Bo�idar Jakšiæ UDK : 101.9 : 316.663Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0702073J

PRAXIS GAJE PETROVIÆA*

Apstrakt: Osnovu autorovog pristupa èine tri stava: 1. da je Praxis Gaje Pe-troviæa bio izuzetna pojava u hrvatskoj, jugoslovenskoj i evropskoj kulturi, izazovslobode u društvu represije; 2. da ne postoji tako nešto kao „praxis-grupa“, „filozofiprakse“ ili „praxis filozofi“ koji bi imali jedinstvenu filozofsku ili društveno-teo-rijsku orijentaciju; 3. da su politièka i ideološka osporavanja Praxisa bila deo repre-sivnog sistema kojem je bilo podvrgnuto svako neistomišljeništvo u kulturi i nauci.

Politièki vrh Titovog re�ima, njegov ideološki i propagandni aparat siste-matski su širili insinuacije, denuncijacije i optu�be o Praxisu i Gaji Petroviæu, da bitaj manir u bitno promenjenim istorijskim okolnostima, trajao od pojave Praxisa dodanašnjeg dana. Èesto su i akteri napada bile iste osobe, samo što su nekada ospora-vali Praxis i Gaju Petroviæa kao neprijatelje „socijalizma“ i „sistema socijalistièkogsamoupravljanja“, a u promenjenoj politièkoj modi kao „sluge“ Titove autoritarnevladavine. Sudbinu Praxisa u prethodnom re�imu slavodobitno su tumaèili kao„obraèun u obitelji“.

73

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

* Prilog predstavlja deo rada u realizaciji projekta Instituta za filozofiju idruštvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Regionalni i evropski aspekti integrativ-nih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduænost (br.149031) koji finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije /Ministarstvo nauke i zaštite �ivotne sredine Republike Srbije. Ova obavezujuæa klau-zula ne odgovara realnom stanju. Sa izvesnim oseæanjem graðanskog stida i oseæanja�alosti zbog stanja dr�avnih ionstitucija smatram da javnost ima pravo da zna punuistinu: rad ovog autora, kao i rad drugih nauènih radnika u penziji, Ministarstvo fi-nansira sa 0 (slovima: nula) dinara i unapred iskljuèuje iz redovnog procesa vredno-vanja i ocenjuje koeficijentom 0 (slovima: nula). Ako stariji nauèni radnici, naviknutièitavog radnog veka na skromne plate, mogu da razumeju, pa i prihvate èinjenicu dau osiromašenoj zemlji njihov rad ne mo�e da bude finansiran, za njih je poni�avajuæe,a za dr�avu pora�avajuæe da se njihov rad apriori obazvreðuje. (To naravno ne znaèida neki od njihovih radova u redovnom postupku vrednovanja ne mogu biti ocenjeni ikoeficijentom nula.) Tu nerazumnu i neprihvatljivu odluku Ministarstva kojim je ru-kovodio dr Aleksandar Popoviæ, ministar „nauke“ u prvoj Vladi dr Vojislava Koštu-nice, inaèe bivšeg nauènog savetnika i upravnika Instituta za filozofiju i društvenuteoriju (dok je Institut bio jedan od centara u IDN) koja najviše govori o nesreðenomstanju dr�avnih institucija u delo je lojalno proveo dr Milan Subotiæ, viši nauèni sa-radnik koji zamenjuje obolelog direktora Instituta dr Stjepana Gredelja.

Rad je pokušaj sociološke analize politièke sudbine Praxisa, koju æe bitnoodrediti temeljno uverenje Gaje Petroviæa da nema slobode bez èoveka ni ljudskostibez slobode, a ne stara i nova politièka i ideološka osporavanja Praxisa.

Kljuène reèi: Praxis, Korèulanska ljetnja škola, kritièko mišljenje, sloboda.

Osnovu mog pristupa1 èini stav da ne postoji tako nešto kao„praxis-grupa“, „filozofi prakse“ ili „praxis filozofi“ koji bi imali je-dinstvenu filozofsku ili društveno-teorijsku orijentaciju. Oni koji suiskazivali „budnost“ prema „neprijateljima socijalizma svih boja“tretirali su osnivaèe i saradnike Praxisa kao grupu. U promijenjenimistorijskim okolnostima pokazalo se da nije bila reè ni o kakvoj iznu-tra koherentnoj grupi. Ideološki i politièki naganjaèi, u svojoj inte-lektualnoj lenjosti, a ponekad i iz neznanja, stvarali su najèudnijegrupe kao predmet svoje „budnosti“. Da je realnost bila sasvim dru-kèija uveriæe se svako ko pogleda bogatu listu saradnika èasopisaPraxis, njihove èlanke, njihove knjige, njihovu javnu delatnost. Èakni èlanovi prve redakcije Praxisa nisu imali jedinstvenu filozofskuorijentaciju. A tek raskošna razlièitost uèesnika Korèulanske ljetnješkole: eminentni filozofi i sociolozi, poneki ekonomista, istorièar,pisac, studentkinje i studenti, osobe iz raznih ideoloških komisija ikomiteta, marksistièkih centara i drugih slu�bi, novinari. Mnogi odnezvanih, a poneko i od zvanih uèesnika su na razne naèine pisalikritièke izveštaje, napadali ideje koje su èuli na zasjedanjima Škole ina drugi naèin napadima na Praxis i Školu gradili svoje karijere, dabi u promenjenim istorijskim okolnostima opet nastavljali s istim

74

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

1 Prethodno sam rad, kao referat, izlo�io na Meðunarodnoj konferenciji „LIKI DJELO GAJE PETROVIÆA“ u povodu 80. obljetnice roðenja Gaje Petroviæa uorganizaciji Filozofskog fakulteta Sveuèilišta u Zagrebu 10. marta 2007. godine.Tom prilikom sam svoje izlaganje poèeo sledeæim reèima: „Ne krijem zahvalnost iuzbuðenje da sam danas meðu vama, da mi je pru�ena prilika da izrazim poštovanjeGaji Petroviæu. Trudiæu se da ne govorim ni sveèarski ni patetièno, jer takav tip govo-ra Gaji Petroviæu ne pripada. Verovatno bi odnekud poèeo da kašljuca i da protestuje.

Prilog sam naslovio Praxis Gaje Petroviæa jer mi se èini da bi veznik „i“ ili bilo kojadruga reè koja bi ukazivala na relaciju bila sasvim suvišna, mada time ni na koji naèinne �elim da potcenim doprinos ostalih èlanova redakcije, posebno �ivih èlanova Mila-na Kangrge i Ivana Kuvaèiæa, i na�alost preminulih Danka Grliæa, Rudija Supeka,Branka Bošnjaka, Predraga Vranickog. Neka mi oproste i �ivi i mrtvi, ali bez predanograda Gaje Petroviæa Praxis je nezamisliv, kao što je i Korèulanska ljetnja škola neza-misliva bez izuzetnog intelektualnog anga�mana i ljudske širine Rudija Supeka!“

�arom optu�ivati Praxis za slu�enje re�imu èije su oni sluge bili, aèasopis jedan od znaèajnih kritièara.

Praxis nije samonikla biljka u kulturi bivše Jugoslavije, ali sedesilo da je njegov nastanak bio nestandardan za tadašnje prilike. Os-novala ga je grupa zagrebaèkih filozofa i sociologa, a Hrvatsko filo-zofsko društvo je bilo (formalni) izdavaè.2 Do koje mere je Gajo Pe-troviæ branio nezavisnost èasopisa najbolje svedoèi sledeæi njegovstav: „Kad bi èasopis morao birati izmeðu izmjene orijentacije i nes-tanka, bilo bi bolje da nestane, nego da kompromisima kvari svoj lik.“3

Praxis Gaje Petroviæa je koncipiran kao nezavisna institucijakulture, ali i zajednica filozofa, sociologa i drugih poslenika kulturekojima je zajednièka njihova te�nja ka nedogmatskom, slobodnommišljenju, a ne „jedinstvena idejna“ ili neka druga usmjerenost. Akose tome doda da su osnivaèi �eleli filozofski èasopis „u onom smisluu kojem je filozofija misao revolucije: nepoštedna kritika svega pos-tojeæega, humanistièka vizija doista ljudskog svijeta i nadahnjujuæasnaga revolucionarnog djelovanja“4, èasopis otvoren prema svimakoji „nisu ravnodušni prema �ivotnim pitanjima našeg vremena“,nezavisno od toga da li su marksisti ili ne, onda je sukob sa jednimautoritarnim re�imom koji nije trpio neistomišljeništvo i neposluhbio neizbje�an.

U temelju te�nji ka nezavisnoj zajednici neistomišljenika ikritièkoj orijentaciji èasopisa stoji shvatanje èoveka u filozofiji GajePetroviæa. Najkraæe reèeno za Gaju Petroviæa èovek je biæe prakse, apraksa je slobodno, stvaralaèko, istorijsko, bivstvovanje; praksa jebivstvovanje kroz buduænost. Nema prakse bez slobode ni slobod-nog bivstvovanja koje ne bi bilo praksa. Njegov kljuèni stav je: „Kaobiæe prakse, èovjek je biæe slobode. Nema slobode bez èovjeka ni

75

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

2 Gajo Petroviæ je zabele�io: „Èasopis Praxis nije postojao prije sadašnje re-dakcije, niti su èlanovi redakcije djeca svoga èasopisa, nego je taj èasopis njihovo djelonaèinjeno po zamisli svojih inicijatora i urednika.“ Gajo Petroviæ, Èemu Praxis, Pra-xis, Zagreb 1972, str. 41. A na drugom mestu: „Sadašnji èlanovi redakcije i redakcij-skog savjeta Praxisa nisu nikakvi ‘rukovodioci’ èasopisa, a nisu ni samo njegovi inici-jatori i organizatori. Oni su ti koji su èasopisu dali njegovu orijentaciju i koji su tuorijentaciju, bila ona dobra ili loša, svojim radovima o�ivotvorili. Upravo zbog togamoguæe je zabraniti ili ukinuti Praxis, ali nije moguæe eliminirati iz Praxisa èlanovenjegove redakcije i redakcijskog savjeta, a da to ipak ostane Praxis.“ Ibid., str. 84-85.

3 Èemu Praxis, str. 43.4 Èemu Praxis, str. 13.

ljudskosti bez slobode.“5 Tako dolazimo do kljuènog pojma – pojmaslobode – koji æe biti trn u oku svih onih koji su posedovali ili �elelida poseduju moæ nad èovekom i trasirati put Praxisa „kroz trnje dozvijezda“, te stajati u osnovi svih ideoloških i politièkih napada naèasopis i u vremenima kada je veæ predat istoriji, ali ne i zaboravu.

Pri tome treba imati u vidu da u ideološkim kritikama i poli-tièkim napadima na Praxis i Korèulansku ljetnju školu nema nièegaizuzetnog. Te institucije kulture su bile izuzetne, ali napadi su bilideo sistema koji je pritiscima, pretnjama, politièkim denuncijacija-ma, represiji podvrgavao sve – od školskih, fabrièkih, omladniskih,studentskih listova do kulturnih, posebno knji�evnih listova i revija.Samo one institucije kulture koje su u celini bile „pod kontrolom“nisu bile predmet napada. Prema tome, kao što je teza o Praxisovomslu�enju re�imu dio enormne proizvodnje la�i na Balkanu, netaènaje i tvrdnja da je èasopis bio izlo�en izuzetnim merama koje u sferikulture nisu sistemski primenjivane. Praxis je, s obzirom na svetskiugled koji je stekao bio samo „vrh ledenog brega“ i onaj fini lakmuspapir represivnih mera autoritarnog re�ima u kulturi.

Osporavanja i kritike bilo koje kulturne institucije – a Praxisje bio znaèajna institucija u kulturi Hrvatske i bivše Jugoslavije – sune samo legitimna, nego i dragocena. Pitanje je da li se zasnivaju navaljanim argumentima ili na insinuacijama, odnosno na apriornimdiskvalifikacijama. Ako prva zaslu�uju pa�ljivo razmatranje i prih-vatanje, druga je neophodno kritièki razmotriti i odbaciti. Praxis je,na �alost, imao zlu sudbinu da je najèešæe bio izvrgnut grubim napa-dima koji su stremili ka punoj politièkoj diskvalifikaciji. Tako se de-silo da su, protokom vremena, èesto isti ljudi osuðivali Praxis i nje-gove urednike i saradnike da su neprijateljski raspolo�eni premapartijskoj dr�avi „samoupravnog socijalizma“, da bi u promenjenimistorijskim okolnostima tvrdili da je Praxis bio uzdanica Brozovogre�ima ili još gore – rankoviæevski orijentisan. U ovom prilogu poku-šaæu da poka�em neosnovanost tih tvrdnji, kako bi se otvorio prostorza normalni kritièki razgovor o Praxisu i delu Gaje Petroviæa i ostalihurednika i saradnika èasopisa, kako u Zagrebu, tako i u Beogradu.

U Jugoslaviji je granica izmeðu dnevno-politièkih i ideolo-ških napada bila veoma fluidna, pa je èak i danas teško povuæi

76

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

5 Gajo Petroviæ, Odabrana djela, Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd 1986,Tom I, str. 147.

precizne linije razgranièenja. Praktièno nema ni jedne liènosti iznaju�eg vrha Saveza komunista Jugoslavije, ukljuèujuæi nepriko-snovenog voðu – Josipa Broza, koja nije oštrila svoje pero napadimana Praxis i Korèulansku ljetnju školu. Poseban ton i doprinos napa-dima koje su se u odreðenim momentima pretvarali u orkestriranehajke davali su i njihovi „adlatusi“ kao što su Dušan Dragosavac,Savka Dapèeviæ Kuèar i druge osobe iz republièkih i saveznih oliga-rhijskih krugova. Njih su sledili skoro horski intonirani arivisti izideoloških komisija, marksistièkih centara, univerzitetski profesori,komitetski aparatèici, novinari kao „društveno-politièki radnici“, alii mnogi drugi koji su mislili da se na taj naèin mo�e nešto ušiæariti.Naravno, i jedne i druge pratile su vojne i civilne slu�be bezbednosti,tako da praktièno nema ni jednog praksisovca ili uèesnika Korèu-lanske ljetnje škole koji nije bio predmetom „bezbednosne obrade“.Naredni korak bile su mere represije, razlièito intonirane i primenji-vane u pojedinim republièkim centrima6.

Neophodno je diferencirano analizirati i posmatrati nosiocekritike teorije otuðenja, ideje slobode i i stavljanja kritièkog mišlje-nja u funkciju ostvarenja ideje slobode. Ako se ta, razlièita ospora-vanja prate diferencirano, onda se mogu otkriti i drugi slojevi tih na-pada na Praxis i dugotrajne pripreme sistema pune represije izabrana. Kljuène liènosti autoritarnog re�ima su izvukle pouku izÐilasovog sluèaja i nisu se bavile konkretnim pojavama. One su da-vale ton, a onda su egzekuciju prepuštale svojim kerberima, slojuaparatèika, ljudi koji su bili u profesionalnom aparatu. Ti su ljudi,osluškujuæi migove iz vrha, u javnost plasirali ono što najviši ruko-vodioci �ele da èuju ili što su pretpostavljali da partijski vrh �eli da

77

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

6 Mere represije svakako zaslu�uju posebnu analizu: egzemplarne su, razno-vrsne, razlièito dozirane i diferencirano usmerene prema urednicima, saradnicima,èlanovima izdavaèkog saveta, podr�avaocima, naroèito grupama studenata filozofijei sociologije, u pojedinim republièkim centrima. Tako je proces izbacivanja èlanovaredakcije, Saveta, saradnika Praxisa i èlanova Upravnog odbora Korèulanske ljetnješkole, nastavnika Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu trajao nekoliko go-dina. O tome videti opširnije u Nebojša Popov, Contra fatum („Mladost“, Beograd1990.) Hapšenja i suðenja studentima, zabrane listova i èasopisa tekli su mnogo br�e.Videti zbirku „DOKUMENTI Jun – lipanj 1968“, Praxis, 1971. Bogata lepezapretnji, sijanja straha i meðu onima koji nikada sa Praxisom nisu imali nikakve vezenalazi se izmeðu dnevnih napada, forumskih sednica i saopštenja, naganjaèkih èlana-ka i komentara u štampi i elektronskim medijima, policijskih „informativnih razgo-vora“ i ucena, do govora voðe i èlanova naju�ih oligarhijskih struktura vlasti.

èuje. Pri tome ne treba zaboraviti da je u partijskom aparatu vladao ibio negovan poslušnièki mentalitet. Poslušnicima iz partijskog apa-rata pridru�ivale su se još dve grupacije za koje je kritièko mišljenje,negovano u Praxisu i Korèulanskoj školi, bilo subverzivna delat-nost. Jednu grupaciju je èinila nema akademska veæina. U raznimkolegijalnim telima univerziteta, fakulteta i instituta sedele su kole-ge koje bi u normalnijim situacijama bili pristojni ljudi, ali koji bi,kada uvide da postoje rizici, postajali poslušnici. Napokon, postoja-le su i grupe ljudi u javnom �ivotu koji nisu bili ni neobrazovani, niglupi. Svoja uverenja nisu smeli javno da iska�u. Bili su istinski pro-tivnici Praxisa i njegove liberterske orijentacije, najèešæe konzerva-tivni nacionalisti. Napade na Praxis koristili da bi uspostavili vezusa partijskim i policijskim aparatom i da bi preko tih veza ostvarilipravo graðanstva za svoju poziciju.

Da je Praxisu i Školi kao opasnostima po sistem i neprikosno-veni autoritet voðe, po politièki monopol SKJ, pridavan veliki zna-èaj, pokazuje uèešæe samog politièkog vrha u intonaciji i orkestracijitih napada. U tom pogledu karakteristièni su povremeni napadi Josi-pa Broza koji je veæ na Treæem plenumu CK SKJ na kome je pripre-man obraèun sa Aleksandrom Rankoviæem, marta 1966. optu�ioPraxis i Gledišta za problematièno delovanje7. Pošto je u svom èuve-nom obraæanju javnosti 9. juna 1968. godine pokušao i najveæim de-lom uspeo da studentsku omladinu „umiri“, samo petnastak dana po-tom, na Kongresu Saveza sindikata Jugoslavije æe pokazati svojeprave namere. U svom poznatom stilu da pripadnicima nomenklaturepreti narodom, da na njih usmerava gnev graðana, u ovom sluèajustudentske omladine, ali i da narodu preti „merama vlasti“, JosipBroz je u svom obraæanju javnosti prvo, na izgled skromno, da se neka�e skrušeno, optu�io svoj politièki aparat za sporost, nedostataksluha, nedovoljno jedinstvo, raskorak izmeðu politièkih odluka irealizacije. Zatim je, u atmosferi pogroma studenata koji je sam inici-rao, „dao za pravo studentima“ – kako su mnogi pogrešno verovali –

78

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

7 Jedan od njegovih bliskih saradnika, Milentije Popoviæ, je još u intervjuu zaèasopis Socijalizam, br. 7-8/1964, naglasio da stavovi „nekih“ filozofa i sociologamogu imati veoma opasnu posledicu – stvaranje politièkih partija. Bila je todobrodošlica iste godine pokrenutom Praxisu kao stalnoj meti napada iz partijskihredova. Samo su naknadne konstrukcije èasopis kao instituciju kulture mogle pove-zati sa biroktatskim aparatom Saveza komunista, što ne znaèi da pojedini saradniciPraxisa nisu iz razlièitih razloga bili deo establišmenta.

istièuæi: „Meðutim, ja sam došao do uvjerenja da je ogroman dio,mogu da ka�em, 90 odsto studenata poštena omladina, o kojoj mi ni-smo vodili dovoljno raèuna, u kojoj smo vidjeli samo uèenike, samoðake u školama a za koje još nije vrijeme da se ukljuèuju u društveni�ivot naše socijalistièke zajednice. To je bilo pogrešno. Mi smo njihostavili same. Tu svoju grešku mi sagledavamo.“8 Neæe mu trebatimnogo vremena, nešto više od dve nedelje, da na Šestom kongresuSaveza sindikata Jugoslavije javno saopšti „gdje smo to mi griješili“:„Vi znate, drugovi i drugarice, da je sada bilo svakakvih pokušaja odraznih elemenata. Pojavili su se oni sa kojima smo imali posla na uni-verzitetima i prije studentskog revolta. To su pojedini profesori, nekifilozofi, razni praksisovci i drugi, razni dogmatièari, ukljuèujuæi i onekoji su vršili razne deformacije u Upravi dr�avne bezbjednosti itd.Sve se to danas nekako ujedinilo... Oni sada pokušavaju pokret nauniverzitetu. To ne potièe od studenata, veæ od ljudi koji bi htjeli dastvore embrion višepartijskog sistema, i da se postave kao faktor, kojiæe sa skupštinom i drugim razgovarati na ravnopravnoj osnovi.Štaviše, oni idu i dalje: negiraju radnièku klasu kao najva�niji faktor istub ovog društva. Za njih su radnièka klasa i njena uloga preva-ziðeni. Savez komunista za njih ne znaèi ništa.“9 U ovom kratkom na-vodu jasno su uoèljive bar dva cilja govora. Prvo, obele�iti profesore,„neke filozofe“, „razne praksisovce“ kao neprijatelje, odvojiti ih odstudenata, nahuškati na njih radnièke predstavnike10 i tako pripremitipreduslove za opštu politièku hajku. Tito æe – a to æe kasnije postatiopšte i omiljeno mesto za sve nacionalistièke i neoliberalne kritièarePraxisa – povezati „neke filozofe“, „razne praksisovce“ sa „raznimdogmatièarima“ i onima koji su „vršili razne deformacije u Upravidr�avne bezbjednosti“, mada æe se u dugotrajnom procesu egzekucijeitekako oslanjati upravo na prononsirane dogmatièare, na primer, oko

79

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

8 DOKUMENTI – Juni-lipanj 1968, str. 338-339.9 Ibid,. str. 378-379.10 „Pa zar je to moguæe danas u našoj zemlji, zar je moguæe da takvi ljudi i sa

takvim idejama nastupaju, a da mi to mirno posmatramo i dalje. Njima nema mjesta nitamo gdje se nalaze. (Sna�an aplauz i odobravanje.) Zar takvi da vaspitavaju našu dje-cu na univerzitetima i školama? Nema im mjesta tamo. (Sna�no odobravanje iaplauz.)...Dakle, takve ljude mi moramo onemoguæiti, a onemoguæiæemo ih ako sagle-damo gdje su, ako ih budemo odluèno spreèavali u njihovim negativnim akcijama. I,na kraju krajeva, ponekad æe trebati preduzeti i administrativne mjere. (Aplauz.) Mimoramo saèuvati naše socijalistièko samoupravno društvo.“ Ibid., str. 379.

èasopisa Dijalektika, a da se o dnevnoj, nedeljnoj, posebno partijskojštampi i elektronskim medijima i ne govori!11 Reklo bi se da današnjikritièari Praxisa ponavljaju Titove stavove, da su na Titovom putu(„I posle Tita – Tito!“). Drugo, „neke filozofe“ i „razne praksisovce“Josip Broz proglašava negatorima kljuène uloge radnièke klase udruštvu i zagovornicima višepartijskog sistema za koje Savez komu-nista ne predstavlja ništa. Kako je veæina naknadnih obraèuna sa Pra-xisom bazirana na stavu da je reè o sukobu „u obitelji“ i da praksisorijentacija u filozofiji i sociologiji nije izlazila iz titovskog šinjela,ove Titove opaske zvuèe kao demanti.

„Lipanjska gibanja“ 1968. donela su, dakle, �estoke napadena Praxis i praksisovce. Bilo je to vreme „skidanje maski“. Praksi-sovci su i ranije i tada etiketirani kao „filozofska piskarala“, „raznipraksisovci“, „la�ni demokrati“ koji „pri�eljkuju èvrstu ruku“ (ran-koviæevci), „filozofèiæi“, „bur�oasko liberalni elementi koji paktira-ju sa pora�enim snagama“, „maoisti“, „unitaristi“, „apstraktni huma-nisti“, „anarholiberali“ itd. Tvorci ovih etiketa bili su Tito, Kardelj,Bakariæ12 i drugi politièari ni�eg ranga, ali i oni profesori sveuèilištakoji su, u ime Partije, izbacivali Gaju Petroviæa iz SKJ, da bi kasnijebestidno tvrdili kako je taj isti Gajo Petroviæ slu�io re�imu. Od tadapa do danas hajke na Praxis ne prestaju. O tome sam u više navratapisao.13

80

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

11 Nebojša Popov je u svojoj knjize Contra fatum rekonstruisao proces nastan-ka spiska od osam profesora Beogradskog univerziteta odreðenih za „odstrel“ i poka-zao koju su ulogu u tom procesu imali upravo dogmatièari, na primer ZvonkoDamnjanoviæ, Desanka Saviæeviæ, ali i mnogi drugi.

12 Davno sam zapisao: „Ipak, najte�u optu�bu izrekao je Vladimir Bakariætvrdnjom da je Praxis ‘skrenuo u vode koje je dirigovala amerièka demokratska gru-pa za borbu protiv komunizma’. Opet, opšta formula ovakve optu�be, koja, dakako,nije nepoznata u istoriji organizovanog radnièkog pokreta: kad se izmišlja unutrašnjineprijatelj, treba ga povezati sa stranom opasnošæu. To uvek obezbeðuje dovoljanalibi za represivne mere. Najbla�a i za Bakariæa najpovoljnija kvalifikacija ovakveoptu�be je da je izrekao veliku politièku la�. U suprotnom, ako Bakariæ zna da su tiintelektualci povezani sa stranim agenturama, a èetiri godine ništa ne poduzima da ihu tome onemoguæi, onda se i sam svrstava u pomagaèe neprijatelja jugoslovenskogsamoupravnog socijalizma.“ Uporedi, Bo�idar Jakšiæ, Vreme revolucije?, Gradina:Niš 1988, str. 258.

13 Uporedi, Bo�idar Jakšiæ, „Praxis i Korèulanska ljetnja škola – Kritike, ospo-ravanja, napadi“, U Nebojša Popov (priredio) 2003, Sloboda i nasilje, razgovor o èa-sopisu Praxis i Korèulanskoj ljetnjoj školi, Pepublica: Beograd, str. 167-232. Delovetog rada koristio sam u pripremi ovog priloga.

Za Brozom nisu zaostajali ni njegovi najbli�i saradnici.Štaviše, kao da su se utrkivali ko æe dati veæi „doprinos“ ne samoBrozovom stavu nego i njegovim �eljama. Edvard Kardelj, s velikimiskustvom u osudama intelektualaca, još iz vremena sukoba naknji�evnoj levici i Knji�evnih sveski pred Drugi svetski rat, nije se li-bio da ponovi Titove i upotrebi vlastite pogrdne izraze, kao što su „fi-lozofèiæi“, „filozofska piskarala“, „anarholiberali“, „la�ne demokra-te“ koji „hoæe èvrstu ruku“ itd.14 Istina, izbegavao je navoðenjeimena ili stavova. To mu je donosilo dodatnu prednost – mogao je dane navodi stavove koje „kritikuje“, da konstruiše stavove protiv kojihpiše, da svemu daje privid poznavanja stvari i uèenosti. Od najbli�ihBrozovih saradnika u politièkim napadima najdalje je otišao Vladi-mir Bakariæ. Uzgred, bio je inicijator i oduzimanja nagrada „Bo�idarAd�ija“ koje su veæ bile dodeljene urednicima Praxisa Gaji Petro-viæu i Milanu Kangrgi i inicijator velike kampanje protiv Praxisa1966. godine. Prevazišao je sebe kada je na zasedanju Gradske kon-ferencije SK Zagreba 27. juna 1968. godine izjavio: „’Praxis’ je izni-kao na tendencijama koje su bile opšte u socijalistièkom svetu na Is-toku i Zapadu. Meðutim, kasnije je skrenuo u vode koje je dirigovalaamerièka demokratska grupa za borbu protiv komunizma. Veæ 1964.godine kad je odr�ana Korèulanska ljetnja škola ovakav kurs’Praxisa’ postaje oèigledan.“ Bakariæ je, zapravo, praksisovce pro-glasio „profesionalnim antikomunistima“ koje finansira CIA, a neštopre pomenutog govora, u aprilu iste godine, prigovorio je partijskimideolozima: „A treba vam reæi da praksisovce treba udariti �eljeznomštangom po glavi! Dajte se konaèno trgnite i pru�ite dostojan otportim neprijateljima Partije i našega socijalizma! Što èekate?!“15

81

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

14 O Kardeljevim kritikama Praxisa i leve inteligencije pisao sam u radu „Politiè-ka moæ i stvaralaèki marksizam – Razmišljanje o jednom vidu antiintelektualizma u ju-goslavenskom društvu“, pisanom 1972. godine a objavljenom u mojoj knjizi Vreme re-volucije?, Gradina, Niš 1989. str. 249-262. Prethodno sam sredinom 1966. godinenapisao za sarajevski èasopis Pregled kritièki osvrt na Kardeljevu knjigu Beleške o našojdruštvenoj kritici, ali je redakcija taj tekst, nakon Brionskog plenuma povukla iz štampe.Reè je o sledeæem: Pregled se pojavljivao poèetkom jula 1966. godine, a Rankoviæ je„pao“ 1. jula. Profesor Ljubomir Tadiæ, koji je tada bio vrlo uticajan u Pregledu je, �eleæida me zaštiti, tra�io da iz knjigoveznice izbace moj odštampani tekst jer je dosta razumnopretpostavljao da bih mogao, ukoliko se tekst pojavi, da budem uhapšen.

15 Navedeno prema, Milan Kangrga (2002), Šverceri vlastitog �ivota. Refleksi-je o hrvatskoj politièkoj kulturi i duhovnosti, (dopunjeno i prošireno izdanje Republi-ke, Beograd iz 2001.), Kultura & Rasvjeta, Split, str. 45.

Politièka osporavanja, pa i represivne mere prema Praxisu iŠkoli bile su, dakle, inicirane iz samog politièkog vrha ne samo zatošto bi to mogla postati linija otpora autoritarnoj vlasti, veæ i stoga štoje bila u pitanju autentièna otvorenost prema svetu, direktni, politiè-kim i policijskim autoritetima neposredovani, dijalog sa svetom, saonim intelektualcima i vrednosnim orijentacijama koje su predsta-vljale alternativu nehumanom svetu, a takoðe i zato što su Praxis iKorèulanska škola bili nukleus u stvaranju autentiène intelektualnezajednice na jugoslovenskom tlu. Bio je to nukleus zajednice ljudikoji su razlièito mislili. Inicijalno nije postojala neka praksis-grupakao što nikada nije formulisana neka iole koherentna doktrina. Inte-lektualne i druge razlike unutar Praxisa bile su vrlo velike. A drago-cena vrednost Praxisa i Škole bila je upravo u tome što su razlikemogle da koegzistiraju i da se meðusobno oplemenjuju i da buduzaèetak normalne intelektualne komunikacije na jugoslovenskomtlu, koja neæe uva�avati sve idiotizme republièkih birokratija, hije-rarhija i oligarhijskih struktura društvene moæi.16

Da Praxis postaje predmetom ozbiljne zabrinutosti politièkogvrha u Hrvatskoj postalo je oèigledno kada je Miko Tripalo na XIXkonferenciji Saveza komunista grada Zagreba 10. juna 1965. godineu svom referatu govorio o „apstraktno humanistièkim“ shvatanjimarazoèaranih i ogorèenih staljinizmom koji su „od njegovih vatrenih

82

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

16 Ova napomena je va�na stoga što je veæ posle Titovog govora u Splitu ’61.vrhovima oligarhijskioh struktura moæi u Partiji i dr�avi postalo jasno da je konceptpartijske dr�ave odr�iv dokle je Josip Broz Tito �iv. Dosta rano je postalo jasno daTita kao centralnu arbitrarnu liènost ni jedan pojedinac ne mo�e da zameni, mada je upoèetku bilo nekih kombinacija i ideja sa Ivom-Lolom Ribarom (u toku rata, pre nje-gove pogibije obele�ene sumnjivim okolnostima), zatim Ðilasom, Rankoviæem, Ba-kariæem, pa sa Kardeljem. Kljuène partijske liènosti poèele su da sumnjaju da jeodr�iv amalgam Jugoslavije. Republièki oligarsi ne veruju jedan drugome. Titu tostanje odgovara jer jaèa njegovu arbitrarnu moæ. Dolazi do politièke, ekonomske,kulturne refeudalizacije jugoslovenskog prostora koju Bakariæ skoro stidljivoinaguriše zahtevom da „federacija mora više da federira“, a Kardelj idejom o tranzi-cijskom karakteru Jugoslavije, bar za Sloveniju. Veæ u tim 60-im godinama, nasuprotpolitièkim procesima zaokru�enja republièkih „feuda“, pojavljuje na jugoslovens-kom planu jedna intelektualna zajednica – zajednica slobodnog dijaloga, a ne isto-mišljeništva – sa veoma povoljnim vetrom u jedrima na internacionalnom planu iskoro ne uva�ava ništa od nastojanja da se refeudalizuje jugoslovenski kulturni pro-stor. I to re�im oseæa kao veliku opasnost, tako da je pritisak na Praxis i Školu rastao.To pokazuje do koje je mere je rastao strah politièkih krugova koji poèinju da stvara-ju nacionalne republike, nacionalne ekonomije, nacionalne kulture i koliko su seplašili pokušaja stvaranja autentiène zajednice koja taj koncept ne uva�ava.

pristalica postali njegovi �estoki kritièari“.17 Tripalo govori „ratniè-kim“ jezikom i optu�uje te bivše staljiniste da nisu uèestvovali udruštvenoj likvidaciji staljinizma, nego se ukljuèuju u tu borbu tekkada je glavna bitka veæ dobivena. Oni ne veruju u sistem samou-pravljanja i kako njihove moralne propovedi nisu popravile biro-kratske elemente, oni se demoraliziraju i pozivaju na preispitivanjeosnovnih principa socijalizma i marksistièke nauke, pribli�avaju sesocijaldemokratskim pozicijama („ðilasovštini“), tra�e za sebe po-seban polo�aj glavnih i jedinih arbitara društvenih kretanja, negirajusve postignuto i potcenjuju smisao i društvenu neophodnost vodeæeuloge Saveza komunista. Da ne bi bilo zabune o kome je reè, Tripalou referatu ka�e: „S obzirom na to da su se spomenuti stavovi našli unekim èlancima zagrebaèkog èasopisa ‘Praxis’, to stvara objektivneuslove, bez obzira na ovakve ili onakve namjere pojedinaca, da se‘Praxis’ pretvori u okosnicu politièke grupe oko koje se okupljajusvi opozicioni i nezadovoljni elementi u našem društvu. Iako nesumnjamo u dobre namjere znatnog dijela èlanova redakcije i surad-nika ‘Praxisa’, nadamo se da æe naroèito komunisti meðu njima ra-zmisliti o objektivnim opasnostima koje takav razvoj dogaðaja mo�edonijeti“.18 Mada istièe da æe se protiv Praxisa boriti „metodomidejno-politièke djelatnosti“, Tripalo je, svrstavši praksiovce meðubivše staljiniste bliske „ðilasovštini“ i socijaldemokratiji, iskazaoprave namere u toj „idejnoj borbi“.19 Bila je to, ipak, samo uvertirakoja u raspravi na konferenciji nije naišla na širi odjek.20

83

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

717 Miko Tripalo, „Uloga i zadaci Saveza komunista u provoðenju ekonomske

politike i razvijanju socijalistièkih društvenih odnosa“, XIX konferencija Saveza ko-munista grada Zagreba, Zagreb, lipanj 1965, str. 23.

18 Ibid., str. 23.19 Kako se Komunistièka partija obraèunavala sa staljinistima u vlastitim re-

dovima najbolje svedoèi istorija Golog Otoka, a ni Ðilasova sudbina nije ništa manjedrastièna. Dovoljno je uporediti broj godina koje je robijao u Kraljevini Jugoslaviji(dve godine u dr�avi koju je istinski nameravao da ruši) i „socijalistièkoj“ Jugoslaviji(devet godina u dr�avi koju je istinski �eleo da „gradi“), pa da bude oèigledno kudavodi Tripalov ratnièki jezik. Što do takvog raspleta u sukobu sa praksisovcima nijedošlo više su krive okolnosti nego otsustvo namera. Takoðe se dâ zapaziti staljinistiè-ka intonacija Tripalovog govora izra�ena u frazama o nesumnjivo dobrim subjektiv-nim namerama i objektivnim opasnostima.

20 U Biltenu GK SKH i Gradski odbor SSRNH Zagreba, God. III, 1965, br.6-7, u kome su objavljeni izvodi iz izlaganja 30 uèesnika, Praxis nije pominjan. Tonaravno ne znaèi da nije uopšte pominjan.

Prvu pravu dnevnopolitièku i ideološku kampanju širih ra-zmera protiv Praxisa organizovao je Savez komunista Hrvatske uZagrebu u proleæe 1966. godine. Poèelo je kao u Don Bazilijevoj ari-ji o kleveti iz Seviljskog berberina, tiho skoro stidljivim obavešte-njem da grupa èlanova Komisije za idejni rad „analizira aktivnostkomunista u èasopisima za društvena pitanja“ Naše teme, Praxis,Politièka misao, Razlog i drugim21, da bi se veæ u treæem broju Bilte-na, u prilogu, izdvojio samo Praxis – „O nekim gledanjima i stavovi-ma u èasopisu ‘Praxis’“. Peti broj Biltena veæ sadr�i diskusiju o èa-sopisu Praxis u Komisiji za idejna pitanja GK SKH Zagreb, koju æeoblilato prenositi mediji22

. Glavni inicijator kampanje, dr Vladimir Bakariæ, æe tek ujunu objaviti svoje stavove o Praxisu izreèene 6. maja 1966. godinepred politièkim aktivom Bosne i Hercegovine u Sarajevu!23 Bakariæsmešta Praxis u evropski kontekst, povezuje ga sa dogaðanjima uMaðarskoj 1956. godine, Imre Naðom i Milovanom Ðilasom. Neostaje na tim natuknicama, nego èasopis preko Ðilasa povezuje saprethodnim „antikomunistièkim“ kritikama tobo�e staljinizma, a za-pravo socijalizma. Onda sledi prvo omalova�avanje, a zatim insi-nuacija. Tako Bakariæ ka�e: „Ta literatura kod nas uglavnom ne-poznata, a nepoznata je zato jer se zbog svoje reakcionarnosti nijeuspjela afirmirati ni u Evropi“24 Nastavak ne ostavlja mesta zasumnju kuda gura Praxis: „To je sve pod amerièkim rukovodstvom,neæu reæi dr�avnim, postoji naime zato jedan poseban fond finansi-ran od reakcionarnih krugova.“25 Pošto je tako odredio kontekst ukome analizira Praxis, Bakariæ æe naèiniti korak nazad pa æe reæi da„Grupa ‘Praxis’ ni na jednom podruèju nije išla ni izdaleka tako

84

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

21 Bilten GK SKH i Gradski odbor SSRNH Zagreba, God. IV, 1966, br. 2, str.33. Pominjanje drugih èasopisa za društvena pitanja oèigledno je trebalo da manjeobaveštene navede na utisak da je reè o objektivnoj analizi.

22 Dnevni list Vjesnik je u maju 1966. godine, u više nastavaka, uglavnom nadrugoj strani, preneo izvode iz izlaganja skoro svih uèesnika. Videti takoðe, N. Po-pov, Društveni sukobi-Izazov sociologiji, II izdanje, str. 147-148, u napomeni 88.

23 Ovo je karakteristièni stil politièkog ponašanja: zakuhati, izmaæi se i na-knadno se pojaviti kao autoritarni presuditelj. „Ni mimo, ni vrit“, reklo bi se u Zagre-bu. Ako sluèajno nešto poðe naopako, on je „drugove upozoravao“, a ako sve ide pre-ma planu, on je taj koji odmereno i mudro izrièe sudove.

24 Bilten GK SKH i Gradski odbor SSRNH Zagreba, God. IV, 1966, br. 6-7,str. 22.

25 Ibid., str. 22-23.

daleko kao Ðilas, ali gdje je granica ove pozitivne i negativne kriti-ke, to nije uvijek lako reæi. ‘Praxisovci’ su se vani izjašnjavali za ju-goslavenski tip socijalizma, i tu njima nije bilo prigovora.“26 Bakariæje svestan da presti� koji imaju Praxis i Škola predstavlja veliki kapi-tal za dr�avu, jer privlaèi one koji su se razoèarali u socijalizam sov-jetskog tipa.27 Polaznu ideju Praxisa o kritici svega postojeæeg Ba-kariæ proglašava falsifikatom, jer se, zaboga, ta Marksova idejaodnosi samo na Njemaèku njegovog doba.

Sumnjièenja su, dakle, poèela praktièno od pojave prvog bro-ja, a dobila su veæ 1966. godine sna�ne javne oblike Bakariæevomosudom dodele nagrada „Bo�idar Ad�ija“ Gaji Petroviæu i MilanuKangrgi. Bakariæ je organizovao i vršio politièki pritisak i osudespolja, a jedan od bivših èlanova redakcije iznutra – u Hrvatskom fi-lozofskom društvu. Kako ni jedan ni drugi manevar nisu uspeli, pri-beglo se dodatnoj meri – pojavila se Encyclopaedia moderna. Do-voljno je baciti pogled na sastav redakcije i, posebno, Saveta togèasopisa pa se uveriti da su imenovana probrana imena u kulturi inauci u koja je Savez komunista u svim republikama imao povjere-nja. Trebao je to biti èasopis koji æe reprezentovati dr�avu, pred-stavljati propagandu re�ima u inostranstvu i biti kontrapunkt Praxi-sovom veæ steèenom ugledu. Tu propagandno-reprezentativnu uloguu inostranstvu Praxis je konsekventno odbijao i u svetu sticao ugled(ili kritièare) svojim idejama, a ne obilatom potporom dr�ave. Sliènosu centri politièke moæi u Jugoslaviji postupili i povodom gašenjaKorèulanske ljetnje škole, organizujuæi godišnje, veoma skupe „so-cijalistièke“ seanse u Cavtatu. Re�im je mogao zadovoljno da trljaruke: nismo mi protiv filozofije i kulture, samo da je pod našom kon-trolom! I u Bakariæevom èasopisu i u radu skupova u Cavtatu uèe-stvovali su i neki èlanovi redakcije Praxisa, saradnici i èlanovi sav-jeta, što svakako ide u prilog tezi da „praxis grupa“ kao intelektualnazajednica jedinstvene orijentacije nije ni postojala.

85

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

26 Ibid.,str. 23.27 „Dakle, za njih smo mi bili svetionik“, reæi æe Bakariæ. Ibid., str. 24. Za-

nimljivo, tako je Bakariæ najednom sa Korèulanskom ljetnjom školom – „MI“. Noveæ na sledeæoj stranici Bakariæ se vraæa oštrom kritièkom stavu, govori o proameriè-koj orijentaciji, smeta mu „parola“ bespoštedne kritike svega postojeæeg. „Zatimsmo se u analizi toka dogaðaja slo�ili, ako bih tako smio reæi. Rekli su da je ono štosam govorio upravo ono što i oni hoæe. Zato sam cijelo vrijeme morao govoriti: ‘Ne,drugovi, mo�da vi to hoæete, ali vi to niste napisali, jer s onim što ste napisali, ja se odA do � ne sla�em.“

Mnogi politièki i kulturni „radnici“ Hrvatske ogledali su se uraspravama inspirisanim Bakariæevim stavovima i intonacijom.Veæina uèesnika je to osetila kao priliku da se politièki istaknu i na-metnu. Izvodi iz te rasprave objavljivani su u nastavcima u dnevnoj inedeljnoj štampi. Ovde æe biti pomenut jedan od uèesnika, knji-�evnik Vlatko Pavletiæ, èije je reèi preneo Vjesnik pod naslovom„Umjesto kritike – zlurada destrukcija“. Pavletiæ prigovara Praxisušto kritikuje staljinizam kada „bauk staljinizma“ „nije osobito aktua-lan naš problem“, a zanemaruje „afirmaciju našeg sistema samou-pravljanja“, „te originalne neposredne demokracije koja je najboljiinstrument za iskorijenjivanje i posljednjih dogmatskih ostataka ubirokratiziranoj svijesti“.28 Pavletiæ prigovara Praxisu „pamfletskinabaèen anahronistièki tobo�nji antagonizam izmeðu teoretièara ipraktièara, filozofa i politièara“, da je, spuštajuæi se na pamfletskinivo, izneverio svoju osnovnu namenu i postavlja pitanje partijskeodgovornosti èlanova redakcije s obzirom na uoèene i moguæe štete.Imajuæi u vidu što æe govoriti skoro tri decenije posle ovog istupa,Pavletiæev zakljuèak o Praxisu je veoma indikativan. Naime, Pavle-tiæ zamera Praxisu „osobito oštro što nije došla do izra�aja u tom èa-sopisu konkretna kritika desnih devijacija, kao i obraèun s uzrocimai uzroènicima konfuzija u nekim glavama. To je ‘Praxis’ propustio ito je jedan od propusta tog èasopisa koji se teško mo�e opravdati.“29

Nije trebalo dugo èekati na poduzimanje odreðenih represiv-nih mera. Pošto je prekršajno ka�njen, Gaju Petroviæa je Konferenci-ja SK Zagrebaèkog sveuèilišta iskljuèila iz Saveza Komunista30. U

86

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

28 Vlatko Pavletiæ, „Umjesto kritike – zlurada destrukcija“, Vjesnik, 16. maja1966, str. 2.

29 Ibid., str. 2. Feral Tribune je 18. prosinca 1995. godine objavio ovaj Pavle-tiæev napad na Praxis i tako demantovao naknadna Pavletiæeva fabuliranja o njego-voj tobo�njoj odbrani Hrvatske od protuhrvatskog Praxisa 1966. godine. Pavletiæ jereagovao ljutito, uputivši „Dobronamjerno pismo ‘Feralovcima’“, objavljeno 22prosinca 1995. Odgovorio mu je u istom broju urednik Ferala, Viktor Ivanèiæ u fera-lovskom stilu „Teorija i praxis Vlatka Pavletiæa. Zmije u jedrima“: „U svom lovu nazmije s protuhrvatskim otrovom, punom osobnih rizika i neizvjesnosti, uva�eni aka-demik nije izgovorio ni veliko H, nije spominjao ni Hrvatsku ni hrvatstvo, nije spo-minjao ni dom ni domovinu, pa èak ni famoznu ‘crtu nacionalnih interesa’“

30 Videti, Vjesnik, „Pozitivna politièka orijentacija veæine zagrebaèkih stude-nata“, 26. VI 1968, str. 3. Tada su iskljuèeni i Mladen Èaldaroviæ, profesor Fakultetapolitièkih nauka i Šime Vraniæ, student istog fakulteta. (Jedini koji nije glasao zaiskljuèenje bio je jedan od urednika Praxisa, profesor Branko Bošnjak.) Prema Vjes-

Beogradu je proces poduzimanja represivnih mera i ka�njavanja filo-zofa i sociologa praksis orijentacije trajao du�e, bio oštriji i završio jeizbacivanjem grupe od osam profesora i asistenata Filozofskog fa-kulteta sa Univerziteta. Da bi se sve te mere provele, bilo je neophod-no da Skupština Srbije donese tzv. lex specialis, januara 1975. godi-ne, što govori o tome da su otpori represiji bili veoma sna�ni31.

Nepoznato je ili je nedovoljno poznato šta su sve sadr�avalipolicijski izveštaji, analize i dosjei. Nešto su dostupniji bili partijskibilteni. Tako je Marinko Gruiæ u svom uvodnom izlaganju u organi-zaciji Saveza komunista Zagreba 18. juna 1968. godine optu�iopraksisovce da su u sjedištu rukovoðenja studentskim protestom ipostavio pitanje „da li i nadalje društvenim sredstvima dotirati jedantakav èasopis kao što je ‘Praxis’?“32

O snazi novih impulsa u filozofiji i društvenim naukama, reè-ju u kulturi, govori i èinjenica da su se i Èasopis i Korèulanskaljetnja škola odr�ali više od pet godina pošto su 1968. postali stalnameta dnevnopolitièkih i ideoloških napada. Nema ni jednog dog-matskog marksiste starog kova, od Borisa Ziherla i Vojana Rusa uLjubljani, Mladena Zvonareviæa i Olega Mandiæa u Zagrebu,Dušana Nedeljkoviæa i Andrije Stojkoviæa u Beogradu, da se druga imanje znaèajna imena ne pominju, koji se nisu oglasili svojim bud-nim kritièkim osvrtima na Èasopis i Školu. Njih su sledili i mlaðipartijski kadrovi s univerziteta i iz marksistièkih cenatara koji sujednostavno shvatali da su napadi na Èasopis i Školu najjednostav-niji i najbr�i put za promociju u znaèajnu javnu liènost. Neki æe u

87

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

nikovom izveštaju profesor Filozofskog fakulteta dr Mladen Zvonareviæ je rekao daPraxis nikad nije imao podršku svih nastavnika na fakultetu i predlo�io da se povedediskusija o politièkoj liniji Praxisa: „Ako takve diskusije ne bi bilo, ‘Praxis’ bi dobiooreolu muèenika koju nikad nije i danas je ne zaslu�uje...“

31 O tom procesu videti opse�nu analizu u: Nebojša Popov, Contra fatum.32 Bilten GK SKH i GK SSRNH, God. VI (1968), br. 6-7, str. 10. U narednom,

osmom broju biltena biæe objavljeno izlaganje Pere Pirkera od 8. VII 1968: „Ovog tre-nutka mi smo se naroèito sukobili sa strujama oko ‘Praksisa’. Pored mnogih prijašnjihocjena i na XIX konferenciji SK Zagreba dana je negativna politièka ocjena idejnimstavovima koje je èasopis zastupao, pa je tom prilikom utvrðeno da to stvara objektivneuvjete da se ‘Praksis’pretvori u okosnicu politièke grupe oko koje se okupljaju nezado-voljni elementi u našem društvu. Uprkos toj jasnoj kritici, grupa oko ‘Praksisa’ je nas-tavila razraðivati tezu o tome da su progresivne snage u našem društvu u stvari biro-kratske snage. Direktne odjeke tih stavova moglo se ne malo naæi u posljednje vrijemeu èasopisu ‘Razlog’, a posebno u proglasu tzv. ‘Akcionog odbora’.“, str. 8.

napade utkati svoje uverenje, neki svu strast preraslu u naganjaštvo,a neki æe jednostavno „raditi po narud�bi“. Stranice dnevnih i ne-deljnih listova, radio i TV emisije, teorijski partijski èasopisi kao štoje bio Socijalizam ili listovi kao Komunist biæe im širom otvoreni.Partijski sastanci i savetovanja, razni oblici „ideološkog obrazova-nja“ i škola, javne tribine i mitinzi biæe pozornice za jednu plejaduglumaca èije æe se umeæe iscrpljivati u napadima. Komiteti æe pod-sticati „teoretièare“, a ovi drugi æe trèati u komitete. Stipe Šuvar uZagrebu, jedan od kljuènih tvoraca „Bele knjige“ u kojoj je skorosve što je vredelo u kulturi proglašeno neprijateljskim, dnevnide�urni naganjaèi u Beogradu Prvoslav Raliæ i Dragomir Draškoviæ,jedna osoba u Sarajevu33 i mnogi drugi su svoje javne i univerzitet-ske karijere gradili i na tim napadima.

Ti napadi æe sve manje imati bilo kakve veze sa filozofskom,sociološkom ili drugom kulturnom delatnošæu. Biæe jednostavnovulgarno dnevnopolitièki34, a biæe èesto bezobzirno obnavljani uzaoštrenoj formi i u decenijama nakon gašenja Èasopisa i nestankanjegovih glavnih poslenika – Gaje Petroviæa i Rudija Supeka – sa�ivotne scene. Ovde neæe biti šire elaborirana lepeza dogmatskihosporavanja i prigovora Praxisu i Školi. Neka ovde bude pomenutsamo jedan odgovor Gaje Petroviæa Vojanu Rusu, pa æe i razlozi zaizostanak šire elaboracije postati jasniji. Naime, odgovor Praxisadogmatièarima mogao bi se sa�eti u nekoliko reèi Gaje Petroviæaupuæenih Vojanu Rusu: „ZAŠTO GNJAVIŠ VOJANE? Zašto si

88

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

33 Reè je o osobi koja je pred rat u Bosni preminula kao ideolog Paragine „Stran-ke prava“ u Hrvatskoj, a poèela je javnu karijeru kao pisac panegiriènih prikaza knjigaèlanova redakcije i saradnika Praxisa. U meðuvremenu je bila jedan od kljuènih ideo-loga Saveza komunista Bosne i Hercegovine i èlan Centralnog Komiteta SK BiH.„Proslavila“ se svojim napadima na veæ bolesnog i potpuno bespomoænog Mešu Seli-moviæa èije je stvaralaštvo èinilo èast bosanskoj, jugoslovenskoj i evropskoj kulturi.

34 Karakter tih dnevnopolitièkih napada analizirao je Nebojša Popov u èlanku„Nauèna istina i istina jedne politike“, Praxis, br. 1-2/1974, str. 213-229. Braneæisvoje kolege sa Beogradskog univerziteta, Redakcija u istom broju, uz kratki komen-tar, ponovo objavljuje svoj stav „U povodu nekih najnovijih kritika ‘Praxisa’“ iz bro-ja 4/1968. Iz današnje perspektive jedna reèenica dobija dodatni smisao: „Ponekad sedoista èini da je ova naša zemlja prebogata u svemu, a prije svega u ljudima: ako ih neizvozimo kao struènjake ili radnu snagu u druge zemlje, onda ih razbacujemo i one-moguæavamo u svojoj vlastitoj.“ Naivne li Redakcije: iz perspektive devedesetih go-dina kada su ljudi masovno ubijani i postajali d�elati i �rtve, rasuti po svetu bez nadeu povratak, te godine kada su samo ostajali bez posla i zatvarani èine se mnogimabezmalo ru�ièastim.

svoje suradnike nagovorio da te nesuvisle optu�be potpišu? Zaštoprisiljavaš èasopis „Praxis“ da te nesuvislosti (u vrijeme kad sunaše finansijske teškoæe najveæe a tisak tako skup) objavljuje? Zaštomene prisiljavaš da trošim vrijeme odgovarajuæi? Zašto mi nameæešjavne polemike koje su intelektualno neproduktivne? Zar zaistanemaš nimalo milosrða prema onima koji bi �eljeli da misle, pišu, èi-taju i raspravljaju o neèem pametnijem?“35

Neka ovde bude pomenuta kritika praksis orijentacije koju jezagrebaèki filozof Neven Sesardiæ izlo�io u svom radu „Razmišlja-nja o filozofiji prakse“, objavljenom u beogradskom èasopisu Theo-ria. Sesardiæ svoj kritièki osvrt na filozofiju prakse poèinje konstata-cijom da su kritièari polazili od stajališta slu�bene politike i da su naodgovore praksisovaca „uzvraæali jedino etiketiranjem i ideološkimdiskvalifikacijama“. Tako je došlo do neobiène situacije da se „...fi-lozofija prakse zapravo nikada nije suoèavala s protivnicima na razi-ni filozofske argumentacije i protuargumentacije“36. Autor ne �eli datoj orijentaciji porekne svaku vrednost, veæ izjavljuje da �eli da na-glasi ona pitanja koja su bila zapostavljena ili izvan fokusa. Poèetneprimedbe tom stanovištu da je razlikovanje „dogmatskog“ i „stvara-laèkog“ marksizma krajnje arbitrarno, da je njihovo traganje za„autentiènim“ Marksom intelektualno besplodno, a njihovo insisti-ranje na „bespoštednoj kritici svega postojeæeg“ preterano, Sesardiæzavršava aluzijom na bliskost filozofa te orijentacije sa oficijelnompolitikom.37 Prigovara im da se njihova kritika uvek zaustavljala na

89

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

35 Gajo Petroviæ, „Prijateljsko pismo Vojanu Rusu“, Praxis, br. 1-2/1974, str.249. Na kraju Petroviæ šalje Vojanu Rusu ironiènu poruku: „Uviðam svoje zablude ikajem se, dragi Vojane! �elim Ti da svoje genijalne umotvorine objaviš na svimsvjetskim jezicima, da tim blistavim ‘kapitalom’ obasjaš sve svjetske ‘pozornice’.Samo te jedno od svega srca molim: Kao što mi tebe puštamo na miru, pusti i Ti nas!Nemoj nas gnjaviti!“, Ibid. str. 253.

36 Neven Sesardiæ, „Razmišljanja o filozofiji prakse“, Theoria, 1-2/1987, str. 107.37 „Mo�e li se stvarno prihvatiti mišljenje, koje je prilièno rašireno, da je filo-

zofija prakse predstavljala i najoštriju kritiku oficijelne politike?“ Ibid., str. 109.Mada nije neposredna reakcija na Sesardiæev tekst zanimljivo je „èuti i drugu stra-nu“. Tako je Svetozar Stojanoviæ, èudeæi se da se intelektualni kritièari Praxisa dajuzavesti jezièkim sliènostima, na jednom mestu zapisao: „‘Praxis’ je bio otvoren pre-ma nemarksistièkim pogledima i grupama ne samo u inostranstvu nego i u Jugoslavi-ji. Ko je ako ne praksisti pomagao fenomenolozima, pozitivistima, strukturalistima,analitièarima, egzistencijalistima, sistem-teoretièarima itd. da predaju, istra�uju i ob-javljuju u Jugoslaviji? A baš neki od njih danas sa visine govore o „sporu u porodici“,iako su pod komunistima æutali o politièkim prilikama da ne bi ugrozili svoje

sukobu sa birokratsko-staljinistièkim snagama, a nikad sa Partijomkao celinom, da nikada nisu dovodili u pitanje principe samoupra-vljanja. Istakao je da deklinaciju njihovog odstupanja od oficijelnepolitike ne treba meriti „stupnjevima“ nego „luènim sekundama“, astavom da se „kontroverza izmeðu njih i zastupnika dnevne politikesvela... tako zapravo na svaðu unutar obitelji“38 dao je šlagvort sva-koj buduæoj nacionalistièkoj i kvaziliberalnoj kritici Praxisa i Kor-èulanske ljetnje škole.

U drugom delu svog teksta Sesardiæ osporava filozofsku tezuo jedinstvu teorije i prakse kao trivijalnu, a ideju da se teorijske apo-rije mogu razrešiti praktiènim putem ne smatra originalnim Markso-vim doprinosom filozofiji. Štaviše, smatra fundamentalno pogre-šnom ideju da praksa mo�e unaprediti filozofsku spoznaju tamo gdeje teorija bila nemoæna. Iz tih stavova koji u filozofskom razmatra-nju mogu biti sasvim legitimni, Sesardiæ ponovo izvlaèi politièkezakljuèke, ironièno primeæujuæi da praktièni revolucionari ondakvalifikovano arbitriraju u pitanjima filozofije. „Zapravo“, zaklju-èuje Sesardiæ svoj kritièki osvrt na filozofiju prakse, „filozofi praksenisu bili koherentni kad su u nekim prilikama protestirali zbogvanjskog uplitanja u filozofske diskusije jer su upravo oni bili ti kojisu se najviše zalagali za to da se sruši zid koji je razdvajao filozofijuod revolucionarne prakse i koji je predstavljao slabu ali i jedinuzaštitu autonomije filozofije.“39

Sesardiæevi stavovi su izazvali dosta uzbuðenja i osporavanjau struènoj javnosti. Pre svih urednika Praxisa Gaje Petroviæa i Mi-haila Markoviæa u èasopisu Theoria40, a zatim i Slobodana �unjiæa uzagrebaèkom omladinskom èasopisu Pitanja.41

90

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

karijere. Pre æe biti da je ‘komunistièkoj porodici’ i Titu kao njenom pater familiasuodgovarala njihova politièka pasivnost i kukavièluk, nego praksisovsko javno i glas-no protivljenje.“ Videti, Svetozar Stojanoviæ, Propast komunizma i razbijanje Jugos-lavije, Beograd: „Filip Višnjiæ“ i IFDT, 1995, str. 223.

38 Ibid., str. 110.39 Ibid., str. 116.40 U rubrici „Polemika“ èasopis Theoria, br. 3-4/1987, objavio je priloge aka-

demika Mihaila Markoviæa „Povodom razmišljanja o filozofiji prakse“, str. 113-120.i Gaje Petroviæa, „O filozofiji prakse i jednom neobiènom pojmu razmišljanja“, str.121-137.Videti takoðe i rad Zagorke Goluboviæ „‘Praxis-filozofija’: razlièita tumaè-enja i kritike“, Theoria, br. 1-2/1988, str. 9-20.

41 Uporedi, Slobodan �unjiæ, „Politika jednog ‘teorijskog‘ osporavanja pra-xis-filozofije“, Pitanja, God. XVIII, Br. 3-4/1988, str. 79-87. �unjiæev rad objavljen

Markoviæ pre svega osporava Sesardiæevu tezu da se filozofi-ja prakse „nije suoèavala s protivnicima na nivou filozofske argu-mentacije“, navodeæi 33 imena s èijim se idejama on suoèavao.Takoðe dokazuje da su zahtevi za ukidanjem profesionalne politike ipotpuno ukidanje nomenklature radikalniji od sukoba s vlašæugraðanske liberalne inteligencije. Prigovara Sesardiæu da piše oneèemu što ne poznaje i da je arogantan. Delomièno podudarnimmetodom pokušava da doka�e Sesardiæu da je odnos teorije i praksedinamièan i upuæuje ga na kritièku društvenu teoriju koja „sa svojestrane, usmerava emancipatorsku praksu“42

Gajo Petroviæ sistematièno opovrgava šest „tema ili skupovaoptu�bi“ prvog dela Sesardiæevog rada od koje je posebne pa�njevredna ona prema kojoj za odbacivanje dogmatskog marksizma naBledskom savetovanju jugoslovenskih filozofa i sociologa, novem-

91

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

je u okviru tematskog bloka „Rasprava o Praxis filozofiji“. U tom bloku su objavlje-ni radovi Veselina Goluboviæa „Filozofija u Jugoslaviji“, Lina Veljaka „Pitanje me-tode u filozofskoj kritici“, Milorada Belanèiæa „Hermeneutièka situacija filozofijeprakse“ i Nenada Mišèeviæa „Jedan mit filozofije prakse: svijet kao èovjekovo dje-lo“. Inaèe, u kraæem uvodu navedenim raspravama Zoran Arbutina piše: „Nakondugogodišnjih, ponekad izuzetno oštrih napada, inspirisanih prvenstveno politièkimrazlozima, pojavile su se u novije vrijeme neke naznake u nastojanjima da se Pra-xis-filozofiju kritièki raspravlja na filozofijskoj razini, da se, dakle, uspostavi raspra-va koja ne bi padala ispod razine vlastita predmeta i koja bi se vodila najboljim znaè-enjem pojma kritika: ambicijom stvaralaèkog nadila�enja kritiziranog mišljenja.“Ibid., str. 58. Na ovaj dobronamerni poziv pravi odzivi još uvek nisu stigli i teško daæe uskoro, nakon ratne tragedije, stiæi.

42 Mihailo Markoviæ, „Povodom razmišljanja o filozofiji prakse“, Theoria, br.3-4/1987, str. 118. Prilog završava aluzijom na potkazivaèki karakter Sesardiæevograda: „Da li kraljevi mogu istinsku filozofiju iskoristiti u svoje svrhe – veliko je pi-tanje. Sigurno je, meðutim, da mogu iskoristiti ovakav naèin pisanja o svojim kolega-ma kakav je demonstrirao Neven Sesardiæ.“ Da „kraljevi filozofiju mogu iskoristiti usvoje svrhe“ pokazaæe kroz tri-èetiri godine Mihailo Markoviæ, postavši blizakMiloševiæev saradnik. Prethodno æe doæi do znaèajnog razlaza oko novopokrenutogmeðunarodnog èasopisa Praxis International. Taj razlaz je ozbiljna tema koja izlaziiz okvira ovog rada. Ovde æe biti pomenuto samo to da je naneo neprocenjivu štetuideji o moguænosti nezavisne intelektualne zajednice koju je Praxis u sebi nosio. Nijereè o liènim animozitetima nego o velikoj meðunarodnoj šteti u procesu raspada Ju-goslavije. Praxis i Korèulanska škola su u odnosu na grupu Lukaèevih uèenika uMaðarskoj predstavljali daleko ozbiljniji intelektualni potencijal.. Zahvaljujuæi bal-kanskom „talentu“ za izazivanje sukoba, desilo se da su Maðari u intelektualnomsvetu zauzeli onu poziciju koja je pripadala Praxisu. Maðarska grupa Lukaèevih uèe-nika je u svetu napravila ime, a Praxis je otišao u kulturne i struène arhive. To je sva-kako poraz i pokazatelj destruktivnosti i štete od unutrašnjih balkanskih sukoba.

bra 1960. godine nije bila potrebna nikakva „politièka odva�nost“,jer je Jugoslavija raskinula sa Staljinom 1948. godine. Petroviæ uka-zuje na èinjenicu da se u to vreme ni jedna druga grupa intelektualacanije suprotstavljala slu�benim stavovima i da je dogmatska, staljini-zirana interpretacija marksizma bila dominanta. Odbacujuæi optu�buo oportunizmu, Petroviæ opse�no dokumentuje svoj stav da su praksi-sovci branili ne samo svoje saradnike nego i svoje protivnike.

U drugom delu svog opse�nog polemièkog priloga Petroviæse osvræe na Sesardiæeve kritike odnosa teorije i prakse u filozofijiprakse, prigovarajuæi mu da nije analizirao „bar jedan jedini tekst fi-lozofa koje je difamirao“43. Petroviæ nastoji da doka�e da Sesardiæzaoblilazi meritum: „O samoj filozofiji prakse iz Sesardiæevog se na-pisa ne mo�e ništa saznati. Filozofija je jednostavno zaobiðena.“44

Petroviæ Sesardiæev rad tretira kao „pokušaj moralne i politièkediskvalifikacije filozofa prakse uz pomoæ neobuzdanih insinuacija,neistina i podmetanja“45

Taj Sesardiæev „pokušaj moralne i politièke diskvalifikacije fi-lozofa prakse“ obnovila je i dalje razvila Savka Dapèeviæ Kuèar usvojoj knjizi 71’ Hrvatski snovi i stvarnost. Autorica je u poglavlju„Hrvatska kultura u hrvatskom proljeæu“ jedan odeljak posvetila Pra-xisu – „Praxisovci i hrvatsko proljeæe“. Praksisovsku grupu intelek-tualaca46 ona tretira kao uglavnom „protuproljeæare“ èiji je uticaj upolitièkom �ivotu Hrvatske negativan, deklarisane kao protivnike

92

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

43 Gajo Petroviæ, „O filozofiji prakse i jednom neobiènom pojmu razmi-šljanja“, Theoria, br. 3-4/1987, str. 134.

44 Ibid., str. 135.45 Ibid., str. 135. Petroviæ Sesardiæev pokušaj struène kritike situira u prethodne

dnevnopolitièke i ideološke napade na Praxis: „Neslavna slava nekih dosadašnjih‘oponenata’ Praxisa oèito nije dala mira Sesardiæu. Svojim napisom on se potrudio dadosadašnja ‘etiketiranja’ i ‘ideološke diskvalifikacije’nadopuni politièkim insinuacija-ma, dezinformacijama, klevetama i napose moralno-politièkim optu�bama i osudama.Treba priznati da se u tom ‘poštenom poslu’ pokazao vrlo spretan, okretan i plodan. Ustvari volio bih da mi netko navede jednog jedinog meðu svim dosadašnjim ‘oponen-tima’ Praxisa (filozofima, politolozima, sociolozima, politièarima, novinarima itd.)koji je ikada u jednom tekstu iznio toliko neèasnih politièkih optu�bi, uvreda i objedana raèun filozofa prakse, nastojeæi da ih diskreditira i diskvalificira u svakom pogledu(ne samo filozofski, nego napose i politièki i moralno).“ Ibid., str. 135.

46 Da bi pojaèala utisak o velikosrpskom karakteru Praxisa, Savka DapèeviæKuèar u primedbi br. 58, na str. 827. meðu zagrebaèke praksisovce uvrštava brataGaje Petroviæa Svetu koji se tu našao ni kriv ni du�an, ali ne i Rudi Supeka, Ivana Ku-vaèiæa, �arka Puhovskog i druge.

staljinistièkog dogmatizovanog marksizma koji su predlagali za-kljuèke suprotne „... interesima razvoja, modernizacije, demokrati-zaicje hrvatskog društva.“47 Štaviše, prigovoriæe praksisovcima da„... nikad nisu napadali izrabljivanje Hrvatske i golemu centralizacijuu Beogradu; dapaèe, borbu protiv toga vidjeli su kao hrvatskišovinizam i nacionalizam.“48 Napisala je da nije istina da su praksi-sovci bili proganjani, jer nisu uklonjeni s fakulteta i bili su „uvijek naslobodi“, ali su 1972. godine zahtevali kazne za hrvatske šoviniste.Ideju o „bespoštednoj kritici svega postojeæeg“ autorica smatra apri-orno negativistièkom i destruktivnom. Kao da sama nije pripadala no-menklaturi i zauzimala èelno mesto u Savezu komunista Hrvatske,Savka Dapèeviæ Kuèar se pozvala na filozofski autoritet dr NevenaSesardiæa koji je praksisovski sukob sa dnevnom politikom okarak-terisao kao „svaðu unutar obitelji“. Napokon, praksisovcima prigova-ra filozofski elitizam, mada u prethodnom pasusu tvrdi: „... prešli sugranicu èiste filozofije i vrlo aktivno uplovili u neposrednu praktiènu,zapravo prakticistièko-politièku sferu.“49 Zatim dolazi nešto iz abece-de staljinizma: delovali su „retrogradno – uprkos mo�da pozitivnimnamjerama svojih autora“,50 negativno na hrvatske demokratske to-kove. Na kraju sledi najte�i udarac, najopasnija optu�ba koja se protivnekoga u Hrvatskoj sredinom devedesetih godina mogla izreæi: „Kadtome dodamo da vodeæe praxisovce u Hrvatskoj nije ni zanimalo, nitisu osjeæali ‘hrvatsko pitanje’, i da su glavni nositelji praktièki bili uni-taristi, mo�emo shvatiti s koje su velikosrpske-unitaristièko-etatistiè-ko-intelektualne visine gledali na ‘nacional-šoviniste’ proljeæare. U

93

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

747 Savka Dapèeviæ Kuèar, 71’Hrvatski snovi i stvarnost, I i II, Interpublic, Za-

greb 1997, str. 745. Autorica zatim nastavlja: „Tako je nastao svojevrstan paradoks –praxisovci su, zapravo teorijski se protiveæi staljinistièkom modelu, praktièno zago-varali teze koje su koristile upravo neostaljinistièke i dogmatske snage.“

„Svojim stajalištima protiv tr�išta, decentralizacije, razlika i sl., protiv ekonomizma– uèvršæivali su upravo onu struju, ne samo mišljenja nego, na �alost, i djelovanja,koja je nastojala zadr�ati upravo stare antitr�išne (znaèi – etatistièke) antiekonomske(dakle – administrativno – partijsko – birokratske), antidecentralizatorske (dakle –unitaristièke) odnose itd.“ Ibid., str. 745. Kada neko proèita da su praxisovci, po auto-rici, te�ili administrativno-partijsko-birokratskoj kontroli nad ekonomijom, prostomu doðe da se upita nije li Gajo Petroviæ bio predsednik CK SK Hrvatske, a SavkaDapèeviæ-Kuèar intelektualac bez ikakvih javnih funkcija.

48 Ibid., str. 745.49 Ibid., str. 747.50 Ibid., str. 748.

slobodnoj i demokratskoj zemlji, to i ne bi bilo va�no; slobodno bi sesuèeljavala mišljenja. No, u velikosrpskoj dominaciji i partijskojdr�avi, oni su, bez obzira na to koliko su to uistinu �eljeli (neki da,neki mo�da ne) – postajali sredstvo protiv proljeæara u Hrvatskoj.“51

Kako autorica korekno navodi da je hrvatsko politièko rukovodstvo uKaraðorðevu najozbiljniju podršku dobilo od srpskog politièkog vrha(koji æe Broz kao i njih „poèistiti“) i od Krste Crvenkovskog iz Make-donije, teza o velikosrpskom izrabljivanju Hrvatske postaje upitna.Naravno, to ne znaèi da srbijanska politika krajem osamdesetih godi-na nije postala šovinistièka i nacional-socijalistièka, ali to sa Praxi-som Gaje Petroviæa nema veze!

Da, bilo je onih koji su još u vreme postojanja Praxisa, a naro-èito onih koji su, naknadno, pošto je èasopis ugašen, a Korèulanskaljetnja škola prestala s radom napuštali internacionalistièke i huma-nistièke pozicije52, ali je veæina èlanova redakcije, pa i saradnikaostajao dosledan. Gajo Petroviæ kao glavni i odgovorni urednikÈasopisa, i Rudi Supek, kao predsednik Upravnog odbora Škole sudo kraja �ivota (1993) ostali dosledni osnovnim naèelima Praxisa.Tako æe Petroviæ ljubazno odbiti ponudu Nedeljne Borbe iz 1990.godine da uèestvuje u razgovoru hrvatskih i srpskih intelektualaca„Um pred lavinom politièkog varvarizma“ s obrazlo�enjem da senije afirmirao „ni kao srpski ni kao hrvatski intelektualac“ i da se ne

94

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

51 Ibid., str. 748. Upravo ovo mesto pokazuje koliko je sna�na �elja da se prak-sisovci kompromituju i optu�e, nezavisno od toga koliko su optu�be umesne ili ne.Naime, Savka Dapèeviæ Kuèar oznaèava Edvarda Kardelja kao jednog, praktiènoglavnog grobara „hrvatskog proljeæa“ (videti, str. 803-811, naroèito str. 811).

52 U ranoj fazi Praxisa to je uradio profesor Danilo Pejoviæ, a krajem osamde-setih i poèetkom devedesetih godina i dvojica akademika SANU, Mihailo Markoviæ iLjubomir Tadiæ. Markoviæ je postao podpredsednik i ideolog Miloševiæeve (nacio-nal) Socijalistièke partije Srbije, a akademik Tadiæ je, istina, kratko vreme bio „sena-tor“ u nekom telu koje se zvalo „Senat Republike Srpske“. O preorijentaciji MihailaMarkoviæa ka nacionalistièkoj ili nacional-socijalistièkoj opciji pisao sam u dva nav-rata i pre nego što je postao ideolog Miloševiæeve partije, „Jugoslovenska kriza i na-cionalno pitanje – beleške uz rad Mihaila Markoviæa“, Gledišta, br. 5-6/1988, str.223-233. Na Markoviæev odgovor „Smisao spora o dr�avnosti srpskog naroda“,takoðe u Gledištima 9-10/1988 objavio sam opse�niju kritièku analizu pod naslovom„Od ‘integralnog samoupravljanja’ do nacionalne dr�avnosti“, Gledišta, 5-6/1989,str. 164-184. Markoviæev „èuveni“ govor na Miloševiæevom mitingu na Ušæu i os-novni ton iz njegovog viðenja „Naèela srpske nacionalne politike“ objavljenog ukongresnom materijalu za Drugi kongres srpskih intelektualaca ubedljiv su dokazbitne „preorijentacije“ tog nekada u svetu poznatog praxisovca.

smatra „kvalifikovanim za sudjelovanjem u tim razgovorima“53. A uobimnom intervjuu Novom forumu 14. januara 1991. Petroviæ æeprotestovati protiv ukidanja „Trga �rtava fašizma“ i preimenovanjau „Trg hrvatskih velikana“54

Šta na kraju reæi o odnosu Gaje Petroviæa prema beskrajnoponavljanim nekad primitivnim, nekad sofisticiranim, insinuacija-ma, denuncijacijama i optu�bama? Svoj odnos Petroviæ je sjajnoformulisao u ironièno intoniranoj „ispovesti“ naslovljenoj samojednom reèju „Priznajem“, koju je objavio u Nedeljnoj Dalmaciji,3. februara 1993. godine, neposredno nakon smrti prijatelja RudijaSupeka, a samo èetiri meseca pre vlastite. Tu Petroviæ „priznaje“: 1.da je kao filozof bio nedovoljno marksistièki, zatim nemarksistièki,antimarksistièki, idealistièki, apstraktnohumanistièki, hajdege-rovski, egzistencijalistièki, nedijalektièki, pozitivistièki – da su muporicali svaku filozofsku intenciju i relevantnost i da su njegovudelatnost ocenjivali kao politikantskom, ekstremistièkom, levora-dikalnom, graðansko-liberalistièkom, antisamoupravnom, destruk-tivnom antisocijalistièkom i antikomunistièkom; 2. da su na osno-vu Titovog govora protiv praksisovaca osporavali njegov izbor zaprofesora; 3. da je bio jedan od osnivaèa Hrvatskog filozofskogdruštva koje je bilo nezavisno i nije radilo ni po èijim ‘višim’ direk-tivama i da su vlastodršci samo sanjali o tome da ga okrenu protivPraxisa èiji je osnivaè i glavni urednik i da je drzovito ustrajavao u

95

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

53 „Pismo Gaje Petroviæa“, Nedeljna borba, 1-2 decembra 1990. Tom svomstavu Petroviæ æe dodati: „Najveæa zasluga za sadašnje stanje srpsko-hrvatskih odno-sa pripada, po mom mišljenju, rukovodstvima Saveza komunista i drugih politièkihpartija kojima su pozvani uèesnici vašeg skupa pripadali ili pripadaju, pa taj skup injegovi uèesnici mogu znatno utjecati i na dalji razvoj srpsko-hrvatskih odnosa i nabuduænost Jugoslavije.“

54 Gajo Petroviæ: „Nacionalizam nas je doveo na ivicu graðanskog rata“,Novi Forum, 14. I 1991. U jednoj zgradi na tom Trgu stanovao je Gajo Petroviæ.Naslov intervjua preuzet je iz sledeæeg dela Petroviæevog intervjua: „Nije bez kori-jena u ‘starom re�imu’ ni radikalni nacionalizam koji nas je doveo na ivicugraðanskog rata. Veæ sam više puta govorio o tome kako su Tito i njegovi najbli�isuradnici u interesu oèuvanja svoje birokratske vlasti sredinom šezdesetih godinapoèeli ‘odozgo’ raspirivati nacionalne netrpeljivosti i nacionalne sukobe u Jugosla-viji. No ‘novi re�im’ donio je svakako nešto ‘kvalitativno novo’: direktno rehabili-tiranje fašizma, ustaštva, NDH i njihovih voða, ukljuèujuæi i najveæe zloèince, kaonpr. Mile Budaka (koji je veæ poèeo dobijati svoje ulice) i A. Paveliæa, koji je u jed-nom zagrebaèkom mjeseèniku proglašen ‘pravim hrvatskim liberalcem parlamen-tarno-opozicionog tipa’.“

praksisovštini55; 4. da je podr�avao svog mlaðeg kolegu �arka Pu-hovskog i da nikada u �ivotu nije sreo Aleksandra Rankoviæa56;5. da je imao intenzivne meðunarodne komunikacije i da bi trebalodemaskirati sve univerzitete i njihove filozofske odseke u svetukoji su ga pozivali. Svoje „priznanje“ Gajo Petroviæ završava reèi-ma: „Uvjeren sam da æe politièki pometaèi naše filozofije uspješnoobaviti i plemeniti zadatak rehabilitacije onih što se u civiliziranomsvijetu nazivaju staljinistièkim mraènjacima. Jer ti su mraènjacipuno prije naših današnjih luèonoša vidjeli pravu prirodu ‘Praxisa’i praksisovaca, pa za svoj podhvat zaslu�uju puno priznanje svojihdanašnjih uèenika i sledbenika. Trvdi se da neki filozofski non-en-titeti raskrinkavanjem filozofa i filozofije pokušavaju postiæi nekeru�ne filozofske ciljeve. Premalo znam o svemu tome da bih se tojtvrdnji mogao odmah pridur�iti. Ali nije mi poznat ni jedan sluèaj upovijesti filozofije da se netko afirmirao kao filozof politièkim ob-jeðivanjem i difamiranjem filozofa koji su se afirmirali svojim filo-zofskim radovima. Prema tome, politièki pometaèi filozofije, naj-bla�e reèeno, ne mogu te�iti nikakvim filozofskim ciljevima. Za štose to oni zapravo bore – pitanje je koje sad ostavljam po strani.“57

96

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ

55 Gajo Petroviæ nastavlja: „Na Korèulanskoj ljetnjoj školi – tijesno povezanojs ‘Praxisom’ – i u samom ‘Praxisu’ intenzivno su sudjelovali veoma ugledni, pa èakneki i od najuglednijih zapadnoevropskih i amerièkih filozofa najrazlièitijih orijenta-cija (od neortodoksnih marksista preko fenomenologa do analitièkih filozofa), a umeðunarodnim filozofskim publikacijama, pa èak i u dnevnoj štampi pisalo se o èa-sopisu ‘Praxis’ i o filozofima praksisovcima kao znaèajnoj pojavi meðunarodnog fi-lozofskog �ivota. Samokritièki priznajem da se toj meðunarodnoj afirmaciji ‘Pra-xisa’ nisam suprotstavljao, nego sam joj prema svojim moguænostima pomagao.“Nedeljna Dalmacija, 3. veljaèe 1993. godine.

56 Kako su se u nacionalistièkom tisku u Hrvatskoj pojavljivale aluzije da supraksisovci bili bliski A. Rankoviæu i da su se s njim skoro svakodnevno sastajali, Pe-troviæ izvlaèi ironièan zakljuèak da, po nacionalistima, on nikada nije bio ni praksiso-vac jer se nikada nije sreo sa „drugom Markom“.

57 Ibid., str. 21. Na „priznanje“ Gaje Petroviæa reagovao je Branimir Donat uNedeljnoj Dalmaciji, 24. veljaèe 1993. godine.u tekstu pod (verovatno redakcijskim)naslovom „Krvnik“ i tekstom uz naslov: „Praksisovci su od poèetka zagovarali, u od-nosu na stanje u Jugoslaviji, onu poznatu metodu prema kojoj su sebe nudili u ljupkojulozi malo bla�ega krvnika, a ne onog staljinistièkog, nedvosmislenog u svojim na-kanama i metodama...“ Donat, inaèe, prigovara Petroviæu isterivanje sa katedre za fi-lozofiju Vuka Pavloviæa u vreme kada je Petroviæ studirao u Lenjingradu i ni u kak-vom isterivanju sigurno nije mogao uèestvovati. Petroviæevo priznanje Donat tumaèi„...kao rezultat opake ljudske zablude i opasnog politièkog sljepila, a mo�da i recidivonog dogmatizma koji se kao virus usadio u krvotok mladog intrasigentnog skojevca

Na kraju æu istaæi i nešto vrlo lièno, ali mislim da je i veomanaèelno. Kada sam prije 34 godine u Sarajevu, po èlanu 133. Kriviè-nog zakonika o tzv neprijateljskoj propagandi, suðen zbog èlanka uPraxisu, na suðenje su došli Gajo Petroviæ i Rudi Supek. Nisu se pret-hodno dogovarali, nego su se sreli na �eleznièkoj stanici. U sudnicisam sedeo okrenut leðima publici. Prepoznao sam kašljucanje GajePetroviæa. Shvatio sam da æu biti slobodan i da moram �ivjeti kao slo-bodno ljudsko biæe, bez obzira kako me sudili. Tako sam bolje razu-meo Gaju Petroviæa: „Moæ mišljenja ne treba precjenjivati. Nijednomišljenje nije tako moæno da bi moglo stvoriti novi svijet samo svo-jom silom. Ali mišljenje ne treba potcjenjivati. Doista, bolji svijet nemo�e se stvoriti bez misleæe obrade ideje slobode, stvaralaštva i prav-de.“58 Za taj bolji svet slobode, stvaralaštva i pravde �iveo je Gajo Pe-troviæ. Bio je i ostao svetionik slobode ne samo u teškim vremenimau kojima je �iveo, nego i u još te�im koja su im sledila.

97

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

2/2

00

7

pouèenog u tehnologiju boljševizma usred Lenjingrada.“ (str. 21.) Da su u zatiranjuuticaja i tragova Praxisa i praksisovaca sva sredstva dozvoljena dokazuje Donat po-redeæi poèasni doktorat Univerziteta u Upsali dodeljen Rudiju Supeku sa poèasnimdoktoratima koje su jugoslovenski univerziteti dodeljivali Edvardu Kardelju iD�emalu Bijeduæu! Svoj prilog ovakvom stavu dala je i redakcija Nedeljne Dalmaci-je koja je Donatov tekst grafièki opremila ex-librisom Mladena Stilinoviæa iz 1991.godine na kome pod znakom petokrake piše: „Naši filozofi koje svojim priznanjimagorljivo brani Gajo Petroviæ, a koji su poèeli od ideje da moraju mijenjati svijet,do�ivjeli su sada strašan protuudarac od toga neumnog i neodgovornog svijeta koji sesam promijenio ne pitajuæi ih šta oni o tome misle.“ Treba zaista pogaziti sve ljudskeobzire pa o Gaji Petroviæu pisati u èlanku pod naslovom „Krvnik“!

58 Gajo Petroviæ, Odabrana djela, Naprijed-Nolit, Zagreb-Beograd 1986,Tom II, str. 241.

Bo�idar Jakšiæ

GAJO PETROVIÆ’S PRAXISSummary

The author’s approach is based on three premises: 1. that Gajo Petroviæ’sPraxis was an outstanding phenomenon in Croatian, Yugoslav and European culture,a challenge of freedom in a repressive society; 2. that there has never been such athing as “Praxis group”, “philosophers of practice” or “Praxis philosophers” with aunified philosophical and socio-theoretical orientation; and 3. that political and ideo-logical attacks on Praxis were part of the repressive system that targeted every in-stance of cultural and scientific dissent.

The political leadership of Tito’s regime, its ideological and propaganda appa-ratus systematically disseminated allegations, denunciations and accusations againstPraxis and Gajo Petroviæ. The same style has survived through radical historicalchanges from the appearance of Praxis until today. The attackers have often been thesame persons, with the difference that in earlier times they denounced Praxis and GajoPetroviæ as enemies of “socialism” and the “socialist self-management system”, and inthe changed political fashion as “servants” of Tito’s authoritarian rule. The fate ofPraxis in the former regime has been triumphantly interpreted as a “family quarrel”.

This paper attempts a sociological analysis of the political destiny of Praxis.The analysis is essentially determined not by old and new political and ideologicalquestionings of Praxis, but by Gajo Petroviæ’s fundamental belief that there is nofreedom without the human or humanity without freedom.

Keywords: Praxis, the Korèula Summer School, critical thought, freedom.

98

BO

�ID

AR

JA

KŠ

IÆ