једна друга птичица.

Биће да је због тога што је он свога Кићу много волео.

А и Кића њега.

Мали Богољуб се на крају ипак утешио кад су му тата и мама казали да јеКића свакако жив и да је сигурно срећан јер је са својим друговима. Због тога јеБогољуб кад год су долазиле друге птичице у њихову башту испред куће, ту,међу њима, видео и свог Кићу. Или му се бар тако чинило? Не зна. Но, од тада

је Богољуб волео и пазио све птичице, јер су све оне постале његове.






ПОУКЕ О ВЕРИ

Љубављу можемо да сазнамо оно што не можемо разумом и другимчулима. Природу која нас окружује, и, посебно, људе најбоље познајемо кад их заволимо, односно кад ступимо са њима у заједницу љубави. Бога, пак, неможемо открити никако, нити разумом, нити гледањем него једино љубављу.Јер, Бога ниједан човек никада није видео. Син Божији који је постао човек,Исус Христос, открио је људима Бога. Кад заволимо другог човека, тадаоткривамо и Бога у њему.

ПИТАЊА

Шта је љубав?

Како нам изгледа природа кад је волимо?

Да ли можемо да волимо природу а да не волимо ниједног човека?

Како се осећаш кад си сам, а како кад си заједно са онима које волиш икоји тебе воле?






БОГ ОТАЦ НАС СВЕ ВИДИ И ВОЛИ у ХРИ СТу

Бог Отац има Сина и Светога Духа. Они живе у таквој љубави да им језаједничко све што имају. Све што раде - раде из љубави један према другом.

Бог Отац, заједно са Сином и Духом, створио је најпре биљке иживотиње, а затим и човека, као заједнички свет на који је гледао кроз својуљубав према Сину и Духу. Пошто је на сва створења гледао кроз свог Сина, онасу за Бога Оца била не само жива, већ и најлепша, а свако створење за себе и свазаједно - била су Му посебно драга.

Бог Отац, Син и Свети Дух на крају су створили и човека. Створили суАдама и Еву сличне себи, да и ови гледају на све биљке и животиње као Бог - сљубављу, и да буду њихови пријатељи, готово као синови, и да им сватворевина, сав свет на земљи буде заједнички. Да заједно са њим, у љубави, пазена сва створења. Овим су Бог Отац, Син и Дух хтели да сва створења учествују уЊиховој вечној срећи кроз човека Адама, на кога је Бог Отац гледао као на свогасина, али тако што би и човек волео Бога као свог Оца. Слично нашимродитељима, који су нам дали живот из љубави, па је због тога све што јењихово и наше. Наши родитељи, такође, кроз нас гледају читав свет и зато јесвет за њих леп, као што смо им и ми лепи. То нам они често и кажу кад намтепају да смо „мамино злато" или татино „све на свету", јер на свет гледају крознас које много воле.


Када волимо некога, и сав остали свет нам изгледа леп, то јест онакавкакав заиста и јесте - драг и непоновљив. Тада сазнајемо да су сва жива бићанепоновљива, чудесна и лепа.

Бог Отац гледа на свет кроз свог Сина Исуса Христа, кога воли највишена свету, и у њему га једино и препознаје као свој свет и брине о њему. А тостога што и Исус Христос воли Бога Оца највише на свету.

ПИТАЊА

Шта раде бака и мама на слици?

Ко брине о јежу на слици?

Да ли ти бринеш о некоме?

Ко о свима нама брине?

На који начин показујемо да некога волимо?






ЦРКВА ЈЕ ТЕЛО ХРИСТОВО

Исус Христос је Син Божији и њега Бог много воли. Исус такође многоволи Бога Оца и као израз те љубави даровао му је све што има: биљке,животиње, птице. Упознао је и људе, своје пријатеље, са Богом Оцем и замолиога да их прими и воли као своје синове, то јест онако као што воли њега -Христа.

Од тог тренутка Бог Отац воли све људе, Христове пријатеље, и свуприроду коју му је Христос даровао, као Христа, свог Сина, не одвајајући их

једно од другога.

У ту заједницу љубави Бога Оца и Исуса Христа, у коју је Христос увеоприроду и у коју су ушли сви они који су заволели Христа а која се другачијезове Црква, позвани смо да уђемо и ми. У њу треба да унесемо и све оно што миволимо, да бисмо били синови Божији и да бисмо заједно са осталом природомвечно живели као драга и непоновљива бића за Бога.


Сви људи и сва природа која уђе у заједницу љубави Христа са БогомОцем постају део Христа, тј. Тело Христово. Слично стварима, које постају деонас када нам их неко из љубави поклони. Зато кад изгубимо једну од њих,осећамо бол као да се нешто откинуло од нас - од нашег тела.

ПИТАЊА

Шта је то Црква?

Погледај слику и реци ко су све чланови Цркве?

Шта они раде у Цркви?

Ко је први међу њима?

Коју би ти службу волео да имаш у Цркви?






АДАМ

Бог отац је, заједно са Сином и Светим Духом у почетку створио небо иземљу. Створио је ваздух, воду, биљке и животиње, од најмањих до највећих. Накрају је Бог створио човека Адама сличног себи.

Бог је Адама створио са циљем да Адам буде свештеник у природи, тј. усвету. То значи да је Адам требало да воли Бога и природу око себе и да једарује, тј. да је дели са Богом и са другим људима. Адам је, дакле, требало дабуде као Христос - посредник између Бога и света.


Сваки човек је створен по лику Божијем. Зато су сви људи позвани да себрину о природи и да је дарују Богу и својим ближњима. Исус Христос је

једини посредник између Бога Оца и природе и зато је он нови Адам. Све штоХристос дарује Богу Оцу вечно ће живети.

ПИТАЊА

Шта ради свештеник на Литургији?

Шта он говори кад приноси дарове Богу?

Да ли се ти радујеш кад ти неко нешто дарује?

Од кога ти радо примаш поклоне?

Шта је то дар?






СЕБИ ЧНО СТ ЈЕ ГРЕХ

Човек Адам није хтео да буде пријатељ са Богом. Хтео је свет само за себе.Због тога се десило нешто страшно и за њега и за свет: уместо да постане богати срећан, Адам је, када је остао сам, постао тужан и несрећан. У том тренуткусав свет, све животиње и људи, постали су му непознати - страни инепријатељски. Штавише, створења су почела да умиру јер су остала безљубави. Јер, љубав је заједница са другим, то јест са Богом, која оживљава ибиљке, и животиње, и људе - све оне који су са нама и све што постоји.

Када се родио Исус Христос, преко њега су људи и природа поново ушлиу заједницу и пријатељство са Богом и поново су оживели и засијали некимдругим сјајем. Људи су постали јединствене и непоновљиве личности, а

природа је оживела.


Да би природа која нас окружује била жива и лепа и да би људи посталинепоновљиве личности, треба да уђу у Цркву као заједницу Бога Оца и ИсусаХриста. Да бисмо ми то схватили, треба да волимо друге људе, а природу даделимо са другима, да бисмо је заједно неговали у љубави са другим људима.

ПИТАЊА

Кога је Бог створио да чува природу и да је пази заједно са Њим?

Ко је давао имена животињама?

Имаш ли ти неку животињицу коју волиш и о којој се бринеш?

Како се она зове?

Ко јој је дао то име?

Шта је то Адам урадио што није било добро?

Како нам изгледају и играчке и све око нас кад имамо пријатеље којеволимо и који нас воле?






ДАРОВАЊЕ

Мали Милан има много играчака и све их воли. Радо се њима игра сасвојим друговима. Једног коњића, међутим, кога му је поклонила мама зањихову Крсну славу, он посебно воли. Чува га и пази, чак му је и име дао. Честосе и сам питао зашто ту играчку посебно воли кад су све друге скупље, а мождаи лепше. Биће да је то зато што му је коњића поклонила мама, коју он многоволи, а и она воли њега.


Људи као да за нас не постоје све док не остваримо заједницу љубави са

њима. И природа за нас, у ствари, као да не постоји док нам је једно биће којеволимо не поклони и док је не заволимо бринући се о њој и чувајући је.

ПИТАЊА

Шта су донели бака, дека, дете и мајка у Цркву?

Шта у руци држи владика?

Да ли такве Божије дарове и ми поклањамо људима?

Да ли с љубављу делиш ствари са својим пријатељима?






КРШТЕЊЕ

Крштењем нас Дух Свети уводи у Цркву, то јест у заједницу љубави саХристом и Богом Оцем и са другим људима који су у Цркви. Захваљујући тојзаједници, и ми тада постајемо вољена бића за Бога Оца и за остале људе, као иони за нас. У тој заједници постајемо посебни и јединствени и зато на крштењудобијамо име. То име значи да смо то ми а не неко други, али и много више одтога. То је знак да нас Бог Отац посебно воли, као своје синове.


Уласком у Цркву - Литургијску заједницу, остварујемо заједницу са

Богом Оцем и постајемо за њега јединствена, непоновљива и вечна бића.

ПИТАЊА

Шта је приказано на слици?

Где се ово крштење одвија?

Ко све учествује у крштењу?






ЗАЈЕДНИЦА

Исус Христос је живео у заједници са својим пријатељима. Његови првипријатељи били су апостоли. Они су Христа много волели, као и он њих, и билису му до краја живота верни пријатељи. Христос је прво њих упознао са својимБогом Оцем, а Њега је замолио да их чува и воли као њега самог. Зато их је БогОтац заволео и поставио да буду заједно са његовим Сином, Исусом Христом, ида све оно што он има буде и њихово. Апостоли су, пак, упознали свет саистином да је Исус Христос из Назарета Син Божији.


Треба чувати и продубљивати пријатељство са људима, јер тиме смо иБожији пријатељи. Једино апостоли знају ко је прави Син Божији - Христос изато њима треба веровати.

ПИТАЊА

Како се зову твоји пријатељи?

Зашто је важно да људи буду једни другима пријатељи?






ПРИЧЕШЋЕ

Када у Недељу пођемо у Цркву, носимо са собом дарове Богу: хлеб, вино,уље, разне плодове и цвеће. Тамо их предајемо свештеницима, а када почнеСлужба, они их предају у руке Христу. Христос те наше дарове дарује Богу Оцуи моли Га да њих и све нас освети и сједини у љубави. На крају сви једемо одтих дарова, то јест од једног хлеба, и пијемо из једне чаше - причешћујемо се,као знак нашег међусобног јединства и јединства са Христом у љубави.


Природа нам је дата од Бога да преко ње остварујемо наше међусобно

јединство и јединство са Богом у љубави. И природа која нас окружује део јенас. Ако уништавамо природу, наносимо бол онима које волимо и који насволе, али и самом себи.

ПИТАЊА

Шта препознајеш на слици?

Ко све на овој слици жели да се причести?

Да ли си се ти некада причестио?






ЛИТУРГИЈА

Када се недељом саберемо сви у Цркви - епископ, свештеници, ђакони,појци и народ - почиње Божија служба. Сви ми ту имамо своје задужење и својуслужбу која нас сједињује са другим учесницима у Литургији. Службама уЦркви руководи епископ. Другим речима, сви ми који смо присутни наЛитургији служимо једни другима и сви заједно преко епископа служимо БогуОцу остварујући са Њим и међу собом заједницу љубави. Зато се Литургија изове служба.

То наше заједништво у љубави завршава се тако што сви једемо од даровакоје смо донели - од једног хлеба, и пијемо из једне чаше. Тако сви постајемо као

једно тело. Слично нашем телу, на коме сви његови удови имају различите

службе, али служе један другом и само на тај начин може да постоји наше тело.Свим удовима на нашем телу руководимо ми зато што је то наше тело.


У свету постоје многи људи који имају разне дарове. Неко има дар дабуде учитељ, а неко има песнички дар, неко, пак, уме да се брине о природи, анеко да прави ципеле. Други, опет, знају да праве куће. Сви ти дарови супотребни за живот сваког човека и због тога људи треба да служе једнидругима.

Да бисмо служили једни другима, треба да постоји један, прави међунама, да све то усмерава и повезује једну службу с другом.

Свет у коме живимо једна је велика Божија служба, којом руководи ИсусХристос. Све службе у свету, и оне разне које обављају људи и оне које обављајубиљке и животиње, неопходне су да би свет постојао. Свет је као једно великотело, а да би живео вечно, треба да постане Тело Христово.

ПИТАЊА

Ко све учествује у Литургији?

Погледај и опиши слику. Ко се налази на средини слике?Зашто он има централно место у Литургији?

Да ли си и ти учествовао у Литургији?

Шта би ти највише волео да будеш да би служио другим људима и Богу?






ИЗВОР НАШЕГ ЖИВОТА

Једног дана мала Милица, играјући се, неспретно, разбила је вазу зацвеће. Видевши то, мама је изгрдила Милицу рекавши јој да треба да пази и надруге ствари око себе кад се игра, а не само на своје играчке, додавши да је љутазбог тога на њу. То је, додуше, мама учинила благо, али се потом окренула иодмах отишла. Милица је разумела да је направила штету и није се љутила намаму што ју је изгрдила. Но, било јој је страшно тешко што се мама наљутилана њу и што није хтела да разговара са њом. Прекинула је да се игра и пришла

је мами стално је питајући нешто. Но, мама јој није одговарала. Радила је својпосао ћутећи, не обазирући се на Милицу. Заћутала је и Милица, али јој се угрудима нешто стегло. Хтела би да плаче, али некако није могла.

Но, како је било време ручку, мама је донела јело и ставила га на сто тамогде Милица обично седи, не говорећи ништа. Иако дотад ништа није јела,Милици није било до хране. Зато није ни пришла столу. Била је много тужна.Видевши то, мама се окренула, пришла јој, загрлила је и рекла јој: - Дете моје, јатебе много волим. Тада је Милица осетила једно велико олакшање и заплакала

је од радости. Мама јој је рекла: - Дођи да једеш, а затим иди да се играш и пази.

После је Милица била некако посебно радосна и срећна. Иако ни саманије знала то да објасни, осећала је да је онај кога волимо извор нашег живота,без кога не можемо да живимо, баш као што не можемо без воде и хране.Разумела је да љубав тражи да се стално потврђује. Сетила се и речи Исуса

Христа које је ономад чула у Цркви: „Ја сам хлеб живота; да волите једни другекао што ја вас волим; по томе ће сви познати да сте моји ученици ако будетеимали љубав међу собом", и као да је тек сада на прави начин те речи иразумела.


Христос је наш пријатељ и прави извор нашег живота и живота целогсвета. Но, то ћемо разумети ако га заволимо. Христос, Син Божији, постао јечовек да бисмо ми људи и природа могли да га волимо и да остваримозаједницу са Њим. Зато, кад волимо једног човека, тада волимо и Христа и тада

разумемо његове речи: „Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети икоји у мене верује неће никад ожеднети".

ПИТАЊА

Ко је наш извор живота и ко је наш Спаситељ?

Да ли то можемо да разумемо ако га не заволимо?

Кога све ти волиш?

Можеш ли описати како изгледају оне које волиш?



М идић , др И гнат ије, епископ пож аревачко-браничевски


за први и други разред средњих школа

Са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве

РЕЦЕНЗЕНТИ

ИРИНЕЈ (БУЛОВИЋ), епископ бачки

проф. др РАДОВАН БИГОВИЋ

проф. др ВЛАДАН ПЕРИШИЋ

проф. др МИЛКА АНДРИЋ



М идић, др И гнат ије, епископ пож аревачко-браничевски

ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА1


САДРЖАЈ

o Уводo Појам о Богу у Хришћанству

oВера и атеизам

o Атеизам o Вера и знањеo О могућностима богопознањаo Појам сазнања

o Сазнање које свет идентификује као ствари o Немогућност познања Бога методом којим познајемо ствариo Улога слободе у познању Богаo Познане човека као личности

o Познање слободом јесте егзистенцијално знањеo Познање Бога као личности кроз Исуса Христаo Бог познаје најпре нас у Христуo Познање Бога кроз Христа - у Црквиo Вера као средство богопознањаo Крштење као израз вере у Бога o Литургијско искуство личностиo Црква, односно Света Литургија - присутни Христосo Богољубље као човекољубљеo СВЕТА ТРОЈИЦА - ЈЕДАН БОГo Бог као Биће заједнице o Вера у Бога у Старом и Новом Завету o Бог је Отацo Исус Христос - Син Божијиo Свети Дух - треће лице Свете Тројицеo Тумачење вере у Свету Тројицу као једног Богаo Старојелинско философско схватање бића o Један и многи - јединство и мноштвоo Личност Оца јесте узрок постојања божанске природеo Онтолошке последице вере у Бога као Свету Тројицуo ХРИШЋАНСТВО ЈЕ ЦРКВАo Црква - заједница будућег века o Црква - истина као заједницаo Религија или Црква?o Црква - циљ историјеo Библијска историја указује на Цркву као последњи циљ историјеo Заједница Бога и човека - основ постојања створене природеo Смрт као небићеo Свет је смртан зато што је створен ни из чегаo Стварање човекаo Човек као икона Божија - слободно бићеo Првородни грех o Индивидуализам или слобода као заједница с Богом?






УВОД

Историја хришћанске цркве почиње једном конкретном историјском личношћу

- Исусом Христом из Назарета - и догађајима везаним за њега, а пре свега његовимваскрсењем из мртвих. Дакле, Христова личност представља основ вере свих хришћана.

Због тога, пре него што почнемо да говоримо о основним истинама православнехришћанске вере и да их тумачимо у светлости њиховог утицаја на наш живот,сматрамо неопходним да укажемо на то од колике је важности искуство личности зањихово правилно тумачење и разумевање. У чему је специфичност у тумачењу истинахришћанске вере кроз Христову личност?

Да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да се подсетимо најпре на то

шта је личност.Личност је апсолутно и непоновљиво биће. Постојање личности је плод

заједнице, и то заједнице слободе и љубави са другом личношћу. Личност не постојисама за себе, већ једино у заједници са другом личношћу. Кад заволимо једног човека иступимо у заједницу с њим, тек тада он за нас постаје личност.

Истовремено, од личности за коју смо везани зависи и наше постојање. Кадаизгубимо личност коју волимо и за коју смо везани, тада и наше постојање долази упитање. Зато, док постоји личност за коју смо везани и коју волимо, захваљујући њојпостојимо и ми. Њен губитак или смрт угрожава и наше постојање.

Свет и живот, посматрани из перспективе личности, постоје на сасвим другачијиначин него када се посматрају просто - као природа. Ако природу која нас окружујепосматрамо кроз једну личност коју волимо, онда нам и природа изгледа лепа - каоличност. Међутим, када ту личност изгубимо, односно кад она умре, с њом се за насгуби читав свет. Не можемо рећи: кад умре један човек - не мари, ништа се трагичноније десило, јер природа се не губи, већ само мења начин постојања; природа ће тонадокнадити - други човек ће се родити. Једног умрлог човека не може да замениниједан други и отуда је смрт губитак и трагедија једино кад се посматра крозконкретну личност и у конкретној личности.

Природа, односно природни начин постојања, посматран из перспективеличности или из искуства личности, указује на две чињенице: на могућност постојањаприроде једино у личности и на непостојање, односно смрт, као последицу губиткаличности. Смрт се у личном искуству јавља не као природни процес, нити као нештоприродно и нормално, већ као опасност која пред нашим очима доноси страх однебића, од потпуног губитка постојања читавог света. Постојање, пак, једне личностиза коју смо везани показује живот и постојање чији је носилац личност.

Искуство личности, дакле, открива нам да постојање људи и света у комеживимо, односно природе, зависи од нашег личног односа према њима, односно одзаједнице слободе и љубави коју остварујемо са другим човеком.

Полазећи од овог искуства, искуства личности, хришћани су у Христу виделиносиоца постојања читаве природе. Христос је за хришћане носилац постојањацелокупне створене природе, јер они с њим имају заједницу слободе, љубави. Он је за






хришћане и Син Божији и Спаситељ света зато што је с њим и Бог у вечној заједницислободе, љубави. То је Бог показао и тиме што је Христа васкрсао из мртвих. Другимречима, за разумевање хришћанске вере, а самим тим и основних хришћанских истина које ћемо овде изнети, потребно је искуство које живот и природу, па и самога

Бога, посматра и доживљава, пре свега, у личним односима, односно у заједницислободе, љубави.






ПОЈАМ О БОГУ У ХРИШЋАНСТВУ

Вера и атеизам

Сви људи имају неки појам о Богу. Чак и они који формално не припадајуниједној религији ипак имају неки појам о Богу једноставно зато што постоје и што сене мире са смрћу, већ желе вечно да постоје. Тежња човека да дође до истине исигурности у променљивом свету у коме живи, односно сусрет човека са проблемомсмрти, неминовно га упућује на овај или онај појам о Богу. У зависности од тога штачовек прогласи за истину, односно на који начин превазилази проблем смрти и мислида остварује вечно н непроменљиво постојање, он то и обожава. Дакле, на овај или онајначин, из овог или оног угла посматрања, појам Бога је присутан код свих људи безизузетка. Али, запитаће се неко - шта је са атеистима, односно са оним људима који неверују да Бог постоји. Да ли они својим неверовањем негирају наведену тврдњу? Накрају, ако Бог заиста постоји, како га онда једни познају и признају да постоји, а другине?

Атеизам

Атеизам (грч. a9eoj - онај који негира Бога), као феномен савременога света, непобија чињеницу да Бог постоји зато што атеизам није одсуство сваког појма о Богу.Пре би се рекло да је атеизам неприхватање једног конкретног Бога у кога верујеоколина у којој се тај атеизам развија, него што је он неверовање у Бога. Тачније,

атеизам је борба против Бога. Иначе, како неко може нешто да одбацује и негира акопретходно није констатовао да постоји? Другим речима, атеизам не жели управо једног конкретног Бога и неће да зна за њега, што не значи да Бог не постоји по себи ида атеисти не верују ни у каквог Бога.

Бог за атеисте не постоји зато што они не желе да он постоји за њих.Идентификовање некога или нечега, као постојећег за нас, претпоставља нашуслободу, тј. претпоставља да и ми желимо да тај неко за нас постоји. Објективнопостојање некога још не значи да он постоји и за нас, јер ми можемо и да не желимо данеко постоји за нас, што иначе изражавамо (кад некога не желимо) речима: „За мене тине постојиш". То не значи да он заиста не постоји по себи и за друге, макар ми и не

хтели да он постоји. Он не постоји за нас, али постоји по себи и постоји за друге.Слично је и са постојањем Бога. Но, како је то могуће да Бог постоји, али да за некељуде не постоји, видећемо касније.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

1. Објасните зашто се може тврдити да сваки човек има неки појам о Богу.2. Шта је атеизам?3. Да ли постоје атеисти? Зашто?4. Замислите да разговарате са једним атеистом. Пренесите нам тај свој дијалог

(претпоставите његова питања и одговоре).






ВЕРА И ЗНАЊЕ

У зависности од тога на који начин приступамо питању Бога зависи и наш

однос према њему, односно да ли верујемо у Бога или не. Свим верујућим људимасвојствено је да о Богу говоре на основу вере. Други људи, пак, питању Бога приступајуна основу „знања". Познат је проблем односа вере и знања. Тај проблем се изражавакроз дилему: или верујеш, или знаш.

Наведена дилема, која се појавила на хришћанском западу, произлази изспецифичног схватања вере и знања. Знање свега што постоји, па и Бога, поистовећено

је са објективним познањем некога или нечега, тј. познањем на основу природе, а вера- са одсуством таквог знања. Овакав вид сазнања је и довео до појаве атеизма, јер Богапо природи нико никада није видео и на тој основи га и не познаје. Зато је оваквознање негирало веру у Бога, односно негирало је само постојање Божије, јер је Бог поприроди невидљив и несазнајан.

И док је знање схваћено као сакупљање информација о ономе што постоји наоснову испитивања његових видљивих - природних својстава и логичног закључивањао томе, вера у Бога је ту само претпоставка да Бог постоји. Зато се мисли да се верапојављује управо тамо где одсуствује овакво знање, и она је поистовећена са незнањем.Другим речима, њихов је став: да би верујући људи и даље остали верујући, потребно

је да много не истражују. Отуда изрека: „Веруј и не истражуј".

Насупрот томе у источном хришћанству не постоји дилема између вере и знања.Вера у Бога и знање о Богу се поистовећују зато што се у православљу другачије

приступа питању познања Бога. Како и на који начин? Да бисмо одговорили на овопитање, потребно је најпре да видимо шта је то знање и коју улогу оно има уоткривању постојања Бога.

ПИТАЊА

1. На основу чега верујући људи говоре о Богу?2. Која дилема и зашто често изражава однос вере у Бога и знање?3. Где се та дилема појавила и зашто?






О МОГУЋНОСТИМА БОГОПОЗНАЊА

Појам сазнања

Знање је идентификација, поистовећење нечега или некога с њим самим илиодређење нечега да је то, а не нешто друго, односно некога да је тај, а не неко други.Када нешто не можемо да идентификујемо, то значи да га и не познајемо. Признати даБог постоји и говорити о њему значи познавати га. Сазнање претпоставља постојањеонога кога или шта сазнајемо. Другим речима, познавање некога или нечега има везеса постојањем. Оно што не познајемо - то за нас и не постоји.

Пре него што будемо говорили о могућностима познања Бога, најпре треба даобјаснимо како и на које све начине познајемо, идентификујемо свет који нас окружује.Треба нагласити да се једним и истим методом сазнања не могу идентификовати и

ствари и људи, јер у зависности од тога на који начин нешто сазнајемо зависи иидентитет онога што сазнајемо.

Сазнање које свет идентификује као ствари

Приликом идентификације нечега да је то, а не нешто друго, односно приликомњеговог сазнања, данас се користи један уобичајен метод или поступак, који је и унауци признат, а он се састоји у следећем.

1. Када кажемо да је нешто то, а не нешто друго, подразумевамо да приликомсазнања нечега негирамо нешто друго. Кажемо: А је А, а није Б. Дакле, да бисмоодредили шта је А, покушавамо да кажемо шта није А, одбацујући, односнонегирајући Б. Кад кажемо да је ово то, значи да то није оно друго. Кроз негацију другогдолазимо до закључка шта је нешто. Када кажемо ово је оловка, истовременоподразумевамо да то није сто или било шта друго. Дакле, без нечег другог и његовенегације, не можемо да идентификујемо ништа, јер ако би постојала само једна стварна свету, онда не бисмо могли да одредимо ни њен идентитет.

2. Овим начином сазнања ми оно што сазнајемо истовремено одвајамо од нечегдругог, односно описујемо око њега границу, (ограничавамо га) да бисмо могли да гаидентификујемо. Описивање (ограничење) нечега битан је предуслов за његово

спознање. Да бисмо то могли да урадимо, потребне су нам категорије времена ипростора. Време и простор чине да су ствари ограничене и међу собом одвојене. Кадне би било тако, не би ни могло да буде никаквог сазнања, јер ако се све ствари слију у

једно, губи се и њихов идентитет.

3. Описивање, даље значи одређење нечега помоћу његових својстава. Кадкажемо „описивање помоћу својстава", тиме изражавамо да то што сазнајемо сазнајемои у перспективи његове употребе. Од тога чему нешто служи зависи и његовидентитет. У овом последњем случају ми откривамо у некој ствари поједина својства узависности од тога у коју сврху желимо да је употребимо. Што је више таквих информација, то је и боље познавање нечега. На крају овог процеса констатујемо да

нешто или неког знамо.

Овакав начин сазнања открива нам свет који сазнајемо искључиво као ствар.Зато оно што сазнамо на овај начин јесте за нас једна ствар која се претвара у ствар за






нашу употребу, односно у новац - без разлике да ли је реч о људима, животињама илибуквално о стварима. Свет који сазнајемо на овај начин постаје свет ствари, односносвет за нашу употребу - потрошњу. Такво знање доноси корист и зато је оно данаснајзаступљеније у нашој цивилизацији која у великој мери тако идентификује свет -

кроз корист. Што нам је свет познатији он је за нас употребљивији и „вреднији" јер сењегова вредност мери искључиво употребом, и тако ствари постају новац.

Дакле, ако свет сазнајемо искључиво на овај начин, он се за нас претвара у стварза употребу и нашу потрошњу.


1. Шта је знање?2. Наведите етапе у поступку сазнања. Илуструјте их неким примером.3. Објасните како вам изгледа свет кад га сазнајете на овај начин.

4. Шта се постиже описивањем неке ствари?5. Објасните шта значи изрека „знање је моћ" у контексту оваквог начина сазнања.






НЕМОГУЋНОСТ ПОЗНАЊА БОГА МЕТОДОМ КОЈИМ ПОЗНАЈЕМОСТВАРИ

Ако бисмо искуство на основу којег познајемо ствари хтели да применимо дабисмо познали Бога, видећемо да је то немогуће. Бог је апсолутно слободан и поприроди невидљив, неограничен, неописив, недостижан, а самим тим је и несхватљив(необухватљив) и несазнатљив за нас ако желимо да га сазнамо на овај начин. Бог живиизван времена и простора, што значи да је неограничен. Поред тога, Бог је један,

јединствен у постојању, коме ништа не сапостоји од вечности - а самим тим му и нијеслично - са чиме бисмо га могли упоредити. У противном, ако заједно са Богом постојинешто што није он, са чиме бисмо га могли упоредити, онда Бог није један,неограничен, неописив, без почетка и без краја - онда он није Бог. Бог је један и

јединствен као биће које се не може упоредити ни са чим, па ни са светом који је Он

сам својом слободом створио. Он је толико различит од свих створених ствари и бићада се апсолутно не може упоредити са њима.

Међутим, ако би се, упркос свему томе, наше сазнање Бога темељило на овомметоду на основу којег познајемо ствари, онда би и Бог за нас био ствар. У складу стаквим познањем Бога био би и наш однос према њему: Бог би био наша творевинакојом ми управљамо и кад нам затреба - употребљавамо га, као што то чинимо састварима којима владамо.

Дакле, Бог се на тај начин апсолутно не може познати. Међутим, ако је оваконстатација тачна, а очигледно да јесте, поставља се питање да ли је уопште могуће

познати Бога. Да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да знамо да ли постојинеко искуство на основу којег нешто можемо да идентификујемо, а да не употребимонаведени метод којим познајемо ствари и који од онога што упознајемо неминовночини ствар. Ако постоји, онда је то искуство у оквиру којег можемо познати и Бога.Видећемо да је то искуство, које је оквир и кључ за познање Бога у источномхришћанству, искуство познања личности. Шта конкретно ово искуство значи,показаћемо најпре на примеру познања људских личности, а затим ћемо видети штаоно значи и у познању Бога као личности.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ1. Објасните зашто се у познању Бога не може применити метод познања ствари.2. Шта то значи кад се каже да Бог живи изван времена и простора?3. Шта се може закључити на основу чињенице да је Бог један?






УЛОГА СЛОБОДЕ У ПОЗНАЊУ БОГА

Познање човека као личности

Сви ћемо се сложити у томе да људи нису ствари него личности. Сваки човек је једна конкретна личност: Марко, Богољуб, Милан, Јелена итд. Личност карактеришуњена јединственост и непоновљивост. Сваки човек је јединствена и непоновљиваличност и зато приликом његове идентификације не можемо да користимо наведениметод познања, што подразумева да га не можемо идентификовати на исти начин каошто сазнајемо ствари. Уколико, пак, покушамо да га идентификујемо на основуњегове природе и поређења са другим, онда он престаје да буде личност -непоновљиво биће које се не може упоредити ни са ким и ни са чим - и постаје ствар.Јер, пре свега, сви људи имају исту природу и на основу тога сви људи су исти.Међутим, оно што нас чини различитима није природа, већ личност. Свако од нас јенепоновљива личност. Ако је то тако, на који начин можемо идентификовати једнуличност?

Једног човека идентификујемо као личност само на основу слободе. Другимречима, човека као непоновљиву личност познајемо само уколико смо у стању данадиђемо његову природу и његова својства и остваримо са њим заједницу слободе. Даби један човек био за нас личност, потребно је да га волимо, и то слободно. Тада гапознајемо као личност. Када једног човека волимо упркос његовим својствима, билопозитивним или негативним, онда га познајемо слободно и онда он за нас јестеличност. Али, да би се то догодило, потребно је да смо и ми слободни од свих

нужности које би условљавале нашу заједницу с њим - биолошких, естетских, етичких,тј. да га слободно признамо зато што тако хоћемо, да човек не би постао ствар заупотребу.

На овај начин, дакле, слободом и љубављу идентификујемо неког као личност.У противном, ако човека идентификујемо на основу његових природних својстава, например зато што је добар, леп, јак, интелигентан, у том случају га не идентификујемокао личност, већ као ствар.


1. На који начин откривамо да су људи личности?2. Како нам изгледају људи кад их волимо?3. Шта је личност?4. Објасните јединственост и непоновљивост сваког човека. По чему су људи исти, а по

чему се разликују?5. Да ли се личност може описати, а да и даље остане личност?6. По чему се разликују ствари од људи?7. Зашто се ствари могу продавати, а људи не могу?






ПОЗНАЊЕ СЛОБОДОМ ЈЕСТЕ ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНО ЗНАЊЕ

Познање некога као личности претпоставља, међутим, да и онај кога упознајемо

такође жели да буде упознат од нас, односно да жели да је у заједници с нама. Другимречима, да бисмо познали једну личност, потребно је да нам се она сама откријеслободно. У противном, ако једног човека познајемо и идентификујемо зато што онпостоји по природи и ми не можемо другачије него да признамо да он постоји затошто нам на то указују наша чула, ум, вид, пипање и због тога што ни он не може дасакрије од нас свој идентитет, онда га не познајемо као личност, већ као природу,односно као ствар, зато што га не познајемо слободно и зато што ни он није познат однас слободно. Откривање личности указује на то да њен идентитет не извире изприроде, већ из слободе као заједнице с другом личношћу.

Али то откривање не значи самоописивање, то јест реч о себи, већ његову љубавпрема нама. У противном, сазнање на основу описивања, па макар то било исамоописивање, није откривање човека као личности (премда и у томе има делићслободе и љубави према оном коме говоримо о себи), већ човека као ствари, с тим штосада та друга личност саму себе објективизира, чини стварју, а не чинимо је ми. Човексе открива другоме као личност само у заједници слободе, то јест ако жели и волионога који њега воли. У противном, ако човек не жели да открије себе као личност,односно ако не жели да оствари са нама заједницу, онда га ни ми не можемо познатикао личност. Можемо га познавати као природу, као ствар: колико је висок, тежак,какве је боје, како говори, шта једе, шта ради, али га нећемо познати као личност.

Једног човека као слободно биће, као личност, дакле, не можемо познати ако ион не жели да буде познат од нас, односно ако не жели заједницу с нама. Стварипознајемо и без њиховог пристанка зато што су ствари и немају слободу.

Ако, пак, једна личност жели да буде позната од нас, такав начин познањааутоматски ствара и личну заједницу с оним кога упознајемо. Та лична заједницапостаје основ нашег и његовог сазнања, али и постојања, јер у личној заједниципостојање једне личности зависи од постојања друге. Једно „Ја", да би било то што

јесте, претпоставља једно „Ти" и заједницу слободе с њим. Другим речима, човек јестеличност увек у односу на другог, тј. у односу на другу личност с којом је у заједницислободе. Кад са неким остваримо заједницу слободе, онда га идентификујемо као

личност, али, истовремено, без њега више не можемо да замислимо ни своје постојање.На тај начин, кад је у питању личност, познање и постојање личности се поистовећују.


1. Можемо ли познати једну личност ако она то не жели? Објасните.2. У чему се састоји откривање неке личности нама?3. Зашто можемо познати ствари и без њиховог пристанка?4. Опишите како изгледа природа када је волимо.5. Шта се догађа са нама када заволимо једну личност?

6. Да ли сте изгубили некога кога сте много волели и како сте се осећали у томтренутку?

7. Зашто се познање и постојање личности поистовећују?






ПОЗНАЊЕ БОГА КАО ЛИЧНОСТИ КРОЗ ИСУСА ХРИСТА

На основу искуства познања личности можемо закључити да се и Бог може

познати једино на тај начин, кроз лично заједништво с њим, зато што је Бог, пре свега,личност. Бог је апсолутно слободно и непоновљиво биће у правом смислу ових речи.Он је, међутим, личност зато што је у вечној заједници слободе, тј. у љубави са Сином иДухом. Отуда Син Божији (Христос) једини, уз Светога Духа, познаје Бога као личност,

јер је с њим у вечној заједници љубави. Бог је Отац и то је његов истински и трајниидентитет зато што је у вечној заједници љубави са Сином - кроз рађање Сина, иДухом - кроз исхођење. Бог Отац себе идентификује и јесте то што јесте вечни Отац узаједници слободе са Сином. Дакле, једини који истински познају Бога јесу Син Божији(Христос) и Дух Свети, као што је и Бог Отац једини који познаје Сина и Духа.


1. На који начин Бог познаје (идентификује) себе?2. На који начин људи познају себе?3. Покушајте да опишете ко сте ви.4. Ко једини познаје Бога?

Бог познаје најпре нас у Христу

Да бисмо ми, људи, познали Бога као личност, као Оца, потребно је најпре да

нам се Бог Отац открије. Ако Бог не жели да га познамо, то јест ако се не открије, ми гане можемо познати. Бог је, међутим, сам зажелео да га познамо и зато нам се откриокроз свог Сина који је постао човек - Исус Христос. Као што смо видели, једино Синпознаје Бога Оца и зато нам једино Христос открива и правог Бога - Оца, јер је ХристосСин Божији који је постао човек.

Ово откривење Божије јесте његова љубав према нама. Рекли смо да се једналичност, зато што је слободна, открива другој једино ако жели, ако је, дакле, воли,односно ако ступи с њом у заједницу слободе. А нас је Бог заволео први јер нам се првиоткрио у Христу. Ми не можемо да волимо Бога пре него што он заволи нас, јер Бог јеапсолутно слободан од сваке принудне идентификације било као природа или каоличност и зато ми не можемо да га откријемо мимо његове воље. Бог нас је створио изнебића и на тај начин је први показао себе и своју љубав према нама, односно открио

је своје постојање.

Међутим, кроз Исуса Христа Бог нам се открива као једна конкретна личност,као Отац. И то је истинско и најдубље Божије откривање свету, јер Бог је Отац, и то

једино у заједници са Сином - Христом. Бог вечно постоји и јесте Отац једино узаједници са Сином и зато мимо Исуса Христа и заједнице са њим (односно мимоевхаристијске заједнице) нико од људи не може да позна Бога као Оца, као личност.Изван Исуса Христа и заједнице с њим Бог се може познати као „виша сила", као ствар,

али не и као личност - Отац (Господа Исуса Христа).Дакле, иако је Бог несазнајан и нама недоступан и несхватљив по природи, Он

се може упознати као личност, и то кроз Христа.






Истовремено, Бог нас својом љубављу, тј. Христом и у Христу, јер је ХристосБожија љубав и Божије вечно постојање, чини личностима - непоновљивим бићима,под условом да и ми слободно ступимо у заједницу са Њим кроз Исуса Христа. То јеслично нама људима који, кад заволимо некога, онда и откривамо да он постоји и он

тада за нас постаје личност, непоновљиво биће, односно постаје наша љубав и нашепостојање, кроз кога онда гледамо и на себе и на читав свет око себе. Истовремено инас неко открива и упознаје као личност кад смо физички одсутни једино ако упозна,односно ако оствари заједницу с личношћу за коју смо ми везани и у односу на коју

јесмо то што јесмо и која је за нас везана.

Дакле, Бог Отац први открива себе нама људима, иако је физички одсутан, уХристу и кроз Христа зато што и Бог Отац познаје себе као личност, односно јестевечна личност, Отац, у заједници са Сином, Христом. А, као што смо већ рекли,заједница са другом личношћу чини и нас личностима, односно чини нас постојећимкао личности, јер мимо те заједнице слободе, љубави, ми и не постојимо као личности.

Ако и ми, људи, желимо да познамо истинског Бога Оца, потребно је да остваримозаједницу љубави са Исусом Христом који нас једини уводи у заједницу с Богом Оцем,

јер је и он сам везан за Бога Оца и зато је Син Божији - вечна личност.


1. Објасните зашто је Бог личност.2. Како се Бог открива људима иако је физички недоступан?3. Шта је суштина (значење) Божијег откривења у Христу?






ПОЗНАЊЕ БОГА КРОЗ ХРИСТА - У ЦРКВИ

Будући да једино Син Божији познаје Бога Оца као личност, јер је у вечној

личној заједници с њим, тиме што се Син оваплотио, Бог је у њему открио људимасамог себе. Зато и ми можемо познати Бога као личност једино у Христу и кроз Христа.

Овим откривењем, међутим, Бог је зажелео да оствари заједницу слободе,љубави са нама људима у Христу. У тој заједници Бог постаје и за нас људе Отац, а мипостајемо његове личности, њему драга и непоновљива бића.

Међутим, да би Бог за нас био заиста оно што он јесте - вечни Отац, личност, тј.да бисмо га познали као свога Бога и Оца, потребно је да и ми то желимо. Потребно једа и ми, људи, остваримо заједницу слободе, љубави с Богом у Христу. Јер некога каоличност можемо познати једино ако с њим ступимо у заједницу слободе, љубави. У

противном, он као личност остаје нам непознат.Људи, као што су Богородица Марија, апостоли, мученици и други који су

остварили личну заједницу са Христом, упознали су Бога као личност и истовременосу постали за Бога његове вољене личности као што је то Христос. Другим речима, узаједници с Богом кроз заједницу са Исусом Христом људи су се поистоветили саХристом - постали су синови Божији. На тај начин познање Бога у Христу стваразаједницу људи са Богом, односно ствара Цркву као заједницу која се поистовећује саХристом и у којој и кроз коју се открива сам Бог Отац. Тачније, Црква као заједницаљуди са Богом постаје Христос и открива Бога као Свету Тројицу: Оца и Сина иСветога Духа. (С тим што се Син открива као човек а Дух као заједница зато што је

Свети Дух управо тај који твори ову заједницу, а што ћемо видети касније, а у њима сеоткрива и Отац). Зато мимо Цркве, као конкретне личне заједнице људи с Богом, никоне може да позна Бога као личност, јер мимо Христа нема присуства Божијег у свету,односно нема откривања Бога као личности.

Кад остваримо, међутим, личну заједницу - заједницу слободе, љубави с Богом,од те заједнице зависи и наше постојање, као и присуство Божије у створеном свету каоличности. Због тога се Бог открива у Христу, односно у Цркви као заједнициличности, и то кроз конкретне људе. Зато мимо заједнице с људима не можемо иматизаједницу с Богом.

Остварујући заједницу с Богом у Христу, ми се поистовећујемо са Христом, тј.улазимо у исту заједницу с Богом коју има и Христос са Богом Оцем; тако Бог постаје инаш Отац. На тај начин Бога познајемо на основу заједнице слободе, љубави с њим изато је Бог за нас Отац. Ако би наше знање о Богу било само на основу Христових речио Богу, онда ми не бисмо познали Бога као личност, као Оца. Једно је познати некогалично у заједници с њим, а друго је познавати некога на основу приче неког другог оњему. Међутим, кроз поистовећење са Христом ми познајемо Бога (Христовог) Оца каоличност - не као неко далеко биће, него и као нашег Оца. То поистовећење наше саХристом може се реално остварити зато што се прво Христос поистоветио с нама,односно зато што је прво Христос остварио заједницу слободе, љубави с нама. Син

Божији је сишао у свет и постао човек, Исус Христос, да бисмо ми, људи, у њемупостали синови Божији.







1. Шта је неопходно да бисмо Бога познали као личност, као Оца?2. Зашто је Црква заједница личности?3. Да ли се знање о Богу које добијамо на часовима веронауке или читањем књига може

поистоветити са знањем о Богу које стичемо као чланови Цркве? У чему је разлика између тадва искуства?

4. Опишите некога кога познајете на основу приче информације о њему, а затимопишите онога кога волите. Уочавате ли разлику?

5. Објасните на који се начин остварује заједница с Богом у Христу?






ВЕРА КАО СРЕДСТВО БОГОПОЗНАЊА

Да бисмо могли да говоримо о хришћанском познању Бога на основу вере,

потребно је, пре свега, да објаснимо шта је то вера у хришћанском искуству. Вера уБога се различито тумачи, и то не само међу оним људима који не верују у Бога већ имеђу верницима. Различите религије, због искуства вере у Бога утемељеног наразличитим приступима овом проблему, различито говоре о Богу. Али, шта је то верау хришћанском искуству?

Крштење као израз вере у Бога

Да би неко могао да постане члан Цркве, као што нам поручују апостоли,потребно је да верује и да буде крштен (Дап 2, 38). Дакле, без крштења, као израза вере

у Бога, нико није могао да постане верник, односно хришћанин. У чему је суштинавере у Бога која се показује у крштењу?

На основу самог чина Крштења и објашњења која су о њему дали светиапостоли и свети оци, да би неко постао верник, тј. члан Цркве, најпре је требало да сена позив Исуса Христа (као што је то био случај са апостолима док је Христос био наземљи), а после Христовог вазнесења на небо на позив епископа и црквене заједнице,одрекне злог духа и његових сила да би исповедио веру у Бога Оца, Сина и СветогаДуха. Дакле, исповедити веру значи одговорити на позив за остварење заједнице сљудима у Цркви, који нам упућује сам Христос кроз епископа. Нико не може сам да

исповеди веру индивидуалним начином живота, макар и најправилнијимиспуњавањем божанских (хришћанских) закона. Дакле, исповедити веру у Бога значипостати члан Цркве, односно ући у заједницу са епископом и осталим члановимаЕвхаристије (грч. eucapiotia = благодарност).

У самом чину који претходи крштењу, после позива на одрицање од Сатанеследи и позив ономе који жели да буде верник да се окрене од запада ка истоку. Докму се читају молитве за изгоњење злог духа, крштавани је окренут ка западу. Да биисповедио веру и да би постао члан евхаристијске заједнице, потребно је да се окренека истоку. Шта, конкретно, значи то окретање од запада према истоку да би некоисповедио веру у Бога, односно да би постао члан Цркве, Евхаристије?

Само окретање значи да је вера повезана са променом начина живота, тј. сапроменом односа према свету. Рађајући се, ми нужно заузимамо један став премаживоту и према Богу. Тај став, тј. однос утемељен је на природној нужности и огледа сеу томе што је човек, пре свега, везан за породицу, а затим за друштво и за природу, иод њих добија и свој идентитет - јер човек себе идентификује у односу на заједницу закоју је везан и која му даје сигурност постојања. Те заједнице су, пре свега, видљиве иискуствене: то су породица и држава јер му оне, на основу природног искуства којечовек у односу на њих има, обезбеђују постојање и сигурност.

Вера претпоставља промену тог става, односно утемељење свог идентитета на

слободи, тј. на заједници са људима и с Богом која му није наметнута као што је тослучај са породицом и са државом, односно која није заједница природе и искуства.Другим речима, вера се поистовећује са односом који имамо према животу, према






људима, према природи и према Богу. Међутим, тај однос треба да буде супротанономе који заузимамо приликом физичког рађања, а то значи - треба да буде заснованна слободи. Под заједницом слободе овде подразумевамо ону заједницу која нијеутемељена нити на биолошким, нити на идеолошким или било којим другим

основама које произлазе из природе.С друге стране, исток је, по хришћанском схватању, страна света одакле се

очекује други долазак Христа на земљу и остварење Царства Божијег кроз васкрсење измртвих. Дакле, окренути се ка истоку значи окренути се својим животом ка последњемдогађају историје, ка будућности, односно признати као постојеће Царство Божије које

још увек није дошло и које не можемо чулима својим да идентификујемо као постојећеи на њему утемељити свој идентитет и своју сигурност постојања тиме што ћемопостати његови чланови.

Из овог хришћанског искуства произлази и дефиниција вере која је забележена

у Светом писму и која гласи: „Вера је основ свега чему се надамо, потврда (постојања)ствари невидљивих" (Јев 11, 1), односно утемељење свога идентитета на „граду(држави) који ће доћи" (Јев 13, 14) и указује нам на то да се она поистовећује саслободом. Јер признати да постоји нешто што се не види и што се не може опипати ишто се умом, логиком, не може доказати да постоји зато што још увек физички непостоји, као што је то будуће Царство Божије, и постати његов члан - значи управослободу. Веровати значи, другим речима, познати, признати да нешто постоји,слободом, односно утемељити једну заједницу са људима и с Богом на основу будућегЦарства Божијег које нам је само обећано, а то значи у исто време утемељити и својепостојање и своју личност на слободи.

У вези са вером, која се симболички показује том радњом, важно је напоменутида вера подразумева начин живота који ће пројављивати као постојеће и присутно оноживотно стање света и људи које, по природи, физички још не постоји, а то је будућеЦарство Божије. Тачније, вера се поистовећује са знањем, односно са идентификацијомнечега да постоји, што, по природи, још не постоји и зато вера има као последицуутемељење евхаристијске заједнице која представља то Царство Божије које ће доћи.Оно је сада и овде присутно и то као евхаристијска заједница, међутим, вером јеприсутно а не физички. Царство Божије ће физички тек доћи, али његова основа уисторији је вера као заједница слободе људи с Богом у Христу и међу собом.

Оваква пројава Бога и његовог царства кроз Евхаристију, утемељена на вери,односно на слободи, даје могућност људима, с једне стране, да не верују у Бога, а сдруге, пак, да се апсолутно слободно учлане у то Царство, што тада, наравно, значи даљуди и своје постојање утемељују на својој слободи.

Дакле, познање Бога, које се поистовећује са вером, не извире из анализе Бога поприроди, будући да се Бог и Царство Божије не могу идентификовати по природи, већсе темељи на слободи.

Осим тога, вера подразумева утемељење свога бића и своје сигурности назаједници с Богом и признање да Бог постоји иако га не видимо. Да би се та заједницаостварила, потребна је заједница слободе с Богом и са људима, односно заједница којасе не темељи на природи. Човек најлакше утемељује своју личност, односно својусигурност, на природи и на стварима које види, али при том то није утемељење свогапостојања на слободи, већ на нужности. Да би постао члан Цркве, човек је позван да






своју сигурност и лични идентитет, које је досад темељио на нужности, тј. на заједнициса Богом, са родитељима и са природом - за које се својим искуством уверио да му дајусигурност у животу, утемељи на слободи, односно на заједници Царства Божијег окоме нема баш никаквог искуства. Да би човек то постигао, потребна му је слобода од

заробљености природним везама, као и остварење заједнице с Богом и са људима наоснову слободе. Другим речима, да би неко постао члан Царства Божијег, потребан јеподвиг, јер није нимало лако човеку да природну заједницу са светом који га окружујезамени заједницом слободе с њим, која подразумева да утемељи своје постојање наЛитургији као на Царству Божијем које не види и не може да опипа или, пак, далогички потврди као сигурно и извесно.

Када остваримо заједницу слободе с Богом преко људи у Цркви, Бог за наспостаје постојећи и Отац зато што желимо да постоји за нас и да нам буде Бог и Отац, аљуди постају наша браћа. Својом слободом откривамо Бога као личност, односночинимо да Бог буде и наш Бог и Отац, да буде за нас личност са којом остварујемо

заједницу љубави, као што и у људима откривамо непоновљиве личности кад смо узаједници с њима без икаквог интереса. Човек је слободно биће које свет око себе, па иБога, идентификује слободно - ако то жели, тј. једино слободом, љубављу. Кадзаволимо једно биће, односно кад остваримо заједницу слободе са њим (без икаквих природних, идеолошких или естетских и моралних принуда), јер љубав је заједница сдругим, а не осећање, онда то биће за нас постаје непоновљиво, постаје личност,постаје наше биће и део нашег бића. Ова и оваква врста вере у Бога није простопризнање да Бог постоји, већ се њоме остварује лична заједница с Богом када Бог за наспостаје непоновљива и апсолутно нама потребна личност - без које и ми не можемо дапостојимо, односно Бог за нас постаје Отац.

Међутим, ову заједницу слободе између Бога и људи кроз Христа обезбеђујесвојом делатношћу Свети Дух. Он нас сједињује с Богом и међу собом у Христу на тајначин што нам даје различите службе у Цркви. Не сједињује нас, дакле, с Богом поприроди и на основу природе и њених захтева, већ на основу слободе. Једнима дајеепископску, другима свештеничку, трећима ђаконску, а четвртима лаичку службу, уоквиру које има много других служби, тј. дарова: дар пророштва, исцељивања болести,итд. Истовремено, ови дарови Светога Духа, односно службе, сједињују и нас, људе,

једне с другима у нераскидиву заједницу без које нема ни дарова Светога Духа, и то узаједницу слободе, а не на основу наших природних нагона. Али треба нагласити да

се управо преко Светога Духа и његове делатности, односно кроз Свету Литургију(грч. leiToupgia значи служба), Божије присуство у историји апсолутно заснива наслободи и показује се преко људи. Зато делатност Духа у историји отпочиње послевазнесења Христовог на небо, односно када Христос није више био физички присутанмеђу нама. Јер кроз физичко присуство Христово и Бог је присуствовао у свету крозХриста на начин који се и искуствено могао потврдити. Међутим, после Христовогвазнесења на небо делатношћу Духа Бог у Христу такође присуствује у свету крозљуде, али сада апсолутно слободно, и то кроз тајну Свете Евхаристије, неприморавајући људе да га признају ако они то не желе.

На овај начин се конституише Црква која на основу наше слободе, односно на

основу наше вере и дарова Светога Духа, као начина служења у њој, у исто времепоказује онога у кога верујемо, тј. показује Бога као Цркву и као присутног у свету,иако је, по природи, невидљив, и његово будуће Царство као заједницу људи са њим






који су непоновљиве личности. Јер, као што смо видели, и познање Бога као личноститемељи се на нашој слободи, тј. на љубави, односно на заједници слободе нас, људи, сБогом, и људи за нас постају непоновљиве личности. У тој заједници, тј. у Цркви,познајемо Бога као личност, као Оца. Овакав однос према Богу мења и нас као

личности. Бог за нас постаје део наше личности и извор нашег постојања, а мипостајемо синови Божији. Кроз овај начин вере у Бога, односно кроз Цркву, пројављујесе и Бог на земљи. Другим речима, вером се показује Царство Божије у свету каоЦрква, иако то Царство тек треба да дође.


1. Објасните чин Крштења.2. Шта је потребно да би неко постао верник, односно члан Цркве?3. Зашто кажемо да нам се приликом крштења опраштају греси?

4. Шта је то крштење и у коју нас заједницу оно уводи?5. Зашто се кроз Евхаристију пројављује Бог на земљи?






ЛИТУРГИЈСКО ИСКУСТВО ЛИЧНОСТИ

Да бисмо познали некога као личност, потребно је да слободно и из љубави

желимо да га познамо, односно да с њим остваримо заједницу слободе. Да бисмопознали Бога као Оца, као личност, потребно је, дакле, да смо слободни, односно дапроменимо свој однос са светом који нас окружује и да остваримо заједницу слободе сњим. Будући да се Бог као личност, тј. Бог Отац, открива кроз Христа, односно уЦркви као заједници људи с њим, овај начин познања Бога претпоставља веру каољубав према људима, члановима Цркве.

Ова промена заједнице с људима у којој смо досад живели и улазак уЕвхаристију представљају подвиг човека јер подразумевају промену наше личности,односно промену личног идентитета. Да бисмо то разумели, потребно је да сеподсетимо шта је личност и одакле она извире.

Већ смо рекли да личност извире из односа с другима. Човек је биће заједнице ине може да живи, односно да постоји најпре без заједнице са другим људима, а затим ибез заједнице с природом. На то нас упућује најпре Свето писмо кад говори о стварањучовека као Адама и Еве (1Мој 1, 27), а затим и о томе да је човек, по себи, део природе.Зато он не може да живи нити без хране, нити без ваздуха, нити без осталог делаприроде. Сваки човек је, међутим, посебна личност због тога што слободно остварујезаједницу с бићима која га окружују. Захваљујући слободи коју има, он јесте посебналичност јер на посебан начин остварује однос према свету који га окружује. Однос којичовек остварује са светом који га окружује и на основу кога јесте посебна и

непоновљива личност не тиче се само људи и природе, већ и Бога.Међутим, од свих односа-веза које остварује човек једна је пресудна и она га

чини посебном личношћу и даје му идентитет. Та веза је она коју човек слободно инајвише жели, за коју је спреман да да и свој живот. Све остале везе су у другом плану иподређене су овој вези.

Дакле, ко је човек, односно ко је он као личност - зависи од тога одакле човекцрпи своју сигурност и своје постојање.

Да би неко постао члан Цркве и да би се сјединио с Богом у Христу, потребно једа промени свој досадашњи однос према људима и свету који га окружује. Потребно је

да заједници с Богом подреди све остале везе које има. Другачије не може да променисвоју личност. Будући да се Бог после вазнесења Христовог на небо открива прекољуди - чланова литургијске заједнице који су посредством Духа Светога (читај кроззаједницу слободе са Богом) поистовећени са Христом, та заједница са Богомподразумева заједницу с људима као са иконама Божијим, односно као са синовимаБожијим. То значи да људе не треба посматрати као природу, већ као личности. Утоме и јесте суштина Цркве: променом природног идентитета, који се мења променомодноса према људима, добијамо нови идентитет - идентитет сина Божијег, којипројављујемо у Цркви и као Црква.

Суштина личности у хришћанству, дакле, састоји се у томе не да човек будепротив природе, већ да нам Бог, који се пројављује у Христу, односно у литургијскомсабрању, буде извор живота и извор нашег личног идентитета, тј. и нама и природи. Утаквом односу човека са Богом човек се обожује, а природа постаје бесмртна, односно






човек постаје, као личност, син Божији, а остаје човек по природи.


1. Какву заједницу човек остварује с Богом и са људима у Евхаристији?2. Објасните зашто је та заједница значајна за људе и за природу.3. Зашто је потребно да нам заједница с Богом и са људима као личностима буде

најважнија?4. У чему се састоји суштина личности у хришћанству?5. Може ли се волети Бог, а да се не воли човек?






ЦРКВА, ОДНОСНО СВЕТА ЛИТУРГИЈА - ПРИСУТНИ ХРИСТОС

На основу докумената који описују присуство Христово после његовог

васкрсења из мртвих, када се и показало да је Христос Син Божији, закључујемо да севаскрсли Христос препознаје као присутан у свету кроз Свету Евхаристију (уп. Лк 24;Јн 20, 19), и то као онај ко приноси дарове Богу. Међутим, васкрсли Христос је у светубио видљив и присутан за његове ученике који су имали заједницу слободе с њим улитургијском (грч. leitoupgla = служба, исто што и Евхаристија) сабрању. Другимречима, они који су били лично везани за Христа - они су га и видели, а то се догађалоса Христовим ученицима на евхаристијском сабрању (Јн 21, 12-13).

Заједницу слободе са Христом ученици су остваривали и после вазнесењаХристовог на небо, што значи кад Христос више није био телесно присутан међуњима, такође кроз Евхаристију, и то посредством Светога Духа. Господ Христос јеученицима послао Духа Светога, који их је, у ствари, сједињавао са Христом крозЕвхаристију и у Евхаристији. По речима светог апостола Павла, тамо где је Дух - тамо

је и Христос, односно евхаристијска заједница (уп. 2Кор 13, 1З). Другим речима, Дух Свети својом делатношћу и енергијом конституише евхаристијску заједницу као свезуљубави људи с Богом у Христу, то јест као заједницу оних који су поверовали у Христакао Сина Божијег и спаситеља света (уп. Дап 2, 41-42). На крају, Евхаристија се одпочетка називала и „Вечером љубави, то јест заједницом љубави (уп. 1Кор 13), или„Вечером Господњом" (1Кор 11, 20) због тога што су на њој људи сабрани из љубавипрема Христу постали њени чланови. И управо та љубав између Христа и његових ученика, односно то сабрање на једном месту, као дар Светога Духа, чини Христаприсутним у њој, и то Христову личност, иако је он физички одсутан. Како овоможемо боље схватити? Како неко може да буде присутан као личност, а да јеистовремено физички одсутан? Ево једног примера који ће нам помоћи у разумевањуовог проблема.

Милан и Александар су били велики пријатељи. Волели су један другога и билису нераздвојни. Једном приликом су се договорили да се нађу у једном ресторану ушест часова по подне. Милан је дошао на заказани састанак, док Александар, изодређених разлога, није дошао. Међутим, очекујући свог пријатеља АлександраМилан је приметио да је читав ресторан у том тренутку био испуњен Александром

иако он није тамо дошао. Друге људе, који су у то време били присутни, Милан као даније ни примећивао, иако се касније сећао скоро свих који су тамо били. Како је томогуће? Могуће је да неко кога волимо и за кога смо везани буде са нама присутаниако је физички одсутан управо захваљујући љубави и нашој везаности за њега.Физичка присутност није довољна да неко за нас постоји и као личност уколиконемамо заједницу с њим. Потребно је, дакле, да некога волимо да би он за нас постојаокао личност, односно неопходна је наша везаност за њега као и његова везаност за нас.

Пројава Христова преко људи, чланова евхаристијске заједнице, указује на то дасе Бог у Цркви пројављује на такав начин да у потпуности чува слободу људи у односуна њега. Зато се заједница с Богом у Христу остварује једино Духом Светим. Јер, по

речима апостола, „тамо где је Дух, тамо је слобода". У противном, да се Бог пројављујеу сили, ко би од људи могао да га не призна за Бога. Међутим, тада људи не би имализаједницу слободе с Богом и Бог за нас не би био личност, као што ни ми не бисмо






били личности у једној насилној заједници с њим. С друге стране, да би човек уевхаристијском сабрању људи видео присуство и пројаву самога Бога, потребно је да саљудима има заједницу слободе као са иконама Божијим, а не као са обичним смртнимљудима. И ову (евхаристијску) заједницу остварује Свети Дух, који Божију пројаву

међу људима чини слободном да би и људи имали слободну заједницу с Богом.Дакле, Христос је присутан на земљи у Евхаристији као заједници многих с њим,

и то посредством Светога Духа. Дух Свети обезбеђује да евхаристијска заједница будезаједница слободе, љубави, између Христа и његових пријатеља, на исти начин каошто је посредовао приликом рођења Христовог од Богородице, или у остварењузаједнице апостола са Христом, где је слобода како Бога, тако и човека била кључна уостварењу међусобне заједнице. И ту слободу осигурава Свети Дух.


1. Где можемо срести Христа?2. Зашто је васкрсли Христос најпре био видљив само својим ученицима?3. На који начин се поистовећује Христос са члановима литургијске заједнице?4. Која је улога Светога Духа у нашем животу?5. Да ли сте и ви некад присуствовали Литургији? Опишите шта сте тамо видели.

Објасните речи апостола: „Тамо где је Дух, тамо је слобода".






БОГОЉУБЉЕ КАО ЧОВЕКОЉУБЉЕ

Да би човек остварио заједницу с Богом, потребно је да оствари заједницу с

људима. Бог се пројављује у свету, као што смо видели, у потпуности кроз Христа који је Син Божији, али и човек, а затим кроз чланове евхаристијске заједнице, као и крозсваког човека, јер човек је икона Божија. На тај начин љубав према Богу има каопоследицу љубав према људима, а пре свега заједницу са члановима Евхаристије.Тачније, заједница слободе, љубави човека с Богом у Христу гради Цркву каозаједницу људи, и то посебне врсте. Јер, Христос се пројављује у свету кроз људе којису везани за њега у Евхаристији. То су, пре свих, Пресвета Богородица, апостоли,мученици, светитељи и сви који су крштени и који су ушли у заједницу са Христом,односно у евхаристијску заједницу. Истовремено, ако волимо човека као онога прекокога се открива сам Бог, онда и човека обожујемо. У противном, уколико не волимо

човека слободном и чистом љубављу, он за нас престаје да буде икона Божија и постајествар. У том искуству и Бог престаје да буде истинита и жива личност и постајебезлична виша сила.

Дакле, остварити заједницу љубави с Богом у Христу, који се показује на такавначин, кроз Евхаристију, у лицу конкретних људи, претпоставља слободу као подвиг.Ова заједница слободе, међутим, пројављује истинитог Бога као личност, као Оца, који

је то што јесте, вечни Отац, зато што има Сина који га својим оваплоћењем откривамеђу људима и кроз људе, и то помоћу Светога Духа.


1. Ко гради Цркву као заједницу људи с Богом?2. Како изгледа човек када га волимо?3. Објасните шта би било кад би се сви људи на свету управљали у свом животу

љубављу према другом човеку.4. Чему нас упућује хришћанска вера?






СВЕТА ТРОЈИЦА - ЈЕДАН БОГ

Бог као Биће заједнице

Иако исповеда веру у једнога Бога као и многе друге монотеистичке религије,хришћанство се од њих разликује управо по томе што верује да је један Бог, у ствари,Отац који вечно има Сина и Светог Духа, односно да је један Бог Света Тројица: Отац,Син и Свети Дух.

Хришћанска вера у Бога као Свету Тројицу обично се схвата само као једнаформална разлика у односу на друге монотеистичке религије. Због тога, када сеговори о хришћанском Богу, обично се наглашава да и хришћани верују у једног Бога,док се у други план ставља Божија тројичност.

Дакле, полазна тачка истинитости Божијег постојања за многе људе чини се да је

само то што је Бог један. Питање, пак, да ли уопште може да буде говора о постојању једнога Бога као личности, тј. као апсолутно слободног и конкретног бића, ако тај Богу исто време није и Света Тројица, односно заједница личности, данас скоро да се и непоставља. Колико је ово питање важно за живот људи и целог тварног света, као и заистинско постојање Цркве - која је нови начин живота људи и створене природе,утемељен управо на обрасцу постојања Свете Тројице, и тиме омогућује тварном светуда учествује у Божијем животу и да на тај начин победи смрт, а људима да буду вечнеличности - покушаћемо да покажемо касније. Најпре да видимо у каквог Бога верујухришћани?

Вера у Бога у Старом и Новом Завету

Појавивши се као природни наставак Старог завета и старозаветне цркве,хришћанска црква је наследила и библијску веру у једнога Бога. Веру у Бога Аврама,Исака, Јакова, у Бога старозаветних отаца, који се открива као конкретно биће и каобиће заједнице.

Бог Старога завета сам за себе каже: „Ја сам онај који јесам" (2Мој 3, 14), и на тајначин открива да је он конкретно биће, Бог Отац, а не безлична „виша сила", какомноги данас називају Бога. Истовремено, кроз откривање конкретним личностима и

остваривањем заједнице с њима Бог показује да он није биће које се осамљује у свомпостојању, него је биће заједнице, односно личност. То значи да је он Бог Аврама,Исака, Јакова, а затим у Новом завету Бог Исуса Христа.

Новозаветна црква верује у истога Бога као и Јевреји Старог завета. ИсусХристос никада није говорио да његови сународници не верују у правога Бога.Напротив, и он и његови ученици обраћали су се том истом Богу у кога су веровали истарозаветни праведници.


1. Објасните зашто је Бог биће заједнице.2. Због чега се може тврдити да новозаветни и старозаветни људи верују у исто-га Бога?






БОГ ЈЕ ОТАЦ

И поред вере у једног и истог Бога, Нови завет, међутим, у односу на Стари,

доноси и неке новине. У чему се те новине састоје?Прва новина, коју по питању вере у Бога доноси Нови завет у односу на Стари,

јесте да је један Бог Отац Господа Исуса Христа. Али - запитаће се неко - у чему је овденовина? Зар нису и Јевреји називали Бога Оцем? Свакако, и у Старом завету је Богназиван Оцем и схватан као Отац. На то указује име „АВВА" за Бога, које су користилиЈевреји, а означавало је Оца. Али Бог за Јевреје није био Отац као личност, који је тошто јесте, у заједници са Сином, и зато ово име за Бога није код Јевреја било јединокојим су му се обраћали. Јевреји су, поред тог имена, имали и друга имена за Бога.Међутим, име које је највише одговарало Богу, у складу са јеврејским схватањем Бога,било је оно којим је Бог сам себе назвао кад се открио Мојсију: „Онај који јесте",конкретан, али ипак не и личност.

За разлику од старозаветног схватања Бога, Нови завет указује на то да је једанБог Отац Господа Исуса Христа: „Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа" (1.Пт 1, 3).Дакле, Бог није Отац просто зато што га и тако можемо назвати, већ зато што има Сина- Исуса Христа. Бог је Отац само Господу Исусу Христу. Сам Господ Исус Христос јеБога називао својим Оцем, а то је и показао целокупним својим животом на земљи: Богкоме се Христос обраћа био је у правом смислу речи само Његов Отац, односно он нијеимао другог Оца осим Бога Оца (Лк 2, 48-49), као што ни Бог Отац нема другог Сина доИсуса Христа. Специфичност Божијег очинства у Новом завету у односу на Стари

завет потврђује се и посебним односом који има Господ Исус Христос, а затим ињегови ученици, према Богу Оцу - за разлику од старозаветних праведника. Тајпосебан однос огледа се у Христовом обраћању Богу са АВВА. То је арамејска реч којазначи отац, и коју је користио Исус Христос у обраћању Богу, а изражаванајсуптилнију, личну везаност за онога коме се обраћа. За разлику од Христа ињегових ученика, старозаветни праведници су се бојали Бога. Христови ученици нисусе обраћали Богу као Оцу ни на који други начин осим преко Христа и као ОцуГоспода нашег Исуса Христа (видети Гал 4, 4-6). У општењу с Богом Оцем прекоХриста, са којим су били у личном заједништву, и Бог им је био ближи него што је биоправедницима у Старом завету.

Дакле, за разлику од старозаветног схватања Бога, за хришћане је Бог конкретнобиће, личност, тј. вечни Отац, зато што вечно има Сина Исуса Христа. Бог је вечниОтац и то чини његов вечни идентитет, јер је у вечној заједници слободе са Сином којига зове Оцем и познаје га као Оца. На крају, како може Бог бити вечни Отац ако немавечно Сина? Бог је Отац и вечна личност у заједници са Сином.


1. Објасните разлику између старозаветног и новозаветног схватања Бога Оца.2. Зашто је Бог Отац ближи новозаветним људима него праведницима у Старом завету?3. Како разумете истину да је Бог Отац вечна личност у заједници са Сином?






ИСУС ХРИСТОС - СИН БОЖИЈИ

Друга новина, по питању вере у Бога, коју доноси Нови у односу на Стари завет

јесте да је Исус Христос Син Божији. У Старом Завету ниједна од поменутих личностикоје су биле у заједници с Богом није себе назвала, нити је од других названа СиномБожијим и Месијом као што је то случај са Исусом Христом. Христос је за себе говориода је Син Човечији, Месија, и њега су за Сина Божијег и Месију исповедали не самоњегови ученици већ и многи други.

Христос је и сам за себе говорио да је Син Божији који је дошао у свет да испунивољу Очеву, што је и Црква прихватила. Читав живот Исуса Христа је потврђивао даон није само човек већ и Син Божији - на тај начин што је Христос, пре свега, биолично везан за Бога Оца, за кога је и свој живот дао на крсту. На крају, сам Бог Отац јепотврдио да је Христос његов Син љубљени, јединородни, који је по његовој вољи. То

је најупечатљивије потврдио васкрсењем Христа из мртвих. Бог је подигао Христа измртвих Светим Духом, показавши на тај начин да је Христос Син његов љубљени, закога је и Бог Отац лично везан.

Ово указује на закључак да је хришћански Бог, Бог Отац, који је то што јесте,вечни Отац, личност, управо због тога што од вечности има Сина. Али и ГосподХристос, Син Божији је такође Бог и Син, тј. вечна личност, зато што је вечни Син БогаОца, односно зато што је у вечној заједници слободе, тј. у љубави са Богом Оцем.Имена Отац и Син изражавају личности, као и то у каквом односу стоје те двеличности једна према другој.

На крају, рана Црква управо то и сведочи - да је један Бог Отац и да је ГосподХристос Син Бога живога, који је рођен од Бога Оца и пре него што су вековистворени, односно пре сваког времена.


1. Објасните шта је ново у Новом завету у појави Сина Божијег.2. Како је Бог показао да је Исус Христос Син његов љубљени?3. Зашто је Исус Христос Бог и Син?






СВЕТИ ДУХ - ТРЕЋЕ ЛИЦЕ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Још једна новина коју доноси Нови завет, а која је везана за веру у Бога, јесте да је

и Свети Дух Бог, тј. треће лице Свете Тројице. По вазнесењу на небо Господ Христос јесвојим ученицима обећао „другог утешитеља" - Духа Истине који од Оца исходи, акога ће им Он послати. Другу личност у односу на Оца и Сина, који је такође Бог јерод Оца исходи и који ће наставити дело Сина на земљи. А та личност је Дух Свети, каотрећа личност Свете Тројице, која својом делатношћу, заједно са Сином, доноси уисторију Царство Небеско, Царство Божије (видети Мт 12, 28), тј. доноси ослобођењестворене природе од смрти кроз њено сједињавање са Сином Божијим.

Дакле, и дело које чини Дух такође припада Богу, што указује на то да је и Дух Свети Бог. По вазнесењу Христовом на небо, Царство Божије које твори Дух на земљи

јесте заједница тела Христовог, тј. литургијска заједница. У њој Дух раздаје различитедарове-службе људима, који су због тога дарови за вечни живот, јер се преко њих чланови Цркве сједињују са Христом, Сином Божијим, до поистовећења с њим. Дух Свети низводи Сина до људи и природе и сједињује људе и природу са Сином, чинећиих Христом. Тако Дух, који је Бог, пројављује Царство Небеско у историји, односночини присутним самога Бога, у личности Сина Божијег, у свету кроз Христа, а затим,после Христовог вазнесења, чини Христа присутним у Литургији и као литургијскузаједницу кроз чланове Литургије док он и физички поново не дође. Без Духа Светога,такође, нема спасења тварној природи, као што нема спасења ни без Оца и Сина. Натај начин се Дух појављује у историји као Бог, раван Оцу и Сину по божанству. Измеђуосталог, Дух Свети потврђује своје божанство и чудима која чини у Цркви.

Дакле, Бог у кога хришћани верују јесте један Бог Отац који вечно има, односнорађа Сина и има, односно исходи Духа. У исто време, и Син и Дух су конкретне инепоновљиве личности јер су у вечној заједници слободе, односно у љубави са Оцем.Другим речима, хришћански Бог јесте Света Тројица: заједница личности Оца саСином и Светим Духом.

Ту своју веру хришћани исповедају од почетка кроз крштење, (видети Мт 19, 28),а затим и кроз Свету Литургију, као и жртвовањем својих живота за ту истину.


1. Објасните зашто је Свети Дух Бог.2. Чиме све Свети Дух потврђује своје Божанство?3. Зашто су Син и Свети Дух конкретне и непоновљиве личности?4. Образложите зашто је хришћански Бог апсолутна и слободна личност?






ТУМАЧЕЊЕ ВЕРЕ У СВЕТУ ТРОЈИЦУ КАО ЈЕДНОГ БОГА

После поменутих промена у односу на старозаветну веру у Бога, које је Христос

донео, а његови ученици прихватили, поставило се питање да ли хришћани верују у једног Бога. Хришћани верују да је Бог један, иако истовремено исповедају да је једанБог Света Тројица, јер их на то обавезује старозаветно наслеђе на коме су и хришћаниинсистирали у односу на политеизам (многобоштво), а затим и због тога што сампојам Бога то захтева. Међутим, како је Црква ту своју веру објаснила?

Први одговори које су дали поједини хришћански мислиоци, пореклом Јелини,на питање како то да хришћани верују у једног Бога, а у исто време и у Свету Тројицу,били су у складу са јелинском онтологијом (науком о бићу) и гласили су: један Бог је, уствари, једна безлична суштина, једна природа из које се пројављују Отац, Син и СветиДух и у њу се поново враћају (јеретици модалисти); или један Бог је апсолутна јединка(монада), а то је Бог Отац, који је то што јесте по суштини, док су Син и Свети Дух створења Божија и нису исте суштине са тим једним Богом (Аријева јерес); или, пак,Бог је један, док су Отац, Син и Свети Дух само улоге које тај један Бог има у односу насвет и његово спасење (Савелијева јерес).

Сви ови одговори били су у складу са старојелинским схватањем Бога - иуопште постојања - и Црква их није прихватила зато што су негирали да су Отац, Сини Свети Дух потпуне и вечне личности. О каквом схватању постојања се радило кодЈелина?

Старојелинско философско схватање бића

Само питање како Бог може да буде у исто време један и тројица, као и одговорпојединих јелинских мислилаца да је то немогуће, показује да су Јелини под изразом

један Бог подразумевали биће као „једно", само. Тројичност, односно „мноштво" каоконкретна бића, по схватању Јелина, само по себи негира „једно". Ако се и говори омноштву, њему увек претходи „једно" као једна безлична природа из које произлазимноштво и у коју се поново враћа. Сва конкретна бића, укључујући ту и богове и људе,рађала су се из тог једног, тј. из једне природе, и у односу на то „једно", опште, из когасу се рађала била су само појаве (феномени), а не вечно постојећа бића. Пре него што

ће се појавити као конкретна бића нису постојала. Постојало је само то „једно", општебиће. На крају, конкретна бића ће нестати на тај начин што ће се поново вратити у тусуштину, у то „једно" које је само по себи безлично. „Мноштво", као конкретна бићакоја су вечна, не може истовремено бити „једно". Или постоји један, или постоје многи.Један и многи не могу вечно сапостојати у смислу јединственог бића - то је било

јелинско философско схватање.

Дакле, оно што је у јелинској философији отежавало разумевање библијске вереу једног Бога, који је Света Тројица, било је неразумевање појма личности каоконкретног и непоновљивог бића, које је то само у заједници с другим бићем.Истовремено, јелинска мисао је увек давала предност једноме (суштини) у односу намноге (личност) у контексту постојања.







1. Објасните да ли хришћани верују у једнога Бога.2. Како су на то питање одговарали стари Јелини?3. Зашто одговоре тих мислилаца Црква није прихватила?

4. Како су стари Јелини схватали биће Бога?5. Шта је у јелинској философији отежавало разумевање библијске вере у једног Бога

који је Света Тројица?






ЛИЧНОСТ ОЦА ЈЕСТЕ УЗРОК ПОСТОЈАЊА БОЖАНСКЕ ПРИРОДЕ

У исто време, становиште Цркве је било да оно што узрокује постојање

божанских личности није суштина, већ личност Бога Оца. Међутим, шта су конкретноОци Цркве под тим подразумевали?

Коначном схватању личности и схватању да је личност узрок постојањаприроде, претходиле су две крупне промене које је хришћанство донело у односу на

јелинско схватање постојања. Прва је била промена јелинске космологије, односноново схватање да свет није вечан, већ да има почетак постојања и да га је створио БогОтац слободно, и то ни из чега, кроз Сина и Духа. Дакле, узрок постојања створенесуштине јесте слобода једне конкретне личности - Бога Оца.

Друга промена састојала се у томе што су свети оци поставили и питање узрока

у постојању Свете Тројице. Другим речима, поставили су питање ко је узрок Божијегпостојања - божанска суштина или личност Оца, и у складу с библијском вером у Богакао Оца одговорили су да је узрок Божијег постојања Бог Отац. Правећи разликуизмеђу природе божије и Бога Оца као личности, свети оци су учили да оно штоузрокује да Бог постоји јесте личност Оца, а не божанска природа. На тај начинличност је добила првенство у односу на природу (суштину) у онтолошком смислу,без обзира на то што личност и природа у Богу постоје истовремено (јер не постојиприрода без личности, као што не постоји ни личност без природе), а постојање(Божије) објашњено је тако да је оно израз слободе - личности, а не нужност природе. Упротивном, ако Бог није личност, односно слободан у свом постојању, онда је све

детерминисано, нужно, неслободно у свом постојању, јер постоји на основу законабезличне божанске суштине, као што су о томе говорили и стари јелински философи.

У складу са таквим схватањем постојања као зависног од слободе једнеличности, тј. од Бога Оца, свети оци су ослободили биће нужности, које диктираприрода, суштина.

Истовремено, слобода личности у Богу се изражава као заједница, као љубавпрема другој личности. Јер личност не постоји сама без заједнице са другомличношћу. Дакле, Бог је љубав зато што је заједница личности.


1. Објасните зашто је личност узрок постојања природе.2. Ко је узрок Божијег постојања? Објасните то.3. Како се изражава слобода личности у Богу?4. Зашто је Бог љубав?






ОНТОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У БОГА КАО СВЕТУ ТРОЈИЦУ

Значај антропологије који произлази из учења Цркве о троједном Богу лежи у

значају личности за људско постојање. Човек је, иако створен и смртан по природи,икона Божија и призван је да постоји на начин на који постоји Бог да би превазишаоограничења и трулежност природе. То човек може постићи изласком из себе самог иостварењем заједнице слободе са другим. Тај други и наш однос са њим дају намидентитет, чине нас онима који смо, тј. личностима. Другим речима, оно што јеодговорно за наше вечно биће и за нашу јединственост као личности јесте нашаслобода. Али под условом да се наша слобода изражава у заједници љубави премадругом, и то, пре свега, као заједница са Богом у Христу.

Дакле, хришћани су дали најдрагоценији појам који свет има - појам личности.Ово, међутим, није само теорија. Појам личности постао је део не само нашегхришћанског наслеђа већ и наше културе уопште.

Међутим, појам личности је у наше време претрпео многе измене у свомсадржају. Највећа и најтрагичнија измена јесте та што је личност поистовећена саиндивидуом. Оно што нам даје идентитет који не умире нисмо ми сами и нашаприрода, већ лични однос са другим, односно са Богом.


1. На који је начин човек превазишао ограничења и трулежност природе?

2. На основу којег искуства можемо да разумемо хришћанску веру у Бога који је СветаТројица?

3. Опишите своје искуство кад сте и ви неког много волели.4. Зашто је у православном хришћанству неприхватљив човек као индивидуа?5. Зашто постоји непријатељство међу људима?






ХРИШЋАНСТВО ЈЕ ЦРКВА

Црква - заједница будућег века

Хришћанство се у историји појављује као Црква. Сам појам Црква (грч.= скупштина) означавао је у античкој Грчкој признату заједницу грађана једног града-државе која је изражавала њен начин уређења и повремено се јавно састајала да биконституисала и пројављивала тај град-државу. Будући да су хришћани за себе узелибаш ово име, то значи, пре свега, да је хришћанство једна конкретна заједница која сеназива Црква.

За разлику од цркве као политичке организације античке Грчке, која је својепостојање добијала од народа, односно од државе у којој је настајала, хришћанскаЦрква себе сматра заједницом чији су корени не у историји, већ у будућем Царству

Божијем, и којој је начелник и извор постојања сам Бог, а не људи, али кроз Христа одкога њени чланови добијају име.

Током историје се Црква појављује најпре у Старом завету, избором Аврама,кога је Бог позвао да му следи, и његових наследника, који су због благослова Божијегназвани „изабрани народ". Старозаветна Црква је, међутим, била само „тип и сенка"будућег Царства Божијег.

Новозаветна, односно хришћанска Црква, појављује се у историји оваплоћењемСина Божијег, Исуса Христа, и његових следбеника, и то као наставак старозаветнеЦркве. Међутим, новозаветна Црква, која темељи своје постојање на Богу и његовој

„власти (држави) која је на небесима", а не на сили и власти овога света (уп. Јев 13, 14),због оваплоћења Христовог, који је цар будућега века, ближа је Царству Божијем негостарозаветна и зато њега јасније изражава. Хришћани су грађани једнога „града" којиније од овога света, тј. грађани су Царства Божијег које тек треба да у потпуности дође.Оно је почело да се остварује у историји избором Аврама од стране Бога и историјом„изабраног народа", а још јасније се појавило у Новом завету са Исусом Христом, који

је цар тог будућег Царства (што је показано његовим васкрсењем из мртвих), иисторијом Цркве, док ће се у потпуности остварити тек на крају историје, када Христоспоново дође и кад коначно буде укинута смрт у природи. У односу на крај, тј. набудуће Царство Божије, новозаветна Црква је његова икона (слика). Дакле,

старозаветна Црква је сенка будућег Царства Божијег, новозаветна је икона, а истина јестање будућег Царства Божијег.


1. Где су корени Цркве Божије?2. Каква је разлика између Цркве у Старом завету, Новом завету и Цркве као будућег

Царства Божијег?3. Објасните зашто је новозаветна Црква икона (слика) будућег Царства Божијег.






ЦРКВА - ИСТИНА КАО ЗАЈЕДНИЦА

Будуће Царство Божије има своју структуру и поредак у коме целокупна

творевина превазилази смрт. Та структура изгледа овако: Христос у заједници саапостолима и народом Божијим, сабраним на једном месту, а са њима и читаватворевина-природа. На ову структуру Царства указује Свето писмо, а нарочито књигаОткривења.

Ово искуство будућег Царства Божијег међу хришћанима показује се, пре свега,кроз Евхаристију - њену структуру и поредак, кроз сабрање свих верних на једномместу, око једног епископа окруженог свештенством и народом. Хришћани су увекизражавали своју припадност Цркви, односно будућем Царству Божијем, на тај начиншто су се у недељу сви сабирали на једном месту око једног, првог међу њима(начелника), ради приношења бескрвне жртве Богу у виду хлеба и вина каоблагодарности Богу, те ради призива Светога Духа на све чланове и на дарове природезбог њиховог вечног живота. У том сабрању су „предокушали" будуће Царство Божије,које ће се у потпуности потврдити тек у будућности. Недеља је дан Христовогваскрсења и симболично означава почетак будућег века у коме неће бити смрти.Сабрани сви на једном месту, под једним начелником - епископом, „ломили су хлеб ихвалили Бога" (Дап 2, 46-47). Другим речима, сабрани на Евхаристији, хришћаниисповедају веру у припадност будућем Царству Божијем, које ће тек доћи, али у истовреме су и чланови тога царства.

Да је суштина Царства Божијег превазилажење смрти и вечни живот за све људе

и сву природу, на то је јасно указао догађај васкрсења Исуса Христа из мртвих, који јекао први у Цркви постао и почетак новог живота. Победа над смрћу се, пак, остварујекроз љубав људи према Богу и другим људима у Христу. Ову димензију будућегЦарства Божијег Црква изражава, колико је то могуће, у оквиру света који још увеклежи у смрти и у злу, кроз Евхаристију и њене симболе. Због тога хришћани својечланство и постојање у Цркви, у којој превазилазе смрт, темеље на Евхаристији, која је,сама по себи, у исто време заједница Бога са људима и природом у Христу. Зато јеЕвхаристија присуство Царства Божијег, али и израз вере у будуће Царство Божије ињегово ишчекивање као догађаја свеопштег васкрсења из мртвих и коначне победеживота над смрћу за све људе и за сву природу. Ту своју веру хришћани изражавају и

кроз молитве и евхаристијске радње, али, пре свега, кроз само евхаристијскоустројство, које је икона будућег Царства Божијег.

У свакодневном животу се види да је неко хришћанин на основу односа који онима према другим људима и према природи. А тај однос треба да буде саобразанживоту у Царству Божијем, за које хришћани верују да ће доћи.


1. Прикажите структуру будућег Царства Божијег. Где се и како та структура садапоказује?

2. На који начин Христово васкрсење сведочи о будућем Царству Божијем?3. У чему је разлика између садашњег стања Цркве и стања у будућем Царству Божијем?4. Опишите разлику између прототипа и иконе, односно слике и насликаног.






РЕЛИГИЈА ИЛИ ЦРКВА?

Када говоримо о хришћанству и о хришћанима, треба да имамо на уму пре

свега то да је хришћанство Црква и да је хришћанин члан једне конкретнеевхаристијске заједнице - Цркве. На тај начин хришћани су чланови будућег ЦарстваБожијег, а хришћанство, односно Црква, показује да није религија.

Дакле, хришћанство није ни идеологија ни, просто, једно од многобројних религијских учења, нити, пак, религија. За разлику од Цркве која ставља акценат налично заједништво као једини основ живота, и то на заједништво слободе човека садругим човеком и Богом, и због тога је незамислива без евхаристијског сабрања,религија је индивидуални однос са Богом, а религијска заједница је скуп индивидуакоје уједињују заједничка начела.

Будући да хришћанин не може постојати мимо заједнице слободе, и тоистовремено са Богом, другим човеком и природом, тј. мимо литургијске заједнице,онда се подразумева да је хришћанство Црква, конкретна заједница личности -литургијска заједница верних једнога насеља на једноме месту. Заједница слободечовека с Богом, са другим људима и са природом има, такође, посебну структуру, којаизвире из будућег Царства Божијег, а показује се у Литургији, јер будуће ЦарствоБожије једино је истинско постојање света и човека за хришћане. Зато, нико не може дабуде хришћанин ако није члан Цркве, као конкретне заједнице, односно ако се несабира у недељни дан са свима осталим хришћанима једнога места на Евхаристији,која је икона будућег Царства Божијег. Нико не може да буде хришћанин сам за себе,

тј. мимо литургијске заједнице. Како каже једна стара латинска пословица: unuschristianus, nullus christianus (један хришћанин једнако је ниједан хришћанин).Међутим, религиозан човек може да буде религиозан и мимо Цркве, односно и мимоличне заједнице слободе с Богом и са другим људима, која се показује у Литургији.Другим речима, Црква се разликује од религије у начину постојања људи и природе.


1. Објасните зашто је хришћанство, пре свега, Црква.2. Шта је религија?

3. Каква је разлика између религије и Цркве?4. Зашто нико не може да буде хришћанин сам за себе?






ЦРКВА - ЦИЉ ИСТОРИЈЕ

Извори за историју новозаветне Цркве и њеног начелника и главе, Исуса

Христа, јесу: Четири јеванђеља, Дела апостолска, а затим и друге књиге Светог писмаНовога завета. Али пре него што пређемо на објашњавање како је Црква циљ света иисторије, потребно је да кажемо реч-две о библијском, односно хришћанском схватањуисторије.

Историја се, као што знамо, бави прошлим догађајима везаним за људе и људскодруштво. За разлику од класичне античке и уопште светске историографије, која подисторијом подразумева просто набрајање и описивање догађаја који су се десили упрошлости, библијска историографија сведочи вером о коначном циљу историје, крозодређене догађаје у прошлости. Људска историја није просто догађање, већ догађањеса једним одређеним циљем. Зато историја није просто описивање догађаја изпрошлости, већ проналажење њиховог смисла. Библијски историчари посматрају иоцењују прошле догађаје у контексту коначног циља историје, односно у контекступоследњег догађаја Божијег спасења човека и света у Христу. То спасење се остварује уЦркви и кроз Цркву као сједињење свих људи и целокупне природе са Богом у Христу.Отуда је библијска историја Божанска историја. Она говори о Божијој делатности уисторији ради остварења коначног циља историје, почевши од стварања света ичовека, па до последњег догађаја - ослобођења човека и природе од греха и смрти крозњихово сједињење с Богом у Христу.

Новозаветна историја, или историја хришћанске Цркве, саставни је део

библијске историје, јер и она има као коначан циљ Божије спасење човека и света одсмрти кроз Христа и у Христу. Конкретно, хришћански историчари, а први међуњима су апостоли и јеванђелисти, у догађајима везаним за личност Исуса из Назаретаи за силазак Светога Духа и кроз историју новозаветне Цркве, видели су делатностБожију ка испуњењу његове замисли о човеку и свету. Та делатност се састоји у томе

што се појавио први у Цркви, Господ Исус Христос, који је Цар будућега ЦарстваБожијег у коме би сва творевина требало да се уједини ради ослобођења од смрти.Другим речима, циљ историје човека и света за хришћане је Царство Божије, односноЦрква обухваћена и вођена Христом, и улазак цвета у Цркву као Царство Божије укоме ће он бити ослобођен од смрти.

Хришћани, дакле, гледају на историју из перспективе будућег Царства Божијег,односно из перспективе ослобађања људи и читаве природе од смрти кроз Христа. Изато је циљ историје за хришћане Црква.


1. Шта је историја?2. Наведите изворе за историју новозаветне Цркве.3. Објасните зашто је библијска историја Божанска историја.4. Да ли људска историја има смисла без једног коначног циља?

5. Шта је за хришћане коначан циљ историје?






БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА УКАЗУЈЕ НА ЦРКВУ КАО ПОСЛЕДЊИ ЦИЉИСТОРИЈЕ

Догађаји којима је почело остварење Цркве, односно Царства Божијег суследећи: стварање неба и земље, стварање биљног и животињског света и, на крају,стварање човека по „икони и подобију Божијем", у коме је довршена и садржанастворена природа, а који је био икона првога у Цркви, тј. Христа, у будућем ЦарствуБожијем. После пада првих људи, када је човечанство кренуло другим путем, путембез Бога, следи избор Аврама и благосиљање изабраног народа кроз Аврама, зато штои овај догађај указује на Цркву као будуће Царство Божије у коме ће сви бити сабраниоко Христа и благословени у њему. Потом, оваплоћење, рођење Христово, његовострадање и васкрсење из мртвих, његово вазнесење, као и силазак Духа Светога наапостоле, што све показује да се Царство Божије приближило јер је сам Христос, глава

тога царства, дошао на земљу.

Оваплоћењем Христовим сам Бог је у лицу свога Сина ушао у историју, односнољудска историја је постала Божанска историја (Heilsgeschichte). Новозаветни догађајинас упућују на закључак да је Бог створио свет и да, заједно са Сином и Духом, дела датај свет вечно живи кроз Сина, односно Христа, и у Христу. Јер Син Божији постао јечовек и начелник целокупне створене природе - Цркве посредством Духа Светога.

И заиста, ако постоји истинска људска историја са једним одређеним циљем, онаможе да буде једино ова - да свет постане Црква, јер суштина Цркве је победа надсмрћу и вечни живот за сву творевину зато што сваки човек и све што постоји жели да

постоји вечно, односно човек жели да буде вечна личност. Другим речима, циљисторије јесте да свет постане Црква, као заједница свих и свега, којој је глава личностХристова, односно Син Божији, јер само на тај начин створена природа превазилазисмрт.

Међутим, историја Христова је показала да се сједињење свега с Богом у Христуостварује кроз личну заједницу Бога са човеком. У тој заједници човек постајеапсолутна и непоновљива личност, а природа постаје бесмртна. Али како требаразумети тврдњу да људи и створена природа могу да победе смрт у личној заједницис Богом у Христу?


1. Шта карактерише библијску историју?2. У чему је разлика између библијске и светске историје?3. Објасните шта је суштина Цркве.4. Зашто је циљ историје да свет постане Црква?






ЗАЈЕДНИЦА БОГА И ЧОВЕКА - ОСНОВ ПОСТОЈАЊА СТВОРЕНЕ ПРИРОДЕ

Да бисмо могли да разумемо зашто је потребно да свет оствари личну заједницу

с Богом кроз Христа и у Христу како би живео вечно, потребно је најпре да видимокоју улогу има личност у постојању природе.

Има много ствари које нас окружују, а да их скоро и нисмо свесни, односно непримећујемо њихово постојање. Међутим, ако нам једну од тих ствари подари личносткоју волимо и која нас воли, онда та ствар за нас постаје нешто посебно, драгоцено инепоновљиво - постаје за нас толико важна да нас душа боли кад је изгубимо, иакотаквих ствари има још на хиљаде. Зашто? Да ли због тога што је та ствар по себиважна? Свакако не. Јер да је важна по себи, она би то за нас била и пре него што нам јенеко из љубави поклони. Али све док нам ту ствар није поклонила личност којуволимо, ми нисмо ни примећивали да она постоји, а камоли пак, да је вредна. Тек утренутку кад нам једну ствар поклони личност коју волимо, догађа се нешто сасвимспецифично: тада нам изгледа као да та ствар за нас долази из небића у биће. Као дапретходно није постојала, па тек сада постаје, односно постоји.

Истовремено, ствари које уђу у једну заједницу личности, постају органски деоличности. Отуда и бол за изгубљеним стварима јер, у тренутку када се једна стваризгуби, као да се с њом губи и сама личност.

Ствари, дакле, постоје око нас и вредне су уколико су део једне личности, којанам их слободно дарује, и наше личне заједнице, заједнице љубави с њом. Јер ми,људи, као личности, на свет који нас окружује гледамо као на личност кроз једну другу

за нас вољену личност, што се у наведеном примеру и показује. А тога често и нисмосвесни. Чак и ако нам све ствари које видимо око себе изгледају самосталне у свомпостојању у односу на нас, оне, у суштини, то нису јер ми на њих ипак гледамо кроз

једну личност коју волимо. То се, природно, претпоставља у нашем животу.

Ако ово искуство, међутим, и није довољно уверљиво да нам покаже да природане би постојала за нас ако не би била део заједнице личности, односно ако не би биладео личности коју волимо, ипак морамо признати да ствари нису исте када на њих гледамо кроз једну личност, или кад оне постоје саме по себи. У овом првом контекстусвет је за нас истинит, реално постојећи и изгледа нам као једна личност, а не као

мртва, безлична природа. Али поред овог искуства које указује на то да природа непостоји мимо личности, односно заједнице личности, постоји још једно искуство, а то је искуство смрти.






СМРТ КАО НЕБИЋЕ

Феномен смрти посматран чисто природно, тј. само на основу природе, јесте

један природни процес. Све што живи у исто време и умире, тако да се живот можедефинисати и као стално умирање, као промена. Наиме, једна бића умиру, друга их наслеђују и све се тако врти укруг. Без икаквог, чини се, напредовања или назадовања,почетка и краја, односно без губитка или додатка. Мењају се, рекли бисмо, облици,форме природе, а не сама природа. Природа изгледа као да је вечна.

Ако овај природни процес, међутим, посматрамо кроз једно конкретно биће,кроз једну личност, онда се открива нешто сасвим трагично и за човеканеприхватљиво, а то је да је ова промена смрт, и то смрт као небиће, а не променаначина постојања природе. Када умре једно биће које волимо и за које смо везани,констатујемо да се десило нешто трагично. Када мати изгуби своје дете, тог тренутка јесвесна да њеног детета нема и да га нико, нити друго дете које има, нити оно које ћеможда касније родити, не може заменити.

Наведени пример показује да губитком једне вољене личности као да се зачовека и природа, односно читав свет изгубио. Мати не гледа на своје дете као на деоприроде, па ако га изгуби, да констатује да је то само један мали, незнатан део природеи да ће то природа лако надокнадити, већ дете види као читав свет. Са његовимгубитком за њу се изгубио и цео свет. Таква животна и трагична искуства указујунајпре на то да је природа смртна и да се непостојање које угрожава природу не можеоткрити посматрањем природе, али се може доживети ако природу посматрамо у

контексту личних односа. С друге стране, на овом примеру се показује да је личностносилац постојања природе.

Природа и природни начин постојања, посматрани, дакле, са становишталичности, јесу смрт, и то смрт као небиће - и зато је овај начин постојања природе занас, људе, апсолутно неприхватљив. За једно биће, али и за свет у целини, смрт,односно природни начин постојања, посматран кроз личност, јавља се као опасност одапсолутног ништавила, од небића. Кроз смрт једне личности видимо да је сва природаугрожена смрћу као небићем зато што природа не постоји мимо конкретних личности. Истовремено, у једној личности и кроз искуство личности видимо даприрода може да постоји једино у личности, под условом да је та личност сама вечна,

односно да је у заједници с једном вечном личношћу - са Богом. Али пре него штообјаснимо на који начин природа може да превазиђе смрт, треба да видимо откудасмрт у свету.


1. Опишите како вам изгледа природа кад је посматрате кроз једну личност коју волите.2. Шта је дар? Има ли разлике између ствари које нам је неко даровао и оних других?3. Шта је смрт?






СВЕТ ЈЕ СМРТАН 3АТО ШТО ЈЕ СТВОРЕН НИ ИЗ ЧЕГА

Свет је смртан зато што је створен, зато што има почетак. По хришћанском

учењу, Бог је створио свет ни из чега. То значи да природа света, будући да не постојивечно и да није створена из неке претпостојеће вечне природе, већ ни из чега, немапостојање по себи, тј. на основу своје природе. Суштина створеног света јесте небиће.Свет је, дакле, смртан по својој природи зато што је створен, зато што има почетак уапсолутном смислу те речи. Да бисмо ово донекле разумели, потребно је да на свет истворену природу гледамо не као на безличну природу, већ као на једно конкретнобиће, односно као на једну конкретну личност.

Наиме, пре него што се роди, једно конкретно биће, једна личност, апсолутно непостоји. У односу на почетак постојања, дакле, једном конкретном бићу, једнојличности, претходи ништавило. С друге стране, кад једна личност умре, констатујемода ње више нема. Дакле, постојање света, виђено кроз једно конкретно биће, имапочетак и крај, односно одређено је ништавилом. У односу на почетак, пре него штоће постати свет није постојао, док у односу на крај свет може једнога дана и престатида постоји.

Свет није само окружен ништавилом већ је и изнутра прожет ништавилом. Јерприроду не чини једно биће, него многа, међусобно различита бића. Раздељеностбића међу собом, због њиховог различитог временског настајања и умирања, чини да

се и унутар природе осећа ништавило, небиће.

Ради лакшег разумевања природе створеног света, односно да је та природа по

себи смртна, пропадљива, пролазна, треба рећи и то да је створена природа, у ствари,време и простор - јер и време и простор су категорије које се мере почетком и крајем.Створена природа, будући да има почетак и крај, јесте време и простор, а уколико јевреме и простор, она је временски и просторно ограничена, односно смртна је - истокао једно конкретно биће, које је, такође, ограничено временом и простором у свомрађању и умирању.

Смрт као небиће присутна је у створеној природи зато што је природа створенани из чега, зато што има почетак и има крај, и то како просторни, тако и временски.Ова чињеница је видљива у природи једино кад постојање природе посматрамо кроз

једну личност и као једну личност.Међутим, Бог није створио природу да би она престала да постоји. Створио ју је

да би живела вечно зато што ју је створио слободно, из љубави. На који начин природаможе да постоји вечно иако је створена ни из чега?


1. На основу којег искуства можемо да говоримо о створености света?2. Објасните зашто је свет смртан по својој природи.






Стварање човека

На претходном примеру смо видели да природа постоји једино у личности.Безлична природа не постоји. Бог је најпре створио небо и земљу, затим воду, копно,

светлост, Сунце, Месец, звезде и остале планете, затим биљни и животињски свет поврстама њиховим. На крају свега Бог је створио човека Адама „по своме лику"(сличног Богу), а касније је створио и жену од његовог ребра - Еву. Они су сами посвојој природи били део свеукупне твари, али су били слични Богу, и у човеку АдамуБог је сјединио (рекапитулирао) целокупну природу (в. 1Мој 1, 1-27). Другачијеречено, Бог није створио свет као безличну природу са њеним законима, већ је створионаспрам себе свет у једном човеку и као једног конкретног човека - Адама. Бог је,дакле, на крају пресаздао (рекапитулирао) свет у човеку Адаму и кроз Адама, каочовека, зажелео је да има заједницу и са осталом природом коју је створио да би на тајначин природа, иако створена ни из чега, имала вечно постојање. Јер, као што смо већ

видели, створена природа је по себи небиће и не може да постоји мимо заједнице сБогом.






ЧОВЕК КАО ИКОНА БОЖИЈА - СЛОБОДНО БИЋЕ

По хришћанском учењу Бог је сва бића на земљи, па и људе, створио из једне

природе. Једино је људе обдарио својим ликом. Али шта значи „лик Божији" у човеку?Бог је створио једино човека по своме „лику", што значи да га је створио слободним,

јер сам Бог је слободан. На то указује и прва Божија заповест, дата првим људима, која,у ствари, открива слободу човека кроз могућност да бира хоће ли учинити ово илионо, односно хоће ли да прихвати заједницу с Богом или неће. Бог је слободно биће ичовек као његова икона је слободно биће. И управо због слободе, као дара Божијег усеби, људи се разликују од остале природе.

Циљ стварања човека као слободног бића јесте да човек оствари заједницуслободе са Богом и да на тај начин постане личност, да постане подобан Богу, априрода у њему да превазиђе своју смртност. Једино људи могу да буду личности иони су то кроз међусобну заједницу и заједницу са природом која их окружује јер тузаједницу могу да остварују не само на основу природе, као што то чине сва осталабића, него, пре свега, на основу слободе. Само у заједници слободе с другим човекомтај други човек постаје за нас личност, постаје непоновљиво биће. Због тога штопоседује слободу човек може и друга бића, која нису људи, да чини непоновљивим. Например, кад заволимо једну животињу или једну ствар, ми је својом слободом чинимонепоновљивом у постојању, па због тога, кад се она изгуби, тугујемо за њом. То значида смо је својом слободом, својом љубављу учинили непоновљивом и зато тугујемо зањом јер констатујемо њен апсолутни губитак, што друга бића не могу. Друга живабића могу да тугују кад изгубе своје младе, али она у том губитку не виде њиховапсолутни губитак јер немају слободу која би их чинила апсолутним бићима. За то јеспособан само човек јер једино човек има слободу, односно створен је по ликуБожијем. Човека, међутим, може да учини личношћу само други човек, односно једнодруго биће које је, такође, слободно. Животиње и ствари не могу да учине човеканепоновљивом личношћу. Зато је Бог створио човека као Адама и Еву.

Међутим, у крајњем случају ни човек не може да учини другог човекаапслолутном личношћу зато што су сви људи смртни. То може једино Бог. Бог јестворио човека слободним са крајњим циљем да с њим оствари личну заједницу и дапреко њега буде присутан у свету како би и остала природа постала учесник у

Божијем животу.Дакле, да би створени свет живео вечно, Бог је на крају створио човека, тј. једну

слободну личност, с којом ће остварити заједницу слободе и на тај начин ће човекпостати син Божији, а кроз њега и у њему и створена природа ће вечно постојати. Поречима Светога писма „жарким ишчекивањем сва твар чека да се јаве синови Божијикоји ће је ослободити ропства распадљивости"( Рим 8, 19-21).

Будући да су и људи по природи створена бића, а самим тим су смртни, они немогу да буду избавитељи природе од смрти све док и сами не буду бесмртни. Тачније,људи у међусобној заједници не могу учинити да буду бесмртне личности без

заједнице с Богом у Христу зато што су створени, тј. смртни по природи. Да биприрода постојала вечно, потребно је да је њен носилац једна вечна, нествореналичност, односно, потребно је да створена природа буде у заједници слободе с једномбожанском личношћу, тј. с једном вечном личношћу - са Богом. То, даље, подразумева






да Бог први зажели да оствари личну заједницу са човеком, јер ми, као створена бића,то не можемо да учинимо први. Зато је Бог прво себе открио и заволео нас у Христу,што је иначе од самог почетка и желео. Јер ако то није желео, онда се поставља питањезашто нас је Бог створио ако нас остави да на крају пропаднемо. Међутим, Бог нас је из

љубави, слободно створио, што значи да нас је створио за вечност. У томе и јестесмисао речи апостола Павла да је Бог све створио „кроз Христа, за Христа и у Христу"(Кол 1, 16), имајући у виду лично сједињење Бога с човеком. Али ово свакако нијемогло да се догоди без слободног човековог пристанка.


1. Шта је то икона Божија у човеку?2. Да ли човек може да буде човек ако није слободан?3. Објасните зашто је Бог створио човека слободним.

4. Када човек личи на Бога? Наведите неки пример на основу кога вам се чини да човекжели да буде Бог.5. По чему се човек разликује од свих осталих живих бића на земљи?6. На који начин човек постаје бесмртна личност?






ПРВОРОДНИ ГРЕХ

Индивидуализам или слобода као заједница с Богом?

Први човек, Адам, одбио је заједницу с Богом. То одбијање представља суштинугреха. Кроз грех, односно кроз одбијање заједнице с Богом, човек је постао индивидуаи на први поглед слободан и независан, али, у суштини, изгубио је и слободу инезависност јер је умро. Смрт поништава слободу зато што поништава биће.

Због овог Адамовог поступка и целокупна природа је изгубила прилику да крозњега постане вечно жива у заједници с Богом, јер човек, Адам, слободно је то одрекао.Природа је одвојена од Бога и остала је смртна злом вољом човека.

Дакле, смрт се открива у природи оног тренутка када је први човек, Адам, одбиода испуни свој задатак, односно кад је одбио да своју слободу оствари као љубав, као

стварање заједнице с Богом. Зато се може рећи да је смрт последица греха, тј. падапрвих људи, али она је већ пре тога била као могућност садржана у природи зато што

је природа створена и не може да живи сама за себе. Смрт, дакле, није казна Божија запреступ првих људи, накнадно уведена у природу. Природа је смртна, као што смовећ видели, због тога што је створена из небића. Одбијањем првог човека, Адама, као

јединог слободног бића у природи, да има личну заједницу с Богом, природа јеонемогућена да превазиђе своју смртност, односно остала је то што јесте - смртна.

Првородни грех се, дакле, састојао у томе што је први човек, Адам, одбио да ималичну заједницу с Богом, односно заједницу слободе у којој би Адам, кроз силазак

Сина Божијег и лично јединство с Њим, постао Христос - Богочовек и спаситељприроде.

Због овог Адамовог дела свет и целокупна створена природа изгубили сумогућност да опште с Богом кроз човека и да постану за Бога као једна личност уличности Адама зато што само у заједници слободе, љубави Бога и човека свет постајебесмртан.

Али и поред тога што је Адам одбио личну заједницу с Богом и тако светодвојио од Бога, Бог није одустао од свог првобитног плана. Он је ту заједницу поновоуспоставио, и то опет кроз човека, али сада кроз свога Сина који је постао човек, ИсусХристос, Нови Адам, захваљујући коме је и читава природа постала бесмртна и Богсада у Христу види читав свет и у њему општи са светом.


1. Шта је првородни грех?2. Које су последице Адамовог одбијања заједнице с Богом?3. На који је начин Бог поново успоставио личну заједницу са светом?4. Опишите на који начин створена природа може да живи вечно.5. Ко је за нас Бог ако га познајемо у искуству вере?






ОБЈАШЊЕЊЕ МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ

Антропологија

Атеизам, атеиста

Биће

Гносеологија

Детерминизам

Евхаристија

Есхатон

Есхатологија

Идентитет

Икона

Идентификација

Индивидуа

ИсториографијаЈелинизам, јелински

Катихизис

Лаик

Литургија

Логос

Наука (реч) о човеку, бави се најопштијим питањима људског

постојањаПорицање постојања Бога; порицање могућности да било којипринцип или биће заслужује атрибут божанског; борба противБога; неприхватање конкретног Бога околине у којој сеатеизам развија

Најопштији појам (категорија) филозофије; целокупностпостојећег на било који начин; постојање

Филозофска дисциплина која испитује порекло, могућности игранице сазнања

Учење по коме су свако збивање у свету и сваки човеков став

потпуно одређени узроцима, према чему ни људска воља неможе бити слободна

Благодарење, захваљивање, захвалност. Саборна (литургијска)молитва благодарности Цркве Богу Оцу за учињено делоспасења, крунисана Светим причешћем

Последња, крајња реалност. Будући век, Царство Божије каоулазак последњих времена у историју, које се већ садапредокуша на Литургији

Учење о последњем догађају, Другом Христовом доласку ивечном Царству Божијем као циљу историје

Истоветност; однос према коме је свака ствар једнака самојсеби у различитим околностима

Лик, слика

Утврђивање истоветности некога или нечега

Оно што је недељиво, јединка

Писање историје(Старо)грчка култура, језик, књжевност, образовност

Сажето и језгровито изношење (преношење, предавање)основних садржаја хришанске вере

Припадник лаоса-народа Божијег, тј. крштени хришћанин

Заједничко дело, јавна служба. Одређено се везује заЕвхаристију. Може значити и писани текст евхаристијскеслужбе

Реч, мисао, разум, однос, појам, закон, разложан говор, наука.У Новом Завету име за предвечног Сина Божијег, другуЛичност Свете Тројице






Монада

Небиће

Оваплоћење

Онтологија

Политеизам

Религија

Суштина

Теизам, теиста

Феномен

Јединица, посебност

Ништа, ништавило, непостојање

Утеловљење, узимање тела (плоти) и комплетне људске

природе од стране Сина Божијег, рођење

Наука о бићу као таквом

Многобоштво, веровање да различита божанства господареразличитим секторима природе и људског деловања

Општи људски феномен који има за циљ успостављање(духовне, молитвене) везе смртног човека и бесмртног илибесмртних бића

Оно што чини постојану природу неке ствари и што се

изражава општом дефиницијомВеровање у једног јединог Бога, сведржитеља и творца свега,који се не може изједначити са творевином

Појава, представа ствари у свести, ствар за нас





за други разред основне школе

ПРВИ п у т НА ЛИТУРГИЈИ

Милица се вратила са мамом, татом и братом из Цркве и прича баки, којаданас није могла због костобоље да и сама иде у Цркву, шта је тамо видела.

- Бако - каже она - у Цркви служба изгледа као нека радосна али озбиљнаигра. Владика, свештеници и ђакони некако су чудно обучени. Нису обученикао ми. А ни ми нисмо обукли одећу коју носимо сваки дан, већ је свако обукаосвоје најлепше одело и обуо најлепше ципеле. Видиш, мама је и мени одабраланајлепшу хаљину. И као да смо тамо владика и ми сви с њим разговарали сБогом који је ту био, а кога нисмо видели. Тај разговор је био кроз песму. Мисмо Бога молили да нам да мир, да не буде рата, да живимо једни са другима услози и љубави, да сви људи на свету буду заједно, да болесни оздраве, да буде

лепо време, да нам роди воће, пшеница, кукуруз, да птице буду веселе, аживотиње мирне и све тако. А и радили смо нешто што не радимо сваки дан инешто што уопште никад не радимо када смо напољу. Јели смо сви од једногхлеба и пили из једне чаше. Док смо били у Цркви, изгледало је као стварно свешто смо тражили да буде. Све је било лепо и другачије од нашег свакодневногживота. Тешко ми је да нађем речи да то све опишем. Учинило ми се, бако, дасве то личи на моју игру с другарицама, кад ми све изгледа као да је стварно, авама старијима који то гледате са стране чини се да је то само игра.

Бака слуша Милицу, па јој каже: Видиш, кћери, то и јесте тако. Оно штоискрено и из љубави чинимо - то је за нас стварно. На пример, кад се ти играш

с другарицама лекара, ти си у том тренутку оно што ћеш бити у будућностикада порастеш. Наравно, уколико будеш силно желела да то постанеш. УЦркви, на служби, наш живот и све остало показују се онаквим какви ће бити убудућности, односно као оно што ће нам Бог даровати. Услов да то остваримо

јесте да верујемо дато може бити, да силно желимо да тако буде и поступамо ускладу с оним у шта верујемо.

Милица слуша баку па каже. - Бако, ја много волим да све буде онако каошто сам то данас видела у Цркви и верујем да ће то на крају и бити. - У товерујем и ја - одговори бака. Као и сви у Цркви и ја верујем да ће на крају доћиЦарство Божије у коме више неће бити смрти и бола и у коме ћемо сви битисрећни с Господом Христом. Ту своју веру управо изражавамо кроз Литургију, а

у свакодневном свом животу испољавамо је кроз љубав према људима и бригуза природу коју нам је Бог даровао.

Разговарајмо о причи

Шта су учесници на Литургији заједно тражили од Бога у својој молитви?Испричај шта је Милица видела у Цркви, на Литургији. Како су изгледаливладика и свештеници? Шта је Милици било необично (ново)? Сети се шта јесве Милица испричала баки кад се вратила из Цркве? Зашто је Литургијарадостан догађај?






Поуке о вери

Литургија нам показује какав ће у будућности бити свет и ми у том светукад нам поново дође Исус Христос и кад се сви саберемо око њега. Литургијаније само слика и чекање онога што ће се догодити у будућности. Ми већ сада,кроз Литургију, учествујемо у томе што ће се догодити у будућности. Зато јеЛитургија један посебан догађај, који није исти као наш свакодневни живот, већи нешто што ће се тек догодити - Царство Божије. Зато је она радостан догађај.

Литургија нас учи да наш садашњи живот треба да буде сличан начинуживота какав ће бити у будућности, а који нам показује управо Литургија. То,пре свега, значи да заједницу с Богом и с људима остварујемо преко Христа,односно у Литургији преко епископа, да се бринемо за природу која нас

окружује и да је уносимо у Литургију, јер и она је створена да буде вечно жива.

Учимо шта је Црква

Црква је заједница људи и природе с Богом преко Христа. Својепостојање Црква изражава на Литургији. Литургија је кад се саберу свиверници на једном месту, у Цркви око епископа као око Христа.

Литургија је заједница свих људи са Богом преко Христа. Ту су мушкарции жене, стари и млади. Да би Литургија била права и истинита, у њој треба даучествују сви, без обзира на пол, узраст или националну припадност. УЛитургији сваки члан је посебна личност. Сви учесници Литургије су

подједнако важни.

Дакле, за хришћанску веру важно је то да је вера оно што изражавамо наЛитургији, која је, пре свега, сабрање свих на једном месту око Христа. Зато сеЦрква види и препознаје у Литургији.






БОГ У КОГА ВЕРУЈЕМО ЈЕ ОТАЦ

Радомир, Миличин брат, мало је старији од Милице. И он је у недељубио на Литургији с мамом и татом. Додуше, не први пут као Милица, али и онмного шта има да пита у вези са Литургијом. Стоји у башти поред оца којиокопава коров око цвећа и јабука и пита га:

- Тата, зашто владика, кад се у Цркви молимо Богу, каже Богу: Оче? Је лизаиста Бог владици и нама Отац?

Отац подиже главу и рече: - Да, Бог је Отац свима нама у Цркви. - Али,како? - пита Радомир. Бог нас није родио да би нам био Отац. Ти си самоМилици и мени отац зато што си нас родио. Због тога мој друг Павле тебе незове тата, већ чика Благоје.

- Имаш право, сине, - одговори отац. - Но Бог, такође, има Сина, ИсусаХриста, па је зато и Он Отац. Ми зовемо Бога Оцем, зато што је Он Отац ИсусаХриста, кога је родио, што нам је открио сам Исус Христос. Међутим, то што мизовемо Бога Оцем није само због тога што Он има Сина, већ зато што га и миволимо и желимо да и нама буде Отац. Исус Христос, такође, зове Бога Оцем несамо зато што му је Он Отац по природи, већ и због тога што он њега највишеволи.

- Видиш - наставља отац - ми не зовемо наше родитеље очевима само збогтога што су нас родили, него, пре свега, зато што их волимо. Ето, на пример,твога друга Горана усвојио је мој пријатељ Богољуб, није га, дакле, родио. Но,он Горана зове својим сином и он му јесте син зато што га воли. А и Горан његаволи и зато га зове оцем. Дакле, то што ја тебе зовем сином није само поприроди. То означава однос љубави који нас двојица имамо.

Слично томе и ми у Цркви зовемо Бога Оцем зато што га волимо и штожелимо да нам је Отац. То значи да ми живимо у заједници у којој је Бог нашОтац, а ми његови синови. Ту своју заједницу с Богом ми остварујемо наЛитургији. То нам је омогућио Исус Христос .

Кад недељом пожуримо сви у Цркву, тиме показујемо љубав према Богуи жељу да се с њим сретнемо и видимо, као са најдражим пријатељем кога дугонисмо видели и са којим смо заказали састанак на једном одређеном месту, у

одређено време. И зато гледамо да не закаснимо на Литургију, односно насастанак с Богом Оцем, јер би то могло значити да нам баш и није много сталодо њега.


Зашто и ми можемо да зовемо Бога Оцем иако нас Он није родио? Где сесусрећемо с Богом Оцем? Какав треба да буде наш однос према Богу да би Онбио нама Отац, а ми његови синови? Ко нам је то омогућио? Чиме доказујемо да

је Бог наш Отац, а ми његови синови?







Слобода да некога волимо јача је од природних веза. За нас је наш отацотац зато што њега највише волимо. И Бог Отац може да буде наш Отац самоако га волимо "и желимо да нам буде Отац. Ту везу с Богом Оцем остварујемо уЦркви на Литургији. Такође, сви они који воле Бога Оца јесу синови Божијизато што их Бог Отац воли, као што воли свог Сина Господа Исуса Христа, ижели да буду његови синови.

Учимо шта је Литургија

Литургија је када се у недељу окупе око епископа свештеници, ђакони исви крштени људи на једном месту, у Цркви, да би принели Богу Оцу дарове

природе, хлеб и вино. Тај догађај је израз благодарности Богу Оцу за све штонам је учинио и што ће нам још учинити: што је створио природу и нас људе,што је нама људима даровао слободу и што је у свет послао свога Сина ИсусаХриста, да нас ослободи од смрти. Зато се Литургија другачије називаБлагодарење, или на грчком Евхаристија.






БОГА СРЕЋЕМО У ЦРКВИ

На часу катихизиса Димитрије је подигао руку, јер хоће нешто важно дапита учитеља. - Изволи, Димитрије, рече учитељ.

- Учитељу - поче Димитрије - зашто треба да долазимо на службу уЦркву да бисмо ту разговарали с Богом? Зар то не можемо и код куће сами, илина било ком другом месту и у другој прилици, него баш на Литургији, уЦркви?

Учитељ слуша Димитрија, па мало размисли како да одговори напитање, а да то Димитрије и остали ученици разумеју.

- Видиш, драги Димитрије - поче учитељ - Бога нико од људи никад није

видео, нити може да разговара с Њим. Једини који познаје Бога и који може даразговара с Њим јесте његов Син Господ Исус Христос. Ми можемо даразговарамо с Богом једино преко Господа Исуса Христа и због тога што је ИсусХристос, Син Божији, постао човек као и ми, разуме нас јер зна наше потребе инаше тешкоће.

- Али, опростите, учитељу - наставља Јелена - како ми знамо да је Исус изНазарета Син Божији? - То је добро питање - одговори учитељ. Заиста, Исус јечовек као и ми сви и тешко је на основу природе препознати да се преко његапојављује Син Божији, Христос. Но, он се препознаје најпре на основу тога штоњега Бог Отац највише воли од свих људи и зато га је својим Духом васкрсао измртвих. С друге стране, и сам Исус Христос показује да је Син Божији тиме штонајвише воли Бога Оца и што је живот свој дао за њега.

Истовремено, Исус Христос је волео и људе, као и природу, и за њих сежртвовао, али је и то било због тога да би испунио Очеву вољу. Дакле, наоснову тога ми препознајемо ко је прави Христос, Син Божији.

На исти начин препознајемо и људе. На пример, ја знам да је Мирољубсин господина Благоја зато што је то господин Благоје показао тиме што волиМирољуба и брине се за њега, а и Мирољуб показује да му је господин Благојеотац зато што је везан за њега и воли га као свога оца.

- Опростите, учитељу, што ћу ја опет питати - каже Димитрије. Где је сада

васкрсли Исус Христос, да бисмо ми преко њега ступили у заједницу са БогомОцем и разговарали с Њим?

- Као Бог, Христос, Син Божији, силан је и моћан и нико му од људи нијераван - одговори учитељ. Христос се таквим показао нарочито после васкрсењаиз мртвих. Међутим, да нас не би присиљавао да имамо заједницу са њим,после свог васкрсења из мртвих, Христос Бог је отишао од нас Богу Оцу. Но, ипоред тога, Христос је остао присутан међу нама, али сада у другом облику.Присутан је преко Светога Духа кроз нас, чланове Цркве у Литургији у лицуонога који приноси дарове природе Богу Оцу. Јер, ако бисмо ми - људи изстраха веровали у Бога, тада бисмо изгубили слободу пред њим и престали






бисмо да будемо људи. И зато је Христос остао да буде присутан на Земљи улицу обичних људи који се окупљају на Литургији, а пре свега присутан је крозепископа.

Зато што је епископ први у Цркви, служи Литургију и разговара с Богом.Он му приноси дарове које ми донесемо и ми преко њега, као преко Христа,Сина Божијег, разговарамо са Богом Оцем. Ето, зато ми треба да идемо наЛитургију ако желимо да преко његовог Сина, Христа разговарамо с Богом и данас Он чује и види.

Но, сигурно се ви сада питате - наставља учитељ - како ми знамо да јеепископ баш тај човек у Литургији преко кога се показује Христос, Син Божији?И епископ је човек као и сви људи. Е, видите! Преко епископа се појављује СинБожији на основу тога што га је Бог Отац својим Духом поставио за првог уЦркви. Слично као што је свога Сина, Исуса Христа из Назарета, кога највише

воли, поставио као првог међу свим људима. На основу свога места и на основуслужбе коју има у Цркви, епископ показује да је он као Христос, односно да јена месту Сина Божијег. Наравно, епископ показује и својим животом да је каоХристос и да највише воли Бога Оца, на тај начин што испуњава заповестиБожије. Он то показује, пре свега, на Литургији зато што на Литургији епископстоји на месту Сина Божијег. Ето због тога ми треба да одлазимо на Литургијуда бисмо се срели с Богом Оцем и разговарали с Њим, јер је само ту присутанХристос у личности епископа - заврши учитељ.

Сава устаде и рече: - Ако смо добро разумели, ми смо сви кроз крштењеДухом Светим постали синови Божији. Ми са своје стране, љубављу коју имамо

према Богу, тиме што одлазимо на Литургију и што испуњавамо Христовезаповести, показујемо да слободно желимо да нам је Бог Отац, а да смо мињегови синови. Но, епископа је у Цркви Бог Отац Духом Светим поставио наместо свога Сина, Исуса Христа, док нам он поново не дође. Учинио је то такошто га је поставио као првог у Цркви да служи Литургију и зато њега треба даслушамо као Исуса Христа ако желимо да смо у заједници с Богом Оцем. Дакле,у Цркви кроз све њене чланове показује се Христос, Син Божији. Но, Христос је

један и зато кад смо сабрани на Литургији, он се онда показује у лицу првогмеђу нама, односно у личности епископа. Окупљајући се на Литургији окоепископа, који је први међу нама, као да се окупљамо око Христа и преко његаимамо заједницу слободе с Богом Оцем.

- Управо тако, Саво - рече учитељ. - И ето зато је неопходно да долазимона Литургију и слушамо епископа да бисмо били заједно с Богом Оцем.Свакако, ово ће вам бити јасније када будете старији и кад будете научили идруге ствари из катихизиса рече на крају учитељ.

Наставимо овај разговор

Ко једино познаје Бога и може да разговара с њим? На који начин миможемо да разговарамо с Богом? Како је Исус Христос присутан на Литургији,иако је физички одсутан? Зашто је Христос после васкрсења присутан међу






нама у другачијем облику? Који је то облик? Чиме епископ показује да је наместу Сина Божијег? Преко чије личности доказујемо да имамо заједницу сБогом Оцем? Зашто је неопходно да долазимо на Литургију?


После Христовог одласка на небо, Свети Дух Божији чини Христаприсутним на Литургији преко епископа и зато је Литургија једини догађај којичини да је наша заједница с Богом, другим људима и природом, истинита инепроменљива. Тако је хтео Бог - да бисмо ми били слободни пред Њим. Упротивном, да је васкрсли Исус Христос остао с нама у васкрслом облику, никоне би могао да га не прихвати као Бога. Али, у том случају наша заједница сњим не би била слободна.

Због тога што је Литургија заједница слободе Бога и људи, у Литургији икроз Литургију, Бог је увек присутан на Земљи. Сви чланови Литургије су то посвојој слободној вољи. Слободу да имамо заједницу са Богом Оцем прекоХриста обезбеђује нам Свети Дух најпре кроз крштење којим постајемо члановилитургијске заједнице. Литургија је заједница слободе, љубави Бога с људима икроз њу Бог је присутан у свету. Наш слободни, лични однос према Богу Оцу уЛитургији чини нас синовима Божијим. На тај начин се сједињујемо саХристом. Зато је Христос, иако физички одсутан, присутан на Литургији, апреко Христа откривају се Бог Отац и Свети Дух у свету.

Упознајмо ЛитургијуКад идемо на Литургију, потребно је да обучемо чисто и лепо одело, јер

је Литургија посебан догађај. У њој се сусрећемо с Богом Оцем. Такође, са собомносимо и дарове природе: хлеб, вино, уље, разне плодове, цвеће и друго.

На Литургији приносимо те дарове Богу Оцу као израз наше љубавипрема Њему и обраћамо се Богу као Оцу преко епископа као преко Христа. Тосве чинимо кроз песму, јер је песма израз радости. На крају, једемо од истогхлеба и пијемо из исте чаше и тако се причешћујемо, што значи да међусобно иса Христом остварујемо заједницу љубави.






СЛОБОДАН СИ

Отац каже Мирку: - Мирко, сине, пођи са мном у башту да ми помогнешда очистимо стабла јабука од гусеница. Дрвеће не може само себи да помогне.Ми се морамо бринути о њему. Бог је дао нама људима многе способности да сењима користимо и бринемо се о природи која је око нас. Мирко се почепренемагати, не би хтео да иде са татом, па каже: - Не могу, тата. Хтео бих даидем да се играм са друговима. - Добро - рече отац и оде сам на посао. Другогдана опет ће отац Мирку: - Мирко, мама је сама отишла да чисти подрум. Јаидем да јој помогнем. Зар нећеш и ти са мном? - Ма не могу, тата, хоћу дарадим нешто што се мени свиђа - одговори Мирко. На крају, ти увек говоришда је најважније за човека да буде слободан, јер му је то дар од Бога и да је човек

толико човек колико је слободан. Ја желим да сам слободан и да радим оно што ја хоћу. - Да, заиста, човек треба да буде слободан, али није слобода да радишоно што хоћеш - каже отац. Мирко и не слуша већ мисли: - Знам ја да је слободада човек ради оно што хоће, што и тата сигурно зна, но, он сада хоће да јарадим оно што се њему свиђа. Е, нећу. Окрете се и оде.

Сутрадан, отац кренуо негде, а Мирко рече: - Тата, хоћу да идем с тобом.Отац се окрену па каже: - Није потребно, слободан си, што се мене тиче. Миркосе мало збуни и невесело оде у своју собу. Поподне, отац и мати се спремају даобиђу баку која станује на другом крају града. И Мирко хоће да иде с њима, алиму отац рече: - Не, иди ти и ради шта год хоћеш, слободан си. И они изађоше, аМирко се окрете, уђе у кућу и заплака. Мало потом, врати се отац правећи се

као да је нешто заборавио. Видевши Мирка како плаче, рече му: - Заштоплачеш, дете? Зар ти сам ниси неки дан рекао да желиш потпуну слободу?Мирко се јецајући приви уз оца и муцајући рече: - Ја нећу такву слободу. Ја теволим, тата, и хоћу да стално будем с тобом. Милујући благо по глави Мирка,отац га пољуби и рече: - Видиш, сине, права слобода јесте заједница с другим иљубав према другом, а не то да можемо радити шта хоћемо.


Шта нам ова прича говори о човековој слободи? Да ли се и теби догодилонешто слично као Мирку? Шта је права слобода? На који начин то можеморазумети? Како доказујемо да смо слободни? Покажи то на неком примеру.


Истинска слобода за човека јесте његова љубав према Богу и другомчовеку. Заједница љубави с Богом јесте права слобода за човека, јер нам Бог дајеживот. Љубав човека према Богу јесте љубав према другом човеку, јер се Богпојављује кроз човека. Мржња према другом човеку јесте мржња према Богу.Бог воли човека и зато га је створио слободним, с циљем да човек буде узаједници љубави с Њим, тј. ако човек то жели. Нема истинске слободе без






заједнице љубави, као што нема ни заједнице љубави ако нема слободе.Литургијска заједница јесте заједница вечног живота, зато што је она заједницаслободе, љубави Бога с људима и с природом.

Први улаз у Цркву, или мали вход

Литургија почиње уласком епископа у Цркву, кога прате свештеници,ђакони и народ. Сви чланови Литургије са собом доносе разне дарове Богу:хлеб, вино, уље, цвеће и друго. Тиме Литургија показује улазак Христов, асамим тим и целог света у Царство Божије. Зато Литургија почиње речима:„Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у све векове".






ЗА МЕНЕ НЕ ПО СТО ЈИШ

Мирољуб је дошао из школе, па би све да нешто пита свога оца. Но, отацжури на посао па каже Мирољубу: - Ако то што желиш да питаш није толиковажно, остави за вечерас кад се вратим с посла. - Тата, чини ми се да је то штожелим да те питам много важно и да нам треба мало више времена да о томеразговарамо, па ћу зато сачекати до вечерас кад се вратиш - каже Мирољуб.

Увече, кад је отац дошао с посла, седе Мирољуб близу њега и каже: - Тата,данас ми се у школи догодило нешто чудно. Ти знаш да је наше одељење малои да нема много ђака. На часу математике учитељ пита мог друга Петра колико

је осам плус осам. Он се нешто збунио, гледа у мене и чинило ми се да очекуједа му ја шапнем. Но, ја нисам смео, због тога што је учитељ стајао тик уз мене.

На крају, он се ипак некако досетио и израчунао да је осам плус осам шеснаест.Али, учитељ га је мало изгрдио и рекао му је да мора боље да учи.

На великом одмору мој друг Павле отишао је неким послом код нашегучитеља у канцеларију а ја, онако сам, приђем Петру и групи ученика који сунешто разговарали. Кад сам пришао, Петар ме пита: - Ко си ти? Ја се малозбуних, па му кажем: - Па, зар ме не познајеш? Он не хтеде ни да ме погледа,али рече: - Не познајем те и за мене ти не постојиш! Схватио сам зашто ми је тоПетар рекао. Наљутио се на мене зато што му нисам помогао, мада сам то хтео,али ето нисам могао.

Било ми је тешко, али нисам ништа рекао. Окренуо сам се и отишао. Но,

у глави су ми одзвањале његове речи: „Не познајем те и ти за мене непостојиш". Питао сам се како то да ме не познаје кад смо у истом разреду и какото да ја за њега не постојим? После часова молио сам Петра да ми опрости иобјаснио му да сам хтео да му помогнем, али да нисам смео због учитеља. Накрају смо се помирили и пољубили и ја сам се много обрадовао, а видео сам да

је и њему било мило што смо опет пријатељи. Али, још увек размишљам оњеговим речима: „Не познајем те и ти за мене не постојиш" као и о томе како суме те речи страшно заболеле. Хтео сам да те питам, тата: - Како је могуће да миу једном тренутку Петар каже да ме не познаје и да ја за њега не постојим?

Отац је пажљиво слушао Мирољуба па му рече: - Видиш, сине, да бисмонекога познавали и да би он за нас постојао, није довољно да га видимо и да јеон ту, негде близу нас. Потребно је да га волимо и да имамо заједницу с њим.Петар се очигледно наљутио на тебе и тим речима је хтео да ти каже да те вишене воли и да прекида са тобом заједницу јер је помислио да и ти њега више неволиш и да зато ниси хтео да му помогнеш. А кад прекинемо заједницу љубависа неким, онда он за нас више и не постоји. И ти си то осетио иако ниси одмах разумео и због тога си патио. Питао си ме да ти објасним оно што си чуо уЦркви да ће Господ рећи неким људима који нису хтели да имају заједницу сањим: „ Заиста вам кажем, не познајем вас"! Тада то ниси могао да разумеш негоси питао како то да Бог неког не познаје кад је Он свезнајући и све види.

- Да, тата, сад сам схватио и осетио сам шта значи имати заједницу






љубави с другим и како то боли кад останеш сам и кад прекинеш заједницу снеким кога волиш. Тада као да не постојиш.

Хајде да разговарамо о догађају из приче

Прича нам је казала шта је потребно да би неко за нас постојао и дабисмо ми за неког постојали. Имаш ли и ти неко искуство сличноМирољубовом? Испричај то. Чему те је научило то искуство? Шта у томискуству може бити поучно за све људе?


Ми, људи слаби смо и нисмо у могућности сами да ступимо у заједницу с

Богом. А без заједнице с Богом не могу живети ни људи, ни природа. Ту нашуслабост надокнадио је Христос, Син Божији, тиме што је дошао међу нас ипостао човек као и ми да бисмо и ми могли да ступимо у заједницу с Њим. Тазаједница између нас и Бога, Христа остварује се у Литургији и као Литургија.Ако постанемо чланови Литургије, бићемо у заједници с Богом и постаћемо заЊега вечне и драге личности.

Такође, да би Бог и за нас постојао и да би нам био драга личност од којенам зависи живот, потребно је да имамо заједницу љубави с Њим. То се догађакад смо крштени и када присуствујемо Литургији. Колико је наша заједница саБогом коју остварујемо на Литургији важна за наш вечни живот, односнопостојање, показују нам свакодневни примери из живота, слични овом који је

описан у причи.

Припрема дарова за приношење Богу, проскомидија

Дарове које смо донели у Цркву предајемо ђаконима и свештеницимамолећи их да нас помену пред Богом када за то дође време на Литургији.Свештеници те дарове припремају тако да они представљају присуство свих чланова Цркве: Христа, његове мајке, Богородице Марије, Јована Крститеља,апостола, анђела, мученика и свих оних који су чланови Цркве, умрлих иживих. Ова радња се другачије назива проскомидија, што на грчком језикузначи приносити.






КО СИ ТИ?

Милан се вратио кући из школе. Седи увече с татом, мамом , сестром истаријим братом близу ватре, док бака у углу собе плете и љушка малу Марту,најмлађу Миланову сестру, која тек што је заспала, па каже: - Тата, могу ли давам испричам шта се мом другу Јовану и мени десило данас? - Можеш, сине -одговори отац.

- Знате, данас је дан борбе против рака - поче Милан. Зато нас јеучитељица послала да скупљамо добровољни прилог. Јована и мене је послалау ону велику зграду, недалеко од школе. Уђемо у зграду и попнемо се на спрат,звонимо на врата првог стана. Јави се неки човек и пита: - Ко је? Одговорим: - Јасам, Милан. Он ме опет пита: - Који Милан, ко си ти? Мало сам се збунио, не

знам шта да одговорим човеку на питање ко сам кад ме он не познаје. Гледам уЈована и одговарам: - Отворите, па ћете ме видети. Он опет отуда каже: - Нећуда отворим док ми не кажеш ко си? Ја га, опет, питам: - Како да вам то кажемкад ме не познајете? Јован, мој друг, такође каже: - Ми смо ђаци и нас је послалаучитељица из школе „Свети Сава" да скупљамо прилог за борбу против рака. -А тако - чу се глас иза врата. Човек нам отвори врата па потом каже: - Извините,децо, ја вас нисам познавао и зато вам нисам одмах отворио. Знате, сада ималопова који долазе да нас покраду и зато морамо бити опрезни. Али, сад васпознајем. Дао нам је прилог и ми смо отишли. Успут смо Јован и ја разговаралио томе и било нам је баш смешно.

Отац слуша Милана, па рече: - Видите, то се и мени догодило неколикопута. Увек ме је чудило зашто се збуним кад ме неко, ко ме не познаје и с кимнемам заједницу, пита да му кажем ко сам. Мислим да је то због тога што смоми то што јесмо и да знамо ко смо само кад смо с неким у заједници. Сами себене можемо ни да замислимо мимо заједнице с неким. Сам човек као да непостоји. Зато је неопходно да припадамо некој заједници да бисмо могли дакажемо ко смо.

Разговарајмо о овом догађају

Да ли се и теби догодило нешто слично као Милану и Јовану? Опиши

свој поступак. Зашто човек не може да каже ко је, а да не наведе оне с којима је узаједници, макар само оца и мајку? Због чега је потребно да имамо заједницу снеким? Објасни то на примеру свога односа с родитељима.


Бог Отац живи у заједници са Сином и Духом и зато је Отац. Да би насБог познавао и да бисмо и ми познавали Бога, треба да имамо заједницу с њими он с нама. Ту заједницу остварујемо у Цркви и зато у Цркви сви имамо својаимена. Наша имена указују на то да је свако од нас јединствена и непоновљива






личност. Црква је заједница која нам даје постојање и одређује ко смо за свавремена.

Велики улаз (вход) и приношење дарова Богу Оцу

Дарове које је донео народ ђакони и свештеници предају у рукеепископу, као Христу, да их он принесе на дар Богу Оцу у име свих нас. На овајначин Христос приводи све нас и сву творевину пред престолом Божијим.






СЛУЖБЕ У ЦРКВИ

Кад год дође у Цркву, Марко помаже у олтару владици и свештеницима.Он наравно зна ко је владика и шта он ради, где стоји, а где стоје свештеници,ђакони и народ, и шта они раде, као што зна где треба он да стоји и шта требада ради. Но, није му јасно зашто то све тако треба да буде и зашто је владика

један и зашто се он зове владика, а други су свештеници и ђакони, док су он иостали људи народ Божији. Дошао је кући, па пита деду: - Је ли, деда, зашто севладика зове тако и по чему се он разликује од свештеника, ђакона и од свих нас? Деда се мало замисли, зна он то, но не зна како да то најбоље објасни унукуМарку. - Видиш, Марко, владика је име за службу, као што и реч свештеникозначава службу. На пример, твој учитељ је учитељ и то је његова служба. Но,

он је учитељ само док има ђака које учи. Ви који сте његови ђаци, слушајући га,показујете да је он заиста ваш учитељ, а ви његови ђаци. Ако учитељ нема ђакаи ако никог не учи, онда он није учитељ. Не постоји служба, а да није везана занеког или за нешто. Тако је и у Цркви. Владика служи Богу у Цркви на тајначин што му дарује дарове које ми доносимо тамо и преноси свештеницима,ђаконима и народу Божију вољу и Божију љубав. У исто време, он је и узаједници са свима нама и преноси Богу наше жеље и љубав. Њега је Богизабрао и поставио да у Цркви врши службу његовог Сина, Исуса Христа. Затоон стоји на средини и испред свих у Цркви,

Свештеници и ђакони помажу владици, стоје око њега као око Христа ина тај начин показују да је он - владика као Син Божији, Исус Христос. Јер, ако

нема свештеника, ђакона и народа, сабраних око владике ради приношењадарова Богу Оцу, онда нема ни владике. И обрнуто, ако нема владике, нема нисвештеника, ни ђакона, ни народа Божијег. Дакле, ми смо у Цркви сви повезани

једни са другима, а у односу на то шта чинимо Богу и људима, тако се и зовемо,односно то и јесмо. Но, има неких служби које су важне и које никад нећенестати, а опет и неких које нису тако важне и које ће временом престати дапостоје. Када престану, на пример, људи да оболевају, неће бити потребнилекари, или кад не буде лопова и злих људи, неће више бити ни полицајаца.Службе у Цркви ће увек постојати зато што оне изражавају заједницу с Богом,без кога не можемо никад да живимо - рече на крају деда.

- То значи, деда, да сам ја твој унук зато што имам тебе, мога дедицу, ишто те много волим - рече Марко и загрли деду. - Баш тако - рече деда!

Попричајмо о разговору Марка и деде

Шта ради учитељ? Како ти видиш улогу учитеља у твом животу? Ко јелекар? Какву службу он врши? Зашто су службе у Цркви важније од других служби у свакодневном животу? По чему су службе у Цркви сличне свимосталим службама - на пример, служби учитеља, или лекара? Објасни службуепископа (владике). Ко и на који начин помаже епископу у његовој служби?







Црква је скуп различитих међусобно повезаних служби. Све службе уЦркви означавају однос једног члана Цркве с Богом, с другим људима и сприродом. Епископ је епископ по ономе шта чини у односу према Богу и премаљудима. Свештеник, ђакон и народ имају своју службу која такође зависи ододноса који они имају с Богом и с епископом. Сви у Цркви служе Богу прекоепископа. Службе су различите и зависе од тога коме и како служимо. Непостоји служба ако није израз заједништва с оним коме служимо. Учитељ је тозато што учи ђаке. Без ђака и без учења, нико не може бити учитељ. Епископ,свештеник, ђакон и народ Божији јесу службе које ће вечно трајати зато штоизражавају заједницу с Богом без које не можемо постојати и зато су оненајважније.

Причешће или сједињење с Христом

После приношења дарова Богу Оцу, епископ моли Бога да пошаље ДухаСветог на све нас и на принесене дарове. Свети Дух нас сједињује с Христом. Тосе показује тиме што сви једемо од хлеба и пијемо из чаше вина као од „тела икрви Христове", односно кад се причешћујемо. На тај начин сви ми и природапостајемо Тело Христово, Христос, а Христос постаје Црква - заједница многих у

једном епископу.

У Цркви постоје различите службе

Чланови Литургије се разликују по својим службама. Најважније службебез којих не постоји Литургија јесу: епископ, свештеници, ђакони и народ.

Епископ

Начелник Цркве, или онај који управља Црквом, зове се епископ иливладика. То је служба преко које присуствује Христос у Цркви као њен правиначелник. Епископ служи Литургију и поставља разне чинове у Цркви. Једнепоставља као народ Божији, друге за читаче, треће за ђаконе и за свештенике.Као што без Христа не постоји Црква, она не може постојати ни без епископа(владике).

Свештеници

Свештеничка служба показује присуство апостола у Цркви. Њих бира ипоставља владика. Они, такође, служе Литургију по благослову (с дозволом)владике, припремају људе за крштење и крштавају их, односно уводе их уЛитургијску заједницу. Свештеници помажу владици у свим црквенимпословима.

Ђакони

Ђакон значи служитељ. Ђакони помажу владици при служењу Литургијеи у свим другим пословима у Цркви, а и свештеницима. Они повезују народ с






епископом на тај начин што преносе епископу све оно што народ жели, аистовремено и обавештавају народ о свему ономе што ради епископ.

Народ БожијиНарод Божији постају сви људи који се крсте. Њихова служба састоји се у

томе што они доносе дарове природе у Цркву да би их даровали Богу наЛитургији. На овај начин се природа преко људи спасава од смрти и постајеучесник вечног Царства Божијег. Народ Божији такође одговара на молитвеепископа Богу певајући: „Амин", „Господе помилуј", „Подај Господе" и др. Безнарода Божијег и природе не постоји Црква.






ЗАЈЕДНИЦА ЉУБАВИ КАО И ЗВОР ПОСТОЈАЊА ПРИРОДЕ

Милош и Ђорђе су били нераздвојни пријатељи. Све што су ималиделили су међу собом. Када би се састали да заједно уче или да се играју,заборавили би да се на време врате кући. Често су их због тога родитељиопомињали и говорили им да буду пажљивији како се они не би за њих бринули.

Ђорђев отац је изненада добио премештај, Отишао је у други град.Наравно и Ђорђе је отишао с родитељима. Растанак је посебно тешко паоМилошу и Ћорђу. Но, тако је морало да буде.

Свих тих дана, после растанка с Ђорђем, Милош је непрестано мислио насвог друга. Десило се да се одмах по Ћорђевом одласку, само неколико данапосле, Милош с мамом нашао у једној великој продавници ради куповине, У тојпродавници је било свега. Мама је журила од полице до полице и узимала што

јој је било потребно. Говорила је и Милошу: - Милоше, видела сам тамо на онојполици дивне чоколаде са лешницима. Иди изабери једну. - Видео сам их већ ине свиђају ми се - одговори Милош. - Види, Милоше - опет ће мама - како је леповај сат. Чак није ни скуп. Да га узмемо, шта кажеш? Милош је гледао сат и свете ствари, али као да их није видео. Он је непрестано мислио на свог пријатељаЂорђа који је отишао и једино му је он био пред очима. Не, мама, зашто бих тоузео кад ми није потребно. Мама се мало зачудила што Милош не жели да узменешто што је доскора тако волео, но није много о томе размишљала. Завршили

су куповину и вратили су се кући.Неколико дана после тога, вратио се Милош из школе и с врата виче: -

Мама, данас сам видео Ђорђевог оца, Каже да су дошли на неколико дана даобаве неке послове и да ће заједно са Ђорђем вечерас доћи код нас. Мама,толико се радујем што ћу поново видети Ђорђа. Једва чекам да дође вече.

Увече, неко позвони на врата: - Тата - каже Милош - то мора да су Ђорђеи његов отац, Потрчао је да отвори врата. На вратима је стајао Ћорђе са оцем.Милош и Ђорђе су једва дочекали да се виде. Загрлили су се и тако загрљениотрчали су у Милошеву собу. Но, убрзо је отуда истрчао Милош носећи саврадостан у руци сат и каже: - Мама, види како је леп овај сат, који ми јепоклонио Ђорђе. Мама узе сат, погледа га и враћајући га Милошу, рече: - Да,заиста је врло леп, исти је онакав какав смо видели јуче у продавници, који тиниси хтео да узмеш. - Не сећам се - одговори Милош. - Нисам га тамо видео.Али, и да је тамо био, није исти као овај. Овај је тако леп. Окренуо се и отрчао сЂорђем у другу собу.

Када су Ђорђе и Милош отишли, господин Марко, Ђорђев отац каже: -Ништа нарочито, обичан сат као и сви други. Но, он је за Милоша и Ђорђанајлепши зато што они један другог воле и што је тај сат сада постао део њиховезаједнице. Милош у поклону види Ђорђа и не може да их раздвоји. Мени сечини да је са свим стварима исто, као и с природом. Кад некога волиш, све тиизгледа некако другачије, све је лепо, зато што је неодвојиво од личности коју






волиш. Поготову је лепо оно што вам поклони тај кога волите. Онда то што вам је поклонио изгледа као најважније и најлепше на свету. Ако тај поклонслучајно изгубимо, душа нас боли. Иако знамо да ту исту ствар можемо поново

купити у свакој продавници. Као да мимо заједнице личности ствари немајувредност и као да не постоје саме за себе.

- Апсолутно се слажемо с вама - одговорише сложно Милошевиродитељи.

Хајде да разговарамо о причи

Зашто се Милош обрадовао поклону? Објасни због чега је сат који јеМилош добио од Ђорђа на дар за њега најлепши? Како то да му се тај исти сат упродавници није допао, а сад му је тако драг? Сети се и ти неког свог сличног

искуства. Опиши га.


Бог је из љубави створио свет и све што је у њему и поклонио га је човекукога је највише заволео. Кад се човек брине за природу и дарује је Богу уЛитургији, тиме показује да и он воли Бога који му је ту природу поклонио. Јер,ако човек воли Бога, онда ће му и дарове давати и делити с Њим све. У тојзаједници љубави Бога и човека свет постаје жив и драгоцен. На то нас упућујеЛитургија и догађај приношења дарова Богу у њој. Зато у Литургији све, па идарови природе које ми доносимо постаје Тело Христово, односно постаје

Христос, јер на нас и на природу Бог гледа кроз свога Сина, Христа, коганајвише воли. Зато воли и нас. Слично је и Милош гледао на сат - кроз Ђорђакога је највише волео. Зато му је сат изгледао најлепши и најважнији од свега.






ЧЕКАЈУЋИ НИКОЛУ

Никола, Мирков старији брат, прошле године је позван у војску и отишао је у рат. Пре неколико дана рат се завршио. Сада сви у породици жељно оче.кују да се Никола врати. Пре месец и више дана Никола је, међутим, престао дасе јавља, па нико у породици не зна шта је с њим. Но, упркос томе, мајка сваковече размешта Николин кревет да би одмах када дође, могао да легне, јер ће,како каже, свакако бити уморан од пута. Постављајући сто за јело Николинасестра Милица ставља тањир и за њега. Каже мами: - Мама, бата мора најпренешто да Једе, па тек онда да се одмара, јер је сигурно гладан. Тамо, у рату, не

једе се ни довољно, ни редовно. Николин отац стално ослушкује и очекује нећели Никола наићи и да не би, када дође, наишао на затворену капију, често

излази у двориште да га дочека. - Да је, не дај Боже, погинуо - мисли док је сам -то би нам одавно јавили из команде. Мирко, који је у истој соби с братом, пренего што заспи, поред Николиног размештеног кревета, дуго у мислимаразговара с њим о свему што је брат у рату преживео. Док седи за трпезомпоред места где би Никола требало да седи, чини му се да је он ту и сталнозавирује у његов тањир с намером да види да ли је и он појео свој део. И све му

је исто као да је Никола ту, иако га физички нема.

Како су дани пролазили, а Никола није долазио, Мирко је почео даразмишља о томе да је Никола присутан у породици иако је физички одсутан.Приметио је да му се Никола губио из вида кад год је почињао да се бави нечимдругим и да се за то друго везује. У тим тренуцима све је лепо и јасно

примећивао око себе, само Николу није. Питао се, како је то могуће? И нашао јеодговор: неко може бити присутан ту поред вас, иако је физички одсутан, самоако га од свега највише волите.

На крају је ово почео да упоређује с Христовим присуством на Литургији.Јер, то му је увек била загонетка: како сви тамо разговарају с Христом и с БогомОцем, а они нису физички присутни. - Да - мислио је - на Литургији све указујена то да је Христос тамо присутан, иако је физички одсутан. Зато што они којису сабрани на Литургији, сабрали су се ту зато што изнад свега воле Христа.


Зашто се Мирку чинило да је Никола присутан у кући ? Како је могуће данеко буде с нама, иако је физички одсутан? Да ли се и теби некада десило да серастанеш од некога кога много волиш и да чекајући га да се врати, разговарашс њим као да је он ту с тобом? Опиши нам то своје искуство.


На основу свега онога што се у Цркви на Литургији догађа, добија сеутисак да су Бог Отац и Син, Христос тамо присутни, иако су физички одсутни.






И они су заиста тамо Духом Светим присутни као личности преко учесника уЛитургији који су лично везани за Христа: епископа, свештеника, ђакона инарода Божијег. Зато што су се сви учесници Литургије сабрали ту из љубави

према Богу Оцу и Сину показујући то и посебним односом и радњама које чинеу Литургији.

Запамтимо о Литургији

Литургија је сабрање свих верника једнога града или једнога села на једном истом месту, у исто време око једног епископа или, ако нема епископа,око свештеника.

Почињући Литургију, предвођени епископом као Христом, улазимо уЦарство Божије.

У том царству влада љубав међу људима и љубав свих према Богу Оцу.

У Литургију, као у Царство Божије, уносимо и природу. Зато што је иприрода створена да постоји вечно.

Литургија је икона будућег Царства Божијег и зато је она истовремено имолба Богу Оцу да дође Његово Царство и на Земљи као што је на небу.

Када Христос поново дође на Земљу, тада ће се око њега сабрати свинароди и сва природа и настаће Царство Божије коме неће бити краја. Свакенедеље кад служимо Литургију, сећамо се обећања Божијег и Његовог Царства.



М идић, др И гнат ије, епископ пож аревачко-браничевски 1

Т Е К С Т У Џ Б Е НИ К А П Р А В О С Л А В НО Г К А Т И Х И З И С А

за трећи разред основне школе

БОГ ОТАЦ ЈЕ СТВОРИО СВЕТ ИЗ ЉуБАВИ

Јована је ове године први пут с родитељима и братом Миланом дошла наморе. Прошли су многе пределе и градове док нису стигли. Сада већ седе на песку, аЈована упита: - Тата, како су настали небо и Земља, Сунце, звезде, Месец, земља,ваздух, планине, реке, мора, биљке и животиње, птице, људи? Ко је све то створио? -Бог Отац, заједно са Сином и Светим Духом - одговори отац. У почетку је Бог Отацстворио небо и све што је на небу, а затим је створио земљу и све што је на њој. Накрају свега, створио је људе - одговори отац. - Тата, а шта је било пре него што је БогОтац створио свет? - Ничега није било, постојали су само Бог Отац, Син и Дух Свети

- одговори отац. - Како? - збуњено ће Јована. - Из чега је онда Бог Отац створио свет?- Ни из чега, слободно, из љубави - одговори отац. - Али како, ја то не разумем, тата -опет ће Јована. - Како љубав Бога Оца може дати постојање нечему што не постоји?

Отац мало заћута, па рече: - Видиш, кћери, око нас су многе ствари, а мипонекад и не примећујемо да оне постоје. Кад неку од тих ствари, међутим,заволимо, она тек тада за нас постоји. Као да смо је ми својом љубављу створили. Насличан начин и Бог Отац својом љубављу ствара свет - заврши отац.

Јована погледа према мору, заћута и поче да размишља о томе како је БогОтац из љубави створио свет. Нешто је разумела од онога што јој је отац објаснио,

али не баш све. Окрете се према оцу, па настави: — Је ли то слично као кад сам ја упрвом разреду нацртала зеку и поклонила га теби? Ти си се тад јако засмејао јер језека више личио на мачку неголи на зеца, али он је за мене био прави зец. Штавише,то је био најлепши зека јер сам га ја нацртала из љубави према теби. Отац сеосмехну, загрли Јовану и рече: - Тачно тако, кћери.


Размисли шта је све подстакло Јовану да пита оца о постанку света. Да ли тиразумеш одговор Јованиног оца? Испричај и ти неки пример којим ћеш потврдити

његов одговор. Зашто Јована није приметила, тада кад је била млађа, да зека кога јеона нацртала више личи на мачку неголи на зеца? Разумеш ли Јованин пример? Дали ти се некад десило да нешто направиш из љубави, а да то за друге људе није билони налик на оно што си ти мислио да јесте. Испричај једно такво искуство.


Бог Отац је створио свет, све видљиво и невидљиво, својом љубављу, слободно,ни из чега. Створио је небеска тела, биљке, инсекте, рибе, птице, животиње и накрају, људе. Бог Отац својом љубављу све оживљује и чини да постоји. Од свих

створења Бог Отац највише воли људе и зато се човек разликује од других створених бића.






БОГ ОТАЦ ЈЕ СВЕ СТВОРИО ДА ЖИВИ ВЕЧНО

Сутрадан Јована опет пита оца: - Тата, а зашто је Бог Отац створио свет?

- Хм, зашто? Онако, из љубави, да све постоји вечно, заједно с Њим, с његовимСином и Духом, и да се радује животу -објасни отац. - Али, тата, зашто онда свеумире - и биљке, и животиње, и људи, ако их је Бог Отац створио да вечно живе? Ето,

јуче сам нашла мртвог галеба. Било ми га је жао па сам га сахранила у песку, тамо накрају плаже.

Отац се мало замисли, па рече: - Све умире зато што је створено ни из чега,

односно зато што је природа свега што је створено смртна. Бог не умире зато што Он једини није створен. Једног дана, међутим, Бог Отац ће својом љубављу оживети свешто је умрло и смрт ће нестати - рече отац. - Али, тата, како љубав може да оживинешто што је умрло ? - умеша се Милан у разговор.

- Тако, као што нас је Бог Отац из љубави створио ни из чега, тако ће Он истоиз љубави оживети све оно што је умрло. Слично је то као кад ти некога заволиш, пасвојом љубављу чиниш да он постоји, иако до тада за тебе није постојао. - Тата, какоти знаш и на основу чега можеш да тврдиш да ће Бог Отац поново оживети све оношто је умрло - упоран је Милан. - Знам то на основу искуства љубави и због тога што

је Бог Отац све створио из љубави, у своме Сину, Исусу Христу. Бог Отац је свога

Сина, Исуса Христа. кога највише воли, из љубави васкрсао из мртвих и тимепоказао да ће све што је умрло оживети - заврши отац, диже се и оде ка мору.

Милан и Јована се збуњено згледаше јер нису баш добро разумели оно што им је отац говорио, па упиташе мајку: - Мама, како то љубав Божија може да оживинешто што је умрло? То не разумемо. - Кад будете некога истински заволели, све ћевам бити јасно - одговори мајка. Уто се отац врати и рече: - Вода је топла. Хајдемо накупање, па ћемо кући, јер постаје исувише топло. Сви су устали и потрчали у воду.

Милан и Јована су и у води наставили разговор о љубави. - Знаш, Јована, јаразумем како љубав може некоме да да живот. Ето, на пример, мог друга Павла у

почетку нисам ни примећивао. Али, кад сам га заволео, он је постао мени све инекако не могу да замислим да живим без њега. Ја сам му, дакле, својом љубављу даопостојање (живот) и он је за мене непоновљива личност без које не могу. А ти, сећашли се кад сам ти за Васкрс поклонио оног малог кристалног меду? Како си серадовала и са њим разговарала као да је жив и као да је човек! Кад ми људи можемољубављу да учинимо да неко или нешто постоји за нас и да буде живо, иако је топонекад обична ствар, како онда Бог Отац не може својом љубављу све оживети!Утолико пре то може Бог јер је Његова љубав према нама неупоредиво већа иснажнија од наше, зато што нас Он воли као што воли свога Сина, Христа, ради коганас је све створио. - Да, тако је, сад је и мени јасније -одговори Јована и на томе се

разговор заврши.







Како је могуће да љубав оживи једну ствар ако она није по својој природижива? Прочитај поново Миланова објашњења и размишљања. Имаш ли и ти некипример сличан Милановом? Зашто је Јована разумела очев одговор тек кад ју је братподсетио на њену љубав према играчки? Објасни како је било могуће да Јованаразговара са играчком, кристалним медом, као да је он жив и да је разуме. Имаш лии ти неко слично искуство? На који начин човек може да учини живим и ствари?Како ти разумеш тврђење Јованиног и Милановог оца да ће Бог Отац једног данасвојом љубављу оживети све што је умрло и да више неће бити смрти?

Поуке о вериСва створена бића су смртна по својој природи зато што су створена ни из

чега. На крају историје, Бог Отац ће својом љубављу, односно у Христу и Христом,оживети сва умрла бића и тада ће заувек нестати смрти. Све што је Бог Отац створиоживеће вечно, зато што Он неизмерно воли свет, јер га је створио у Христу и заХриста, кога највише воли. То нам је Бог Отац показао кад је Исуса Христа оживеотрећег дана након његове смрти, односно када га је својом љубављу васкрсао измртвих.






БОГ ОТАЦ ЈЕ НА КРАЈУ СТВОРИО ЧОВЕКА СЛИЧНОГ СЕБИ И КРОЗ ЊЕГА

ГЛЕДА НА СВЕ ШТО ЈЕ СТВОРИО

Милан је и ове године са родитељима, сестром и братом, пошао на море.Путовали су колима у Херцег Нови. Милан се много радовао путовању, као уосталоми претходних година кад је био млађи. Овог пута, међутим, та радост је билапосебна, јер га је тамо чекао његов најбољи друг Павле. Миланов поглед привлачилису предели - планине, реке, равнице и градови. Све му је изгледало тако лепо.Посебно му је био леп Херцег Нови. Иако је све то Милан гледао и раније, чинило мусе да је сада све некако лепше. Као да је природа имала Павлов лик, односно као да је

била човек. Тако му се чинило.Кад је први пут видео море, онако уживо, оно га је просто задивило, али и

мало уплашило својом величином. Сада му је изгледало тако лепо и безопасно,упркос томе што је било велико, непрегледно. Уз то, сећа се Милан, док су ручали,отац му је објашњавао да и у мору живе разноврсна бића. Чудесно лепа, како је самтада рекао, слична биљкама и животињама на копну. Од тог необичног света Милан

је нешто и видео док је ронио са својим оцем. О морском свету је много више видео инаучио касније, гледајући телевизијске емисије. Никако му, међутим, није било јаснозашто свет око њега - море и рибице, галебови, борова шума изнад обале, па чак икамење - сада изгледа тако лепо и да би он, ето, могао и да разговара са свим тим као

са својим другом Павлом. О томе је хтео да пита оца, кад он управо и сам поче: -Видиш, Милане, сине, како је природа лепа. И сам Бог Отац, о чему нам сведочиСвето Писмо, кад је створио свет, рекао је да је све веома добро. - Да, тата, видим, аличини ми се да ни природа није увек иста, односно није увек на исти начин лепа. Ето,

ја сам и пре волео природу и примећивао њену лепоту, али она ме је некакоплашила, док ми је сада посебно лепа и некако слична човеку, па сам о томе хтео дате питам - рече Милан.

- Видиш, сине, све што постоји за нас људе нема ни лепоте, ни вредности самопо себи, по својој природи и изгледу. Кад волимо једног човека и он воли нас, тада

нам читав свет изгледа леп. То значи да је личност коју волимо та која свету дајепостојање, лепоту и важност за нас. Сети се кад ти је прошле године учитељицаМира поклонила крст за рођендан. Како си тада био радостан и говорио да је тонајлепши крст. Иако си већ имао крст, ставио си тај нови себи око врата. Поступиоси тако јер си много волео своју учитељицу и што ти је она слободно, из љубави,даровала крст. За нас људе природа не може да постоји сама за себе, односнобезлична, већ само у личности коју ми волимо. А то је због тога што је Бог Отацслободно, из љубави, створио свет као човека и за човека и што је нас створиослободним, сличним Себи, јер је и Бог Отац слободна личност која на свет гледа крозсвога Сина и у односу на Сина кога највише воли. Свет ће за нас бити леп и вредан и

чуваћемо га уколико на њега будемо гледали с љубављу према једном човеку и крозличност коју волимо. Једино ми људи можемо тако да посматрамо свет, као једнуличност, зато што смо слободни - додаде отац.






Слушајући, Милан је намах разумео зашто је њему ових дана свет изгледао

тако леп. Схватио је да је то због тога што је свет гледао очима љубави према свомнајбољем другу Павлу. У Павлу и преко Павла, Милан је гледао свет који га

0кружује.

Размиш љајмо о порукама приче

Зашто се Милан посебно радовао путовању у Херцег Нови? Ко је даваоизузетну лепоту свему што је Милан гледао око себе? Размисли о објашњењу које јеМилану дао отац. На који је начин могуће да нам цео свет и сви људи изгледајулепши и ближи? Како је ту тајну објаснио Миланов отац? Да ли потпуно разумеш

његово објашњење? Покажи то неким својим примером. На основу приче опријатељству Милана и Павла и својих искустава, поручи и ти људима нешто ољубави. Како би, по твом мишљењу, требало да се односе људи према природи? Ко

једино може да посматра природу као личност и зашто?


Свет је створен, односно не постоји одувек. Створио га је Бог Отац, заједно саСином и Духом, слободно, из љубави, за свог Сина, Христа. На крају, Бог Отац, Сини Свети Дух, створили су човека Адама и с њим сјединили читаву природу. Свет је,

дакле, створен и постоји као један велики човек, односно човек је свет у малом. Човек је створен сличан Богу и као слика Христа. На крају историје, читава створенаприрода и људи биће сједињени са Сином Божијим, Христом. Природа не може дапостоји сама за себе, безлично, већ само у једној конкретној личности, односно уличности Сина Божијег, Христа. То откривамо и ми кад год заволимо неког човека.






ЧОВЕК ЈЕ СЛИЧАН БОГУ ЗАТО ШТО ЈЕ СЛОБОДАН

Милан је после разговора с оцем о стварању света и човека још дугоразмишљао о томе. Није му, међутим, било јасно зашто једино људи виде свет као

јединствено и непоновљиво биће, односно као једну личност, а не гледају га каобезличну природу. Није могао да издржи, а да о томе опет не пита оца. Тата, - почеМилан - зашто једино људи виде природу као јединствено и непоновљиво биће,односно као једну личност и у једној личности коју воле? И животиње воле својумладунчад, па зашто онда и оне не гледају на свет исто као људи? - Зато штоживотиње немају слободу, а људи је имају. Пошто су слободни, људи су слични Богу

и оно што заволе то желе да постоји вечно - одговори отац. - Животиње немају туспособност. — Али како, ја то не разумем, тата - опет ће Милан. - То и не може тектако да се разуме ако претходно немаш то искуство да си нешто и сам створио изљубави, слободно - рече отац и на томе се разговор заврши.

Сутрадан, играјући се на плажи, Милан је пожелео да у песку направи свој„свет" - планине, реке и море, градове и људе у њима, и да тај свет буде различит одовог постојећег света. Хтео је да то уради из љубави према Павлу, свом другу, да мупокаже и поклони тај свет кад се овај вечерас буде вратио са излета. Дуго је радио ина крају је задовољно сео и дивио се свом делу. И други људи, који су седели ублизини и сунчали се, такође су радознало посматрали то што је Милан направио.

Долазили су и његови вршњаци, дечаци и девојчице, посматрали и запиткивали гаштошта, пошто на први поглед нису могли да распознају шта је шта у том пешчаномсвету. Милан им је стрпљиво објашњавао сваку ствар, називајући је њеним именом,сав поносан на своје дело.

Недалеко одатле, група младића играла је одбојку на песку. У једномтренутку, лопта је прелетела једног од њих. Да би вратио лопту пре него што онападне на земљу, младић је потрчао и бацио се за њом. Пао је баш преко Милановогмалог пешчаног „света" и све срушио. Милан се усправио и викнуо: - Еј, човече,пази! Младић се подигао и кад је видео да је порушио пешчани свет, насмејао се и

рекао да му је жао, али да то није ништа јер ће он, Милан, направити други свет . -На крају, плажа није само твоја, сви смо слободни да се на њој играмо - додао јемладић и вратио се игри. Милану је било тешко у души што му је дело уништено,али и због речи које му је младић упугао. Отишао је оцу, испричао шта се догодило изаплакао.

Да би га утешио, отац упита Милана: - Ипак је нешто остало, није ти ваљдабаш све уништио? - Ништа није остало - одговори Милан. - Мој „свет" више непостоји, тата, разумеш ли то? - Ни песак? - упита отац. -Тата, ти се шалиш, а мени јетако жао. - И мени је заиста жао - рече отац. - То искуство, међутим, може ти помоћида разумеш како нешто може да не постоји иако његова природа и даље постоји. То

се дешава са свим стварима које се троше, а које смо ми слободно, из љубави,створили. Оне постају јединствене и непоновљиве, као живе личности, зато штосмо их ми слободно, из љубави, начинили. То могу да чине једино Бог и људи зато






што су слободни, односно зато што су личности. Ми бисмо желели да оне постоје

увек, али се губе зато што им је природа од које су сачињене трошна и пропадљива.Њихово постојање за нас јесте плод наше љубави према њима. Што се тиче оногашто ти је младић рекао, то је донекле тачно. За њега који ти је срушио свет ништа се,у ствари, није десило. Пошто га он није својом љубављу створио, тај свет за њега нијени постојао. Постојао је само безлични песак, који и сада постоји, и ништа више. Јер,слобода, љубав једне личности, чини да нешто постоји као јединствено инепоновљиво, а не његова природа. То искуство је много јаче и убедљивије када је упитању човек, кога ми заволимо, а он слободно одговори на нашу љубав. Тада онпостаје за нас непоновљиво биће. Када ту личност изгубимо, то је за нас великатрагедија, иако се његова природа није изгубила. Но, то ћеш ти касније, кад још

одрастеш, боље разумети - рече на крају отац.-Тата, сад разумем оно што си нам пре неколико дана причао да је Бог Отац

слободна личност, да је створио свет слободно, из љубави, и да је зато тај свет јединствен и непоновљив. Разумео сам, чини ми се, и то по чему смо ми људислични Богу. Ја сам, такође, слободна личност и свој „пешчани свет" сам створиослободно, из љубави. Зато је тај свет за мене јединствен и непоновљив и јако ме језаболело кад га је онај младић срушио. Иако је остао песак од кога ја могу поново даначиним други свет, тај свет неће бити исти као онај први. То ће бити други свет.Први се заувек изгубио. - То је истина, јер смо ми људи слични Богу зато што смослободни - додаде отац.

Вратимо се причи

Како ти разумеш Миланову жалост за „пешчаним светом"? Имаш ли и тинеко слично искуство? Шта је за нас јединствено и непоновљиво и зашто? Због чегаМилан никако не може да поврати онај пешчани свет који му је младић порушио?Чему нас Миланово искуство учи? По чему је човек сличан Богу? Прочитај пажљивовише пута објашњење које је Милану дао отац. Како ти разумеш објашњењеМилановог оца да су једино људи слични Богу? Зашто желимо да све што волимовечно траје? Објасни зашто је то нама људима немогуће. Сети се ко ће и зашто заувек

оживети све што је умрло - природу и људе.


Стварајући свет, Бог Отац, Син и Свети Дух на крају су створили човекаАдама, односно људе. Човека су створили као своју икону. Човек је сличан Богу,односно човек је икона Божија, зато што је слободна личност. Само Бог и човек могуљубављу чинити да нешто постоји као јединствено и непоновљиво. Зато што је Богличност, односно зато што је слободан, и зато што је човека такође створиослободним.






БОГ ОТАЦ ЈЕ СТВОРИО СВЕТ КРОЗ СИНА И У СИНУ ДУХОМ СВЕТИМ

Било је лепо, тихо вече. Сунце је већ зашло за далеке планине, али се небо јошувек црвенело на хоризонту. Море је тихо шумело повлачећи се са обале ка пучиникроз ситан песак и каменчиће. Милан је са мајком и сестром Јованом шетао обаломсусрећући се са ретким пролазницима. - Мама - наједном рече Милан - могу линешто да те питам? - Питај - одговори мајка. - Данас сам, пролазећи поредпродавнице, чуо занимљив разговор двојице рибара. Чини ми се да се један од њих жалио како му је живот тежак и да му је све омрзнуло. Онај други га је умириваоречима: - Живот је леп, ма колико био тежак, и природа је лепа. То ће се показати на

крају историје када буде укинута смрт. Ако не верујеш мени, прочитај шта пише уСветом писму Старог завета. Тамо је Бог Отац, кад је створио свет, рекао да је свевеома добро и да је свет леп. - Мама, на основу чега је Бог Отац рекао да ј.е свет веомалеп?

- Бог Отац је из љубави створио свет са својим Сином и за Сина, с циљем да сена крају све сједини са Њим и да живи вечно. Бог Отац на свет гледа кроз Сина коганајвише воли и зато је свет за Бога Оца леп и добар - одговори мајка.

- То ће се и показати на крају историје када Син Божији, Христос, поново дођена земљу. - Ми смо слични Богу, па зато гледамо на свет кроз личност коју волимо и

за коју смо везани. Уколико некога волимо, цео свет нам изгледа лепши. Усупротном, кад изгубимо личност коју волимо, за нас као да се цео свет срушио. Таконам живот постане тужан и тежак - заврши мајка.

Док је мајка говорила, Милан и Јована су тихо корачали поред ње и пажљивослушали. Јована се сећала како је плакала и била тужна кад је њеног малог папагајаКићу појела мачка. Чинило јој се да потпуно разуме оно што мајка говори. ПоштоМилан није ништа више питао, није ни она хтела о том свом искуству ишта даговори.

Разговарајмо о причиЗашто људима живот понекад изгледа тежак? Осећаш ли и ти понекад

нерасположење и незадовољство? Чиме обично победиш таква осећања? У коме је иза кога је Бог Отац створио свет? Кад ће се то показати? Зашто је на крају стварањасвета Бог Отац рекао да је све веома добро и лепо? У којим тренуцима и теби свеизгледа добро и лепо? Смисли и кажи своју поруку људима који се жале да им јеживот тежак.


Бог Отац, Син и Свети Дух створили су свет који се састоји од многах конкретних врста и бића, у личности Сина, Христа, тј. налик на Христа, а не као




ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА за трећи разред основне школе

безличну природу. Бог Отац познаје свет и општи са њим једино преко свога

вољеног Сина и зато је Богу Оцу свет леп и врло драг. Ако уништавамо неку врсту,односно ако наносимо зло природи, због тога пате сви људи и читава природа, алипре свега пати Христос јер је природа његово тело. Људи су слични Богу, па зато иони на свет и на све оно што их окружује гледају кроз личност коју воле и за коју сувезани.






БОГ ЈЕ СТВОРИО ЧОВЕКА ДА С ЊИМ ОСТВАРИ ЗАЈЕДНИЦУ ЉУБАВИ

Милан је седео на плажи и гледао негде у даљину размишљајући о јучерашњем разговору са оцем. Одједном се окрену и радознало запита оца:

- Тата, а зашто је Бог Отац створио свет у човеку, а човека слободним? Човек,зато што је слободан, може да чини и зло. Он може и да уништи свет, као што је онајмладић јуче уништио мој пешчани свет. - То је тачно, сине - одговори отац. Човек јеслободан и може да нанесе свету велико зло. Пошто, међу-тим,човек и свет не могуда постоје мимо заједнице с Богом, а Бог Отац је хтео да та заједница буде слободна,да настане из љубави човека према Богу, Бог Отац је створио човека слободним. Као

што Бог Отац воли човека, тако је хтео да и човек, односно сви људи, воле Бога, а тоне би могли да нису слободни -одговори отац. - Бог Отац је желео да у тој заједнициљубави и природа постоји вечно. Зато је и створио човека слободним додаде отац ина томе се њихов разговор заврши. Иако Милану ово очево објашњење није билосасвим јасно, он није хтео даље да пита. Већ је научио да се многа питања вере могуразумети само на основу сопственога животног искуства.

Сутрадан су Милан и Павле били заједно цео дан, сами без родитеља, што сеиначе ретко дешава. Играли су се у песку правећи различите фигуре, купали се итрчали по плажи прскајући се топлом водом. Радовали су се свему и смејали онако

без разлога. Било им је дивно. Кад су се заморили од трчања, Милан рече:- Павле, хајде да направимо од песка наш свет онакав какав ми хоћемо да буде.

Знаш, нисам ти причао, пре неколико дана, док си ти био на излету, направио сам један пешчани свет који сам хтео теби да поклоним. Један младић, међутим,нехотице га је порушио. - Добар предлог - рече Павле. Сели су у песак и стварање јепочело.

Убрзо се, међутим, посвађаше. Милан је хтео да то буде на један начин иговорио је Павлу да треба и он да прави оно што жели, али да гледа да не руши оношто он, Милан, направи. Павле је, међутим, обликовао фигуре онако како је он хтео

и при том је рушио оно што Милан направи. Наједном, Павле рече: - Ја не желим дасве буде онако како ти хоћеш. Хоћу да и ја направим свој свет онако како мислим да је најбоље. Зато ти прави свој, а ја ћу свој. - Али, Павле, - жалосно ће Милан - па мисмо најбољи другови. Ја тебе највише волим и зато бих желео да то што правимобуде заједничко. Хтео бих да све радимо заједно, а не да се одвајамо. - Ја не желим даме ти волиш на такав начин - жустро рече Павле. Ја хоћу да будем слободан и данаправим свој засебан свет, онако како мислим да је најбоље. Уосталом, ми смообојица слободни. Милан се ражалости на те Павлове речи. Оде мало даље, седе напесак и обори главу. Било му је тешко.

Павле је наставио сам да прави фигуре у песку. Убрзо, међутим, одустаде.

Разруши то што је направио, седе на песак и загледа се у морску пучину. И његаухвати нека туга због оног што се догодило. Седели су тако неко време, кад сенаједном подиже Милан, седе поред Павла, па му рече: - Опрости ми, Павле. Ако






хоћеш, хајде да направимо онако како ти желиш. Ја хоћу да будемо увек пријатељи и

то ми је најважније јер те волим, а није ми важно како ће пешчани свет да изгледа.Какав год буде, он ће за нас бити најлепши ако будемо имали љубави међу собом.Кад то каза, Милану потекоше сузе. - Не, Милане, нећу ни ја да буде моја воља. Некабуде онако како ти хоћеш. Ево, ово што сам направио нека буде твоје, поклањам ти,узми ако хоћеш - одговори Павле, па поћутавши мало, додаде тихо: - Молим те -загрли Милана, па и он заплака. Мало затим, обојица су ћутке клекли у песак инаставили да заједно граде различите ствари, поклањајући их један другоме. Утонаиђоше и њихови родитељи и стадоше задивљени пред оним што виде. - Ко је тонаправио? - упиташе. Милан рече да је Павле, а Павле да је Милан све направио.Погледаше један у другога, засмејаше се и загрљени отрчаше у воду да се купају.

Наредних дана, Милан и Павле били су тако радосни и све им је изгледалодивно. То су признали један другоме питајући се зашто је то тако. - Ја мислим - почеМилан - да је то због тога што смо и један и други слободно, из љубави, прихватили

један другога. - Јер, ја сам заиста хтео из љубави према теби да заједно направимонаш пешчани свет. Зато ми је било тешко кад ти то ниси хтео да прихватиш. Чиними се да је најважније да неко слободно прихвати нашу љубав. Не можеш с некимбити у заједници, а да он то неће. То је могуће једино са стварима и животињама затошто оне немају слободу, али не и са људима. — Ја нисам у почетку прихватио твојпредлог зато што ми се чинило да ти то мени намећеш и да се тако губи моја слобода- додаде Павле. - Зато сам се успротивио. Било ми је тешко због таквог мог поступка

кад сам схватио да ми увек слободно, из љубави, дарујемо један другоме све штоимамо. Због тога је све лепо и све што ја имам и твоје је, а што ти имаш - и мениприпада.


Вратимо се причи о Милану и Павлу. Шта је то што је снажно повезивалоМилана и Павла? Како то знамо? Зашто су се Милан и Павле посвађали на плажи?Шта су урадили са пешчаним светом после свађе? Наведи особине које су обојица утој ситуацији испољили. Које ти се особине допадају, а које ти се не допадају?

Објасни шта је помирило Милана и Павла. Како изгледају ствари кад их делимо санеким кога највише волимо? Шта су оба друга на крају схватила? - Имаш ли и тинеко искуство слично Милановом и Павловом? Опиши га. Како разумеш Милановстав да не можемо ни са једним човеком остварити личну заједницу ако то и тајчовек не жели? Да ли свет може да постоји без заједнице слободе, љубави СинаБожијег и човека? Зашто је потребно да баш човек има заједницу са Сином Божијимкако би свет постојао вечно?


Свет у коме живимо, као и ми сами који смо део тог света, јесте Божији свет,који је Бог слободно створио. Постојање природе, односно постојање света, зависи од




ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА за трећи разред основне школе

воље Бога Створитеља. Свет сам за себе не може да постоји јер је природа света

трошна и смртна. Да би постојао, треба да је у личној вези, у заједници са СиномБожијим, јер је Бог Отац, стварајући свет, зажелео да са њим општи преко свогаСина. Због тога је Бог Отац све створио у Сину и за Сина.

Бог, међутим, није желео да та заједница између Њега и створеног света будеприсилна. Хтео је да и свет жели ту заједницу. Зато је, на крају свега, створио човека,даровао му слободу и природно га повезао са свим оним што је претходно створио.На тај начин је желео да преко човека оствари личну заједницу, то јест заједницуслободе са целом природом, уз услов да то и човек жели. У тој заједници љубавиизмеђу Сина Божијег и човека свет би постојао вечно као заједничко дело Бога ичовека.






ЗАЈЕДНИЦА БОГА ОЦА С ЉУДИМА ОСТВАРУЈЕ СЕ ПРЕКО ИСУСА ХРИСТА

Пре неко вече, Миланови и Павлови родитељи, браћа и сестре, вечерали сузаједно у кући Павлових родитеља. Са њима је био и свештеник, отац Сава. Било једивно вече. После вечере, започет је врло занимљив разговор питањем Павловог оца,Стојана: - Шта значи то што је апостол Павле рекао да читава природа стење и мучисе чекајући да се јаве синови Божији који ће је ослободити од смрти? - Ја мислим -настави Стојан - да природа сама по себи не може да постоји без људи, односно безконкретних личности. Људска природа једино постоји кад постоје конкретни људи,на пример, Милан, Павле, Јована. Мислим да чак и биљке, животиње и све друго

постоји зато што постоје људи. Људи су господари природе, односно постојањеприроде зависи од људи. Кад не би било људи, не би било ни природе, а безприроде не би било људи - заврши Стојан. - Да, слажем се - додаде Мирко, Милановотац. Очигледно је да је читава природа међусобно повезана. Ето, пчела не би моглада живи да нема цвећа, а цвеће пак не би могло да постоји да нема пчеле која гаопрашује. Тако је некако и са целокупном природом. Није ми јасно, међутим, заштоприрода не може да постоји без синова Божијих. Ко су ти синови Божији?

После тог питања сви су, као по команди, окренули главу према свештенику,оцу Сави. Он се мало накашља, па поче:

- Мени се чини да то значи да природа не може постојати без заједнице људиса Сином Божијим, односно без заједнице са Исусом Христом. Та заједница сеостварује у Светој Литургији, зато што је Христос присутан само у Литургији.Литургија је заједница природе и многих људи са Христом, а преко Христа са БогомОцем. У Литургији, сједињењем са Христом кроз Крштење и Миропомазање, и мипостајемо синови Бога Оца. Пошто у Литургији Бог Отац има заједницу с нама прекосвога јединородног Сина, Исуса Христа, види нас и општи с нама као са својимсиновима. Природа, опет, постоји једино у конкретним људима, а никад безлично, ида би се спасла од смрти, потребно је да људи постану чланови Литургије. У тојзаједници слободе, љубави Бога Оца с људима преко свог Сина, Исуса Христа, и

природа се спасава од смрти. Ево једног примера који ће нам помоћи да то лакшеразумемо.

Око нас постоје многе ствари које ми често и не примећујемо. Тачније, оне занас и не постоје. Ако нам, међутим, једну од тих обичних ствари поклони неко когаволимо, та ствар одједном за нас постоји и то не само да постоји, већ нам постаје иврло драга. Зашто? - запита отац Сава, па сам одговори: - Сигурно не због тога што јеона сама по себи важна, већ због тога што је постала део једне љубавне заједнице,односно зато што је постала део личности коју волимо. Тако је и створена природаБогу Оцу драга зато што је постала део његовог Сина, Исуса Христа, у Литургији.Чини ми се да је то хтео да каже свети апостол Павле - заврши отац Сава.

Све су то пажљиво слушали Милан, Павле и Јована. Током разговора они су сечесто погледали и слегали раменима, дајући једно другом знаке да не разумеју баш






много о чему је реч. Пример који је навео отац Сава мало им је отворио очи и било

им је јасније, иако не баш у потпуности. Договорили су се да запамте тај разговор ида га наставе са својим учитељем катихетом када почне школска година.

Придружимо се Милану, Павлу и Јовани

Прочитали смо неколико прича о Милану, Павлу и Јовани. Сазнали смо достао њиховом пријатељству и љубави, размишљали заједно о питањима наше вере. Којасе прича теби посебно свидела и зашто?

Како ти разумеш објашњење оца Саве? Има ли у том објашњењу нешто штоти не разумеш? Ако има, замоли учитеља да ти он објасни.

Настави и даље да се дружиш са Миланом, Павлом и Јованом. Врати се иосталим причама и стално размишљај о њиховим порукама. Воли своје пријатеље, аи друге људе, онако како се воле Милан и Павле.


Створена природа је смртна и не може да постоји мимо заједнице ГосподаИсуса Христа са Богом Оцем. Син Божији постао је човек да би сјединио створенуприроду са Собом и даровао је Оцу. То је он и учинио пре две хиљаде година, када

се родио од Духа Светога и мајке Марије Дјеве у малом селу Витлејему. После свогаваскрсења из мртвих, Христос је остао присутан са нама у Литургији. Ако и мижелимо да будемо синови Божији, потребно је да се сјединимо са Христом, односнода постанемо чланови Литургије.

О МОЛИТВИ

Молитва је обраћање, односно молба, упућена Богу ради некога или нечега.Богу се молимо зато што је Бог слободна личност у односу на нас и као такав ниједужан да нам ишта учини. Бог све чини слободно, зато што то сам жели, из љубави,

а не зато што мора. Због тога је потребно да се стално молимо Богу и да тражимоњегову љубав. Људи, међутим, често моле Бога и за оно што није добро и штољудима није потребно. Оно ради чега треба пре свега да молимо Бога Оца јесте даОн благослови да нам што скорије поново дође Господ Исус Христос и његовоцарство јер ће његовим доласком бити укинута смрт за све људе и за сву природу.Зато је образац праве молитве - Молитва Господња.

Молитву Господњу упућујемо Богу Оцу на Литургији. Бога нико не моженазвати Оцем осим његовог Сина, Исуса Христа, зато што је Бог Отац једино ИсусуХристу отац. Можемо то и ми зато што смо на Литургији сједињени са Христом. Јер,на Литургији се Господ, Исус Христос, моли Богу Оцу за нас и у име свих нас. Зато сеова молитва и зове Молитва Господња.

У молитви, дакле, молимо Бога Оца да благослови поновни долазак Господа






Исуса Христа као Цара славе, јер ће он тада установити и Царство Божије на земљи.

Господ Исус Христос је Име Очево и Воља Његова, јер нам се Бог Отац једино прекоХриста објављује, односно преко Њега нам објављује своју вољу и своју љубав и уЊему нас све познаје и воли. Господ Исус Христос је такође и наш хлеб насушни,односно хлеб вечнога живота, и зато молимо Оца да нам га пошаље још данас. Јеркад Он дође, нестаће смрти.

Молимо Бога Оца, такође, да нам опрости све оно што смо лоше урадили, и данам допусти да и ми будемо чланови Његовог Царства. Праштање Бога Оца зависи,међутим, од тога да ли ћемо ми сами једни другима опростити све увреде и грехе.Бог воли све људе и зато је своје будуће Царство наменио свим људима и целојприроди. То значи да и ми треба да волимо све људе ако желимо да заједно с њима

будемо у Царству Божијем. Да бисмо то постигли, потребно је да нам у томе помогнеСвети Дух, који нас кроз крштење упућује на љубав према другом човеку и штитинас од злога.

Молитва господња

Господ наш, Исус Христос, својим ученицима и нама препоручио је да семолимо Богу Оцу овако:

О че наш , К оји си на небесим а, да се свет и им е Твоје, да дође царст во Т воје,

да буде вољ а Т воја и на зем љ и као на небу; хлеб наш насуш ни дај нам данас

и опрост и нам дугове наш е као ш т о и м и опраш т ам о дуж ницим а својим ;

и не уведи нас у искуш ењ е, но избави нас од злога.

Јер је Твоје царст во и сила и слава,

О ца и С ина и С вет ога Д уха, сада и увек и у векове векова. А м ин.



М ид ић , др И гнат ије, епископ пож аревачко-браничевски

ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КА ТИХИЗИСА

за трећи и четврти разред средњих школа

- 2005 -




ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСАза трећи и четврти разред средњих школа

3

Међутим, ако Бог нема потребе за светом да би сам постојао, то није случај и сасветом. Свет не може да постоји сам, без заједнице с Богом. Будући да је Бог створиосвет из небића, свет по себи, тј. целокупна створена природа, не може никакопостојати сама за себе, одвојена од Бога, посебно не може постојати вечно. Свет

постоји и једино може постојати захваљујући Божијој вољи, а не захваљујући својојприроди. Ако се створена бића поуздају у своју природу, да ће на основу ње живетивечно, неће се испунити њихова ишчекивања. Сва бића умиру зато што им јеприрода таква, смртна. А она је смртна зато што је створена ни из чега. Мењајућиоблике, природа ствара утисак да се обнавља, а она у ствари стари, умире, и збогтога може и престати да постоји.

Бог, међутим, није створио природу ни из чега да би је потом пустио да се онаврати у небиће. Створио ју је да постане бесмртна и да постоји вечно. То произлазикао закључак из чињенице да је Бог створио свет из љубави, својом вољом. Но, како

ово треба разумети?Створити нешто слободно, из љубави, значи желети да то постоји. Свет не

постоји сам за себе, мимо Божије воље, нити је ико други створио свет и наметнуо гаБогу. Постојање света је израз Божије воље. Да је свет по свом постојању наметнутБогу, онда би Бог могао и да не жели да он постоји. Будући да је свет плод Божијевоље, љубави, Бог жели да свет постоји вечно.

Ако Бог није уметнуо у природу света божанску моћ, да она сама по себипостоји вечно, разложно је запитати се на који начин створена природа може дапостоји вечно. Одговор на то питање јесте следећи: створена природа може дапостоји захваљујући заједници с Богом, тј. да Бог жели и да држи свет да овај вечнопостоји и да свет, такође, слободно жели да буде држан у постојању од стране Бога.Јер, ако би Бог својом вољом држао свет у постојању мимо воље створене природе, тоби опет значило да је Бог, створивши свет, уметнуо бесмртност у његову природу,односно да је створио једног другог бога поред себе. С друге стране, ако би створенисвет желео да постоји, али сам, независно од Бога, вратио би се у небиће. Да би светпостојао вечно, иако је створен ни из чега, потребно је да то слободно желе и Бог истворена природа и да се сједине, али тако да се у том сједињењу створена природане изгуби у божанској, већ да остане то што јесте - створена. Јер, будући да јебожанска природа толико моћнија у односу на створену природу, евентуалносједињење ових двеју природа сливањем учинило би да створена природа нестане.Другим речима, да би створена природа могла да постоји, потребно је да иманепрекидну заједницу слободе с Богом, тј. да је сједињена с Богом несливено, али и нераздељиво.

Бог је први показао своју слободну жељу да свет постоји тиме што га је створиоиз небића, слободно. То је сада требало да покаже и створени свет. Међутим, светкога чине створена бића, не би могао да се сједини с Богом ако прво Бог не би сишаодо створења. Јер, Бог је невидљив, неограничен, недостижан створеним бићима.Другим речима, потребно је било да Бог сиђе и да узме створену природу у својуличност, тј. да се оваплоти, да се сједини с њом, како би могла и створена природа да

се сједини с Њим. Тиме би Бог показао да је створио свет да овај вечно постоји. Зато је Бог, све што је створио, то учинио "кроз Христа, за Христа и у Христу", назначујући тиме да је створио свет да овај вечно постоји иако је створен и да ће





4

вечни живот творевине бити у сједињењу Бога и човека у Сину Божијем, крозоваплоћење Сина Божијег, тј. у Христу.

У опису самог стварања света, сачуваног у Св. Писму Старог завета, а затим и

у целокупној историји изабраног народа Божијег, Израиља, св. оци Цркве супрепознали циљ због кога је Бог створио свет, као и начин којим ће се остварити тајциљ, а то је оваплоћење Логоса Божијег, односно оваплоћење Сина Божијег. СинБожији се у самом почетку историје света пројављује као Реч Божија, као ЛогосБожији који постаје "тело" и на тај начин Бог све дозива из небића у биће, да би укаснијој историји народа Божијег Израиља, а пре свега кроз сам догађај оваплоћењаХристовог, то било више него очигледно, да је Бог све створио да живи вечно у

јединству с Њим кроз оваплоћење свог Сина. Бог је, међутим, зажелео да се тооствари уз слободни пристанак и створене природе.

Подсети се, размисли и одговори

1. Како је Бог створио свет?2. Зашто је Бог створио свет?3. По чему се разликују хришћанско и јелинско схватање стварања света?4. Које су последице стварања природе из небића?5. Зашто је Бог вечан и зашто све што постоји припада двема реалностима: створено

и нестворено?6. Објасни због чега природа не може постојати одвојено од Бога, нити може бити

вечна.7. Зашто сва бића умиру? Шта је потребно да би свет постојао вечно?

8. Објасни шта значи да је Бог све у свету створио "кроз Христа, за Христа и уХристу" и зашто жели да свет постоји вечно.

9. Шта је Син Божији требало да учини да би се свет сјединио с Богом?

СТВАРАЊЕ ЧОВЕКА ПО ЛИКУ И ПОДОБИЈУ БОЖИЈЕМ

Оваплоћење Бога, тј. вечно постојање творевине у заједници с Богом, нијемогло да се догоди без пристанка и створене природе. Јер, на овај начин, пристајући

да се Бог сједини с њом, и створена природа би показала своју слободну вољу дажели да постоји вечно у заједници с Богом. У противном, без слободног пристанка,творевина би постојала мимо своје воље, што би значило да је Бог створио природубесмртном по својој суштини, односно да је створио другог Бога поред себе, што Богније учинио.

И управо ова потреба, да и створена природа покаже жељу да постоји и дабуде у заједници с Богом, објашњава зашто је Бог на крају свега створеног створиочовека као слободно биће,тј. по икони и подобију Божијем. На овај начин човек каоикона Божија, тј. као слободно биће, изразивши своју слободу подобно вољи Божијојо творевини, тј. и сам желећи да постоји вечно у заједници с Богом, постао би

подобан, сличан Богу, кроз сједињење с Њим, а на тај начин би и целокупна створенаприрода кроз њега постојала вечно.





5

Библијски опис стварања света сведочи да је Бог, стварајући свет, на крајустворио и човека "по икони и подобију Божијем'" (1Мој 1, 26 -27). По природи, створиога је од већ створене природе, али га је у исто време почаствовао својим Божанскимликом.

Пре него што одговоримо на питање шта је то икона и подобије Божије учовеку, треба да напоменемо да се због тога, што је човек икона Божија, у човекуразликују природа и оно што чини икону Божију у њему. Човек је по природи истикао и сва друга створена бића, али се истовремено разликује од осталих бића по томешто је једини створен по икони и подобију Божијем.

Будући да су сви људи иконе Божије, али се разликује човек од човека поличности, неопходно је одговорити и на питање шта је то што чини сваког човекаразличитом личношћу. Но, најпре да видимо шта је то икона и подобије Божије учовеку?

Свети оци су на различите начине тумачили и одговарали на ово питање. У једном се, међутим, сви слажу, да је човек слободно биће и да је по својој слободи сличан Богу. Бог је слободно биће, а човек као сличан Богу, такође је слободно биће(Св. Григорије Ниски).

Икона и подобије Божије у човеку разликује га од осталих створених бића. Помногим својим природним карактеристикама човек личи на остала створена бића,али је по много чему развијенији од њих, на пример: умно, у говору, у разнимтехникама везаним за своје преживљавање, у стварању и развоју цивилизације итд.Ти природни елементи у човеку и оно што је везано за њих, стално се усавршавају,

као што се уосталом развијају и усавршавају и у осталој природи, у осталим бићимау контексту преживљавања. Међутим, оно што човека разликује као врсту одживотиња, то није његова природа, већ слобода која му је дата од Бога. Но, како туслободу треба разумети?

Сва створена бића у свом постојању прилагођавају се природи и њенимзаконима. Рекло би се да живе по нужности природе. Бића развијају својеспособности да би што лакше преживела у природи, немајући тенденцију дапревазиђу природу и њене законе, или пак да је негирају. Зато животиње нисуникад опасност за природу и њено постојање. Будући да је и смрт природни закон,

јер произлази као последица природног размножавања, сва створена бића се

подчињавају и том закону. Размножавајући се, створена бића продужавају постојањеприроде, односно врсте, али истовремено кроз размножавање умиру као јединке.Речју, сва створена бића мире се са смрћу као природним законом и природномпоследицом живота.

За разлику од животиња, човек се не мири са смрћу иако је она саставни деоњегове природе. И то због тога што човек жели да буде непоновљиво биће, другачији,како у односу на осталу природу, тако и у односу на друге људе. Зато он честодолази у сукоб са природом желећи да промени њене законе. Човек жели дапромени законе природе, тј. да их превазиђе и да учини да он и његова природа

постоје апсолутно слободно, тј. да он постоји по својој вољи и да свет постоји поњеговој вољи. У тој тежњи човек често негира свет који га окружује желећи да створи један свој свет. То се најбоље види у уметности кроз коју човек изражава своју





6

слободу тако што жели да створи један нови, непоновљиви свет, који нигде више непостоји. Другим речима, човек жели да постане као Бог, бесмртно биће и да својуслободу постојања изражава на божански начин, да створи нешто ни из чега. Татенденција се не може срести ни код једног бића на земљи, осим код човека. Оваква

врста слободе, дакле, јесте оно што човека чини иконом Божијом, односно, чини гасличним Богу. Човек може да се прилагођава створеној природи и њеним законимапостојања зато што је и он део природе, али захваљујући слободи коју му је дароваоБог, човек никад не престаје да има тенденцију да превазиђе природу и њене законе,тј. да сам буде као Бог и да он влада над природом.

Човек је, дакле, створен као биће које садржи у себи створену природу, са свимњеним карактеристикама, тј. законима, као што су смртност, пролазност,ограниченост, нужност, итд., а пошто је и икона Божија, тежи непоновљивости свогабића, односно своје личности, слободи, вечности, тј. божанском достојанству, као да

није део створене природе. Као такав, човек је једино биће од свих створених којестоји између створеног света и Бога, или тачније, човек повезује створену природу иБога на тај начин што собом открива Бога у свету. Својом природом човек учествујеу истом процесу постојања у коме учествују и сва друга створена бића, док својомтежњом за непоновљивошћу своје личности, што укључује слободу и вечни живот,човек личи на Бога и као да није део створене природе јер се не уклапа потпуно уњу. Истовремено, човек умире зато што умиру сва створена бића, тј. он онтолошкиучествује у процесу постојања створене природе зато што је део ње. Међутим, он је једини који смрт доживљава као трагедију, као опасност од небића, јер је икона иподобије Божије, тј. због божанског достојанства коме тежи, што указује да човек

истовремено јесте и није од овога света. Човек као створено биће, будући да му јеприрода створена, односно смртна, носи у себи трагедију смрти као опасност однебића (ову свест о смрти као небићу има само човек) зато што као икона Божијатежи да буде непоновљива личност и не жели да смрт прихвати као крајњу реалностсвога постојања. Јер смрт, у крајњој линији, једино поништава човековунепоновљивост као личности. Природа човека постоји и после његове смрти удругим људима, тј. у другим бићима. Тачније, природа не престаје да постоји смрћу једног човека, него конкретна личност престаје да постоји, јер смрт није само смртприроде, већ личности. Зато једино човек тражи вечни живот за себе и за оно што јењегово, тј. за оно што је производ његове слободе, љубави, али као личност у форми

апсолутне јединствености у односу на сва остала бића.Ту своју жељу човек може да оствари једино у заједници с Богом, а никако кроз

заједницу са створеним бићима. И то пре свега зато што је по природи створен,односно смртан. Једино је Бог бесмртан по природи. Све друго што је створеносмртно је и дели исту судбину са човеком. Човек је створен по икони и подобијуБожијем, тј. као слободан, на крају свега створеног са циљем да своју вољу, слободу, саобрази Божијој вољи, тј. да се сједини с Богом како би створена природа у том јединству постојала вечно, иако је створена ни из чега. Човек је, дакле, назначен од Бога да будебиће заједнице, односа између Бога и створене природе и у томе лежи његовамогућност да оствари то што жели, непоновљивост своје личности, односно вечни

живот.





7

С друге стране, човек жели да буде и непоновљиво биће, непоновљиваличност. То се, међутим, не може остварити само кроз вечни живот природе. Вечниживот природе није једино што човек жели. Он жели да и он вечно постоји каонепоновљива и другачија личност. Видећемо касније како то човек може остварити.

Овде ћемо се задржати само на улози човека као посредника између Бога ицелокупне природе, а ради њеног вечног постојања.

Као што то и Свето Писмо показује, Бог је, дакле, наменио целокупнојприроди савршенство, тј. вечни живот и то на крају, што превазилази њен почетакпостојања: да кроз стварање из небића, преко човека, природа достигне јединство сБогом и да постане вечна, да постане Бог по вољи Божијој, не престајући да буде посвојој природи створена.

Због тога је Бог на крају стварања створио човека као слободну личност, у којој је возглавио читаву створену природу. Зато су свети Оци видели човека као свет у

малом, односно видели су читав свет као једну личност, као једног човека. Човек исвет, тј. сва створена природа, узајамно су зависни један од другог у свом постојању.Свет не може да постоји без човека, као ни човек без света. Човек и остала природастоје у истом односу као личност и природа у човеку. Личност не може да постојибез природе, као ни природа без личности. Људска природа никад не постоји гола,сама за себе, већ једино као конкретна личност.

Од човека и његове слободе зависи, међутим, постојање не само људскеприроде, него и целокупне створене природе, као и начин постојања створенеприроде, а не од ње саме. Човек као личност је носилац постојања природе која јењегово тело, а не обрнуто. Од човека и његове слободе зависи да ли ће се природасјединити с Богом и на тај начин живети вечно, или ће се вратити у небиће. Другимречима, човек, зато што је слободно биће, зато што је икона Божија, једини јепосредник између Бога и природе, односно он је њен спаситељ. С друге стране, акоприрода неће живети вечно, неће ни човек. Зато што је природа природа човека.

Ова констатација да је човек једини спаситељ природе темељи се пре свега наХристу. Христос је једини спаситељ света зато што је он прави човек и Син Божији,дакле, зато што у себи сједињује Бога и творевину.

Зашто од човека зависи сједињење целокупне тварне природе с Богом и њенопостојање, а не рецимо од анђела који су такође створени као слободни? Одговор на

ово питање налази се у самој суштини човека. Човек је створен на такав начин да јесва створена природа садржана у њему као слободној личности, и духовна иматеријална, за разлику од анђела који не садрже у себи материјалну природу, већсамо духовну. Наравно да и постојање анђела зависи од њихове слободне заједнице сБогом, јер су и они створена бића и као таква не могу постојати сами за себе. Бог је,међутим, човека назначио за посредника између целокупне створене природе иЊега, управо због тога што човек, поред тога што је слободно биће, тј. икона Божија,садржи у себи и материјалну природу. На овај начин Бог је показао да жели да се иматеријална природа спасе од пропадљивости и да живи вечно.

Будући да је човек створен од већ створене природе, а самим тим смртан,створена природа у човеку није могла да постоји на бесмртан начин самозахваљујући њему. Другим речима, свет није могао да постоји вечно само





8

захваљујући првом Адаму као икони Божијој. Та икона је требало да достигнепрототип по чијем узору је и створена, а то је Христос. Постојање природе не зависи,дакле, само од човека и његове воље, слободе, да се сједини с Богом. Потребно јебило да Син Божији сиђе у свет, да постане човек, како би човек, а преко њега и

целокупна створена природа, могао да се сједини с Богом. Јер човек, као створенобиће, није могао сам да се уздигне до Бога и сједини се с Њим без Божијег силаска у свет, тј. без његовог оваплоћења. То дело требало је да изврши Син Божији, наравноуз садејство Оца и Духа. Бог је створио свет са жељом да се овај сједини с Њим уСину, садејством Светог Духа, али и посредством човека и да тако човек и светпостоје вечно, иако су створени ни из чега. Потребно је било, дакле, да се оваплотиСин Божији, тј. да постане човек како би се сјединили Бог и створена природа у

једној личности Сина Божијег, кроз његово оваплоћење, што би значило сједињењеБога и створене природе кроз човека. То би, у односу на створену природу, значилоњено вечно постојање на божански начин. Другим речима, да би свет постојао вечно

иако је створен, што је Бог и хтео стварајући га ни из чега, Бог је на крају свегастворио човека по икони и подобију Божијем, тј. слободног, са жељом да и човексвоју слободу изрази онако како је то и Бог изражавао своју у односу на свет, односнода се сједине Бог и човек, нестворено и створено, у Христу, у Сину Божијем, крозоваплоћење Христово. То значи да је Бог све створио ради Христа и у Христу,односно ради заједништва Бога и света, кроз човека, у Христу, Сину Божијем.

На основу досад реченог, можемо закључити да је човек створен са двојакимциљем: 1) да буде посредник између Бога и целокупне створене природе и 2) дапостане непоновљиво биће, тј. личност, кроз сједињење с Богом у Христу. Ово двоје

се не може разделити, али се јасно разликују. Човек не жели само да постоји каоприрода, већ и да буде различита, непоновљива личност.


1. Шта значи то да је Бог створио човека "по икони и подобију Божијем"?2. Објасни икону и подобије Божије у човеку.3. На који начин човек повезује Бога и створену природу?4. Како разумеш човекову слободу која му је дата Божијом вољом?5. Шта све човек чини да би превазишао смрт?6. Зашто су свети Оци видели човека као свет у малом?

7. Објасни зашто од човека зависи сједињење трарне природе са Богом.8. Ко је требало да учини први корак у сједињењу Бога и човека и зашто?9. На који начин је Бог одлучио да сиђе у свет?





9

ЕСХАТОН КАО ПОТПУНО СЈЕДИЊЕЊЕ БОГА И ЧОВЕКА ЈЕСТЕ ИСТИНА СВЕТА И

ЧОВЕК А - ЊИХОВО ВЕЧНО ПОСТОЈАЊЕ

Већ смо напоменули да Бог приликом стварања света није уметнуо у његовуприроду бесмртност по природи. Речју, није га створио бесмртним на самомпочетку, већ га је створио за бесмртност, тј. да постане бесмртан на крају ако то и самжели.

За разлику од других схватања, које истину света и човека виде у њиховомпочетку, библијско схватање нас упућује на истину света која је последњи догађај уисторији. Прво схватање негира историју, или је у крајњем случају види као нештошто је негативно, јер нас удаљава од почетка као истине. Библијско искуство живота

види историју као једини пут да се дође до истине постојања, тј. до бесмртногживота. Зато што хришћанство поистовећује истину са вечним постојањем тварних бића која ће се десити на крају историје и у чијем креирању учествује и човек.Истина човека се садржи у догађају његовог васкрсења из мртвих, које је дело пресвега Бога, али и човека. Све док постоји смрт, не може се говорити о истинскомпостојању створених бића.

Бесмртност створене природе и човека оствариће се силаском Бога Логоса,Сина Божијег, у свет и сједињењем човека с њим. Бог, дакле, стварајући свет и

човека, није хтео да они силом постоје, већ да то и они слободно желе и постоје. У

том циљу Бог је створио човека по своме лику, односно слободног. Први човек јеимао заједницу с Богом, али је био само икона те заједнице, тј. био је икона Христа.Од њега и његове слободе зависило је његово уподобљавање прототипу. Човек дакленије створен савршеним на почетку стварања, већ је то савршенство зависило одњегове слободе и делатности Духа Светога у потпуном остварењу Тајне Христове,

јединства тварне и нетварне природе у личности Сина Божијег. У противном, да јеБог створио свет и човека бесмртним по природи, без њихове слободне воље да будубесмртни, то онда не би било блаженство за створену природу, већ мучење. Ово семоже објаснити и на основу искуства сваког човека у вези са његовим природнимрођењем. Будући да кроз природно рођење добијамо биће независно од наше

слободе, често приговарамо својим родитељима бунећи се и питајући их зашто сунас родили. На овај начин изражавамо незадовољство тиме што нам је неко даобиће, а није нас за то питао, чиме истовремено изражавамо тежњу да наше биће буде

плод наше слободе. Да нас је Бог створио бесмртним мимо наше воље, исто топитање бисмо могли да упутимо и Богу: зашто нас је створио кад ми то не желимо.Бог је, међутим, желео да и ми желимо да постојимо, односно да будемо у заједницис Њим и зато се истина нашег постојања налази у есхатону као плод и наше слободе.

Бесмртност за створену природу јесте плод слободног, личног јединства Бога ичовека у личности Сина Божијег, који је на овај начин онолико постао човек колико

је човек постао Бог. Другим речима, Бог је постао човек да би човек постао Бог.

Човек као икона Божија је наговештај овог догађаја. По речима светих отаца, првичовек није створен савршеним, већ је створен као мало дете (Св. Иринеј Лионски), тј.требало је да се усавршава, односно да и он сам својом слободом жели да постоји





10

вечно и да је у непрестаној заједници с Богом, тј. у јединству с Њим. То значи дањегов начин живота буде утемељен на сједињењу с Богом Логосом, како би се крозњега Бог Син оваплотио у свет.

Будући да је Бог присутан у творевини једино кроз своју икону, тј. кроз човека,однос човека са Богом јесте однос слободе, љубави човека према другом човеку. У тусврху Бог је дао човеку и прву заповест којом га је управио ка овом последњемдогађају као истини света, тј. ка сједињењу с Богом. Речју, човек не може својимсилама, тј. на основу своје природе, да оствари бесмртност за себе и створенуприроду, али то може на основу заједнице слободе са Богом као другим, што бизначило лично сједињење с Богом. Остварење бесмртности кроз човека јесте дарБожији природи, који се огледа у оваплоћењу Сина Божијег као иконе у човеку, што

је улазак Бога у историју. Док се Христос не уобличи у човеку који верује и ишчекујеовај догађај, однос човека с Богом јесте заједништво слободе, љубави с другим

човеком. На тај начин човек показује да и он жели заједницу с Богом и вечни живот.Да би била израз заједништва с Богом, заједница човека с другим човеком не

треба да буде заједница по природи, већ на основу слободе. Таква заједница указујена Цркву као заједницу будућег века. Речју, Бог је створио свет и човека да постануЦрква, Литургијска заједница, или, тачније, да постану Царство Божије, каозаједница многих у Христу, Сину Божијем.


1. Где се налази истина света, на почетку или на крају историје?

2. Зашто је истина света на крају, тј. у есхатону?3. Како ће изгледати будуће Царство Божије?4. Који догађај у историји личи на будуће Царство Божије?

Сл о б о д а с т в о р е н и х б и ћ а н и је и с т а к а о Бо ж и ј а с л о б о д а

Бог је створио човека слободним, тј. по икони и подобију Божијем. Ипак,човекова слобода разликује се у односу на слободу Божију. У чему је та разлика?

Разлика између Божије слободе и слободе створених бића, тј. човека и анђела, јесте у томе што створена бића могу своју слободу да изразе на позитиван инегативан начин - као прихватање или, пак, одбијање нечега. Таква могућностпостоји управо због тога што су та бића створена и што је све што их окружује такођестворено од Бога и за њих је датост. Та створеност, тј. датост постојања, изазов јечовековој слободи да се она изрази као прихватање бића или као неприхватање.

Свет је човеку "наметнут", као и само његово, човеково постојање, односно човековаприрода, јер су човек и свет створени, и зато, како у односу на свет, тако и у односуна своје постојање, човек долази у искушење да своју слободу изрази и као "не" томсвету, тј. као одбацивање бића, а не само као прихватање. Свет и човек нисупостојали пре него што их је Бог створио, тј. њихово постојање није израз њиховеслободе и зато могу и да не желе да постоје. Зато се слобода створених бића, односночовека, изражава као избор. Избор је, опет, могућ једино кад имамо две или више





11

могућности. Онтолошка слобода створених бића, дакле, тиче се њиховог постојањаили непостојања.

Исти случај је и у односу човека према Богу. И Бог претходи човековом

постојању и зато човек може да изрази своју слободу у односу на Бога прихватајућига, или га не прихватајући, односно - негирајући Бога. Негирајући Бога, човек недоводи у питање Божије постојање по себи, већ само не жели да Бог буде његов Бог,не жели да Бог постоји за њега. Слично као кад некоме кажемо: за мене не постојиш!

Стварање човека као слободног бића била је једина могућност да створенисвет постоји вечно јер се његово вечно постојање могло остварити једино у заједницислободе човека с Богом, али је оно носило у себи и ризик да човек то одбије. Управозбог тога што је постојање Бога у односу на човека, као и само постојање човека,датост за човека. Бог постоји независно од тога да ли то човек жели или не.Прихватање Бога од стране човека и остварење заједнице с Њим једини је пут да

човек постоји вечно, али је оно било и изазов човековој слободи. Зато човек може даизрази своју слободу у односу на Бога двојако: да прихвати постојање Божије иоствари заједницу с Њим, да на тај начин и он живи вечно, или да то одбије.

За разлику од слободе створених бића, Бог изражава своју слободу у односу насвет и човека само позитивно, као "да", као љубав, због тога што Богу ништа штопостоји није наметнуто и дато од другог. У противном, он не би био Бог творац. Свешто постоји израз је Божије слободе, он је то хтео и створио и зато се Божија слободапрема творевини увек изражава као љубав према творевини.

Такође, Бог је слободно биће и своју слободу изражава као љубав вечно и пре

него што је створио свет. Најпре због тога што је Бог нестворен, а затим и због тогашто је само Божије постојање израз његове слободе. Како, на који начин?

Појам о Богу подразумева да је Бог вечно биће које нема ни почетак ни крај. Заразлику од других сведочанстава и религија, Св. Писмо Старог завета говори оЈедном Богу као Оцу, тј. о Богу који је конкретна личност, Отац, а не безличнаприрода. Христос нам је открио да поред Бога Оца вечно постоје и Он - Син и СветиДух. Бог није безлично биће, безлична божанска природа која постоји сама по себи,већ Отац, Син и Дух Свети. Бог је Отац, Син и Свети Дух и не постоји божанскаприрода изван њих, односно изван личности Св. Тројице. Другим речима, божанскаприрода не постоји "гола", безлична (Св. Василије Велики), већ само као конкретне

личности. (Слично људској природи која такође не постоји безлично, већ само каоконкретне личности: Марко, Јанко, Милена итд.)

Личности Св. Тројице, Отац, Син и Свети Дух, такође постоје вечно. НикадОтац није био без Сина и Светог Духа, за разлику од људи, у чијем постојању једанпретходи многима. Прво постоји један човек од кога се касније рађају многи људи изато природа, односно само постојање човекове природе претходи њему каоконкретном бићу, што је случај и са постојањем првог човека јер је он створен одпретпостојеће природе. То значи да наше постојање претходи нашој слободи и затосе слобода створених бића може изражавати као избор, као прихватање свога бића и

другог или неприхватање. У Богу се постојање природе и личности поистовећују,односно у Богу се поистовећују постојање и слобода, најпре зато што је Бог





12

нестворен, а затим и због тога што је Бог Отац, личност а не безлична природа. Какоово треба разумети?

На основу учења светих Отаца Цркве, Бог је Један, а у исто време Света

Тројица, Отац, Син и Свети Дух, зато што је један Бог Отац. Личност Оца и његоваслобода јесу ти који чине да Бог постоји и да постоји као Света Тројица. Тачније, уБогу личност и природа сапостоје, али извор Божијег постојања, међутим, јесу Отаци његова слобода, а не природа. Отац слободно рађа Сина и исходи Светог Духа.Наравно, то чини Отац из своје Божанске природе, али није природа та која сама посеби рађа Сина и исходи Духа, већ личност Оца и његова слобода. Колико год секретали уназад, тражећи први узрок постојања у Богу, не можемо даље од Оца. Отац

је први и он је узрок Сина и Духа. Оно што је, дакле, прво у Богу то је Личност Оца, ане безлична божанска суштина, природа.

Бог Отац је слободна личност и као личност је узрок постојања Бога као

Св.Тројице (као и божанске природе) тако што ту своју слободу постојања каоличност, као Отац, изражава као љубав, на тај начин што Он вечно рађа Сина иисходи Светог Духа. Ако пак прихватимо да Бог вечно постоји и јесте Отац зато штослободно рађа Сина и исходи Светог Духа, онда су и Син и Дух вечни, тј. савечни суОцу, односно, онда је јасно да Бог постоји на основу своје слободе. На овај начин Бог

је у исто време Један и Тројица, Отац, Син и Дух и његова слобода се изражава као љубав, као заједничарење личности. Другим речима, у Богу се постојање и слободапоистовећују.

Божанска природа, дакле, није то што јесте сама по себи, тј. узрок њеневечности, њеног вечног постојања, није у њој самој већ у Личностима Св.Тројице укојима постоји и њиховој слободи. Тачније речено, узрок постојања божанске природеи начина на који она постоји, тј.Св.Тројице јесте Отац и његова слобода која сеизражава као љубав, тј. тако што Он вечно рађа Сина и исходи Светог Духа. Та везаОца, тј. однос са Сином и Светим Духом, истовремено га чини вечно постојећим ивечним Оцем. Јер, Отац је Отац зато што има Сина. Ако нема Сина, није Отац (Св.Григорије Богослов). Исто је и са Сином и Духом: они јесу то што јесу у односу, узаједници са Оцем.

Тај конкретни начин постојања Бога као личности, по учењу Св. ГригоријаБогослова јесте "однос". Ово објашњава Св. Григорије на тај начин што поставља

питање: име Отац, мислећи на Бога Оца, шта означава: суштину или енергију? Нитисуштину, нити, пак, енергију, одговара он, већ "однос" и то у каквом односу стоји саСином. Другим речима, Бог је Отац, једна конкретна личност, у односу, у заједнициса Сином. Ако нема Сина, нема ни Оца.

Однос, или заједница, тј. личност, зависи, такође, од слободе сваке личности иначина на који изражава слободу. На основу тога се личности Св. Тројице разликујумеђу собом. Бог Отац је Отац зато што своју слободу изражава као љубав према Синуи Светом Духу. Та слобода Оца, која се изражава као љубав према Сину и Духу,изражава се рађањем Сина и исхођењем Светога Духа. Речју, Бог Отац пројављује својуслободу, тј. љубав, на два начина: рађањем Сина и исхођењем Светог Духа. Бог Синкао личност је различит у односу на Оца и Светог Духа због тога што своју слободуизражава као љубав према Оцу, што црпи свој идентитет из заједнице са Оцем, тј.





13

зато што се рађа од Оца. Бог Свети Дух разликује се од Оца и од Сина због тога штосвоју слободу изражава као љубав према Оцу, тј. исходећи од Оца.

Будући да Отац слободно рађа Сина и исходи Светог Духа, као и да се Син

слободно рађа од Оца, а Дух Свети слободно исходи од Оца, у противном Син и Дух бибили створења, а не Бог, Бог је онтолошки слободно биће, тј. постоји као апсолутнослободно биће зато што је личност, односно зато што је Св.Тројица. Ту своју слободупостојања као личности, међутим, Бог Отац, Син и Дух изражавају као љубав једнеличности према другој, Отац рађајући Сина и исходећи Светог Духа, а Син и Дух рађајући се, односно исходећи од Оца. Божанске Личности не изражавају својуслободу постојања ни на који други начин осим као љубав према другој личности,Отац према Сину и Светом Духу, Син и Дух према Оцу. Син и Дух, такође, стоје узаједници љубави, али њихова заједница с Оцем даје им вечно постојање и личниидентитет. Зато што је Бог Отац једини узрок постојања у Богу.

Бог је, дакле, нестворен, што значи да Бог сам хоће и постоји и ту своју слободуизражава као љубав, тако што је СветаТројица заједница личности.


1. Објасни по чему се разликују човекова и Божија слобода.2. Зашто се слобода створених бића, односно човека, изражава као избор?

3. На који начин је Бог истовремено Један и Тројица?

4. Како Бог Отац изражава своју слободу? Зашто Бог постоји као апсолутнослободно биће?

5. Објасни циљ стварања света и човека.

О с т в а р е њ е ч о в е к а к а о л и ч н о с т и

Као што је већ напоменуто, човек не тежи само томе да по природи жививечно. Он жели пре свега да постоји вечно као непоновљива личност. Ове две тежњечовека не могу се раздвојити, зато што личност не може да постоји без природе, алисе оне могу јасно разликовати. То показује чињеница да иако је човек понекадубеђен у то да ће природа која га окружује постојати вечно, као и да ће његова,

људска природа, постојати вечно кроз постојање људске врсте, он ипак сматранајвећом трагедијом то што он умире. На овај начин се пројављује тежња човека давечно постоји не само његова природа, већ и он као личност, као непоновљиво биће.Но, на који начин може човек то и да оствари?

У нашем случају, будући да смо ми створена бића, наша суштина, тј.постојање, претходи нашој слободи. Ми смо прво створени, прво постојимо, а потомодлучујемо да ли ћемо да постојимо или не, и на који начин ћемо да постојимо. Ово

је, дакле, озбиљна препрека на путу човека да постане онтолошки слободно биће,односно да се његова слобода истовремено изражава и као постојање. Међутим, акоимамо у виду да постојање човека као и целокупне створене природе зависе одњиховог слободног јединства с Богом које почиње овде у историји, а завршиће се,тачније, оствариће се у есхатону када Господ поново дође и када буде васкрсење





14

мртвих, онда је јасно да и човеково постојање зависи од његове слободе. Ако човекслободно зажели да има заједницу с Богом, онда он слободно себе рађа за вечниживот који ће се остварити у будућности кад Господ сиђе у свет. Зато је човек, сад иовде, икона Божија, тј. икона јединства с Богом у Христу, што ће се као истина

догодити на крају историје, кроз други Христов долазак и васкрсење мртвих. Другимречима, човеково вечно постојање као личности, пре свега, зависи од њега самог ињегове слободе.

С обзиром на то да је пре свега Бог личност и то у заједници слободе с другомличношћу, Оца са Сином и Духом и Сина с Оцем и Духом, и човек је личност затошто је створен слободним, по икони Божијој. Сви људи су личности у односу нанешто или неког. Ја , као појам за личност, постоји само у односу на Ти . Без тога Тине постоји ни Ја. Лични идентитет једне личности, међутим, извире из оног односа,тј. везе која је најважнија за једну личност. Ако човек остварује заједницу с једним

другим бићем које је по себи пролазно, а не са Богом, онда и његов лични идентитетпостаје пролазан. Траје онолико колико траје и то биће из кога извире његовидентитет. Зато човек, да би постао вечна личност, треба да оствари заједницу сБогом као вечном личношћу. То показује и сам Христос када се као човек предстрадање, односно то је сама суштина страдања, одриче своје слободе, свога Ја ипредаје Богу (Мт 26, 39). У том одрицању из љубави према Богу Оцу Исус Христоспоказује да је Син Божији и да се његова људска воља поистовећује с Божијом вољом,тј. људска воља се обожује.

Будући да се Бог, сад и овде у историји, једино пројављује кроз своју икону а то је човек, што је и Христос као Син Божији показао поставши човек, остварење

заједнице с Богом у ствари је остварење заједнице с другим човеком. Та заједницатреба да буде не по природи и на основу природе, већ на основу слободе зато што јеслобода, односно личност, икона Божија у човеку, а не његова природа. Остварењезаједнице човека с другим човеком по природи није остварење заједнице с Богом,већ са створеном природом. Отуда се та заједница остварује у Цркви кроз подвигкоји значи, пре свега, одрицање од свога Ја, од своје воље, излазак из себе иостварење заједнице с другом личношћу, тј. подчињавање своје воље вољи другогкао Божијој вољи, али не по природи, нити ради природног сједињења, већ наоснову слободе. На овај начин, кроз подвиг, остварује се заједница с другим као сБогом и та заједница постаје Црква, заједница слободе, љубави и зато је Црква икона

будућег Царства Божијег.

Циљ стварања човека јесте, дакле, да човек буде спона, веза, личност која јеносилац постојања целокупне створене природе и то на основу слободе, односноостварујући слободно заједницу с Богом у Христу Сину Божијем као извором свогапостојања одрицањем од своје воље, а истовремено, на основу те заједнице, да човекпостоји као личност, као апсолутно и непоновљиво биће. Створена природа не можеживети вечно ако се не сједини са Богом, а то сједињење се може остварити јединопреко човека и његове слободе. У томе је сав смисао и циљ стварања човека каослободног бића.

Истовремено, човек би се кроз одрицање од своје воље уподобио вољи Божијоју личности Христовој. Исто онако као што се људска воља, кроз одрицање од оногашто човек жели ради остварења онога што жели Бог, уподобила Божанској у Исусу





15

Христу (уп. Мт 26, 39). У личности Сина Божијег, преко човека, сва створена природадошла би у заједницу с Богом и постојала би на начин на који постоји и Син Божији.Јер, у личности Сина Божијег, Христа, створена природа била би у заједници с БогомОцем преко човека и постојала би као што постоји Син, који је то што јесте

захваљујући вечној заједници слободе с Оцем. Другим речима, на овај начин би сеостварила Тајна Христова коју је Бог имао у плану и пре него што је створио свет ичовека, а човек би у Христу постао Син Божији по благодати. Ово је могло да седогоди једино уз слободан човеков пристанак.

Човекова слобода, међутим, у односу на прихватање заједнице с Богом, одсамог почетка је укључивала и могућност да човек одбије заједницу с Богом. У овомеи јесте сва тајна слободе створених бића. У слободној заједници с Богом у Христу,међутим, човек би постао син Божији као личност, по слободи, а не по природи. Поприроди би остао створен. У случају одбијања заједнице с Богом, човек би и себе и

природу осудио на пропаст. Бог, међутим, то није желео и није очекивао. Бог јежелео и очекивао да човек слободно прихвати заједницу с Њим и да тако жививечно, усиновљен Богу, односно као Његов Син.


1. Чему тежи човек као икона Божија?2. Објасни шта је то личност.

3. На који начин човек може да постане вечна и непоновљива личност?4. Објасни на који начин Бог постоји као личност.5. Зашто човек треба да има заједницу с другим човеком да би постао личност и о

каквој је врсти заједнице реч?

П р ви ч о в е к Ад а м ј е о д б и о д а ИМА ЗАЈЕДНИЦУ с Бо г о м

Уместо да остане у заједници с Богом и да следи његове заповести, којима јеБог хтео да види слободни човеков пристанак у остварењу свога плана о творевини,да се она слободно сједини с Богом и живи вечно, човек је одбио, односно, прекинуозаједницу с Богом. Одбио је заједницу с Богом коју му је прво Бог понудио.То је

учинио кроз слободно одбијање послушности Богу одбацивши његову заповест. Јерзаповест Божија, да човек не једе од дрвета познања добра и зла, имала је за циљ дапреко ње човек пројави своју слободу: или ће остати у заједници с Богом крозслободно подчињавање своје воље Божијој и имати живот вечни, или, пак, неће штозначи да ће умрети. Сам по себи, плод забрањеног дрвета није се нимало разликоваоод других плодова да би имао у себи неку магичну моћ која даје живот. Суштиназаповести је била, не у плоду као таквом, односно у јелу, већ у томе како ће и на којиначин човек пројавити своју слободу у односу на Бога (уп. 1Кор 8, 8 -13), или ће сеприклонити природи и остати то што је и природа, смртан, или ће се приклонитиБогу, који је једини извор живота и постати бесмртан.

Први човек је, дакле, одбацивши Божију заповест, пројавио своју слободунегативно у односу на Бога. Није хтео заједницу с Богом. Будући да му је Бог

предочио да ће умрети ако га не послуша, ако неће заједницу с Њим, одбивши





16

заједницу, човек је остао смртан. Поистоветио се са природом која је била смртна посеби, тачније, одвојио је створену природу од Бога и затворио је у себе самог градећисам од себе Бога, без заједнице слободе с Богом. Ово је човек учинио са циљем дапостане Бог. Човек као слободно биће, као икона Божија, тежио је, као што смо већ

рекли, да постане Бог.

Међутим, уместо да постигне жељени циљ, промашио је, односно погрешио јеи остао је смртан и он и нова бића која је рађао. Зато су св.Оци грех назвалипромашајем (на грчком амартиа што значи грех као промашај постављеног циља).Човек је имао назначење да постане Бог, али у заједници, у јединству с Богом, а неодбацујући Бога и сједињујући се са природом и себе градећи богом.

Прва и најтрагичнија последица греха првог човека јесте, дакле, смрт. Послегреха, човек као личност изједначио се са природом тиме што је постао индивидуа,независан у односу на Бога, тј. природа у човеку је постојала на начин каква је она.

Уместо да човек као личност у заједници с Богом учини да природа постоји набожански начин у личности Сина Божијег, тј. да се обожи, што значи да превазиђесмрт и живи вечно кроз личну заједницу човека с Богом, човек се спустио на нивоприроде - пао је и почео је да живи по законима природе који су водили у смрт.Човек је постао смртан. На овај начин човек се изједначио са осталим створенимбићима.

Последице пада првог човека по природу биле су те да је природа изгубила могућност да преко првог човека Адама превазиђе своју смртност и постанебесмртна у заједници с Богом. Зато што то јединство с Богом није могла да постигнестворена природа сама по себи, већ само преко човека, пад човеков значио је падцелокупне природе.

И поред тога, човек није престао да буде икона Божија, тј. личност. Слобода,односно икона Божија у човеку, која га је упућивала на вечност, чинила га јетрагичним бићем зато што је он сам, независно од Бога, био немоћан да кроз овајприродни начин живота и оствари ту вечност. Тако је човек створио један зачараникруг у свом постојању: што се више удаљавао од Бога и био као индивидуа независанод Бога и привидно на тај начин слободан, све се више поистовећивао с природом ињеном нужношћу постојања. Што се више служио природом и размножавао сежелећи да на овај начин достигне бесмртност, све је више умирао. Што је више кроз

природу и користећи природу хтео да буде срећан и вечно, слободно инепоновљиво биће, све је бивао несрећнији и трагичнији. Што је више хтео да будеБог без Бога, све је више личио на животиње и остала створена бића, док га на крајусмрт није потпуно брисала поистовећујући га са безличном природом.

Одвојивши створени свет од Бога, човек је сам себе учинио богом у односу настворени свет. Као слободан, хтео је да сав свет подчини себи као богу, али га је на тајначин само уништавао. Кроз уништење природе управо је уништавао и самог себе.Другим речима, уместо да принесе и сједини природу с Богом, човек је природупринео себи и себе прогласио за Бога на тај начин што је искључио Бога из свогпостојања и све своје постојање свео на борбу против природе и њених закона уциљу осигурања своје слободе и подчињавања природе себи. Кад год није успевао тода постигне, односно кад се природа показивала јача од човека, тада је човекобожавао природу, тј. у њој је видео Бога који се бори против њега. На тај начин је





17

створено идолопоклонство, али и мржња човека према природи због тога што јечовек мислио да му свако зло управо долази од ње. Речју, падом је човек кренуопутем коначног уништења природе, али и самоуништења.

Смрт човека и сво зло које се касније догађа у свету после одбијања заједницечовека с Богом није казна Божија човеку због непослушности, нити је природа билазла по себи, већ је последица прекида заједнице створене природе с Богом. Створенаприрода је по себи смртна зато што је створена ни из чега. Падом човековимприрода је само пројавила своју смртност у човеку, односно човек се поистоветио сасмртном природом и постао је смртан. Другим речима, зло и смрт су последицепогрешно изражене човекове слободе, а не освета природе. Природа и сама очекујеспасење од човека. Уместо да се слободно сједини с Богом, човек је својом вољом,својим слободним избором, прекинуо заједницу с Богом и остао смртан тиме што јепрекинуо заједницу створене природе с Богом.


1. На који је начин први човек прекинуо заједницу са Богом?2. Објаснити суштину Божије заповести коју први човек није испунио.3. Зашто су свети Оци Адамов грех назвали промашајем?4. Која је прва и најстрашнија последица греха првог човека?5. Шта су биле последице Адамовог греха по целу природу?6. Да ли су зло и смрт природне последице, или су последице погрешне употребе

слободе од стране човека?

П ОСЛЕ ГРЕХА ПРВОГ ЧОВЕК А БОГ ЈЕ ПРОМЕНИО НАЧИН ОСТВАРЕЊА СВОГ

ЦИЉА О ТВОРЕВИНИ, АЛИ НЕ И САМ ЦИЉ

И поред одбијања првог човека да сарађује с Богом у остварењу бесмртностиза створену природу у њему, кроз слободну заједницу с Богом, Бог није одустао одсвог првобитног плана. Тајна Христова као сједињење створене природе кроз човекаса Богом Логосом, који би се на тај начин оваплотио а човек и цела створена природау Њему обожили, остала је и даље као циљ Божији о свету. Бог није хтео да допусти

да се његова творевина врати у ништавило. Да би Божија творевина постојала,међутим, није то могла другачије него да оствари слободну заједницу али поновопреко човека с Богом. Но пре него што почнемо опширније да говоримо о новомначину спасења творевине од смрти, да се укратко осврнемо на заповести Божије ињихово испуњење од стране човека у контексту спасења.

Наиме, утврдило се мишљење под утицајем теологије блаженог Августина, да је Бог казнио човека смрћу због тога што није испунио заповест. То мишљење наводина закључак да су створена природа и човек још на почетку били бесмртни, па кад јечовек погрешио, Бог га је казнио смрћу која дотле није постојала у створенојприроди. То даље значи да и превазилажење смрти може да се постигне просто

испуњењем заповести, а не и силаском Сина Божијег у свет и његовим јединством счовеком. Ово мишљење је створило претпоставке у западном богословљу да јеспасење етичке природе, а не онтолошке. Другим речима, спасење света и човека је





18

ствар Божијег свемогућства и састоји се у опраштању грехова људима од стране Бога,наравно ако се они покају, тј. то је ствар само људи који кроз испуњење заповестипостају савршени. Међутим, да ли је тако?

Ако је бесмртност створене природе плод Божијег свемогућства илиопраштања греха, зашто то Бог није учинио на самом почетку стварања, или пак, кадсе Адам после греха покајао и завапио Богу, зашто му није опростио грех и укинуосмрт и да тиме буде све опет у реду? Адам се после онога што је учинио покајао,горко је плакао и Бог је опростио Адаму грех, али тиме није могла да се превазиђесмрт у коју је Адам упао прекинувши заједницу с Богом. Спасење света од смртиније ствар испуњења или неиспуњења заповести и моралних норми од стране човека, илиопраштања греха одозго, од стране Бога, нити, пак, самоусавршавања човека, већсједињења створене природе с Богом у личности Сина Божијег (Св. АтанасијеВелики). То сједињење је требало да буде лично сједињење, у личности Сина

Божијег, које је подразумевало силазак Бога у свет и човеково одрицање од своје вољеради остварења Божије воље, тј. кроз слободно прихватање заједнице с Богом одстране човека. Падом човековим није уведена смрт у створену природу као да онадотле није уопште постојала. Створена природа је била потенцијално смртна и препада првог човека зато што је створена ни из чега. Смрт је могла да буде избегнутасамо кроз сједињење човека с Богом, што је Бог и планирао од самог почеткастварања. То се види пре свега из тога што је први човек створен као икона Божија.Пад првог човека показао је само да човек није хтео да пристане на такав планБожији о творевини, односно човек се није сложио с вољом Божијом која се тицалатворевине и њеног возглављења у Сину Божијем кроз слободни пристанак њега,

човека. Човек је имао свој план остварења бесмртности и то без Бога. Тачније, човек је хтео да постане бесмртан кроз сједињење са створеном природом и уз њену помоћ.Остваривши заједницу са смртном природом, међутим, човек је остао смртан. Смрт

је у природи после пада, од могућности постала реалност, односно после одбијањапрвог човека да оствари заједницу с Богом.

Да би се свет спасао од смрти, потребно је било да се та заједница успостави ито опет преко човека у Сину Божијем. Другим речима, потребно је било да се родинови човек, нови Адам, који ће бити Христос, Син Божији по личности, али ипотпуни човек по природи. Потребно је било да се спаситељ света, тј. нови човек,роди на други начин него што се рађају сви људи зато што је он Син Божији, Бог

који не добија почетак свога постојања као личност, преко рођења као човек, а какоби створена природа поново успоставила заједницу с Богом и била ослобођена одсмрти. С друге стране, пошто се смрт преносила природним рађањем, које је увеоАдам после пада, нови човек, да би био спаситељ света, требало је да се роди надруги начин. То значи да је Спаситељ, као нови човек, у моменту рађања каоличност требало да има заједницу слободе с Богом Оцем и Духом, односно СинБожији, рађајући се као човек, остварио би заједницу с читавом створеном природоми тако би свет опет успоставио заједницу с Богом у Сину Божијем, преко човека.

То, међутим, нико од људи који су се рађали на природан начин од мужа и од

жене, на начин дакле, који је последица пада првог човека, није могао да учини. Затошто су сви људи били смртни. Смрт се наслеђивала рађањем. Сви који се рађају одмужа и од жене, не само да наслеђују створену, смртну природу, већ су индивидуе, а





19

не личности. Њихово постојање као људи није плод заједнице с Богом, већ заједницеса смртним бићима, с природом. Сви људи рођени од мужа и жене смртни су затошто приликом рођења ступају у заједницу са смртним бићима, тј. израз су заједницеса смртним бићима. Први човек Адам, иако је био смртан по природи, као личност

је био у заједници с Богом и зато је он могао да буде спаситељ света. Када је пао,Адам је у ствари прекинуо заједницу с Богом и постао као личност смртан, зато што

је остварио заједницу са смртним бићима претпоставивши ту заједницу заједници сБогом. Самим размножавањем, човек као личност везује се за створену природу јер уњој тражи себи спасење од смрти. Рађање деце, међутим, не само да не доносиспасење од смрти ономе који децу рађа, тј. родитељима, већ и новорођену децу чинисмртним. Зато што и новорођена деца кроз природни начин рађања ступају узаједницу са смртним бићима и на тај начин не постају спона између Бога истворене природе, већ између створене и створене природе. Да би се ово избегло, тј.да нови спаситељ не буде као човек смртан, већ бесмртан, што значи да је у

заједници слободе пре свега с Богом, а не само са смртним бићима, тј. даистовремено буде човек по природи, да наслеђује, дакле, Адамову природу како бисе та природа спасла, није било другог начина него да Син Божији постане човек,како би се поново успоставила заједница творевине с Богом, и то опет преко човека.Јер, Син Божији је као личност у вечној заједници с Богом. Поставши човек, тј. крозузимање створене природе у своју личност, та природа би поново ушла у заједницус Богом, оно што је Бог и на почетку стварања хтео створивши човека по своме ликуи подобију. Зато је било потребно и једино спасоносно за створену природу да сеСин Божији роди као човек да би се у његовој личности поново сјединила тварнаприрода с Богом.

Другим речима, спасење створене природе, и пре и после пада првог човека, јесте у сједињењу Бога и човека, кроз слободан пристанак човека на то. Да Адам иније погрешио, опет би говорили о Христу, тј. о Тајни Христовој, јер је билонеопходно да се створена природа сједини преко човека с Богом, како би природаживела вечно. Тачније, да није пао, Адам би се кроз утврђивање себе у заједницу сБогом преобразио у Христа (Св. Иринеј Лионски).

Пад човеков је учинио да Бог промени начин остварења свог плана, тј. циља, ане и сам циљ. Уместо старог Адама који је одбио заједницу с Богом, Син Божији јепостао нови Адам и поново је успостављена веза између створене природе и Бога

преко човека. У чему се, међутим, огледа ова промена начина остварења ТајнеХристове у односу на првобитни начин?

Промена начина остварења Божијег плана о творевини јесте у томе што послегреха првог човека Син Божији је неминовно требало да прође кроз смрт да биспасао створену природу. Син Божији, поставши човек, или тачније Богочовек, нијепрестао да буде Бог, али је кроз оваплоћење постао смртан човек. Зато што је узеопалу природу са свим последицама пада у своју личност. Јер, реална последицагреха првог човека јесте да је човек постао смртан. И то не само да су Адам и Евапостали смртни, него сваки човек је смртан зато што природним рођењем наслеђује

смртну природу.Син Божији је требало да постане човек и да умре, ако је Бог и даље желео да

се створена природа спасе од ништавила. Христос је уместо да се са њим заврши





20

историја постао нови почетак, тј. икона истине која ће се остварити када Христоспоново дође, односно кроз васкрсење мртвих и коначно укидање смрти. Зато што уњему треба да се сједине сви људи који су рођени после Адамовог греха и као таквису носиоци створене природе, али су смртни.

И само оваплоћење Сина Божијег, међутим, није могло да се деси безпристанка човека. Зато што је човек требало да дозволи да Син Божији узместворену природу у своју личност јер је то била и његова природа, а не само Божија.Зато је Бог стрпљиво чекао да човек пристане на то, откривајући му на разне начинекако ће то бити и шта ће из тог догађаја, тј. из оваплоћења његовог Сина, произаћиза створену природу. Никад, међутим, није хтео ни на који начин да укине човековуслободу и да га на то примора. Јер, човек је личност, односно постаје бесмртналичност, само кад слободно, из љубави, неприсиљен ничим, остварује заједницу сБогом као другом личношћу.

Слобода Божија према човеку је, међутим, наводила човека да се колеба и дабуде неверан Богу, чак и да одриче Његово постојање, зато што је он живећи поприроди и сагласно природним законима, све мање био слободан у свом постојању.Бојећи се смрти, тј. да се не изгуби, човек је све више бесмртност и своју сигурностпостојања тражио у својој природи и њеним законима који су му на први погледизгледали једино сигурни и зато је пријањао уз њу и уз оно што му је природнорађање и размножавање доносило, док је Бог за њега био нешто неизвесно чега сеплашио. Зато је почео да природу проглашава за бога, да њу обожава и њој да верујеуместо Богу. Посматрајући природу, сматрао је да све оно што се у њој дешава, па исмрт, природни процес и да то у ствари и није смрт, него живот. С друге стране,

човек није престао да буде слободан, тј. икона Божија и као личност да тежи да будеонтолошки слободан, бесмртан. Зато је у својој смрти, која му се на први погледчинила као привидно природни процес, откривао страшну трагедију, ништавилокоје му прети. Зато је све више био свестан да природан начин, тј. природноодржавање живота, не доноси човеку живот него смрт, и да је на крају и природаугрожена ништавилом, што га је, опет, терало да тражи Бога изван природе и да се уЊега узда како би превазишао смрт.


1. Шта је остао трајан Божији циљ кад је реч о свету који је створио?2. На који је начин, после Адамовог пада, Бог остварио свој план о творевини?3. Објасни зашто је било спасоносно за створену природу да се Син Божији роди

као човек.4. Зашто је Син Божији морао неминовно да прође кроз смрт да би спасао природу?5. На који је начин једино било могуће да се оствари Тајна Христова?





21

СТАРОЗАВЕТНА ПРОРОШТВА О ТАЈНИ Х РИСТОВОЈ

Бог је на разне начине објављивао људима циљ због кога их је створио, тј. ТајнуХристову. Уз то откривао је и нови начин остварења тог циља - оваплоћење СинаБожијег као новог Адама и његову смрт, што је уследило након одбијања првог

човека Адама да он буде посредник између створене природе и Бога, и што јетребало да свој творевини донесе избављење од смрти. Откривење ове радосне тајнеза творевину попримило је конкретне изразе у избору Аврама и благосиљању уњему једног читавог народа, потомака Аврамових (1Мој 12). Аврам и догађаји изњеговог живота били су праслика Христа, његовог живота и спасења света у Христу.Избор Аврама, као и догађаји везани за Аврамов живот, догодили су се на Божију

иницијативу, али уз слободан Аврамов пристанак.Избором Аврама и благосиљањем у њему јеврејског народа, у коме ће се јавити

Месија, оваплоћени Син Божији и Спаситељ света, почела је припрема људског родаза остварење Божијег плана о свету. Читава историја изабраног народа Божијег доХристовог доласка говори о тој великој Тајни Христовој. Такође, та историја на разненачине указује и на који начин ће се збити Тајна спасења света у Христу. Оно,међутим, што произлази као закључак у односу на Аврама и да је он прасликаХриста спаситеља јесте одрицање Аврама од своје воље и испуњења воље Божије.Другим речима, то је оно што је требало да уради и први човек а није, а што ће секасније показати у пуноћи и у самом Христу. Међутим, Аврам није Христос јер само

његово рођење од мужа и жене одвајало га је од Бога, тј. чинило га је смртним, ињему самом био је потребан спаситељ. Речју, човек сам својим силама, па макар тобио и тако велики и праведан човек као што је био Аврам, није могао да спасе светод смрти. То је једино могуће у Христу Богочовеку.

Пророци су објављивали да ће девојка затруднети и да ће родити Сина који ћесе назвати Син Божији (Ис 7, 14). Говорили су и о његовој смрти и васкрсењу, као и отоме да ће Месија бити глава и вођа многих који ће се сабрати око њега. Све је тозаписано у Св. Писму Старог завета.

Старозаветна историја, међутим, својим типовима и прасликама Тајне Христове,

указује на то да ће Месија бити човек, из племена Давидова, али не само обичанчовек. Христос или Месија имаће и атрибуте Божанства. Он ће бити Син човечији, који ће установити Царство Божије на земљи и судиће свету (Дан 7, 13 и даље). Јер,судија света је по јеврејском схватању могао да буде једино Бог. Другим речима,Стари завет најављује Месију као Богочовека.

Читава историја изабраног народа Божијег, у контексту спасења света одсмрти, кроз оваплоћење Сина Божијег, указује на то да Бог не врши насиље надчовеком. Чак и кад је у питању тако велики циљ, као што је спасење човека од смрти,Бог апсолутно поштује људску слободу.


1. На које је све начине Бог објављивао људима циљ због кога их је створио?





22

2. Шта је значио избор Аврама и благосиљање јеврејског народа?3. Шта је Аврам показао својим животом у односу на Христа чија је он праслика?4. Зашто Аврам није спаситељ света, односно Христос?5. Какав је требало да буде Христос?

6. Које су све старозаветне праслике Тајне Христове?

Н ОВОЗАВЕТНА СВЕДОЧАНСТВА О ТАЈНИ Х РИСТОВОЈ

Хришћанство се темељи на историјској личности Исуса из Назарета и надогађајима који су део живота те историјске личности. Исус Христос, син Марије која

је била заручена за Јосифа, родио се за време Цезара Августа (31. г. пре Христа - 14. г.после Христа) у Витлејему Јудејском. Био је распет на крсту и умро "за време Понтија

Пилата" и васкрсао је "трећега дана". Христова личност се, дакле, дефинише уСветом Писму Новог завета на основу догађаја везаних за његов живот, као што су:рођење од Марије Дјеве, страдање на крсту и васкрсење из мртвих.

Да је Исус Христос био човек као и ми, у то нико није сумњао. Исус изНазарета, међутим, није био у очима својих савременика обичан човек. Многи су гасматрали пророком, односно неким од старих пророка који се поново појавио уњихово време, или Месијом. О томе нам сведоче како јеванђеља и остали текстовиНовог завета, тако и други историјски извори из онога времена. Његови ученици,пак, сматрали су га Сином Божијим, Месијом, Спаситељем света, чије је рођењенајављивано још у Старом завету.

Кад говоримо о Исусу Христу, о томе ко је Он на основу сведочанстава изНовог завета, не можемо а да не узмемо у обзир две чињенице које се међу собомпреплићу: а) историјске чињенице и б) веру првих хришћанских заједница у ИсусаХриста као Месију и Спаситеља света. Сведочанства, односно јеванђеља, која описујуличност и живот Исуса Христа, нису обична биографска дела, већ су она прожета ивером првих хришћана у вези са личношћу Господа Исуса Христа. У та сведочанстваможемо убројити догађај рођења Христовог, дела која је Христос чинио, смрт, апосебно догађај васкрсења Христовог после кога су јеванђеља и написана. Поредњих, на сведочанство првих хришћана да је Исус из Назарета Христос, Месија иСпаситељ света, утицала су и пророштва о Месији записана у Светом Писму Старогзавета. Сви догађаји везани за Христов живот, а посебно његово рођење од девојке(Марије), његова смрт и васкрсење из мртвих, подударали су се са пророштвима оњима записаним у Св. Писму Старог завета. У јеванђељски опис Христове личностиуткана је, такође, и вера његових ученика у оно што ће се на крају историје догодитиса светом, а то је други Христов долазак у сили и слави, свеопште васкрсење мртвих и суд свету.

На основу досад реченог можемо разумети зашто су само апостоли и осталиследбеници Христови у Исусу из Назарета видели обећаног Месију, Христа, који једошао да спасе свет од смрти, а не сви савременици Христови. Вера је исто толико

важна као и саме историјске чињенице за идентификовање тих чињеница. Ту веру уИсуса Христа као Месију предали су апостоли и нама, као и потоњим генерацијама.





23

Погледајмо изблиза ове догађаје из живота Исуса Христа у контексту ТајнеХристове, тј. у контексту онога што смо досад говорили о спасењу света од смрти.


1. Ко је Исус Христос?2. Наведи новозаветна сведочанства о личности Исуса Христа.3. Објасни зашто су апостоли и остали следбеници у Исусу из Назарета видели

обећаног Месију.

Х р и с т о в о р о ђ е њ е

Син Божији је постао човек, тј. родио се од Марије девојке посредством Светог

Духа. По речима апостола: "Велика је ово тајна побожности, Бог се јави у телу" (1Тим3, 16). Зато што је преко човека требало да се оствари спасење творевине.

На основу сведочанства Јеванђелисте Луке (Лк 1, 26-38), догађај рођењаХристовог с којим почиње Тајна Христова догодио се посредством Светог Духа, уз слободни пристанак Марије Дјеве. Да је Богородица Марија слободно пристала да родиХриста, указује на то разговор Пресвете Богородице са Божијим изаслаником,анђелом Гаврилом, који је Богородици јавио Божију намеру да она буде мати ИсусаХриста, Спаситеља света. "Како ће то бити, пита Богородица изасланика, кад ја незнам за мужа"? Након објашњења анђела Гаврила, да ће Дух Свети сићи на њу и да

ће је сила Вишњега осенити, каже: "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речитвојој".

Рођење Христово, дакле, није било наметнуто свету од стране Бога. Бог сесједињује са светом уз слободни човеков пристанак, оно, дакле, што је тражено и одпрвих људи, Адама и Еве. За разлику од Еве и Адама који нису прихватилизаједницу с Богом и тако осудили себе и целокупну природу на смрт, ПресветаБогородица је своју слободу пројавила као слагање с Божијом вољом, тј. као љубавпрема Богу и на тај начин је дошло до зачећа и рођења Сина Божијег као човека укоме су сједињени Бог и творевина, тј. дошло је до остварења Тајне Христове радиспасења света.

Други моменат у вези са рођењем Спаситеља јесте тај да је Исус Христос рођенод Марије Дјеве, без учешћа мужа. Христос се, дакле, као човек није родио као што серађају сви остали људи, од мужа и жене, већ од девојке. Овај моменат указује пре свегана то да Христос као личност постоји и пре него што се родио као човек, тј. да је онБог, односно Син Божији, који је постао човек. За разлику од нас који свој почетакпостојања добијамо онда кад се родимо и то постојање нам је дато од мужа и женекао смртних бића и зато смо и ми смртни јер смо одвојени од Бога, Христос се рађакао човек Духом Светим и од Марије Дјеве. Син Божији постоји и пре него што серодио као човек, тј. као личност је у вечној заједници слободе с Богом Оцем и Духоми у ту заједницу својим рођењем уводи и створену природу коју је добио од МаријеДјеве, односно поставши човек. Богородица није родила Исуса Христа само каочовека, већ и као Сина Божијег, јер он претходно постоји као Бог у односу на своје





24

рођење као човек, и зато је она Богородица. Посредством Духа, Марија рађа Христакао Богочовека, тј. Христос је и прави Син Божији и прави човек.

По учењу светих Отаца, приликом оваплоћења Сина Божијег, оваплотила се

личност Сина, а не његова Божанска природа. Да се оваплотила божанска природа,онда не би говорили о оваплоћењу само Сина, већ и Оца и Духа, јер су и они истеприроде са Сином, а њихова Божанска природа је нераздељива. Међутим, оваплотиосе само Син и то као личност, а не по природи. Личност је, међутим, као што смовидели однос, веза слободе са другом личношћу. Поставши човек, односно узевши усвоју личност и створену природу, Син Божији је, дакле, повезао створену природу сБогом Оцем и Духом.

Исус Христос је оваквим начином рођења, од Духа Светог и Марије девојке,постао први човек који је слободан од смрти, због тога што се смрт наслеђује управоприродним начином рођења, од мужа и жене. Христос је постао прави човек зато

што се родио од Марије Дјеве која је била човек као и сви људи и тиме је узео смртнуприроду у своју личност, али слободан од смрти зато што је рођен од Духа Светог,без учешћа мужа, што указује на то да је он као личност вечни Син Божији. Другимречима, Тајна Христова је сједињење Бога и створене природе на основу слободе, тј.у личности Сина, кога у свет уводи Свети Дух.

Исус Христос је једини међу људима који је без греха, не само због тога штоживећи као човек, није прекршио ни једну заповест Божију, већ пре свега због тогашто се није родио као човек, на природни начин, од мужа и жене. За разлику од наскоји смо грешни зато што смо рођени на природни начин (Пс 50, 5), Христос серодио од Духа Светог и девојке Марије. Ако узмемо у обзир чињеницу да смрт

једног бића почиње рођењем, а да је природно рођење у Св. Писму доведено у везу спрвородним грехом, онда су грех и смрт идентични. Природно рођење од мужа ижене је грех зато што оно што се роди јесте смртно. Грешни смо зато што смосмртни. Овде грех није етичка категорија, већ онтолошка. У овом случају грех је ипромашај постављеног циља. Јер, рађајући децу, људи желе да тиме постанубесмртни. Будући да се то не остварује овом праксом, то значи да су они промашилициљ коме су тежили, односно погрешили су. Јер грех је, као што смо већ видели,промашај циља, односно промашај да будемо вечна бића, да превазиђемо смрт. Зато,по речима Господа Исуса Христа, нико од људи који су рођени од мужа и жене неможе живети вечно ако се поново не роди водом и Духом.

Ово рођење Христово, или тачније, узимање створене природе у своју личност,догодило се посредством Светог Духа. Христос је рођен као човек од Духа Светог иМарије Дјеве. Дух Свети је тај, дакле, који уводи Сина Божијег као личност у свет, тј.сједињује створену природу с Богом слободно, у Христу, чинећи да и сама Богородицасвоју вољу подчини Божијој вољи и да и то буде плод слободе Пресвете Богородице.Речју, Тајна Христова, Христос је плод слободе, како Сина Божијег, тако и човека и тузаједницу слободе остварује Свети Дух. Син Божији је то што јесте као личност збогтога што је у заједници слободе с Богом Оцем. У ту заједницу, тј. у ту личност, уСину, Дух Свети уводи и створену природу, али истовремено чувајући слободу постојања, како Сина Божијег, тако и људске природе у Христу. Јер Син Божији,поставши човек, није престао да буде Бог, док се људска природа у Христу обожилане престајући да буде људска природа.





25

Међутим, људска природа у сједињењу с Богом, односно човек у Христу,посредством Св. Духа, од самог зачећа Христовог, почиње да се ослобађа закона који

је воде у смрт. Другим речима, Дух Свети делује тако на људску природу у Христушто је ослобађа њених закона створене природе, а то су: природне нужности

постојања, трулежност и смрт. Уводећи људску природу у заједницу с Богом, тј.сједињујући је са Сином Божијим, човек у Христу посредством Духа Светог ослобађасе закона смрти, што ће се најочигледније показати у васкрсењу Христовом. У томсједињењу, посредством Духа, Син Божији постаје човек као и сви ми, не престајућида буде у заједници с Богом Оцем која га и чини оним што јесте - Син Божији, али ичовек у Христу постаје Син Божији зато што је људска природа уипостазирана уСину Божијем и тако обожена.

Син Божији је постао човек, Исус Христос, не престајући да буде Бог. Другимречима, кроз слободну заједницу с Богом у Христу коју остварује Дух Свети, постоје

и божанска и човечанска природа као један и исти Син Божији. Јеванђеља сведоче отоме да Исус Христос једе, спава, плаче, радује се, тугује и на крају умире, чимепоказује да је истински човек као и ми, а у исто време лечи болеснике, изгони зледухове, васкрсава мртве и на крају и сам васкрсава из мртвих, дакле, чини нешто што

је својствено Богу и тиме показује да је он заиста Бог, Син Божији, да у њему човекпревазилази све ограничености створене природе.

Подсети се и одговори

1. Како је рођен Исус Христос?2. На који је начин Пресвета Богородица пројавила своју слободу?

3. Зашто је Христос прави Син Божији и прави човек?4. На који је начин Син Божији повезао створену природу с Богом?5. Зашто је Исус Христос прави човек, слободан од смрти и једини међу људима без

греха?6. На који начин Дух Свети делује на људску природу у Христу?

Х р и с т о с СТРАДА И УМИРЕ с л о б о д н о , ИЗ ЉУБАВИ п р е м а н а м а

Христос, Син Божији, постао је човек и умро је на крсту ради нас и ради нашегспасења зато што је први човек погрешио. Како ово треба разумети?

Постоји мишљење, произашло из јуридичког схватања спасења, да је Богказнио првог човека смрћу зато што је овај преступио његову заповест. У томконтексту, оваплоћење Сина Божијег, а посебно његова смрт, тумаче се као давањезадовољења повређеној правди Божијој. Овај одговор, тј. овакво тумачење,искључили су свети Оци наводећи као аргумент да Бог не жели смрт ниједном свомстворењу, а посебно не жели смрт човеку. Кад није желео жртвовање Исака одстране Аврама, већ је жртву човека заменио овном, разложно је запитати како можеБог желети смрт свога јединца Сина. Постојало је, такође, мишљење да је Бог Отац

дао свога Сина за жртву да би од Сатане, ђавола, откупио род људски. Ово су такођеодбацили Оци с образложењем да се на овај начин ђаво уздиже до божанства, што је





26

апсурдно (Св. Григорије Богослов). Ђаво је створење Божије и под Божијом јевлашћу, као и сва друга бића.

На основу учења источних светих Отаца Цркве, Син Божији је постао човек да

би принео свет Богу, тј. да би сјединио створену природу с Богом, уместо првогчовека, који је то одбио. Јер, без сједињења с Богом, уз посредништво човека,природа није могла да постоји вечно. На почетку стварања, Бог је возглавио природуу човеку који је њен господар (1Мој 1, 26), односно природа једино постоји у човеку ињен начин постојања зависи од човекове слободе, са циљем да се преко њега сјединис Богом. Одбивши заједницу с Богом, човек није испунио своје назначење од странеБога и учинио је да природа остане смртна, а наравно и он. Тачније речено, смрт јепосле греха првог човека постала од могућности реалност и ту реалност није могаода заобиђе ни нови Адам, Христос иако је истински човек.

Поставши човек, Син Божији је узео у своју личност створену природу да је

сједини с Богом. Истовремено је узео и последице које су настале после пада првогчовека, а те последице су пре свега трулежност и смрт, да би као човек сјединиоприроду с Богом. Зато га је његово оваплоћење као човека, ради сједињења створенеприроде с Богом, водило кроз страдање и смрт. Поред овога, овде се поставља још

једно питање, а то је: ако је Христос Бог, Син Божији како је онда могао да умре кадзнамо да Бог не умире, да је Он бесмртан по природи?

Иако је Христос као Бог био слободан од смрти, бесмртан по природи, он једобровољно умро из љубави према нама. Христос је умро ради нас и ради нашегспасења. Умро је као човек јер је имао у себи, у својој личности, и нашу смртнуприроду. На крсту, међутим, није умро обичан човек, већ Син Божији. Као што се

једино у личности манифестује, пројављује постојање природе, тако се смртстворене природе пројављује кроз личност Сина Божијег. У Христу је једна личност,Син Божији, али су две природе, Божанска и човечанска. Те две природе пројављујусвака своја својства, али кроз једну личност и у једној личности, Сину Божијем.Христова смрт је зато велика тајна која распиње људски ум и логику, јер је Христоскао Бог по природи бесмртан. Зато апостол Павле каже да је "Христова смртЈеврејима скандал, а Јелинима лудост". Како је то могуће да Христос умре ако је Бог?

Одговор на ово питање управо лежи у томе што је Христос Богочовек, потпуниБог и потпуни човек. Христос је, као Син Божији, као вечна личност, био слободан

од смрти. Као Бог, није морао да се роди као човек, ни да умре. Родио се као човек иумро је слободно, иако је по природи Бог, тј. бесмртан. Зато што начин постојањаприроде зависи од личности и њене слободе, односно божанска природа у Христу ињено постојање зависи од личности Сина Божијег, а не од ње саме, природа и непостоји сама, осим у једној конкретној личности.

Иако бесмртан по својој божанској природи, могао је да постане човек и даумре, зато што личност одређује постојање природе и њен начин, а не обрнуто.

Христос, као Син Божији, добровољно је узео смртну природу у своју личности на тај начин је постао савршени човек, у свему подобан нама, осим по греху.

Христос је као човек био безгрешан, зато што грех није саставни део природе, већ јеизраз личности, тј. грех је погрешно изражавање слободе, а он грех није учинио.Христос је своју слободу као личност увек изражавао као љубав према Богу Оцу. То





27

значи да је Он вечни Син Божији. Истовремено, Христос је и као човек, и својуљудску вољу изражавао као љубав према Богу Оцу, тј. истоветно као и својуБожанску вољу. И зато је Христос и као човек безгрешан. Јер, као што смо већ рекли,човек је створен слободним да се сједини са Сином Божијим преко силаска Сина у

свет и личног јединства с човеком, преко одрицања човека од своје воље и њенимподчињавањем Божијој вољи. Први човек је у моменту пада своју вољу супротставиоБожијој и постао је индивидуа, тј. одвојио се од Бога и поистоветио се са смртномприродом. У томе је био и његов грех. Христос је, као нови Адам, своју вољуподчинио Божијој вољи до те мере да је и умро на крсту зато што је то била вољаБога Оца. Зато што је спасење творевине поново морало да дође од човека, како је тоБог зажелео на самом почетку стварања. Јер, без човековог пристанка и његовогслободног приношења створене природе Богу, што је уствари самоприношење,Тајна Христова се није могла остварити. Будући да је Бог створио природу иуипостазирао је, створио у личности човека, било је неизоставно потребно да опет

човек буде тај који ће посредовати у њеном сједињењу с Богом, али преко одрицањаод свога Ја, од своје воље, ради остварења воље Божије. Другим речима, требало јечовек у Христу да умре, да умре као индивидуа, да би се поистоветио са СиномБожијим. Но, о овоме ће бити опширније речи касније.

Христос, будући савршен као човек, тј. као безгрешан, могао је и да не умре.Јер смрт је плата за грех, а Христос није учинио грех. Христос је, међутим, умрослободно да би спасао све оне људе који су учинили грех, почевши од Адама и Еве.Христос је узео створену природу са нашим гресима, односно са последицама које сунастале због греха првог човека, а то су трулежност и смрт. Пошто је слободно узео у

своју личност смртну природу и на тај начин је та смртна природа постала Његова,истина је кад кажемо да је на крсту умро Христос Син Божији.

Истовремено је Христос, као Син Божији, тј. Друго Лице Свете Тројице, усмрти био и у гробу и на престолу с Оцем и Духом. Јер, као што смо већ рекли,Христос је потпуни човек и потпуни Бог. Као потпуни Бог, тј. као Бог по природи,Син Божији ни једног тренутка није својом природом одвојен од Оца и Духа. Пошто

је Син Божији, Христос је исте природе с Богом Оцем и Духом и та је природанераздељива. Као личност, као Син Божији, постоји као конкретно биће које серазликује од Оца и Духа, али његово постојање извире из заједнице слободе с БогомОцем као другом личношћу. Личност је израз везе, заједнице с другим и из те везе

она црпи своје постојање и свој идентитет. Друга личност за коју смо везани и за којусмо спремни и живот свој да дамо даје и нама лични идентитет. Када прекинемозаједницу с личношћу из које смо дотад црпли свој идентитет, мења се и нашаличност, односно умиремо као личност. То значи смрт личности, прекид заједнице.Христос је Син Божији будући да је свим својим бићем везан за Бога Оца. Ту везу саОцем Христос никад није прекинуо, од тренутка оваплоћења, па све до смрти.Напротив, Христос је постао човек из љубави према Оцу и умро је на крсту изљубави према Оцу, не желећи да се одрекне Бога Оца. Јер, то је била воља Очева, да се творевина спасе од смрти, а коју Син испуњава поставши човек, уместо човека који јето одбио. Да је Христос заиста Син Божији, јединородни од Оца, потврдио је и Отац

васкрснувши га из мртвих.





28

Христос је као Син Божији, као друго лице Св.Тројице, истовремено уприродној заједници с Богом Оцем и Духом, али је као личност конкретно, пунобиће. Захваљујући томе, могао је Син Божији да постане човек и да умре, а да тонема последице по друге две личности Св.Тројице, Оца и Духа. Јер, ни Отац ни Дух,

нису се оваплотили, нити су умрли, само се Син оваплотио и умро. Христос је,будући Бог, могао да постане човек и да умре, не престајући да буде Бог, тј. бесмртанпо природи, управо захваљујући личности, тј. слободи постојања, коју не одређујеприрода, него личност. У томе и јесте истина да је Христос Син Божији и Спаситељ света. Постао је човек и претрпео смрт, не престајући да буде Бог, Син Божији, али јеу томе и сва тајна слободе која се пројављује у Христу као његова неизрецива љубавпрема нама. Христос постаје човек и умире за нас и наше спасење апсолутнослободно, из љубави према нама. Христова жртва, тј. смрт за нас, има непроцењивувредност управо због тога што је Христос као Син Божији могао и да не умре, тј. и дане постане човек као ми, јер Христос као Бог нема потребе за нама. Ми се у том

случају не би спасли од смрти.

Христос умире као човек зато што је постао прави човек. Управо његова смртнајречитије о томе сведочи, тј. да је он прави човек. Христос умире и као Син Божији

јер је људска природа неодвојива од божанске. На крсту није умро обичан човек, већСин Божији! Христос је могао да умре, иако је био Бог по природи, тј. бесмртан, затошто начин постојања природе зависи од личности и њене слободе у којој природапостоји, а не од саме природе и њених својстава. Христос као Бог је слободналичност, и та слобода постојања омогућује му да изражава не само божанску силу,већ и немоћ, божанску жртву, божанску љубав која се огледа у његовом кеносису (жртви, поистовећењу са смртним човеком) ради нашег спасења. Све што ГосподИсус Христос чини и као Бог и као човек, то чини слободно - зато што хоће,показујући на тај начин да је потпуни Бог и потпуни човек. Као потпуни човекумире на крсту и лежи у гробу, док као Син Божији, као Бог, ни једног тренутка непрекида заједницу с Богом Оцем која га и чини Богом, Сином Божијим. Ту заједницуХристос не прекида ни у смрти као човек.

Христос је, дакле, и у свом постојању као човек слободан, хоће да се роди и зато се и рађа, умире зато што хоће да умре ради нашег спасења, за разлику од свих осталих људи којима је постојање дато, наметнуто, а самим тим и рођење и смрт су нужностза нас. То значи бити створен - да нам је постојање наметнуто мимо наше воље. Сви

који су рођени туђом вољом, од мужа и од жене, нису слободни у свом постојању.Будући да пре него што смо рођени не постојимо, својим рођењем нисмо слободникао личности. Наше постојање као личности у природном рођењу нам је наметнуто,зато што није израз наше слободе. Сваки човек природним рођењем наслеђује,односно добија природу са свим њеним последицама које су произашле из падапрвог човека, а то су, пре свега, смрт и трулежност. Природним рођењем као људиносимо смрт, тј. ништавило у свом бићу, мимо своје воље. Другим речима, ми каорођена бића од мужа и жене, наслеђујемо смрт и умиремо по природи, иако то нежелимо. И управо због тога, све што је створено, смртно је. (Зато бесмртност људиподразумева, пре свега, један нови начин рођења, утемељен на слободи онога који се

рађа и различит од природног начина, о чему ће касније бити речи.)





29

Христос је слободно, вољно, умро за спасење света, као човек и као Бог. УХристу је једна личност, која на исти начин изражава и божанску и људску вољу.Читав Христов живот на земљи, укључујући и његова страдања и крсну смрт,показује да све што Исус Христос чини, чини то слободно из љубави према Богу

Оцу. Христос је много пута говорио својим ученицима и онима који то нису били, да је он дошао на свет да испуни вољу Очеву. И да ништа не ради без воље Бога Оца. Чакиде и на страдање, и у смрт, испуњавајући вољу Очеву. Међутим, у Христу се и вољаљудска саображава Божанској вољи, тј. вољи Сина Божијег као Бога. То Христос исам потврђује пре него што ће поћи у смрт, од које се плаши као човек и тимепотврђује и да је потпуни човек, речима: "Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашумимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде"! (Лк 22, 42).

У Христу је једна личност, личност Божијег Сина, а две природе: Божанска ичовечанска. Та слобода људска се, међутим, после пада првог човека у Христу

изражава кроз смрт и страдање, дакле, на другачији начин него што би сеизражавала у првом Адаму да он није погрешио и остао смртан. Она би сеизражавала на позитиван начин, без примеса страдања и смрти. Но, и тада бисмоговорили о Тајни Христовој, да Адам није погрешио, јер би Адам био Христос прекосједињења с Богом. Но, Христологија тада не би имала ове трагичне елементе,страдање и смрт, које сада има.


1. Објасни зашто је Христос ради нас страдао и умро на крсту.2. Зашто је Син Божији постао човек?

3. Објасни зашто је Христос Богочовек - потпуни Бог и потпуни човек.4. Шта значи истина да је Христос вечни Син Божији?5. Чиме је све Исус Христос посведочио истину да је дошао на свет да "испуни вољу

Очеву"?

Х р и с т о в о в а с к р с е њ е

Син Божији је постао човек, Христос, зато што спасење створене природе може

да се оствари једино преко човека. Тако је Бог благоизволео да буде од самог почеткастварања света. Поставши човек, Син Божији је узео и све последице по људскуприроду које су призашле из пада првог човека. А то су пре свега смрт итрулежност. Пошто се родио као човек, дакле, Син Божији је узео смрт у својуличност и постао смртан. Тачније Христос је као човек умро ради спасења створене

природе.

Да је Христос, међутим, био само човек и остао у гробу, онда он не би могао дабуде спаситељ света. Јер, свет треба да се спасе управо од смрти. Својим васкрсењемХристос је показао да је потпуни човек, али и Син Божији и зато је Он јединиспаситељ света и посредник између Бога и све твари.

Бог Отац је Духом Светим васкрсао Исуса Христа из мртвих "трећег дана" одњегове смрти (Дап 2, 24. 32). Овај догађај су нам посведочили, пре свега апостоли





30

који су видели распетог и Васкрслог Христа (зато су они апостоли, Дап 1, 22), а затими други Христови ученици и савременици. Васкрснувши Христа из мртвих, БогОтац је потврдио да је Христос потпуни човек и јединородни његов Син, обећаниМесија и спаситељ света. Васкрсење Христово је темељ хришћанске вере у вечни

живот. По речима апостола: "Ако Христос није устао, онда је празна вера наша"(1Кор 15, 14). Зато што је смрт једини суштински проблем човека и створенеприроде, а она се превазилази само у заједници Бога и човека.

Васкрсење Христово нема своју тежину ако му није претходила његоваистинска смрт. А то може бити једино ако је Христос потпуни човек. Христос је,међутим, заиста умро као што умиремо и сви ми људи, с једином разликом да је онслободно умро; није морао да умре, али је то учинио да би нас спасао од смрти.Христову смрт су такође посведочили апостоли као очевици. Зато апостоли управоподвлаче то да је Исуса Бог подигао из мртвих. На тај начин се потврђује и то да је

Христос потпуни човек и да је заиста умро. У противном, да је Христос сам васкрсао,онда би и његова смрт била привидна, а не реална.

Христос није сам васкрсао из мртвих зато што је Бог по природи, већ га је БогОтац подигао из мртвих, из љубави. Ова чињеница указује на то да је постојањестворене природе, њено превазилажење смрти, израз заједнице слободе Бога и човека као личности. У противном, тј. да се васкрсење Христово темељи на његовојбожанској природи, онда, с једне стране Христос као Син Божији, као Бог поприроди, не би могао да реално умре, па тада не би ни васкрсао, а с друге, ми људи,будући да немамо божанску природу у себи, били бисмо осуђени на вечну смрт, тј.не бисмо могли никад да васкрснемо. Вечни живот би тада био израз природе, а не

израз слободне заједнице Бога и човека, што у ствари и јесте, јер то управо показујестрадање Христово, којим Христос као човек своју вољу поистовећује с Божијомвољом и васкрсење Христово, којим Бог Отац показује да је воља његова да створенаприрода живи вечно у Христу. Сва Тајна Христова заснива се на слободној заједнициБога и човека, односно на заједници љубави Бога и човека.

Ако је Христос заиста умро по својој слободи испуњавајући вољу Божију и акога је Бог Отац из љубави васкрсао, тада је његово васкрсење залог и нашег васкрсења.Као што је Бог подигао Исуса Христа Духом Светим из мртвих, тако ће и нас подићиако остваримо заједницу с Њим у Христу.

Делатност Духа Светог у васкрсењу Христовом показује да све што се дешаваса Христом, почевши од зачећа, рођења, страдања, па до васкрсења из мртвих, јестеизраз слободе, како Бога, тако и човека. Дух Свети обезбеђује да Христос као човек,иако се његова воља плаши смрти, ипак слободно саобрази људску вољу вољиОчевој и да пође у смрт ради спасења творевине. Исто тако Дух Свети посредује уваскрсењу Христовом и он је тај који по благовољењу Оца ослобађа Христа каочовека трулежности и смрти, преко сједињења с Богом. Својим животом, почевши одзачећа, рођења, па све до смрти и васкрсења, Христос показује да је човек као и ми,али и да је Син Божији, што значи да је створена природа у њему сједињена с Богом.Смртна природа, без обзира на то што је смртна, у личности Христовој, тј. преко

сједињења с Богом, постала је слободна од смрти, зато што је Христос као личностСин Божији, Бог. То ослобађање људске природе од смрти почело је од самогХристовог зачећа, од када је почело и сједињење створене природе с Богом, па кроз





31

читав живот и саму смрт и завршава се васкрсењем Христовим из мртвих. Зато што јесмрт створене природе процес који траје од рођења конкретног бића до саме смртии лежања у гробу, због тога је и њено ослобођење процес који траје од рођења доваскрсења.

Христос се после свог васкрсења јављао својим ученицима четрдесет дана досвог вазнесења на небо да би их уверио у истинско васкрсење, тј. у васкрсење тела. Отоме нам сведоче апостоли и јеванђелисти (Лк 24, 36-40). Јер, вечно постојање човеканије само у наставку живота душе, тј. духа, већ живот тела, васкрсење тела. На овајначин Христово васкрсење показује да је истинска победа живота над смрћу зачовека у васкрсењу тела. Јер, без тела нема ни човека, односно не може ни душа дапостоји. Оно, међутим, што чини постојећим и душу и тело човека нису силе ових природа, већ личност човека, тј. личност Сина Божијег која постоји једино узаједници слободе с Богом.

Оно што нам показују Христова смрт и васкрсење у контексту нашег спасењаод смрти јесте то да је превазилажење смрти за нашу створену природу плод љубави,заједнице слободе Бога и човека, односно Бога и нас као личности у Христу. УХристу, односно у Христовој личности, сви ми и читава творевина имамоотелотворену заједницу љубави човека с Богом, која никад неће престати. Управозато што је Христос као личност Син Божији, дакле, вечна љубав Божија, а сада, поњеговом оваплоћењу, и наша, ми имамо непрекидну заједницу с Богом. Зато јединипосредник који остварује непроменљиву трајну заједницу љубави између Бога иствореног света јесте Господ наш Исус Христос. То је показало Христово васкрсење измртвих. Зато ми људи, као слободне личности, једино у заједници са Христом и кроз

Христа, можемо да остваримо заједницу с Богом и да тако живимо вечно.

У Христу су Бог и човек сједињени нераздељиво, али и непроменљиво,несливено. Христос је постао човек никад не престајући да буде Бог, па ни у смрти.Зато је Христос једини који је посредник између створене природе и Бога у њеномспасењу.

И СУС Х р и с т о с к а о Н о в и Ад а м

Христос је нови Адам зато што је у њему целокупна природа поново нашласвоју заједницу с Богом. Оно што први Адам није учинио, учинио је Христос каоНови Адам. У Христовој личности створена природа постоји као савршен човек, тј.створена природа је обожена зато што је њен начин постојања личност СинаБожијег. Речју, Исус Христос је савршени човек зато што је његова личност личностСина Божијег. Зато је Господ Исус Христос једини посредник између створенеприроде и Бога. Створена природа и сви људи не могу имати заједницу с Богом иостварити бесмртно постојање осим преко Христа и у Христу који је постао човек.

Својим рођењем као човек и целокупним својим животом, као и својом смрћу,а пре свега својим васкрсењем, Христос је поставио нови почетак у историји света.

Христос је као човек своју слободу изразио као љубав према Богу Оцу и према целокупној творевини, показавши на тај начин нама људима да је љубав као заједница





32

с Богом извор бесмртности за нас и целу природу. То је потврђено тиме што је БогОтац Духом Својим васкрсао Христа из мртвих "трећега дана" од његове смрти.

Христос је и потпуни Бог, Син Божији, а не само човек. То је показао

целокупни његов живот на земљи, јер све што је чинио, чинио је слободно, "као онајкоји власт има". На крају то је показало Христово васкрсење из мртвих. Христос је итребало да буде Бог по природи, јер је на тај начин створена природа у Христусједињена са Богом. Само као Богочовек, Христос је једини посредник између Бога истворене природе и спаситељ света, тј. истинити, Нови Адам. На овај начин Христос

је постао икона нашег вечног постојања у есхатону када ће се догодити васкрсењемртвих и вечни блажени живот оних који су се сјединили с Христом.


1. Зашто је Христово васкрсење темељ хришћанске вере у живот?

2. Шта је све потврђено Христовим васкрсењем?3. На основу Христовог васкрсења објасни ослобођење људске природе од смрти.4. Објасни на који начин људи могу једино остварити заједницу с Богом и тако

живети вечно.5. Зашто је Христос нови Адам?6. На који је начин Христос изразио своју слободу?7. Објасни како је Христово васкрсење из мртвих показало да је он потпуни Бог, Син

Божији, а не само човек.

П ОСТНОВОЗАВЕТНА СВЕДОЧАНСТВА О ТАЈНИ Х РИСТОВОЈ

У вековима после Вазнесења Христа на небо, конкретно после масовног уласкаЈелина у Цркву, појавила су се различита мишљења у вези са питањем ко је Христос.Јелинско питање у вези са личношћу Исуса Христа, које је у овом периодупокренуто, јесте питање природе Исуса Христа. Будући да су за Јелине идентитет

једног бића, као и његово истинско постојање, зависили од тога шта је то биће поприроди, у овом периоду је постављено питање шта је Исус Христос по природи: Бог

или човек, или и једно и друго. Неки су сматрали да је Исус Христос само човек који је посебно обдарен од Бога зато што је он најсавршеније створење Божије, други, пак,да је он Бог, док су неки сматрали да је он и Бог и човек, тј. Богочовек.

На сабору у Никеји 325. г. Црква је дефинисала своју веру у Христа као СинаБожијег, супротно Аријевом погрешном учењу које је у Христу видело само човека,

али не и Сина Божијег по природи. Исус Христос је Син Божији, Бог по природи,који је рођен од Оца, пре свих векова. Исус Христос је исте суштине са Богом Оцемзато што је рођен од Бога Оца. Све оно што је рођено исте је природе са оним од кога

је рођено. Створено није што и рођено и зато оно што је створено није исте суштинеса оним који га је створио. У том контексту постоји разлика између онога што је

рођено и онога што је створено, односно између света и Христа који је Син Божији иБог по природи. Свет и људи су створени од Бога ни из чега и нису исте суштине с





33

Богом, док је Исус Христос рођен од Бога Оца и зато је исте суштине с Њим, тј. СинБожији, Исус Христос је такође Бог. Раван је Богу Оцу по природи.

У последње дане Син Божији је ради нас и ради нашег спасења постао човек,

родио се од Духа Светог и Марије Дјеве. Христос је постао човек као и ми, непрестајући да буде Бог.

Ово исповедање вере у Исуса Христа Сина Божијег, који је постао човек,оставило је без потпуног одговора питање: како онда верујемо у једног ГосподаИсуса Христа ако исповедамо да је Он и потпуни Бог и потпуни човек? Расправе којесу уследиле међу хришћанима после Првог Васељенског сабора обично су сезавршавале једнострано - или да је Христос само човек (Несторије и несторијанци)или пак да је само Бог (монофизити).


1. Ко је све и како покушао да одговори на питање ко је Исус Христос?2. На који је начин Црква дефинисала своју веру у Христа на сабору у Никеји?

У Х РИСТУ СУ д в е ПРИРОДЕ СЈЕДИЊЕНЕ У је д н о ј л и ч н о с т и

На основу учења Цркве, израженог на 4. Васељенском сабору (451. г. уХалкидону), Христос, или Тајна Христова, јесте нераздељиво и несливено јединствотварне и нетварне природе у једној Личности Сина Божијег - Исуса Христа. Св. Оци

овог сабора изразили су веру у то ко је Христос следећим речима: "Следујући светим Оцима сви једнодушно учимо и исповедамо једног и истог Сина Господа нашег Исуса Христа, савршеног по божанству и савршеног по човечанству, истинитог Бога и истинитог човека из душе разумне и тела, једносушног Оцу по божанству, и тога истог

једносушног нама по човечанству, по свему истог с нама али без греха; рођеног пре векова од Оца по божанству, тога истог рођеног у последње дане ради нас и ради нашег спасења од

Марије девојке Богородице по човечанству, једног и истог Христа, Сина, Господа, Јединородног, у двема природама несливено, непроменљиво, неразлучно, нераздељиво познатог, никако не укидајући разлику између природа због јединства, напротив, сачуваних својстава сваке природе које су се у једној личности и у једној ипостаси нашле, не као

раздељеног или растављеног у двема личностима, него једног и истог Сина Јединородног,

Бога Логоса, Господа Исуса Христа, као што су одозго о њему научени пророци и како је Он Господ Исус Христос нас научио и предао нам Символ (Вере) преко Отаца".

Овом исповедању вере у Господа Исуса Христа, који је једна личност али удвема природама, претходило је учење светих Отаца о личности и разлици измеђуличности и природе.

Наиме, свети Оци су у ранијем периоду, објашњавајући веру у Бога који јеЈедан, а у исто време Света Тројица, најпре направили разлику између личности иприроде. Личност указује на нешто конкретно, док се природа или суштина односина нешто што је опште. Личност, или ипостас, јесте начин постојања природе, тј.суштине. Бог је Св.Тројица, Отац, Син и Св. Дух, а све три личности имају истуБожанску суштину која је општа, заједничка Св. Тројици. Личности се разликују





34

међу собом као личности, али не и по природи. Тако, на пример, Марко је једнаконкретна личност, док појам "човек" указује на људску природу, односно на нештоопште. Личност и природа се разликују међу собом, али и сапостоје једна другој.Нема личности без природе, као ни природе која није у некој личности. Божанска

природа једино постоји као Отац, Син и Св.Дух. Такође, не можемо говорити опостојању човека, односно о људској природи, а да при том тај човек, тј. људскаприрода, није једна конкретна личност.

Иако личност и природа не иду одвојено, личност има онтолошку предност уодносу на природу. По учењу Цркве, личност чини да природа постоји, а необрнуто. Бог је пре свега Отац, тј. конкретна личност, а не безлична божанскаприрода. Отац је тај који чини божанску природу постојећом на тај начин што вечнорађа Сина и исходи Светог Духа. Колико год ишли уназад тражећи први узрок уБогу, не можемо даље ићи од Оца. Не постоји најпре једна безлична природа која

рађа личности, већ прво постоји Отац који рађа Сина и исходи Светог Духа, аливечно.

На сличан начин постоји и људска природа. На пример, кад говоримо опостојању људске природе, оно што њу чини да постоји, односно оно што је прво,

јесте личност. Не постоји прво гола људска природа из које се онда рађају личности,већ постоји личност која рађа друге личности и на тај начин чини људску природуда постоји у конкретним личностима. У нашем случају, пре нас постоји једналичност која нас рађа. Такође, и пре те личности постоји опет једна конкретналичност. Колико год ишли уназад, не можемо а да не дођемо до једне личности, доАдама, од кога се сви рађамо, односно до Бога као једне конкретне личности која

ствара Адама. Ми људи смо створена бића од стране Бога, али нисмо створени првокао безлична људска природа из које се касније рађају људи, већ је Бог створиоАдама као једну конкретну личност од кога се сви ми рађамо. Изван Адама, каоконкретне личности, не постоји човек, односно људска природа. Постоји само Богкао личност који ствара природу и Адама. Исто тако и у Богу не постоји божанскаприрода изван Бога Оца, Сина и Светог Духа. Међутим, од Бога Оца се рађају Син иДух. Личност је, дакле, носилац и узрок постојања природе.

Такође, личност карактерише слобода. Ми људи, сви смо исти по природи. То,међутим, на који начин ће постојати та природа у конкретној личности зависи одслободе сваке личности. На основу слободе, ми се разликујемо међу собом каоличности. Зато један човек може да ради нешто што други људи неће да раде иобрнуто. Другим речима, личност је начин постојања природе.

С друге стране, личност није оно што она ради, већ постоји једино у односу садругим, то јест њен вечни живот зависи од односа са Богом. Оно за шта смо везанидаје идентитет нашој личности.

Постојање личности подразумева заједницу слободе с другом личношћу, илиса стварима које нас окружују. Личност није индивидуа, не може да постоји сама, беззаједнице с другом личношћу, односно са другим бићем изван себе. Једна личност,

једнако је ниједна личност. Личност је по учењу источних светих Отаца веза. Ми смоличности у односу на заједницу, на однос који остварујемо са бићима и светом којинас окружује. Тако, на пример, ми постојимо у зависности од ваздуха који удишемо,од воде коју пијемо, од хране коју узимамо, од односа са другим људима итд. Само





35

једна веза је, међутим, та која нас чини личностима и која нам даје лични идетитет.Од ствари или личности с којом смо у заједници и којој претпостављамо све остале,тј. за коју смо у стању и свој живот да дамо, зависи и наш лични идентитет. "Ја" којекарактерише личност постоји једино у односу на "Ти". "Ја " без "Ти" не постоји, није

ја, није личност. Од тога с ким је у односу, зависи постојање и идентитет личности,тј. зависи ко је ко као личност. Веза која има пресудну улогу у одређењу једнеличности израз је слободе избора те личности. Без слободе, такође, не постојиличност. Само једна веза, један извор, може дати некоме лични идентитет. Ми каољуди смо истовремено у односу са многим стварима и људима. Међутим, оно илионај за кога смо спремни и живот свој да дамо одређује и наш лични идентитет.Другим речима, једна веза нас чини личностима, и то је она коју слободноизаберемо, док су друге везе за нас у другом плану.

Дакле, природа увек постоји у конкретној личности, не постоји сама за себе

безлична људска природа, док је личност начин постојања те природе као заједницаслободе, љубави са другим. У односу на другог за кога смо слободно везани, когаволимо, пројављујемо постојање своје природе као посебна личност. Природа јединопостоји у једној конкретној личности.

У једној личности истовремено може да постоји више природа. Примера ради,сваки од нас као личност има у себи духовну, материјалну природу, узима у себеразне минерале, органску и неорганску природу итд. Међутим, ради се о једнојличности која чини да све те природе постоје, односно све оне постоје у једнојличности, која је њихов начин постојања. Начин постојања свих природа зависи одличности у којој постоје, односно на који начин све те природе постоје, то зависи од

личности у којој се природе налазе. Природа је заједничка свим људима, док се људиразликују међу собом као личности.

Исус Христос је једна личност и то личност Сина Божијег, друга личностСв.Тројице, у двема природама: божанској и човечанској. Христос свој личниидентитет црпи из заједнице са Оцем. Он је вечни Син Божији зато што је у вечнојслободној заједници с Богом Оцем. Христос се као личност није променио ни послеоваплоћења. Христос је својим оваплоћењем остварио заједницу са створеномприродом и са људима. И он је почео да удише ваздух као и ми, да једе, да пије,остварио је заједницу с многим људима. Христос је, међутим, и даље остао узаједници слободе с Богом Оцем која га и чини личношћу, тј. Сином Божијим, ипоред тога што је постао човек, зато што је заједници са Оцем подредио све осталезаједнице.

Христова личност, која је Син Божији, чини да постоје и божанска ичовечанска природа у њему као једној личности, али реално не мењајући својаприродна својства. Та природна својства божанске и човечанске природе у Њемуизражавају се кроз једну личност и зато је Христос Један, Једна Личност. Христос каоБог лечи болеснике, васкрсава мртве, постаје невидљив за људе, док као човек једе,спава, плаче и умире. Божанска природа, постојећи у личности Сина Божијег,постоји као Син, као Бог, док човечанска природа постојећи у тој истој личности

Сина, чини да је Син Божији и потпуни човек, односно и она постоји као СинБожији.





36

Христос је, дакле, потпуни Бог и потпуни човек, тј. савршен Бог и савршеничовек, зато што у његовој личности постоје божанска и људска природа. Људскаприрода у личности Сина Божијег постаје обожена, тј. постоји на савршен начин, непрестајући да буде људска природа зато што њен начин постојања јесте личност

Сина Божијег. Људска природа, сва створена природа, у личности Сина Божијег непрестаје да буде то што јесте, створена природа, односно човек, само је њен начинпостојања сада савршен, божанствен. Постаје бесмртна, нетрулежна, захваљујућиличности Сина који је чини таквом. Како, међутим, Христос може бити потпуничовек ако је у њему само једна личност, личност Сина Божијег?

Природа нема своју личност. Личност није продукт природе. Сва природа јепо свом постојању дар Божији зато што ју је Бог створио ни из чега. Посебан дарБожији је, међутим, слобода којом је Бог даровао људску природу, на основу које јечовек икона Божија. Захваљујући тој слободи, човек је личност. Природа постоји у

једној конкретној личности, тј. у човеку, док једна личност може да садржи у себивише природа. Човек као личност садржи у себи више природа, али је увек једнаконкретна личност. У Сину Божијем постоје две природе: Божанска и човечанска.Човек, односно људска природа, за разлику од остале створене природе, обдарена јеод Бога слободом, слободном вољом. Као што смо већ рекли, постојање једнеличности, као и њен идентитет, зависи од односа који има личност са светом који јеокружује, тј. од слободног односа. "Ја"претпоставља једно "Ти" да би било то што

јесте - Ја. Без "Ти" не постоји ни "Ја" . Међутим, тај однос, односно с ким ће човекбити у односу, који и чини да постоји личност, зависи од слободе и тај други с којимсмо изабрали да будемо у односу, даје личности идентитет. Зато без слободе не

постоји личност, а чим смо у слободној заједници с неким, тај неки нам даје иидентитет ко смо. У моменту рађања човек улази у односе са светом који гаокружује, са својим родитељима, а ти односи га чине личношћу. У оквиру тих односа, човек је најпре везан за своју мајку и та веза га чини личношћу. Све дотле док

је та веза за човека најважнија, пресудна је за идентитет његове личности. Кадодрасте, човек мења и своје односе са светом и са својим родитељима. Та променаодноса чини да се и његова личност мења. Јер оно за шта је спреман и живот свој дада, то га чини личношћу. Ако и даље остане везан за мајку, он онда не мења ни својлични идентитет.

Христос је вечни Син Божији зато што је у вечној заједници слободе с Богом

Оцем. Исто тако је и Отац то што јесте у односу, захваљујући заједници са Сином иДухом. Тај однос према Богу Оцу Син није променио ни кад је постао човек. Тимешто је Христос узео људску природу са свим њеним својствима и са људском вољом,тиме што је постао човек, та људска слободна воља се сјединила са Божанскомприродом и њеном вољом у Сину нераздељиво и несливено. Христос као човекслободно изражава људску вољу, али на исти начин као и Божанску, остајући узаједници љубави са Богом Оцем, тј. подчињавајући и људску вољу својој божанскојвољи, не губећи при том своју људску вољу. Зато је Христос савршен човек. Људскавоља остаје у Христу непроменљивом, људском, али се изражава на исти начин као ибожанска воља у Христу. Другим речима, Божанска природа са својом вољом и

енергијом и човечанска природа са својом вољом и енергијом, сједињују сенераздељиво и несливено, због чега је и постало могуће спасење човечанске природе.Тако се две воље у Христу изражавају на исти начин, кроз једну личност и као једна





37

личност, Сина Божијег. И човек је у Христу постао Син Божији. Јер појам Син Божији, односно личност, израз је за везу, слободну везу и то с ким је Син у вези. Син Божији јеСин зато што је у заједници слободе с Богом Оцем. Људска природа је у Христу, уличности Сина Божијег, постала савршен човек. Другим речима, створена природа,

односно људска, усиновљена је у Христу, постала је Син Божији слободним својимпристанком захваљујући личности Сина, не престајући да буде то што јесте поприроди, односно створена. И то је оно што називамо обожењем људске природе уХристу.

Закљ учак

На основу досад реченог о Тајни Христовој, могли бисмо да закључимоследеће:

Тајна Христова је слободно јединство тварне природе с нетварном, у личностиСина Божијег. Тварна природа је постала савршен човек у Христу, Нови Адам, тј.обожила се толико, колико је Син Божији постао човек, тј. колико се Бог очовечио.Циљ стварања света је Тајна Христова.

Бог је створио свет, многе различите врсте бића и возглавио их је у човеку кога је створио на крају, по своме лику и подобију. То значи да је човек двојно биће. Имазаједницу с Богом и са створеном природом. То је учинио са циљем да се свастворена природа преко човека сједини с Богом и да на тај начин постане бесмртна,

да постоји вечно. Природа је створена ни из чега и зато је смртна. Може постатибесмртном једино у непрестаној личној заједници с Богом.

Заједница Бога и створене природе, да би створена природа остала то што јесте по природи, тј. различита у односу на Бога, а у исто време сједињена с Њим ина тај начин вечна, претпостављала је личну заједницу, заједицу слободе човека сБогом. У личној заједници Бога и човека, Бог и свет би били сједињени нераздељиво,али и несливено. У противном, ако би се Бог и створена природа сјединили наоснову природа, онда би створена природа као слабија ишчезла, нестало би је убожанској природи, или би мешањем настала нека нова природа. С друге стране,ако би постојала и најмања раздељеност између Бога и створене природе, ондастворена природа не би могла да постоји.

Да би се Бог и створена природа сјединили тако да свака од природа, иБожанска и створена, задрже своја својства и различитости, а да у исто време будунераздељиво сједињене, потребно је било да то сједињење буде сједињење на основуслободе личности, а не на основу природа.

Ово даље претпоставља да је Бог слободна личност, а не безлична божанскаприрода, која постоји на основу својих закона и својстава и на основу њих сеуједињује, или не уједињује, с другом природом. И само стварање света ни из чега,кога, дакле, уопште није било, па је у једном тренутку створен, претпоставља Богакао слободну личност која слободно одлучује да створи свет. Свет је такође, требалода буде слободан и да се слободно, из љубави, сједини с Богом. У ту сврху, Бог је накрају стварања створио човека по своме лику и подобију, тј. створио га је слободним,како би он сјединио свет, тј. своју природу с Богом. У тој заједници створена природаби превазишла своју смртност и у личности човека постала би бесмртна, постала би





38

син Божији по благодати, иако не и по природи. По природи би и даље остала тошто јесте, односно створена.

Будући да је то јединство створене природе и Бога у човеку постављено на

слободи човека, слобода је укључивала и могућност да се то јединство прекине, штосе и десило са првим човеком.

Будући да је човек створен, он, међутим, није могао да дође до јединства санеограниченим, невидљивим, недостижним Богом, какав је Бог по природи. Зато јебило потребно да почетна иницијатива у вези са сједињењем буде у Богу. То сепоказало у стварању човека по икони и подобију Божијем. С друге стране, да не бито јединство било наметнуто човеку, остављена је могућност да и човек сам жели то

јединство. Зато можемо говорити о томе да први човек, иако је био спона измеђустворене природе и Бога, није у том смислу створен савршеним. Требало је да растеи усавршава се у меру раста Христовог, тј. да се у њему све више оваплоћује Син

Божији кроз заједницу с Богом. Тако би човек на крају постао Христос, савршеничовек и савршени Бог по благодати.

После пада првог човека, када је он прекинуо заједницу с Богом и уместо дапостане Син Божији, постао смртан и ограничен својом створеном природом,потребно је било да Син Божији сиђе у свет и да се сједини с човеком, тј. да постанечовек, како би се поново остварило то сједињење тварне и нетварне природе. И то јеучинио Син Божији, који се оваплотио и постао човек и поново сјединио отпалустворену природу с Богом. То је, међутим, захтевало слободни пристанак човека, ане једну насилну радњу. То је био и остао првобитни план Божији и циљ због чега јеБог и створио свет. И то се управо догодило кроз оваплоћење Сина Божијег.

Одбивши да сарађује са Богом у остварењу овог циља, не прихватившизаједницу с Богом, први човек је учинио да Бог промени начин остварења овог циља,али не и сам циљ. Будући да први човек није хтео да се сједини с Богом, а без њега ињегове слободе, Бог није хтео да спасе свет од смрти, Син Божији је постао човек иизвршио то што нисмо хтели ми.

Грех првог човека је увео смртни начин постојања њега самог и свих људи којисе од њега рађају. Оваплоћењем, Син Божији је постао човек и тиме је узео смртнуприроду у своју личност, тј. узео је све последице које су настале после греха и умро

је добровољно да би нас избавио од смрти, али је својим васкрсењем из мртвих

учинио да она постоји у његовој личности бесмртно, на божански начин - као СинБожији. Због тога је Христос спаситељ света, зато што је као личност Син Божији, тј.што је у непрекинутој заједници с Богом Оцем, у којој и створена природа постајебесмртна.

Подсети се, одговори и запамти

1. Које је учење Цркве о Тајни Христовој изражено на 4. Васељенском сабору?2. Објасни учење светих Отаца о личности и разлици између личности и природе.3. Зашто личност има онтолошку предност у односу на природу, односно носилац

је постојања природе?4. Објасни зашто се сви као личности разликујемо међу собом, на основу слободе

која нам је дата.





39

5. Образложи хришћанско учење да личност подразумева заједницу слободе сдругом личношћу или стварима које нас окружују.

6. На који начин у једној личности истовремено постоји више природа?7. Објасни зашто је Христос савршени Бог и савршени човек.

8. Зашто личност не може да постоји без слободе?9. Образложи учење о обожењу људске природе у Христу.10. Сажето дефиниши Тајну Христову.

СВЕТА ЕВХАРИСТИЈА ЈЕ ТА ЈНА ХРИСТОВА

Ул о г а С в е т е Тр о ји ц е у и к о н о м и ј и с п а с е њ а

У остварењу Тајне Христове, тј. спасења света, учествују сва три лица СветеТројице: Бог Отац, Бог Син и Бог Дух Свети. Њихове делатности се разликују, али јециљ исти.

Бог Отац благосиља, односно од Њега почиње жеља и намера да створи свет ида га доведе у вечно постојање кроз сједињење са божанском природом, односно сЊим. С том Очевом жељом слажу се и Син и Дух, тако да је у Св.Тројици једна

јединствена жеља, воља и у односу на свет.

Син, прихватајући Очеву вољу, добровољно пристаје да он буде тај који ће усвоју личност узети, сјединити створену природу са божанском, на тај начин што ће

се оваплотити. Син Божији је прихватио и да после пада првог човека узме на себе исве последице које су настале после тога. Прихватио је, дакле, да постане човек и даумре зато што су последице пада трулежност и смрт, да би се остварио тајпрвобитни Очев план о творевини. Јер Бог је хтео да спасење творевине дође крозчовека.

Улога Духа Светог у остварењу плана Божијег о творевини, тј. Тајне Христове, јесте у томе што он садејствује Христу уводећи га у историју, тј. посредује приликомњеговог оваплоћења и ослобађајући Христа као Бога и као човека од закона природе,како божанске, тако и људске. То садејство се огледа најпре у томе што Дух посредујеу оваплоћењу Сина Божијег и делује тако што ослобађа Христа као Бога од

свемогућности његове божанске природе, чинећи да он, иако Бог по природи, због јачине божанске природе не уништи створену природу. Дух Свети, дакле, уводиСина Божијег у свет, у историју, сједињујући створену природу с Њим. Зато се СинБожији рађа као човек, Исус Христос, посредством Духа Светог, од Марије Дјеве, безучешћа мужа.

Дух Свети, такође, ослобађа Христа као човека од закона људске природе ичини да све оно што Христос чини као човек буде израз слободе, тј. личности СинаБожијег, а не закона који делују у створеној, људској природи.

По оваплоћењу, Дух Свети наставља своје дело и ослобађа Христа као човека

од робовања људској природи и њеним законима и од последица које су насталепосле пада првог човека и у његовом даљем животу. Чини да све оно што радиХристос као човек, да то буде, не по нагонима и законима људске природе у њему, у





40

Христу, већ слободно, на начин како постоји Син Божији као личност, тј. да сеслобода Христа као човека изрази као испуњење воље Бога Оца, а не људске воље.Тако, на пример, Дух Свети води Христа после Крштења у пустињу да га кушаСатана. После поста од четрдесет дана, Христос је као човек огладнио и по захтевима

природе требало је да једе. Зато му ђаво нуди да, ако је Син Божији, претворикамење у хлеб. Да се Христос руководио захтевима своје људске природе, он би тоучинио. Одбивши, међутим, да то учини, Христос је показао слободу у односу наљудску природу и њене захтеве стављајући у први план вољу Божију исаображавајући људску вољу Божијој. Зато и одговара: "Не живи човек о самомхлебу, но о свакој речи која излази из уста Божијих" (Мт 4, 3-4). Дух Свети такођесадејствује и у тренутку кад Христос као човек треба да иде на страдање и смрт, а токао човек не жели. Зато Христос, упркос отпору своје људске природе и њене палевоље, слободно, посредством Духа, доноси одлуку да страда и да буде разапет,одричући се своје људске воље и испуњавајући вољу Божију. У том тренутку људска

воља у Христу се подчињава његовој божанској вољи и изражава се као љубав премаБогу Оцу. И на крају, Духом Светим, Христос васкрсава из мртвих и на тај начинпобеђује законе људске природе и ослобађа природу од смрти. Другим речима, Дух Свети, делујући у Тајни Христовој, ослобађа људску природу у Исусу Христу одњених закона који је воде у смрт и ништавило, тј. ослобађа је од смрти, чинећи да сељудска слобода изрази као одрицање од себе саме и свога егоизма и остваризаједницу с Богом. То одрицање од своје воље није губитак воље, већ њено обожење,

јер она једино у заједници с Богом може вечно да постоји (Св. Максим Исповедник).То је показало Христово васкрсење из мртвих.

Васкрсење Христово је, дакле, плод слободне заједнице Бога Оца и човека уХристу, Сину Божијем, посредством Светог Духа. Ту слободу, тј. да се људскаслобода подчини Божанској и да се сједини с њом у Христу, тј. да се човек у Христуобожи, обезбеђује Дух Свети.

С друге стране, Дух Свети чини да Христос, иако Бог по природи, оствариспасење света на овај начин на који је то остварено, упркос свемогућој,неограниченој, бесмртној природи. Да сиђе у створени свет, ограничи себе крозрођење као човек и на крају да умре за нас и наше спасење. Другим речима, Христос

је неодвојив од делатности Светог Духа у себи на шта указује и само име "Христос".(Христос значи помазаник, тј. онај на коме је Свети Дух.)

Ова делатност Духа, разуме се, јесте саделатност Сину. И Син жели да постанечовек и да људска природа у њему буде ослобођена смрти и зато је он и узима усвоју личност. И Син жели да се његова слобода као човека пројави као одрицање одње саме ради испуњења воље Очеве, јер та воља је да створена природа кроз својеслободно сједињење с Њим постане бесмртна. Тачније, Син и Дух садејствују уконтексту испуњења истог циља.

Делатност Духа Светог у ослобођењу људске природе у Христу има за циљ дасе људска природа кроз Христа принесе (сједини) с Богом Оцем. Јер, ослобођена одсвојих закона, људска природа слободом Христа као човека излази из себе и

сједињује се с Богом, тј. темељи своје постојање, не на себи, него на Богу Оцу. Топриношење природе Богу Оцу дело је Сина Божијег, Христа, уз садејство Духа. ЗатоХристос као слободан, као онај који је носилац Духа Светог, ослобођен закона





41

људске природе, остварује вољу Очеву, тј. остварује заједницу с Богом Оцем тако штосвоју слободу изражава речима: "Оче, не моја воља, него Твоја нека буде".

Ову делатност, тј. да сједињује људе са Христом како би се они спасли од

смрти, као и да то сједињење буде слободно, Дух Свети наставља и после Васкрсењаи Вазнесења Христовог на небо. Дух Свети гради Цркву као заједницу многих уХристу.


1. Објасни Тајну Христову на основу три лица Свете Тројице, њихове делатности ициља који имају.

2. Како Дух Свети, након Христовог оваплоћења, ослобађа Христа као човека одробовања људској природи и њеним законима?

3. На који начин Дух Свети делује у страдању и васкрсењу Христовом?

4. Зашто је Христос неодвојив од делатности Духа Светог у себи?5. Објасни Христове речи: "Оче, не воља моја, него твоја нека буде".

Ду х С ВЕТИ КОНСТИТУИШЕ Л ИТУРГИЈУ СЈЕДИЊУЈУЋИ ЉУДЕ И ПРИРОДУ С

Бо г о м у Х р и с т у

Тајна Христова је слободно јединство Бога и човека у једној личности, уличности Сина. Ту слободу у сједињењу остварује Дух Свети као посредник.

Створена природа је ступила у поновно јединство с Богом у Исусу Христу. Зато јеХристос једини посредник између света и Бога. Нико не може остварити заједницу сБогом, осим кроз Исуса Христа.

Јединство творевине у Васкрслом Христу наставља да остварује Дух Свети наисти начин као и у Христу, тј. Дух чини да јединство створене природе с Богом уВаскрслом Христу буде израз човекове слободе.

То јединство слободе с Христом остварили су и апостоли који су слободнопошли за Христом, и то посредством Светог Духа. То сједињење људи са Христом, саСином Божијим, које се остварује посредством Светога Духа, ствара једну конкретну

заједницу на чијем челу, или у чијем центру је Христос, Син Божији, који је постаочовек - Исус Христос. Исус Христос, међутим, показује, као што смо већ рекли, да јеСин Божији на тај начин што је окренут Богу Оцу и што испуњује вољу Оца. ВољаОца јесте у односу на свет да се свет сједини с Њим и да живи вечно кроз Сина, тј. дага Син Божији као човек принесе Оцу. Другим речима, Христос приноси свет и онекоји су сједињени с Њим Богу Оцу. Отуда се Васкрсли Христос, као што нам то и

јеванђеља сведоче, искључиво јавља и открива у Литургијској заједници сБогородицом и апостолима, као и са другим својим ученицима, и то као њена глава,тј. као њен начелник око кога и у коме су сви сједињени и који све њих приводи,сједињује са Богом Оцем, односно као онај који приносу дарове Богу Оцу - који

служи.Сједињујући људе с Христом, Дух Свети конституише Евхаристијску

заједницу, тј. Цркву. Зато је Евхаристија названа од апостола и светих Отаца Цркве





42

Тајна Христова. У тој заједници Христос је као Син Божији глава, центар, док свисједињени с Њим Духом Светим, постају Тело Христово.

Делатност Духа, која се остварује најпре у Исусу Христу, и Христа као човека

ослобађа закона створене природе да би се он као човек слободно сјединио с Богом,а плод тог сједињења јесте васкрсење Христово, наставља се сада после васкрсења ивазнесења Христовог на небо и у оним људима, личностима који то желе. После свогвазнесења на небо, Христос шаље Духа, који вечно исходи од Оца, у свет, на људе итворевину, да би их Дух сјединио с Њим.

Да је не само јединство, него, пре свега, јединство људи с Христом у слободи, тј.посредством Светог Духа, неопходно за вечни живот свакога од људи, показуједогађај вазнесења Христовог на небо. Другачије речено, да би сједињење људи сХристом било слободно, ничим ненаметнуто људима, као што је то било саБогородицом, апостолима и другим, Христос се вазнео на небо.

Вазнесење Христово на небо имало је за циљ да остави апсолутну слободуљудима у одлучивању да ли желе или не да се сједине с њим и имају живот вечни.Јер, да је Христос остао после свог васкрсења у истом том облику на земљи, ко бимогао од људи да га не призна за Бога и не тражи јединство с њим? То јединство сХристом као с васкрслим и свемогућим Богом, међутим, не би било слободно одстране људи и укидало би њихову личност (Јн 20, 26-29). Јер, личност се пројављујекао постојећа искључиво у заједници слободе с Богом као с другом личношћу, узаједници која ничим није условљена и наметнута. Слобода у сједињењу с Богом уХристу је била пресудна и пре вазнесења Христовог на небо. То је био случај саБогородицом, Св. Јованом Крститељем, апостолима и другим његовим ученицимакоји су пошли за Христом и пре његовог васкрсења, и остали с Њим и у његовомстрадању, дакле, док Христос још увек није показао своју славу Сина Божијег крозваскрсење, и на тај начин показали да се апсолутно слободно сједињују с Христом.

С друге стране, да би сједињење људи с Христом било заиста реално, а неидејно и фиктивно, потребно је да Христос у неком виду остане присутан на земљии после вазнесења на небо. Јер, остварити заједницу с неким или нечим што реалноне постоји, значи изгубити своју личност, свој лични идентитет. (То се редовнодешава са оним људима који су болесни, шизофрени, јер они су управо такви затошто утемељују свој идентитет на ономе што не постоји). Зато је Христос, и после свог

вазнесења на небо, остао присутан на земљи, али како сведоче јеванђелисти, "удругом обличју" (Мк 16, 12). То друго обличје присуства Христовог у свету јесте крозЕвхаристију, тј. Христос присуствује у свету као многи сједињени у лицу онога који

је начелник Литургије (Лк 24, 28-31), тј. најпре у лицу апостола (Дап 2, 15), који субили начелници новооснованих литургијских заједница, а затим у лицу епископа,који су наследили апостоле на месту начелника Св. Литургије. Начелник Св.Литургије, односно епископ, икона је Христова и на месту је Христовом (Св.Игнатије Богоносац), зато што он, као Христос, на Литургији сједињује многе у једнои приноси Духом Светим Богу Оцу природу и све оне који су сједињени с њим. Натај начин се кроз епископа пројављује личност Сина Божијег, с којом је сједињен и

епископ и то својом вољом као човек, посредством Светог Духа (Крштењем иРукоположењем), зато је епископ икона Христа, као што су и остали чланови такође





43

иконе Христа. Јер као што смо видели из претходних излагања, Христос је потпуниСин Божији и потпуни човек и то јединство обезбеђује Дух Свети.

Присуство Христово на земљи и после његовог вазнесења на небо, у форми

која обезбеђује апсолутну слободу онима који желе да се сједине с Њим, као ислободно сједињење од стране људи, обезбеђује Свети Дух. Јер, по речима апостола,"тамо где је Дух, тамо је слобода". Зато је силазак Светог Духа био условљенвазнесењем Христа на небо, јер Дух обезбеђује слободу у остварењу заједнице сХристом. Та заједница се потврђује Св. Тајнама:Литургијом, Крштењем,Миропомазањем (помазивањем мирисом), Рукоположењем итд, које потврђујуприсуство Светог Духа.


1. Објасни на који начин Дух Свети остварује јединство творевине у Васкрслом

Христу.2. Зашто се Васкрсли Христос искључиво јавља и открива у Литургијској заједници?3. Ко и на који начин конституише евхаристијску заједницу, тј. Цркву?4. Зашто је по учењу апостола и светих Отаца Цркве Евхаристија названа Тајна

Христова?5. Објасни циљ Христовог вазнесења на небо.6. На који је начин Христос, и после свог вазнесења на небо, остао присутан на

земљи?7. Зашто је епископ, као начелник Литургије, икона Христова?8. На који начин Свети Дух обезбеђује Христово присуство на земљи и после

вазнесења?

К р ш т е њ е к а о н о в о р о ђ е њ е

Новокрштени се сједињује с Христом и постаје члан евхаристијске заједницеДухом Светим, што значи да то чини на слободан начин. Другим речима,новокрштени се Духом Светим, тј. слободно, сједињује с Христом, сједињујући сеистовремено са епископом и свима који су чланови Евхаристије. Новокрштени,

остварујући заједницу с Господом Христом кога не види, јер остварује заједницу сепископом и људима, члановима Евхаристијске заједнице, то чини апсолутнослободно у односу на законе природе. Јер, по законима природе, неко је постојећиако можемо да га идентификујемо на основу природе, да га видимо, да га опипамо,чујемо, осетимо итд, што није случај са присуством Христовим у лицу епископа наЛитургији. Христос присуствује на литургији као личност, али не још увек и поприроди, или тачније, не још у прослављеној и васкрслој природи.

Крштење се назива новим рођењем. То рођење је ново у односу на природнорођење од мужа и жене. По речима Господа Исуса Христа, нико не може ући уЦарство Божије ако се поново не роди водом и Духом. Јер, оно што је рођено од тела

тело је и рођено је за смрт, док оно што је рођено од Духа дух је и рођено је за животвечни. У ком смислу се новокрштени поново рађа?





44

Новокрштени се Духом Светим поново рађа као личност. Већ смо рекли да јеличност однос, тј. да личност извире из заједнице са другим. У природном рођењуконкретна личност се појављује у односу на оца и мајку и на свет који је окружује. Утим односима пресудан је однос новорођеног са мајком и тај однос га чини

личношћу. Будући да је мајка, као и други у породици смртно биће, дете које се рађасмртно је не само по природи, већ и као личност. Зато што је рођено не својомслободом, већ вољом оца и мајке, тј. извор његовог постојања није његова слобода,већ воља другог. Када човек промени свој однос и када за извор свога постојањаодреди нешто друго, у том случају се и он мења као личност.

У Крштењу човек слободно бира Бога за свој извор постојања. Кроз крштењечовек се одриче своје воље, свога ја, одриче се старога човека у себи, и своју вољуподчињава вољи Божијој. У том тренутку он мења свој лични идентитетпремештајући своју везаност за Бога, уместо за породицу, или друштво, или било

шта друго. Другим речима, новокрштени Духом Светим одричући се своје воље укорист Божије, поистовећује се са Христом и остварује заједницу с Богом Оцем ипоново се рађа постајући Христос, син Божији, по благодати. И то је сједињење сХристом, будући да је и Христос Син Божији, зато што је у вечној заједници слободеса Богом Оцем. За разлику од Сина Божијег који је то и по природи, зато што је истеприроде са Оцем, човек остаје по природи човек, али као личност, на основу слободепостаје син Божији. То нам је показао и сам Христос као савршени човекподчињавајући своју људску вољу Божијој.

Будући да Христос као Син Божији приводи све људе и сву творевину БогуОцу испуњавајући његову вољу, подчињавање људске воље Божијој једино је могуће

у Христу и кроз Христа. На овај начин Дух Свети уводи један нови начин постојањаљуди и читаве створене природе у Христу, литургијски.

Литургија као заједница људи на основу слободе, љубави, носи са собом дведимензије. Она је заједница слободе људи међу собом и истовремено с Богом Оцем,преко епископа као свог начелника. Заједница слободе, љубави с другим човеком, уЛитургији значи заједницу с Христом. Подчињавање своје воље Христу значиподчињавање воље другом члану Литургијске заједнице. Истовремено, таквазаједница слободе, љубави с другим као с Христом, чини да сваки члан Литургијскезаједнице не може више постојати сам за себе. Јер, без заједнице с Богом у Христу, неможе нико постојати вечно, зато што је Христос једини посредник између Бога иствореног света.

С друге стране, будући да је Христос један, подчињавање своје воље Христу уЛитургији значи подчињавање своје воље началнику Литургије као Христу.Заједница слободе, љубави коју остварује Литургијско тело с Богом Оцем, прекопрвог у Литургији чини истовремено да Бог за све чланове Литургије буде Отац; ипрвом у Литургији и свима осталим који су сједињени с Богом преко првог (зато се

једино на Литургији Бог ословљава са Оче наш...), а првог и све који су сједињени сњим и преко њега с Богом Оцем чини Сином Божијим, односно синовима Божијим,

јер је истински први у Литургији Христос, Син Божији.





45

Размисли и одговори

1. Објасни зашто је Крштење ново рођење.2. На који начин Дух Свети уводи нови начин постојања свега створеног у Христу?

3. Зашто је Литургија заједница слободе људи међу собом и истовремено с БогомОцем?

Ду х С ВЕТИ СЕ ДАЈЕ ОД СТРАНЕ Х РИСТА И ВОДИ КА Х РИС Ту, ОДНОСНО ДуХ

ЧИНИ Х р и с т а ПРИСУТНИМ НА ЗЕМЉИ

Христос даје Духа Светог свим људима који то желе и читавој творевини. Дух Свети вечно исходи од Бога Оца, али га у свет шаље Бог Отац кроз Христа, радиостварења Тајне Христове, односно ради сједињења творевине с Богом у његовомСину.

Прво давање Духа Светога од стране Васкрслог Христа својим ученицимадогодило се на Св. Литургији, у којој се васкрсли Христос једино и појављује (Јн 20,19-23). После вазнесења Христовог, дар Светог Духа се такође даје на Литургији одстране њеног начелника, односно од апостола, тј. епископа као од Христа, јер јеХристос присутан и после свог вазнесења, као што смо већ видели, у лицу онога који

предстоји Св. Литургији.

По вазнесењу Христовом на небо, Христос даје Духа Светога људима крозапостоле, односно кроз епископе. Будући да се Христос пројављује кроз апостоле,односно кроз епископе, само онда кад они предстоје Евхаристијском сабрању,давање Духа Светог се искључиво чини на Литургији, у склопу Литургије крозапостола, односно епископа, који началствује у Литургији. То се догађа крозКрштење, Миропомазање, Рукоположење и друге Св. Тајне, а то су чинови којима сеистовремено и конституише Литургија. Отуда, по сведочењу ап. Луке у Делимаапостолским (1. и 2. глава), апостол Петар, који после вазнесења Христовогначалствује на Литургији, на којој је био постављен, рукоположен, Матија задванаестог апостола узима главну реч и кроз његова уста се даје дар Христов Матији,а који је Дух Свети (Дап 1). Такође, он и крштава, односно даје Духа Светог и то опетна Литургији и у склопу Литургије, придошлима у Јерусалим у дан Педесетнице, акоји су то слободно желели (Дап 2). Међутим, и једна и друга пракса, ирукоположење и крштење, имају за циљ да сједињују рукоположене и крштене, (јери крштење је рукоположење лаика) са Христом, односно да сваког члана учинеХристом Духом Светим и да све заједно сједињују са једним Христом који сепројављује у лицу начелника Цркве, односно да сједињују с начелникомЕвхаристијске заједнице и са осталим члановима Литургије. Другим речима, Дух Свети сједињује с Христом тако што сједињује с начелником Литургијске заједнице ичини сваког члана Христом конституишући на тај начин Цркву, тј. Евхаристију, каоТајну Христову, као Тело Христово.

Дух Свети сједињује људе с Христом на тај начин што чини да се њиховаслобода у односу на Бога пројави на исти начин на који се пројављује и Христоваслобода у односу на Бога Оца и људе. А она се пројављује као љубав према Богу Оцу.





46

Као што Христос као Син Божији показује да је његова личност везана за Оца, тако иљуди сједињени с Христом у Литургији свој идентитет црпу из заједнице с БогомОцем. На овај начин људи постају Синови Божији у Христу. И то јединство остварујеСвети Дух.

На овај начин Црква, као заједница многих у Христу постаје Тело Христово, аХристос постаје личност, ипостас тога тела. Црква и Христос су неодвојиви једно оддругог и чине један организам. Не стоји Христос насупрот Цркви, нити Христоспостоји паралелно са онима који су у Литургији и са оним који је први на Св.Литургији, већ се поистовећују. Ово најочигледније показује Литургија, у којој је онајкоји служи глава Литургијске заједнице и икона Христова. Икона је у том смислушто је епископ, који предстоји у Литургијској заједници, служба која обезбеђује

јединство свих чланова Цркве и зато је као личност поистовећен са личношћуХристовом. Он се на исти начин изражава као личност Христова тиме што је окренут

Богу Оцу, што себе самог и целу Цркву приноси Богу Оцу, не престајући да будечовек. Тај начин, на који се изражава личност Христова у Литургији, јесте слободнаокренутост Богу Оцу и испуњење његове, Очеве воље и осигурање јединствазаједнице преко првог у њој. А воља Очева јесте да се читава творевина сјединипреко човека с Њим у Сину посредством Светог Духа.

Творевина, сједињена с Христом, делатношћу Духа приноси се кроз ХристаБогу Оцу. На тај начин и Син и Дух, али и сви сједињени у Литургији, показују дасвојом делатношћу испуњавају вољу Оца. Зато је Литургија, односно Евхаристија,Приношење и Благодарност целокупне природе кроз Христа и Духа, Богу Оцу за свеоно што јој је учињено ради вечног живота. Јер, то је била воља његова да се сва

природа сједини кроз Христа посредством Духа с Богом и тако живи вечно. Дакле, уЛитургији се људи поистовећују са Христом, тј. сједињују се са Христом и на тајначин улазе у живот вечни. Зато је Литургија икона, предокус будућег ЦарстваБожијег.

Син Божији, дакле, има централну улогу у спасењу света, јер све што седешава, дешава се у његовој личности и кроз Њега, али томе доприносе и Отац иДух, сваки на свој начин. Син Божији се оваплоћује и у њему се створена природасједињује са нествореном и налази спасење од смрти. Отац, као ни Дух, неоваплоћују се. Међутим, ни без њих, као ни без Сина Божијег, не би могло да дође доостварења Тајне Христове. Отац благосиља, и од њега почиње свака иницијатива, паи остварење Тајне Христове, и у њему, Оцу, завршава, налази свој крај, целокупнаикономија спасења света, док Дух садејствује. Дакле, целокупна икономија спасењакао Тајна Христова, дело је Св. Тројице. У спасењу света, међутим, прву и последњуреч има Бог Отац. Последња делатност Оца у икономији спасења пројавиће се уваскрсењу творевине, сједињене у Христу, за живот вечни.


1. На који начин Свети Дух чини Христа присутним на земљи?2. Објасни како Свети Дух сједињује људе с Христом на Литургији.

3. Зашто су Црква и Христос неодвојиви?4. Објасни зашто је Литургија икона будућег Царства Божијег.





47

5. Образложи зашто и на који начин у остварењу Тајне Христове учествују Отац,Син и Свети Дух.

Ев х а р и с т и ј а к а о и к о н а Ц а р с т в а Б о ж и ј е г

Дух Свети својом делатношћу уводи један нови начин рођења и постојања застворену природу, слободан, који је различит од природног рођења и постојања.

Људи се поново рађају тако што се посредством Светога Духа сједињују саСином Божијим и постају тело Христово, синови Божији, не престајући да буду тошто јесу по природи, људи. Символ новог рођења људи у Христу за живот вечни јесуКрштене и Миропомазање.

Крштењем и Миропомазањем, међутим, Дух Свети конституише Литургијскузаједницу. Новокрштени постају сједињени с Христом на тај начин што постајучланови Евхаристијске заједнице. Истовремено, кроз Крштење, Дух Свети постављановокрштене на одређено место у заједници. Они постају народ Божији.

Кроз Рукоположење, као други вид деловања Духа Светог, Дух уобличаваЛитургијску заједницу у форму будућег Царста Божијег. Дух Свети поставља првогу тој заједници, епископа, као икону Христа, затим свештенике као иконе апостола,ђаконе, као иконе анђела и разне друге службе. Другим речима, Дух Свети уводипоследњу реалност света у историју (Дап 2, 17), тј. Царство Божије, кроз Литургијукао заједницу многих људи и целе творевине у Христу.

Пророштва о доласку Царства Божијег, како она из Старог завета, тако и изНовог (Мт 25, 31-34), говоре о томе да ће Царство Божије доћи када Христос, Синчовечији (како се Христос другачије назива), дође у сили и слави, што значи у ДухуСветом, окружен анђелима и светима и тада ће се сабрати око њега сви народи наземљи. Тада ће бити суд свету и Царство Божије. Овај опис одговара Литургијскојпројави Христа, где он као начелник Литургије стоји окружен свештеницима,ђаконима и народом Божијим. Зато је Литургија икона, тј. предокус ЦарстваБожијег. Ово показује и сам поредак Литургије, као и символи који се употребљавајуу њој, епископска и свештеничка одела, као и ђаконска, унутрашње украшавањеЦркве где се служи Литургија итд. Шта, међутим, треба разумети под тим да је

Литургија икона Царства Божијег, а не право Царство Божије?

Појам иконе у хришћанском предању води порекло од тога да је човек иконаБожија. Човек није икона Божија по својој природи, већ као личност, односно наоснову начина постојања те природе. Човек иконизује Бога, чини га присутним уствореном свету када постоји тако што слободно остварује заједницу с Богом. Будућида је Бог постао човек, Исус Христос, човек остварује заједницу с Богом једино уХристу и кроз Христа и на тај начин показује, иконизује присуство Божије у историји.После вазнесења Христовог на небо, Христос присуствује у створеном свету крозЛитургијску заједницу, односно као Литургијска заједница. Другим речима, начин служења људи Богу, тј. Литургија (гр. литургија значи служба) пројављује Бога,односно Царство Божије, сад и овде у историји, у икони, као заједницу људи с Богомкоја је посебног типа.





48

Начин постојања људи у Литургији иконизује Царство Божије, чини гаприсутним, али оно не постоји још у домену природе њених чланова. Тачније, доклегод чланови Литургијске заједнице умиру, а смрт је смрт њихове природе, дотле сеЦарство Божије пројављује у икони, а не у потпуности. То нам показује и Христово

васкрсење. Бог је Христа прославио у потпуности васкрснувши га из мртвих. Сасвеопштим васкрсењем мртвих и коначним уништењем смрти, да ништа што јестворено више не умире, доћи ће и Царство Божије у пуноћи, односно биће све усвему Христос.

Долазак Царства Божијег у пуноћи неће укинути Литургију, односно Цркву.Црква ће прерасти у Царство Божије кроз васкрсење свих својих чланова, тј. кадачланови Литургије буду бесмртни не само као личности, већ и по природи, по телу,саобразно васкрслом Христу. Литургија је однос њених чланова кроз Христа и уХристу са Богом Оцем и тај однос никад неће престати, јер управо он, однос, тј.

личност, чини да природа постоји као бесмртна, као Христос. Литургија је иконаЦарства Божијег зато што њени чланови начином постојања у њој, као личности,дакле, оприсутњују Царство Божије у историји. Умирући, међутим, истовременопоказују да Литургија још увек није Царство Божије. Јер, у Царству Божијем нећевише бити смрти. Но, као што природа не може постојати без личности, тако ниличност не може постојати без вечног постојања природе. Чланови Литургијскезаједнице сада у историји остварују личну заједницу с Богом у Христу, постају даклеу заједници слободе љубави с Богом Оцем у Христу личности, Христос, синовиБожији. Та заједница је, међутим, основ постојања наше природе, залог њеногваскрсења из мртвих и вечног постојања. Зато је, дакле, Литургија неодвојива од

Царства Божијег, односно ако не постоји Литургија, неће постојати ни ЦарствоБожије.

Ова повезаност Литургије и Царства Божијег карактерише икону управославном предању. Икона није обична слика. Икона се разликује од слике утоме што она има онтолошку везу са прототипом, док слика то нема. Ако уништитеикону, уништили сте и пројаву прототипа, док ако уништите слику нечега, тименисте уништили прототип.


1. Зашто су Крштење и Миропомазање симболи новог рођења људи у Христу заживот вечни?2. На који начин Свети Дух Крштењем и Миропомазањем конституише

литургијску заједницу?3. Објасни Рукоположење као вид деловања Светог Духа.4. Зашто је Литургија икона Царства Божијег, а не право Царство Божије?5. На који ће начин Црква прерасти у Царство Божије?





49

А п о с т о л с к о п р е ј е м с т в о , н а с л е д с т в о

Апостолско прејемство, или наследство у Цркви, подразумева непрекинутиисторијски континуитет Цркве Божије и присуство Христово у њој, у историји.Проблем апостолског прејемства покренут је у Цркви први пут у другом веку послеХриста. Покренули су га гностици, који су тврдили да они поседују тајно знање, којеим је дато од Бога и којим се људи спасавају. Црква је реаговала на ово погрешноучење тврдећи да су једини апостоли ти који су сачували и нама предали Цркву као

једини начин и место спасења и да мимо Цркве нема Христа, односно нема спасењаза створену природу. Прва Црквена заједница, односно Литургијска заједница иданашња Црква, апсолутно су идентичне. То је једна и иста Црква која траје до данас

од њеног почетка. То трајање и идентитет Цркве остварује се Духом Светим и то јеоно што се назива апостолским прејемством. На који начин се остварујенепромењени идентитет Цркве од њеног почетка до данас?

Црква наставља своје непроменљиво историјско трајање Духом Светим и токроз видљиве радње Рукоположења, којим установљује посебне службе уЛитургијској заједници. Овде треба нагласити да је и Крштење, односноМиропомазање, рукоположење и то рукоположење за народ Божији, за лаике (гр.лаикос значи човек из народа) као посебну службу у Цркви. Затим Дух Светипоставља епископе, свештенике и ђаконе као посебне службе у Литургији. Шта Дух Свети предаје у контексту рукоположења?

Постоје два приступа у одговору на ово питање. Први приступ је историјски иу контексту овог Дух Свети полази из историје, из прошлости, и преноси у Цркву,или кроз Цркву, оно што се збило у историји у вези са нашим спасењем. Христос јепосле свог вазнесења на небо послао Светог Духа да настави његово дело. Топодразумева да чланови Цркве, посебно апостоли и њихови наследници епископи,Духом Светим настављају Христово дело на земљи које је он започео, а које је предаосвојим наследницима после свог Вазнесења на небо. У ово предање, односнонаследство, спада и власт Христова коју је он предао својим ученицима, а они опетсвојим наследницима.

Из ове перспективе гледано, садашња Црква у односу на Цркву до ВазнесењаХристовог, разликује се у томе што у њој није присутан Христос лично, већ прекосвога посредника. С друге стране, дело које чине наследници Христови на земљипредставља понављање онога што је Христос чинио боравећи на земљи, укључујућиту и мисионарску делатност, ширење јеванђеља по свету. Црква је, дакле, понављањеисторијских догађаја и то понављање је чини идентичном са првом Црквом, односноса Христом. Још један моменат је присутан у оваквом, историјском виђењуапостолског прејемства, а то је да се на Христа гледа као на индивидуу, којаиндивидуално преноси своју власт другим индивидуама, својим наследницима. Утом контексту, нити је рукоположење потребно да се обавља на Литургији, јер ако

Христос постоји сам за себе, мимо оних коју су сједињени с Њим и чине Тело Христово, апостола и других његових ученика, онда је то заиста непотребно, нитичланови Цркве као наследници Христови треба да изражавају свој идентитет на





50

Литургији, у односу на заједницу с другим и са Богом Оцем. Они изражавају својхришћански идентитет, своју христоликост, понављајући оно што је Христос чинио,тј. имитирајући Христа (имитатио Цхристи).

Други приступ овој теми јесте есхатолошки. То значи да Дух Свети непоследује Христу у једном историјском контексту, већ му претходи. Дух Свети уводиХриста у историју, тачније, Дух Свети чини Христа Христом. Тамо где је Дух, тамо јеи Христос, тј. Тајна Христова.

На основу сведочанства из Светог Писма (Дап 2, 17), Дух Свети својомделатношћу доноси есхатон у историју, тј. доноси последњу реалност постојањасвета у историју. Другачије речено, Дух својом делатношћу преображава свет иисторију од смрти у Царство Божије. У Царству Божијем прво место заузима ИсусХристос, јер је он једини посредник између света и Бога, затим апостоли и сви светисједињени са Христом. Ово Дух Свети чини на тај начин што прво уводи Сина

Божијег у свет сједињујући га с човеком, тј. остварујући Тајну Христову, а затимсједињује сву творевину са Христом, градећи Цркву као Тело Христово, односноЛитургијску заједницу кроз свете тајне: Крштења, Миропомазања, Рукоположењаитд. Другим речима, Дух Свети својом делатношћу конституише Цркву као ЦарствоБожије. Отуда се у православној Цркви за време рукоположења за епископа служиЛитургија, која се иначе служи на Духове када је и установљена Црква, што показуједа је свако рукоположење за епископа поновно установљење Цркве, као што је тобило на почетку.

Овакво виђење апостолског прејемства не искључује ни једног моментаисторијску повезаност Цркве у садашњости са њеном прошлошћу. Напротив, и једани други вид су истовремено присутни у Цркви кроз апостолско прејемство.

Последице оваквог деловања Духа Светог по Цркву јесу следеће: Христос иЦрква, тј. Литургијска заједница, поистовећују се. Христос није одсутан из Цркве, већон возглављује Цркву чинећи је једном и истинитом на тај начин што предстоји улитургијском сабрању у лицу епископа, тј. првог у Литургији. Литургија, међутим,

није понављање догађаја из прошлости, тј. из историје, већ је она будуће ЦарствоБожије, у коме неће бити смрти. Зато се Литургија служи свечано и све у њој показујерадост и поредак будућег века, тј. Царства Божијег. Ова есхатолошка димензијаЦркве не одваја Цркву од прошлости, тј. од везе са прошлошћу. Чланови Цркве

добијају дар Духа Светог сваки посебно, и то их чини непоновљивим личностима.Међутим, чланови Цркве, који су носиоци Духа Светог, нису то као индивидуе, већсвој дар Духа Светог, тј. своју службу коју су примили од Светог Духа, показују уЛитургији, у заједници са свима осталим члановима. Зато се Рукоположење управославној Цркви искључиво обавља у Литургији и за Литургију. Пошто немадара Духа Светог који се изражава мимо Литургије, епископ који има дар Духа да гаи другима даје, то искључиво чини на Литургији. Тиме епископ показује да Духадаје сам Бог Отац преко Христа. Дух Свети својом делатношћу конституишеЛитургију и зато се и дарови Духа дају за Литургију. Нико не може бити носилацникаквог дара Духа Светога мимо Литургије, а посебно не онај који не доприноси

Литургијском јединству (уп. 1Кор 12-13).Православна Црква, својим виђењем апостолског прејемства и његовим

практиковањем до данас, кроз рукоположење наставља историјски континуитет





51

Цркве Христове, чинећи истовремено кроз Литургију присутним будуће Царство,сад и овде. То је делатност Светога Духа и зато је апостолско прејемство прејемствоХристово.


1. Објасни апостолско прејемство (наследство) у Цркви.2. Образложи зашто Црква наставља своје непроменљиво историјско трајање Духом

Светим, кроз видљиве радње Рукоположења.3. Објасни есхатолошку димензију Цркве.4. Зашто се у Православној Цркви рукоположења обављају у Литургији и за

Литургију?5. Објасни зашто је према учењу Православне Цркве апостолско прејемство у ствари

прејемство Христово.

ЦРКВА ЈЕ КОНКРЕТНА ЕВХАРИСТИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА

ПРЕДВОЂЕНА ЈЕДНИМ ЕПИСКОП ОМ

Шта је то Црква? На ово питање постоје данас многи одговори. Одговор на овопитање, међутим, који нам даје Свето Писмо и каснији св. Оци јесте да је Црквасабрање (гр. синаксис) свих хришћана једнога места, односно града на једном меступод једним епископом, или начелником ради приношења жртве благодарностиБогу, тј. конкретна Литургијска заједница. О овоме јасно сведочи ап. Павле кадапише Коринћанима: "када се сакупљате у Цркву, чујем да постоје поделе међувама..." (1Кор 11, 18 и даље). Израз "сакупљате" овде се очигледно односи наЕвхаристијско сакупљање, сабрање, које се назива Црквом. Дакле, појам Црква у Св.Писму Новог завета не указује на једну апстракцију, већ на једну реалнуЕвхаристију, Литургију.

Ову истину, да се под Црквом подразумева конкретна Литургијска заједница,потврђују и каснији свети Оци као што су: Св. Игнатије Богоносац, Св. ИринејЛионски, Св. Максим Исповедник и др. "Тамо где се појави епископ тамо нека будеи сав (верни) народ, као што тамо где је Исус Христос, тамо је и васељенска

(католичанска, пуна) Црква" (Св. Игнатије, Смирњанима, 8, 2).Исто тако, црквено искуство, пре свега заједнице с Богом, а затим и са другим

људима и са природом у раном хришћанству није опште религијско, нити пакпросто хуманистичко, већ искључиво литургијско. Зато што је Бог присутан и сањим се може општити једино у Литургијском сабрању, односно општење човека сБогом је један конкретан начин постојања човека који се изражава, пројављује јединоу Литургији и као Литургија.

Поистовећење Евхаристијског сабрања са Црквом Божијом свакако има везе са јединством многих људи, или тачније свих људи и целокупне творевине с Богом у

Христу ради спасења од смрти. Смрт није ништа друго до распадање, раздвајање једне природе на многе индивидуе које ако остану индивидуе, несједињене међусобом и са Богом, остаће смртне. Јединство, дакле, многих у једном телу јесте





52

онтолошки предуслов превазилажења смрти. То је најављивано још у Старом заветугде се многи, тј. изабрани народ Божији- Израиљ сједињује са једним, допоистовећења, и назива се "слугом Божијим" који је Христос (Ис 53, 12). Сједињењемногих са једним до поистовећења у Новом Завету се остварује и пројављује у

Литургији. По речима ап. Павла: "Чаша благослова коју благосиљамо није лизаједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христова? Јер

један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једног хлеба причешћујемо"(1Кор 10, 15-17), или на другом месту где каже: "Нема више Јудејца ни Јелина, немавише роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте сви ви један (ГосподИсус Христос, уп. Еф 4, 4-5) у Христу Исусу" (Гал 3, 28). Литургијско сабрање је,дакле, "заједница многих" који чине "једно тело", Тело Христово, или тачније истогХриста. Речју, Литургијска заједница се поистовећује са Христом.

Јединство многих у једном телу, Телу Христовом не укида разлику, тј.

различитост сваког члана у Литургији. Није, дакле, Црква као Тело Христовозаједница многих у којој се не разликују њени чланови као личности, односно у којојсе не разликује и Христос као први у односу на друге, или пак, у којој не постојихијерархија служби. Литургијска заједница, тј. Црква је заједница многих служби:епископ, свештениици, ђакони као клир и народ Божији, али она има и својупосебну структуру. Будући да је Исус Христос Син Божији једини посредник измеђуствореног света и Бога и да се он слободно посредством Светог Духа поистовећује сасветом поставши човек, Христос се и у Литургијском сабрању, тј. у Цркви,поистовећује са сваким њеним чланом, о чему сведоче речи св. Игнатија, "поштујте

један другога и нека нико не гледа на ближњега по телу, него једни друге свагда

љубите у Исусу Христу "(Св. Игнатије, Магнежанима 6, 1-2), али не престаје да буде тошто јесте, различит од њих, тј. не престајући да буде први у Литургији, односно уЦркви. У Литургији постоји увек први, тј. епископ и он је тај који служи Литургију ињена је глава, као икона Христа који је једина глава Цркве. Другачије речено, иако сеЛитургија поистовећује са Телом Христовим, тј. са Христом, и сваки члан Литургијесе поистовећује са Христом, Литургијска заједница не престаје да буде заједница

многих у једном Христу и да има једног првог који је начелник Литургије, тј. којислужи Литургију и који се, пре свега, поистовећује са Христом. Тај први је епископ,односно онај који предстоји на Литургији и приноси дарове, тј. који приводи свузаједницу Богу Оцу као Христос. Зато је у раној Цркви, све до почетка 4. века, једино

епископ служио Литургију, односно зато што је једино епископ служио Литургију он је пре свега био икона Христа на Литургији, тј. у Цркви и самим тим њена глава ињен начелник. "Чините све под председништвом епископа који је на месту Божијем(Христовом), каже Св.Игнатије Антиохијски потврђујући ово (Св. Игнатије, Маг 6, 1-2). Чак и касније, после 4. века. када су настале парохије у данашњем смислу речи укојима литургију служе и свештеници, епископ није престао да буде јединислужитељ Литургије и глава Цркве, односно икона Христова. Зато што свештеницислуже искључиво по благослову епископа, као што се и све друго у Цркви јединоодвија по сагласности, односно благослову епископа.

Ову свест о томе да се Црква поистовећује са Литургијом православни народ

чува до данас. Када народ каже идем у Цркву, он под тим подразумева, пре свега, даиде на Литургију. Чак и Црква као грађевина је добила то име зато што се у њојслужи Св.Литургија.





53

С друге стране, посебно поштовање које указује верни народ епископу сведочио томе да у његовом лицу гледа само присуство Христово. И то наравно не може дасе одвоји од Литургије и литургијског искуства.

Дакле, Црква је конкретна Литургијска заједница возглављена епископом.Црква је Тело Христово, исти Христос, један Христос иако су многи због тога што јепостојање личности као једног конкретног бића незамисливо, немогуће беззаједнице са многима. Мимо заједнице многих, која је Литургија, не постоји Црква,не постоје хришћани. Међутим, у тој заједници се не губи конкретност, тј.различитост сваке личности. Напротив! Из заједнице извире и захваљујућизаједници личност постоји као непоновљиво биће. Попут постојања Једног Бога који

је то што јесте, Један Бог, зато што је заједница Оца и Сина и Светог Духа. Мимоличности Св.Тројице не постоји Бог, нити постоји божанска суштина. СвакаБожанска Личност, међутим, постоји у заједници са другом личношћу. Бог Отац је

вечни Отац зато што вечно има Сина и Духа, тј. у заједници са Сином и Духом јестето што јесте - Бог Отац. Тако и Син и Свети Дух у односу на Оца. Истовремено, свакаличност је носилац целокупне божанске суштине. Није дакле, део ње, већ сецелокупна божанска суштина садржи у свакој личности. То опет, не значи да акоимамо Три Божанске Личности тада имамо три Бога. Боже сачувај! Један је Бог затошто божанске личности нису индивидуе које деле једну божанску суштину на три,већ су личности и зато ни једна Божанска личност не постоји мимо заједнице,

јединства с другим двема личностима. Зато је и Црква икона Бога, заједница многих који су један Христос јер постоје као личности, а не као индивидуе.

С друге стране, као што је Бог Отац начело божанства и узрок постојања Сина

и Духа, тј. први је у Св.Тројици, тако је и у Цркви Исус Христос, односно епископпрви и од њега почиње сваки живот Цркве. Исус Христос је у Цркви икона Бога Оцаи кроз њега ми сви општимо са Богом Оцем и зато смо и ми синови Божији поблагодати, тј. поистовећујемо се са Христом Сином Божијим кроз лични однос сБогом Оцем у Христу. Слично томе после вазнесења Христовог епископ у Цркви се

Духом Светим поистовећује са Христом и зато је и он икона Бога Оца и кроз њега и уњему читава Црква општи са Богом Оцем као кроз Христа. То потврђује св. Игнатијекада каже: "Сви следујте епископу, као Исус Христос Оцу... (Другим речима,поштујте епископа као Бога Оца, али на такав начин као што је Исус Христоспоштовао Бога Оца) Нека нико без епископа не ради било шта што се односи на

Цркву. Она Евхаристија нека се сматра сигурном која је под епископом"(Смирњанима8, 1).

Вечни живот људи и читаве творевине подразумева да свет постане Црква, тј.да људи постану личности, тј. да се поистовете са Христом кроз заједништво с БогомОцем у Исусу Христу, тј. у епископу и међу собом (то значи у Литургијскојзаједници с другим људима) и да природа у том заједништву превазиђе својеограничености које је воде у смрт и постане и она тело Христово изражавајући токроз припадност једној конкретној Евхаристијској заједници.


1. Шта је то Црква?2. Зашто се Црква поистовећује са Литургијом?





54

3. Објасни како је могуће да је Литургија сам Христос кад је она заједница многих.4. Чије постојање иконизује Литургија?5. Ко је први у Литургији и зашто?6. Који је то литургијски начин постојања људи и творевине?

7. Шта се постиже литургијским начином постојања?

Ц р к в а ј е и с т о в р е м е н о п о м е с н а и в а с е љ е н с к а

Црква се пројављује као истинита једино у конкретној Литургијској заједницивозглављеној једним епископом. У почетним вековима у једном месту, тј. градупостојала је само једна Црква, зато што је постојало само једно литургијско сабрање и

један епископ. То потврђује како Св.Писмо, посебно посланице ап. Павла које су

упућене конкретној Цркви која се налазила у једном конкретном граду, нпр, "ЦрквиБожијој која борави у Коринту", тако и каснији св. Оци, посебно Св. Игнатије чијесмо речи већ навели упућене Цркви у Смирни : "Тамо где се појави епископ тамонека буде сав верни народ, као што тамо где је Исус Христос, тамо је и васељенска(саборна) Црква. Литургијско сабрање возглављено једним епископом се другачијеназива и помесна Црква (гр. топики еклисија), зато што је омеђена једнимконкретним местом.

Због тога што се Црква пројављује једино као конкретна Литургијсказаједница, тј. као помесна Црква, многи сматрају да израз помесна Црква означавадео Цркве у односу на васељенску Цркву као универзалну, или која је васељенска

онда кад се прошири у све крајеве света, тј. васељене, или пак када се све помеснеЦркве уједине у једну. Ово мишљење је настало под утицајем схватања да се појамвасељенска, католичанска за Цркву (од гр. речи кат' олу што значи целокупност,целовитост, потпуност) односи на географску распрострањеност, тј. да је тогеографски појам. С друге стране, овакво схватање васељенскости, пуноће Црквепроизлази још и из схватања бића као једне суштине која је раздељена на многабића, док су личности као конкретни начини постојања те суштине само њениделови и док се сви делови не саставе немамо пуноћу бића, дакле мишљење које јеапсолутно страно источним Св.Оцима. Сходно томе, помесне Цркве су заримокатоличке богослове само делови једне васељенске Цркве, а нису саме по себи

пуне, васељенске Цркве.

Овакво схватање васељенскости Цркве, као географског појма је заступљенокод Римокатолика. Они под једном Црквом, пуном Црквом, подразумевају јединствосвих помесних Цркава као њених делова под једним епископом, епископом у Риму,тј. под Папом на основу власти коју сам папа има и који чини да РимокатоличкаЦрква буде једна пуна, васељенска Црква, тј. Једна, Света, Васељенска и Апостолска.Васељенска Црква је по Римокатоличком схватању универзална Црква и она у свомпостојању предходи помесним Црквама. Помесне Цркве које возглављују епископинису пуне, васељенске Цркве, већ само делови васељенске Цркве возглављенеепископом града Рима, тј. Папом.

Епископи помесних Цркава су помоћници Папе које он рукополаже ипоставља и који као ни папа не црпе свој епископски идентитет из Литургије, већ на





55

основу власти коју им Папа преноси рукоположењем. Последица оваквог схватањапомесне Цркве код Римокатолика јесте и то да у Римокатоличкој Цркви буквалнопостоји само један прави епископ, а то је папа, што озбиљно доводи у питање и самопапско епископство, што ћемо касније и видети.

Васељенскост, католичанство, саборност Цркве је у православнојеклисиологији квалитативни, а не квантитативни појам и означава пуноћу Црквекоја се темељи на присутности Христовој као личности у Литургији. СвакаЛитургијска заједница под једним епископом је пуна Црква, Једна, Света,Васељенска и Апостолска Црква зато што се она поистовећује са самим Христом, тј.она је један и исти Христос зато што личност не постоји без и мимо заједнице.Католичанство, васељенскост Цркве указује да је једна Црква истинита, пуна а не деоЦркве и то је Литургијска заједница возглављена једним епископом зато што је свакаЛитургијска заједница возглављена једним епископом потпуни Христос, исти

Христос.Исто тако и сваки епископ који возглављује једну конкретну евхаристијску

заједницу једног места јесте икона Христова, сам Христос. Тај идентитет епископдобија на основу првог места које заузима у Литургији, односно зато што је он

једини служитељ Литургије у том месту. Нема помесне Цркве која је већа од друге,нити епископа који је већи од другог епископа.

Очигледно је да Православна еклисиологија васељенскост, пуноћу помеснеЦркве, посматра у контексту светоотачког схватања постојања, најпре Бога каоличности, тј. Св.Тројице, а затим и човека као личности и иконе Божије. У Богу непредходи у постојању божанска суштина у односу на личности. Божанска суштинаникад не постоји "гола", безлична, већ само као конкретне личности: Отац, Син иСвети Дух. Мимо божанских личности не постоји Бог. Бог је Отац, пре свега, и каоОтац је узрок постојања Бога, тј. Он рађа Сина и исходи Светог Духа. Истовремено,свака личност садржи у себи пуноћу божанства. Отац је Бог, Син је Бог и Свети Дух

је Бог. Личности нису делови божанства, већ је свака личност носилац постојањацеле божанске природе. Примењено на Цркву и њену пуноћу, тј. васељенскост, тозначи да нема универзалне, васељенске Цркве, а сходно томе ни васељенскогепископа мимо конкретне помесне Цркве, тј. Литургијске заједнице. Свака помеснаЦрква као Литургијска заједница возглављена једним епископом јесте пуна,васељенска Црква, Црква Божија како се другачије назива, која постоји, односноборави у разним местима. На крају то жели да каже израз апостола: "Цркви Божијојкоја борави (гр. парикуса) у Коринту" или Риму, или пак, на другом ком месту.

Дакле, свака Литургијска заједница под једним епископом је помесна Црква,зато што се пројављује на једном конкретном месту или граду, и без ње не постојиЦрква, али је истовремено и васељенска, односно Једна, Света, Васељенска иАпостолска зато што је пуна Црква а не део Цркве. А то је због тога што се свакаЛитургијска заједница под једним епископом поистовећује са Христом. Отуда имамои ову дефиницију каја гласи: Један епископ, једна Евхаристија, Један Христос, Једнавасељенска Црква.

Као што смо већ рекли Црква је једна иако постоје многе зато што се ради о једној истој Цркви Божијој, о једном и истом Христу који борави (парики) у многимместима у једном истом времену. Једна епископија, како се другачије назива помесна





56

Црква, није део једне опште Цркве, па кад се све епископије сједине онда постаје једна пуна, васељенска Црква. Свака епископија је пуна, васељенска Црква. Непостоји општа Црква, или васељенска мимо конкретних помесних Цркава које сусвака по себи пуна Црква. Слично појму човек који изражава општост, или појам

људска природа, међутим, ни једно ни друго не постоји мимо конкретних личности.Не постоји човек мимо Марка, Јанка, Павла. Свака личност, међутим, није деочовека, већ потпуни човек. Јединство, односно јединственост Цркве, њенакатоличност се, дакле, садржи у њеном поистовећењу са помесном Црквом, односноса Литургијском заједницом возглављеном једним епископом. Другим речима, усвакој помесној Цркви је садржана цела, потпуна Црква.


1. Шта је то помесна Црква?

2. Зашто се помесна Црква поистовећује са васељенском Црквом?3. Шта значи израз "васељенска" за Цркву?4. Покажи на неком примеру како може помесна Црква да буде пуна Црква.5. У чему је разлика између римокатоличког схватања појма васељенске Цркве и

православног?6. Зашто је Папа код римокатолика једини епископ?

ЈЕДИН СТВО ЦРКВЕ

Ј е д и н с т в о Ц р к в е НА ЛОКАЛНОМ ПЛАНУ

Чињеница да постоје многе литургијске заједнице и многи епископи, тј. многепомесне Цркве(овде се под помесном Црквом подразумева једна епископија илиепархија, за разлику од аутокефалних помесних Цркава које сачињавају вишеепископија, а које се данас такође називају помесне Цркве) и да је свака од њих пунаЦрква, Једна, Света, Васељенска и Апостолска, и да је сваки епископ те Цркве иконаХриста, тј. сам Христос, јер стоји на месту Божијем у Литургији, намеће питање: какоможемо говорити о једној Цркви ако постоје многе и о једном Христу ако постоје

многи? Будући да постоје многе Литургијске заједнице и многи епископи, односнобудући да постоје многе помесне цркве руковођене епископом, како ондаисповедамо веру у једну, свету, васељенску и апостолску Цркву? На који начинпомесне Цркве остварују међусобно јединство на васељенском плану?

Да бисмо одговорили на ово питање, најпре треба да размотримо на којиначин се остварује једиство Цркве на помесном, локалном нивоу, односно у једнојепископији, будући да Цркву чине многи чланови, односно многе службе: епископ,свештеници, ђакони и народ Божији.

Јединство Цркве на помесном нивоу, како нам сведоче најранији извори за овупроблематику, остварује се у Литургији и епископу. Да би постојала једна конкретнаи истинита Црква, као истинити Христос, то се остварује као заједница многих у

једној Евхаристији и једном епископу. Не може један сам човек да буде Црква, тј.





57

икона Христа ако нема Литургијску заједницу са другим личностима. Старалатинска изрека унус цристианус нулус цристианус управо ово потврђује. ЧланЦркве је онај који учествује у једном конкретном литургијском сабрању,возглављеном једним епископом. Зато што мимо Литургије и епископа нема

заједнице с Богом, тј. нема Цркве. Многи чланови постају једно Тело Христово, тј. једна Црква, сабрани на једном месту у Литургији којом предстоји један епископ.

Да би Црква била једна и јединствена, потребно је да у њој постоји онај који је један и први, који уједињује у себи многе и тако чини Цркву једном и јединственом.Будући да је литургијска заједница остварење човека као личности, поредлитургијског јединства, као и јединства у вери, Црква претпоставља и једног првог уњој, тј. Христа, односно после његовог вазнесења епископа, без кога не може дапостоји. И то из два разлога. Први разлог је што се спасење остварује једино узаједници са Христом као живом личношћу у којој нам се открива Бог. Присуство

Христово као првог у заједници неопходно је зато што је он као човек јединипосредник између Бога и створене природе и зато што је Бог од кога створенаприрода добија постојање. Ово присуство Христово као живе личности послењеговог вазнесења на небо остварује се Духом Светим, односно у литургијскојзаједници преко првог у њој, односно преко епископа, који је икона Христова.

Други разлог је постојање људи као личности. Сходно постојању личности, тј.да би једна личност била личност она претпоставља заједницу са другом личношћу,и то заједницу слободе, што даље значи да у тој заједници неопходно постоји једналичност, која је прва и извор, узрок постојања других личности. Без једне личности,која првенствује у заједници слободе, љубави, не постоји јединство, односно не

постоји заједништво. Другим речима, постојање личности је слободни излазак изсебе ка другој личности и слободни одговор за остварење заједнице с другомличношћу, која тај позив упућује. На овај начин постоји Света Тројица у којој је првии извор постојања Бога Бог Отац.

Први у Литургији, од кога потиче не само свака иницијатива, већ и самопостојање Литургије, треба да буде сам Бог, јер је једино Бог извор живота, али ичовек, будући да је једини посредник између створене природе и Бога човек. Отуда

је епископ као први у Литургији икона Бога и поштовање њега и јединство с њим сеуздиже ка прототипу, тј. ка Богу, чија је икона. Без епископа нема Литургије.

Епископ је услов јединства Цркве, пре свега зато што представља самоприсуство Бога у Њој. Без заједнице са Богом, односно са епископом, Литургијсказаједница, односно Црква, не може да постоји. Бог је извор постојања и животачитаве творевине и епископ као икона Божија, зато што стоји на месту Божијем уЦркви, "који је икона Бога и стоји на месту Бога" по речима Св. Игнатија, јесте изворпостојања Цркве. Од епископа потиче свака иницијатива у Цркви, на коју слободноодговарају остали чланови, стварајући тако Цркву као заједницу многих у једномепископу.

Будући да не постоји Литургија без епископа, као ни епископ без Литургијскезаједнице, јединство Цркве се остварује истовремено у Литургији и у епископу.Отуда сва посвећења у Цркви, почевши од Крштења и Миропомазања доРукоположења, служе за конституисање једне конкретне Литургијске заједнице иврши их искључиво епископ као начелник те заједнице, односно онај коме епископ





58

да благослов, и зато су епископ и Литургија гарант јединстава, тачније самогпостојања помесне Цркве. Сједињени у Литургији и једном епископу, многи људи

једног места постају један Христос, не престајући да буду многи, тј. различителичности и синови Божији по благодати.


1. У чему је разлика између помесне и аутокефалне помесне цркве?2. Ко је епископ?3. Објасни исповедање вере у једну, свету, васељенску и апостолску Цркву.4. На који се начин остварује јединство Цркве на помесном, локалном нивоу

(епископији)?5. Објасни ко је члан Цркве.6. Ко све чини литургијску заједницу ?

Ј е д и н с т в о Ц р к в е НА ВАСЕЉЕНСКОМ ПЛАНУ

Као што не постоји Црква на помесном плану без јединства њених чланова уепископу и Литургији, тако не постоји ни васељенска Црква, односно ни самепомесне Цркве без њиховог међусобног јединства. На који начин се остварује

јединство Цркве на васељенском плану, тј. на који начин остварују међусобно јединство помесне Цркве?

Јединство Цркве на васељенском плану остварује се такође у Литургији и уепископу. Најпре о јединству Цркве на васељенском плану у Литургији и крозЛитургију.

Литургијско јединство помесних Цркава огледа се, пре свега, у томе што су свичланови једне помесне Цркве истовремено и чланови литургије других помесних цркава. Члан једне помесне цркве истовремено припада свим помесним црквама. Тосе види из догађаја када неко бива искључен из једне литургијске заједнице, онистовремено бива искључен из целе Цркве, из свих литургијских заједница (уп. 5.канон 1.Васељенског сабора). Да би неко био члан целе Цркве, Једне, Свете,Васељенске и Апостолске, он то може да буде једино као члан једне конкретне

епископије. То значи да би неко учествовао у Литургији друге епископије, или да бисасвим прешао другу епископију, потребно је да има благослов епископа коме јераније припадао, а који сведочи да је он члан његове литургијске заједнице. Само подозволи, по благослову месног епископа коме припада, може да учествује уЛитургији друге епископије или да пређе и буде члан друге помесне Цркве. Дакле,припадност васељенској Цркви не мери се само вербалним исповедањем вере, већприпадношћу Литургији, учешћем у Литургији једне конкретне помесне Цркве.Онај који је искључен из литургијске заједнице, а то искључење је последица неверја,односно погрешног изражавања вере, које се може дефинисати као нелитургијскиначин живота (о чему смо говорили раније), престаје да буде члан Цркве, односно

свих епископија, све дотле док поново не буде прикључен литургијској заједници.





59

Јединство у епископу такође је услов за постојање истинске васељенске Цркве.То јединство Цркве на васељенском плану остварује се у епископу најпре избором ирукоположењем епископа. Епископа једне Литургијске заједнице као помесне цркве,бирају и рукополажу сви епископи осталих помесних цркава, или, ако то није

могуће, најмање два епископа, уз писмену или усмену сагласност и свих осталих, ито искључиво на Литургији (уп. 4. канон 1.Вас. сабора). Овим чином се показује да јеу само постојање епископске службе, а самим тим и литургијске заједнице каопомесне Цркве, уткано заједништво, односно јединство епископства свих помесних Цркава, као предуслов за постојање епископа и Цркве. На овај начин се изражавачињеница да сваки епископ у својој служби садржи целокупни епископат, односнода је кроз рукоположење наследник свих апостола, или, тачније, самог Христа.

Епископ, дакле, постаје спона, веза јединства, између своје и других помесних Цркава. На овај начин помесна Црква кроз епископа превазилази своју локалност и

постаје васељенска, сједињена у једном телу са свим осталим помесним Црквама, непрестајући да буде конкретна помесна Црква.

Постојање епископа, међутим, подразумева Литургијску заједницу са другимепископима. Епископ не може бити сам епископ без јединства са заједницом својепомесне Цркве и осталим епископима као начелницима литургијских заједница.Отуда се општење помесних Цркава искључиво спроводи преко њихових епископа,у Литургији и преко Литургије.

У каснијем периоду, због појаве јереси, које нису биле обичне разлике умишљењима, као што је то био случај у првим вековима, већ кад су јеретици почелида формирају посебне литургијске заједнице и епископат, јединство Цркве навасељенском нивоу изражава се и у другим видовима. То су, апостолско прејемство увиду рукоположења епископа од стране оних епископа који су преко свогрукоположења повезани са апостолима. То су и јединство у апостолској вери, јер јесваки епископ учитељ истините апостолске вере, као и јединство у начину служењаЛитургије, итд. То не значи, међутим, да је јединство Цркве у Литургији и епископупрестало да постоји. Напротив, оно и даље остаје као кључни фактор јединствапомесних цркава на васељенском нивоу.

То се најбоље види, поред онога што смо навели у претходном пасусуговорећи о благослову епископа за прелазак било ког члана једне помесне Цркве у

другу, и из тога што се јединство помесних Цркава на васељенском нивоу одувекманифествовало и кроз служење Литургије. Један епископ, када дође у госте другојпомесној Цркви, начелствује Литургијском сабрању те Цркве, наравно по дозволимесног епископа. Ово препуштање госту епископу да началствује Литургији нијесамо израз добре воље месног епископа, већ пре свега израз јединства Цркве. Поредзаједничког служења Литургије, ту је и помињање свих епископа на Литургији, учијим се личностима помињу њихове помесне Цркве, односно литургијскезаједнице, зато што нема помесне цркве без епископа, итд.

Јединство помесних Цркава на васељенском плану такође остварује се, дакле, уЛитургији и епископу. Када једна помесна Црква престане да има литургијскоопштење са другим помесним црквама, она аутоматски престаје да буде Црква, сведотле док се то литургијско јединство поново не успостави.





60

Да ли постојање јединства помесних Цркава, као пуних, католичанских у једној васељенској Цркви, доводи у питање аутономију помесне Цркве, тј. да лиукида постојање пуне, васељенске Цркве на помесном нивоу?

Мноштво помесних цркава као и њихово јединство у једној цркви, навасељенском плану не доводи у питање постојање једне Цркве, тј. не доводи упитање аутономију и пуноћу једне епископије, ако се она схвати онако како смо товећ изложили, тј. како су је схватали свети Оци првих векова и на Истоку и наЗападу. Да ли то, међутим, значи да може постојати једна помесна Црква каовасељенска, пуна Црква, а да нема заједницу са другим помесним Црквама?

Предуслов за постојање сваке помесне Цркве као Једне, Свете, Саборне иАпостолске Цркве, јесте управо њено јединство са осталим помесним Црквама. Овајзакључак произлази из светоотачког схватања бића, односно личности као носиоцапостојања. Као што је заједница многих личности услов за постојање једне конкретне

личности, тако су многе помесне Цркве и њихово јединство, заједништво, услов запостојање сваке од њих. Једна конкретна личност постоји само у заједници са другимличностима, односно најмање још са једном личношћу. Једна сама личност једнако јениједна личност. Личност не постоји сама, као индивидуа, већ је увек плод заједницеса другом личношћу. Једна сама помесна Црква, која нема литургијско јединство садругим помесним Црквама, престаје да буде Црква, односно није Црква, осим акосве друге помесне Цркве нису престале да буду Цркве, рушењем литургијскеструктуре која их и чини Црквом. У том случају помесна Црква, која чува истинскуЛитургијску структуру наслеђену од апостола, јесте Једна, Света, Католичанска иАпостолска Црква иако нема заједницу с другим, тј. иако је једна.


1. Објасни јединство Цркве на васељенском плану.2. У чему се састоји литургијско јединство помесних цркава?3. Ко је члан васељенске Цркве и на који начин то постаје?4. Објасни природу заједништва утканог у епископску службу и литургијску

заједницу.5. На који начин помесна црква превазилази своју локалност и постаје васељенска?6. Шта је апостолско прејемство?

7. Како разумеш аутономију једне помесне цркве у односу на васељенску Цркву?

И НСТИТУЦИЈА САБОРА У Ц РКВИ

Црква остварује своје јединство од најранијих времена и то, како на локалном,тако и на васељенском плану, и кроз саборе. Сабори се, дакле, у историји Цркве

јављају као тела која имају као крајњи циљ обезбеђење јединства Цркве, како налокалном, тако и на васељенском нивоу. Црква познаје помесне, митрополитске илисаборе аутокефалних цркава и васељенске саборе. Шта су то помесни сабори, кад се

они појављују у историји Цркве и шта је њихов циљ?





61

Помесни сабори су сабори епископа са презвитерима и народом једнеепископије, тј. једне помесне Црква. Појављују се у историји Цркве у тренутку кад једоведено у питање правилно функционисање литургијског јединства Цркве и затосу од најранијих времена имали за циљ, како нам о томе сведочи ап. Павле (у 1Кор

5), да осигуравају литургијско јединство. Сачињавао их је епископ, презвитери инарод Божији, који су судили о несугласицама између чланова једне литургијскезаједнице и доносили одлуку о томе да ли неко може да буде члан Литургије или не.Били су сабрани сви на једном месту, пред пуноћом Цркве, пре него што почнеЛитургија, износили су конкретан проблем у вези са неким од чланова Литургије.Коначну одлуку о томе да ли ће неко бити у литургијској заједници или недоносили су на крају епископ и презвитери (уп. Дап 21). Дакле, помесни сабородносно епископски сабор, како се другачије назива (в. Игнатије Фил 8, 1), јавља се уисторији Цркве као средство очувања јединства помесне Цркве и то литургијског

јединства.

Помесном сабору председава, дакле, епископ као глава Цркве који доносиодлуке заједно са презвитерима. Одлуке прихвата цела Црква. Одлука коју донесепомесни сабор важи за све помесне Цркве. То значи да неко ко је искључен излитургијске заједнице једне помесне Цркве искључен је из свих помесних Цркава.

Митрополитских сабори се појављују у историји Цркве управо збогискључења појединих чланова из Литургије једне помесне Цркве, јер та одлукааутоматски обавезује и све остале помесне Цркве. На основу 5. кан. 1.Вас. сабора, којикаже : "У вези с онима који су искључени из литургијске заједнице одлукомепископа сваке епархије, да се држе раније одлуке (12. и 32. Апостолског канона), да

се такви не примају у заједницу друге епископије. Да се испита, међутим, да нисуисти искључени због мизерије и самољубља епископа. У ту сврху сви епископи свакеобласти да се састају два пута годишње на сабор и да о таквим проблемимарасправљају...". Јасно је, дакле, следеће: да митрополитске саборе сачињавају свиепископи једне области и да је циљ сабора да осигура литургијско јединство Црквена васељенском плану.

Од најранијих времена, а у Православној цркви све до данас, саборесачињавају искључиво епископи и то само епархијски, а не и титуларни, због тогашто је епископ глава помесне Цркве и у својој личности отелотворује целу помеснуЦркву којом председава. Наведена карактеристика епископа произлази, као што смовећ раније видели, из тога што је он глава литургијске заједнице која уједињује многеверне једнога места у једно Тело Христово. О овоме јасно сведочи и молитварукоположења за епископа у којој се обавезно назначује за коју се епархију епископрукополаже.

По својој служби епископ је гарант јединства Цркве, и то не само на помесномнивоу, већ и на васељенском, постајући спона заједништва, тј. Јединства, измеђупомесних цркава. То се потврђује између осталог и тиме што епископа рукополажусви епископи. На овај начин помесна Црква у лицу епископа превазилази својулокалност и уједињује се са осталим помесним Црквама у једно тело, у једну, свету,

васељенску и апостолску Цркву. Дакле, ако Сабор има за циљ јединство међупомесним Црквама, онда је сасвим природно да то буде преко епископа којиотелотворује помесну Цркву, као једно Тело Христово. Иако на сабору могу





62

присуствовати и презвитери и лаици, они то могу само у својству саветника.Искључиво право гласа припада једино епископу. У противном, доводи се у питање

јединство помесне Цркве, а самим тим и њено постојање. Отуда је сабор незамисливбез присуства свих епископа, као што је незамисливо да епископ не учествује у

сабору.

Међутим, као што је потребно да у сабору на локалном нивоу постоји један,који је први и гарант јединства Литургијске заједнице као пуне Цркве, исто јенеопходно и међу епископима у сабору на митрополитском, односно васељенскомнивоу, који ће бити гарант јединства Цркве на васељенском нивоу. О овоме управоговори 34. апостолски канон: "Епископи сваког народа треба да знају првог измеђуњих и да га сматрају као главу и ништа сувишно да не чине без његовог мишљења,него сваки нека чини оно што се тиче његове епископије. Али ни први нека не чининишта без знања свију. Јер тако ће бити једнодушност и прославиће се Бог кроз

Господа у Светом Духу, Отац и Син и Свети Дух".На основу наведеног канона јасно се види да првенство у сабору није на штету

осталих епископа, а преко њих ни на штету осталих помесних Цркава. Први усабору не може ништа чинити што се тиче општих ствари Цркве без сагласностисвих осталих, пошто није изнад осталих епископа. Његова служба је управо у томе даустановљује јединство међу помесним црквама. Истовремено, ни сви остали не могуништа чинити без првог у сабору. То значи да првенство у сабору није првенствочасти, већ власти. Та власт је, међутим, подељена и темељи се на заједници слободе,љубави као основног, онтолошког принципа постојања Цркве на свим нивоима.Први има власт над осталима управо због тога што сви остали не могу чинити

ништа без њега. Власт осталих над првим је, пак, у томе што ни први не може ништачинити без сагласности свих осталих.

Први у сабору епископа сазива сабор и њиме руководи. То чини уз сагласностсвих осталих епископа. Јер, не постоји сабор без присуства свих осталих епископа.На тај начин сабор осигурава и своје и јединство Цркве. Свака аномалија у овомдомену разбија Цркву и њено јединство, што је супротно назначењу самог сабора.

Првенство у Цркви, односно у сабору, стиче се избором и сагласношћу свих епископа. Историјска чињеница указује на то да је први од епископа који је биогарант јединства Цркве на васељенском плану био епископ Рима, до раскола 1054.

године, када је то место у Православној цркви заузео епископ Цариграда.Наведена структура сабора, који има за циљ осигурање јединства Цркве на

васељенском нивоу, уз чување јединства и аутономије сваке помесне Цркве, чинипосебно тешком делатност самога сабора. Сабор је неопходан ради очувања

јединства Цркве на васељенском нивоу, без кога нема постојања истините Цркве. Сдруге стране, пуноћа помесне Цркве као да негира постојање сабора као средства

једнинства Цркве на васељенском плану. Основно је канонско правило да нико одепископа нема право да се меша у унутрашњи живот друге помесне Цркве. Поречима св. Кипријана "сваки епископ руководи и управља својом епархијом по свомнахођењу одговарајући за то само Господу" (Кипријан, Посланица 55 (52), 21).Међутим, као што смо већ навели, сабор се јавља у Цркви управо да испита одлукеепископа у вези са литургијским јединством, јер се те одлуке тичу целе Цркве, свих епископија, а не само једне. Другим речима, ако сабор постоји, онда то претпоставља





63

чињеницу да сабор има власт над помесном Црквом. У противном, сабор не можепостојати. Како се манифестује власт Сабора над помесном Црквом, а да у истовреме та власт не доведе у питање аутономност и пуноћу помесне Цркве?

Сабор има власт над помесном Црквом само у оним случајевима који се тичусвих помесних Цркава. У другим областима живота једне епископије, као што јерукоположење клирика, унутрашње уређење и томе слично, сабор нема право да семеша. Прва и основна ствар која се тиче свих помесних Цркава, па је самим тим идело сабора, јесте искључење члана Цркве из литургијске заједнице, зато што тоискључење подразумева истовремено искључење из свих литургијских заједница. Наоснову 5. канона 1. Вас. сабора, ако је неко искључен из Литургије једне помеснеЦркве да се не прима у заједницу друге. На овај начин се потврђује аутономија једнепомесне Цркве у односу на друге. Истовремено, тај исти канон каже да се два путагодишње сазива сабор и да се испита да неко није искључен из литургијске

заједнице због хира епископа или, пак, због малодушности и томе слично, по чемусе види да се сабор састаје и да има власт над епископом једне помесне Цркве уоквиру очувања литургијске заједнице Цркве на васељенском нивоу.

Равнотежу између помесне као пуне Цркве и њеног јединства са свим осталимпомесним Црквама на васељенском нивоу, која на овај начин јесте Једна, Света,Васељенска и Апостолска Црква, коју осигурава Сабор, најбоље одсликава доношењеодлука на сабору. Да би одлуке сабора биле пуноважне и обавезујуће за све помеснеЦркве, са њима треба да се сложе сви епископи. Треба напоменути да се одлукеСабора, које се тичу проблема целе Цркве, доносе у духу црквеног предања,саобразно апостолској вери, провераваној литургијским искуством. Само онда када

су мишљења утемељена на овим принципима, па се десе да су ипак различита,одлучује мишљење већине. Дакле, на овај начин се пројављује власт Сабора надпомесном Црквом, уз истовремено очување аутономије сваке помесне Цркве, јер секроз уста сваког од епископа испољава њена сагласност са одлукама Сабора и на тајначин се остварује васељенско јединство Цркве. И то се осигурава на основулитургијског критеријума и зато сабор својим одлукама осигурава литургијско

јединство цркве.

Одлуке сабора постају пуноважне и обавезујуће за целу Цркву онда кад их усвоји пуноћа Цркве. То поново подразумева да одлуке Сабора управо утемељујулитургијско јединство у епископу, како на помесном, тако и на васељенском нивоу,истовремено чувајући њихову равнотежу.

Специфичан однос сабора и пуноће помесне Цркве испољава се и крозрукоположење епископа. Кроз избор и рукоположење епископа види се да саборима власт над помесном Црквом, јер једног епископа бирају и рукополажу свиостали епископи. Та власт сабора над помесном Црквом није, међутим, таква даукида њену аутономију, јер у истом тренутку тим чином Сабор конституише иутврђује пуноћу и јединство једне помесне Цркве, јер се рукоположење врши уЛитургији дотичне Цркве, и у лицу рукоположеног епископа.

Институција сабора се, дакле, јавља у Цркви да осигура јединство Цркве навасељенском плану, а да не доведе у питање јединство и аутономију Цркве напомесном нивоу. Будући, дакле, да је потребно сачувати и једно и друго, и пуноћуЦркве на локалном нивоу, као и њено јединство на васељенском, Сабор не само да





64

треба да постоји, већ има за циљ да обезбеди и учврсти јединство Цркве навасељенском нивоу, као и да сачува јединство сваке помесне Цркве на локалномнивоу. Отуда главно дело Сабора састоји се у томе да сачува равнотежу измеђупомесне Цркве као пуне, васељенске Цркве и васељенске Цркве (у читавом свету),

као једнога тела које сачињава јединство свих помесних Цркава. Свако нарушавањеове равнотеже, води ка негацији еклисиолошких принципа Православне цркве.

Дакле, сабор као институција која чува јединство Цркве није изнад помеснеЦркве као такве. Сабор није "колективно", демократско управљање Црквом, како сето понекад, погрешно, схвата, и супротност деспотском управљању једнога Црквом.Нити су, пак, епископ једне помесне Цркве и уопште помесна Црква независни, утом смислу како се независност данас схвата, у односу на остале помесне Цркве. Пресе ради о постојању Цркве као иконе Св. Тројице, где је свака личност потпуни Бог,али постоји у заједници слободе, љубави са другим личностима, оно дакле, о чему

смо већ говорили. Међутим, као што у Св. Тројици постоји Бог Отац, као први и каоузрок постојања и јединства Божијег, тако у Цркви неопходно мора да постоји једанпрви, како на помесном, тако и на васељенском нивоу, који чини Цркву једном.

Ово наводи на закључак да је јединство Цркве на васељенском плану, а такођеи на локалном, датост, тј. да је Црква једна иако постоје многе помесне Цркве. Таква

је била свест код првих хришћана, па и касније, да припадност једној помеснојЦркви значи припадност васељенској Цркви. Када би се појавило нешто што једелило једну помесну Цркву од осталих, онда је постојала потреба да се то јединствопоново успостави и на основу тога је настала и институција сабора у Цркви. Овопотврђује, пре свега, апостолски сабор у Јерусалиму 49 (51), који је послужио и као

образац за касније саборе.

По овом моделу су конституисани и сабори такозваних "аутокефалних"православних Цркава.


1. Објасни институцију сабора у Цркви.2. Шта су помесни сабори?3. Објасни улогу митрополитских сабора?4. Зашто је епископ гарант јединства Цркве на помесном и на васељенском нивоу?

5. Ко је гарант јединства Цркве на васељенском нивоу? Објасни улогу првог међуепископима у сабору на митрополитском нивоу.

6. Објасни шта све подразумева првенство у сабору.7. Када одлуке сабора постају пуноважне и обавезујуће за целу Цркву?

Ва с е љ е н с к и с а б о р и

34. Апостолски канон, који смо већ навели, иако не говори директно овасељенском сабору, већ о митрополитским саборима, послужио је као примерконституисања и васељенских сабора који су имали за циљ јединство Цркве навасељенском плану. То значи да и васељенски сабор, попут сабора појединих





65

области, или народа, утврђује истовремено пуноћу Цркве на помесном нивоу и затоњену аутомомију чува, као и јединство свих помесних Цркава у једном телу, под

једним епископом, који је први на васељенском плану, дакле, управо оно што је ициљ сабора, и да то чини на исти начин као што се то постиже на нивоу

митрополитског сабора.

Као и помесни, тако и васељенски сабори, у почетку имају искључиво за циљосигурање литургијског јединства Цркве (уп. 5. кан. 1. Вас. сабора), супротномишљењу да је циљ васељенских сабора првобитно био доношење догмата идефиниција вере. Чак и онда када су васељенски сабори почели да доноседефиниције вере, осигурање литургијског јединства је остао најважнији циљ. На тоуказују канони и анатеме (искључења) којим завршавају васељенски сабори, а којиимају за циљ осигурање литургијског јединства Цркве или кроз искључења излитургије, или, пак, кроз присаједињења литургији раније искључених.

Васељенски сабори, дакле, такође имају за циљ јединство Цркве навасељенском плану и то у литургији и епископу.

Одлуке васељенског сабора доносе се уз присуство и сагласност свих епископа.Њихово усвајање, такође, подразумева сагласност целе Цркве у њеној пуноћи. Самотада један сабор може да понесе епитет васељенског сабора. Међутим, кад говоримоо усвајању одлука васељенског сабора од стране Цркве, онда претпостављамо да онемогу бити и неусвојене, као што могу бити усвојене одлуке неког помесног сабора одстране целе Цркве и на тај начин учине да он постане васељенски, што се иначе идогађало у историји Цркве. Ово ставља под знак питања институционалноствасељенског сабора. Јер, васељенски сабор, да би био институција, претпоставља дасу његове одлуке аутоматски пуноважне и да се редовно састаје, што у Цркви нијеслучај. То је случај само са помесним саборима, који се обавезно састају најмање двапута годишње и зато су они институције. Отуда је и могла Православна црква дапостоји и функционише толико векова без васељенског сабора. Црква је јединственакроз једну Литургију и епископат, како на помесном, тако и на васељенском плану,али кад ово јединство дође у питање, онда се сабор јавља да поново успостави тоисто јединство Цркве у литургији и епископу.

Н е к е р а з л и к е ИЗМЕЂУ р и м о к а т о л и ч к о г и п р а в о с л а в н о г у с т р о ј СТВА

Ц РКВЕ

После велике шизме, или раскола, који се догодио 1054. год. између Источне иЗападне цркве, али и пре тога, појавиле су се на Западу неке разлике у односу насхватање Цркве и њеног устројства у односу на Исток. Прва разлика која датира одвремена блаженог Августина јесте да се под једном Црквом подразумевауниверзална Црква, а не свака помесна Црква у литургији и епископу. Отуда кадАвгустин говори о Цркви, он редовно употребљава овај појам у једнини, а не умножини. Једна Црква је скуп хришћана целог света, под једним епископом, Папом

Римским.





66

Епископ не добија свој идентитет из литургијске заједнице као њен начелники служитељ, већ кроз рукоположење, које га доводи у везу са апостолима, што јетакозвано апостолско прејемство. Сходно томе, епископ није икона Христа, већапостола. Епископ Рима, Папа, темељи своје захтеве за првенством у Цркви на томе

што је први епископ Рима био апостол Петар, који је био први међу апостолима, одкога воде порекло, кроз рукоположење, сви потоњи римски епископи. Исто тако,припадност Цркви се не одређује кроз учешће у једној конкретној литургијскојзаједници, већ на основу исповедања вере - вероисповеднички карактер Цркве.Отуда је литургија у Римокатоличкој цркви постала једна од седам Тајни и може да јеслужи и један свештеник, без присуства народа.

У Римокатоличкој цркви не постоје помесне цркве као пуне цркве, већ су тоделови једне универзалне Цркве. Сви епископи у Римокатоличкој цркви супомоћници Папе и зато, у суштини, нису ни епископи. Јединство помесних цркава

не остварује зато преко епископа, већ је сваки верник директно под влашћу Папе уРиму, као што је то и епископ.

Ове разлике су резултирале појавом индивидуализма као онтолошкекатегорије у Римокатоличкој цркви и самим тим и до реформација, тј. појавепротестантизма, као и до одлуке Римокатоличке цркве о непогрешивости Папе.Бити хришћанинин није ствар заједништва, и то литургијског заједништва у коме сепројављује и само људско истинско постојање, где је човек икона Једног Бога уТројици, већ се то одређује кроз самосвест јединке и испуњење моралних принципаи норми. Будући да сваки човек може да буде сам за себе хришћанин, без заједницеса другим у литургији, дошло је до разједињења Цркве на свим нивоима. Да би се то

јединство ипак одржало и то на рационалном, а не на личном плану, као логичкапоследица дошло је и проглашење непогрешивости папе.

Одлукама 2. Ватиканског сабора ово устројство Римокатоличке цркве је дошлопод знак питања, али оно није промењено у његовим кључним сегментима.Признање пуноће помесним црквама је велики корак ка јединству Источне иЗападне цркве, али оно још увек није довољно. Потребно је да се целокупнаструктура Римокатоличке цркве усклади са оном која је била и пре шизме, а коју јошувек чува Православна црква.


1. Шта је васељенски сабор и који је његов основни циљ?2. На који начин васељенски сабори остварују постављени циљ?3. Да ли су одлуке Васељенског сабора аутоматски пуноважне? Образложи.4. Наведи кључне разлике између римокатоличког и православног устројства

Цркве.5. Ко је папа у Римокатоличкој цркви?6. По чему се разликује римокатоличко и православно схватање епископа?7. Зашто у Римокатоличкој цркви не постоје помесне цркве?





67

ХРИШ ЋАН СКО СХВАТАЊЕ ИСТОРИЈЕ

Историја је проучавање прошлости, односно реч о прошлим догађајима. Та

реч, или прича, заснива се на чињеницама које указују да се нешто заиста десило ина који начин се десило. Развој историјске науке разликује неколико праваца уисторији од којих су најважнији: такозвано кружно схватање историје, илициклично, праволинијско и хришћанско.

Кружно схватање историје било је заступљено код старих јелинских философаи њега карактерише понављање догађаја. Све се вечно врти у круг, без почетка икраја. Зато не постоји ништа ново под сунцем. Оно што се чини да је ново само суфеномени који немају никакве последице по само биће света. Они се јављају инестају. Закон рађања и умирања вечан је и непромењив. Овакво схватање историјепрактично негира историју.

Циклично схватање историје очигледно настаје као последица схватања светакао вечног бића, које нема ни почетак ни крај. У свету се не догађа ништа што нијепредодређено да се догоди, у контексту непроменљиве судбине. Ако стари јелинскифилософи и говоре о стварању, тј. почетку постојања света и његовом циљу, што бимогло да претпостави постојање историје, то стварање се одвија унутар самог света,

јер је и стваралац део тог света и оно што се ствара од исте, већ постојеће природе је,и идеја које постоје у свету. Речју, то што се мења, креће, и на тај начин изазиваутисак да се ради о догађањима који доносе нешто ново у односу на прошлост, тј. опостојању историје, то је оно што се дешава унутар овог затвореног круга постојања.

Све што се дешава, дешава се по вечним и непроменљивим законима космоса иприроде. Зато та кретања и догађаји немају никаквих онтолошких последица почовека и природу и њихово постојање, као ни последица по постојање на космичкомплану. Њихова је важност у томе што су они средства којим се преносе вечне идеје овечном и непроменљивом свету, о нужности и детерминисаности његовог

постојања. Узроци за историјска збивања у старогрчкој историографији траже се упрошлости, по механичком принципу узрока и последице. На догађаје се код већинеисторичара гледа као на средства којим се преносе вечне идеје и поруке за будућегенерације. Догађаји по себи, будући да су последице механичког односа узрока ипоследице и зато су прошли и нестали, немају другу важност осим дидактичку.

(Историја је учитељица живота).Општа историографија данас признаје за историју само људску делатност. Ово

је неприхватљиво са позиције хришћанског погледа на историју, и то не само збогтога што елиминише Бога као учесника у историји, већ и због тога што савременаисториографија под чињеницом да човек ствара историју подразумева да суисторијска збивања плод логичког и рационалног, али не и слободног у човеку, којане мора да има везе са логиком. Попут уметничких дела која су управо затоуметничка и стваралачка зато што су плод слободе, а не логике. Хришћанскаисторија, дакле, не би се могла тумачити са позиција рационалног и логичког, већслободног делања и зато она као почетак историје и као њен крај подразумева један

насилан и непредвидив улазак Бога у њу.





68

Праволинијско схватање историје срећемо у Св. Писму Старог завета. Онополази од тога да свет има свој почетак од Бога који га ствара, ни из чега својомвољом, слободно. Свет се јавља, дакле, као дело Божије које је израз његове слободе. Уњему и кроз њега открива се Бог, као што се открива уметник кроз своје уметничко

дело. Захваљујући овом гледишту, можемо говорити о правој историји. Међутим, даби говорили о њеној онтолошкој важности неопходно је на ово додати хришћанско,новозаветно схватање историје. Јер, старозаветно схватање историје види историјукао етичку категорију, која се одвија на пољу које је поставио Бог, у којој доминираљудска делатност, у складу са испуњењем или неиспуњењем Божијег закона иБожије казне или награде на крају, док хришћанско схватање претпоставља улазаксамог Бога у историју и сједињење с њом без сливања с њом. Како треба схватитихришћанско излагање историје?

Хришћанско схватање историје је карактеристично и у много чему различито

од других. Следећи библијско схватање историје, хришћанска историја посматрасвет и догађања у њему као кретање од једне почетне тачке, ка једном конкретномциљу. За разлику од јелинског виђења историје, која се развија као последицапрошлих догађаја, хришћанско виђење историје исту види као остварење коначногциља. То остварење има свој почетак као почетак историје. Речју, узрок постојањаисторије за хришћане није у почетку, у прошлости, већ у будућности. Хришћанскаисторија потврђује историјске догађаје не на основу њихове логичности, које је украјњем случају људско мерило историје, већ, пре свега, вером која извире из наде убудуће Царство Божије. То најбоље потврђује ап. Павле кад каже: "ако мртви неустају, онда ни Христос није устао (из мртвих)" (1Кор 15, 16).

Својом вером у васкрсење мртвих, хришћанство чини историју реалном,историју која има смисла. Другим речима, хришћанска историја није реч само опрошлим догађајима, већ и о будућим, који су нераскидиво повезани са прошлим.Без будућих догађаја, не постоје ни прошли, осим уколико не схватамо историју каопреношење идеја и порука кроз одређене људе и догађаје. Идеје и поруке су важнеза историјско живљење, али пошто су сами људи и догађаји пролазни то је историјаидеја, а не реална историја. Догађаји су прошли, нестали, а идеје и поруке које суони носили и даље настављају да живе.

Међутим, и сама хришћанска вера у будућност је у суштини историјска.Темељи се на историјским догађајима као што су: Христово рођење, распеће иваскрсење из мртвих. Другим речима, темељи се и на делатности људској, јер јеХристос прави човек. Нема у хришћанској историји предестинације, тј. судбине иодрицање од историје, али такође нема ни ентелехије, тј. Идеје да ће сама природапо себи израсти у нешто савршено. Други долазак Христов, као изненадни улазакБога у историју, који ће донети укудање смрти за створену природу, колико год биоизраз слободе Божије, не укида слободу човека и његову жељу да се то догоди. Тажеља није само декларативни израз, већ се огледа у начину живота самих хришћана.Због тога се сва истина света и његове историје за хришћане заснива на другомдоласку Христовом, који подразумева свеопште васкрсење из мртвих што је догађај

слободе Божије и слободе човека.Хришћанско схватање историје укључује, такође, и спасење, ослобођење од

смрти целокупне природе, а не само човека. Бог, који је створио природу и кроз њу





69

се сад и овде пројављује као присутан у својој одсутности, будући да сва природа јошувек умире, своје апсолутно присуство без одсустава потврдиће кроз ослобођењеприроде од смрти. Човек је историјско биће управо због тога што у природи, усвојим делима, потврђује своје присуство у одсуству, тј. после смрти. То ослобођење,

међутим, оствариће се, не у природи по себи, јер то би значило да природа одстворене постане нестворена, што је немогуће, већ као сједињење целокупнеприроде у Личности Христовој. У овоме је на крају важност људске историје, да сесваки човек као личност кроз васкрсење сједини са својим делима, тј. са својомприродом, те тако себе и своје историјско битисање учини истинитим. А то се можедогодити и догодиће се једино у Христу, тј. кроз васкрсење Христово и свеопштеваскрсење, који се догађају неодвојиви један од другог.


1. Наведи и образложи најважније правце у развоју историјске науке.2. Образложи најважније ставове који карактеришу хришћанско схватање историје.3. Објасни зашто хришћанство вером у васкрсење мртвих чини историју реалном и

том вером јој даје смисао.4. Зашто је хришћанска вера у будућност у суштини историјска?5. Објасни због чега хришћанско схватање историје укључује и спасење, односно

ослобођење од смрти човека и целокупне природе.

Х РИ Ш ЋАН СКА У М ЕТН ОСТ

Хришћанска уметност је саставни део хришћанске вере. Само хришћанство јепрепуно символа, слика које поред историјске реалности указују на есхатон, тј. наЦарство Божије, које ће се догодити у будућности. Сама Литургија, као изразпостојања Цркве, препуна је символа и икона. У свим светим тајнама, а посебно улитургији, употребљавају се многе слике и символи. Зато што истина постојањасвета по хришћанском схватању није у њему самом и његовој природи, тј. у његовојисторијској реалности, већ у заједништву с Богом које ће се у потпуности остваритиу будућности, а то заједништво допринеће да створена природа превазиђе смрт иограниченост, детерминисаност постојања које му намеће смрт, тј. садашња

историја. Као што је Стари завет по учењу светих отаца био символ и прасликадогађаја из Новог, тако је Нови завет икона будућег Царства Божијег, тј. догађаја којиће се десити у будућности. На овај начин се не негира историја, већ она добија својуистинитост у будућем сусрету с Богом, у несливеном и неразлучном јединству с

Њим. Ово је карактеристика свих жанрова уметности у раном хришћанству,почевши од такозваних обичаја, писане речи, тј. књижевних дела (Св. Писмо, житијасветих), па све до архитектуре и сликарства. Целокупна хришћанска уметност чувареалност историјског живљења, постојања, али га у исто време преображава,посматрајући живот из перспективе вечног живота, тј. Царства Божијег, и на тајначин га ослобађа од смрти и детерминисаности постојања у слободном сједињењу с

Богом, изражавајући на овај начин веру у вечни живот, у будућем Царству Божијем.





70

Разлика између православне и ренесансне, односно старогрчке и световнеуметности, очигледна је. У чему се огледа та разлика?

Старогрчка уметност, коју на пример репрезентују скулптуре, жели да укаже

на истину света и пре свега човека као на идеју. Сходно веровању људи да јематеријални свет сам по себи лажан и пролазан, односно хаотичан, док је свет идејавечан, истинит, истина света није у њему, већ изван њега, у свету идеја. Скулптуре субожански лепе, али оне не указују ни на какву историјску реалност, већ пре свега наидеју човека и лепоте. Уметност по себи, тј. сама скулптура, сам човек представљенскулптуром, није битан по себи, већ он служи као средство да се укаже на идејучовека и лепоту као хармоничност, које су истина. (Отуда се често и данас подуметношћу подразумева то да је она та која треба да укаже на неку идеју, на некулогосност и логичност која је изван ње саме.) На овај начин старогрчка скулпторскауметност занемарује историјску реалност постојања, и указује на идеје као истину.

Ренесансна уметност, која је израсла из старогрчке уметности, за разлику одње показује пре свега историјску реалност постојања, поистовећујући истинупостојања с њом. Ренесансни уметници савршено показују природу у њеномисторијском изразу, али као да се она на томе и завршава. Не постоје елементи којиби истовремено указивали и на историјску реалност природе и на њено стање убудућем Царству Божијем, када ће се она преобразити, а не и изгубити, односнокада ће природа превазићи смрт и детерминисаност постојања и бити апсолутнослободна, а не да нестане и да се изгуби. Зато се ренесансна уметност можеокарактерисати као натуралистичка, као природна.

Савремена уметност, поред тога што користи многе елементе из горенаведених уметничких праваца и њихове карактеристике, има и неке додатнекарактеристике. Најважније су следеће: чежња уметника за слободом, како својомстваралачком, тако и за слободом бића које представља; присутност сатанизма ууметности, које карактерише одсуство хармоније, односно лепоте бића; инихилизма, тј. тежња да се биће поништи, а што је плод схватања слободе каонегације другог и свега што је друго у односу на нас, па и саме себе ради постизањаапсолутне слободе. Савремена уметност показује да човек и као уметник тежи дабуде апсолутно Слободан, али ту своју слободу изражава као анархију и као тежњуда уништи све што постоји да би створио нешто оригинално. Ова врста уметностисвакако извире из вере савременог човека у то шта је слобода, односно постојање.

Ове карактеристике се могу срести у свим уметничким сферама зато што суоне производ људског начина живота и погледа на свет.

За разлику од побројаних уметничких праваца и њихових карактеристика,православна уметност има следеће карактеристике: 1. чува историјску реалностпредстављеног бића; икона није средство које указује на идеју, на истину, која сеналази изван његове историјске реалности, иако не поистовећује његову истинупостојања с њом; 2. истина историјског се налази у његовом јединству са Богом које јетакође историјски догађај, али будућег века, у чијем јединству биће превазилазисмрт и историјску детерминисаност постојања и постаје апсолутно слободно; 3.слобода уметника и слобода представљених бића изражава се као заједница сдругим, пре свега с Богом као другим и потчињавање своје слободе вољи другог; наовај начин се слобода поистовећује с бићем, престаје, дакле, да буде проста етичка





71

категорија или, пак, она која негира биће, тј. постојање и прелази у нихилизам, већсе поистовећује с постојањем, које је плод слободне заједнице с Богом, односно сдругом личношћу.

Због потребе наглашавања ових елемената у уметности, православниуметници су се највероватније због тога пре определили за иконографију, следећифајумске портрете, а не за скулптуру, иако је ова друга њима била ближа, игеографски, и културолошки. Јер, већина првих хришћана били су Јелини пообразовању и култури. Зато што је иконографија пружала више могућности да сепутем светлости изразе управо ови елементи који су карактеристични за њу и затоњих обавезно срећемо на православној иконографији свих епоха, са мање или вишепројављених успеха.

П р а в о с л а в н а и к о н о г р а ф и ј а

У почетку Црква није употребљавала иконе, у смислу слика на дрвету или назиду, нити пак резане ликове и кипове за преношење своје вере у будуће Царство изпростог разлога што је прва црквена општина, тј. заједница била састављена од

јевреја којима је то било забрањено Старозаветним заповестима. Развојембогословља, и то посебно богословља о Христу као оваплоћеном Сину Божијемупотреба овакве врсте икона постала је сасвим нормална, иако је кроз историју билои оних који су то оспоравали и забрањивали употребу сликарске уметности у Цркви.Они су то правдали тиме да Бога не можемо изображавати на иконама зато што је он

невидљив, неограничен, несазнајан, нематеријалан итд. Хришћанска уметност ињена употреба у Цркви је на основу одлука 7. Васељенског Сабора одржаног уНикеји 787. године дозвољена управо због тога што је утемељена на истинскомоваплоћењу Сина Божијег. У Сину Божијем који је постао човек, Христос Бог јепостао видљив, сазнајан и доступан нама. На том уласку Бога у историју управо сетемељи и наше спасење, односно наше вечно постојање. Тачније, хришћанскауметност је дозвољена у Цркви, јер њен циљ јесте да покаже да је целокупнаикономија спасења у Христу истинита, да је Христово оваплоћење као Бога,страдање и васкрсење истинито, да се догодило у телу. То се односи и на сликарство,односно на иконописање. Сабор је одлучио да се свете иконе Христове, Богородице,

апостола, анђела и свих светих поштују и да се целивају, али то не значи клањањематерији, тј. то није идолопоклонство како су то тврдили противницииконопоштовања, него значи клањање прототипу који је на иконама изображен. Поречима сабора: "Част указана икони ка прототипу се уздиже". Другим речима, онајкоји указује част икони ту част указује ипостаси, личности, која је на икониизображена. А та личност, тј. ипостас је ипостас Сина Божијег. Међутим, ипостас,односно личност, не постоји без природе и зато је неопходно да би се пројавилаличност, да постоји и природа. То се пре свега односи на Господа Исуса Христа којисе као личност оваплотио, а не и његова Божанска природа и ако би требало да му секлањамо као Богу, то не можемо другачије него да га поштујемо у телу, тј. кроз

материју, тачније у људском облику. Исти је случај и са поштовањем и клањањемсветитељима. Ми у њима поштујемо Христа и клањамо се Сину Божијем, Христу, каоличности с којом су они неразлучно и несливено сједињени Духом Светим. Зато и





72

каже црквена песма "диван је Бог у светима својим". Дакле, у светима се показује самБог.

Начелно, хришћанска уметност се од самих својих почетака труди, колико је

то могуће у ограничености материјалом, тј. ограничености природним законимаматеријала који користи, да прикаже свет и човека из перспективе будућег Царства Божијег. Хришћанска уметност је плод вере у долазак Царства Божијег, као новогначина постојања људи и природе у заједници с Богом у Христу. Другим речима,хришћанска уметност не приказује свет и човека онаквим какви они јесу сада уисторијској реалности, већ онаквим какви ће се јавити, какви ће постати у последњемдану историје, када ће смрт потпуно бити уништена кроз сједињење свих са Христоми у Христу и зато је то иконична уметност, јер користи природу која је још увек подвлашћу природних закона и смрти.

Делујући из ове перспективе, хришћански уметник жели да бића која

приказује ослободи закона природе који их на крају воде у смрт и да их поставе у једно ново стање постојања, стање онтолошке слободе коју им даје Христова личносту коју су уипостазирани. У томе се огледа пре свега и слобода хришћанскогуметника у односу на своје дело. Хришћански уметник не копира свет и његовеодносе који су засновани на природним законима нужности, већ тај свет поставља унове односе слободе с Богом и ближњим у Христу.

С друге стране, ти нови односи, односи слободе у хришћанској уметностинису апстрактни, не воде у нихилизам и поништење постојећих бића од странеуметника да би се остварила слобода уметника кроз стварање нечег новог, већпостојећа бића постављају у откривене односе будућег Царства Божијег возглављеног Христом. Будући да је то Царство будући век у коме бића налазе своје вечнопостојање сједињена с Христом, онда се слобода уметника према свету којиприказује изражава као љубав према њему. Јер, то значи љубав према једном бићу,да желите да биће које волите постоји вечно.

Истовремено, пошто ће будуће Царство Божије, тј. његово постојање за нас, запостојећа бића бити израз наше, односно њихове слободе, онда се и слобода бићакоја су приказана изражава као љубав према другом бићу, пре свега према Богу уХристу, односно као љубав приказаног бића према другим бићима у Христу.Другим речима, икона, као један од карактеристичних уметничких израза

православне Цркве, приказује личност, ипостас онога кога слика, јер личност је односслободе љубави с Богом у Христу. Поштовање иконе управо значи поштовање,тачније ступање у тај исти однос који има најпре Христос са Богом Оцем, а затим исви свети који су усиновљени Богу у Христу.

Хришћанска уметност је литургијска, извире из Литургије, приказује светонаквим каквим се он појављује у Литургији као икони будућег Царства Божијег.Хришћанска уметност је иконијска, зато што приказује само однос, тачније личност, у коме ће бића бити у будућем Царству, док је природа која је носилац тих нових односа још увек под влашћу смрти. Но, природа ће се ослободити смрти, немењајући се по природи, управо захваљујући тим новим односима у Христу, што јепоказало и Христово васкрсење.





73

Створена, људска природа у Васкрслом Христу, остала је то што јесте,створена, али је ослобођена закона који су је ограничавали и водили у смрт. Христос

је васкрсао и више не умире. Христос је по природи био видљив и опипљив, али је уисто време пролазио кроз затворена врата и био на више места у истом времену. То

се догодило управо због тога што личност Христова одређује начин постојањаприроде, а личност је однос, заједница слободе, љубави с Богом Оцем.

Нови односи људи, односно светитеља с Богом у Христу преображавају ињихову природу. Зато се светитељи сликају без телесних мана иако су их можда уисторијском трајању имали.

Слично је и са осталом природом. И она се у склопу личних односа Христа ињегових светих с Богом, посредством Светог Духа, преображава на тај начин што сеи она ослобађа закона нужности, трулежности и смрти, не престајући да будестворена природа.

Ра с п е ћ е и в а с к р с е њ е Х р и с т о в о У п р а в о с л а в н о ј и к о н о г р а ф и ј и

Све православне хришћанске иконе које приказују Христа и његов живот, каои светитеље, а посебно иконе Христовог страдања и васкрсења, са више, или мањеуспеха, приказују, с једне стране реалност Христовог оваплоћења и његовог људскогживота, а с друге њега као личност у односу са Оцем и из перспективе божанства. Тосе пре свега иконизује ореолом или светлосним венцем око његове главе који је

видљиви знак његове везаности са Богом Оцем и његовог вечног јединства с Њим, сБогом Оцем. Такође, у сценама рођења и дечаштва Христовог јако је наглашенХристов однос са Богом Оцем, док је његов однос са Мајком Богородицом у другомплану, што указује на то да је Христос као личност Син Божији и везан је за Оца којаму веза даје вечни идентитет.

Икона распећа Христовог указује на то да је Христос заиста умро на крсту, али је смрт Христова приказана из перспективе његовог васкрсења. И управо та

перспектива чини да је реалност смрти икона васкрсења, а не трагичан догађај којимсе све завршава. Ту су наравно и други детаљи као што су на икони васкрслог ХристаКрст и ране на његовом телу, који указују на историјску реалност страдања

Христовог, али су тако приказани да они више не угрожавају Христа смрћу, тј. онина васкрслом Христу престају да буду носиоци смрти и указују на Христову вечнуипостас и вечно постојање створене, људске природе у њој.

Такође, икона смешта иконизованог у оквир будућега века. Распети Христосноси изнад своје главе на крсту натпис Исус Назарећанин Цар Славе. Тај израз ЦарСлаве указује на распетог Христа као на онога који ће доћи као Цар у сили и слави икоји ће судити свету. То је наравно догађај будућег века који се још није догодио, алииконограф га приказује као да се догодио. Исти је случај и са иконом васкрсењаХристовог.

Христово васкрсење се приказује на тај начин што Христос својим васкрсењемсилази у Ад, у пакао, из кога изводи Адама и Еву и старозаветне праведнике. Овајначин приказивања Христовог васкрсења, поред тога што указује на историјски





74

догађај Христовог васкрсења, указује и на други долазак Христов и свеопштеваскрсење људи и природе у њему и на будуће Царство Божије. То је зато штоХристово васкрсење као историјски догађај добија своју пуноћу и истинитостискључиво кроз последњи догађај свеопштег васкрсења људи и укидање смрти за

сву творевину. Сагласно речима ап. Павла, "ако нема васкрсења мртвих, то ниХристос није устао" (1Кор 15, 13 и даље).

Речју, православна хришћанска иконографија приказује свет из перспективебудућег Царства Божијег, служећи се оном техником која то може најбоље да дочара.

И к о н е М а ј к е Б о ж и ј е и о с т а л и х с в е т и т е љ а

Што се тиче икона Мајке Божије, светитеља и угодника Божијих, поред ових

елемената које срећемо на Христовим иконама, ове иконе указују на то да суличности изображене на њима у вези са Христом. Идентитет личности Мајке Божијеи осталих светитеља извире из заједнице са Христом и зато се потенцира начин накоји је свако од њих остварио заједницу са Христом. Богородица рођењем Христа,мученици страдањем, подвижници кроз подвиг итд.

Подсети се, разми сли и одговори

1. У чему се разликује хришћанска уметност од других?2. Објасни зашто је хришћанска уметност утемељена на истинском Оваплоћењу

Сина Божијег.3. Који је основни циљ хришћанске уметности?4. Зашто поштујемо и целивамо свете иконе?5. Објасни због чега је хришћанска уметност плод вере у долазак Царства Божијег.6. На који се начин у хришћанској уметности изражава слобода уметника према

свету који он приказује?7. Зашто је хришћанска уметност иконијска?8. Како су у православној иконографији приказани страдање и васкрсење

Христово?9. У чему се разликују иконе Мајке Божије и осталих светитеља од Христових

икона?

Н е к е р а з л и к е и з м е ђ у п р а в о с л а в н е И РИМОКАТОЛИ ЧКЕ УМЕТНОСТИ

Разлике између православне и римокатоличке уметности се заснивају нанеким богословским разликама, конкретно на другачијем схватању односа историјеи есхатона, тј. историјских догађаја и будућег Царства Божијег. Док православнобогословље говори о историјским догађајима, посматрајући их из перспективебудућег Царства Божијег, а следствено томе и њена уметност приказује историју из

ове перспективе (такозвана обрнута перспектива), римокатоличка теолошка мисаоистину историје посматра из перспективе прошлости. Сходно оваквом схватању,римокатоличка уметност приказује историјске догађаје без есхатолошких елемената,





75

тј. без перспективе која историјске догађаје види у контексту Царстава Божијег, већово двоје стриктно одваја. Та подвојеност историје и есхатона, тј. Царства Божијег,огледа се у свим сегментима уметности које третирају личности и догађаје који сувезани за историју Цркве.

Зато, када римокатолички уметник слика Исуса Христа, он га слика тако да јена њему наглашена Христова људска природа са врло малим или скоро никаквимелементима који указују на то да је Исус пре свега Син Божији. Исти је случај и саликовима светитеља на којима је пренаглашен људски елеменат без икаквогобележја њиховог обожења кроз сједињење с Богом у Христу.

Што се тиче остале природе, она као да неће уопште постојати у будућемЦарству Божијем, јер на слици она не стоји ни у каквом односу с Богом. Ако ће ипостојати, то своје постојање природа не заснива на односу с Богом кроз човека,тачније кроз Исуса Христа, већ на себи самој. То је случај и са светима који се

приказују на слици, јер ни они своју светост, односно своје постојање, не заснивају наличном заједништву с Богом у Христу, већ на себи и својој природи, тј. на својимприродним силама и карактеристикама.

Ове разлике између православне и римокатоличке уметности су јасно уочивена приложеним ликовним примерима.

Распеће Христово: Римокатолички уметник се труди да што верније прикажестрадање и бол Исуса Христа као човека. Међутим, у овом приказу се не можепрепознати ни један елеменат који указује на то да је онај који страда Син Божији, ане један обичан човек. Натпис на крсту: "Исус Назарећанин, Цар Јудејски" прати и

изражава само историјску реалност догађаја, за разлику од православног приказа гдестоји натпис: "Цар Славе", који указује да је распети Исус Христос будући Цар Славекоји ће доћи и судити свету, а не обичан човек каквим су га сматрали његовипротивници.

Васкрсење Христово: Приказивање Исуса Христа како васкрсава сам наримокатоличким сликама васкрсења, више него очигледно указује на инсистирањуна историјској реалности овог догађаја, без есхатолошких перспектива. Чак,васкрсење Христово као да нема никакве онтолошке последице по осталу природу иљуде, осим што указује на прослављање њега самог и његову индивидуалну победунад смрћу. За разлику од оваквог приказа, православна икона указује на васкрсење

Христово и као историјски и као есхатолошки догађај. Васкрсење Исуса Христапоказује истовремено и свеопште васкрсење људи као и преображај читаве природеиз смртне у бесмртну.

Богородица са Христом: Христос у наручју Богородице Марије у ренесансномприказу редовно се приказује као једно обично дете које свој идентитет, својуличност, везује за мајку, какав је случај код сваког детета. И овде, као и у претходнимсликама, акценат је стављен на Исуса Христа као човека, док је његов идентитетСина Божијег изостао. Православни приказ, пак, настоји да покаже Христа као СинаБожијег, не занемерујући, наравно, његову људску димензију. То се уочава кроз

детаље као што су: свитак, или књига коју држи младенац Христос, затимблагосиљање, његов лик није лик детета, него се често слика као већ зрела личноститд. Богородица, као мати Исусова, у православној иконографији се не слика





76

одвојено од Христа, већ своје постојање црпи из односа са Христом, и зато га и намапрепоручује као Спаситеља указујући руком на њега.

Ове, и многе друге очигледне разлике између православне и римокатоличке

уметности, директно указују на разлику у схватању постојања и спасења у овимдвема Црквама.





за четврти разред основне школе

СТВАРАЊЕ СВЕТА

Бог Отац, Син и Свети Дух створили су ни из чега Небо и Земљу и све штосе види и не види. Стварање је трајало шест дана. Све што је Бог створиоповезано је међусобно јединственом природом, а разликује се по врстама. Најпре

је Бог створио ниже, простије врсте, а затим оне више и сложеније. Све је Бог Отацстворио кроз Сина и Светог Духа, својом речју, тако што је говорио: нека буде тои то, што је одмах и бивало. Човека је створио на крају као најузвишеније биће,слично Богу.

У почетку, Земља је била обавијена водом и тамом, невидљива и без

конкретних облика и Дух Божији дизао се над водом. Бог је најпре створиосветлост. Светлост је разагнала таму и тако је освануо први дан.

Другог дана Бог Отац је рекао да постане небо које ће раздвојити воду.Тако је и било - вода се раздвојила на воду испод неба и на воду изнад неба.

Бог је потом рекао да се сакупи сва вода испод неба на једно место и да сепокаже суво тло. Тако се и догодило. Бог је назвао суво тло земљом, а водеморима. И видео је Бог да је то тако добро. Потом је Бог рекао да из земље никнутрава, биље и разне врсте дрвећа која доносе плод у коме је њихово семе заразмножавање. Тако је и било. И видео је Бог да је и ово добро и освануо је трећи

дан.Четвртог дана Бог је створио небеска тела, сунце, месец и звезде као

носиоце светлости. Сунце је поставио да обасјава и да загрева земљу, да се поњему и по месецу одређује време на земљи, дан и ноћ. И видео је Бог да је доброи то што је створио.

Потом је Бог створио водени свет, китове, велике и мале рибе, многе живедуше у води и разне врсте птица на земљи. Видео је Бог да је све то добро иблагословио их рекавши им да се рађају, да се множе и да испуне мора, а птицеда се множе на земљи. И дошло је вече и освануло је јутро петог дана.

Шестог дана Бог је створио разне врсте гмизаваца на земљи, четвороножнеживотиње, стоку и ситне животиње, као и многе врсте дивљих звери. И виде Богда је то добро.

На крају, Бог Отац је предложио Сину и Светом Духу да створе човекарекавши: - Да створимо човека сличног нама, који ће бити управитељ над свимморским рибама, птицама, животињама и над целом земљом. Још је Бог створиочовека сличног себи и то мушко и женско.

Човекова сличност Богу значи да је Бог створио човека да живи у заједнициљубави са другим људима и са природом, као што Он живи са Сином и Светим

Духом. Бог је благословио човека и жену говорећи: - Растите и размножавајте се инапуните земљу и владајте њом. Управљајте морским рибама, птицама у ваздухуи свим животињама на земљи. Бог је дао људима све биље и све плодове од разног






дрвећа за храну, а животињама, птицама и свему што се креће по земљи дао јетраву за храну.

Тада је погледао Бог све што је створио и видео је да је све веома добро.

Тако је Бог за шест дана ни из чега створио све што постоји, а седми дан јеблагословио као дан одмора од стварања.


Ко је створио свет? На који начин је то Бог учинио? Шта је све Бог створио?На који начин је створио човека? Колико је дана трајало стварање света? Кога јеБог створио на крају? Зашто је Бог створио човека по своме лику? Прочитај изСветог писма Старог завета опис стварања света и покушај да га препричашсвојим речима.

Запамти/ —7 • ___________________ г т т •

Свет je створен. 1о значи да свет ниЈе постоЈао све дотле док га Бог ниЈестворио, а све што Ј*е створено има почетак и краЈ*.

Свет Је створен из различитих врста које су међусобно раздељене, доким Је створена природа заједничка. Сва бића су различита по времену

стварања и зато свака врста и свако биће имају почетак постојања и крај.Свет, дакле, има почетак постојања, а може имати и крај. То зависи од

воље Бога који је свет створио. Једино је Бог нестворен и зато је Он вечан,односно нема ни почетак ни крај.






ПРИРОДА СВЕТА ЈЕ ДРуГАЧИЈА у ОДНОСУ НА БОЖАНСКУ ПРИРОДУ

Свет некада није постојао. Када је Бог зажелео, он је створио свет ни из чега.Пре него што је свет постао, није постојало ништа. Постојао је само Бог.

Бог није створио свет из своје Божанске природе, или неке природе која јепретходно постојала, већ ни из чега. Божанска природа је нестворена,неограничена, невидљива, бесмртна. Свет је по природи нешто друго у односуна Бога и одељен је од Бога. Бог је нестворен, док је све друго што постојистворено.

Та одељеност света од Бога и различитост његове природе у односу наБожију природу, последице су створености света ни из чега. Створеност светазначи да он има почетак, односно да постоји као време и простор. Свет, дакле,постоји у времену и простору зато што је створен, што има почетак. Слично томе,кад човек прави једну одређену ствар, он почиње да је прави у једно одређеновреме. Од тог тренутка почиње време трајања те ствари. Истовремено, кадпочиње да је прави, човек ту ствар одваја од других ствари. Тиме настаје простор.

Постојање времена и простора , дакле, зависи од настајања света. Од када јенастао свет, од тада почиње његово време и простор. Ни време ни простор непостоје изван створеног света.

Бог постоји изван времена и простора зато што је нестворен, вечан, немапочетак ни крај.

Бог је створио свет, као што смо видели, не као јединствену масу, већ каомноге планете, многа конкретна бића и врсте. Та раздељеност бића омогућује дапостоје време и простор и унутар самог света.

На тај начин постоји свет и сва бића; све је настало, односно рођено, ни изчега, вољом Божијом. Зато све има почетак и крај по својој природи; свет каоцелина и свако биће посебно.

Да се подсетимо

Из чега је Бог створио свет? У чему се разликују Божанска природа истворена природа? Како настају време и простор? Направи једну фигуру одпластелина. Погледај на сат кад си почео да је правиш. Шта закључујеш? Наколико начина постоји створена природа?

Запамти

Бог и свет су различити по природи. Бог је нестворен док је природасвета створена ни из чега. Време и простор постоје у створеној природи.Почетак постојања природе значи почетак постојања времена и обрнуто.Простор и време су две неодвојиве категорије.






БОГ ЈЕ СТВОРИО ПРИРОДУ НИ ИЗ ЧЕГА

Бог је створио природу из небића, из ништавила. Зато је створена природапропадљива, смртна.

Својим настајањем, или рађањем, бића деле једну исту природу, односно једна иста створена природа постоји у многим врстама и бићима. То нам показујестварање света, односно настајање и рађање бића. Настајање, односно рађањебића, међутим, из небића, чини да су сва бића по природи смртна.

Бог је, међутим, створио свет да живи, а не да умре, јер га је створио изљубави и много га воли. На који начин свет може да живи иако је створен,односно по природи смртан?

Да би створена природа превазишла смрт, треба да оствари јединство санествореном природом, с Богом. То јединство треба да буде такво да не укинеразличитост створене природе у односу на Божанску природу. Јер ако сестворена природа слије с Божанском природом, онда ће се изгубити, односнонестаће, умреће, зато што је Божанска природа много јача од створене. Створенаприрода треба да буде, дакле, сједињена са Божанском природом, односно саБогом, али не сливена, да би живела, односно да би превазишла смрт.

Да би се постигао овај циљ, Бог је на крају стварања створио човека од

земаљског праха, тј. од природе од које су створена и сва остала бића и даровао муслободу, односно свој Божански лик. Јер је и Бог једна слободна личност, а небезлична природа. Својом слободом човек може да буде у заједници с Богом, апреко човека то може и цела природа а да се не слије са Божанском природом,која би је због своје силине и неограничености уништила.

Последице створености света јесу, дакле, да је свет по природи смртан, док је Бог бесмртан. Свет нема у себи Божанску природу па зато може и да престанеда постоји. Његово постојање зависи од Божије и човекове воље, односно одсједињења створене природе преко човека са Богом.


Сети се како је Бог створио свет. Зашто је свет смртан по природи? Заштосва бића умиру? Објасни да ли је Бог створио свет да овај поново умре, односно дага нестане. Шта нам показује да је Бог створио свет да живи, а не да умре? Шта тижелиш ономе кога много волиш ? Објасни зашто му све то желиш. Шта би седесило кад би се створена природа слила с Божанском природом? Стави у чашу сводом једну коцку шећера. Шта се десило са шећером? Упореди то са односомстворене и Божанске природе.




ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА за четврти разред основне школе

Запамти

Природа света је створена ни из чега и зато је смртна. Сва бића сусмртна зато што имају исту природу која је створена ни из чега. Бог многоволи свој свет јер га је слободно, из љубави, створио и жели да он вечно живи.Да би се то постигло, створио је човека слободним како би остварио с њим, апреко њега са целом природом, заједницу љубави.






ЧОВЕК ЈЕ СТВОРЕН ПО ИКОНИ БОЖИЈОЈ

"Потом рече Бог: да начинимо човека по своме обличју као што смо ми,који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и одцеле земље и од свих животиња које се крећу по земљи.

И створи Бог човека по обличју своме, по обличју Божјем створи га;мушко и женско створи их."(1Мој. 1,26-27)

Бог Отац, Син и Свети Дух створили су човека, односно људску врсту, на

крају стварања света. Човек је створен тако што је Бог узео раније створенуприроду и од ње створио човека. То значи да човек садржи у својој природи истуту створену природу која је заједничка свим створеним бићима. Другачијеречено, човек је свет у малом.

Будући да је и човек створен од исте смртне природе као сва друга бића, ион је по својој природи смртан. Човек умире из истог разлога због кога умиру свастворена бића.

Бог је створио човека, међутим, по своме лику, тј. сличног себи. Шта је тоикона Божија у човеку, свети људи и писци су кроз векове различито називали:

дух, слобода, душа, личност итд., прилагођавајући то људском разумевању. Свисе, међутим, слажу с чињеницом да је Бог створио човека различитим од свих створених бића.

Разлика између човека и осталих створених бића на земљи огледа се у томешто је човек биће заједнице. Бог је Један, али је у исто време Тројица. Свакичовек као икона (слика) Божија, такође је један, конкретна личност, али је у истовреме многи. Када човек воли једно биће он тада не може да замисли својепостојање без њега. Зато жели да биће које воли живи вечно. То значи да је човеккао личност, односно као икона Божија, биће заједнице. Не може да постоји сам ижели да постоји вечно.

Захваљујући, дакле, слободи, љубави, односно икони Божијој која му једарована од Бога, човек може да воли друго биће и љубављу, слободом да сазнаоно што не може ни једно друго живо биће на земљи: да је човек биће заједнице ида не може да постоји сам, мимо заједнице љубави са другим човеком. Узаједници слободе, љубави с другим човеком, човек такође сазнаје да је свакичовек носилац постојања целокупне природе и да смрт једног човека угрожавачитав свет смрћу као ништавилом. Када човек воли другог човека, он у њемувиди читав свет и све људе као једног човека, као ту личност коју воли и жели даона вечно постоји, и зато кад се он изгуби, као да се губи читав свет, иако и даљепостоје многа бића и многи људи.

Ово искуство, које има само човек, упућује нас на то да је човек иконаБожија, јер једино он има сазнање о томе, да је сваки човек носилац постојањачитавог света и да кад један човек умре, као да са њим умире читав свет и зато






једино он и трага за превазилажењем смрти. Човек је такође свестан дабесмртност не може наћи у створеној природи и зато њу тражи у контекстуостварења заједнице с једним бићем које се налази изван природе, тј. с Богом.

У томе је, дакле, икона Божија у човеку, тј. суштинска разлика измеђучовека и свих осталих бића на земљи: да човек може, захваљујући тој икони, тј.слободи која му је дарована од Бога, да воли друго биће и да на тај начин сазна да

је постојање израз слободне заједнице с другим бићем, зато жели да он и бићакоја воли постоје вечно, и да је сваки човек носилац постојања целокупног света.Отуда, једино човек тражи Бога.

Подсети се и одговориКаквим је Бог створио човека? Шта је то личност? Подсети се онога што си

учио у другом и трећем разреду. Како ти свет изгледа кад волиш неког? Шта сиосећао кад си изгубио пријатеља? Ако си имао то искуство, опиши га. Ко јединиможе да оствари заједницу с Богом и на који начин? Зашто је потребно да човекоствари личну заједницу с Богом? Прочитај из Св. Писма одељак о стварањучовека који се налази у 1. књизи Мојсијевој - 2. глава. Покушај да испричаш иобјасниш то што си прочитао.

ЗапамтиБог је створио човека на крају стварања света. Створио га је по своме

лику што значи слободним, односно као личност.

Човек је личност, односно непоновљиво биће и носилац постојањацелокупне природе, у заједници слободе с другом личношћу.

Бог је створио човека по своме лику, што значи да му је дароваослободу, како би могао да има заједницу љубави са другим човеком и да сазнада је постојање израз заједнице слободе с другом личношћу, односно да сазнасмртност и пролазност своје природе и природе целог света и да треба, ако

жели да превазиђе смрт, да оствари с Богом личну заједницу.






НЕСЛИВЕНА И НЕРАЗДЕЉИВА ЗАЈЕДНИЦА БОЖАНСКЕ И СТВОРЕНЕ

ПРИРОДЕ

Да би створена природа живела вечно, потребно је било да се сједини санествореном, односно Божанском природом. То јединство је требало да будетакво да не дође до сливања ових двеју природа. У ту сврху Бог је створио човекасличног себи, тј. слободног, као личност.

Човек као личност остварује заједницу с Богом, који је такође личност, непо природи, већ личну заједницу. То значи да је Бог створио човека као личностради личног сједињења с њим, а преко њега и са читавом природом, без сливања

Божанске и створене природе. Јер, ако би дошло до сливања природа, тада би сестворена природа изгубила, јер је слабија од Божанске.

Да би дошло до нераздељивог јединства између Божанске и човечанскеприроде, а да при том не буде њиховог сливања, омогућује чињеница да су и Боги човек слободни, тј. да су личности. То значи да су Бог и човек у свом постојањуслободни од закона природе. Слично људима који могу да се понашају мимозакона природе: да посте иако су гладни, да воле друге људе иако су ови грешни,ружни, различите нације итд. Иако је, међутим, човекова слобода у односу назаконе природе ограничена, она ипак показује да је човек створен да постојислободно, у заједници љубави с другим човеком, односно да превазиђе природнезаконе, тј. смрт.

Провери да ли знаш

Какво је јединство потребно између Божанске, односно нестворене истворене природе? Зашто? Шта би се десило кад би се Божанска и створенаприрода слиле? Ко може да осигура несливено и нераздељиво јединство измеђуБожанске и створене природе? Објасни. Направи један оглед: узми магнет ипринеси га ексеру. Опиши шта се дешава. Зашто се сва жива бића понашају

искључиво у складу са законима природе? Зашто човек може, иако још увек нијеапсолутно слободан, да се не понаша по законима природе? Шта он тимепоказује?

Запамти

Да би створена природа живела, потребно је да се сједини с Божанскомприродом. Да не би створена природа била уништена од стране Божанске, тосједињење треба да буде нераздељиво, али несливено.

Такву врсту сједињења могу да остваре једино Бог и човек зато што су

они личности, тј. слободни су у свом постојању и не зависе од закона природе.Бог је апсолутно слободан, док човек још увек није, али показује тенденцијуда жели да буде апсолутно слободан, односно да буде као Бог.






БОГ ЈЕ ИЗАБРАО ЧОВЕКА ДА ПРЕКО ЊЕГА ОСТВАРИ ЗАЈЕДНИЦУ СА

СТВОРЕНОМ ПРИРОДОМ

Иако је свако створено биће Богу драго јер га је Бог из љубави створио, Бог је изабрао између свих створења човека да с њим, а преко њега и са осталомприродом, оствари слободну заједницу, заједницу личности и да тако у заједницис Богом смртна природа постане бесмртна.

У том циљу Бог је створио човека на крају стварања, по својој икони иподобију, односно створио га је као личност, тј. да живи у заједници слободе,љубави с Богом и с другим бићима. Зато је човек створен слободним, тј. као икона

Божија и носилац је целокупне створене природе зато што је личност. Кад волимо једног човека, тада откривамо да је он личност и да не можемо да живимо безњега, као и то да је као личност носилац постојања целокупне створене природе.Зато кад изгубимо једну вољену личност, онда смо изгубили све, читав свет.Безлична природа, управо због тога што нема слободу, зависи од човека у свомсједињењу с Богом, а самим тим и у свом постојању. Кроз човека и његовузаједницу с Богом и сва остала природа аутоматски долази у јединство с Богом,

јер човек је носилац целокупне природе.

Човек треба слободно, лично, да оствари заједницу с Богом, а самим тим испасење, односно вечни живот. Јер, човек је слободна личност. Без његовогпристанка не може бити спасења, односно не може бити сједињења Бога истворене природе. Само уз Адамов слободни пристанак могло је да дође доличног јединства Бога с њим, а преко њега и са осталом природом. Слично је каджелите да сте с неким човеком пријатељ и нераздвојни друг, то не можетепостићи ако и тај други то не жели. Животињама и стварима можете управљатикако хоћете јер оне немају слободу, док људима не можете без њиховог слободногпристанка. У противном, људе сводите на животиње и на ствари.


Зашто постојање безличне природе зависи од човека? Шта је Бог хтео дапостигне створивши човека слободним? Зашто је било потребно да Адам сампристане на заједницу с Богом? Да ли је Бог могао да оствари личну заједницу саАдамом без његовог слободног пристанка? Зашто? Шта би се десило да је Бог насилу остварио заједницу са Адамом?

Запамти

Бог је изабрао да преко човека оствари личну заједницу са целокупном

природом и да на тај начин створена природа превазиђе смрт. Та заједница јетребала да буде слободна и од стране Бога и од стране човека. Зато је Богстворио човека слободним.






БОГ ОТАЦ ЈЕ ЖЕЛЕО ДА ТВОРЕВИНА КРОЗ ЧОВЕКА ИМА ЗАЈЕДНИЦУ СА

СИНОМ, ПОСРЕДСТВОМ СВ. ДУХА

Будући да је Бог Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух - три конкретнеличности, а не безлична природа или сила, Бог Отац је желео да се сједини сасветом преко свога Сина. Син Божији је тај који у име Св. Тројице остварује личнузаједницу с човеком, а преко њега са природом. Благословом Оца, преко СинаБожијег, уз помоћ Св. Духа, створени свет би се преко човека сјединио са Богом уличности Сина Божијег и био би бесмртан.

У личном, слободном јединству Сина Божијег са човеком, Син Божији би

из љубави према човеку толико постао човек, колико би човек из љубави премаБогу постао бог, а природа би се обожила. Слично човеку који слободно, изљубави одговори на позив другог човека и оствари са њим личну заједницу. Онтада постаје неодвојив од те личности и постаје из љубави део ње толико, коликодруга личност коју воли постаје из љубави према њему део њега. Другим речима,кроз сједињење Сина Божијег с човеком, остварила би се Тајна Христова у којој биСин Божији постао човек не престајући да буде Син Божији, а човек би у Христупостао као Бог, син Божији, не престајући да буде човек, док би се сва осталаприрода обожила, будући да је човек носилац целокупне створене природе. Натај начин би цела творевина постала Христос, Тело Христово, односно Црква као

заједница свих створених бића, возглављена у Христу, Сину Божијем прекочовека.

Подсети се

Колико има божанских личности? Са ким је Бог Отац желео да се сјединињегова творевина? Зашто? Шта је у ствари Бог желео да свет постане?

Запамти

Бог је Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух. Као што људска природане постоји мимо конкретних људи, Марка, Јована, Милице, тако не постоји ниБожанска природа мимо Оца, Сина и Светог Духа.

Бог Отац је пожелео, а са тим су се сложили и Син и Дух, да створенаприрода има заједницу с њима кроз Сина. На тај начин би Син постао човек, ачовек у њему као син Божији, односно Христос, док би свет у Христу постаобесмртан.






БОГ ЈЕ СТВОРИО СВЕТ СА ЦИЉЕМ ДА СВЕТ ПОСТАНЕ ЦРКВА

Црква је заједница слободе, љубави створене природе преко човека саСином Божијим. Другим речима, Црква је Тајна Христова, односно Христос.Зато што је Христос, односно Тајна Христова, јединство створене природе крозчовека са нествореном у личности Сина Божијег.

Бог је створио свет са циљем да свет постане Црква, Тајна Христова,односно заједница читаве створене природе са Сином Божијим, кроз човекаАдама.

Човек би у заједници са Сином Божијим постао као Бог, односно као синБожији, а преко њега би сва створена природа остварила заједницу с Богом. Натај начин би створена природа постала бесмртна и живела би вечно.

Са овим циљем је Бог створио свет и на крају човека и благословио,односно зажелео је, да човек слободно, из љубави оствари заједницу са СиномБожијим, а преко њега и читава створена природа.


С којим циљем је Бог створио природу и људе? Како изгледа заједница

људи и природе коју је Бог замислио стварајући свет? Опиши је. Ко је одређен дасе у име Св. Тројице сједини с човеком Адамом? Ко би постао Син Божијиприликом сједињења с човеком, а ко би у тој ситуацији постао човек?

НАУЧИ

* Природа света је створена ни из чега и зато је смртна.

* Свет је створен као многа бића и врсте из једне јединствене природе.

Зато су сва створена бића смртна.* На крају стварања, Бог Отац, Син и Свети Дух створили су човека

сличног себи. Човек је створен слободним да би постао биће заједнице.

* Свет је као један велики човек, односно човек је свет у малом.

* Бог је зажелео да буде у заједници слободе, љубави са светом прекочовека у Христу, своме Сину да би на тај начин човек, и свет у њему, живеовечно.

* Бог је створио свет са циљем да овај постане Црква, односно ТајнаХристова.






ПРВИ ЧОВЕК И ЊЕГОВ ГРЕХ

Први човек Адам хтео је да постане бесмртан, тј. да постане као Бог. То јебила и Божија намера кад је стварао човека. То је, међутим, требало да се остварикроз слободно сједињене Адама с Богом. Зато је Бог помагао човеку да оствари тајциљ, али на такав начин да му не укине слободу, већ да му помогне да је изразикао љубав према Њему. Зато што је човек једино у слободној заједници с Богоммогао да превазиђе своју смртност. Дао му је на почетку лак задатак, да не једеплодове само од једног дрвета, желећи на тај начин да човек не тражи изворбесмртности у смртној природи, већ у Њему, Богу.

Уместо да послуша Бога и да тежи ка сједињењу с Њим, човек се сјединиоса створеном природом очекујући од ње да му она да бесмртност. Створенаприрода, међутим, будући да је и сама била смртна, није могла да буде изворбесмртности за човека. Тако је човек, уместо да постане бесмртан, тј. да постанекао Бог, остао и даље смртан.

Грех првог човека Адама јесте, дакле, у томе што је он бесмртност тражио уствореној природи, а не у заједници с Богом, и зато је остао смртан. Уместо да усједињењу с Богом тражи бесмртност, он је њу тражио у створеној природи. Овугрешку многи људи понављају до данас.


Шта је Адам желео да достигне? Да ли то исто желе сви људи? Опишиначин на који је Бог желео да помогне човеку да достигне бесмртност? ЗаштоАдам није могао да оствари свој циљ? Шта се десило с њим и са природом? Какочовек може достићи бесмртност?

Запамти

Човек може да постане бесмртан само у заједници с Богом. Створенаприрода која нас окружује и сама је смртна и не може бити изворбесмртности. Природа, такође, жели бесмртност и то може постићи јединопреко човека кад се он сједини с Богом.






ПОСЛЕДИЦЕ АДАМОВОГ ГРЕХА

Бог је изабрао човека да се сједини са његовим Сином и да постанебесмртан, односно да постане син Божији - као Бог. Кроз њега би се сјединилацела природа с Богом. Тако би постала Тајна Христова, тј. Црква, заједницастворене природе с Богом у Сину Божијем, кроз човека.

Адам је, међутим, потражио обожење, односно бесмртност, не у сједињењус Богом, него у сједињењу са створеном природом. Хтео је да он буде Бог заприроду и да природу приноси себи а не Богу. Зато је остао смртан, а са њим иостала природа.

Последице промашаја циља због кога је створен, односно греха првогчовека, поред тога што је свет остао смртан, јесу: борба човека с природом да би јепотчинио себи као богу. Када то није могао он је почео да се плаши природе, да

је обожава и да јој се клања као Богу. По речима Св. Писма, „уместо да се клањаТворцу, човек је почео да се клања творевини". Будући угрожен смрћу, човек јепочео да тражи бесмртност у створеној природи, уместо у заједници с Богом, изато је почео и да је обожава уместо Бога. Природа је, такође, постала непријатељчовеку.


Зашто је створен човек? Шта је сам човек желео да постане? Да ли јенепослушношћу према Богу, односно одвајањем од Бога, човек постигао то што јежелео? Које су последице греха првог човека?

Запамти

Последице греха првог човека Адама јесу: смрт, борба човека противприроде, обожавање природе уместо Бога као и непријатељство природе

према човеку.






БОГ НИЈЕ ОДУСТАО ОД СВОЈЕ НАМЕРЕ ДА СВЕТ ПОСТАНЕ БЕСМРТАН

И поред Адамовог греха, Бог није одустао од своје првобитне намере дастворена природа достигне бесмртност кроз сједињење човека са ЊеговимСином, зато што је Бог створио природу из љубави и није хтео да дозволи да онапропадне. На разне начине је позивао људе да не очајавају и да се не мире сасмрћу, обећавајући им да ће на крају ипак смрт бити побеђена. Многи људи суверовали у Господње обећање и чекали су да се оно и оствари.

То обећање Божије испунило се у рођењу Сина Божијег који је постаочовек, тј. Богочовек Исус Христос, јер је у Христу створена природа сједињена с

Богом. У остварењу ове Тајне Христове, Бог је такође поштовао слободу човекакао што је то учинио и у случају првог човека, Старог Адама. Девојка Марија,Пресвета Богородица, је слободно пристала да дарује створену природу Богу и дароди Сина Божијег као човека. Син Божији се родио од Марије Дјеве и СветогДуха и постао је човек - Нови Адам, Исус Христос. Тако је циљ због кога је Богстворио свет ипак испуњен. Променио се само начин остварења тог циља. Сада јеСин Божији учинио све оно што је требао да учини први човек Адам а он то није.Чак је претрпео и смрт због греха, односно одбијања првог човека да принесеприроду Богу. Циљ је, међутим, остао исти: сједињење створене природе прекочовека са Богом у Сину Божијем.

Природа је у Христу победила смрт што је показало Христово васкрсење измртвих. Христос је постао глава читавог света, односно Цркве и њен начелник каоНови Адам. Сви људи су позвани да остваре заједницу са Христом Богочовеком,односно да постану чланови Цркве и да на тај начин постану бесмртни. То што јеБог обећао првом човеку, почело је да се остварује у Христу и са Христом крозњегово васкрсење. Ово обећање Божије доказаће се као истинито у свој својојпуноћи када Христос поново дође и кад васкрсну из мртвих сви који су умрли.

Размисли и објасни

Објасни шта је за човека и за цео свет значио Адамов пад. Да ли је Богоставио свет да пропадне после Адамовог пада? Шта је Бог чинио и шта јеобећавао људима? Зашто се Бог толико брине за свет? Који догађаји показују даће свет и сви људи на крају ипак постати бесмртни?

Шта је Црква, односно Литургија на челу са Исусом Христом? Ко је ИсусХристос, зашто је он Нови Адам?

Запамти

И поред тога што је Адам погрешио, Бог није одустао од свог циља дасвет постане бесмртан. То најбоље показује рођење Сина Божијег као човека,његова смрт и васкрсење. Природа и људи могу постати бесмртни само у






заједници са Христом. То ће се показати као истинито у последњем дану кадаХристос поново дође.

НАУЧИ

* Адам је хтео да постане као Бог, тј. да постане бесмртан, али не узаједници с Богом, већ са створеном природом.

* Последице човековог пада, тј. промашаја постављеног циља, јесте тода су човек и природа остали смртни и постали су непријатељи једно другом.

* И поред тога што човек није остварио постављени циљ, Бог нијеодустао да и даље помаже човеку у остварењу тог циља, тј. да достигнебесмртност.

* Рођењем Сина Божијег као човека Бог је поставио нови почетак уисторији спасења света и најавио је да ће на крају смрт бити коначно побеђенакроз васкрсење мртвих.






ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА ЈЕ КОНКРЕТНО ОСТОЈАЊЕ ЦРКВЕ

На крају историје, када Господ Исус Христос поново дође у свет, он ћесабрати око себе све људе и народе који су његови. Тада ће оживети и они људикоји су умрли и биће са њим ако су то већ били док нису умрли. Та заједница јеЦрква, односно вечно Царство Божије, коме неће бити краја. То нам је обећаоГоспод Исус док је још био с људима на земљи. Да ће се то догодити верују свиони који су хришћани, односно који искрено воле друге људе.

Вера хришћана у будуће Царство Божије исказује се као Литургија и крозЛитургију. Кад постанемо чланови Литургијске заједнице кроз Крштење и кад

год присуствујемо Литургији, ми као да смо већ у тој великој и последњој Цркви,односно у будућем Царству Божијем, сабрани са свима људима и са свомприродом око Христа. Другачије речено, Литургија је конкретно постојањебудуће Велике Цркве и присуство Господа Исуса Христа сад и овде у историји,док он поново не дође и сједини све људе са собом. Литургијска заједница је целаЦрква у малом.

Потражи одговоре на следећа питања

Како ће изгледати Црква на крају историје? На који начин Црква постоји

сад у историји док се то не догоди? Како ми изражавамо своју веру у обећаноЦарство Божије које ће се десити на крају историје кад Христос поново дође? Дали си кад био на Литургији? Опиши шта си тамо видео и доживео.

Запамти

Црква је заједница свих људи са Христом и то ће се остварити на крајуисторије када Христос поново дође на земљу. Док се то не деси, Црква постоји,сад и овде у историји, као Литургија. Зато је Литургија конкретно постојањеЦркве. Свака литургијска заједница јесте цела Црква у малом.






ЧЛАНОВИ ЦРКВЕ, ОДНОСНО ЛИТУРГИЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Црква је заједница многих људи и природе са Богом Оцем кроз СинаБожијег који је постао човек, односно кроз Богочовека Исуса Христа. Заједницуљуди са Христом чини Свети Дух. Чланови Цркве се разликују међу собом каоличности. У њој су Богородица Марија, која је мати Исуса Христа јер је родилаХриста као човека, апостоли, тј. први ученици и пријатељи Христови, и сви оникоји су на разне начине показали да воле Христа.

Први у Цркви је Исус Христос, зато што је он Син Божији који је постаочовек да би преко њега сви остали били повезани са Богом Оцем. Прва после

Христа јесте Богородица, Мати Христова, а затим апостоли као први пријатељињегови, и сви остали који су ступили у заједницу с Христом. Сваки члан Цркве

јесте личност и разликује се од осталих у зависности од тога на који начин јепоказао љубав према Христу и у које време. Богородица је одмах до Христа затошто га је она родила и највише га воли. Без Богородице не би било Христа.Апостоли су, после Богородице, први пошли за Христом и са њим су остали сведо смрти. Они су први објавили свету да је Исус васкрсао из мртвих и да је ОнМесија, Син Божији. Зато се они и називају апостолима. Народ Божији је одмах иза апостола. Сви чланови Цркве су, међутим, тако повезани са Христом и међусобом да ако се одвоје од Христа, одмах се одвајају и од осталих чланова, и

обрнуто, ако се одвоје од Богородице, апостола, и од осталих чланова, одвајају сеи од Христа.

Због тога Литургијска заједница, као конкретно постојање Цркве, сад уисторији док нам сви њени чланови поново не дођу на земљу заједно са ГосподомИсусом Христом, има исту ову форму. Епископ је први у Литургији и представљаХриста, док су свештеници који га окружују иконе апостола, а верници у Црквису народ Божији. Сви они имају однос према епископу и међу собом какав суимали апостоли и сви други према Христу, док епископ треба да воли Бога,свештенике и народ као што их је волео Христос. Епископ као икона Христа иглава Цркве чини црквену заједницу јединственом.


Ко све чини Цркву? Ко је први у црквеној заједници? Објасни зашто. Какоразумеш то да је у Цркви Богородица одмах поред Христа? Ко су апостоли? Почему се разликују чланови Цркве међу собом, а шта их повезује? У каквом односустоје чланови Цркве са Христом и међу собом? Где све то можемо да видимо? Дали си био кад на Литургији. Опиши ко све учествује у Литургији. Где они стоје ишта раде? Како се ти осећаш и на који начин учествујеш у Литургији?




ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА за четврти разред основне школе

Запамти

Чланови Цркве се разликују међу собом као личности. То су Христос,Богородица, апостоли и народ Божији. У Цркви је увек први Христос, а затимБогородица, апостоли и сви свети. Наведени поредак увек је исти.

Литургија је конкретно постојање Цркве, па зато и она има исту таквуформу: епископ као икона Христа, свештеници као апостоли и народ Божији.Епископ је глава Цркве и он чини црквену заједницу јединственом, једном.






ЛИТУРГИЈА ЈЕ ЗАЈЕДНИЦА СВЕШТЕНИКА, ЂАКОНА И НАРОДА БОЖИЈЕГ

ОКОЕПИСКОПА

Литургија или Евхаристија јесте догађај када се хришћани у једном месту,односно свештеници, ђакони и народ, саберу у Цркви око епископа да принесударове од хлеба и вина Богу Оцу. Тим даровима изражавају захвалност Богу Оцушто нас је створио, што нам је послао свога Сина и Светог Духа да нас спасе одсмрти, што нам даје земаљске плодове за храну, што нас чува и што ће на крајуисторије оживети и оне који су умрли. Литургија значи служба, а Евхаристијазначи захвалност, благодарност Богу Оцу за сва добра која нам чини и која ће нам

још учинити.Први у Литургији и онај који приноси дарове Богу Оцу у знак захвалности

за све и у име свих, јесте епископ. Епископ на Литургији чини оно што је учинио,а што и сада чини, Господ наш Исус Христос, односно приноси као Христос цеосвет Богу Оцу да га Он благослови и да му дарује бесмртност. Зато је епископикона Христа.

Бог Отац дарује свима нама бесмртност тако што нам шаље свога Духа којинас ослобађа од сваког страха и оживљује нас сједињујући нас са Христом.

На крају Литургије, сви чланови једу и пију од дарова, хлеба и вина које им

даје епископ и на тај начин се причешћују, односно ступају у заједницу међусобом и са Господом Христом и постају Тело Христово, односно постају сједињеникао удови у једном телу које је Христос.


Шта је Литургија? Како се Литургија другачије назива? Зашто се она такозове? Ко је први у литургијској заједници? Зашто? Објасни зашто се на крајуЛитургије сви причешћују од једног хлеба и вином из исте чаше. Како тиразумеш Свето причешће?

Запамти

Литургија је приношење дарова, хлеба и вина, Богу Оцу у знакзахвалности за све што нам је учинио и чини. Епископ је тај који приносидарове у име целе заједнице, односно у име свих чланова Цркве као Христоскоји је глава Цркве и зато је он икона Христа. Другим речима, Христос у имесвих нас хришћана служи Литургију, односно приноси дарове природе БогуОцу у име целе Цркве.






ЛИТУРГИЈА ЈЕ НОВИ НАЧИН ПОСТОЈАЊА СВЕТА И КОНА БУДУЋЕГ

ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ

Црква, односно Литургија, је нови начин постојања света. Суштина новогначина живота створене природе јесте у заједници човека с Богом, са осталимљудима и с природом. Човек у Литургији није више индивидуа, већ бићезаједнице, односно личност. Јер личност не може да постоји сама за себе, негосамо у заједници слободе с другом личношћу. Истовремено, у Литургији човекпостаје бесмртна личност, зато што је у заједници с Богом који му даје бесмртност.

Литургија показује шта ће се на крају догодити са светом и са људима икако ће свет изгледати на крају историје. На крају историје, доћи ће Исус Христосу слави, окружен апостолима, Богородицом, пророцима и свима светима, тј.свима људима. Тада ће оживети и они који су умрли. Догодиће се Царство Божије,славље и радост кроз заједништво свих са Господом Христом, коме неће битикраја, тј. у коме неће бити смрти.

Због тога Литургија почиње уласком у Цркву епископа обученог у сјајноодело, окруженог свештеницима и народом Божијим, јер епископ је иконаваскрслог Господа Исуса Христа.

Сваки пут кад служимо Литургију, ми у ствари тиме доживљавамо будућеЦарство Божије. Истовремено, ми на тај начин изражавамо веру у Бога и његоваобећања, односно наду да ће се то заиста и догодити.

Да ли знаш о Литургији

Шта приказује Литургија? Зашто идемо у Цркву на Литургију свечанообучени? Како почиње Литургија? Ко је епископ у Литургији? Како на Литургијидоживљаваш људе око себе? Зашто је Литургија радостан догађај? Шта миизражавамо кад год одлазимо у Цркву на Литургију? Испричај како се осећаш на

Литургији.

НАУЧИ

* Црква је конкретна литургијска заједница.

* Свака литургијска заједница јесте цела Црква у малом.

* Литургија, односно Црква, је нови начин постојања света.

* Свештеници, ђакони и народ Божији сабрани око епископа радиблагодарности Богу Оцу, Сину и Св. Духу јесте Литургија.

* Црква, односно Литургија је икона будућег Царства Божијег. Она нампоказује шта ће бити на крају историје са светом и са људима и како ће се тодогодити.






ПРАВОСЛАВНИ ХРАМ И БУДУЋЕ ЦАРСТВО БОЖИЈЕ

Верујући у Божије обећање и очекујући да се оствари Царство Божије наземљи, хришћани су и живели у складу с том вером. Према другим људима су сеувек односили с љубављу, позивајући све да уђу у заједницу с Христом, односнода постану чланови Цркве, како би остварили то што сви људи желе, а то јебесмртност.

У складу с том вером, хришћани су и домове у које су се окупљали наЛитургију, градили и украшавали тако да и они личе на простор, односно на свету коме ће боравити Царство Божије. Зато су те домове назвали Црква.

У Цркви постоји посебно место са престолом пред којим стоји Исус Христосокружен апостолима. Тај део се назива олтар. Поред олтара постоји и место накоме стоји народ Божији. Тај део се назива наос, односно лађа Цркве. И то збогтога што Литургија, односно Црква као грађевина, представља уједно и брод,велику лађу која нас носи ка Истоку, у сусрет Господу Христу, који ће доћи. Каошто сунце излази са Истока и доноси живот, тако ће и Христос доћи и донети намживот вечни.


Шта представља олтар у Цркви? Ко стоји у олтару и зашто? Ко је увек улађи Цркве? Шта Црква као грађевина представља? Ко ствара културу испоменике културе? Одакле извире људска култура? Одакле извире хришћанскакултура?

НАУЧИ

* Вера и нада у будуће Царство Божије има као последицу посебан

начин живота људи који ствара културу и споменике културе.

* Храм где се сабирају на Литургији, хришћани су устројили тако да онбуде налик на будуће Царство Божије и зато су га назвали Црква.

* Људска култура и споменици културе извиру из вере тих људи.Хришћанска култура и споменици културе настали су као плод верехришћана у будуће Царство Божије.






СТАРОЗАВЕТНИ ОПИС СТВАРАЊА СВЕТА ИСТОРИЈА ПРВОГ ЧОВЕКА

Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. И сврши Бог до седмогадана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини.

И благослови Бог седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свих деласвојих, која учини.

То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу инебо (1.Мој. 2,1-4).

•Јс Ж Ж

А створи Господ Бог човека од праха земаљског и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека когаствори.

И учини Господ Бог те никоше из земље свакојака дрвета лепа за гледање идобра за јело и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

И запрети Господ Бог човеку говорећи: једи слободно са сваког дрвета уврту;

Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш сњега умрећеш (1.Мој. 2,7-17).

•Јс Ж Ж

Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па

рече жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?

А жена рече змији: ми једемо рода са сваког дрвета у врту;

Само рода с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ,да не умрете.

А змија рече жени: нећете ви умрети;

Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро а шта зло.

И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати ида је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси, па даде и мужусвојему, те и он окуси.






Тада им се отворише очи и видеше да су голи па сплетоше лишћа смокаваи начинише себи прегаче.

И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри сеАдам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.

А Господ Бог викну Адама и рече му: где си?

А он рече: чух глас твој у врту па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.

А Бог рече: ко ти каза да си го? да ниси јео с оног дрвета што сам тизабранио да не једеш с њега?

А Адам рече: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета те једох.

А Господ Бог рече жени: зашто си то учинила? А жена одговори: змија мепревари те једох.

Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свакоживинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свогавека.

И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога исемена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.

А жени рече: теби ћу многе муке задати кад затрудниш с муком ћешрађати децу и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твога, и он ће ти бити

господар.

Па онда рече Адаму: што си послушао жену и окусио с дрвета с којега самти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тобом; с мукомћеш се од ње хранити до свога века;

Трње и коров ће ти рађати а ти ћеш јести зеље пољско;

Са знојем лица свога јешћеш хлеб, док се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити.

А Адам надену име жени својој Ева, зато што је она мати свим живима.

И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их уњих (1.Мој. 3,1-21).






РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО

А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у град Галилејски поимену Назарет, девојци зарученој за мужа, по имену Јосифа, из дома Давидова; идевојци беше име Марија.

И ушавши к њој анђео рече: Радуј се благодатна! Господ је с тобом,благословена си ти међу женама!

А она видевши га уплаши се од речи његове и мишљаше: какав би ово биопоздрав?

И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла благодат у Бога! И евозачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, иназваће се Син Свевишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова;

И цароваће над домом Јаковљевим вавек, и царству његову неће бити краја.

А Марија рече анђелу: Како ће ми то бити кад ја не знам за мужа?

И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и силаСвевишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се СинБожији.

Јер је у Бога све могуће што рече.

А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. Ианђео отиде од ње (Лк. 1,26-38).

•Јс Ж Ж

А рођење Исуса Христа овако би: Кад је мати његова Марија била обрученаЈосифу, а пре него што се беху састали нађе се да је затруднила од Духа Светога.

А Јосиф муж њезин, будући праведан, и не хотећи је јавно изобличити,намисли је тајно отпустити.

Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну анђео Господњи говорећи:Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њојзачело од Духа је Светога.

Па ће родити сина, и надени му име Исус; јер ће он спасти народ свој одгреха њихових.

А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка којиговори: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће

рећи: С нама је Бог.

Уставши Јосиф од сна учини како му заповеди анђео Господњи и узе женусвоју.






БОГ ЈЕ СТВОРИО СВЕТ СА ЦИЉЕМ ДА СЕ СЈЕДИНИ СА СИНОМ БОЖЈИМ

ПРЕКО ЧОВЕКА

Бог је створио свет са циљем да се све што је створено сједини са СиномБожјим. Кроз то сједињење створена бића би живела вечно. То би се догодило крозоваплоћење Сина Божјег. Бог, међутим, није хтео да се сједини са створеним бићимаи на тај начин им да вечно постојање, без њиховог слободног пристанка. Због тога јена крају стварања створио човека као слободно биће. Зато је рођење Сина Божјег каочовека требало да се догоди на крају историје, а не на почетку јер сједињењествореног света са Сином Божјим претпостављало је и слободни пристанак човека нато. Бог је и сва остала створена бића повезао са човеком посредством човекове

природе. То је учинио са циљем да сва створена бића кроз човека слободно уђу узаједницу са Сином Божјим и живе вечно.

Створивши човека по свом обличју, тј. као своју икону, Бог се кроз човека иоткрио у природи. Стварањем човека Бог је наговестио оваплоћење свога Сина радикога је створио свет. Истовремено, овим догађајем је откривена и Божја замисао да сесве што је створено сједини са Сином Божјим преко човека његовим слободнимпристанком. Почевши од овог разреда, учићемо како се Бог открива у Старом заветуи на који начин припрема род људски за долазак Сина Божјег у свет. Видећемо да јепрви човек Адам одбио да да свој пристанак за овај Божји план. Учићемо које су

последице по створена бића настале одбијањем Адама да има заједницу с Богом.Учићемо шта је то Црква и како је и кад настала прва Црква, као и то како су живелињени чланови до доласка Божјег на земљу. Најпре је потребно да се подсетимо наоно што смо у претходним разредима научили на часовима веронауке.

Бог је створио свет и људе са циљем да живе вечно сједињени са ЊеговимСином. Овај циљ може да се оствари преко заједнице Бога и човека, која треба дабуде слободна, како од стране Бога, тако и од стране човека. Бог је, наиме, слободналичност, а и човек је једино човек ако је слободан. Бог никад човеку не намећезаједницу силом нити користи силу да човека примора да нешто чини. Чак ни кад јеу питању оно што је за самог човека добро, а то је сједињење с Њим и вечни живот за

човека. Све што човек чини треба да чини слободно. Није, међутим, све што човекчини добро, нити му је све на корист. Зато и постоји зло у свету. Наш задатак је да начасовима катихизиса научимо како човек треба да живи да би показао да желизаједницу с Богом у којој ће бити заиста слободан, тј. да би се спасао од смрти.Поуздан водич на том путу јесте Свето писмо Новог и Старог завета.

ИНИЦИЈАТИВА У СЈЕДИЊЕЊУ БОГА И ЧОВЕКА ПРИПАДА БОГУ

Свет не може да живи сам, без заједнице с Богом. Зато што је створен ни изчега. Потребно је било да после стварања Бог узме створену природу и сједини је сасобом. То је требало по Божјој вољи да учини Син Божји помоћу Светог Духа, тј. даСин Божји постане човек, како би створена природа у њему живела вечно. Зато што






човек, односно створена бића не могу да се сједине с Богом кога не виде и који јенеобухватљив за њих, ако то Бог не учини.

Читава историја света и човека, о којој нам говори Свето писмо Старог иНовог завета, подељена је на два периода: на период када Син Божји постаје човек, ина период кад је човек позван да у заједници са Христом постане син Божји. СинБожји остварује заједницу са створеним бићима кроз оваплоћење као човек. Тузаједницу, међутим, Бог није хтео силом да наметне људима. Хтео је да људи тослободно прихвате. Стварањем човека, кога је даровао слободом, Бог је њемупокорио природу. Без сагласности човека Син Божји није могао да узме ту природуу себе, тј. да се роди као човек. У противном, уништио би човекову слободу а самимтим би уништио и човека. Зато Бог и припрема људе за свој долазак у свет: почињеод момента кад је Бог створио човека по своме лику и подобију, кроз давање прве

заповести човеку Адаму, па све до припреме Богородице да роди Господа ИсусаХриста. Он то чини поступно, у зависности од узрастања човека и његове свести ислободе. Та слобода се односи на то да човек спозна да је смртно биће и да не можеда постоји без заједнице с Богом и да слободно прихвати ту заједницу. Иако јединочовек зна колико је смрт страшна, ни он нема увек свест о томе да не може сам, беззаједнице с Богом, да превазиђе смрт. Посебно кад је млад. А први човек Адам јестворен као мало дете. Та свест долази са узрастањем човека и стицањем животногискуства. Болести и опасности које проживи, често учине да човек увиди својуугроженост смрћу и немогућност да се од ње спасе сам, без Божје помоћи. У свимтим ситуацијама, међутим, ипак кључна остаје човекова слобода. Од човекове

слободе зависи да ли ће своје постојање утемељити на јединству с Богом или неће.

У свом откривењу човеку, желећи да спасе човека од смрти, Бог апсолутнопоштује човекову слободу јер слобода чини човека човеком. Без слободе, човек се неби разликовао од животиње. Зато је Бог откривао и остваривао свој план о свету наначин прихватљив за човека и уз слободан човеков пристанак.

Будући да Бог све чини кроз човека и уз његову апсолутну слободу,откривење Божје и његова делатност у историји изгледају као да потичу од људи, ане од Бога. Чак и Господа Исуса Христа Сина Божјег многи су сматрали за обичногчовека, а не и за Бога, зато што је он и прави човек. Но ми познајемо откривење

Божје и делатност Божју, иако се он открива преко људи. На основу њиховогпосебног начина постојања. Пре свега, на основу тога што они свој живот утемељујуна заједници с Богом, што имају љубав према другим људима и према природи. Богсе најпотпуније открио свету кроз оваплоћење његовог Сина Исуса Христа и крозЦркву.

СИЛАЗАК БОГА у СВЕТ КРОЗ РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО КАО ПОТВРДАПРВОБИТНОГ ПЛАНА БОЖЈЕГ О СВЕТу И УЛОГА ЧОВЕКА у ОВОМ

ДОГАЂАЈУ

Бог се открива на земљи кроз оваплоћење Сина који је постао човек, ИсусХристос. Син Божји се родио као човек од Духа Светог и Богородице Дјеве. На тај






начин је испуњено оно што је Бог најавио створивши свет и човека као своју икону.Појавом Христа показало се оно што је Бог припремао створеним бићима и човеку, а

то је да створена природа превазиђе смрт кроз силазак Сина Божјег у свет, а човек дапостане син Божји, Христос, кроз заједницу с Њим. То се показало кроз васкрсењеХристово из мртвих које је почетак општег васкрсења свих људи и Цркве каозаједнице многих људи са васкрслим Христом.

Богородица Марија је слободно пристала да роди Христа. Тиме је онапоказала да сједињење створене природе с Богом, тј. рођење Сина Божјег као човека,зависи и од слободе човека. Сједињење осталих људи и природе са Сином Божјимпочиње да се остварује после васкрсења Христовог из мртвих. Ово сједињење такође

треба да буде слободно. Зато нашем јединству са Христом претходи силазак СветогДуха у свет. Сједињујући нас са Христом, Дух Свети оснива Цркву као заједницу

људи и природе са васкрслим Исусом Христом.

Црква има за свога начелника Сина Божјег Исуса Христа. Христос је личностна којој је утемељена Црква. Сви људи су сједињени с њим као његово тело којим онуправља, слично нашем телу којим управља наша личност. Црква стога има посебанначин живота који је разликује од других заједница. Она је у јединству с Богом Оцеми на његовој љубави темељи своје постојање. Тај посебан начин живота огледа се, пресвега, у Литургији. Литургија је заједница слободе људи с Богом Оцем у Христу изаједница човека с другим човеком у којој учествује и природа. Људи и природа уЛитургији постају Тело Христово делатношћу Светог Духа и на овај начин улазе у

вечно постојање. Литургију као Тело Христово треба схватити тако што су многиљуди и природа сједињени с Христом као многи удови једног људског тела, док јеличност тога тела личност Сина Божјег. Истовремено, Син Божји се открива крозЦркву и као Црква, или тачније кроз Литургију и као Литургија. Литургијсказаједница је Тело Христово а Христос без тела не постоји, као што ни човек каоличност не постоји без тела. Циљ катихизиса јесте да научимо шта је Црква, тј.Литургија и да постанемо њени чланови. На тај начин ми постајемо сједињени саХристом и чланови Божјег Царства и Бог нас ослобађа од смрти.

Подсети се и одговори:

- Какав је циљ имао Бог пред собом кад је стварао свет?- Објасни на који начин је Бог то открио.- Зашто је Бог на крају стварања створио човека по своме лику?- Како је Бог поделио историју?- Шта се догодило у историји доласком Христовим?- Шта је Црква? Ко је глава Цркве?- Објасни шта значи то, да је Црква Тело Христово.- Зашто људи треба да постану чланови Цркве?






ЕВХАРИСТИЈСКО САБРАЊЕ ЈЕ ИКОНА ЦАРСТВА БОЖЈЕГ

Већ смо рекли да је Бог створио многа бића са циљем да се сва сједине саСином Божјим и да постане Царство Божје. Цар тог царства је Син Божји који јепостао човек. Први човек Адам је био икона Исуса Христа, тј. Бог је стварањемАдама најавио будуће оваплоћење Сина Божјег. Та најава се остварила у Новомзавету када је Син Божји постао човек као и ми, Исус Христос. Син Божји је својимоваплоћењем сјединио у себи целокупну створену природу.

Царство Божје као циљ због кога је Бог створио свет је најављено, као што ћемовидети, у Старом завету а открило се потпуније у Новом завету када се Син Божји

родио као човек Исус Христос. Када се Христос родио дошли су мудраци са Истока ипоклонили му се као цару. Исус Христос је, дакле, цар, али Царства Божјег, а нецарства земаљског. У догађају рођења Сина Божјег као човека сва створена природа

је сједињена с Богом. Сва створена природа се налази у Христу и сједињена је сБогом зато што је он кроз рођење узео људску природу и постао човек као и ми. Јерчовекова природа је целокупна створена природа у малом.

Други елеменат Царства Божјег јесте заједница свих људи с Богом у Христу,без обзира на то шта су ти други људи у односу на пол, расу, националност и узраст.Зато што су сви људи створени да буду у Царству Божјем, тј. да буду у заједници саХристом. Наравно, ако то и сами желе. Будући да је Исус Христос и Син Божји, Бог

је, дакле, постао глава свих људи, тј. постао је Цар једног великог царства и све штопостоји кроз Христа је у јединству с Богом. Овим се испунило оно што је Бог најавиона почетку стварањем човека Адама као иконе Божје, као и током историје коју намописује Св. Писмо Старог Завета. Рођењем Христовим дошло је на земљу ЦарствоБожје, јер је дошао цар тога царства Исус Христос. Људи који признају Исуса Христаза Сина Божјег и спаситеља од смрти почињу да се уједињују око њега посредствомСветог Духа. На тај начин је Господ основао Новозаветну Цркву као икону и почетакбудућег Царства Божјег.

После свога страдања, васкрсења и вазнесења на небо Христос је послао СветогДуха у свет преко својих апостола да сједињује све људе, који то желе, с Њим. Све докХристос поново не дође. Христос је после свога вазнесења на небо и даље остао наземљи, али у „другачијем облику,, у личности апостола, тј. епископа и сабраног окоњих народа, тј. у Евхаристији. Зато је Евхаристија, по свом начину постојања,Царство Божје на земљи и у њој присуствује Исус Христос, само у другом облику. Ито због тога да би ми били слободни у односу на сједињење с Њим. Јер да је Христоспосле свога васкрсења остао с нама у свој сили и слави, тј. као онај који је моћан ибесмртан, ко би могао да одрекне да он није Бог? Но такво признавање Христа заБога и нашег спаситеља било би принудно за нас, из страха, а не из наше слободе. ТоХристос није желео, и зато се вазнео од нас на небо, а оставио нам је себе у лицуепископа и око њега скупљене људе на Евхаристији. На крају историје Христос ћепоново доћи онакав какав је био и приликом вазнесења на небо и тада ће бити крај






историје. Они који су остварили заједницу с Њим живеће вечно, а они који то нисухтели остаће вечно у смрти.

Зато се сви наведени елементи Царства Божјег једино срећу у Евхаристији.Начелник Евхаристије је епископ који је икона васкрслог Исуса Христа који је обученкао цар. Евхаристија је сабрање људи око епископа као Исуса Христа. Они својимоделом и односом према началнику Евхаристије показују да је Христос Цар, а да суони чланови његовог царства. Тачније, Евхаристија показује да је она икона ЦарстваБожјег. Као што у сваком царству постоје цар и различити чинови и службе, тако и уЕвхаристији као Царству Божјем Христос је Цар док око њега постоје различитеслужбе: апостоли, епископи, свештеници, ђакони и народ. У њој људи учествујуслободно. Нико не може постати члан евхаристијске заједнице и сјединити се сБогом ако то не жели слободно. Зато што је слобода та која човека чини човеком и

иконом Божјом. Евхаристија је заједница људи без обзира на пол, расу, узраст,националност, образовање итд. У Евхаристији Бога називају Оцем сви њени члановии сви чланови Евхаристије су деца Божја, Божји синови. Чланове Евхаристије Богволи у Христу и зато су и они дужни да воле једни друге. По речима апостола: „Утоме се показа љубав Божја према нама што је Бог Сина својега Јединородногапослао у свет да живимо Њиме. А кад овако Бог заволе нас и ми смо дужни даљубимо једни друге" (1Јн 4, 9-11). У Евхаристији је, такође, присутна и природа.Људи и природа, сви заједно чине тело Христово, док је Христос глава, личност тогаТела. Царство Божје ће се у потпуности остварити на крају историје када ће битипобеђена смрт. Тада ће доћи Исус Христос у сили и слави и васкрснуће све мртве и

сабраће све народе око себе и установиће своје Царство коме неће бити краја.Описујући Царство Божје, апостол каже: ,,Када дође Син човечији, Христос тада ће сесабрати сви народи на земљи око њега" (уп. Мт 24). У Царству Божјем ће сви оникоји су се слободно сјединили с Христом Бога називати Оцем, јер ће Он свима битиОтац и сви људи ће постати његови синови. Такође, у Царству Божјем ће битиприсутна и природа. И на крају, у Царству Божјем неће бити смрти. Јер, све што јеБог створио живеће вечно, ако је у заједници с Њим.


- Шта је Царство Божје?- По чему се разликује Царство Божје од царства земаљског?- На који се начин открива Царство Божје у историји?- Зашто се Христос вазнео на небо?- На који начин Христос присуствује на земљи после свога вазнесења на небо?- Шта ће се десити када Христос поново дође на земљу?






КРШТЕЊЕМ ПОСТАЈЕМО ЧЛАНОВИ ЛИТУРГИЈСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И

СТАНОВНИЦИ БУДУЋЕГ БОЖЈЕГ ЦАРСТВА

Да би смо и ми дошли у заједницу с Богом и тако постали бесмртне личности,потребно је да остваримо заједницу са Христом. Зато што је Господ Исус Христоспројава Бога у свет. Мимо Христа нико не може остварити заједницу с Богом. Ко неоствари заједницу с Богом не може живети вечно. То може да учини сваки човек акопостане члан Литургијске заједнице. На који начин може човек да постане чланЦркве, тј. Евхаристије, Литургије?

Да би човек постао члан Цркве, потребно је, најпре, да човек то слободно

жели. Са слободом обично иде и вера човека у то да се у Цркви остварује заједницаса самим Богом, а самим тим и вечни живот. Зато што је Евхаристија икона будућегЦарства Божјег које се још није у потпуности остварило. Да би веровао и постао чланЛитургије, човек тражи да има и неке доказе о томе да се у Цркви заиста постижеослобођење од смрти. Због тога су хришћани одувек објашњавали своју веру. Тимобјашњењем желели су да убеде друге људе да се учешћем у Литургији, тј. у Црквичовек и природа ослобађају од смрти.

У том циљу је и у претходним разредима настојано да се покаже то да јеЦрква, као посебан начин постојања људи, заиста место спасења од смрти човеку иприроди. Да се Бог сада открива у Цркви и као Црква, док поново не дође у сили и

слави. Будући да је Црква заједница људи с Богом преко Христа који је Син Божји ичовек као и ми, посебан акценат је дат на објашњењу заједнице човека с другимчовеком и шта нам она доноси. Сетимо се само прича које указују на заједницучовека са другим човеком? Како гледамо на човека кога волимо и како се ми осећамокад нас неко воли? Како изгледа природа кад се нађе у заједници двеју личности које

једна другу воле? А како опет када те заједнице љубави нема? Све ово треба да нампослужи да разумемо Литургију као заједницу Сина Божјег Христа с Богом Оцем инас који смо постали део те заједнице. Искуство заједнице с другим човеком, такођетреба да нам послужи да разумемо литургијску заједницу као заједницу многих људи међу собом. Литургија је икона будућег Царства Божјег. Преко Литургије ћемо

разумети, колико је то сада нама могуће, и будуће Царство Божје кога је Литургијаикона. Шта је, поред вере и објашњења, још потребно човеку да би постао чланЛитургије? Наравно, крштење. Шта је крштење?

Крштење се обавља трикратним погружењем човека у освећену воду у имеСвете Тројице: Оца, Сина и Светог Духа. Кроз крштење новокрштени символичноумире са Христом и васкрсава с Њим за нови живот. Посредством Св. Духа који седаје кроз миропомазање човек се сједињује са Сином Божјим и постаје и сам Христос,син Божји. Јер реч „Христос,, значи помазаник Духом Светим. Духом Светим човекостварује заједницу са Сином Божјим и постаје син Бога Оца. Слично оваплоћењуСина Божјег када је Син Божји посредством Св. Духа постао човек, Исус Христос.Кроз крштење и миропомазање новокрштени улази у Литургијску заједницу ипостаје њен члан. Тачније, Дух Свети својом делатношћу сједињује многе људе са






Христом и гради литургијску заједницу која је, иако су многи чланови, један Христос јер сви се сједињују са једним и истим Христом. На овај начин човек постаје

посредством Св. Духа члан будућег Царства Божјег и син Божји.Подсети се и одговори

- На који начин човек може да постане члан Евхаристијске заједнице?- С ким се новокрштени сједињује кроз Крштење?- Која је улога Духа Светог у Крштењу?- Каквим постају људи кроз сједињење са Христом?- Коју заједницу гради Дух Свети?- Кога царства постаје новокрштени члан?

ЕВХАРИСТИЈА КАО НОВИ ЖИВОТ ЉУДИ И ПРИРОДЕ

Крштење су св. оци Цркве назвали друго, ново рођење човека, за разлику одприродног рођења. Зато што се човек кроз крштење рађа за нови, вечни живот иулази у литургијску заједницу. Попут природног рођења којим човек почиње даживи и то у породичној заједници. С том разликом што се крштење као ново рођењеи литургијски начин живота људи разликују од природног рођења и породичногначина живота. У крштењу човек се рађа од Духа Светог и Цркве, а не од мужа и оджене. У природном рођењу човек се рађа без своје воље, тј. нико га не пита да ли

жели да се роди. У крштењу човек се рађа слободно, тј. слободно жели да се крсти ида постане члан Литургије. Крштењем човек улази у литургијску, а не у породичнузаједницу, у којој остварује заједницу с Богом и постаје члан будућег Царства Божјегу коме неће бити смрти. Тај нови живот јесте живот у слободи коју човек изражавакроз заједницу са Господом Исусом Христом, са другим људима који су већ ступилиу заједницу са Христом и са природом. Речју, кроз крштење члан литургијскезаједнице почиње да живи онако како ће живети у будућем Царству Божјем кад онодође у потпуности. То је начин на који ће људи живети у Царству Божјем, зато штоулазак у Литургију значи улазак у Царство Божје. Зато чланови Литургије треба даживе као да су већ у Царству Божјем.

Улазећи у литургијску заједницу ми улазимо у заједницу с Богом кроз ИсусаХриста. И то кроз заједницу са другим људима. Најпре са епископом, а онда и саосталим члановима литургијске заједнице. Зато што је Христос Син Божји постаочовек и једино се преко човека открива. Многи у Литургији не виде присуство Богазато што не желе да прихвате следеће чињенице: да је Син Божји постао човек и дасе Бог открива једино кроз другог човека у Литургији, као и то да је Литургија иконаЦарства Божјег које ће доћи на земљу на крају историје. Они траже Бога мимо људи,док људе сматрају обичним бићима, грешним и смртним. Такође мисле да се свезавршава смрћу и да неће доћи будуће Царство Божје и васкрсење мртвих. Међутим,колико год људи одрицали да се Бог пројављује кроз човека, они не престају да то

кроз искуство љубави према другом човеку то изражавају. Јер, кад год заволимодругог човека, ми у њему гледамо Бога.






Кроз крштење сви чланови Литургије су сједињени са Сином Божјим ипостали су као Христос. У литургијском искуству волети Бога значи волети људе.

Људи су чланови литургијске заједнице и изван Литургије, својим начином живота.То значи: кроз љубав према другим људима, без обзира на пол, узраст, расу,националност, лепоту; кроз љубав и према непријатељима; кроз бригу за другогчовека и за природу итд. На овај начин ми волимо Бога и остајемо у заједници сЊим и после Литургије.

Други елеменат који карактерише живот чланова Цркве јесте опраштањегрехова другим људима. Бог је свима нама опростио грехе тиме што је постао човек ипоистоветио се са нама. Јер грех је смрт, а Христос нас је ослободио смртисјединивши се са нама. Тиме нас је Бог учинио грађанима будућег свог Царства изато ће сви људи у Царству Божјем бити безгрешни - бесмртни. Зато и ми треба да

опраштамо грехе једни другима. Јер смо сви сједињени са Христом. Не треба на људеда гледамо кроз то што су нама или неком другом човеку учинили нешто лоше. Акосу чланови Литургије, они су као без греха, јер су сједињени с Богом и ослобођени сусмрти, што ће се показати у будућем Царству Божјем. И на друге људе, који још увекнису чланови Литургије, треба такође да гледамо као да су најбољи, као да нас воле,

јер су и они иконе Христа и могу сваког часа да постану чланови Литургије -Царства Божјег. Зато што и њих Бог позива и очекује да то буду. Оваквим начиномживота, литургијским и у Литургији, хришћани пројављују на земљи Царство Божје.


- Шта је потребно да човек постане члан Цркве?- Шта се збива са човеком приликом Крштења?- Поставши чланом Цркве, у које Царство улазимо?- Шта је Литургија?- Зашто треба да волимо све људе?- У чему је разлика између литургијске заједнице и породице?

СВЕТИТЕЉИ НАМ ПОКАЗУЈУ КАКО ТРЕБА ХРИШЋАНИ ДА ЖИВЕ

Светитељи су људи који су живели литургијски. Они су живели у свету каошто ће живети у будућем Царству Божјем. Тачније, узор њиховом животу је билобудуће Царство Божје. Зато су они светитељи, свети људи. Да бисмо показали на којису начин светитељи живели, узећемо за пример живот нашег Светог Саве, кога свипознајемо.

Свети Сава је био син великог жупана Стефана Немање. Родио се, дакле, нацарском двору као будући цар. Крштењем се и он сјединио са Сином Божјим ипостао је члан Цркве. Као седамнаестогодишњак, из љубави према Богу, напустио је

свој царски дом и отишао у манастир. Напустио је породичну заједницу и отишао дабуде члан монашке, литургијске заједнице. Тиме је он показао да је уласком уЛитургијску заједницу кроз крштење постао син Божји по благодати Св. Духа и члан






будућег Божјег Царства. Свога оца по природи заменио је Богом Оцем. Бог Отац му је постао најдражи отац, у кога се Сава уздао и коме је служио. Поред своје браће по

крви, он је пригрлио и заволео као своју браћу друге људе, који су му у том тренуткубили далеки, јер нису били из његовог рода. Њима је служио и помагао им у свимњиховим животним потребама, не штедећи своју снагу. Зато што је био убеђен да сусви који су крштени и као чланови Литургијске заједнице већ постали синови Божјии становници будућег Царства Божјег, као и он, а тиме и браћа међу собом. Служећињима, Сава је служио самом Господу Христу.

Свакодневне манастирске послове и бриге остављао је када је требало да сеиде на Литургију. У Литургији се Сава Немањић, као и браћа са којима је живео уманастиру, сусретао са самим Христом, а преко њега са Богом Оцем кога је толиковолео. Ту је он предокушао то вечно заједништво са Господом, које ће доживети у

Царству Божјем када оно дође. И то због тога што је веровао да једино Господ ИсусХристос, зато што је Бог и зато што се у Литургији сједињује са људима, можеослободити човека од смрти и дати му вечни живот. У то, литургијско заједништвоса Господом, Свети Сава је позивао и своје родитеље по крви, браћу и сестре и свељуде из свога рода. Позивао их је да, ако желе вечно да живе, оставе својесвакодневне светске бриге и да се Литургијски сједине с Господом Христом. Сава јемудро схватио да је највећи проблем за човека смрт и да човек све чини да би се њеослободио и да би живео вечно. Међутим, постоји само један начин на који се томоже остварити, а то је заједница са Господом Исусом Христом у Литургији.

Свети Сава је тако живео на земљи као да је већ у Царству Божјем. Зато је волеосве људе, јер их је гледао тако као да су и они већ у Царству Божјем и у заједници сњеговим Господом Христом кога је највише волео. Знао је и то да Христос волисваког човека као што њега воли.

Сава се и према природи односио као према милим делима Божјим која сустворена за вечност. За њега су дрвеће и цвеће били као божански осмејак којим сеГоспод љупко и радосно осмехивао њему и свим људима. Животиње су билестворења Божја, која је такође Бог волео, а која су дата човеку да се он о њима брине.Свети Сава, као и други свети људи, управо су мислили да су они ти људи којима јеБог поверио на чување читав свет. Зато су се бринули за сваког човека, за сваку

биљку и животињу док не дође Господ када ће све њему предати на вечно чување. Ибило им је жао кад год су видели да неко од људи страда и пати. Зато су плакали засваким и свакоме су хтели да помогну, да му бар муку ублаже, ако нису могли да гаод тога спасу, зато што једино Господ може ослободити мука човека и природу. Тоће Он и учинити у последњи дан, када поново дође на земљу, у шта је Свети Савачврсто веровао.

Оваквим начином живота, Свети Сава и други свети људи, живели су наземљи као да су већ у Рају, у Царству Божјем. Упркос тешкоћама које судоживљавали од људи који нису веровали у Господа и долазак његовог будућег

Царства.




ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА за пети разред основне школе


- На који начин треба да живе људи да би били хришћани?- Ко нам то показује?- Ко су светитељи?- Ко је Свети Сава Немањић?- Како је живео Свети Сава?






ПРИПРЕМА РОДА ЉУ ДСКОГ ЗА ОВАПЛОЋЕЊЕ СИНА БОЖ ЈЕГ

КАО ЧОВЕКА

ЧОВЕК ЈЕ СТВОРЕН СЛОБОДНИМ КАКО БИ СЛОБОДНО СВУ ПРИРОДУПРИВЕО БОГУ

А створи Господ Бог човека од праха земаљског , и дуну му у нос дух животни;и поста човек душа жива. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онденамести човека кога створи. И учини Господ Бог те никоше из земље свакојакадрвета лепа за гледање и добра за јело и дрво од живота усред врта и дрво од знањадобра и зла... И узевши Господ Бог човека намести га у врту Едемском, да га ради ида га чува. И запрети Господ Бог човеку говорећи: једи слободно од сваког дрвета уврту. Али са дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш сњега, умрећеш. (1Мој 2,7-17) Бог је створио човека по својој икони и подобију. То јеуказивало на то да га је створио слободним да буде у заједници са Сином Божјим,што се касније и остварило у Исусу Христу и његовој Цркви. Заједница између Богаи човека би се остварила када би Бог сишао у свет и сјединио се са човеком. Јер самчовек, пре него да сиђе Бог у природу и сједини се с њим, не би могао да се сједини сБогом и победи смрт. Бог, међутим, није хтео без слободног пристанка човека дасиђе у свет. Јер силазак Бога у свет значио је сједињење са човеком. Зато је и човектребао да покаже своју слободну вољу да се роди Син Божји као човек. Да човекслободно жели заједницу с Богом, то би човек показао кроз љубав према Богу.

Са циљем да припреми човека за сједињење са Његовим Сином, Бог је човекуАдаму дао и прву заповест. Према тој заповести, Адам није требало да једе плодоведрвета познања добра и зла. Заповест није имала за циљ да ограничи и укине, негода покрене човекову слободу, тј. да покрене човека да бира између тога да остваризаједницу с Богом, или да остане сам. Јер, Бог је желео да се човек сједини саЊеговим Сином. Међутим, Бог није хтео да човек буде у заједници с Њим мимочовекове слободе. Зато му је дао заповест да би проверио да ли човек заиста жели да

се заједница са Сином и оствари. Бог је преко заповести хтео да провери да ли човекслободно жели да Син Божји сиђе и сједини се с њим. Слично томе као кад минекога волимо и желимо да проверимо да ли и он нас воли па тражимо од њега данешто учини за нас. Поштујући Божју заповест, човек би слободно пристао на Божјиплан о њему и природи.

Испуњавајући Божју заповест, тј. не опредељујући се да остане сам, човек би сеопределио за Бога и за заједницу с Њим. Тиме би показао да и он воли Бога и желида се оствари Божји план, Божја жеља о њему и о творевини. Тај план се састојао утоме да човек у заједници с Богом избегне смрт која је била неминовна ако би човекостао сам и не би се сјединио с Богом. Дакле, да би човек, а преко њега и сва осталаприрода, постојао вечно, требало је да своју слободу изрази тако што ће испунити






Божју вољу, чиме би показао да и он воли Бога и да жели да се заједница са ЊеговимСином и оствари.


- Зашто је Бог дао заповест првом човеку?- Шта нам показује заповест Божја у односу на човека? Да човек није био

слободан у својој делатности, да ли би заповест имала смисла?- Шта је човек требало да учини да би се остварио Божји план о творевини ?

ЧОВЕК ЈЕ СТВОРЕН КАО ИКОНА ХРИСТА И КАО СВЕШТЕНИК У ПРИРОДИ

Потом рече Бог: да начинимо човека по своме обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи. И створи Бог човека по обличју своме, по обличју Божјем створи га, мушко и женско створи их. И благослови их Бог и рече им: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се

миче по земљи. И још рече Бог: ево дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну... Тада погледа Бог све што је створио и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро дан шести. И узевши Господ Бог човека и намести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. И запрети Господ Бог човеку говорећи:једи слободно од сваког дрвета у врту. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не

једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш (1Мој 1, 26-2, 17).

Први човек је требао да живи на исти начин, на који је живео Господ ИсусХристос: да верује Богу Оцу да ће на земљу доћи Његово Царство и да тражи да сеоствари Божја воља о свету. То нам је Исус Христос показао и кад је рекао својимученицима како треба да се моле Богу (То је молитва: Оче наш...). Тај начин животаби показао да и човек жели да буде у заједници с Богом и да дође Царство Божје наземљи.

Човек има задатак да и природу приведе Богу, а не само да се он сједини сБогом. Целокупна природа је Божји дар човеку, јер је Бог створио природу и даровао

је човеку да он управља њом. Створивши на крају човека као икону Божју, тј. каослободног Бог је човека Адама поставио да буде управитељ, господар свих створењаи да сво биље и њихова семена користи за храну. То не значи, међутим, да је Бог даочовеку слободу да уништава природу по својој вољи. Бог је човеку дао слободу да себрине о природи као о својој док Он не сиђе и сједини сву природу са собом крозсвоје оваплоћење. Јер, све што је створио Бог, створио је да вечно живи, тако што ћесе сјединити са Сином Божјим. Наравно уз пристанак човека кроз кога би се сва бићасјединила са Сином. Желећи да се то оствари, Бог је од самог почетка на човекаАдама гледао кроз будуће јединство са његовим Сином. Гледао га је као свога Сина,Христа, као да се човек већ сјединио са Христом, иако је то тек требало да се догоди.






Кроз њега је гледао и све оно што је створио. Кроз Христа, односно у Сину који ћепостати човек, Бог је гледао целокупну створену природу и зато је она за њега била

веома добра. Тачније, Бог је, имајући у виду оваплоћење свога Сина и заједницуљубави свога Сина са човеком, гледао на човека и на природу од самог почетка крозсвога Сина и зато их је видео као вечна бића. Зато је и рекао Бог о творевини да јеона "веома добра" (1Мој 1, 31). Бог је сву природу поверио човеку као свом Сину, даон господари њоме, док се не оствари заједница Сина Божјег и човека. Ту заједницу сБогом и први човек Адам је требало да жели како би се остварила замисао Божја отворевини. Та замисао је била да творевина у заједници са Сином Божјим који ћепостати човек вечно живи.

Власт човека над природом треба схватити као бригу човекову о њој и каопривођење природе Богу. Да би природа могла да оствари вечни живот, потребно је

било да кроз човека буде у јединству с Богом. Управо онако како с природомпоступа човек у Евхаристији. Човек је створен као свештеник у природи, а свет окоњега као једна велика литургијска заједница.


- Шта је Бог поверио човеку кад га је створио?- Зашто природа у свом постојању зависи од човека?- Како човек треба да живи да би испунио оно што му је Бог поверио?- Ко нам говори о томе шта је Бог дао као дужност човеку и где се то најбоље

види?

ЕВХАРИСТИЈСКО ВИЂЕЊЕ ОДНОСА ЧОВЕКА ПРЕМА ПРИРОДИ

Пре него да Син Божји сиђе у свет и сједини се са човеком Бог је дао човекузадатак да сву створену природу сједини са собом и принесе је Богу. Јер Бог је иприроду, а не само човека хтео да уведе у заједницу са собом и учини да вечнопостоје. Шта је конкретно човек требао да чини у односу на природу? Пошто је Св.

Литургија икона Царства Божјег које је Бог замислио да се оствари кад је створиосвет и човека, она нам је и једино мерило како је први човек Адам требао да живи уодносу на природу. Шта нам Литургија говори о дужности човека у односу наприроду?

Учествујући у Литургији човек остварује заједницу са Богом и са другимљудима кроз Христа и у Христу. На Литургију човек не долази празних руку. Поредсвога присуства где се показује да у вечни живот, у Царство Божје, улази човек и да јето Царство заједница многих људи, човек доноси са собом различите даровеприроде: хлеб, воду, вино, уље, као и различите друге плодове. Без ових плодова неможе бити Литургије. На шта нас упућује ова литургијска радња, тј. зашто човек

треба да на Литургију донесе дарове природе?






Приносећи на Литургији дарове природе Богу, епископ (свештеник) говори:Твоје (дарове) од твојих (дарова) Теби приносећи због свега и за све. Затим додаје:

„Још Ти приносимо ову словесну и бескрвну службу, и молимо Те, и призивамо, ипреклињемо: ниспошљи Духа Твога Светога на нас и на ове предложене Дарове иучини овај хлеб часним Телом Христа Твога. А то што је у Чаши овој часном крвљуХриста Твога. Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују на отпуштењегрехова, на заједницу Духа Твога Светога, на испуњење Царства небескога"(Литургија светог Јована Златоустог, Молитва призива).

Уношење дарова у Литургију указује на то да је човек створен са циљем дачитаву природу сједини с Богом, тј. да је принесе Богу. Створена природа је по себисмртна и само у заједници с Богом може живети вечно. Сама природа не може даоствари заједницу с Богом. То може да учини једино преко човека. Будући да је Бог

створио природу и даровао је човеку, поред Бога и човек је постао господарприроде. Приносећи природу Богу, човек приноси Богу његове, Божје дарове, а несвоје. Ово човек може да учини али не мора. Јер је човек слободан. Ако је принесеБогу природа ће живети, ако не, неће.

Природа која се уноси у Литургију приноси се Богу на тај начин што се на њупризива благодат Светог Духа. То призивање Светог Духа на људе и на природу,кроз молитву призива (епиклезе), показује да ће само силаском Сина Божјег у светприрода вечно живети. Јер, Дух је тај који оживљава све чега се дотакне на тај начиншто га сједињује с Христом, с Богом. Дакле, природа се не уноси у Литургију да би

била изгубљена, већ да би се сјединила са Христом и постала тело Христово ипостојала вечно.

Поред овога, у Литургији се кроз разне молитве молимо: за изобиље плодоваземаљских, за благорастворење ваздуха, за тихе кише земљи ради плодности итд. Топоказује да се човек брине за природу у циљу да и она постане део Царства Божјег.На овај начин, тј. литургијски,"испуњава" се или остварује Царство Божје.

Литургијска пракса се пренела код хришћана и изван Литургије. Хришћаниосвећују, тј. призивају благодат Светог Духа на поља, винограде, стоку, као и насвако дело људско, а све у истом циљу: да Бог Отац Духом Светим све присајединиСину и тако учини да вечно постоји. Да свет постане Царство Божје.

Литургијска пракса указује на то да је Бог створио природу да она вечно живи,тј. да буде учесник будућег Царства Божјег. Постаће то преко човека који се брине заприроду на тај начин што је уноси у заједницу с Богом у Христу и преко Христа. Јер,природа по себи нема слободе да одлучи да ли ће у заједницу с Господом или неће,будући да је за то потребан слободан пристанак. Зато она зависи од човека каослободног бића које треба да је сједини с Богом. По речима апостола Павла: "Сватвар уздише и стење чекајући да се јаве синови Божји који ће је ослободити ропствараспадљивости" (Рим 8, 22-23).

Литургија нам, дакле, показује да је служба човека у односу на природусвештеничка, тј. човек је позван од Бога да буде свештеник природе, да се брине зању и да је сједињује с Богом у Христу. Посматрано из Литургије однос човека премаприроди треба да буде такав да човек буде свештеник у природи. То значи да човек






треба да се брине за природу и да је приноси Богу како би природа постала ТелоХристово и живела вечно.

Ако упоредимо Литургију и опис стварања првог човека Адама и његовуслужбу коју му је Бог даровао у односу на свет, видећемо невероватне сличности. УЛитургији човек приноси дарове природе и даје их у руке епископу као Христу даих Христос принесе Богу Оцу. На овај начин човек је посредник између природе иБога у њиховом сједињењу. Први човек Адам је имао задатак да принесе читав светСину Божјем. Син Божји би прихватио природу коју приноси човек тако што бисишао и постао човек Христос. На овај начин би се сва створена бића сјединила сБогом Оцем кроз Христа посредством Светог Духа. Сва бића предвођена човеком

који би их привео Христу, а овај Богу Оцу, чинила би једну велику КосмичкуЛитургију, као што је и Литургија читав свет у малом.


- Зашто човек на Литургију доноси и дарове природе?- Коме човек предаје те дарове?- Шта нам казује света Литургија о природи и разлозима због којих је она

створена?- Објасни због чега хришћани сматрају да је грех необрађивање земље и

нестарање за природу.- Какву је службу Бог дао човеку у односу на природу?- Зашто призивамо Духа Светог да дође у свет? Шта Дух чини? С ким Он нас и

природу сједињује?- Објасни шта значи бити свештеник у природи и на који начин се то изражава

код људи хришћана.

ЧОВЕКОВ ПАД И ПОЈАВА СМРТИ У СТВОРЕНОМ СВЕТУ

Али змија беше лукава па рече жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту? А жена рече змији: ми једемо рода од свакога дрвета у врту. Само рода с оног дрвета усред врта, казао је Бог не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија

рече жени: нећете ви умрети, него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи па ћете постати као богови и знати шта је добро а шта зло. И жена видећи да је род на дрвету добар..., и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси па даде мужу своме те и он окуси. Тада им се отворише очи и видеше да су голи (1Мој 2, 9 - 3,

7).

Десило се, међутим, да је човек одбацио заједницу с Богом. Хтео је да он самбуде бог. Заповест коју је дао Бог Адаму да би он, испуњавајући је, показао да желизаједницу с Богом, искористила је змија, односно Ева. Она је навела човека Адама дапрекрши заповест Божју обећавши му да ће он сам, без силаска Бога у свет и






сједињења с њим, постати Бог. Уместо да постане Бог човек Адам је постао смртнобиће. На то указују речи: ,,Тада им се отворише очи и видеше да су голи,,. Уместо да им

се отворе очи и да виде да су постали богови, како им је змија обећала, они су виделида су сами за себе смртна и ништавна бића.

Ово се могло десити због тога што је човек био слободан да бира: хоће лизаједницу с Богом или неће. У том избору човек је одбацио Бога. Зато што је Бог биодруга личност у односу на човека, чије постојање није зависило од слободе човека.Јер човек као слободно биће жели да све зависи од њега и прихвата и воли само оношто је његово. Зато људи често одбацују друге људе, зато што их они нису родили, аволе само оне које су они родили.

Адамов избор је био погрешан и последица тога избора јесте да су човек и

природа остали смртни. Бог је једини бесмртан и човек једино у заједници с Богомможе бити такође бесмртан. Тачније, човек је својим падом оделио и себе ицелокупну природу од Бога као од јединог извора живота, и зато је (п)остао смртан.Тачније, остао је смртан зато што му је природа била потенцијално смртна од самогпочетка. Да је желео заједницу с Богом Бог би сишао и сјединио би се са Адамом ичовек не би умро.


- Шта је човек Адам учинио?- Зашто је човек одбацио Бога?- Шта се потом десило?- Зашто су човек и природа остали смртни?






ЉУДСКИ НАПОРИ ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ СМРТИ

НОВИ ПОЧЕТАК ПОСТОЈАЊА ЉУДИ КРОЗ ПРИРОДНО РАЂАЊЕ

И Господ Бог изагна човека из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет. И изагнавши човека постави пред вртом Едемским херувима, с пламеним мачем, да чува пут ка дрвету од живота. После тога Адам позна Еву жену своју, а она затрудне и роди Каина, и

рече:добих човека од Господа (1Мој 3, 23 - 4,1).

После прекида заједнице с Богом, први човек је изгнан из Раја и почео је даради земљу и да рађа децу. Човек је мислио да ће на тај начин победити смрт иживети вечно: кроз обезбеђење природних богатстава, кроз јело и кроз своју децукоју је рађао. Десило се, међутим, супротно. Нити је Адам на овај начин постаобесмртан, јер природа којом се хранио изазивала је у њему смрт јер је и сама биласмртна, нити је син који му се родио био исти он и био бесмртан. Каин је другичовек, није Адам, и био је смртан, а не бесмртан. Смрт је последица створеностиприроде, зато што је природа створена ни из чега и не може се победити на овајначин, јелом и рађањем деце. Тај Адамов покушај да постане бесмртан прекоприроде, био је промашај. Први човек је то открио касније, након што је и сам

окусио реалност смрти, кроз смрт свога сина Авеља. Одбијајући заједницу с Богом,човек и сва природа су остали смртни.

Бог, дакле, није казнио човека смрћу због његове непослушности, већ се човексам окренуо од Бога тражећи у природи извор своје бесмртности и на тај начин јепостао смртан. Није је нашао зато што је Бог једини бесмртан, док су и он и природасмртни, јер су створени ни из чега. Другим речима, човек је сам, после греха, откриода су смртни и он и читава природа која га окружује и да мимо заједнице с Богом неможе имати живота, на шта га је Бог на почетку упозорио. Зато се Адам покајао збогонога што је урадио.

Човек је, дакле, после раскида заједнице с Богом, сам кроз јело и биолошкорађање и размножавање хтео да достигне бесмртност, али је промашио. Остао јесмртан. Зато свети оци називају Адамов грех промашајем. Што је више јео и што севише рађао, човек је све више умирао. Тако је целокупна створена природа ушла у

један зачарани круг постојања, у биолошки начин живота и размножавање који јеизгледао да доноси живот, али је у суштини доносио смрт. Почела је историја родаљудског одвојеног од Бога у којој је царовала смрт или, тачније, лажни живот. ОдАдама смрт свих људи јесте последица њиховог постојања одвојеног од Бога. Из тогкруга човек више није могао да изађе сам, без Божје помоћи.

Грех првог човека Адама је у томе што није остварио заједницу са Богом у којој је бесмртност и зато се Адамов грех поистовећује са његовом смрћу. Сви људи су






грешни зато што су сви смртни, односно зато што се рађају од Адама и на тај начиннаслеђују смрт.


- Које су последице по човека и по природу произашле из неостварењазаједнице првог човека Адама с Богом?

- Шта је Адам учинио да би победио смрт?- Због чега биолошки начин живота и рађање не могу да човеку обезбеде

бесмртност?- Како свети оци другачије називају грех?

- Објасни зашто је Адамов грех промашај.- Који је други начин да се победи смрт?

ЧОВЕК ТРАЖИ У ПРИРОДИ ЛЕК ПРОТИВ СМРТИ

Сва даља историја човека показује да човек све чини да би живео, тачније даби се спасао од смрти. Човек је лек против смрти најпре почео да тражи у природи.Међутим, и природа је смртна, зато што је створена ни из чега. Постала би бесмртнада се сјединила с Богом. Будући да је Адам био задужен да природу сједини с Богомкад није то учинио природа је изгубила прилику да постане бесмртна. Отуда,узалудно је тражити лек против смрти у природи. Да би човек живео вечно, а самимтим и створена природа, потребно је било да Син Божји сиђе у свет и сједини се сачовеком . Но, ово је и даље подразумевало да се и човек са овим сложи.

С друге стране, човек је почео да се бори с природом да би му она послужилау циљу превазилажења смрти. Онда када би се природа показала непослушном и

јачом од човека, човек ју је проглашавао за бога и обожавао је. Одатле је насталоидолопоклонство. Уместо да обожава Бога Творца, човек је почео да обожаватворевину. Стварање разних цивилизација у историји рода људског израз је тежњечовека само ка једном циљу: тај циљ је победа над смрћу и осигурање бесмртности за

човека! Тежња ка решењу проблема смрти огледа се и у религији, науци,философији, као и у разним друштвеним системима. Све се ово, међутим, до садпоказало бескорисним. Једину наду у превазилажење смрти човечанству је даоГоспод Исус Христос својим васкрсењем из мртвих. Зато што је Христос Син Божјикоји је постао човек.


- Шта је крајњи циљ свих људских напора?

- Зашто је човек постао идолопоклоник, тј. зашто обожава природу?- Шта човек тражи истражујући природу?- На који начин се може победити смрт? Ко нам је то открио?






БОГ И ДАЉЕ ЖЕЛИ ДА ОСТВАРИ ЗАЈЕДНИЦУ СА ЧОВЕКОМ ДА БИ СПАСАОИ ЊЕГА И ПРИРОДУ ОД СМРТИ

И поред одбијања првог Адама да се оствари заједница између њега и Богакроз рођење Сина Божјег као човека, Бог није одустао од своје намере. Јер ово је

једини начин да свет који је створио живи вечно. Да би се то остварило потребно јебило: да Бог поново има иницијативу у том сједињењу и да човек слободноприхвати да дарује природу Богу. Јер, као на почетку историје , тако и сада, то нијемогло да се деси без Божје иницијативе, као ни без човека и његовог слободногпристанка. Рођење Христово, у коме би се успоставило јединство између Бога истворене природе, требало је да буде слободни силазак Сина Божјег у свет саслободним допуштењем човека.

Да би се, међутим, у новим условима то и остварило, потребно је било да сеСин Божји роди као човек, али не на исти начин на који се рађају и сви остали људи:од мужа и жене. Јер, смрт се од Адама преносила с човека на човека природнимрађањем. Спаситељ света од смрти требао је да буде бесмртан и зато је требао да сероди на другачији начин од оног на који се рађају сви остали људи. И ово јепотврђено у Христу који се родио као човек од Духа Светог и Марије Девојке.

С друге стране, после пада Адама његова и сва остала природа је посталасмртна. Да би је ослободио од смрти Син Божји је требао да узме природу онаквомкаква је она после пада, тј. као смртну. Прихватајући палу природу, међутим, Син

Божји је требао да прихвати и смрт. Речју, да би спасао човека и природу од смртикроз сједињење с њом Син Божји је требао да умре. И није било другог избора негода Син Божји постане човек и да умре, ако је Бог и даље хтео да успостави заједницуса човеком и природом и ослободи их од смрти.

И то се управо и десило. Када је по Божјем благослову дошло време за то, СинБожји се родио као човек, Господ Исус Христос и умро је на крсту да би насослободио смрти. Христос је пре рођења као човек био Бог, Син Божји. Када серодио као човек, постао је Богочовек. Он је рођен не на природан начин како серађају сви остали људи, већ од Духа Светог и Марије Дјеве и то слободнимпристанком Богородице. Тиме је показао да је он Бог, Син Божји и да је слободан од

смрти иако је постао човек. Својом смрћу на крсту, међутим, Син Божји је показао да је он узео нашу смртну природу и постао човек као и ми, смртан, да би нас и нашусмртну природу ослободио од смрти испуњавајући оно што први човек Адам требаода уради, а није. И то је учинио из љубави према нама.

Рођење Исуса Христа Бог је на разне начине најављивао људима од самогпочетка историје, чиме је почела нова етапа у историји света. Ту епоху можемоназвати припремом рода људског за рођење Сина Божјег као човека, тј. за рођењеспаситеља света, Исуса Христа. Другим речима, то је историја коју нам описује Старизавет.







- Зашто је природа остала смртна после греха човека Адама?- Зашто Бог није променио свој план о човеку и природи?- Шта је за свет и природу значило рођење Сина Божјег?- Шта показује Христово натприродно рођење, а шта његова смрт?- Образложи зашто је Бог требао да постане човек и да умре да би свет био

спасен од пропадања, односно од смрти.

ПРИПРЕМА ЉУДСКОГ РОДА ЗА РОЂЕЊЕ ХРИСТА СИНА БОЖЈЕГ КОЈИ ЋЕПРЕТРПЕТИ СМРТ ДА БИ СПАСАО ЉУДЕ И ПРИРОДУ

А Адам рече: жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох. А Господ Бог рече жени: зашто си то учинила? А жена одговори: змија ме превари те једох. Тада рече Господ Бог змији: кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске... И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твога и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати. (1Мој 3, 12-15).

По одбијању Адама да изврши оно што је Бог од њега очекивао, због чега сепојавила смрт у природи, Бог није оставио човека и природу. Обећао му је да ће СинБожји постати човек као женин потомак и да ће он уништити смрт. Бог је, дакле, и

после греха Адама, остао при свом првобитном циљу о творевини. Циљ је да СинБожји сиђе у свет и постане човек како би творевина и људи живели вечно узаједници с Богом. Да би Син Божји постао човек потребно је било да се и он родикао и остали људи. Будући да се после греха првог човека приликом рађањаистовремено преносила и смрт у природи, сваки новорођени човек је аутоматскибио и смртан. Христос, међутим, да би био спаситељ од смрти требао је да будебесмртан. Јер то би био доказ да је Христос Бог, Син Божји. То значи да је Син Божјитребао да се роди као човек на другачији начин, него што се рађају сви остали људи.Требао је да се роди од Духа Светог и Девојке.

Богородица Марија је слободно даровала своју природу Сину Божјем да онпостане човек. Тиме се испунило то што је Бог и очекивао од човека: да он слободнодопусти да се роди Син Божји као човек. Поставши човек Христос је сјединио свустворену природу у себи и принео је Богу Оцу. Учинио је, дакле, оно што јепрвобитним планом Божјим о творевини и било предвиђено. Да сва створења будувозглављена у Христу Сину Божјем.

Да би се то постигло, било је потребно припремити човека да на то пристане.То је подразумевало да човек најпре схвати да не може сам да победи смрт, а затимда затражи помоћ Божју. Припрема рода људског за рођење Спаситеља света одстране Бога била је различита и свеобухватна. У зависности од прихватања самих

људи. Најјасније наговештаје о рођењу Сина Божјег као човека Бог је дао прекоизабраног народа, тј. преко Јевреја - Израиља.







- Шта је Бог замислио да се догоди кад је стварао природу и човека?- Да ли је тај план Божји промењен после одбијања човека да на остварењу тог

плана сарађује с Богом?- Шта би се десило с створеном природом и човеком да се тај план није

остварио у Христу?- На који начин је Бог припремао род људски за догађај оваплоћења Сина

Божјег? Где то можемо да прочитамо?

СИН БОЖЈИ ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ПОСТАНЕ ЧОВЕК И ДА УМРЕ ДА БИ СПАСАОЧОВЕКА И ПРИРОДУ ОД СМРТИ

Иако сам циљ Божји о свету није промењен, после пада Адама промењен јеначин остварења тог циља. Нови начин да се оствари план Божји о творевини била

је смрт Сина Божјег јер је природа коју је узимао већ била смртна падом човека.

Будући да је Бог и на почетку имао план да се сједињење створене природе саСином Његовим оствари преко човека и његовим слободним пристанком, то је исада поштовао. Човек је једино биће које, поред Бога, одлучује о спасењу света одсмрти. Зато што је човек по природи причасник целокупне створене природе,материјалне и духовне. Као личност, тј. као икона Божја, човек је носилац постојања

природе. Као слободно биће могао је слободно да одлучује да ли ће ту природу датиСину Божјем, или неће. Да први човек није погрешио Син Божји би постао човек исва створена бића би се преко човека Адама сјединила с Њим и не би окусила смрт.Овако, Христос је умро на крсту, чиме је показао да је узео нашу смртну природу ипостао човек као и ми, да је као човек, тј. уместо Адама принесе Богу Оцу.

Пошто се смрт у природи после пада Адама преносила приликом природнограђања, сваки човек је био смртно биће. Да би Син Божји сјединио људску природу сБогом, а преко ње и осталу створену природу, и спасао је од пропадања, није билодругог начина него да Син Божји постане човек и да умре. Својом смрћу Христос бипоказао да је узео палу природу у себе, тј. смртну. Ту улогу добровољно је преузео насебе Син Божји.

Ради спасења творевине потребно је било, дакле, не само да се Син Божји родикао човек да би се на тај начин Бог сјединио са човеком, већ је било потребно и даумре како би испунио и оно што је људско. Зато што су после Адамовог пада свиљуди и сва бића постали смртни по природи, а ту природу је требао човек дапринесе Богу и то слободно. Речју, Син Божји поставши човек испунио је двазадатка: оно што је требао да испуни као Бог, тј. да сиђе и узме створену природу исједини је с Богом и оно што је требао да испуни човек, а то је да слободно принесеприроду Богу.

Овај нови начин спасења природе од смрти укључивао је, дакле, и једнуновину и за самога Бога. Та новина се огледа у томе што је Христос сада требао даумре да би испунио оно што први човек није испунио. Ова новина је настала падом






првог човека. Тиме што је умро за нас и наше спасење, Христос је показао неизмернуљубав према нама. Јер нема веће љубави према неком од тога да живот свој дамо да

би тај други живео. Поготову ако то учини Бог за нас који је слободан од смрти. СинБожји је на то слободно пристао да би испунио вољу Бога Оца и нас спасао од смрти.

Зато све најаве Божје о рођењу Сина Божјег као човека ради спасења човека иостале творевине од смрти, садржавале су и најаву о Христовој смрти. Како и на којиначин је то Бог објављивао људима, видећемо касније.


- На које је семе женино мислио Бог кад је рекао да ће оно победити смрт?- Зашто је Син Божји као нови човек требало да умре да би спасао природу од

смрти?

ОНО ШТО СЕ ЗБИЛО С НОЈЕМ НАГОВЕШТАВА ДА ЋЕ СПАСЕЊЕ СВИМБИЋИМА ДОЋИ ПРЕКО ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ У ЗАЈЕДНИЦИ С БОГОМ

Али Ноје нађе милост пред Господом... И рече Бог Ноју: крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. Начини себи ковчег од дрвета гофера, начини и прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. И начини га овако: у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину

тридесет лаката; јер ево пустићу потоп на земљу, да истребим свако тело у коме има жива душа под небом, што год је на земљи све ће изгинути. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. И од свега

жива, од свакога тела узећеш у ковчег по двоје да сачуваш у животу са собом; а мушко и женско нека буде... И узми са собом свега што се једе да буде хране теби и њима. И Ноје учини како му заповеди Бог. (1Мој 6, 1-22).

И поред тога што су многи људи у време патријарха Ноја, не верујући у Бога ињегово обећање о спасењу, живели у безакоњу, Ноје је веровао Богу. Он се надао уБожју милост. Зато је Бог њега избавио тренутне смрти која је потопом задесила свестановнике земље, али и одабрао да он буде праслика на који начин ће Господ накрају спасти сву творевину и све људе од смрти кроз васкрсење. То је Христос ињегова Црква.

Оно што се догодило с Нојем указује на то да ће будући спаситељ света одсмрти такође бити човек. Али човек који је у заједници с Богом, односно Богочовек.На овај начин Бог је остао при свом првобитном плану о спасењу света од смрти - дато буде преко Сина Божјег који ће постати човек и његове заједнице с Богом.

Ноје и његова лађа праслика су Исуса Христа и заједнице људи с њим, тј.

Цркве, односно будућег Царства Божјег и вечног живота. Као што се спасло одпотопа све оно што је ушло у Нојеву барку, тако ће се спасти од смрти све оно што






уђе у заједницу са Христом, тј. у Литургијску заједницу. Зато Црква у којој се народокупља на Литургију личи на брод.

Ноје је по заповести Божјој примио у своју барку све врсте које је Бог створиона земљи да би биле сачуване од смрти. Отуда Литургија прима у своју заједницу свељуде и све оно што је Бог створио, јер је Бог све то створио за вечност. Једино онајкоји не жели у заједницу с Господом, он се неће спасти. То наравно важи само заљуде, зато што су људи слободни и слободно одлучују да ли ће остварити заједницус Господом или неће, док ће се природа спасти сва. Будући да су људи слободни и да

је слобода оно што људе и чини људима, Бог ће поштовати слободу људи. Јер, Бог нежели да ускрати оно што је из љубави већ даровао људима, а то је слобода.

Потпунију слику свога плана о спасењу света Бог је открио преко

родоначелника Аврама, склапања савеза с њим и благосиљања свега народа у њему.


- Зашто је Бог казнио људе и земљу потопом?- Шта прасликују Ноје и његова барка?- На основу приче о Ноју шта закључујеш - ко ће се све спасти од смрти и на

који начин?

ИЗБОР АВРАМА И САВЕЗ БОГА С ЊИМ КАО ПОЧЕТАК ЦРКВЕ

И рече Господ Авраму: иди из земље своје и од рода свога и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати. И учинићу од тебе велики народ, и благословићу те и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. Благословићу оне који тебе узблагосиљају и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи. Тада пође

Аврам, као што му каза Господ (1Мој 12, 1-4).

Бог је позвао Аврама да пође за њим обећавши да ће му дати земљу у наслеђе

и од њега начинити велики народ који ће се назвати Народ Божји. Овим догађајемБог је учинио почетак старозаветној Цркви. Аврам је био праслика Христа, а стариИзраиљ је био праслика новозаветне Цркве чији је начелник Господ Исус Христос.

Божји позив Авраму, као што смо видели, значио је да Аврам остави својупородицу и пође за Богом и да му Бог буде отац. Шта ово конкретно значи у односуна новозаветну Цркву?

У новозаветној Цркви Господ Исус Христос је такође позвао да сваки онај кожели живот вечни, остави све и пође за њим. Аврам је, као и сви људи, имао свог оца

по природи, онога који га је родио. На основу тог искуства, искуства природнограђања, отац нам је онај који нам даје живот. Међутим, то је само ако посматрамосвоје постојање из перспективе природе. Реално, ми смо смртна бића зато што смо се






родили од оца, који је такође смртно биће. А ми бисмо желели, као и сваки човекшто жели, да будемо вечни, тј. да не умремо. То можемо остварити у заједници с

Богом.Остављајући свој дом и везујући се слободно за Бога, Аврам је у Богу потражио

свој извор живота. Не, дакле, у свом природном оцу, него у Богу. То не значи да јеАврам омрзнуо свог природног оца, већ је разумео да му он не може дати вечниживот и зато је кренуо за Богом. У тој слободној заједници, заједници љубави сБогом, Аврам је гледао на Бога као на једну конкретну личност. Бог је постао БогАврамов, а не једна безлична природа, или сила. Као кад ми заволимо неког, онда тајчовек за нас постаје једна конкретна личност, наша личност. Штавише, без теличности не можемо више ни да замислимо свој живот. На исти начин Бог је постаоза Аврама отац без кога он више није могао да живи. Зато је био спреман све да

жртвује за Њега, чак и свог јединца, сина Исака, и то не зато што није волео свог синаИсака. Волео га је и те како. Био је на то спреман из истог разлога из кога је оставиосвог оца, а то је сазнање да му Исак не може дати вечни живот за којим је Аврамтежио. Тим пре што се Аврам управо на Исаку уверио да је у Богу извор живота и даон може поново вратити Исака њему, иако га претходно узме себи. Многиродитељи, међутим, мисле да им деца могу дати вечни живот, да су она продужетакњиховог постојања и зато се за њих везују као за Бога. Међутим, то не може бити.Новорођено дете је други човек, који је исте судбине као и његов отац, тј. смртно је.Да бисмо били бесмртни, потребно је да и родитељи и деца уђу у заједницу с Богом.Зато само у Христу, кроз кога остварујемо заједницу с Богом и добијамо живот вечни,

постоји права љубав и деце према родитељима и родитеља према деци. Јер ко одродитеља каже да воли своје дете, а да при том не мисли на његов вечни живот? Аконекога волимо, а при том не желимо да тај кога волимо живи вечно, да не умире,

онда је наша љубав лажна. У ствари то и није љубав.

Пре него што је Аврам заволео Бога, и Бог је заволео Аврама више него осталељуде и гледао га је као свог сина. Штавише, све остале људе Бог је гледао крозАврама и зато је волео оне који њега воле и грдио је оне људе који су мрзели Аврама.На тај начин, преко узајамне љубави Бога и Аврама, настао је Савез између Бога исвета. Бог је гледао на остале људе и свет кроз Аврама, а људи су опет, гледали на

Бога кроз Аврама и зато је њихов Бог био не само Бог, већ Бог Аврамов. Људи суулазили у заједницу са Аврамом да би остварили заједницу с Богом, верујући да ћеим Бог Аврамов помоћи да се спасу од смрти. То су показивали једним видљивимзнаком, тј. обрезањем.

Обрезање је било остваривање заједнице с Богом преко Аврама и тако јенастала прва Божанска заједница, или Старозаветна Црква, која је указивала надолазећу Новозаветну Цркву, у Исусу Христу.

Карактеристично за Старозаветну Цркву јесте то да је она заједница слободе,како Аврама и његових потомака с Богом, тако и људи међу собом. Зато нико није

могао да постане члан те заједнице само по природном рођењу, већ пре свегаобрезањем. Обрезање је био знак слободне заједнице човека с Богом и с другим






људима насупрот заједници по рођењу, која није израз слободе. Јер, рађајући се,улазимо у једну конкретну заједницу с другим људима, али не својом вољом.

Иако је, међутим, Аврам био веран Богу каквог није било међу старозаветнимправедницима, он ипак умире и није он спаситељ света. Зашто? Зато што је и поредсвоје праведности Аврам био рођен као и сви други људи и био је смртан. Да би се иАврам и свет спасли од смрти, требало је да дође Господ, да Бог сиђе међу људе и дапостане човек како би се створена природа поново сјединила с Богом. Аврам ће битивечно жив и њега ће Христос васкрснути, зато што је веровао Богу и пре него што сеХристос родио. Због тога је Аврам, као и сви старозаветни праведници, био самопраслика Христа, тј. спасења света кроз сједињење Бога и човека.


- Ко је Аврам? Зашто га је Бог позвао да пође за њим?- Шта је изабрао Аврам определивши се да пође за Богом?- Како је Бог постао Бог Аврамов?- Зашто је Аврам био спреман да жртвује и свог јединог сина Исака?- На који начин је преко Аврама настао савез између Бога и света?- Како је настала Старозаветна Црква?- Зашто Аврам није могао бити вечно жив пре него што је Бог постао човек, тј.

пре појаве Христа?

ЖРТВОВАЊЕ ИСАКА КАО ПРАСЛИКА СМРТИ СПАСИТЕЉА ЗА ЖИВОТСВЕТА

После тога хтеде Бог да искуша Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме. И рече му Бог: Узми сина свога јединца, Исака, па иди у земљу Морију и спали га на жртву на брду где ћу ти казати. И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца и узе са собом два

момка и Исака сина свога; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. Трећи дан подигавши очи Аврам угледа место из далека. И рече Аврам својим момцима: останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу вратићемо

се. И узевши Аврам дрва за жртву натовари Исаку сину своме, а сам узе огња и нож па отидоше обојица заједно. Тада рече Исак Авраму оцу своме: оче! А он рече: шта, сине?И речеИсак: ето огња и дрва, а где је јагње за жртву? А Аврам одговори: Бог ће се, сине,постарати

за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно. А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свога метну га на жртвеник врх дрва. И узмахну Аврам руком својом да закоље сина свога. Али анђео Господњи викну с неба и рече: Авраме, Авраме! А он рече: ево ме. А анђео рече: не дижи руку своју на дете и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свога

јединца мене ради. И Аврам подигавши очи погледа; и гле ован иза њега заплео се у чести роговима. И отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву уместо сина свога (1Мој 22, 1-13).






Све жртве које су људи приносили Богу у Старом завету указивале су насаможртвовање Господа нашег Исуса Христа ради спасења света. Праслика те жртве

био је и Исак. Исак је био Аврамов син јединац, тј. њега је Аврам много волео и он јебио Авраму све што је имао. Међутим, да би показао Богу своју оданост и да ни зашта на свету неће оставити Бога, Аврам је на Божји позив био спреман чак и јединцаСина да жртвује. Аврам је толико веровао Богу да је сматрао да му Бог може понововратити вољеног Исака, као што му га је и дао иако је његова жена Сара била стара иније могла више да рађа. Само ако буде пријатељ Божји.

Аврам и његов једини син Исак били су праслика Бога Оца и Сина и њиховељубави према нама. Господ Христос је Син Божји, такође јединац и њега је Бог Отац,из велике љубави према нама, дао нама да живимо њиме. По речима Јеванђелисте:"Бог је тако заволео свет да је и Сина свога дао да сваки који верује у њега не погине

него да има живот вечни". Син Божји је постао човек и умро је да би нас људе и свуприроду спасао од смрти приводећи је Богу Оцу.

Тиме што Бог није дозволио Авраму да принесе Исака на жртву, Бог је показаода он човеку не жели смрт. Бог не тражи од људи верност и љубав да би их жртвоваосеби, него да би људи имали живот вечни. Бог не жели нико да умре, чак нигрешници који га не поштују и руже. И њима Бог даје живот, уколико то они самижеле и то од Бога очекују.

Пошто Бог не жели да људи умиру, још мање је желео да његов Син јединацумре. Међутим, Господ Исус Христос је постао човек и умро за нас, не зато што је то

Бог хтео да би тиме показао своју силу над нама, или, зато што није волео свога јединца Сина, већ зато што другачије није могло да буде. Ако је Бог желео да људи исва његова створења победе смрт и живе вечно, није могло бити другачије него да сеСин роди као човек и да умре за нас. Јер, преко човека је могло једино да дођеспасење свету, а пошто је то први човек одбио, Син Божји је требало да постане човеки да он слободно сједини створену природу с Богом. То је свакако изискивало ињегову смрт, зато што је после греха првог Адама, смрт била реалност за све људе иза сву створену природу. Син Божји, да би нас спасао од смрти, требало је, дакле, дапостане човек, да узме у своју личност природу која већ умире, а то је укључивало инеопходност да прође кроз смрт. Јер и ми људи умиремо зато што нам је природа

смртна и што она умире. А кад умире природа, онда се то одражава и на личност.Јер личност без природе не постоји, као што ни људска природа без личности неможе да постоји. И то је Син Божји добровољно прихватио из љубави према свомеОцу и из заједничке љубави према нама.

Бог је, међутим, заиста показао да нас воли и да тражи нашу љубав да би насна тај начин учинио вечним бићима, тиме што је васкрсао Христа из мртвих. Јерљубав, тј. слободна заједница човека с Богом у Христу, једини је начин да се победисмрт. Та љубав се пројављује у Евхаристији и као Евхаристија и зато је она јединиизвор живота. То је показао Христос имајући неизмерну љубав према Оцу, толику

љубав да је и на смрт отишао из љубави и послушања према Богу Оцу. Зато је и Богиз љубави васкрсао Христа из мртвих. Исак је, дакле, у исто време праслика Христа,распетог, умрлог за нас и наш живот, али и његовог васкрсења из мртвих.







- Како разумеш Аврамову решеност да послуша Бога и жртвује свог јединцасина?

- Кога прасликује Исак?- Зашто Бог није хтео Исакову смрт?- Какав је наш Бог у кога верујемо?- Зашто Бог и од нас тражи љубав према њему да бисмо и ми живели вечно?- Где се та љубав остварује?

АВРАМ И ЈЕВРЕЈСКИ НАРОД КАО ПРАСЛИКА ХРИСТА И ЦРКВЕ

Старозаветна Црква је била праслика Новозаветне Цркве, односно будућегаЦарства Божјег. У Царству Божјем ће владати вечна заједница љубави људи међусобом и читаве природе с Богом у Христу. Та заједница творевине с Богом остварићесе кроз једну личност, кроз Господа Христа. Исус Христос је потпуни човек који је уисто време и прави Бог и кроз њега се поново успоставила заједница природе с

Богом. Праслика Христа и његове Цркве, тј. заједнице људи око њега и с њим, апреко Христа с Богом, био је Аврам. Он је био родоначелник старозаветног Израиљаи посредник између Бога и Јевреја, као што ће Христос бити родоначелник новог ипосредник између Бога и читаве творевине.

У Будућем Царству неће бити смрти, зато што ће она бити побеђеназаједницом љубави између Бога Оца који нас љуби у Христу и кроз Христа иБогочовека Христа који одговара на Божју љубав. Сви људи као Тело Христово прекоХриста остварују заједницу с Богом Оцем. Другим речима, старозаветна заједница јебила сенка Новозаветне Евхаристије, а Евхаристијска заједница је икона будућезаједнице Царства Божјег, које ће доћи.

То не значи, међутим, да тиме што је била само сенка будуће савршене Цркве,старозаветна Црква није имала истине у себи. Она је била сенка, али сенка истинитезаједнице. Када истинита заједница дође, показаће се да је сенка била истинитасенка која се сада стопила са прототипом. Слично је кад један човек долази нама којиседимо у просторији и не видимо га лицем у лице. Док нам потпуно не дође ипокаже се да га видимо лицем у лице, прво што видимо јесте његова сенка. Но сенкене би било да реално не постоји тај човек и да не иде к нама. Када он дође, тада ћемоуместо сенке видети правог човека. Другим речима, да Царство Божје не долази кнама, не би било ни његове праслике, односно сенке, нити иконе. То су показалиисторијски догађаји Новог завета које је најављивао Стари. Зато је испуњење Старогзавета у догађајима Новог, када је Христос дошао и основао Цркву. На крају,истинитост како Старозаветне, тако и Новозаветне Цркве показаће Царство Божјекада дође. Новозаветни догађаји, односно Новозаветна Црква најављује истинскоЦарство Божје, које ће кад дође, показати сав смисао и истинитост какоСтарозаветних, тако и Новозаветних догађаја. Речју, спасење света одвија сепоступно кроз историју: почело је у Старом завету, па преко Новог, а завршиће се






другим доласком Господа Исуса Христа и васкрсењем мртвих. Зато свети оци заСтари завет кажу да је он сенка, Нови да је икона, а истина је будуће Царство Божје.

Царство Божје у историји остварује Син Божји. Наравно са пристанком човека.То значи да ће и коначну победу над смрћу извојевати Богочовек, а не човек. Човекће уживати у плодовима те победе ако то жели и ако сад постане члан Литургије каобудућег Царства Божјег.

Улазећи у Старозаветну Цркву, јеврејски народ, као и други људи, прозелити,улазили су с вером у будућу истиниту заједницу с Богом у Христу. Када Христосдође, сви који су, не видевши га, остварили заједницу с њим као да су га видели,показаће се живи кроз васкрсење у Њему, Христу. Зато што су показали љубав премаБогу и слободну жељу да буду у вечној заједници с Њим. Христос је Бог и сви они

који су ушли у заједницу с њим, преко Аврама, Исака, Јакова и других начелникастарозаветне Цркве као с њим, живеће вечно. Јер Бог је Бог живих, а не Бог мртвих.


- Зашто је Старозаветна Црква праслика будућег Царства, односно вечнезаједнице људи и природе с Богом?

- Објасни зашто је Спаситељ света морао бити човек, рођен на другачији начиннего остали људи.

- Ко је и на који начин родио Исуса Христа?- Подсети се шта значи реч икона и одговори зашто је Старозаветна Црква

сенка Царства Божјег, а Новозаветна његова икона?- Који догађаји су показали истинитост старозаветних догађаја?

СТАРОЗАВЕТНА ЦРКВА ПРАСЛИКУЈЕ НОВОЗАВЕТНУ

И рече Бог Авраму: Благословићу оне који тебе благосиљају и проклећу оне који тебе успроклињу. И у теби ћу благословити сва племена на земљи (1Мој 12, 3).

Оно што је карактеристично за Старозаветну Цркву јесте то да се заједницаљуди и природе с Богом остварује преко једног човека. И то преко човека кога јеизабрао Бог за свога изасланика и који је послушан Богу. Изасланик Божји јеХристос, Син Божји док су старозаветни изасланици његове праслике. Затопослушност према човеку кога Бог поставља за начелника заједнице значипослушност према самом Богу. Истовремено, начелник те заједнице, служећиљудима у заједници и водећи их, значи да им служи и да их води сам Бог кроз свогаСина Исуса Христа.

На овај начин се у Старозаветној Цркви стварао нераздељиви савез,нераздељива заједница између Бога и људи у Христу, али без сливања, у смислу да






су људи постали богови, а Бог постао човек. Између Бога и људи у старозаветнојЦркви постојала је разлика, али не и деоба.

С друге стране, Старозаветна Црква, иако је имала много чланова, често се укњигама Старог завета назива у једнини, "слуга Божји", или "чедо Божје". Први узаједници собом је изражавао целокупну заједницу пред Богом и истовремено нијемогао да постоји као први који изражава Бога пред заједницом сам за себе, беззаједнице. Зато се Бог у Старозаветној Цркви увек славио у заједници и заједница јебила откривење Бога, односно само присуство Бога на земљи.

На основу овог искуства чланови Старозаветне Цркве су веровали у ЈедногБога, али не као самца, као јединку, већ у Једног Бога који је постојао као заједница иу заједници. Зато су га ословљавали и у једнини и у множини. На пример, у 1. књизи

Мојсијевој се каже: "Рече Бог (једнина) хајде да створимо (множина) човека, и створиБог (једнина) човека..."

Кроз Старозаветну Цркву Бог је открио људима Новозаветну Цркву каозаједницу многих у Христу. Христос нам је открио да је Бог заједница личности, Оцаи Сина и Св. Духа, а затим и то да и људи једино могу да постоје у заједници и каозаједница. У Божанској заједници Бог је један и ако су три личности: Отац, Син и Св.Дух. Зато што је божанска заједница заједница љубави. Такође је и Црква ЈеданХристос иако су многи сједињени с њим. Ово можемо најбоље разумети из искустваљубави. Када волимо неког човека, ми не можемо да живимо без њега. Дакле, другикога волимо је извор нашег постојања. Истовремено, у тој заједници, иако смо многи,

као да смо један, зато што не можемо да замислимо свој живот и себе без другог,односно онога кога волимо. Где год да идемо, као да је и он са нама, па макарпросторно био и далеко од нас. Иако смо двојица, у овом искуству смо, дакле, као

један.

Ово откривење Бога у Старом завету, кроз једног човека и кроз многе људе, тј.откривење кроз Цркву и као Црква, најављује Христа и Новозаветну Цркву.Новозаветна Црква показује да се Бог поистовећује са заједницом људи у Христу, тј.са Литургијом. Кроз Новозаветну цркву гледано, разумљиво је зашто Бог кажеАвраму да ће благословити онога ко узблагосиља Аврама и проклети онога ко кунеАврама. Зато што је Аврам праслика Христа, Сина Божјег и новозаветне Цркве.Овакав однос према члановима Старозаветне Цркве указује на Новозаветну Цркву, укојој ће се сам Бог тиме што је постао човек Исус Христос поистоветити са члановимаЦркве који су у заједници с Њим. Зато ће Господ рећи својим ученицима: „Ко васслуша мене слуша и ко се вас одриче мене се одриче", односно на другом месту:„Заиста вам кажем кад год што учинисте овим малима (тј. члановима Цркве), мениучинисте" (Мт 25, 40). У Новозаветној Цркви, дакле, имаћемо управо то што јенајављивала Старозаветна, а то је поистовећење чланова Цркве, тј. Литургијскезаједнице са Господом Христом који је начелник Цркве, а да се при том не изгубиразлика између Бога Христа и многих људи.







- На који начин се у Старозаветној Цркви стварао нераздељив савез Бога иљуди?

- Ко је Божји изасланик у Старозаветној Цркви?- Објасни зашто су чланови Старозаветне Цркве веровали у једног Бога који је

постојао као заједница и у заједници?- Шта прасликује Старозаветна Црква?

ДАВАЊЕ ЗАКОНА ЈЕВРЕЈСКОМ НАРОДУ ПРЕКО МОЈСИЈА

1. Ја сам Господ Бог твој..., немој имати других богова до мене.2. Не гради себи лика резанога, нити какве слике од твари које су горе на небу или које су доле на земљи или у води испод земље. Немој им се клањати нити им служити.3. Не узимај узалуд име Господа Бога свога.4. Држи дан одмора и светкуј га, шест дана ради, а седми је дан одмор Господу Богу твоме.5. Поштуј оца својега и матер своју.6. Не убиј.7. Не чини прељубе.8. Не кради.9. Не сведочи лажно на ближњега свога.

10. Не пожели ништа што је ближњега твога. (5Мој 5, 6-21)

Долазећи у додир са другим народима који су били многобожачки иидолопоклоници, постојала је опасност да и изабрани народ заборави правог иистинитог Бога и приклони се идолима. Та опасност је постојала и у томе даизраиљски народ прогласи своје вође за богове као што су то радили други,многобожачки народи. Да би их заштитио од тога, Бог је преко Мојсија дао упутстваи заповести Израиљу, којима их је упутио шта треба да раде, односно шта не требада раде, да би сачували савез са јединим, истинитим, живим Богом. На ово указујупрве четири заповести Божје, које је записао пророк Мојсије.

С друге стране, будући да ће спаситељ света Христос бити човек, Бог јеприпремао људе да могу ово да прихвате, тако што их је упућивао на љубав премадругом човеку. Јер само кроз љубав можемо познати Сина Божјег у Христу. Када јеискуство првобитне заједнице с Богом кроз другог човека код старозаветних људиослабило, Јевреји су почели да одвајају Бога од човека и заједнице, па су Богапосматрали изван човека, а човека једноставно као човека, а не као онога кроз когаће се пројавити сам Бог. Као последица тога дошло је и до поремећаја односа међуљудима, а самим тим дошла је у опасност и права вера у Бога, односно прави односпрема Богу. Да се не би десило да људи потпуно раскину савез са живим Богом који

се пројављује једино кроз човека, Бог је дао људима закон као помоћ.У закону који је Бог преко пророка Мојсија дао свом изабраном народу

наглашена је заједница са живим и истинитим Богом, који је то само у Старозаветној






Цркви и њеном начелнику. Дакле, не у идолима и киповима, или у природи посеби, већ у заједници људи. Отуда други део заповести, које су садржане у декалогу

Мојсијевом, упућују на поштовање човека. Јер, само преко поштовања другог човека,поштујемо живог и истинитог Бога.

С друге стране, упутство за празновање дана одмора, тј. Суботе, које је такођесадржано у Закону, указује на последњи дан и долазак Царства Божјег. У будућемЦарству ће нас Бог одморити од свих трудова наших тиме што ће укинути смрт ишто ће и сам починути од дела својих јер ће нас привести циљу због кога нас је истворио. Тај циљ је будуће Царство Божје. То значи да нас Бог спасава својомделатношћу, а не спасавамо се ми сами од смрти, тј. Бог је тај који кроз историјугради Царство Божје. Не чини то без нас и нашег слободног пристанка, али ипак тоБог чини и на тај начин се Он и открива у историји.

Старозаветни закон, дакле, је био водич ка Новозаветној Цркви и будућемЦарству Божјем. По речима светог апостола Павла, Закон је био водич (васпитач)старозаветним људима ка Христу (Гал 3, 24; уп Рим 6-8).

Без обзира на то што је Стари завет прошао и дошао је Нови у Христу, пошто је и он, као и Нови завет, најављивао будуће истинско Царство Божје и он ћепостојати вечно у Христу. Речју, старозаветни праведници такође ће васкрснути сасвима осталима у Христу, јер су се њему надали као спаситељу и веровали су у његовдолазак, иако га нису видели. Зато апостол Павле каже да су старозаветниправедници живели вером у Христа. Старозаветна Црква се поистоветила са

Новозаветном и постоји у њој. Зато ми славимо и помињемо старозаветне светитељеи људе, као и новозаветне. Исто тако и новозаветни људи, тј. сви чланови Цркве,живе вером у други Христов долазак и долазак Царства Божјег. Доласком ЦарстваБожјег, неће нестати Новозаветне Цркве, већ ће она постати Царство Божје кроздруги Христов долазак и васкрсење свих који су остварили заједницу с Богом уХристу.

Суштина свих заповести које Бог даје људима јесте у томе да су те заповестисредство за остварење заједнице с Богом и с људима. Нису, дакле, саме себи циљ, каошто су то касније схватали фарисеји, већ су биле средство да се достигне љубавчовека према Богу и ближњему. Испуњење Божјих заповести, без личногзаједништва човека с Богом и другим човеком, јесте лицемерје, тј. погрешно је и неводи правом циљу, односно спасењу.


- Зашто је Бог дао људима закон преко пророка Мојсија? У чему је желео да импомогне?

- Образложи због чега је у Божјим заповестима наглашена човекова дужност да

поштује другог човека?- Зашто је Бог заповедио људима да празнују суботу?






- Објасни тврђење светог Апостола да је Закон био водич старозаветнимљудима на њиховом путу ка Христу.

- Образложи зашто Старозаветна Црква није престала да постоји доласкомНовозаветне.

- Шта ће за Новозаветну Цркву значити долазак Царства Божјег?

ПРОРОЦИ НАГОВЕШТАВАЈУ ДА ЋЕ СПАСИТЕЉ СВЕТА БИТИИСТОВРЕМЕНО БОГ, СИН БОЖЈИ И ЧОВЕК

Зато ће вам сам Господ дати знак: ето девојка ће затруднети и родиће сина и наденуће му име Емануило (Ис 7, 14).

Читава историја старозаветног Израиља, изабраног народа Божјег, праслика јеХриста Спаситеља и његове Цркве. Христос ће бити избавитељ од смрти свих народа, не само јеврејског, као посредник између људи и Бога. Као што се, међутим,у Старом завету Бог откривао кроз заједницу, тј. кроз израиљски народ и њеногначелника, тако ће се и у Новом завету Христос открити кроз Цркву, као њенначелник. Зато се Христос у Новом завету открива само у Цркви, тј. у Евхаристијскојзаједници и кроз њеног начелника. Зато нико не може доћи Богу и ући у животвечни, ако не уђе у Литургијску заједницу и не постане њен члан. Јер ГосподХристос, у коме и преко кога је свет поново нашао заједницу с Богом, неодвојив је од

Литургијске заједнице, односно од Цркве. На ово указује Православна Литургија.

У православној Литургији се јединство људи и природе с Богом остварује крозњеног начелника. Началник и цела литургијска заједница преко њега окренута је ка

Богу Оцу. Њему се моли и од њега очекује помоћ. То значи да је у заједници с БогомОцем. Истовремено то је заједница људи и између себе, али такође преко началникаЛитургије који остварује ту заједницу. Без началника Литургије и заједнице не можебити ни свете Литургије. Први у Литургије је сам Господ Исус Христос који се јединоу Литургији и среће. Зато што је Христос као личност неодвојив од Бога Оца, док јекао човек неодвојив од људи и целе природе.

Пророци су људи које је Бог посебно позивао да опомињу народ да иде заГосподом и да га теше у тешким тренуцима историје. Та утеха се састојала унајављивању Христовог доласка, тј. доласка Месије, како се на јеврејском језикуназива Божји помазаник, односно Христос. Један од таквих јесте и пророк Исаија. Он

је живео на око 1500 година пре доласка Христовог. Прорекао је, између осталог и то,да ће се Христос родити од девојке, назвавши га Емануил, што у преводу значи: снама је Бог. Другим речима, пророк је говорио да спаситељ неће бити обичан човек,

јер се неће родити као што се рађају сви остали људи, од мужа и жене, него оддевојке без мужа, и директно га је назвао Емануил. Ово је требало да значи да је уХристу и његовој личности међу нама присутан сам Бог. Пре пророка Исаије и

пророк Давид такође назива Спаситеља Господом, тј. Богом, проричући Христововазнесење на небо и седење с десне стране Бога Оца. Он каже: "Рече Господ Господумоме, седи мени с десне стране док не положим непријатеље твоје под ноге твоје"






(Пс 110). Како је, дакле, време одмицало, Бог је све јасније указивао људима да ћењегов Син постати човек и спасти све људе и сву творевину од смрти. Пророк Исаија

је то тако јасно видео и проповедао да се он због тога назива и старозаветним јеванђелистом. Зато што је говорио о Христу као да је био Христов савременик ивидео је шта ће се све збити с њим, као што су то гледали јеванђелисти.

Да Спаситељ, Христос, буде истовремено и Бог и човек, налагала је Божјазамисао да спасење свету дође од Бога кроз човека који ће истовремено да буде узаједници с Богом. Речју, Спаситељ треба да буде Бог, али да би био Спаситељ,требало је да буде од самог зачетка у заједници с природом, тј. да буде у заједници счовеком. Зато су пророци најављивали Спаситеља света који ће бити рођен оддевојке, односно без учешћа мужа, чиме се показује да је Спаситељ Бог, али да је ипотпуни човек и да се родио као човек да би се преко човека створена природа

сјединила с Богом. То се и догодило са Исусом Христом, који је Син Божји, рођен одМарије Дјеве као човек. Зато је Исус Христос једини посредник између света и Бога.


- Шта значи реч Емануил?- На који начин ће Бог бити присутан у свету кроз човека?- Шта нам о томе можеш рећи на основу свете Литургије?- Зашто је спаситељ света требало да буде и Бог и човек?

СТАРОЗАВЕТНИ МОТИВИ У ПРАВОСЛА ВНОЈ ИКОНО ГРАФИЈИ

Да бисмо могли разумети православну иконографију као уметност, морамо сеподсетити онога што смо већ рекли о човеку као икони Божјој, и о светој Литургијикао икони будућег Царства Божјег. Јер иконографија као уметност је настала уПравославној Цркви управо на основу схватања на који начин човек иконизује Бога.Тачније, икона треба да представља човека и његов начин живота којим онпројављује Бога у историји. Као што смо већ видели, људи који својим животом

пројављују Бога у свет јесу свети људи. Зато иконе представљају светитеље, јер светиљуди својим животом показују присуство Бога у свету. Истовремено Бог ствараЦарство Божје у историји. То Царство се одликује заједништвом људи с Богом и међусобом у ком заједништву учествује и природа. На овај начин се и човек и природаослобађају од смрти. Ово нас упућује на сликање човека у контексту Литургијскезаједнице, односно Царства Божјег.

Икона као уметнички рад у Православној Цркви сликом, бојама, показујеоднос који је имао насликани с Богом у свом животу. Тачније, икона показујезаједницу човека с Богом која га чини учесником будућег вечног живота, тј. ЦарстваБожјег. Јер, заједница човека с Богом и са другим људима, који су већ ступили узаједницу с Богом, представља суштину Царства Божјег и ослобођење људи итворевине од смрти.






Имајући ово у виду, православна иконографија уопште слика људе и догађајеиз перспективе будућег Царства Божјег. Слика их као чланове Царства које ће доћи.

То значи да их не слика онаквим какви су они сад у историји, него какви ће битикада дође Царство Божје. Зато је и сликарство у Цркви израз вере људи у будућеЦарство Божје.

Ово не значи да се у сликарском приказу људи и догађаја из историјезанемарује њихова реална историчност. Веродостојност историје се не укида, већ сеисторија преображава. Тај преображај се састоји у томе што се на слици, тј. икони,изостављају елементи који указују на смрт и смртност бића, наравно колико је томогуће, јер сама историја носи трулежност (пропадљивост) и смрт у себи. Овометреба додати још и то да је критеријум за то да ли је неко члан тог будућег Царстваили не његова љубав према Богу, тј. колико се неко узда у Божје спасење и

избављење од смрти. У том контексту су и старозаветни праведници праведницизато што су се надали избављењу у Христу, будућем Спаситељу.

У православној иконографији подједнако су заступљени мотиви из Старог иНовог завета. То значи да су Стари и Нови завет једна јединствена историја, којаводи ка Царству Божјем и зависи у својој истинитости од њега.

Обично се у иконографији истичу они мотиви и личности из Старог заветакоји најверодостојније указују на Христа и на догађаје из Новог завета. Те сцене сетако и постављају у цркви, најчешће у припрати цркве, тј. у делу цркве у који се првоулази пре него што се уђе у главну лађу Цркве и у олтар, где се сликају сцене из

Новог завета и у вези са другим Христовим доласком. На овај начин се и крозиконографију подвлачи чињеница да је Стари завет био припрема за Нови, а да јеНови икона будућег Царства Божјег.

Оно што, такође, заслужује нашу пажњу у односу на сликане сцене из Старогзавета, јесте то да се у тим сценама, кад год се појављује Бог, појављује и Господ ИсусХристос. То указује на чињеницу да иконографија, као уосталом и икона, указујекроз историјске догађаје на будући век. Јер, Христос Господ се у Старом завету јошније оваплотио, то се десило у Новом завету.

Иако Стари завет сам по себи представља слику, односно икону Новог завета

и као такав може да се сав представља у сликама ради поуке народу Божјем,најчешће сликани мотиви из Старог завета су они који најјасније указују на Нови,односно на оно што ће се десити у вези са нашим спасењем, а то су: Стварање света ичовека, човеков пад и његово истеривање из раја, јављање Бога Авраму, Јакову,Исаку, Мојсију, Аврамова верност Богу кроз жртвовање сина Исака, затим сцене изживота пророка итд. Све ове сцене, као и друге које нисмо поменули, имају за циљда укажу на Исуса Христа као на спаситеља света и на оно што је Христос учинио занас све до оснивања Цркве као евхаристијске заједнице. Тако, Аврамово жртвовањеИсака указује на страдање Сина Божјег; Лествица коју је видео Јаков указује наБогородицу од које ће се родити Син Божји као човек; Мојсијево виђење купине на

Синају која гори а не сагорева указује на Богородицу и њено девичанство и да ће онакао девојка родити Христа, итд. На евхаристијску заједницу и на присуство Бога као




ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСА за пети разред основне школе

Свете Тројице у њој најречитије говори догађај јављања Бога Авраму у виду тројицепутника код мамвријског храста.


- Зашто је сликарство у Цркви израз вере људи у будуће Царство Божје?- Објасни зашто се на икони не појављују елементи који указују на смрт и

смртност бића.- Какав је однос мотива из Старог и Новог завета у православној иконографији?

О чему сведочи такав однос?- Зашто се иконе често називају књиге о светитељима за неписмене?



М и д и ћ , д р И г н а т и ј е , е п и с к о п п о ж а р е в а ч к о -б р а н и ч е в с к и 1


за шести разред основне шко ле

ХРИШЋАНСКО СХВАТАЊЕ ИСТОРИЈЕ

Историја је реч о догађајима који су се десили у свету. Оно што се десилоу вези са нашим спасењем, тј. са Црквом, назива се историјом Цркве. Хришћанигледају на историју као на догађања која имају свој почетак, тј. узрок и циљ уБогу. За хришћане се узрок историје и њен циљ поклапају. Узрок свеукупнеисторије је Бог који је зажелео да створи свет и све што је у њему и да га сјединиса собом кроз свога Сина. Јер, без сједињења с Богом створена бића не могу дапостоје. Сједињење свих створених бића с Богом у Христу, ради вечног животатворевине, је циљ историје, који је почео да се остварује од самог почеткаисторије и који ће се остварити на крају: кроз сједињење свега створеног сБогом у Христу. Историја се, по хришћанском схватању, развија од краја капочетку. Почетак историје је откривање, остварење последњег догађаја -

јединства свих створених бића са Христом, тј. будућег Царства Божијег.

Историја која се десила у давној прошлости, коју нам описује Св. ПисмоСтарог завета, у односу на њен циљ који је будуће Царство Божије јесте његовасенка. Због тога што је она доста удаљена од последњег догађаја, односнобудућег Царства Божијег и зато што је кроз догађаје који су се десили у Старомзавету то будуће Царство тек назначено. Оно што се десило у Новом завету јестеикона будућег Царства Божијег, због тога што је временски ближе будућности изато што су ти догађаји јасније показали будуће Царство Божије. На основу

догађаја из Новог завета знамо шта је циљ историје и како тај циљ изгледа. Циљисторије је силазак Сина Божијег у свет који је на овај начин постао човек -Христос и сједињење читаве творевине с Богом у Христу. Захваљујући том

јединству, нестаће смрти у природи и сви ће живети вечно. То нам је показалоХристово васкрсење из мртвих. Као што је Христос умро и васкрсао, тако ће иони, који су са Христом, васкрснути у последњи дан, односно ко остваризаједницу са Христом, ако и умре, васкрснуће.

У остварењу Царства Божијег слободно учествују Бог Отац, Син и Св.Дух, као и анђели и људи. Остварење Царства Божијег у историји Бог започињестварањем различитих бића, духовних и материјалних. Духовна бића су

анђели, док су материјална различита. То су биљке, животиње, птице и људи.После стварања духовних и материјалних бића Бог је замислио да његов Синсиђе у свет и да сједини сва створена бића са собом. Јер, без јединства с Богом уХристу, створена бића не могу да постоје вечно, зато што су створена ни изчега, те им је стога природа пропадљива, трулежна.

Бог, међутим, није хтео да створена природа постоји вечно у јединству сЊим без слободног пристанка природе. Јер, ако би створена бића постојала,живела мимо своје воље, тј. мимо слободе, онда то не би било срећно живљење,већ мука. Зато је Бог најпре створио духовна бића као слободна, а на крају

стварања материјалне природе, створио је човека и то слободног. То значи да јеБог створио слободна бића према свом лику јер је и Он слободан у свомпостојању. Бог је са човеком повезао и осталу материјалну природу, са циљемда се човек слободно сједини с Богом, а преко њега и остала материјална бића,и да у заједници с Богом живе вечно.




ТЕКСТ УЏБЕНИКА ПРАВОСЛАВНОГ КАТИХИЗИСАза шести разред основне школе

Бог Отац је први зажелео да створи свет и да га сједини са собом. Тужељу су прихватили и Син и Дух. Син Божији је пристао да он буде тај који ћепостати човек и сјединити сва створена бића с Богом Оцем. Дух Свети је

пристао да помаже Сину Божијем у остварењу тог дела. На овај начин бистворени свет, иако је створен ни из чега, постојао вечно. Бог је, дакле, створиоанђеле, људе и природу са циљем да изгради Царство Божије на земљи. Овајплан Божији о свету откривен нам је у Исусу Христу и у Цркви.


1. Како хришћани схватају историју. Шта је узрок и циљ историје?2. Шта је Стари Завет у односу на будуће Царство Божије?

3. На које касније догађаје указују догађаји из Старог Завета?4. Шта је Нови Завет у односу на будуће Царство Божије?5. У чему се разликују Стари и Нови Завет и зашто?6. Ко све учествује у остварењу Царства Божијег на земљи?

ЦРКВА ЈЕ ИКОНА БУДУЋЕГ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ

Христос је Син Божији, који је приликом свог рођења, пошто се родио каочовек, узео створену природу од човека, тј. од Богородице Дјеве и сјединио је сасобом, односно са Богом. На овај начин Христос је постао човек. После тогаИсус Христос је основао заједницу са људима који су веровали у њега да је онСин Божији и спаситељ света од смрти, тј. основао је Цркву. Тако се Христоспројављује у историји као човек који је у заједници с људима, тј. пројављује се уЦркви и као Црква. Црква је заједница анђела, људи и природе са ИсусомХристом, а преко њега са Богом Оцем, али оних анђела и људи који то слободножеле. Захваљујући том јединству, људи и природа ће у Христу победити смрт.Као што је и Исус Христос победио смрт васкрснувши из мртвих. На овај начин,

кроз оваплоћење Христово, тј. кроз Цркву као заједницу људи и природе саХристом откривено нам је будуће Царство Божије. Тачније, будуће ЦарствоБожије је дошло у историју у виду Цркве.

Црква је, међутим, само почетак остварења Царства Божијег на земљи, тј.његова икона. Бог Отац жели да сва створена бића постану једна велика Црква -заједница свих са Исусом Христом. Царство Божије ће се у потпуностиостварити онда када Христос, који се после свог васкрсења вазнео на небо,поново дође. Тада ће сва створена бића, која су се добровољно сјединила саСином Божијим, Исусом Христом, у Цркви постати бесмртна а они који су

умрли они ће васкрснути из мртвих и сви ће живети вечно. То нам је показанокроз васкрсење Христово. Тада ће настати Царство Божије, коме неће бити крајаи у коме неће бити смрти.





Исус Христос се после свог васкрсења из мртвих вазнео на небо. То јеучинио зато што жели да се људи слободно определе за заједницу с њим. Јер да

је остао на земљи и после свога васкрсења као Бог, тј. као онај који више не

умире и који је свемогућ, ко би могао да му одбије послушност?Но, тапослушност људи према Христу не би била из љубави, већ из страха премаХристу. Што, наравно, Христос не жели. Јер страх и принуда поништавају учовеку слободу, а човек без слободе престаје да буде човек.

И после свог вазнесења на небо Исус Христос је посредством Светог Духаостао на земљи, али у другом обличју. Он се пројављује у Евхаристији:најпрекао онај који служи, тј. у лицу епископа а затим и као сваки члан Евхаристије.Зато сваки човек који жели да оствари заједницу са Христом то може учинититако што ће постати члан Евхаристије, тј. Цркве. На овај начин људи остварују

истинску заједницу са Христом и истовремено је та заједница утемељена наслободи.

Пре него што буде остварено Царство Божије на земљи, људи који супостали чланови Евхаристије, тј. Цркве, почињу да живе тако као да је тоЦарство већ дошло. То је живот у љубави, у братској заједници човека садругим човеком као са Христом. Зато је Црква икона, слика будућег ЦарстваБожијег, а живот људи у њој је живот који ће настати онда када Царство Божијеу потпуности завлада на земљи. Садашњи живот у Цркви је заснован на вери даће Царство Божије заиста доћи. На овај начин људи показују да и они слободножеле да дође Царство Божије на земљи. Јер, када дође Царство Божије, људи

више неће моћи да мењају свој став у односу на њега. Људи ће наставити даживе у ономе у чему су се затекли: или у заједници љубави с Христом, тј. уЦркви или мрзећи на Христа. Царство Божије ће доћи онда када Христоспоново дође на земљу. Они људи који су хтели и остварили заједницу саХристом у Цркви, када Христос поново дође, ту заједницу ће имати у пуноћи.Слично је то као кад људи жељно ишчекују повратак некога кога воле и ко јеотпутовао далеко. Док он не дође они живе као да је он ту, јер не могу дазамисле свој живот без њега. Кад дође, они се тада загрле од радости и остају дазаувек живе заједно. Они, пак, који нису хтели Господа пре његовог доласка, тј.који нису хтели да постану чланови Евхаристије, када он дође, остаће изван

заједнице с њим. Они који су мрзели Христа наставиће да га мрзе и даље и тамржња ће бити њихова највећа мука, јер неће моћи више ништа да промене.Ми још увек не знамо тачно како ће то изгледати, али судећи по ономе што садапреживљавамо у Евхаристији, верујемо да ће за оне који су желели заједницу саХристом бити много лепо, а за оне који то нису хтели, страшно. Јер, ако имамоу виду да је Христос једини извор живота, тада можемо претпоставити како ћебити онима који не буду у заједници с Њим, а како, пак, онима који су узаједници са Христом.


1. Ко нам је открио будуће Царство Божије?2. Како то Царство изгледа?





3. Зашто се Исус Христос вазнео на небо?4. На који начин људи могу да остваре заједницу са Христом пре него да

он поново дође на земљу?

5. Шта доноси људима Царство Божије?6. На који начин ми можемо да постанемо чланови будућег Царства

Божијег?

ПОЧЕТАК ОСТВАРЕЊА ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ ПОЧЕЛО ЈЕ СТВАРАЊЕМСЛОБОДНИХ БИЋА у ПРИРОДИ, АНЂЕЛА И ЉУДИ

Знамо да Бог није хтео да се оствари његово Царство на земљи безслободног пристанка и саме створене природе. Да би створена бића слободноодлучила да ли желе да буду у заједници с Богом и да постоје вечно, Бог им једаровао слободу. Бог је најпре створио духовна бића, анђеле, и дао им слободу.Поред духовних бића, Бог је створио и материјална бића: биљке, животиње,птице и друга бића. Пошто ова бића нису била слободна, а да би и она могла дабуду у заједници с Богом и да живе вечно, Бог је на крају свега створио човека,сјединио га преко његовог тела са осталом материјалном природом и дароваому слободу. Тиме је, кроз човека, и материјална природа добила слободу даодлучује, хоће ли да постоји вечно, или неће.

Поред материјалне природе, човек садржи у себи и духовну природу -преко душе. Природа човека, наиме, састављена је из душе и тела. На овајначин човек као слободно биће уједињује у себи целокупну створену природу.Другим речима, Бог је створио човека слободним, тј. као своју икону, јер је Богслободно биће, са циљем да се преко њега Син Божији, када сиђе у свет, сјединикако са духовном, тако и са материјалном природом. И то слободно, узслободан пристанак човека на то. На овај начин би се сва створена природасјединила с Богом у Христу и постојала би вечно. Ово нам је откривено уХристу, Сину Божијем, који је постао човек и који је у себи са Богом сјединиоцелокупну створену природу. Христос је постао човек, а не анђео и тиме јепоказано да Бог жели да и материјална природа, а не само духовна, постојивечно.

Плод сједињења творевине с Богом преко човека у Христу јестепревазилажење смрти за творевину. Творевина сама, без сједињења с Богом уХристу, не може постојати зато што је створена ни из чега. То нам је показанокроз васкрсење човека у Христу, тј. васкрсење Исуса Христа, којим је побеђенасмрт, што је показало да је живот вечни крајњи циљ свих створених бића и да сеон остварује једино у заједници са Христом.


1. Ко све учествује у остварењу Царства Божијег?2. Зашто је Бог на крају стварања створио човека слободним?





3. Зашто је Син Божији постао човек, а не анђео?4. Зашто створена бића не могу да живе сама, без заједнице са Христом?

УЛОГА БОГА У ОСТВАРЕЊУ БУДУЋЕГ ЦАРСТВА

Иницијатива, како у стварању, тако и у спасењу света, тј. у остварењувечног живота за створену природу, налази се у Богу. То и није могло да будедругчије, будући да свет није постојао пре него што га је Бог створио. Бог јестворио свет ни из чега својом вољом, слободно.

У стварању света учествују све три божанске личности: Отац, Син иСвети Дух. Свет је, дакле, дело Св. Тројице. Иницијатива за стварање потекла јеод Бога Оца, али су ту жељу Божију прихватили и Син и Дух. ТворевинаБожија, дакле, за своје постојање треба да захвали Богу Оцу и његовој љубави,као и Сину и Духу.

Само стварање света није било довољно да свет вечно постоји. Потребно је било да створена природа буде у заједници слободе с Богом како би постојалавечно. Да би створена природа могла да оствари заједницу с Богом, била јетакође потребна Божија иницијатива, тј. да Бог сиђе и сједини се са природом.Будући да је Бог невидљив, несазнајан, недостижан, неприступачан за створену

природу, природа сама не би могла да оствари заједницу с Богом ако Бог сам неби сишао до ње и сјединио се с њом. Дакле, апсолутно је била потребна Божијаиницијатива и његово силажење међу творевину да би свет постојао вечно.

Света Тројица, Отац, Син и Св. Дух, одлучили су да Син Божији буде тајкоји ће се родити као човек и сјединити се са створеном природом. Син Божији

је на то добровољно пристао. Дух Свети је пристао да помаже Сину приликомсједињења са творевином. Да би остварио постављени циљ, Бог је све створиосвојом вољом кроз Сина и у Сину, тј. с намером да се све сједини у његовомСину тако што ће Син Божији постати човек Исус Христос. Бог је замислио даСин Божији сиђе у свет, да се сједини с човеком и да постане човек, непрестајући да буде Бог. Син Божији је требало да се сједини с човеком, тј. дапостане човек, зато што би на тај начин сјединио читаву творевину с Богом: иматеријалну и духовну. Јер, човек је једино биће од свих створених којеуједињује у себи целокупну створену природу: и духовну и материјалну. Наовај начин читава створена природа постојала би вечно као Тело Сина Божијег,тј. као Тело Христово, односно као Црква. Дакле, стварање света, као и његововечно постојање у заједници са Сином Божијим, јесте дело Божије.


1. Ко је створио свет и човека? Објасни крајњ и циљ стварања света ичовека?

2. На који начин се свет одржава у животу?





3. Зашто створена бића не могу да постоје без заједнице с Богом?4. Ко је од Св. Тројице пристао да буде посредник у сједињењу створених

бића с Богом Оцем? На који начин?

5. Зашто Бог има иницијативу у стварању и сједињењу творевине са СиномБожијим?

6. Зашто је Син Божији требало да постане човек?

УЛОГА ЧОВЕКА у ВЕЧНОМ ПОСТОЈАЊУ СВЕТА

Бог није хтео да творевина постоји у заједници с Њим, а да то и она сама

не жели. Бог је хтео да створени свет вечно постоји у заједници са његовимСином, али он није хтео да то буде без слободне сагласности створених бића.Није ту своју жељу хтео да спроведе на силу, без слободе и сагласности света.Зато је створеним бићима дао слободу да она сама одлуче да ли желе заједницус Богом и да тако живе вечно, или не желе. Јер, без слободног пристанкастворених бића, њихово вечно постојање значило би мучење створених бића, ане радост постојања. Бог је хтео да створена бића слободно изаберу заједницу сњеговим Сином и да тако живе вечно.

Ово закључујемо на основу рођења Сина Божијег као човека, ГосподаИсуса Христа, од Духа Светог и Марије Дјеве. У рођењу Исуса Христа оствариласе заједница слободе између Бога и створене природе. Богородица Марија јеслободно пристала да роди Христа. Рођење Сина Божијег као човека јесте актслободе, како Бога, тако и човека.

Слобода створених бића потребна је и због нераздељивог и истовременонесливеног јединства тварних бића с Богом. Без слободе створених бића нијемогла да се оствари заједница с Богом, а да створена бића и даље остану то што

јесу, различита у односу на Бога. Слобода створених бића омогућава да она истворена природа у њима буду у заједници с Богом, али не по природи, већ наоснову слободе. Јер ако би заједница између Бога и створених бића била по

природи, онда би се променила и природа Бога и природа створених бића, илиби се створена природа, као слабија, изгубила. И то не би било спасењестворене природе, већ њено уништење. Ово нам је, такође, потврђено у Христу.У Христу су две природе, божанска и човечанска, сједињене нераздељиво али инесливено, зато што је то јединство остварено на основу слободе. Нашеискуство јединства са другом личношћу, такође, показује коју улогу имаслобода у том јединству. Кад заволимо неку личност, ми тада ступамо узаједницу слободе с њом и постајемо нераздвојни пријатељи. Толиконераздвојни да не можемо да живимо један без другог. У тој заједници слободеми смо и даље двојица и различити смо, две смо различите личности, али као да

смо један. Јер, не можемо да замислимо свој живот један без другог. Зато је Богстворио слободна бића, анђеле и људе: да буду у заједници слободе с Њим,нераздељиво и несливено и да тако живе вечно с Богом.





Кључну улогу у вечном животу створене природе има човек. Зато што јечовек слободно биће и што у својој природи садржи и духовну и материјалнуприроду. Анђели су такође слободни и као слободни могу да остваре заједницу

слободе с Богом и да тако живе вечно. Међутим, они су по природи духовни.Бог је, међутим, створио и материјалну природу. Створио је различите биљке,животиње, птице и др. и желео је да и она има заједницу с Њим и да жививечно, а не само духовна природа. Да би се то догодило, потребно је да иматеријална бића имају слободу. У том циљу Бог је на крају створио човекаслободним сјединивши сву материјалну природу с њим. На тај начин је Богдаровао слободу и материјалној природи. Јер, човек је створен од исте теприроде од које је Бог створио и друга бића. На овај начин је Бог дао иматеријалној природи могућност да преко човека оствари заједницу с Њим и даживи вечно.

Да би сјединио целокупну створену природу са собом, Син Божијитребало је да постане човек. Не анђео, него човек, зато што човек садржи у себидуховну и материјалну природу. С друге стране, човек је као слободно бићемогао слободно да прихвати да се са њим сједини Син Божији и да у тојзаједници човек и сва остала створена бића живе вечно и да учествују у Божијемживоту. На овај начин би се испунила жеља Божија да створена природа имазаједницу с Богом, али слободну. Што се и десило касније, приликом рођењаИсуса Христа и сједињења људи с њим у Цркви.


1. Зашто је Бог даровао слободу створеним бићима?2. Каква је улога човека у спасењу створене природе?3. Зашто је Син Божији постао човек, а не анђео?4. Да ли би без заједнице Сина Божијег са човеком могли да говоримо о

слободном сједињењу материјалне природе са Сином Божијим?5. Шта је Бог желео да се деси кад је стварао свет и човека ?6. Ко нам је то показао?

ЧОВЕК ЈЕ СЛОБОДАН ЗАТО ШТО ЈЕ СТВОРЕН ПО ИКОНИ И ПОДОБИЈУБОЖИЈЕМ

На основу записа из Св. Писма Старог Завета, Бог је створио човека посвојој икони и подобију. Св. Оци су различито говорили о томе шта је то иконаБожија у човеку. Оно међутим, у чему се сви слажу јесте то: да је човек као

икона Божија створен слободним, тј. да је слобода икона Божија у човеку. Јер,Бог је слободно биће и човека је створио као слободно биће, како каже св.Григорије Ниски. Човек се разликује од свих материјалних бића по томе што јеслободан. На који начин постоји Бог као слободна личност?





Бог је нестворен. Бог постоји вечно - нема почетак и нема крај. Бог јеапсолутно слободан у свом постојању. Бог постоји зато што сам жели и то својеслободно постојање изражава као заједницу, као љубав према Сину и Св. Духу.

Бог Отац постоји увек, вечно зато што је у вечној заједници слободе, тј. љубависа својим Сином и својим Духом. Без Бога Оца не постоје ни Син ни Дух, каошто ни Отац не постоји без Сина и Духа. Односно, Бог Отац не постоји каосамац, већ је он у вечној заједници слободе и љубави са Сином и Светим Духом.Бог Отац изражава своје вечно и слободно постојање као Отац кроз љубав премадругом, тј. према Сину и Светом Духу а исто то чине и Син и Дух у односу наОца.

Истовремено Бог изражава своју слободу и у односу на нас као љубавпрема нама. Бог је нас створио зато што је хтео, створио нас је из љубави и зато

нас увек воли.Зато што је налик Богу, тј. зато што има слободу, и човек жели да постоји

слободно - као Бог. Првенствено у односу на себе самог. Истовремено, човекизражава своју слободу и у односу на друге људе и бића. Све што постоји, свешто га окружује, људи, ствари, животиње, очекује да постоје само ако он тожели. Ову своју тежњу да постојање свега, па чак и само његово постојање, будеплод његове слободе, човек изражава на тај начин што за њега постоји само оношто он воли.

Да би људи били иконе Божије и подобни Богу, треба да своју слободуизражавају тако што ће волети Бога, друге људе и целокупну природу. Јер, иБог тако изражава своју слободу. Само на овај начин можемо да будемо

јединствене личности, да живимо вечно и да се уподобимо Богу, што иначе свижелимо.


1. Шта је то икона Божија у човеку?2. На који начин Бог изражава своју слободу?

3. Да ли је слобода допуштена и човеку? Објасни.4. На основу чега се то види?5. Шта треба да испуни човек да би заиста био икона Божија?

ЧОВЕК МОЖЕ ДА ИЗРАЗИ СВОЈУ СЛОБОДУ И КАО МРЖЊу ПРЕМАДРУГОМ

Човек је, за разлику од Бога, створен. Човеково биће није израз његове

слободе, већ воље другог, тј. воље Божије. Бога нико други није створио да биму на тај начин наметнуо постојање и негирао слободу, што није случај саљудима. Све што постоји и што окружује човека, такође је створио Бог. Остала





бића која постоје није створио човек, већ Бог. Зато и она постоје, не вољомчовека, већ вољом Бога.

Човеку је, дакле, за разлику од Бога, све дато, тј. наметнуто: како његовопостојање, тако и постојање свега осталог. Међутим, зато што је икона Божијачовек жели да постоји слободно- као Бог. Отуда кад човек одрасте он долази усукоб најпре са својим родитељима питајући их зашто су га родили кад га нисупитали. Тиме човек изражава своју жељу да постоји ако он сам то жели, тј. дапостоји слободно, као Бог, а не да му неко да живот, без да га пита. Међутим,родитељи га нису питали кад су га родили, зато што он није постојао пре негошто су га родили. Зато и нису могли да га питају. Исто тако и Бог нас јестворио а да нас није питао да ли желимо да постојимо кад нас је стварао. Јерпре него да нас створи нисмо постојали и зато Бог није могао да нас пита да ли

желимо да постојимо. То питање Бог нам је упутио касније, после стварања,очекујући да ћемо ми своју слободу да изразимо као љубав према њему и премасвему другом што је Бог створио. На тај начин би и ми живели подобно Богу инаш живот би био плод наше слободе, иако смо створени.

Истовремено, човек долази у сукоб и са другим људима и са осталомприродом. Јер и они постоје мимо његове воље, док би он желео да постоје каоплод његове слободе. У тежњи да буде као Бог, тј. да буде слободан и да свезависи од његове слободе, човек често долази у искушење да своју слободуизрази на тај начин што ће негирати своје постојање и постојање другог, да бистворио један свој свет; другачији од постојећег кога је Бог створио. То се

најбоље види кроз уметност. Јер уметник слободно ствара један свет који јењегов. Зато је једино човек способан да буде уметник, јер једино је он слободани једино човек тежи да постоји као Бог. Да би био слободан човек често поричечак и постојање Бога, јер и Бог је у односу на човека друга личност и не зависи усвом постојању од воље човека.

Међутим, ако човек изражава своју слободу тако што мрзи, тј. негираБога, другог човека и природу, он тиме не постаје слободан. Напротив, постајебезличан, тј. постаје нико и ништа и завршава у смрти. Јер, само заједница сБогом, с другим човеком и природом дају човеку јединствено и вечнопостојање.

Бог је човеку дао слободу да би и човек изражавао слободу као љубавпрема другом, тј. према Богу, другим људима и према природи, јер то је једининачин да и ми будемо истински слободни, тј. да будемо као Бог. Јер и Богизражава своју слободу као љубав према другом, према Сину и Духу и преманама. Само кад смо у заједници слободе с Богом и са другим, и ми постојимо. Тосе најбоље види кад волимо неког и кад он нас воли. На основу тог искуствасхватамо да смо заиста слободни, срећни, тј. осећамо се као Бог. Само онда кадсвоју слободу изразимо као љубав према другом и други према нама, постајемослични Богу. Зато човек оне које је он сам изабрао за своје пријатеље воли и

жели да га и они воле и са њима жели да живи. Јер су они плод његове слободе,тј. љубави. С родитељима долази у сукоб зато што су га они родили, а нису гапитали и тиме су му ускратили слободу, а пријатеље воли зато што их је он сам





слободно изабрао. И на овај начин, међутим, човек показује да личи на Бога ида жели да постоји као Бог.

Дакле, да бисмо били иконе Божије и подобни Богу, треба своју слободуда изражавамо тако што ћемо волети Бога, друге људе и целокупну природу.Јер, и Бог тако изражава своју слободу. Само на овај начин можемо да живимовечно и да се уподобимо Богу, што иначе сви желимо.


1. У чему се разликују Бог и човек?2. На које све начине човек може да изрази своју слободу?

3. Зашто човек може да испољи своју слободу и као љубав и као мржњупрема другом човеку и према Богу?4. На који начин ми људи треба да изражавамо своју слободу да бисмо

били као Бог?5. Које наше искуство нам показује да нас је Бог створио да постанемо

слични Њему?

ПОЈАВА СМРТИ И ЗЛА У СВЕТУ

Први човек Адам је своју слободу изразио као негирање, тј. каонеприхватање Бога. Одбио је да се слободно сједини с Богом. Прогласио је себеБогом и одвојио се од Њега. Своју слободу је искористио да одбаци заједницу сБогом и да буде сам.

Пре првог човека Адама, како нам св. оци Цркве објашњавају, заједницус Богом су одбацила и нека духовна бића, тј. неки од анђела. Анђели сустворени пре људи и такође су створени слободним. И њих је Бог створио сациљем да учествују у заједници с Богом у Сину Божијем и да тако постоје вечно.И они су своју слободу искористили не да остваре заједницу с Богом, него да

одбаце Бога и прогласе себе Богом. Те пале анђеле, који су се успротивилиплану Божијем о творевини, Црква назива ђаволима. За разлику од првих људи,који су се покајали за своју погрешно употребљену слободу против Бога, ђаволису они који остају упорни у свом противљењу остварењу Царства Божијег наземљи.

Последица Адамовог одбијања да се сједини с Богом јесте смрт какоњегова, тако и целе материјалне природе. Јер човек је, одбивши заједницу сБогом, одвојио и материјалну природу од Бога. Смрт се, дакле, појавила уматеријалном свету после одбијања првог човека да оствари заједницу слободеи љубави с Богом. Зато што су и човек и природа, без заједнице с Богом, смртна

и ништавна бића. Да бисмо остварили заједницу с Богом и на тај начин живеливечно, требало је да човек покаже своју слободу као љубав према Богу. Будућида је први човек одбио да то учини, због тога су у природи наступилитрулежност и смрт. После Адамовог греха, сви људи и сва жива бића су





(п)остали смртни и умирали су. Сама за себе, без заједнице с Богом, којуостварује преко човека, природа је смрт и трулежност. Да је човек оствариозаједницу с Богом, природа не би умирала. Смрт у природи је последица

погрешно употребљене слободе од стране човека. Човек је био слободан даизабере: или заједницу с Богом, тј. љубав према Богу и да живи, или да одбијету заједницу и да умре. Човек је изабрао ово друго.

Последица оваквог изражавања слободе јесте и то што је човек почео дамрзи не само Бога као другог, већ и сву његову творевину: друге људе,животиње, биљке и све оно што је било друго и различито од њега. На тајначин је мислио да ће бити слободан, али што се више усамљивао све је мањебивао слободан. Напротив, оставши сам постао је ништаван, јер кад човекостане сам, и кад га нико не познаје и не признаје, он као да и не постоји. На

крају је завршио у смрти. Јер одвојивши се од Бога као јединог извора животачовек је умро.

Када је човек спознао да је сам за себе смртно биће, у њему се појавиострах од смрти. Да би превазишао смрт, човек је почео да чини разна дела. Носва су се она завршавала смрћу. Човек је уместо ка Богу почео да управљаприроду ка себи, мислећи да ће му природа дати живот и да ће на тај начин дапревазиђе смрт; уместо да сарађује с Богом на остварењу Царства Божијег,почео је сам да ствара своје људско царство без Бога. На овај начин човек иприрода су, уместо да се крећу ка Богу и да остваре заједницу с Њим, почели дасе креће ка небићу и да умиру.

Речју, уместо да остваре јединство с Богом и живе вечно, људи су се каослободна бића одвојили од Бога, а самим тим су постали непријатељи и међусобом, а одвојили су и природу од Бога. Тако су (п)остали смртни. Уместо каБогу, људи су кренули путем ништавила и ишчезнућа. Јер, створени ни из чега,а одвојени од Бога, нису имали одакле да црпу енергије живота. Иста судбина језадесила и сва остала створена бића зато што су она била, као неслободна, подвлашћу човека. И то не њиховом кривицом, већ због погрешно употребљенеслободе од стране човека. Јер, кривица постоји само код оних бића која имајуслободу да одлучују хоће ли заједницу с Богом или неће, а то су људи.

Ослоњени на себе и своју природу, људи и створена бића су билиосуђени на пропаст, на смрт, будући да је њихова природа сама по себи небиће,ништавило. Створена бића и људи могу да постоје једино ако су у непрекиднојзаједници с Богом као јединим извором живота, а не сама за себе. Зато је Бог свестворио са жељом да се сва бића сједине са његовим Сином и да у Сину и крозСина живе вечно, иако су створена.

Дакле, зло и смрт нису казне Божије над људима, већ последицапогрешно употребљене слободе од стране слободних бића у творевини. Уместода пројаве своју слободу као љубав према Богу и његовим створењима, људи сухтели да буду независни од Бога у свом постојању. То је проузроковало смрт уприроди, будући да створена бића нису бесмртна по природи.

И поред одбијања првог човека Адама да оствари заједницу с Богом и дасва бића приведе Богу, Бог није напустио створена бића. Није дозволио да сезбог греха првог човека Адама његова дела, тј. створена бића, врате у небиће.





Зато што их је волео јер их је из љубави и створио. Тачније, Бог није одустао одсвог првобитног плана да створена бића живе вечно у заједници с Њим. ПослеАдамовог пада је, међутим, дошло до промене начина остварења првобитног

плана Божијег, али не и напуштања самог плана. Та промена се састоји у томешто је сада Син Божији, поставши човек, требало да учини оно што је првичовек одбио, а то је да створена бића сједини с Богом. Требало је и да умре да биспасао човека и природу од смрти, јер су после Адамовог греха сви људипостали смртни. То се иначе не би десило да је први човек Адам пристао насједињење са Сином Божијим на почетку историје. Тада би Син Божији постаочовек, а да не умре, а човек би у заједници с Њим постао бесмртан и синБожији.


1. Откуд смрт и зло у свету?2. Како су први људи и понеки анђели употребили своју слободу коју

им је Бог дао?3. Како људи иначе требају да пројављују своју слободу ако желе да

живе вечно?4. Да ли је Бог променио свој план о творевини после пада првог човека?5. Шта се променило после греха првих људи у остварењу плана Божијег

о творевини, а шта није?

ИСТОРИЈА КОЈУ ОПИСУЈЕ СТАРИ ЗАВЕТ УКАЗУЈЕ НА ТО НА КОЈИНАЧИН ЋЕ БОГ СПАСИТИ СВЕТ ОД СМРТИ

Историјски догађаји које описује Св. Писмо Старог Завета, као што смовећ рекли представљају сенку будућег Царства Божијег. Зато што показују да ћена крају историје Син Божији сићи у свет и постаће човек да би сјединио сва

створена бића са собом и учинио их вечним, бесмртним.

После одбијања првог човека да сарађује на остварењу Царства Божијег,Бог је требало да постане човек и да испуни оно што је први човек одбио даучини. Зато догађаји које описује Стари Завет сада укључују и овај додатниелеменат и припремају људски род преко Јеврејског народа и показују да ћеСин Божији постати човек и да ће умрети да би спасао људе и сву природу одсмрти. Ти догађаји су плод слободне сарадње Бога и Јеврејског народа. НиштаГоспод не чини у историји која се тиче спасења света, тј. остварења ЦарстваБожијег на земљи, без пристанка људи. Истовремено, Стари Завет указује и накоји начин ће се то догодити. Наравно, ово се може видети само ако историјуСтарог Завета посматрамо из перспективе новозаветних догађаја, а затим и изперспективе будућег Царства Божијег, као што су то чинили и први апостоли ихришћани. Јер, догађаји Новог Завета дају пуноћу и објашњавају оно што се упрошлости догодило и зашто се догодило, као што ће будуће Царство Божије





објаснити и употпунити оно што се десило у Новом Завету и касније. Тако, например: речи пророка Исаије да ће девојка затруднети и родити сина инаденуће му име Емануил, што у преводу значи с нама је Бог, оствариле су се

приликом рођења Исуса Христа од Марије девојке. Спремност Аврама дажртвује свога јединца сина Исака, само да би остао у савезу с Богом, указивало

је на долазак и страдање Јединородног Сина Божијег, како би преко њега светимао заједницу с Богом. Избор Аврама од стране Бога да он буде родоначелник

једног народа, који ће постати народ Божији, Израиљ прасликовао је ИсусаХриста и Новозаветну Цркву као заједницу једног новог Израиља, народаБожијег с Богом, преко Исуса Христа итд.

Исти је случај и са догађајима из Новог Завета, као и садашњим. И они семогу разумети једино ако их посматрамо из перспективе последњег догађаја, тј.

из перспективе будућег Царства Божијег. Царство Божије ће бити сабрање свих народа који то желе око Господа Исуса Христа, који ће их довести у заједницу сБогом Оцем. То нам показује новозаветна Црква кроз Евхаристију као сабрањемногих народа око Господа Исуса Христа, који их приводи Богу Оцу.

Будући да се Царство Божије још увек није остварило у пуноћи, ми тосада примамо вером. Верујемо да ће се будуће Царство Божије остваритиимајући за то доказе у историји Старог и Новог Завета. Као што су старозаветнипророци и праведници веровали Богу да ће доћи Месија, Христос, што секасније и догодило, тако и ми верујемо да ће Христос поново доћи и установићеЦарство Божије. Ту своју веру најбоље пројављујемо када се сабирамо на светој

Литургији око епископа као око Христа.

На овај начин историја показује да њоме управља Бог и да је Он води каодређеном циљу. Ми се само укључујемо у делатност Божију. Тај циљ јеостварење Царства Божијег на земљи и вечни живот људи и природе.

Ово, међутим, не треба схватити тако да у тим догађајима учествује самоБог. Бог ништа не чини без сагласности и пристанка људи. Зато што се то тичељуди и њиховог спасења, које не може да се оствари без сагласности самих људи. Макар људи и не разумевали у датом тренутку шта се тачно збива, ониипак слободно учествују у тим догађајима и на тај начин дају допринос

остварењу плана Божијег о творевини, или не учествују.Прошли историјски догађаји извиру из будућих догађаја и истовремено

су и припрема за потоње. Без жеље Божије да створи Царство Божије не би билони света, ни нас, ни историје. Старозаветни догађаји су праслика ЦарстваБожијег, Новозаветни догађаји су икона, док ће пуноћа и потврда истинитостикако Старозаветних, тако и Новозаветних бити будуће Царство Божије. БудућеЦарство Божије ће бити потпуна истина којој се сада надамо и у коју садаверујемо.


1. Шта показује историја Старог Завета? Подсети се онога што си учио/лау петом разреду из катихизиса.





2. Како хришћани гледају на историју Старог Завета и из којеперспективе?

3. Зашто се прошли, Старозаветни историјски догађаји разумеју само

кроз потоње-Новозаветне ?4. У ком односу стоје Старозаветни историјски догађаји и Новозаветни?5. Који је то догађај који ће бити последњи у историји и који ће дати

пуноћу свим историјским догађајима, и Старом и Новом Завету?

РОЂЕЊЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА И ЊЕГОВ ЖИВОТ

Рођење Господа Исуса ХристаПрошло је много времена од стварања света и одбијања заједнице првог

човека Адама с Богом. Створитељ и Сведржитељ свега, Бог, одлучио је, када једошла за то пуноћа времена, да се открије људима и да им открије свој план отворевини. Послао је Сина Свога, Јединородног, да се оваплоти и да постанечовек како би природа и сви људи могли преко Њега и у Њему да постанусинови Божији. Како се десило рођење Сина Божијег као човека?

У граду Назарету у Галилеји, на Блиском Истоку, живела је једна девојкапо имену Марија. Она је била у свему угодна Богу. Марија је била заручена за

Јосифа, човека побожног из племена, тј. из породице Цара Давида. Њој је, пренего што се она удала за Јосифа, Бог послао свога весника, арханђела Гаврила,који јој је поручио да ће, благодаћу Божијом, тј. Духом Светим, родити Сина ида га назове Исус. Он ће бити Духом Светим Цар у дому Израиљевом иСпаситељ света. Марија Дјева је примила са сваком послушношћу ову вољуБожију, изражавајући при том чуђење како ће то бити кад она не зна за мужа,али је ипак слободно пристала и рекла: "Ево слушкиње Господње, нека ми будепо речи твојој" (Лк 1, 38). Тако се Син Божији зачео као човек у утроби МаријеДјеве. Овим се испунило Старозаветно пророштво које гласи: "Ево девојка ћезатруднети и родити Сина и даће му име Емануил, што значи с нама је Бог".

У то време Римски Цар Август, који је царовао и над овим областима од31г. пре Христа до 14г. после Христа, издао је наредбу да се попишу свистановници царства, сваки у свом граду где је рођен началник њиховефамилије. Јосиф, заручник Марије Дјеве, узео је са собом своју заручницу ипошли су у Витлејем да се тамо попишу, јер је отуда био родоначалник његовепородице. Кад су они допутовали у Витлејем, десило се да нису могли да нађуместа за спавање, јер је све било попуњено. Због мноштва људи који су дошли уВитлејем истим послом, као и Јосиф и Марија, све куће за становање су већ билепопуњене. Морали су да се сместе привремено у једну пећину где је боравиластока. У то време су се навршили дани Маријине трудноће и она је родила

Исуса у тој пећини. На овај начин се испунило старозаветно пророштво да ће сеХристос родити у Витлејему, граду Јудином.

Марија је новорођенче повила и метнула га у јасле. Ово се десило ноћудок су спавали сви осим пастира, који чували своја стада. Тим пастирима се





јавио Анђео Господњи и открио им шта се десило, тј. да се те ноћи родио СинБожији, Спаситељ света, и да лежи у пећини у јаслама. Пастири су, такође,видели и мноштво других анђела који су се појавили на небу и почели да певају

песму: "Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља".Пастири, иако у почетку уплашени од појаве анђела, пожурили су да видеБожанско новорођенче и да му се поклоне. Уверивши се у истинитост вестикоју су примили од Анђела, они су одмах овај догађај објавили и другимљудима.

Овај космичко историјски догађај, који је поделио историју човечанствана ону пре и на ону после Христа, од великог је значаја за све људе и свутворевину. Те ноћи, у Витлејему, родио се Син Божији и постао је човек као идруги људи, онај који је створио људе и све што се види и не види. Син Божији

је постао човек да у себи сједини и помири Творца са његовом творевином.


1. Шта је био план Божији о свету?2. Кад се Христос родио и где?3. Како се звала мати Господа Исуса Христа?4. Ко је први објавио рођење Христово и коме?5. Да ли су се испунила старозаветна пророчанства у вези са рођењем

Спаситеља света?6. На који начин је Син Божији помирио Творца са целом творевином?

Христово детињство и младост

Када су се испунили дани које је предвиђао Божански закон којим су сеуправљали Јевреји у тим приликама, Марија и Јосиф су понели дете Исуса уЈерусалим да га уведу у јерусалимски Храм и захвале Богу за његово рођење.Тамо су нашли старца Симеона, човека праведника, коме је Господ обећао данеће умрети док не види спаситеља света. Чим је угледао малог Исуса, старац га

је узео на руке и заблагодарио Господу што му је испунио обећање. Томприликом је пророковао о спаситељном делу Исуса Христа, а Марији, материњеговој, рекао је да ће поднети велики бол за својим сином. При том је мислиона страдање Христово, које ће његова мати с болом гледати.

Христос је растао са својом Мајком и поочимом Јосифом у Назаретуиспуњен сваком мудрошћу и благодати. Будући да је живео и растао уНазарету, Исус Христос је назван и Назарећанином. Тиме се испунило старопророштво које каже за њега "да ће се назвати Назарећанином".

Када му је било 12 година, пошао је са својим родитељима у Јерусалим о

празнику Пасхе да се поклоне Богу у Храму, какав је иначе био обичај кодЈевреја. Кад је требало да се врате, његови родитељи су приметили да се Исусизгубио у мноштву народа које је у то време било у Јерусалиму. Пошто су гадуго тражили, на крају су га нашли у Храму Соломоновом како седи међуучитељима закона и слуша их и пита, тако да су се сви дивили његовој





мудрости и расуђивању. Том приликом Мати његова, Богородица Маријапрекорила га је што је отишао од њих не питајући их. Рекла му је: " Чедо, штонам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом". Исус јој је одговорио:

"Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што јеОца мојега" (Лк 2, 48-49). Овим одговором Исус Христос је хтео да им каже да јеон Син Божији. Но они тада нису разумели ове Исусове речи који им је рекао.

Из Јерусалима Исус се вратио са својим родитељима у Назарет. Тамо јеживео и растао и био им је послушан.


1. Ко је и шта посведочио о Исусу Христу приликом његовог обрезања?2. Где је Христос одрастао?3. Шта је Исус Христос рекао за себе кад су га његова мати и поочим

нашли у Храму?

Христово крштење, проповед и делатност

После неколико година, Исус Христос је пошао Јовану Крститељу да гаон крсти на реци Јордану. Јован се подвизавао близу реке Јордана и крштаваољуде, проповедао покајање говорећи да се приближило Царство Божије. Он је

био пророк јер је проповедао долазак Сина Божијег у свет и Царство Божије.Пророк Јован је био она личност о којој су још давно говорили пророци да ће сеон појавити пред сам долазак Месије, као и то како ће живети у пустињи иподсећати људе на долазак Исуса Христа. Јован Крститељ је рођен кад суњегова мати Јелисавета и отац Захарија били толико стари да природно нисумогли више да имају деце. Но Господ се јавио Захарији кад је овај служио уЈерусалимском Храму и рекао му да ће он ипак добити сина и да му да имеЈован. Рекао је још да ће он бити велики и назваће се пророк Бога Вишњег.Крштавајући људе, Јован је најављивао да се приближио долазак Христа, тј.рођење спаситеља света. Крштење Јованово је било подстрек људима да се људи

покају, тј. да увиде да не могу постојати без Бога. На тај начин их је припремаоза долазак Сина Божијег у свет. Истовремено им је говорио да он (Јован)крштава водом, а да ће Христос, Син Божији, крштавати људе Св. Духом.

Једног дана дошао је и сам Исус Христос Јовану да га овај крсти. Док јеЈован крштавао Исуса, у тај час се појавио Дух Свети у виду голуба и сишао наИсуса, док се с неба као удар грома чуо глас Бога Оца који је говорио: "Ово јеСин Мој љубљени у коме сам све благоизволео и благословио". Св. Јован јепознао да је Исус из Назарета Син Божији, Христос, који је требало да дође насвет и да оснује Царство Божије. То је он посведочио и другима говорећи: " Онајкоји ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и

остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим. И ја сам видео изасведочио да је он Син Божији" (Јн 1, 32-34). Исус се назива Христом зато што јена њему Дух Свети. Исусово крштење и силазак Духа Светог на њега показалису да је он у заједници с Богом Оцем, тј. да је Син Божији. На овај начин Христос





је и нама показао да ако и ми желимо да будемо синови Божији у заједници сЊим, треба да се крстимо водом и Духом Светим. Јер, Дух Свети својомделатношћу нас сједињује са Сином Божијим, а преко њега са Богом Оцем. Зато

се сви они који су крштени Духом Светим називају хришћани, тј. зато што супомазани Духом Светим и тиме сједињени са Сином Божијим. Јер, у Старомзавету Дух Божији се давао изабраним људима кроз помазање уљем имирисима.

Приликом Христовог крштења, открио се Бог који је Св. Тројица: Синкоји се крштавао, Дух у виду голуба и Бог Отац кроз глас с неба. Том приликом

је откривена воља Божија, тј. воља Бога Оца о свету и његовом спасењу уХристу.

Кушање Господа Исуса Христа

После крштења, Дух Свети је одвео Исуса Христа у пустињу где јеборавио 40 дана у посту и молитви и ту је као човек кушан од стране ђавола.Ђаволи су, као што смо већ рекли, слободна бића која су одбацила план Божијио спасењу творевине кроз заједницу с Богом. Кушање Христово од стране оних који су против Бога и Божијег плана о творевини, састојало се у томе што су онипонудили да Исус Христос, због хлеба, или власти, или свога егоизма, тј. да самсебе прогласи за Бога без заједнице с Богом Оцем, одбаци послушност Богу Оцуи да тако пропадне Божији план о остварењу Царства Његовог на земљи. То се,

међутим, није десило. Исус Христос је остао веран љубави према свом Богу Оцу.Победивши искушења, вратио се из пустиње и проповедао је људима да

се његовим рођењем приближило Царство Божије. Од оних који су поверовалиу њега као Сина Божијег и Месију, Христос је изабрао 12 апостола, најближих својих ученика и сарадника. То су: Андреј, Симон, звани Петар, Јаков, Јован,Матеј, Филип, Вартоломеј, Тома, Јаков Алфејев, Тадеј, Симон Кананит и ЈудаИскариотски, који га је издао. Апостоли су били људи једноставни и побожни, скојима је Исус почео своје проповедање о спасењу људи и о доласку ЦарстваБожијег. Чинио је чуда, исцељивао је болесне, отварао очи слепима иваскрсавао мртве. Суштина Христовог Јеванђеља, тј. проповеди била је да људи

имају заједницу љубави с Њим, са Богом Оцем који га је послао и са својимближњима и да верују у долазак Царства Божијег и васкрсење мртвих, јер ће

једино тако моћи да се ослободе смрти. Реч Христова, као и његова дела,пробудила је многа срца људи и велико мноштво народа је почело да иде зањим и сматра га обећаним Месијом и Спаситељем света од смрти. Међу њима јебило и много побожних жена. Две од њих, Марта и Марија, биле су стално саИсусом, а њихов брат, Лазар је био пријатељ Христов, кога је Христос многоволео. У међувремену када је Христос био далеко од Витаније, где је живеоЛазар са својим сестрама, Лазар се разболео и умро. Христос је био обавештен оовом догађају, али пошто је био далеко, дошао је тек четири дана после

Лазареве смрти. Иако је претходно васкрсао Јаирову кћер и сина сиромашнеудовице из Наина, Лазареве сестре су биле у очајању, сматрајући да је њиховбрат умро заувек. Говориле су: да је Исус Христос био ту, њихов брат не биумро. Веровале су да је Исус Христос Син Божији и да може да избави од смрти.





Када се Христос појавио, видевши њихову веру у њега као Спаситеља, васкрсао је Лазара из мртвих и тиме је показао да је он заиста Син Божији и спаситељсвета. Тиме је Он предсказао и опште васкрсење из мртвих, тј. да ће он на крају

ослободити смрти све људе који буду веровали у њега.

Својом проповеђу и делима, међутим, Христос је озлоједио многеФарисеје и учитеље закона, који су се слепо држали слова закона, поштоХристос, чинећи добро људима, није много пазио на закон. Њему су биливажнији људи и њихово спасење него слепо испуњење закона. Фарисејима је,међутим, важнији био закон од живих људи и зато нису разумевали Христа којикаже: није човек ради закона, него је закон ради човека. У њиховим срцима нијебило места за љубав према људима, коју је Христос неизмерно показивао премасваком човеку без разлике, био он праведан или грешан. Зато су вребали

прилику кад ће га оптужити да би га убили.


1. Ко је Јован Крститељ?2. Шта се десило приликом крштења Исуса Христа?3. Зашто је потребно да и ми људи будемо крштени водом и помазани

Духом Светим?4. Чиме је ђаво кушао Исуса Христа?

5. Шта је Господ Исус Христос показао приликом кушања?6. Чему нас уче Христова чуда?

Христово страдање и смрт

Знајући да се приближило време кад треба и да умре да би спасао родљудски од смрти, Исус је узео тројицу својих ученика: Петра, Јакова и Јована,одвео их је на гору Тавор и преобразио се пред њима. Његово лице и одело сузасијали као сунце, тако да ученици нису могли да га гледају иако им је биловрло пријатно у том часу да буду крај Њега, а двојица великих старозаветних

пророка, Мојсије и Илија појавили су се и разговарали са Христом. Ово јеХристос учинио с циљем да припреми своје ученике, да не клону у вери да је онзаиста Син Божији и спаситељ света у часу кад он буде разапет и умро.

Пред Јеврејски празник Пасхе, Христос се спремао да са својимученицима уђе у град Јерусалим и тамо прослави Пасху. Пасха је празник којису Јевреји славили у спомен изласка Јевреја из египатског ропства. Пре него штоих је извео из ропства, Бог је наредио Јеврејима да свака породица закоље једно

јагње и да његовом крвљу помаже довратак своје куће. То ће бити видљивизнак, кад Господ прође, да су то јеврејске куће. Пасха иначе на јеврејском језикузначи пролаз, излазак. Истовремено Пасха је означавала будуће ослобођење

народа Божијег од смрти и проклетства смрћу Сина Божијег. У исто време кад јеИсус дошао у Јерусалим, Фарисеји, који били учитељи закона и ревнитељи заиспуњење Мојсијевог закона, спремали су се да га ухвате и погубе. У Јерусалим

је Исус Христос ушао у крајњем смирењу, јашући на магарету, али је дочекан





као Цар од мноштва људи и деце, који су бацали пред њим цвеће и палминегранчице кличући: "Осана сину Давидову, благословен који долази у имеГосподње". Овим се испунило пророштво Исаијино: Устима мале деце учинићу

себи хвалу, говори Господ. Христос је међутим знао да се приближава данњегове смрти и учио је своје ученике припремајући их за то.

Један од 12 његових ученика, Јуда, звани Искариотски, договорио се саФарисејима и првосвештеницима да изда Исуса. За то је добио 30 сребрника.Када је Исус, уочи Пасхе, био на вечери са својим ученицима и кад јепрослављао Пасху како су налагали Јудејски обичају везани за овај великипразник, открио им је да се приближио дан његове смрти за спасење људи ипредао им је том приликом велику Тајну Св. Евхаристије. То је била последњавечера Христова са својим ученицима, која се назива и Тајна вечера. Том

приликом Исус Христос је рекао својим ученицима да кад год се буду сабиралина вечери, тј. на Евхаристији у име његово и у тој прилици јели хлеб и пиливино, да ће тај хлеб бити Тело његово, а вино Крв његова и да ће на тај начинобзнањивати Његову смрт за спасење света и исповедати његово васкрсење измртвих док он опет не дође. Указао им је да ова тајна, тј. Евхаристијско сабрањењегових ученика, указује на будући његов долазак и Царство Божије, и она језато постала камен темељац Цркве Његове и на основу ње је организовано њено

јединство као Тела Христовог.

После пасхалне вечере, Исус је у пратњи својих ученика изашао изЈерусалима на Маслинску гору, где се оних празничних ноћи скупљало

мноштво народа да чује Исуса. Тамо је Исус, оставивши своје ученике малодаље од себе, молио Бога Оца, уплашен као човек да ако је могуће не искусистрашно страдање и смрт. Том приликом Св. Дух је био уз Христа, тешио га је ихрабрио да Христос издржи страдање како би се свет спасао од смрти. У ноћису га опколили војници са првосвештеницима и фанатизованим народом, међукојима је био и Јуда, и на његов пољубац као знак распознавања, ухватили га иодвели првосвештенику Кајафи. Првосвештеник је био први међу

свештеницима и био је управитељ Јеврејског народа. У време страдања ГосподаИсуса Христа, Јевреји су имали два првосвештеника: Ану и Кајафу. Тамо су гапрвосвештеници и њихове слуге војници тукли и ругали му се и на крају су му

судили и осудили на смрт зато што је говорио за себе да је он Син Божији.После су га одвели Понтијском Пилату, римском старешини и од његазатражили да га убије, јер су му они нашли кривицу због које је по јеврејскомзакону требало да умре. Испитавши Исуса, Понтије Пилат је одговорио да онне налази никакве кривице на њему. На наваљивање старешина ифанатизоване гомиле народа да га погуби, Пилат је пред њима опрао рукечиме је показао да он нема ништа са смрћу Исусовом и предао им га да гаразапну. У Петак, пред празник Пасхе, војници су повели Христа на брдо изванЈерусалима звано Голгота и тамо га разапели на крст. Христа је пратила његоваМајка Богородица, још неке жене које су слушале науку Христову док је он

проповедао по Јудеји и ученик кога је Христос много волео, Јеванђелист Јован.Они су, поред других апостола и жена које су гледале из далека, били сведоцистрашне Христове драме. Када је Христос умро, тај догађај је изазвао чуднопонашање природе и људи. Сунце се помрачило, земља се затресла, завеса у





Храму се расцепила на двоје и многи умрли људи тог часа су васкрсли изгробова и показали се својим рођацима.


1. Шта је Тајна вечера?2. Ко су учесници тајне вечере?3. Ко је јеванђелист Јован а ко Јуда Искариотски?4. Шта је Христос хтео да покаже својим ученицима пре свог страдања и

зашто?5. Кад је Христос пострадао и како?6. Зашто је Христос разапет на крсту?

Христово васкрсење из мртвих

Један праведан човек по имену Јосиф из Ариматеје затражио је одПилата дозволу да скине тело Исусово с Крста и да га сахрани у свој нови гробусечен у стену, што је и учињено. Сахранивши Исуса уз помоћ мајке и женамироносица које су га помазале миром пре сахране, а које су све време пратилеХриста и у његовим страдањима, Јосиф је навалио на гроб тежак камен.

Трећег дана од распећа, жене мироносице су поново дошле рано на гроб

да с мирисима помажу Исуса, како је налагао обичај код Јевреја. Када су дошле,нашле су камен склоњен од врата гроба и гроб празан. На вратима су виделедва анђела у белим одеждама од којих су сазнале да је Христос васкрсао измртвих, као што је за њега и било писано у Св. Писму и као што је и сам рекаосвојим ученицима пре свога страдања: да ће у трећи дан васкрснути. Успут сумироносице сусреле самог Исуса Христа, који им је рекао да то јаве његовимученицима. Испуњене великом радошћу, али и страхом, мироносице суотишле и јавиле Петру и осталим апостолима да је Христос устао из мртвих.Отрчавши до гроба, ученици су се и сами уверили да је Христос васкрсао измртвих.

Потом се васкрсли Исус јавио двојици својих ученика на путу за Емаус. Упочетку, док је ишао с њима, они га нису познали. Тек кад је преломио хлеб иблагословио га дајући им га, њима су се отвориле очи и они су познали да је тоИсус. На крају кад су били сви ученици сабрани на једном месту ради молитве,Христос је ушао кроз затворена врата и показао им се поздравивши их поздравом: Мир вам. Да би показао да је истински телом васкрсао, Христос јеузео комад печене рибе и меда у саћу и јео пред њима. Истовремено их јеупутио да свим људима проповедају управо васкрсење из мртвих, пре свегаЊегово, а затим и свих људи. Том приликом није био присутан ученик Томакоји, кад су му остали говорили да су видели Исуса васкрслог, није веровао.

Одговорио им је да неће веровати да је Исус васкрсао све док не види самогИсуса и док не провери његове ране задобијене од клинова и од копља којим јеИсус прободен. Зато им се Исус поново јавио кад су сви били опет сабрани на

једном месту ради молитве. Том приликом на молитви је био присутан и





апостол Тома. Христос га је позвао и рекао му да пружи руку своју и додирнењегове ране и да не буде неверан него веран рекавши му том приликом:Блажени су они који нису видели, а верују у Христа и васкрсење Христово.

Христос је после свог васкрсења 40 дана остао са својим ученицимаблагосиљајући и ломећи хлеб заједно са њима, тј. служећи Св. Евхаристију.

После тога Исус је повео своје ученике до Витаније, подигао је своје руке,благословио их и узнео се на небо. Претходно им је обећао да ће поново доћи усили и слави, а дотле ће им послати Светог Духа који ће их научити свакојистини. Десет дана после тога, тачније у 50. дан од васкрсења, на данПедесетнице, када су сви ученици његови били сабрани на једном месту радимолитве, послао им је Св. Духа у виду огњених језика, који су лебдели надсваким од ученика. У тај час их је Духом преобразио у своје апостоле, оденувши

их силом, тј. подаривши им јединствене дарове Св. Духа: да говоре страним језицима, храброшћу, силом чудотворства и другим даровима.

Мноштву народа, сабраном око куће где су били апостоли, чувшинеобичну буку, обратио се ап. Петар. Он им је том приликом саопштио оваскрсењу Исуса Христа и говорио им о томе да је Исус Христос обећаниМесија, Син Божији. Позвао је људе да се крсте и да приме Духа Светог, који ћеих сјединити с Христом ако желе да се спасу. Том приликом је крштено око 3000душа и они су сачињавали прву Цркву, заједницу која је живела у љубави ипредстављала пример љубави и братског живота међу људима. Сви који сукрштени у име Исуса Христа крштени су с надом да ће Христос брзо доћи и да

ће коначно укинути смрт и основати Царство Божије на земљи. Од тог дана,Црква Христова расте и увећава се све док читава васељена не постане ЦркваХристова.


1. У који је дан Христос васкрсао из мртвих?2. Како је Исус Христос васкрсао из мртвих?3. Ко је први открио Христово васкрсење и на који начин?

4. Када се васкрсли Христос показивао својим ученицима?5. Шта се десило после Христовог васкрсења?6. Објасни појам Цркве Христове?

ТУМАЧЕЊЕ ДОГАЂАЈА ВЕЗАНИХ ЗА ХРИСТА И ЊЕГОВ ЖИВОТ

Зашто је Син Божији постао човек? Зашто је Исус Христос рођен као

човек на начин како је рођен: од Духа Светог и Марије Девојке, Дјеве? Штазначе догађаји везани за живот Исуса Христа за нас и наш живот?





Зашто је Бог требало да постане човек?

Бог је открио свој план о свету људима кроз оваплоћење свог Сина, који је

постао човек Исус Христос. Исус Христос је Син Божији - Бог који је ради нашегспасења постао човек. Зашто је Син Божији постао Човек?

Бог је пре стварања света замислио да се сва створена бића сједине сањеговим Сином и да тако постоје вечно. Јер, сва створена бића Бог је створио нииз чега и она не могу да постоје сама за себе, без да се сједине са Богом, односноса Сином Божијим. Бог је зажелео да створена бића буду тело његовог Сина, аСин Божији да буде личност тога тела, као би живела вечно. Другим речима,Бог је створио бића са циљем да она постоје као Црква, заједница свих створених бића са Сином Божијим који би био њена глава.

Овај свој план о свету Бог је наговестио још на почетку историје кад јестворио човека. Приликом стварања човека, кога је створио по лику свога Сина,Бог је сва бића потчинио човеку. Човек је личност чију природу, тј. чије телочине сва створена бића. По речима св. отаца, човек је цео свет у малом.

Међутим, као што смо већ нагласили, Бог није хтео да створена бићабуду у јединству са његовим Сином без њиховог слободног пристанка. Зато јеБог дао човеку слободу. Да се сва створена бића преко човека слободно сјединеса Богом Сином. Без човека и његовог слободног јединства с Богом не би могаони човек, ни остала природа, да постоје вечно. Зато је кључно биће у постојањусвета, осим Сина Божијег и човек. Без њега и његовог слободног пристанка, није

могло да дође до сједињења створених бића са Сином Божијим. Свако насилносједињење природе са Сином Божијим, мимо учешћа човека, тј. мимослободног пристанка творевине, било би мучење за творевину и њеноуништење. Човек је једини који има слободу и он је једини могао да будепосредник у сједињењу створене природе и Бога. Да би створена природапостојала вечно, потребно је било да се слободно сједине Син Божији и човек.Тачније, потребно је било да Син Божији постане човек, са слободнимдопуштењем човека, и да Син Божији уместо човека буде глава целокупнетворевине, како би човек постао Син Божији а остала творевина Тело СинаБожијег.

Да је први човек пристао на овај план Божији још на почетку историје,Син Божији би сишао и сјединио би се са човеком Адамом и постао биБогочовек. На овај начин би Син Божији постао човек и носилац постојањацелокупне творевине, а човек би у Сину Божијем постао син Божији поблагодати. По речима св. Максима Исповедника: "Човек би толико постао Бог,колико би Бог постао човек".Управо онако како се ми кроз крштењесједињујемо са Христом Духом Светим и постајемо Христос. На овај начинчитава творевина би постала једна заједница чија је глава Син Божији, Христос,тј. постала би Црква.

Овим сједињењем Сина Божијег и човека остварило би се оваплоћењеСина Божијег и вечно постојање не само човека, него и свих створених бићапреко човека. Зато што је Бог у човеку Адаму, на почетку историје, сјединио свељуде и сву природу. Сједињењем Сина Божијег са човеком, што би значилооваплоћење, очовечење Сина Божијег, сва природа би се сјединила са Сином





Божијим. У том сједињењу, човек и сва природа, вечно би постојали у личностиСина Божијег. Јер, мимо заједнице с Богом, човек и остала створена бића немогу да постоје. На овај начин оваплоћени Син Божији, Христос, постао би

заједница многих људи и природе - постао би Црква. Црква би била Тело СинаБожијег, тј. Тело Христово, а личност тога тела била би личност Сина Божијег.


1. Зашто је Син Божији постао човек?2. Шта је Бог зажелео да се деси са његовим створењима по њиховом

стварању?3. Шта би било са створеним бићима да се нису сјединила с Богом у

Христу?4. Шта бива са човеком који се сједињује с Христом?

УЛОГА СЛОБОДЕ ЧОВЕКА-МАРИЈЕ ДЈЕВЕ У РОЂЕЊУ СПАСИТЕЉА

"А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град... Назарет; к девојци испрошеној за мужа по имену Јосифа из дома Давидова; и девојци беше име Марија. И ушавши к њој анђео рече: радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти

међу женама. А она видевши га уплаши се од речи његове и помисли: какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога. И ево

затруднећеш и родићеш сина, и надени му име Исус. Он ће бити велики и назваће се Син највишега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његовог; И цароваће у дому

Јаковљевом вавек, и царству његовом неће бити краја. А Марија рече анђелу: како ће то бити кад ја не знам за мужа? И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе и сила највишега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето и назваће се Син Божији... Јер у Бога је све могуће што рече. А Марија рече: ево слушкиње Господње; нека

ми буде по речи твојој." (Лк 1, 26-38).

После одбијања првог човека Адама да се сједини са Сином Божијим и датако он и природа у њему живе вечно, Бог није одустао од свог првобитногплана. То нам је сам Бог показао кроз рођење Сина Божијег као човека ИсусаХриста.

Међутим, као што је то Бог хтео на почетку историје, а то је да сједињењеСина Божијег са човеком буде израз и човекове слободе, то и сада Бог жели. Уопису рођења Сина Божијег као човека који нам доноси ап. Лука види се да уовом догађају Бог не врши насиље над човеком. Богородица Марија слободно

пристаје да роди Сина Божијег, спаситеља света и то изражава речима: "Евослушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој". Иако је само зачеће ИсусаХриста без учешћа мужа било нешто што превазилази људску логику, па самимтим и разумевање Марије Дјеве, што она и изражава речима: „Како ће то бити





кад ја не знам за мужа?", она ипак прихвата вољу Божију да се то деси. Ово јеутолико важно јер Богородичино прихватање нечега што је по људској логициапсолутно немогуће изражава Маријину веру, тј. њену апсолутну слободу да

роди Спаситеља света. Јер, прихватање нечега што превазилази природнезаконе и људску логику, што се не може објективно потврдити изражавасавршену веру, апсолутну слободу човека. Господ жели да наше спасење, тј.

јединство с Њим, буде израз наше апсолутне слободе, и зато нам то ничим ненамеће. Речју, оставља нам апсолутну слободу да можемо и да Га неприхватимо ако не желимо.

Зачећем Господа Исуса Христа од Духа Светог и Марије Дјеве дошло је досједињења Бога и створене природе тиме што је Син Божији постао човек.Рођењем Сина Божијег као човека остварио се првобитни план Божији о

творевини. Ово сједињење, као што смо видели, догађа се уз апсолутнусагласност човека, тј. Марије Дјеве, која своју слободу изражава тако штодопушта да се оствари воља Божија, супротно, дакле, првом човеку Адаму, који

је своју слободу изразио тако да одбије заједницу с Богом. Зато смо ми људинеизмерно захвални Богородици што је она прихватила да роди Сина Божијегкао човека који је спаситељ свих нас и све природе. Ова слобода човека уприхватању воље Божије у делу спасења присутна је и у Христу као човеку, штоћемо касније и видети, и она указује на то да је спасење света немогуће безслободног учешћа човека.


1. Шта нам је донело рођење Исуса Христа?2. На који начин се зачео Син Божији као човек?3. Шта је Богородица показала тиме што је пристала да роди Христа

Сина Божијег Спаситеља света?4. Зашто смо ми неизмерно захвални Богородици?

РОЂЕЊЕ ХРИСТОВО КАО ЧОВЕКА ОД ДУХА СВЕТОГ И МАРИЈЕ ДЈЕВЕ

Рођењем Сина Божијег као човека испуњено је оно што је Бог желео да седеси још на почетку историје. Да Син Божији постане човек, да би у њему људии сва творевина постали синови Божији и живели вечно, а да се све то десислободним пристанком човека.

Син Божији се родио као човек од Духа Светог и Марије Дјеве, безучешћа мужа. Није се родио као што се сви људи рађају, од мужа и жене, већ од

Духа Светог и Марије Девојке. Шта показује овакво Христово рођење?

Христово натприродно рођење показује најпре то да је он Син Божијикоји постоји и пре него што се родио као човек. Христос је Бог, вечни СинБожији, који је ради нашег спасења постао човек. Он се посредством Св. Духа





одозго родио, тј. ушао је у историју тако што је постао човек, не престајући дабуде Син Божији. Својим рођењем Син Божији је узео у своју личност и људскуприроду, односно постао је човек као и ми. На овај начин се остварила

првобитна замисао Божија о творевини.

Самим Христовим рођењем, међутим, није завршено дело спасења. ИсусХристос је после рођења као човек требао да изврши и оно што је први човекАдам одбио да учини. Требао је да принесе сву створену природу Богу.Првобитни човеков задатак састојао се у томе што је човек, пре него што је СинБожији сишао и сјединио се с њим, требало да принесе, тј. да усмери свустворену природу ка Богу. Први човек Адам је одбио да принесе природу Богуда би се она сјединила са Сином Божијим. Хтео је да буде он сам бог инезависан од Бога и зато је природу принео себи, а не Богу. Оставши сам, тј.

одвојивши се од Бога, умро је, односно, постали су смртни и он и природа. Јер,ако природа умире, тада и човек умире. После одбијања првог човека дапринесе природу Богу, и природа је остала смртна. Изгубила је могућност дапостане бесмртна. Јер, само преко човека и уз његов слободан пристанак, СинБожији је могао да узме створену природу и сједини је с Богом, како би природаживела вечно. Без Бога и заједнице с Њим, нема живота човеку и природи, алии без човековог слободног приноса природа није могла да буде узета од СинаБожијег и сједињена с Богом.

И поред одбијања првог човека да сарађује на остварењу плана Божијего свету, Бог није напустио свет. Није одустао да спроведе свој план у дело да би

створена природа и људи живели вечно. Наравно, желео је да спасење природипоново дође кроз човека. Међутим, после пада Адама, сви људи су посталисмртни. Нови људи који су се рађали од Адама и Еве, такође су се рађалисмртни. Сви људи који се рађају од мужа и жене, тј. на начин који су увелиАдам и Ева после одрицања од Бога, наслеђују смртну природу прародитеља ирађају се као смртна бића. Смрт се у природи преноси природним рађањем, одмушког и женског. Да би човек могао да буде спаситељ природе од смртитребао је најпре он сам да буде бесмртан. Да би био бесмртан морао је да сероди на други начин.То значи, ако је Бог хтео да спасење створеним бићимадође кроз човека, тј. да се створена природа сједини с Богом преко човека да би

се на тај начин спасла од смрти, онда је он требало да постане човек. И нијебило другог начина, јер су после човековог пада сви људи и сва природапостали смртни, него да Син Божији постане човек. Христос се родио као човек,не од мужа и жене, него од Духа Светог и Марије Дјеве. Исус Христос је постаочовек, нови Адам, какав је био први Адам пре греха. Исус Христос је као човекбесмртан зато што се родио на други начин. Исус Христос је прави човек,безгрешан, савршен човек, управо зато што се родио на другачији начин негошто се рађају сви остали људи: од Духа Светог и Марије Дјеве. Исус Христос јесавршени Бог и савршени човек - Богочовек и спаситељ је природе од смрти јер

је и сам слободан од смрти. Својим оваплоћењем, Син Божији је постао човек,

Нови Адам, не престајући да буде Син Божији, док је човек у њему постао СинБожији, не престајући да буде човек. Син Божији се родио као човек ИсусХристос, Нови Адам и испунио је оно што је први човек одбио, тј. принео је,сјединио је створену природу с Богом.






1. Зашто је Син Божији требао да се роди као човек, као Нови Адам?2. Зашто је Христос, као нови Адам, требало да се роди на другачији

начин него што се ми рађамо?3. Како се смрт преноси у створеној природи?4. Зашто је Христос савршени Бог и савршени човек?5. Зашто се Исус Христос назива Нови Адам?

Шта нам показује живот Господа нашег Исуса Христа?

Живот Исуса Христа, онако како нам га описују јеванђелисти, ученициХристови, јесте љубав према Богу Оцу, људима и природи.

Христос је, пре свега, показивао својим животом неизмерну љубав премасвом Богу Оцу. Тој љубави он није претпостављао нити јело, нити богатство,нити славу. То показује кушање Христово од стране ђавола. Чак је и својенајближе рођаке по телу и пријатеље упозоравао на то да он све што ради, радипре свега из љубави према Богу Оцу. Христос страда из љубави према Оцу иживот свој полаже не желећи да се одрекне свога Оца.

Христос је, истовремено, неизмерно волео и све људе, без обзира нањихову националност, коме друштвеном сталежу припадају, да ли су грешниили праведни и тд. То је Христос показао тиме што је хранио гладне, лечиоболесне, васкрсавао мртве. Међутим, Исус Христос је све људе, са којима једолазио у контакт, позивао да иду за њим и усмеравао их Богу Оцу коме је исам био одан. То је чинио ради спасења људи. Он је на крају и умро да би насљуде и целу творевину спасао од смрти тиме што би нас привео свом Оцу. Таљубав Христова према људима и природи је неодвојива од његове љубавипрема Богу Оцу. Због тога што је његов Бог Отац управо то желео: да Христоспостане човек и да спаси све људе и сву творевину тако што ће их привести

Богу Оцу и основати Царство Божије.

Христос је створио једну посебну заједницу од људи који су веровали уњега као Сина Божијег и спаситеља. Та заједница је прва Црква коју је водиоИсус Христос и која је била усмерена ка Богу Оцу. Њени чланови су серазликовали од других људи и других заједница по начину живота. Та разликасе види најпре у томе што су они оставили све и пошли за Христом и што су сезаједно са Христом надали брзом остварењу Царства Божијег на земљи. Сходнотоме они су живели као да су већ у Царству Божијем. Бог им је био ОтацГоспода Христа док су они међу собом били као браћа. Делили су међу собом

све што су имали. На друге људе, који још увек нису били чланови Цркве,гледали су такође као на браћу јер су се надали да ће и они убрзо постатичланови њихове заједнице, зато што Бог жели да сви људи постану члановињеговог Царства.





Исус Христос нам, дакле, својим животом као човек показује како и митреба да живимо да бисмо постали чланови будућег Царства Божијег.Садржина тог живота се састоји у томе да смо у заједници са Христом, а преко

њега са Богом Оцем и да живимо сад и овде као што ћемо живети у будућемЦарству. Тачније, да будемо чланови Цркве, тј. Литургијске заједнице и даволимо Бога и све људе, тј. да све људе гледамо као самога Господа Христа, одкога нам зависи живот. Јер, и Христос је човек.


1. Кога је Христос највише волео?2. На који начин је Христос показивао своју љубав према Богу Оцу?3. Кога је још Христос волео и зашто?4. На који начин је Исус Христос показивао своју љубав према људима?5. Какву је заједницу људи основао Господ Исус Христос?6. Како ми треба да живимо да бисмо били хришћани, тј. прави људи као

Исус Христос?

Зашто је Исус Христос требало да умре да би нас спасао од смрти?

Бог Отац је зажелео да нас и сва остала бића створи из небића и даучини да вечно постојимо у заједници с Њим. Наравно то су исто желели и Сини Дух Свети. Зато је Син прихватио да он буде тај који ће се сјединити с нама ипостати човек да би људи и сва остала природа у њему живели вечно.

Међутим, као што смо то већ нагласили, Бог није желео да се сједини снама без слободног пристанка човека. Тај слободни пристанак да се сједини саСином Божијим први човек је требао да пројави на тај начин што ће целокупнуприроду принети Богу. Када је то први човек Адам одбио да учини Син Божији

је постао човек и принео је слободно Богу Оцу створену природу.Син Божији је, дакле, добровољно пристао да он буде тај који ће постати

човек и испунити првобитну замисао Бога Оца о вечном постојању света: да свастворена природа преко човека, његовим слободним пристанком, будепринесена Богу и сједињена с Њим. Када смо ми својом погрешном употребомслободе одбацили Бога и кад смо одбили да створену природу принесемо Богупа смо тако постали смртни, Син Божији је постао човек, Нови Адам и умро јеприносећи природу Богу, да би нас и целу природу спасао од смрти и дароваонам живот вечни. Да први човек Адам није одбио да изврши своју дужностХристос не би умро, иако би и тада Син Божији постао човек ради сједињења

творевине с Богом. После греха првог човека, чија суштина је слободноодрицање од Бога а што је за последицу имало смрт, Христос је умро одричућисе као човек себе и своје воље ради испуњења воље Бога Оца. Први човек Адам

је рекао Богу неће твоја воља да буде него моја, мислећи да ће на овај начин





себи обезбедити вечни живот и умро је, док је Исус Христос рекао Богу Оцусупротно Адаму: „Оче, не моја воља, него Твоја нека буде,, и умро је из љубвипрема Богу Оцу и тиме нам је обезбедио вечни живот. Христова смрт је за

последицу имала васкрсење из мртвих и живот вечни.

Син Божији, Исус Христос, добровољно је умро за нас да би нас спасаоод смрти. Није морао то да учини зато што је он Син Божији и бесмртан је поприроди. Он је такође безгрешан и савршен човек, јер се родио на дргачијиначин него што се рађају сви остали људи. Он је и као човек био слободан одсмрти. Син Божији је то учинио слободно из превелике љубави према свомОцу, да би испунио његову жељу, и према нама да би нас спасао од смрти.Својом смрћу из љубави према Богу Оцу Исус Христос је и нама показао на којиначин можемо и ми да остваримо живот вечни: то се остварује кроз наше

поистовећење са Христом, тј. кроз Крштење у коме умиремо са Христом иваскрсавамо с њим рађајући се за нови, вечни живот. Утолико смо ми бескрајноблагодарни Господу Исусу Христу што је он умро за нас, да би нас избавио одсмрти, иако то није морао да учини.


1. Какав је био Божији план о свету?2. Шта је требало да уради човек по Божијој замисли да би створена

природа живела вечно?3. Које су последице човекове непослушности према Богу?4. Шта је учинио Господ наш Исус Христос поставши човек?5. У чему се огледа промена првобитног плана Божијег о спасењу света

након Адамовог греха?6. На који начин можемо и ми да остваримо живот вечни?7. Због чега ми треба да будемо неизмерно захвални Богу?

ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО

"Људи Израиљци! чујте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Богапотврђена међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог прекоњега међу вама, као што и сами знате, овога по одређеном савету и промислуБожијем преданог примисте и рукама безаконика приковасте и убисте.Њега Бог васкрсе, раздрешивши муке смрти, јер не беше могуће да га онадржи"(Дап 2, 22-24).

По сведочанству апостола очевидаца, Бог Отац је Духом Светим подигаоИсуса Христа из мртвих, трећега дана по његовој смрти.

Овај догађај је сама суштина хришћанске вере. Јер, спасење људи иприроде јесте спасење од смрти. Христос је добровољно умро за нас по вољи





Бога Оца, али га је Бог трећег дана васкрсао из мртвих. На овај начин је Христоспобедио смрт. Јер, да Христос није васкрсао, ми бисмо још увек били робовисмрти. Отуда без васкрсења Христовог, које је залог нашег васкрсења, јер смо

сви сједињени са Христом, узалудна је наша вера. По речима апостола: "АкоХристос није устао, узалудно је проповедање наше, а узалудна је и вера ваша"(1Кор 15, 14). Међутим, пошто је Христос васкрсао из мртвих, онда ћемо и миваскрснути.

Христос се, по васкрсењу, показивао својим ученицима, јео је са њима,разговарао итд., што све указује да је васкрсао телом. Јело је потребно радиодржања живота. Будући да после васкрсења више не умире, да је победиосмрт, Христос самим тим није имао потребу за јелом. Јео је због тога што сепоказивао својим ученицима на Евхаристији, која је била заједничка трпеза

Господа са његовим ученицима, и да би на тај начин показао ученицима да јестварно васкрсао телом. Ово је утолико важно ради нашег спасења, јер указујена то да је вечни живот васкрсење и живот у телу. Без васкрсења тела не можемоговорити о спасењу, тј. о вечном животу људи. Утолико пре ако под спасењемподразумевамо спасење од смрти, што је и суштина хришћанске вере, јер смрт

је пре свега смрт тела. Укидање смрти значи вечни живот тела, а самим тим ивечни живот природе. Јер, наше тело је саставни део природе. Ако оно живи, иприрода ће живети.

Тиме што се васкрсли Христос пројављује у Евхаристији св. апостолиуказују да сваки човек који жели да живи вечно потребно је да оствари

заједницу с васкрслим Христом. А то може да постигне једино ако постане чланЕвхаристије и ако заједно учествује у јелу са Господом Христом.

Христово васкрсење, међутим, иако је истинито и реално, почетак је ипредокус свеопштег васкрсења људи и као да није потпуно и коначно безопштег васкрсења свих мртвих. По речима ап. Павла: "Ако нема васкрсењамртвих, то ни Христос не уста... Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста...Али Христос уста из мртвих и би новина онима који умреше. Јер будући крозчовека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих. Јер како по Адаму сви умиру,тако ће по Христу сви оживети. Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше у Христа о његовом доласку" (1Кор 15, 13-23).

На овај начин је у Исусу Христу испуњен првобитни план Божији осједињењу створене природе са Сином Божијим, преко човека. Људи и природасу оваплоћењем Сина Божијег, посредством Св. Духа, постали Тело Христово, аглава, односно личност, тог тела је Христос. Тело Христово је не само једно

индивидуално људско тело, него заједница многих личности које чинеХристово Тело. Тачније, Христос је постао Црква - заједница многих, чија јеглава Син Божији.

У васкрслом Христу спашена је целокупна створена природа: какољудска тако и остала природа. Међутим, људи нису само природа, они су иконкретне личности. Зато, ако желимо да живимо вечно као конкретнеличности потребно је да слободно остваримо заједницу са Христом. Као што суто учинили и други људи. Јер, догађаји везани за Христа у којима се остварујенаше спасење јесу догађаји заједништва више личности и природе. На пример,





у Христовом рођењу учествују Бог Отац својим благовољењем, тј.благосиљајући да се то догоди, Дух Свети који је посредник и ПресветаБогородица која слободно рађа Христа. И у осталим догађајима везаним за

наше спасење у Христу, такође учествују многе личности. На крају, васкрслиХристос у коме је створена природа победила смрт пројављује се у Евхаристијикао заједници многих. Исус Христос је, дакле, једна конкретна личност, алинеодвојива од Бога Оца, Св. Духа, Мајке Богородице, апостола, као и природе,коју Син Божији узима у своју личност. Истовремено и остали су конкретнеличности у заједници са Христом и међу собом. То значи да је Христос Црква,тј. заједница многих личности и природе у једној личности Сина Божијег. Ми,остали људи, можемо да остваримо заједницу са Христом и да вечно живимокао конкретне личности кроз Крштење постајући на тај начин чланови Цркве.


1. У чему је суштина Хришћанске вере?2. Зашто је васкрсење Христово важно за нас људе?3. Ко је васкрсао Христа из мртвих?4. Како се Христос показао својим ученицима по васкрсењу?5. Зашто је Христос јео после свога васкрсења?

6. У ком догађају су се сретали васкрсли Христос и његови ученици?7. Ако желимо да и ми постојимо вечно као конкретне личности, с кимтреба да остваримо заједницу?

8. Где ми можемо да сретнемо васкрслог Христа и да се сјединимо с Њим?

О ХРИШЋАНСКОЈ УМЕТНОСТИ УОПШТЕ

Уметност, а у оквиру ње и сликарство, јесте специфичан израз људског

духа. Ако ишта карактериште човека и чини га различитим од свих других живих бића, онда је то његова склоност ка уметности. Кроз уметност човекпројављује своју боголикост, тако што уметничко дело сведочи да човек жели даствори један свој свет, нешто што ће бити израз његове слободе. Наравно, ако сеуметност схвати као слободно стваралаштво човека, а не копирање постојећег.Уосталом права уметност није копирање, односно прецртавање датог света, већоригинално дело. Тежећи да буде уметник, човек настоји да свет који стварабуде израз његове слободе. Речју, уметност открива да човек жели да буде Бог,да све што постоји буде израз његове слободе.

Човек, међутим, није Бог и не може да ствара ни из чега. Човек је, будућида је и сам створен, ограничен датом природом. Човек, хтео он то или не хтео,ограничен је датостима, тј. законима природе коју није он створио, већ му једата од Бога. И управо то је и највећи проблем човека и највећи изазов његовојслободи- датост постојања. Међутим, упркос томе, човек се не мири с том





датошћу и жели да постоји слободно и да створи свој свет, који ће такође битиизраз његове слободе. Одатле генерално извире уметност, али и хришћанскауметност пре свега.

Ослонци, на којима прави уметници темеље постојање својих дела, могубити различити. Но сви они зависе од тога шта конкретни уметник верује да

једном бићу које он ствара даје постојање. За разлику од уметности која може даизражава свет на један копистички начин, тј. да прецртава оно што види уприроди, или, пак, да ствара један свет без Бога, хришћанска уметност извиреиз вере човека да свим створеним бићима Христос даје постојање. То постојањесе пројављује у форми будућег Царства Божијег које је заједница свих створених бића са Христом Господом. Будуће Царство Божије је по веровању хришћанасилазак Сина Божијег у свет и сабрање, тј. сједињење свих људи и целе природе

око Њега и у Њему. У том Царству неће бити смрти. Сви људи који суостварили заједницу са Сином Божијим, Христом и сва природа живеће вечно.Темељ на коме сва бића оснивају своје постојање за хришћанина јесте Бог, тј.Син Божији, Исус Христос. Будуће Царство Божије је образац не само захришћанску уметност, него и за хришћански живот.

Хришћанска уметност, као и целокупни живот Цркве, од најранијих времена изражавају стање човека и света онаквим какви ће они бити у будућемЦарству Божијем. Хришћанска уметност показује човека и остала створенабића, не онаквим какви су они сада у историји, већ какви ће они бити када дођеЦарство Божије и кад нестане смрти. Посматрање света из перспективе будућег

Царства Божијег од стране хришћанског уметника манифестује се ухришћанској уметности кроз елементе који указују на силазак Бога у свет којиобухвата свако створено биће, а посебно човека, и даје му димензијубесмртности, тј. вечности.

То се најбоље види на примерима кад хришћански уметник слика људе.Он их слика тако да они буду у исто време и богови и људи. С једне стране, дасвојим ликом и положајем изражавају као да су вечна бића, тј. да изражавајузаједницу са Господом Христом, док, с друге стране, ти исти људи не престајуда буду људи од крви и меса, конкретне историјске личности. То се примећујена основу тога што су људи на иконама као личности везани за Христа, док јењихова природа ослобођена елемената који проузрокују њену смрт. Јер, смрткоја се састоји у природи управо руши природу сама по себи, води је каништавилу. Зато хришћански уметник не тежи да ослободи природу од смртињоме и њеним природним законима, већ спасење природе види у заједници саХристом.

Што се тиче остале природе она се тако приказује у хришћанскојуметности да њено постојање такође зависи од Христа. Примера ради, кад сеслика Христос, брда, дрвеће, као и животиње, усмерене су ка њему. Захришћане, а самим тим и за уметнике хришћане, постојање природе, или

тачније њено ослобођење од смрти, могуће је само у заједници с Богом, тј. саХристом Сином Божијим. Отуда православни уметник слика свет Христолико,

сједињује га са Христом.





Хришћанска уметност, дакле, изражава слободу ствараоца на тај начиншто пројављује бића онаквим каква ће она бити у будућем Царству Божијем -сједињена са Христом. Јер, хришћански уметник очекује од Христа да бићу које

слика да вечно постојање, зато га и везује за Христа.

Хришћани су у Исусу Христу препознали Сина Божијег, тј. препозналису Бога који је сишао у свет да људе и природу спаси од смрти. Христос нијесамо човек, него и Син Божији. То је потврђено Христовим васкрсењем измртвих. Син Божији је постао човек и пројавио се већ у историји и то као Црква:као заједница многих око Христа. Будуће Царство Божије, по веровањуХришћана већ је почело у историји и то као Црква. Отуда хришћанскаиконографија истовремено изражава веру уметника, која је усмерена на будућеЦарство Божије, и историјску реалност бића сједињених са Христом у њиховом

Евхаристијском начину постојања.


1. Зашто је једино човек способан да буде уметник?2. Шта је права уметност?3. Шта хришћански уметник изражава својим стваралаштвом?4. На који начин хришћанска уметност открива будуће Царство Божије?

ХРИСТОВ ЖИВОТ У СВЕТЛУ ХРИШЋАНСКЕ УМЕТНОСТИ

Указаћемо на неке елеменате хришћанске уметности, везане за Христовживот, у светлу изречених напомена о хришћанској уметности и њеном циљу,тј. о вери хришћанског уметника у будуће Царство, која се пројављује уњеговом сликању Христа и догађаја везаних за његов живот.

Све иконографске сцене које приказују Исуса Христа настоје да га неприкажу као обичног човека, већ, пре свега, као Сина Божијег. На основу којих

елемената то можемо закључити посматрајући Христову икону?Најпре на основу ореола, тј. светлосног венца који је око главе Христове

или око читавог Христа, као што је то у сцени преображења Христовог. Ореолозначава да је Бог Отац у заједници с њим и он га овенчава својом божанскомславом. Божанство Христово је истакнуто и на друге начине. Пре свега тако што

је Христос увек у центру сцене док други људи око њега су упућени на њега.Људи који окружују Христа управо својим односом према њему показују да јеон за њих Син Божији, Христос Спаситељ. Све оно што Христос чини у складу

је са пророчанствима о њему, тј. са већ у Старом Завету најављеним догађајима.

pravoslavni katihizis

Documents